Према „Спису о народима” који је писао цар Константину VII Порфирогениту са кругом учених

људи око њега, Срби су се доселили на Балкан за владавине цара Ираклија (610—641), почетком
7. века (после 626. године).[50] Од тада се са сигурношћу може говорити о њиховој историји. То
међутим доводи у питање не само Мавро Орбини. Они су дошли много раније и налазе се као
Сораби (Срби) у Тракији. А за време цара Константина у 4. веку, дигли су побуну против њега, они
Сораби (Срби) из Доње Паноније.[51]

Према поменутом спису, Срби су на Балкан дошли из Бојке (Беле Србије),[52][а] чија локација није
са сигурношћу утврђена. О локацији Беле Србије постоји неколико хипотеза. Према једном
мишљењу она се налазила на подручју Полабља и Лужице (данашња источна Немачка),[ко?] које
данас настањују Лужички Срби. Према другом мишљењу,[ко?] она се налазила у горњем току
Висле и Одре (данашња Пољска), док је према трећој варијанти[појаснити] она била лоцирана на
подручју данашње западне Украјине. У сваком случају, српска народна традиција не зна за земљу
Бојку.[53]

У Полабљу Србе као засебну заједницу налазимо од 5. века, међу западним Словенима, где је
потврђено постојање њихове некадашње државе, у делу литературе[појаснити] познате као
Дерванова Србија. Лужички Срби и данас живе на делу овог простора који је обухватала
Дерванова Србија.

Међутим, немогуће је тачно рећи када су и одакле Срби стигли на подручје Беле Србије, односно
да ли су тамо дошли као део Словена или као део неких других несловенских народа (пре свега
иранских Сармата односно Алана). И за саме Словене се не може тачно рећи када су и одакле
стигли на просторе који се сматрају њиховом прапостојбином, иако их новија археолошка
истраживања везују за низ археолошких култура које су се смењивале на подручју средње и
источне Европе. Чињеница да порекло Срба није тачно утврђено је отворила простор за појаву
различитих теорија о овом питању у домаћој и страној историјској науци и паранауци (Видети:
Теорије о пореклу Срба). У делу литературе[појаснити] се најстарије порекло Срба везује за
простор античке Сарматије, где антички аутори помињу племе Серби (видети: Иранска теорија о
пореклу Срба).

По Дубровчанину, Мавру Орбинију у његовом капиталном историографском делу, на једном месту

доводе се у везу „Руси” и Срби. Ти Руси Словени који су настањивали земљу звану Сарматија,
населили су се ту, након одласка Словена Сораба (Срба) у Лужицу и Мезију. Руси из Сарматије су
(по аутору Јохану Авентинусу) за време римског цара Вителија продрли преко Дунава у Римско
царство. Након што су сасекли две римске чете, спустили су се у Мезију, где су убили конзула и
управитеља њеног Агрипу. У то време — у 1. веку нове ере, (по аутору Миху Солуњанину)
настанише се у илирској Мезији и добише име Рашани (Срби). Ти Руси су се удружили са Готима, и
заједно (под именом Готи) у војном походу разорили Европу.[54]

Руски археолог-слависта Валентин Васиљевич Седов сматра да археолошка грађа не потврђује

мишљење да се Бела Србија налазила на западно-словенским просторима. Према овом аутору,
Срби потичу са северног приобаља Црног мора везаних за тамошњу Трипољску културу, а на
Балкан су се преселили у масовном миграционом таласу ка средњем Подунављу, у време најезде
Авара.[55]

Модерна српска нација етно-лингвистички спада у групу јужнословенских народа. Резултати

одређених генетских и антрополошких истраживања показују да су Срби по свом генетском
пореклу повезани и са балканским староседеоцима, доба винчанске културе. Међутим, с обзиром
да се Y-ДНК хаплогрупа I, коју данас налазимо као најзаступљенију код Срба, везује и за балканске
староседеоце и за један део Словена, не може се са сигурношћу рећи да ли су они Срби који имају
ову хаплогрупу по директној мушкој линији потомци балканских староседелаца који су се касније
пословенили или потомци Словена који су се населили на Балкан. Генерално, одређени степен
генетског порекла од старих народа није карактеристичан само за Србе већ и за остале народе у
Европи (староримски филозоф Сенека — Тешко да ће се наћи иједна земља чији су становници
аутохтони. Све је то измешано и једно на друго накалемљено. Једни су одлазили, а други
долазили).