ЖИТИЈА НА СВЕТИИ ОД

ОХРИДСКАТА
АРХИЕПИСКОПИЈА
 ЖИТИЕ НА НАШИОТ БЛАЖЕН УЧИТЕЛ
КОНСТАНТИН ФИЛОСОФ РАМНОАПОСТОЛ НА
СЛОВЕНСКИОТ НАРОД1

1
Житието на светиот рамноапостолен Кирил е напишано од свети Климент Охридски.

2
 Милостивиот и штедар Бог, Кој очекува луѓето да се покајат, та сите да се
спасат и да ја спознаат вистината (1 Тим. 2, 4), зашто Он не му посакува смрт на
грешникот, туку покајание и живот (Ез. 33, 11), макар и да е сосем одаден на
злотоне го остави човечкиот род да отпадне поради слабост, да подлегне под
ѓаволската соблазна и да загине, туку во секоја година и благопријатно време не
престанува да ни прави добрини, како отпрвин така и досега: најнапред преку
патријарсите и отците, потоа преку пророците, а по нив преку апостолите и
мачениците, праведните мажи и учители, избирајќи ги од овој многуметежен
живот. Оти Господ ги знае своите, кои се Негови, како што рече: „Моите овци
го слушаат Мојот глас и Јас ги познавам и ги викам по име и тие одат по Мене
и Јас им давам живот вечен“ (Јн. 10, 27-28). Тоа го направи и за нашиот род,
кога ни го издигна овој учител што го просветли нашиот народ, кој поради
слабост, а уште повеќе со ѓаволска измама, беше си го помрачил умот, па не
сакаше да оди во светлината на Божјите заповеди (Пс. 77, 10; Ис. 42, 24). А
неговото житие макар и накусо раскажано, покажува каков беше тој, па кој сака,
слушајќи го ова, да му стане подобен нему, примајќи ја бодроста и отфрлајќи ја
мрзливоста, како што рече апостолот: „Угледајте се на мене, како и јас на
Христа“ (1 Кор. 11, 1).
Во градот Солун имаше еден маж од благороден род и богат, по име Лав,
кој имаше чин на друнгариј под власта на стратег. Тој беше благоверен и
праведен, запазувајќи ги наполно сите Божји заповеди, како некогаш праведниот
Јов. Живеејќи со својата сопруга родија седум деца, од кој најмалиот, седмиот,
беше Константин Философ, нашиот наставник и учител. Кога го роди мајка му
го дадоа на доилка да го дои. Но детето никогаш не сакаше да фати туѓа дојка,
освен мајчината, се додека не беше надоено. А тоа беше по Божја
промисладетето надоено од чиста дојка, да биде добра фиданка од добар корен.
Потоа, овие добри родители се зарекоа повеќе да не се состануваат меѓусебе,
воздржувајќи се еден од друг, и така живееја во Господа како брат и сестра
четиринаесет години и никако не го престапија овој завет се додека смртта не ги
раздели.
Кога дојде време таткото да оди на суд Божји, мајката плачеше над детето,
велејќи: „За ништо друго не се грижам, освен за ова дете, како ќе се одгледа“. А
тој и рече: „Верувај ми жено, се надевам на Бога дека Он ќе му даде таков Татко
и Воспитувач, кој ги поучува сите христијани“. Така и стана.
Кога детето имаше седум години, сони сон, па им го раскажа на татка си и
мајка си и им рече: „Стратегот ги собра сите девојки од нашиот град и им рече:
Одбери си една врсничка од нив, која сакаш за сопруга и помошничка. А јас
откако ги погледнав и разгледав, видов една најубава од сите, со светло лице,
мошне украсена со златни ѓердани и бисери и со секаков накит. Името и беше
Софија, т.е. Премудрост. Ја одбрав неа“.
Кога ги сушнаа овие зборови, неговите родители му рекоа: „Синко пази ја
заповедта на татка си и не отфрлај ја поуката од својата мајка (Изреки 6, 20),
зашто заповедта е светилник и светлина на законот (Изреки 6, 23). На

3
Премудроста пак кажи и: Биди ни сестра, а мудроста направи ја своја роднина
(Изреки 7, 4). Зашто Премудроста свети повеќе од сонцето (Мудрост 7, 29), и
ако ја земеш неа за сопруга, со неа ќе се спасиш од многу зла“.
Кога до дадоа на учење, тој со својот бистар ум напредуваше во науката
повеќе од сите свои соученици, така што сите му се чудеа.
Еден ден, според обичајот на богатите синови да се забавуваат со лов,
заедно со своите врсници излезе и тој во полето, земајќи го својот сокол. Кога го
пушти, дувна ветер по Божја промисла, го грабна и го однесе. Од тоа момчето
падна во тага и жал и два дена ништо не јадеше. Оти милостивиот Бог, со своето
човекољубие, не сакајќи детето да се навикне на животни задоволства, лесно го
улови, како што некогаш преку елен го улови Плакида, така и овојпреку сокол.
Кога размисли за суетата на овој живот, се покаја и рече: „Таков ли е овој живот,
та место радост во него има жалост? Од овој ден ќе тргнам по друг пат, подобар
од овој, а деновите свои нема да ги трошам во метежот на овој живот“.
Поучен од ова, седеше во својот дом, учејќи ги напамет книгите на свети
Григориј Богослов На ѕидот нацрта крстен знак и на свети Григориј му пиша
ваква похвала:
„О Григориј, човеку по тело и ангел по душа! Иако си човек по тело, се
покажа како ангел, зашто твојата уста, како еден од серафимите, го прославува
Бога и ја просветлува вселената со толкувањето на вистинската вера, прими ме и
биди ми учител и просветител!“ Така се молеше тој.
Кога се вдлабочи во многу слова (на св. Григориј Богослов) и во нивната
голема мудрост, а не можејќи да ја разбере нивната длабока смисла, тој западна
во голема тага. Таму, пак, имаше еден туѓинец кој беше опитен во граматиката и
кога отиде при него, падна пред нозете негови и го молеше да го упати добро во
граматичката вештина. Но бидејќи овој беше го закопал својот талант (дар), му
рече:
„Момче, не мачи се. Заречен сум никого да не учам на ова, до крајот на
мојот живот“.
No момчето, со солзи во очите повторно го молеше: „Те молам, ако сакаш,
земи го целото мое наследство од куќата на татко ми, само научи ме.“
Бидејќи тој не сакаше ни да чуе, момчето отиде дома и срдечно се молеше
Бог да му ја исполни желбата на срцето. Господ брзо ја исполнува molbata на
оние што се бојат од Него, Toj ги услишa i неговите молитви. За дарбиte,
мудроста и неуморноста во учењето mladoto mom~e, дозна и царскиот
управник, pa го повика да учи кај него. Момчето кога slu{na за тоа, се зарадува,
ги приклони колената и се poмолi зборувајќи:
„Боже на нашите татковци и Господи на милоста, Кој си создаl с# со
Твоето слово. Ti со Твојата Премудрост си го создал човекот за да
владее со Твоите созданија“ ( Мудр. 9, 1-2) дај ми ја Премудроста што се
наоѓа крај Твојот престол, па да разберам што Ти е угодно и да се спасам.
„Зашто јас сум слуга Твој, син на Твојата слугинка.“ (Пс. 115. 7).
Ја изговори таа молитва на Соломон, стана и рече: „Амин!“ Потоа тргна на
пат.
Кога дојде во Цариград, тој отиде да учи кај учителите. За три месеци ја

