Metode reciklaže

Postoji nekoliko različitih metoda reciklaže štampanih ploča od kojih sunajznačajnije pirometalurške, hidrometalurške i
mehaničke metode. Pirometalurške metode Primenom ovih metoda, štampane ploče izlažu se temperaturama od oko ZOOOC,
u prisustvu kiseonika, usled čega zaostaju metalni materijali sa visokim sadržajem bakra. Različiti metali se zatim odvajaju
elektrolitičkim putem. Glavni nedostatak ovih metoda predstavljaju veliki energetski zahtevi

Hidrometalurške metode

Ove metode zasnivaju se na rastvaranju metalnih materijala u rastvorima kiselina ili baza. Metali se, zatim, elektrolitičkim
putem dobijaju iz rastvora. Najčešće korišćeni rastvarači su koncentrovana azotna kiselina, carska voda i rastvor cijanida. lako se
primenom ovih metoda ostvaruje znatna energetska ušteda, glavni nedostatak predstavljaju toksična i korozivna svojstva
supstanci u kojima se vrši rastvaranje metala.

Mehaničke metode

Ove metode zasnivaju se na mehaničkom usitnjavanju štampanih ploča do sitnih čestica, pogodnih za dalji tretman.
Izdvajanje metala vrši se primenom magnetne, a zatim i njihovo razdvajanje primenom eddy current separacije.
Iako ove metode vrše najmanji uticaj na životnu sredinu, osnovni nedostatak im je relativno mala efikasnost u
poređenju sa prethodne dve. Najčešće se koriste u kombinaciji sa pirometalurškim ili hidrometalurškim metodama
za predtretman elektronskog otpada.Izbor optimalnog hidrometalurškog postupka Poslednjih godina, celokupna
pažnja preusmerena je na unapređenjehidrometalurških postupaka reciklaže elektronskog otpada, zbog manjih
troškova i ulaganja, ekonomske opravdanosti čak i u slučaju malih kapaciteta ali i zbog činjenice da se primenom
ovih metoda znatno utiče na očuvanje životne sredine. Svi postojeći i potencijalni pristupi tretmana elektronskog
otpada podrazumevaju kombinaciju mehaničkih i hidrometalurških metoda. U cilju razvoja ekoloških tehnika
reciklaže elektronskog otpada ključni faktori u odabiru najpogodnijih bili su ekonomska isplativost i uticaj na
životnu sredinu.

Mehanički predtretman

Karakterizacija granulata iskorišćenih štampanih ploča, dobijenog i usitnjavanjem laboratorijskim mlinom sa

čekićima, pokazala je najveću prisutnost i metala u frakciji -5mm pri čemu je zabeležen i izuzetan stepen
oslobađanja metaličnih materijala (oko 99%). Takođe, industrijski testovi pokazali su da nakon dve faze
usitnjavanja, stepen oslobađanja metaličnih materijala frakcije -5mm ima vrednost 5 između 96,5% i 99,5% [10].
Upotreba magnetne i elektrostatičke separacije, pokazala se kao veoma eflkasna metoda dobijanja metaličnih
frakcija otpada od iskorišćenih štampanih ploča. Takođe, može se primetiti da sadržaj bakra iznosi preko 50%
ukupne provodne frakcije, kao i značajan sadržaj olova i kalaja. Park i Fray došli su do zaključka da se razdvajanje
železa i aluminijuma izvodi primenom magnetne i eddy current separacje . Li u svom radu, predložio je dvostruko
usitnjavanje otpadnih štampanih ploča, pri čemu su sve komponente koje sadrže otrovne materije (releji,
kondenzatori, itd.) uklonjene pre drobljenja. U zavisnosti od funkcije postoje i različiti tipovi uređaja za usitnjavanje
materijala (sa čekićima, čeljustima, valjcima, konusne,itd.).

