Visoka zdravstveno-sanitarna škola strukovnih studija “VISAN“

SEMINARSKI RAD

Predmet: Zdravsvena nega u hirurgiji

Tema: Kardiopulmonalna reanimacija

Profesor: dr spec. Sava Mitić Student: Danijela Lazić 5-III/2018

 Beograd,2020

Sadržaj
1.Uvod....................................................................................................................................................3
2.Faze kardiopulmonalne reanimacije....................................................................................................4
3.Osnovna reanimacija...........................................................................................................................5
3.1.Uspostavljanje disajnog puta........................................................................................................5
3.2.Veštačko disanje...........................................................................................................................5
3.3.Cirkulatorna potpora....................................................................................................................5
4.Proširena reanimacija..........................................................................................................................6
4.1.Primena lekova.............................................................................................................................6
4.2. Elektrokardiografija.....................................................................................................................6
4.3.Defibrilacija..................................................................................................................................6
5.Produžena reanimacija........................................................................................................................6
6.Literatura.............................................................................................................................................7

2
 1.Uvod

Kardiopulmonalna reanimacija označava skup hitnih mera koje se koriste da bi se osobi koja je
doživela zastoj rada srca i/ili zastoj disanja – kardiorespiratorni arest, ponovno uspostavile vitalne
funkcije. Osnovni cilj je dopremanje dodatnih količina kiseonika mozgu, srcu i ostalim vitalnim
organima sve dok se složenijim medicinskim postupcima ne uspostavi adekvatna srčana akcija i
spontano disanje. Reanimaciju treba započeti čim se zapaze znaci srčanog zastoja, i treba da traje sve
dok se ne uspostavi srčani rad. Takodje, sa reanimacijom treba prestati kada se ta funkcija ne može
uspostaviti.

Akutni zastoj srca je nagli i neočekivani prestanak cirkulacije krvi izazvan funkcionalnim prestankom
rada srca.

Arrest vreme je period od momenta nastanka srčanog zastoja do momenta započinjanja reanimacije.
Nakon tri do pet minuta od nastanka srčanog zastoja nastaje ireverzibilno (nepovratno) oštećenje
moždanih ćelija.

Podela akutnog zastoja srca i uzroci:

1. Primarni akutni zastoj srca – Infarkt miokarda (srčani udar)

2. Sekundarni akutni zastoj srca – Povrede glave, teže povrede grudnog koša, krvarenje,
utapanje, hipotermija, moždani udar, udar električne struje i groma, trovanje lekovima…

Postoji i takozvana 4H i 4T klasifikacija uzroka akutnog zastoja srca:

 4H
1) Hipoksija
2) Hipovolemija
3) Hiper ili hipokalemija
4) Hipotermija

 4T
1) Tenzioni pneumotoraks
2) Tamponada srca
3) Trombo-embolija
4) Toksini i predoziranje lekovima

Znaci akutnog zastoja srca:

1. Sigurni znaci
 Gubitak svesti
 Prestanak disanja

3
  Gubitak pulsa nad velikim krvnim sudovima – a.carotis a.femoralis
 Promena boje kože i vidljivih sluzokoža
2. Nesigurni znaci
 Široke zenice

2.Faze kardiopulmonalne reanimacije

1. Osnovna reanimacija – CAB

 Uspostavljanje disajnog puta (A – airway)
 Veštačko disanje (B – breathing)
 Cirkulatorna potpora (C – circulation)
2. Proširena reanimacija - DEF
 Primena lekova (D – drugs)
 EKG (E – electrocardiogram)
 Defibrilacija (F – fibrilation)
3. Produžena reanimacija – GHI
 Procena moždane funkcije (G – gauging)
 Oporavak moždane funkcije (H – human mentation)
 Mere intenzivne nege (I – intensive care)

4
 3.Osnovna reanimacija

3.1.Uspostavljanje disajnog puta

Najpre je potrebno pregledati i osloboditi disajne puteve od stranog sadržaja. Za obezbeđenje

prolaznosti disajnog puta koristi se trostruki zahvat:

1) Zabacivanje glave
2) Podizanje donje vilice
3) Otvaranje usta

U slučaju prisustva stranog tela u ustima, savijte kažiprst u obliku udice i izvucite strano telo. Za
obezbeđenje prolaznosti disajnog puta može se koristiti i orofaringealni tubus, ali samo ukoliko se
postavi pravilno.

5
3.2.Veštačko disanje

Veštačko disanje obuhvata oponašanje prirodnog disanja uduvavanjem i izduvavanjem vazduha u i iz

pluća osobe čije je prirodno disanje prestalo.