4
 изучи граматиката, па се зафати и со други науки. Кај Лава2 ги изучи Хомера и
Геометријата, кај Фотиј 3 дијалектиката и сите филосовски науки, потоа и
реторика, аритметика, астрономија и музика, и сите други елински вештини. Toj
ги научи сите науки zа толку време; - za колку што е потребно да се изучи само
една од нив. Зашто во sebe gi здружи брзината и прилежноста koi меѓусебно се
натпреваруваа, a така се постигнува знаење и успех. Mногу повеќе од ученоста,
toj се истакнуваше со својот кроток и благ карактер, се дружеше само со тие со
кои {to тоа беше полезно, а ги одбегнуваше тие што беа склони кон зло.
Размислуваше и се трудеше само во едно - Како да го замени земното за
небесното, да се ослободи од ова тело, и да живее со Бога.
Кога логотетот виде дека е таков, му даде власт над целиот свој дом и му
дозволи слободно да влегува во царската палата. А еднаш го праша:
„Философе, би сакал да знам што е тоа философија?“ Тој со својот брз ум
веднаш му одговори:
„Познавањеto и разбирањеto на Божјите и човечкиte работи, kako i
колку човекot може да се доближи до Бога, ta со svoiote дела да стане образ и
подобие на Оној што го створил.“
Оттогаш logotetot уште повеќе го засака тој величествен и мудар човек и
секогаш го прашуваше за с#. А Константин му ја објаснуваше
философската наука, искажувајќи голема мудрост со малку зборови. Ја
возљуби душевната чистота, и колку повеќе Му угодуваше на Бога, толку
повеќе го љубеа сите. Така многумина посакуваа да се дружат со него, за и тие,
според своите сили, да го uсвојат неговиот добродетелен и Божествен живот.
Логотетот му укажуваше секаква чест, нудеќи му pri toa многу злато, но тој
ni{to не земаше. Еднаш му рече:
„Твојот разум mom~e и твојата мудрост, одамна ме поттикнуваат да те
сакам повеќе од с#. Ете, имам духовна ќерка, убава, богата, од добар и висок
род на која јас сум и кум. Ако сакаш да ти ја дадам за жена, та од царот да
добиеш голема чест и кнежество, а во иднина очекувај повеќе - набргу да
станеш и стратег.“
Философот му одговори: „Тоа е навистина голем дар за оние што копнеат
по него, но за мене науката е пред с#, za{to преку неа сакам да ја dobijam
мудроста и да ја достигнам прадедовската чест4 и богатство.“
Кога го чу неговиот одговор, логотетот отиde кај царицата и и рече:
„Младиот философ не го љуби овој свет. Zа да не го испуштиме од
општеството i za да го задржиме, ajde да го направиме свештеник и
библиотекар на патриархот во „Света Софија“. Така и постапија со него.“
Но, на таа должност тој остана мошне кусо време, naskro отиде на Тесното
море (Босфор) и таму се сокри во еден манастир. [ест месеци gо бараа и одвај
го најдоа. Неможејќи да го наговорат да ја прифати назначената должност, го
замолија да преземе profesorska катедра и да предава философија, со соодветен
службен чин и приход. Тој се согласи со тоа.
2
Lav, nare~en “matematik” i “Filosof”; eden od prvite predava~i na magnaurskata {kola vo
Carigrad.
3
Sveti Fotij - golemo svetilo na Pravoslavnata Crkva; naju~eniot ~ovek i najistaknatiot crkoven,
politi~ki i op{testven deec. Me|u drugoto bil i predava~ na Magnaurskata {kola, ploden pisatel a
podocna i patrijarh Carigradski.
4
Pod „pradedovskata ~est” sv. Kiril go podrazbira dostoinstvoto na na{iot pradedo Adam {to go
imal vo Rajot pred da ja naru{i zapovedta Bo`ja.

5
 Во тоа време патријархот Јован 5 , покрена ерес против почитувањето
на светите икони. Тогаш свикаа собор и го осудија неговото учење, донесувајќи
одлука да биде симнат од престолот. А тој велеше:
„Со сила ме протераа, но не ме победија, зашто никој не може да се
спротистави на моите зборови.“
Тогаш царот и патријархот за тоа го известија Философот, и го испратија
кај Јован. А на Јована му рекоа: „Eve, aко го победиш ова момче, повторно ќе го
добиеш својот престол.“ Kога го виде Философот толку млад, arhiereot - eretik
не знаеше дека во него има голема мудрост, и му рече: „Вие mom~e не сте
достојни ни за моето подножје, а не да се препирам со вас.“ На тоа Философот
одговори:
„Не суди starecu според човечкиот разум, туку по Божјите закони. Како
што си и ти од земја и дух создаден од Бога, така sme и сите ние. Затоа наведни
ја главата и не биди горделив.“
Јован рече: „Не е логично да бараме цвеќе на есен, ниту да праќаме старци
во војна, како што тоа го направи момчето Нестор6.
Философот му одговори: „Зборуваш сам против себеси. Кажи ми на која
возраст душата е посилна од телото?“ Тој рече: „Во староста.“
А философот му кажа:„На каква борба те тераме, на телесна или на
духовна? Тој рече: „На духовна.“ А философот му рече: „Според тоа, ако си
сега по силен со духот, немој да се служиш со
такви споредби, зашто ние не бараме цвеќе во невреме, ниту те тераме во
војна.“
Така pосрамen старецot го сврте разговорот на друга tema и рече: „Кажи
ми момче, зошто ние не Му се поклонуваме, и не Го целиваме Крстот,
ако е скршен? И зошто вие не се срамите да ја почитувате иконата, кога
на неа ликот е изобразен само до појасот?“
Философот одговори: „Крстот има четири дела, ако нема еден дел, тој го
губи својот облик. А иконата, и само со лицето го покажува образот и
подобието на оној на кого е посветена. Тој што ја гледа, не гледа лице ниту на
лав, ниту на рис, а го гледа лицето на првообразот.“ Старецот повторно праша:
„А зошто се поклонувate на крст без натпис, а иконата без натпис
не ја почитувате?“
А тој одговори: „Секој Крст има форма на Христовиот Крст, а иконите
не изобразуваат еден ист лик, туку различен.“
Старецот повторно рече: „Кога Господ му рекол на Мојсеј: „Не прави за
себе идол, нити слика...“ (2 Мојсеј 20, 4)? Зошто вие правите и им се
поклонувате?“
На тоа философот одговори:„Да речеше Бог: „Не прави никаков лик, ти би
имал право, но Тој рекол: „Не прави секакво подобие“, т.е. „Не прави
недостојно подобие.“ Старецот на ова не можеше ништо да одговори, и
засрамен замолкна.
После тоа Агарјаните наречени Сарацени, започнаа да хулат против
Едносушноста на Света Троица, велејќи: „Како вие христијаните, признавајќи
еден Бог, Го разделувате на Три, и велите дека има Отец, Син и Свет Дух?
Ако можете објасните го тоа, ili pak испратете ни луѓе што можат да не убедат
5
Jovan VII Gramatik e posleden ikonobore~ki patrijarh (832 - 842) koj bil anatemisan i soboren od
Carigradskiot Sinod.
6
Sveti ma~enik Nestor; u~enik na sv. Dimitrij, negoviot spomen se slavi na 27 oktomvri.