2 Hidrometalurški tretman

Rezime najnovijih dostignuća za dobijanje metala iz elektronskog otpada primenom hidrometalurških metoda
prikazan je u Tabeli 3. (Cui i Zhang napravili su pregled sa 232 reference). Može se videti da hidrometalurški
postupci dobijanja metala u najvećoj meri predstavljaju luženje kiselinom i/ili luženje halidima, pri čemu je luženje
kiselinom posebno značajno jer se pored uklanjanja bazičnih metala postiže
i uklanjanje plemenitih metala . Nova dostignuća dobijanja metala iz elektronskog otpada hidrometalurškim putem
Au Kompjuterski čipovi tretiraju se azotnom kiselinom Zlatne pahuljice 2007 i u cilju rastvaranja bazičnih
metala,ostatak se luži i carskom vodom; zlato se dobija taloženjem železo sulfatom i Au iAg Cestice otpada veličine
-0.5mm tretiraju se Au iAg 2007 kombinacijom KI i 12 ili NaCl; zlato i srebro dobijaju se ekstrakcijom iz rastvora
Ni Luženje nikla iz otpadnih višeslojnih keramičkih Ni u rastvoru 2007 kondenzatora izvodi se pomoću HNO3
90oC,90 min vreme trajanja Au(98%), HŽSO4 i MgC12 za rastvaranje bazičnih metala, HCl Au i PGM puder 2006
Pd(96%), Pt i bromidni j oni upotreblj ivani su za rastvaranje i (92%), Ag(84%) plemenitih metala; cementacija zlata
cink prahom Cu, Ag(93%), Luženje bakra sumpomom kiselinom, paladijuma AgCl, Au, Cu, Pd 2005 Pd(99%)
hlorovodoničnom kiselinom, tiourea ili cijanid za Au(95%) luženje zlata i srebra, adsorpcij a na aktivnom uglju za
zlato, srebro i paladijum. Au, Ag, Pd (92%) HCl ili H2804 za rastvaranje bazičnih metala; Zlatna spužva 2005 luženje
zlata i paladijuma HCl i NaClO3; taloženje Sn, Pb Rastvaranje lema vrši se pomoću Ti(IV) i neke Sn i Pb 2003
kiseline; kalaj i olovo se dobijaju elektrolitičkim putem i I Cu, Sn, Pb Luženje PCBs pomoću HNO3, bazični metali se
Cu, Sn i Pb 2002 Au Luženje pomoću HNo3 i luženje carskom vodom Metalno zlato 1997 i za rastvaranje
zlata;ekstrakcij a zlata dietil melanatom, taloženje zlata FeC12 Au i Ni Luženje bazičnih metala sumpornom
kiselinom u Ni i Au u 1992 prisustvu oksidacionog sredstva (FeClz) i luženje rastvoru plemenitih metala carskom
vodom

Quinet je tokom svog rada]predstavio studiju primenljivosti i ekonomske i izvodljivosti ekstrakcije na

hidrometalurške postupke dobijanja plemenitih metala iz otpada koji potiče od iskorišćenih mobilnih telefona.
Ispitivani materijal, sadržao je27,37% bakra, 0,52% srebra, 0,06% zlata i 0,04% paladijuma. Serijom l
hidrometalurških postupaka je ispitivana frakcija čestica najmanjih dimenzija, klasifikovanog usitnjenog materijala:
luženjem sumpornom kiselinom, hlorovodoničnom kiselinom, tioureom, cijanidom ali i cementacijom, taloženjem,
jonskom izmenom i adsorpcijom na aktivnom uglju. Primenom ovog postupka, omogućeno je dobijanje 93%
srebra, 95% zlata i čak 99% paladijuma. Ideja da se razv1je takav postupak dobijanja plemenitih metala lZ
elektronskog otpada koji vrši najmanji uticaj na životnu sredinu, nameće analizu metoda sa i ekološkog aspekta.
Postoje četiri glavne metode luženja plemenitih metala, sa cijanidom, carskom vodom, tioureom, tiosulfatom kao
reagensima, koje uzimaju u obzir kako ekonomsku isplativost tako i uticaj koji se vrši na životnu sredinu. Treba
napomenuti da je postupak dobijanja plemenitih metala iz elektronskog otpadaluženjem tioureom, još uvek
nedovoljno istražen tako da se može očekivati da nakon opsežnijih istraživanja upravo ovaj postupak postane
ekonomski najisplativiji.