Disajnim putevima može se pristupiti na tri načina:

 Prirodnim putem, uduvavanjem vazduha usta na usta, usta na nos i usta ili pomoću „ambu“
balona.
 Endotrahealna intubacija, koja se može izvesti kroz usta ili kroz nos. Pre intubacije pacijent se
postavlja u položaj pomoću trostrukog manevra.
 Operativni pristup disajnim putevima kroz vrat, krikotirotomija – punkcija krikotireoidne
membrane širokom iglom ili kanilom, ili traheotomija – otvaranje traheje i plasiranje kanile.
Operativni pristup je indikovan samo onda kada se endotrahealna intubacija ne može izvesti.

3.3.Cirkulatorna potpora

Posle uspostavljanja disajnog puta i uduvavanja gasa u pluća, započinje se sa spoljašnjom masažom
srca. Cilj je da se oksigenisana krv iz pluća dopremi do vitalnih organa i da se uspostavi srčani rad.

Spoljašnja masaža se izvodi pritiskom na donji deo grudne kosti čime se srčani mišić pritiska na
kičmeni stub. Time se krv ispumpava iz srca i popuštanjem pritiska krv ponovo ulazi u srce. Kada
reanimaciju vrši jedan čovek, onda na 15 kopresija dolaze 2 udisaja. Kada reanimaciju vrše dva
čoveka, dok jedan vrši kompresiju drugi uduvava vazduh posle svakih 5 do 7 kompresija.

4.Proširena reanimacija

Podrazumeva primenu lekova i tečnosti, elektrokardiografiju (EKG) i defibrilaciju.

4.1.Primena lekova

 Kiseonik – davanjem čistog kiseonika poboljšava se oksigenacija krvi a time i tkiva

 Adrenalin – podiže krvni pritisak i time povećava dotok krvi u srce. Uspostavlja
električnu aktivnost srca kada je srce u asistoliji (bez ikakve električne aktivnosti).
 Antiaritmici – Lidokain, Bretilijum, Verapamil, Digitoksin, prekidaju nenormalnu
električnuaktivnost srca. Atropin se daje kod bradikardija.
 Nadoknada tečnosti – Ringerov rastvor, fiziološki rastvor da bi se održao cirkulišući
volumen.

4.2. Elektrokardiografija

6
EKG predstavlja registrovanje električnih biopotencijala koji nastaju u srcu. Zapis električne aktivnosti
našeg srca dobija se u vidu krivulje i zove se elektrokardiogram. Linija EKG sastoji se od serije talasa
koji su obeleženi slovima P, R, S, T, i ponekad U. Prvi (P) beleži reakciju pretkomora srca na početku
impulsa. Kompleks talasa R, S beleži reakciju komora na impuls, dok talas T predstavlja reakciju
komora na kraju kontrakcije. Rastojanja između talasa su intervali.

Potrebo je uraditi EKG što je pre moguće, čime se mogu dijagnostikovati razni poremećaji srčanog
ritma i primeniti odgovarajuće lečenje.

4.3.Defibrilacija

Defibrilator je uredjaj koji propušta električnu struju visokog napona kroz srčani mišić što dovodi do
ponovnog uspostavljanja srčane električne aktivnosti, tj. do zaustavljanja nenormalnih električnih
impulsa. Defibrilaciju započeti što ranije, unutar prve minute cardiac arrest-a. Između dve
defibrilacije izvoditi veštačko disanje i spoljnu masažu srca.

5.Produžena reanimacija

Podrazumeva prethodnu procenu moždane funkcije i smislenost nastavka dalje reanimacije. Ukoliko
je moždana funkcija nepovratno razorena,dalja reanimacija nema smisla. Težina neurološkog
oštećenja zavisi od vremena započete reanimacije tj. od dužine vremena dok je mozak bio bez
kiseonika. Što je mozak duže bio bez kiseonika to je stepen oštećenja veći.

Neurološka oštećenja mogu biti blaga sve do najtežih – decerebracije. Dalje lečenje zavisi od stepena
oštećenja. Pored neuroloških poremećaja mogu nastati i drugi poremećaji vitalnih organa što zahteva
mere intenzivne nege i lečenja.

6.Literatura

 „Zdravstvena nega u hirurgiji“, autor: dr spec. Sava Mitić, Beograd, Septembar 2013 god.
 https://ivamilosevic5.wordpress.com/2016/11/19/kardiopulmonalna-reanimacija-kpr/
 https://www.actavis.rs/terapeutske-oblasti/opta-medicina/article-pages/reanimacija-
postupak-oivljavanja/
 https://hr.wikipedia.org/wiki/Kardiopulmonalna_reanimacija