6
 во тоа.“
Тогаш философот имаше дваесет и четири години. Царот свика собор, го
повика и него и му рече:„Слушаш ли Философе, што зборуваат заблудените
Агарјани против нашата вера? Ако си слуга и ученик на Света Троица, оди
и изобличи ги. Бог, извршителот на секое дело, Кого Го славиме во Света
Троица - Отецот, Синот и Светиот Дух, да ти даде благослов и сила во
зборот и да те покаже како нов Давид, кој со три камења го победи
Голијат, па да те врати кај нас достоен за Царството Небесно.“
Кога го чу тоа, тој одговори: „Со радост ќе појдам за христијанската вера.
Зарем има нешто послатко за мене на овој свет, од тоа да да живеам и да
умрам за Светаta Троица?
Му го дадоа асикритот7 Георги Полаш и ги испратија.
Пристигнаа во престолнината на Сараценското кнежество Самарија,
koe лежи на брегот на реката Еуфрат, kade {to владееше кнезот Амирмушна.
Тука тие видоа чудни и одвратни sliki, што безбожните Агарјани ги
направиле на куќите на благочестивите христијани, за да ги понижат и исмеат.
По наредба на сараценските власти, однадвор на вратите на сите христијански
куќи имаше насликано демонски ликови. Со тоа Агарјаните сакале да покажат
дека тие се гнасат од христијаните како од демони. Штом Константин стигна
меѓу нив, тие покажувајќи му ги демонските ликови го прашаа:
„Можеш ли Философе да разбереш што значи ова?“
А тој рече: „Гледам демонски ликови, i мислам дека внатре живеат
христијани, па бидејки овие не можат да живеат заедно со нив, бегаат надвор.
А каде што нема такви слики од надвор, таму без сомнение tie ne~isti
duhovi се внатре, спријателени со домашните.
Кога Сарацените го повикаа Константин на ручек, на трпезата седеа умни и
учени луѓе, вешти во геометрија, астрономија и другите науки. Тие го прашаа:
„Го гледаш ли Философе ова восхитувачко чудо: Пророкот
Мухамед ни донесе блага вест од Бога и обрати многу луѓе. Сите ние го
пазиме неговиот закон и ништо не менуваме, а кај вас христијаните едни
веруваат вака, а други онака, и секој од вас прави што сака. Меѓу вас има
многу несогласност и разлика во верата, па дури имате и монаси кои носат
црна облека и живеат поинаков живот. Покрај сето тоа, сите се именувате
христијани.“ Философот на тоа одговори:
„Ми поставивте две прашања: „Како христијаните веруваат и како
ја применуваат верата во живот”. Ќе ви одговорам најпрво за верата.
Нашиот Бог е како морска бездна, затоа што е недостижен за човечкиотум и
неискажлив со збор. За Nego пророкот вели: „Кој ќе Го објасни Неговиот
род? Зашто животот Негов се зема од земјата.“ (Ис. 53,8). Затоа и свети
апостол Павле вели: „О, каква длабочина на богатството, премудроста и
разумот Божји!“ (Рим. 11, 33). За да Го најдат Nego, мнозина се впуштаат во
тие бездни. Оние со силен ум, кои стекнале Божја благодат примајќи го
умственото благо, препливуваат и се спасуваат, а слабите со гнили кораби се
обидуваат да испливаат: “Едни тонат во ереста, а други со мака одвај стојат на
брановите на неизвесноста и сомнежот”. Толку за верата, а за делата ќе ви го
кажам ова:
Христовиот закон не е нешто друго, туку истиот што на Синај, Бог
му го даде на Мојсеј: „Не убивај, не кради, не прави прељуба, не посакувај
7
Асикрит – дворски секретар.

7
туѓо и другото“. Зашто Бог рече: „Не дојдов да го сменам Законот, туку да
го исполнам“ (Мат. 5,17). А за оние кои сакаат совршенство, ни даде совет да
водиме девствен живот, и да правиме Богоугодни дела кои по тесниот и
тежок пат водат кон вечниот живот. Меѓутоа Бог не го присилува човекот
на таков живот, tuku го створил помеѓу небото и земјата, помеѓу
ангелите и животните; - Со разумот и паметта го оддели од животните, а
со гневот и похотта од ангелите, i му даде слободна волја - да прави што
сака, и да се „дружи” со тој што сака: - Или да се дружи со ангелите служејќи Mу
на Бога, како што на тоа го учи неговиот разум, или да се дружи со
неразумните животни служејќи им на телесните желби без воздржување. Така
Бог од нас бара да се спасуваме, не под присила, но по нашата слободна
волја и вели: „Ако некој сака да оди по Мене, нека се одрече од себе, да го земе
својот крст и да врви по Мене“ (Мат.16, 24); „Кој може да прими нека прими"
(Мат. 19, 12). Некои од христијаните во животот одат по полесниот пат, по
законите на природата, живеејки целомудрено во чесен брак и разумно
патуваат кон Бога; а други кои имаат поголема ревност кон Него и сакаат да
бидат Негови совршени слуги, преземаат надприроден ангелски живот и одат
по тесниот пат. Тоа е причина, што христијаните различно живеат, како што
кажувате вие.
А вашето учење е лесно и достапно, тоа може да го совлада секој, и мал и
голем. Во него нема ништо повеќе од човечкиot instinkt i навикa, па секој
може да го исполни. Вам Мухамед не ви заповедал ништо. Штом не ги
забранил гневот и похотта, туку ги допуштил, во каква ли пропаст ќе ве
фрли? Нека разберат разумните! А Христос не постапува така: Бидејќи и
Самиот Пречист и извор на секоја чистота, Тој сака и Неговите слуги да
живеат свето и чисто, оддалечувајки се од секаква похот, бидејки во
Cарството Негово нема да влезе ништо нечисто (Отк. 21, 27). Тогаш
сараценските мудреци го прашаа:
„Штом има еден Бог, зошто вие Го разделувате на три Богови? Кажи
ако знаеш!? Нели Го именувате како Отец, Син и Свет Дух? Тогаш ако
може да има Син најдете Му и жена, па да се намножат многу богови.“
На тоа Философот одговори: „Не кажувајте lu|e таква бесчесна хула за
Пресвета Троица. Ние hristijanite се научивме од древните свети пророци
и црковните отци и учители, да ја славиме Света Троица во три
ипостаси, а една суштина. Словото се овоплоти од Света Дева и се роди
за наше спасение, како што сведочи и вашиот пророк Мухамед: „Го
пративме нашиот дух при дева, зашто сакавме да роди“ (Коран, сура
19,17). Еве јас од него, ви давам објаснување за Светаta Троица. А нашата
Црква учи дека Отецот, Синот и Светиот Дух се Три Лица (ипостаси), а
суштината им е една.
Нешто слично имаме кај сонцето на небото. Создадено од Бога како
„слика“ на Света Троица, сонцето има три појави: вжештена топка, светлина
и топлина. Сончевата топка е подобие на Бога Отецот, бидејќи како што
топката нема ни почеток ни крај, така и Бог е беспочетен и бескраен. И
како што од сончевата топка произлегуваат светлината и топлината, така и
од Бога Отецот се раѓа Синот и произходи Светиот Дух. Сончевата светлина
што ја осветлува оваа вселена е подобие на Бог Синот, Кој е роден од
Отецот и се јави во овој поднебесен свет. Сончевата топлина пак, која
произлегува од вжештената топка заедно со светлината, е подобие на
Светиот Дух, Кој заедно со родениот Син предвечно произходи од истиот

