Дарко Бекић

Југославија у Хладном рату

Односи са великим силама 1949‒1955.
 Увод у Хладни рат

Труманова доктрина vs. Ждановштина

Међународни положај Југославије, као и њен однос према великим силама треба
разматрати у склопу целине међународно-политичких догађаја и стања између великих
сила и блокова. На основачкој конференцији Информбироа у јесен 1947. године, Владимир
Жданив, совјетски број 2, истакао је да су у послератном свету формирана два табора:
табор империјализма и антидемократски, коме је основни циљ успостављање доминације
америчког империјализма над светом и разбијање демократије, и демократски, коме је
основни циљ подривање империјализма, учвршћивање демократије и ликвидација остатака
фашизма.

Југославија на прагу 1949: Сами смо... Нека.

Према речима Лео Матеса, први ефекат истовременог заоштравања односа са

Истоком и Западом 1948. године била је потпуна изолација Југославије у међународној
заједници. У периоду у 1945. до 1948. године покварени су односи са свим суседним
земљама, са западноевропским државама и САД, затим са СССР и осталим
источноевропским земљама, а чак се и НР Кина изјаснила против Тита. Удаљавање
Југославије и СССР-а није ишло тако нагло и гласно. Разлике између њих јављале су се у
погледу међународних питања (Трст, Балканска федерација, подршка грчком устанку,
припајање Албаније, обарање америчког авиона изнад Југославије, Корушка итд.), али и у
вези с унутрашњим развојем Југославије (Петогодишњи план, мешовита предузећа, статус
и активност совјетских саветника итд.).