8
Отец, иако во времето им се праќа на луѓето и од Синот, како што на
пример им беше пратен на апостолите во вид на огнени јазици.
И како што сонцето составено од тројството: вжештена топка, светлина
и топлина, не се разделува на три сонца, иако секоја од овие три појави си
има посебни својства: едно е вжештената топка, друго светлината, а
трето топлината, сепак не се три сонца туку едно, - така и Пресвета Троица,
иако има Три Лица: Отецот, Синот и Светиот Дух, сепак Божеството не се
разделува на три бога туку е еден Бог.
Дали се сеќавате што вели Светото Писмо за тоа како Бог, кај
Маврискиот даб му се јави на Авраам, чие обрезание вие го чувате? Бог Mу
се јави на Авраам во три лица: „Подигнувајќи ги своите очи Авраам
погледна, и виде како mу се приближуваат tројца lуѓе. Тој им izleze во
пресрет пред вратата на својот шатор, се поклони доземи и рече:
„Господе, ако сум нашол милост пред Тебе, nemoj da go
odmine{ slugata Svoj!” (Мој. 18, 2-3). Обрнете внимание - Авраам пред
себе гледа Тројца Луѓе, а им се обраќа како на еден, говорејќи: „Gосподе
ако сум нашол милост пред Тебе ...“ Нема сомневање, овој свет праотец
исповеда еден Бог во Три Лица.
Не знаејќи како да му se спротистават за учењето на Светата Троица,
сараценските мудреци молчеа. Потоа прашаа: „Како вие христијаните велите
дека Бог се родил од жена? Зарем Бог може да се роди од женска утроба?“
Философот одговори:
„Не од проста жена се роди Бог Синот, туку од безбрачна Пречиста Дева
со содејство на Светиот Дух, Кој во Нејзината девствена утроба на
неискажан начин Му основа Тело на Христос Бог, и Му овозможи на
Словото на Отецот натприродно овоплотување и раѓање. Со тоа и Дева Која
Го зачна Sinot Bo`ji од Светиот Дух, како што пред раѓањето беше Дева,
така и во раѓањето и по раѓањето остана Дева по благоволението на Бога, на
Чија Волја и Заповед се покорува секое битие, според црковната песна: „Каде
што Бог сака, таму се менува поредокот на природата“ (Акат. На
Пр.Богородица).
Сарацените на тоа рекоа: „Ние не спориме дека Христос се родил од
чиста Дева, само не Го признаваме за Бог.“
Философот одговори: „Кога Христос би бил прост човек, а не воедно и
Бог, тогаш зашто било потребно содејство на Светиот Дух за зачнувањето на
обичен човек, во Пречистата девствена утроба? Обичниот човек се раѓа од
брачна жена, а не од безбрачна Дева, и се зачнува на природен начин од маж,
а не од одбрана девојка и дејствоto на Светиот Дух.“
Поразени од неговите мудри зборови, тие го свртеа разговорот велејќи:
„Така е како што кажуваш гостину. Но штом Христос е ваш Бог зошто вие не
го извршувате она што Он ви го заповеда? Во евангелските книги пишува:
„Молете се за вашите непријатели, правете им добро на оние што ве
мразат и прогонуваат и свртете го десниот образ ако некој ве удри по
левиот” (Мат.5. 43-44), а вие не правите така, туку го острите оружјето против
вашите противници, одите во војна и убивате.“
На тоа философот одговори: „Ако во некој закон има две заповеди и им се
дадени на луѓето да ги извршуваат, кој од нив вистински го исполнува законот:
Тој што ја исполнува едната, или оној што фи исполнува и двете?“
Сарацените одговорија: „Секако тоа е onoj {to ги исполнува двете заповеди.“

9
 Тогаш Константин рече:
„Бог рекол: „Молете се за оние кои ве навредуваат“, но Тој уште рекол:
„Никој нема поголема љубов од оваа: да ја положи душата своја за своите
пријатели“ (Јован 15, 13). Ние ги поднесуваме навредите, кога тие се насочени
поединечно против нас, а кога се против заедницата, тогаш стапуваме во
одбрана на ближниte, и своите души ги полагаме да не ги заробите, i заедно со
телата и nivnite души да ги наведете на богопротивнi lo{i dela.
Сарацените повторно го pra{aa: „Вашиот Христос даде данок за Sебе и za
другите, а вие зошто не го правите тоа и не сакате да давате? Кога вие
навистина би ја полагале душата за ближниот, тогаш ќе дадете данок за вашите
браќа, на овој голем и силен исмаилски народ 8 . Ние бараме малку, само
еден златник. Тогаш се додека постои светот, ќе го чуваме мирот меѓу нас,
како никоi народи досега.
Философот одговори: „Ако некој сака да го следи учителот и да оди по
неговиот пат, дали му е пријател или непријател човекот што го одвраќа од
тој пат?“
Тие одговорија: „Непријател.“ Философот продолжи: „Кога Христос дал
данок, кое царство тогаш било - исмаилско или римско?“
Сарацените одговорија: „Римско.“ Философот на тоа рече: „Затоа и ние го
следиме Неговиот пример, даваме данок на царот кој живее во новиот Рим
(Цариград), и владее со Рим. А вие бараj}i од нас danok, не одвраќате од
Христовиот пат и ни станувате непријатели.“
После тоа сараценските мудреци во наредните денови, на Константин
му поставувале многубројни најразлични прашања. Со помош на Божјата
благодат, тој на сите им одговараше, така што тие не можеа за ништо да му се
спротистават. Најпосле тие го прашаа: „Од каде го знаеш сето тоа?“
Тој тогаш во одговор им ја кажа оваа споредба: „Еден човек нацрпил вода
од морето и ја носел во мев. Кога се оддалечил од морето, тој на сите им го
покажувал мевот со вода велејќи:
„Ја гледате ли оваа вода што само јас ја имам? Tогаш kон него пристапи еден
морнар и му рече: „Нели ти е срам да се фалиш со мев морска вода, кога ние
имаме цело море? Така постапувате и вие, поставувајќи ми прашања за оние
науки што ги научивте од нас Грците.“
Potoa, kako ne{to so posebna ubavina, Saracenite mu poka`aa na Konstantin
edno lozje, gri`livo nasadeno od porano i mnogu napredno 9. Konstantin im objasni
kakao se obrabotuva toa lozje. Тогаш Сарацените му го покажаа целото свое
богатство: дворци украсени со злато, сребро, и други скапоцени камења, и го
прашаа:
„Гледаш ли философе, каква сила и богатство има нашиот халиф,
кнезот на Сарацените?“
Тој им одговори: „Тоа не е никакво чудо, треба да го славиме Бога кој го
створил сето тоа, и го дал за uteha i радост на луѓето. С# е Негово, а не на некој

8
Potomci na Avramovata sluginka Agara i negoviot sin Iсmail (Измаел).
9
O~igledno, ovde stanuva zbor za nekoja posebna sorta vinova loza, koja se odgleduvala na poseben
na~in.

10
 друг.“
Бидејќи не можеа со зборови да го победат непобедливиот, Сарацените
го покажаа своето вистинско лице - на блажениот Константин, тајно му дадоа
да испие пијалок со отров. Но Господ Kој рекол: „И ако нешто смртоносно
испијат, нема да им наштети“ (Мар. 16, 18), го сочува својот слуга здрав и
неповреден. Откако го видоа тоа чудо, Сарацените достоинствено, so golemi
po~esti и со поклони од својот кнез го испратија Константин и неговите
придружници во неговата татковина.
Vо Цариград, cарот и патријархот со многу пофалби го пречекаа
блажениот Константин, за богоугодното дело што го изврши меѓу
Сарацените. Меѓутоа тој не се задржа долго во Цариград. Одрекувајќи се од с#
на овој свет, се повлече на едно осамено место во безмолвие, каде што
целосно mu се посвети на своето спасение. Со себе не понесе никаква
храна, надевајќи се на Божјата милост. И навистина Бог преку
христoљубивите луѓе му носеше храна, но тој од неа ништо не оставеше за
следниот ден, бидејќи после вообичаениот оброк, се што ќе му останеше го
раздаваше на сиромасите. Цврсто се надеваше во Бога (Ps.54,23), Mu gi ostavi
site gri`i na Nego, za{to On se gri`i za nas (1Petar 5,7), ја отвора Својата
дарежлива рака и со Својата добрина го храни секое живо суштество. Еднаш
на еден голем празник кога придружникот на Константин mu se oplakuva{e
дека нема храна за тој ден, тој му рече:
„Оној Kој некогаш ги нахрани Израилците во пустината, зарем нема
да не нахрани и нас во овој голем ден? Оди и pовикај уште петмина
сиромаси, кај нас на гости, и ќе ја чекаме милоста Божја, зашто Бог нема
да не остави.“
Навистина така и се случи. Кога наближи времето за јадење, неочекувано
доjdе еден човек, донесе цел товар најразлични јадења и десет златници.
Блажениот Mu заблагодари на Бога за сето тоа. Потоа отиде во Олимп10 кај
својот постар брат Методиј и остана таму. Заедно со него почна да живее во
испосништво и монашки подвиг, минувајќи го целото време во молитви и
читање книги11.
Во тоа време кај грчкиот цар Михаил дојдоа пратеници од
Хазарите12 со ваква порака:
10
Olimp e planina vo Mala Azija, nad dene{niot grad Bursa, kade vo IX vek imalo mnogu manastiri.
11
Toga{ na planinata “Olimp”, bla`eniot Konstantin zapo~na da go izu~uva slovenskiot jazik. Vo
toa mu pomogna i prisustvoto na mnogubrojni slovenski monasi po raznite manastiri {to toga{ tamu
postoea.
12
Hazarite se narod koi od VII - IX vek imal mo}na dr`ava pome|u Herson, Kavkaz , planinata Ural i
Kaspisko more. Tie bile poznati pod op{to ime Skiti. Zboruvale na slovenski ili ruski jazik. Najprvo
`iveele blizu Meotiskoto ili Mrtvoto (Azovskoto ezero) vo koe se vliva rekata Don koe vo staro
vreme ja razdeluvalo Evropa od Azija. Vo taa zemja najprvo `iveelo plemeto na prviot Jafetov sin
Gamer, koe se narekuvalo Gemeri, gr~ki - Kimeri, ruski - Cimbri, i po niv zalivot {to gi povrzuva
Meotiskoto ezero i Crnoto more se narekuvalo Bosfor Kimeriski. Koga Cimbrite otidoa od tamu na
sever i se pome{aa so razni narodi, toga{ nivnoto mesto okolu Kimeriski Bosfor go naseli edno
Skitsko pleme nare~eno Alani (od Alanskite planini), koe pokasno be{e naimenuvano Hazari od
rekata Hazara. So tekot na vremeto toa pleme silno se namno`i, i {iroko se naseluva{e na dvete strani
od rekata Dona: Vo Alija - do Volga; koja se vliva vo Kaspisko more; a vo Evropa - do Dwepar koj
se vliva vo Crno more, pa duri i ponatamu - do Panonija, no tamu ve}e se narekuvaa so drugi imiwa:
Avari, Huni, i tn. Hazarite bile grubi lu|e, surovi i grdi. Kako skitni~ki narod, tie `iveele vo {atori,

11
 „Nиe од дамнешно време го познаваме единиот Бог, Кој е над с# и Nemu
спрема исток Mu се поклонуваме, но имаме и некои срамни обичаи. Евреите
не советуваат да ја примиме еврејската вера, и многумина од нас јa примиа.
Исто така и Сарацените ни предлагаат мир и многу дарови , не влечат кон
својата вера, зборувајќи ни дека нивната вера е подобра од верата на сите
останати народи. Поради тоа одржувајќи го старото пријателство и љубов,
ние кај вас, како кај голем народ во кој владее божјото царство, пуштивме
пратеници ta preku niv да ни испратите некој учен човек кој ќе ги изобличи
Евреите и Сарацените. Тогаш nie ќе ја примиме вашата вера.“
Царот Михаил по совет на патријархот Игнатиј13 одлучи да им го прати на
Хазарите блажениот Константин. Го повикаа од планината Олимп, го запознаа
со молбата на Хазарите и царот му рече:
„Со помошта на Света Троица, оди кај тие луѓе и благовести им Го
учењето на Пресвета Троица, зашто никој друг не може да го направи тоа
подобро од тебе.
Константин одговори: „Штом заповедаш господару, јас со радост ќе појдам
таму, пешки бос без ништо, како што им заповедал Бог на Неговите ученици,
кога ги пратил на проповед. Царот на тоа му рече:
„Кога би го правел тоа лично од себе, jas не би имал ништо против тоа. Но
имај ја во предвид царската власт и достоинство, па оди со соодветните почести
и царската помош.“
Блажениот Константин, сакајќи и да умре за Христа, со сето срце се согласи
да тргне на пат. При тоа го замоли својот брат Методиј, да тргне со него на
апостолското послушание, со светлината на светоto Evangelie да ги просветат
неверниците. Методија се согласи да тргне со него.
Така потпомогнати од благодатта Божја тргнаа на пат, за да ги спасат
изгубените души - еден со богословски проповеди, а другиот со prijatni molitvi
kon Boga. Patot gi vode{e preku Stepite vo koi `iveea Ugrite, dene{nite Maxari.
Tie Ugri14 bea tolku stra{ni {to mnogu malku li~ea na lu|e: oblekata im be{e od
ko`a, ne seele `ito a `iveele od kra`bi i razbojni{tvo. Tie od nenade` gi napadnaa

preminuvaj}i od mesto na mesto, posebno poradi hrana za stokata - (pasi{ta). Se hranele pove}e so
zelen~uk i ovo{je i polu`ivo meso otkolku so leb. Vo vojnite bile mnogu hrabri i stra{ni za site.
Nivniot vladetel se vikal kagan (hagan ili hajan). Za hrabrosta na ovoj narod zboruvaat mnogu gr~ki
i rimski lepopisi. Hazarite na Carigrad mu zadale mnogu maki za vreme na caruvaweto na car Iraklij
i patrijarhot Sergij, koga ~udesno bile pobedeni so nepobedlivata sila na Pre~istata Bogomajka, koja
go za{titila svojot grad od neznabo`nite Hazari i Persijancite koj im se pridru`ile. Toj nastan op{irno
e opi{an vo Sinaksarot na pettata sabota od Velikiot post. Mnogu poдоцна gr~kiot car Lav
Isaвриjanin, sakajki da `ivee vo mir so Hazarite, go o`enil svojot sin Konstantin (Kopronim), so }
erkata na hazarskiot hagan, koja na kr{tenieto go dobi imeto Irina. Tie imaa sin Lav, koj po majkata
se narekuval Hazarin (ovoj Lav imal `ena Irina koja po smrtta na svojot ma` vospostavi pobeda na
Pravoslavieto, otfrlaj}i ja ikonobore~kata eres na VII Vselenski Sobor). Posle ovoj brak Grsite
po~naa da `iveat vo mir so hazarite i tie po~naa da se zapoznavaat so hristijanskata vera.
Hristijanstvoto po~na da se {iri pome~u Hazarite posebno od Hersonite (Herson - gr~ka kolonija), a
posebno posle svetite u~iteli Kiril i Metodij. Hazarite vo Evropa kone~no gi uni{til Svetoslav,
tatkoto na sveti Vladimir. A hazarite vo Azija (koi `iveele pome|u rekite Don i Volga gi pokorija
Polovcite i Pe~ewezite.) Evreite imale golem ugled kaj niv, no Hazarite podocna go prifatile islamot.
13
Patrijarh Carigradski (846 - 858 i 867 - 877). Negoviot spomen se slavi na 23 oktomvri
14
Najverojatno Ungarci, koi vo toa vreme se naseluvale vo tie krai{ta.

12
 svetitelite zavivaj}i kako krvo`edni volci. Konstantin ne se upla{i i ne zapre so
molitvata, tuku povikuvaj}i kon Boga ~esto povtoruva{e: „Gospodi Isuse Hriste
pomiluj”! Otkako zavr{i so molitvata Ugrite mu se pribli`ija, no po Bo`ja promisla
po~naa da mu se poklonuvaat. Konstantin im ka`a nekolku pou~ni zbora i tie gi
pu{tija da si odat.
Odej}i kon opredelenoto apostolsko mesto, toj najprvo stigna vo Herson; koj se
nao|a na morskiot breg ne daleku od dene{en Sevastopol, blizu do granicata na
Hazarite. Tamu Konstantin se zadr`a dolgo vreme u~ej}i go hazarskiot i evrejskiot
jazik. Prevede osum dela od evrejskata gramatika i se prepira{e so Еvreite15 koi toga{
gi ima{e mnogu pome|u Хazarite.
Vo Herson `ivee{e i eden samarjanin {to ~esto pati doa|a{e kaj Konstantin da
razgovara za verata. Edna{ toj donese samarjanski knigi i mu gi poka`a na Filosofot.
Konstantin gi izmoli tie knigi od nego pa zatvoraj}i se vo svojata soba srde~no Mu se
pomoli na Boga da gi razbere. So Bo`ja pomo{ toj brzo gi nau~i.
„Navistina koj veruva vo Hrista brgu ja dobiva blagodatta na Svetiot Duh. Potoa
toj samarjanin i negovoto semejstvo ja primija hristijanskata vera i se pokrstija.“
Toga{ vo Herson, Konstantin najde Evangelie i Psaltir napi{ani so „rusko”
pismo16 i ~ovek {to zboruva na toj jazik. Zboruvaj}i so nego, toj go nau~i jazikot i
vrz osnova na toj govor gi podeli bukvite na soglaski i samoglaski. Za kratko vreme
so Bo`ja pomo{ po~na da gi ~ita i objasnuva najdenite knigi. Gledaj}i tajkva
bo`estvena milost, mnogumina mu se voshituvaa na bla`eniot i Go slavea Boga zaradi
nego.
Vo gradot Herson sveti Konstantin dozna deka mo{tite na svetiot sve{teno
ma~enik Kliment papa rimski17 se nao|aat vo moreto. Toga{ toj otkako se pomoli
re~e:
„Veruvam vo Boga i se nadevam na sveti Kliment deka }e gi najdam negovite
mo{ti i }e gi izvadam od moreto. Toj go ubedi hersonskiot episkop da gi pobaraat
svetite mo{ti. Za tie mo{ti se ka`uva slednoto:
- Koga Sveti Kliment be{e proteran od Rim vo hersonskiot zatvor, toj tamu
obrati mnogu lu|e vo Hristovata vera. Toga{ Igemonot Afidijan po naredba na carot
Trajan18 naredi da go potopat sve{tenoma~enikot vo moreto, vrzuvaj}i mu na vratot
sidro za da ne mo`at hristijanite da go najdat negovoto telo. Vernicite stoea na bregot
i pla~ea, gledaj}i go potopuvaweto na svetitelot. Potoa dvajcata najverni u~enici na
Sveti Kliment, Korniliј i Fiv, im rekoa na hristijanite:
„Da se pomolime site ednodu{no, za Bog da ni go otkrie svetoto telo na svetiot
ma~enik.“
Po nivnata molitva, moreto se povle~e nazad za tri popri{ta19. Toga{ hristijanskiot
narod, kako nekoga{ Иzrailcite, odea po suvoto morsko dno i najdoa mermerna
15
Ovde vlijanieto na Evreite bilo tolku golemo, {to duri dinastijata na Hazarskite kagani so svoite
dvorjani ja primile evrejskata vera.
16
Toa e nejasno mesto vo `itieto. Se predpostavuva deka stanuva zbor za “surski” bukvi, t.e. siriski
17
Negoviot spomen se slavi na 25 noemvri.
18
Toj caruval od 98 do 117 godina
19
Popri{te - merka za dol`ina {to se sostoi od 1000 golemi ~ekori; vo sekoj takov ~ekor se sostoel
od 5 stapala.

13
 grobnica vo oblik na crkva, napravena neposredno od Boga, i vo nea polo`eno teloto
na svetitelot i sidroto so koe toj be{e potopen. Koga hristijanite sakaa da go zemat
svetoto ~esno telo, dvajcata negovi u~enici se udostoija so nebesno videnie. Pri toa
videnie, nim im be{e zapovedano da gi ostavat svetite mo{ti tamu kade {to se, i im
be{e objaveno deka moreto sekoja godina }e se vra}a nazad, i sedum dena za spomen
na svetitelot }e stoi povle~eno, pravej}i im pat na onie {to sakaat da se poklonat na
negovite mo{ti.
Taka celi 700 godini - od trajanovoto vladeewe do vladeeweto na gr~kiot car
Nikifor20, sekoja godina na denot koga se slavi Sveti Kliment moreto se povlekuva{e.
Poradi golemite grevovi na narodot vo vremeto na car Nikifor moreto prestana da se
povlekuva i mnogu gi nata`i hristijanite.
Sveti Konstantin i Metodij dopatuvaa vo Herson posle pedeset godini otkako
svetite mo{ti se skrija vo moreto. Hersonskiot episkop - bla`eniot Georgij, pottiknat
od svetite bra}a odlu~i da otide vo Carigrad, da zeme blagoslov od carot i patrijarhot
za da gi pobaraat svetite mo{ti. Zaedno so episkopot Georgi po toj povod od Carigrad
vo Herson pristigna i celiot klir od crkvata „Sveta Sofija”. Toga{ site tie, narodot i
bla`enite u~iteli Konstantin i Metodij, otidoa na morskiot breg, molej}i se i peej}i
psalmi i duhovni pesni, za Bog da im go dade ona {to go baraa. No moreto ne se
povle~e. Po zao|aweto na sonceto vlegoa vo eden korab i isplovija vo vnatre{nosta na
morskata povr{ina. Na polno} odedna{ od moreto se pojavi svetlina, se raznese
neiska`livo blagouhanie kako od mnogu kadila i najprvo se pojavi glavata a podocna i
celoto telo na svetitelot. Toga{ gi krenaa svetite mo{ti, gi vnesoa vo korabot, gi
odnesoa vo gradot i ~esno, so slavoslovija gi polo`ija vo crkvata na svetite apostoli,
kako {to pi{uva vo negovoto „obretenie”21. Bla`enite bra}a zedoa del od svetite mo{ti
i gi nosea so sebe se dodeka ne pristignaa vo Rim.
Od Herson Konstantin i Metodij vleguvaj}i vo korab, se upatija kaj Hazarite na
Meotskoto Ezero22 i kon Kaspiskata vrata23 na Kavkaskite planini. Kaganot ~esno gi
primi, i tie mu predadoa pismo od gr~kiot car. A hazarskiot vojvoda, koga izleze so
svojata vojska, opkoli eden hristijanski grad i go opsedna. Koga dozna za toa
Filosofot bez dvoumewe otide kaj nego i otkako porazgovara so nego i go pou~i, go
skroti. Taka toj si otide bez da mu na{teti na gradot, duri i veti deka }e se pokrsti.
Ovde bla`eniot Konstantin vode{e mnogu polemiki so Hazarite, Evreite i
Saracenite. Vo tie prepirki Metodij skoro i ne u~estvuval bidej}i bil pomalku u~en od
Konstantin. Kako porane{en vojvoda toj podobro znael da upravuva so narod otkolku
da vodi nau~ni razgovori. A Konstantin u{te od mal izu~uval razni nauki i filosofija,
odli~no go poznaval Svetoto Pismo i stanal mnogu silen propovednik, i vo sekoe
vreme imal odgovor za sekoe pra{awe. Konstantin se prepira{e so nevernicite, a
Metodij mu pomaga{e so svoite bogougodni molitvi. Toga{ Hazarite go ispratija
20
Nikifor I caruval od 802 do 811 godina.
21
Nao|awe i prenos na svetite mo{ti.
22
Star naziv za Azovsko more.
23
“Kaspiska vrata” e imenuvana dolgata tesnina me|u Kavkaskite planini i bregot na Kaspisko more.
Tamu se nao|ala letnata rezidencija na Hazarskiot kagan.

14
Konstantina kaj eden lukav i ve{t ~ovek koj mu re~e:
„Vie Гrcite imate lo{ obi~aj; postavuvate eden car namesto drug, i toa od prost
rod a ne od carski. Taka posle Nikifor za car go postavivte Mihail Рангавиј, pa
ostavj}i go nego na prestolot go podignavte Lav Ermeninot koj poteknuva od prost
rod; a po negovata smrt go postavivte Mihail Travla roden od Amorija. No kaj nas ne
e taka; site na{i kagani se od kaganski rod i kaj nas ne mo`e da caruva nikoj {to ne e
od toj rod.
Na ova Konstantin kratko odgovori: „Zarem Bog lo{o napravil koga nepodesniot
car Saul go otstrani od prestolot i spored Svojata volja za car go izbra ov~arot
David?“
Na ova hazarot ne mo`e{e da odgovori ni{to i postavi novo pra{awe: „Vie od
knigata {to ja dr`ite vo va{ite race (Biblijata) ni ka`uvate pouki, a nie ne pravime taka
i ne se gordeeme so pismata, kako {to pravite vie, tuku celata mudrost nie ja
iznesuvame od svoite gradi, kako taa da e zatvorena vnatre vo nas.“
Konstantin odgovori: „Ako sretne{ nekoj ~ovek koj tvrdi deka ima mnogu
obleka, zlato i imot, dali }e mu poveruva{ ako go vidи{ gol i so prazni race?“
Hazarot odgovori: „Ne, za{to koga bi imal ne bi odel gol.“
Toga{ Konstantin go pra{a: „Ako i ti kako {to se fali{ si ja sobral celata mudrost,
toga{ ka`i mi: kolku pokolenija imalo od Adam do Mojsej, i kade na zemjata `iveel
sekoj od niv?“
Hazarot na ova ne mo`e{e da odgovori ni{to. Toga{ Konstantin prodol`i: „Zatoa
jas ne ti veruvam deka si ja sobral celata mudrost i deka ne ti se potrebni knigite.“
Svetite bra}a bea pokaneti na ru~ek kaj kaganot. Pred da sednat na trpezata
kaganot gi pra{a: „Ka`ete mi filosofe, od kakov rod ste, za da znam na koe mesto da
ve postavam?“ Konstantin odgovori:
„Na{iot dedo bil od golem i slaven rod i se nao|al blizu do carot. No toj ne umeel
da ja za~uva golemata slava {to mu bila dadena, go izneveril carot i bil progonet od
nego, pa se oddale~il vo tu|ata zemja kade {to ne rodi i nas. Nie sega ja barame
starata slava na na{iot dedo i ne sakame nikakva druga. A na{iot dedo be{e Adam.“
„Gostinu, ti zboruva{ pristojno i pravilno!“ - re~e kaganot. Ottoga{ po~naa da
uka`uvaat posebna po~it kon nego. A koga ru~aa, kaganot ja zede ~a{ata i re~e:
„Pijam vo ~est na edinstveniot Bog, Koj ja sozdade seta tvar. I Filosofot ja krena
~a{ata i re~e:
„Pijam vo slava na Ediniot Bog i Negovoto Slovo so Koe se utvrdija nebesata i
@ivotvorniot Duh so Koj se poddr`uva seta sila na sozdanijata“ (Ps. 32, 6).
Kaganot mu odgovori: „Ete nie imame isto u~ewe za Boga, sozdatelot na sekoja
tvar; se razlikuvame samo vo toa {to vie ja slavite Troica, a nie, Еdinstveniot Bog
kako {to za toa u~at i evrejskite knigi. Na toa Filosofot odgovori:
„Svetite knigi (Biblijata) propovedaat Slovo i Duh. Ako nekoj te po~ituva tebe, a
ne gi po~ituva tvojot zbor (slovo) i tvojot duh, a drug pak gi po~ituva i trite, koj od
dvajcata te po~ituva pove}e?“
„Onoj {to gi po~ituva i trite, re~e kaganot.“ Toga{ Filosofot odgovori: „Zatoa nie
postapuvame podobro i go doka`uvame toa so primeri, slu{aj}i gi prorocite. Za{to

15
 Isaija rekol: „^uj me Jakove i Izraile, povikan od Mene: Jas sum istiot, Jas sum prviot
i Jas sum doveka; sega Me isprati Gospod i Negoviot Duh” (Is. 48, 12, 16). Ova
mesto od Svetoto Pismo vaka go objasnija drevnite na{i sveti otci 24: Koj se ispra}a
ako ne Sinot? od Koj se ispra}a ako ne od Otecot i Svetiot Duh?“
A Judeite {to stoea okolu nego mu rekoa: „Ka`i ni, kako mo`e edna `ena da Go
smesti Boga vo svojata utroba. Koga ne mo`e ni da Go vidi, a kamo li da Go rodi?“ A
Filosofot poka`uvaj}i so prst kon kaganot i kon negoviot prv sovetnok, re~e:
„Ako nekoj re~e deka prviot sovetnik ne mo`e da go nagosti kaganot, a potoa
re~e daka posledniot sluga mo`e i da go primi kaganot i ~est da mu napravi, ka`ete mi
kako treba da go nare~eme: lud ili razumen?“ Tie rekoa:
„Lud, i toa mo{ne lud.“ A Filosofot im re~e: „[to e naj~esno od site vidlivi
tvari?“ Tie mu odgovorija: „^ovekot, bidej}i ima razumna du{a sozdadena spored
Obrazot Bo`ji.“ Na toa Folosofot im re~e:
„Zar ne se nerazumni tie {to velat deka Bog ne mo`e da se smesti vo ~ovek,
znaej}i deka On pri javuvaweto na Mojsej se smestil vo kapinata. Zarem bezdu{nata i
ne~ustvitelna kapina e po vredna od ~ustvitelnite i razumni tvari, (lu|eto) koi imaat
bogolika du{a? Ne samo vo kapinata, tuku i vo oblakot, i vo ~adot, i vo ognot se
smesti Bog, koga im se javi na Mojsej, na Jov (Iсх. 19,17-18; Jov. 38,1 i 40,1) i na
Ilija. I {to e toga{ ~udno {to Bog se vseli vo najvrednosnoto du{enosno tvorenie,
sakaj}i da se javi na zemjata i da po`ivee so lu|eto, za da gi isceli od smrtnite rani,
naneseni so Adamoviot grev. Kako mo`e{e nekoj drug da go izlekuva bolniot? Za{to,
odgovorete mi, od koj drug, ako ne od Samiot Tvorec, treba{e da se o~ekuva lekot i
obnovuvaweto na takvoto mnoguvrednosno stvorenie - rodot ~ove~ki, koj be{e padnat
vo trule`, grev i smrt? Ne go predska`a li toa car David: „Go isprati Svoeto Slovo, i gi
izlekuva” (Ps. 106, 20). Zatoa Slovoto na Otecot, Bog Sinot, dojde i ja isceli ~ove~kata
priroda. Kako Re~ta na Otecot bi mo`ela da go isceli ~ovekot, ako so ovoplotuvaweto
ne se soedine{e so ~ovekot i kako flaster ne se prilepe{e za nego? Zarem lekarot,
sakaj}i da go izle~i ranetiot ~ovek, go stava flasterot na drvo ili na kamen, a ne na
bolniot ~ovek? Poradi toa i Bog Go stavi Svoeto Edinоrodno Slovo kako завој, ne na
drvo, makar {to porano Toa se javilo i pome|u drvjata vo kapinata; ne na kamen, makar
{to Toa im se javuvalo na Mojsej i na Ilija vo kamenite gori na Sinaj i Horiv; tuku na
smrtno zaboleniot ~ovek od bolesta na grevot. Na nego Toj Go stavi i na nego cvrsto
Go prisoedini, bidej}i taka blagovoli Bog Otecot: Edinoronoto Slovo - Bog Sinot, vo
sodejstvo na Svetiot Svoj Duh da se vseli vo ~ista devstvena; a ne vo prosta `enska
utroba, i da se ovoploti i rodi od Nea, kako {to za toa prorokuva{e Isaij: „Ete
devojka }e za~ne i }e rodi Sin, i }e Mu stavat ime Emanuil, {to zna~i so nas e Bog” (Is.
7, 14). Ovde prorokot jasno zboruva deka Bog Sinot }e se rodi na zemjata od ~ista i
bezbra~na Devica. A deka Bog zaradi na{eto spasenie treba{e da se vseli vo devstvena
utroba, setete se {to e napi{ano vo va{ite knigi. I va{iot ravin Ahil 25 veli deka Mojsej,
vdahnoven od Svetiot Duh, krevaj}i gi racete kon Boga se mole{e: „Gospodi

24
Sv. Atanasij Veliki; sv. Jovan Zlatoust; sv. Grigorij Niski.
25
Ahil - preveduva~ na Svetoto Pismo na gr~ki jazik.

16
milosrden ne javuvaj ni se pove}e vo gromot i vo trubniot glas“ (Ishod 19,6), „tuku
vseli se vo utrobata na{a i o~isti gi na{ite grevovi“ (Ish. 34,9). Ako zna~i Mojsej Mu
se molel na Boga da se vseli vo na{ata utroba, zo{to toga{ vie ne ukoruvate koga nie
ispovedame deka Bog se vselil vo `enska utroba, i toa ne prosto `enska tuku vo
Devstvena, ^ista, Neporo~na i Bezbra~na? Toj se vseluva i vo na{ite utrobi koga nie
hristijanite se pri~estvuvame so Nego vo Tajnata Evharistiска @rtva. Kako {to
gledate, drevnata molitva na Mojsej po svedo{tvoto na ravinot Ahil, zapi{ana vo va{ite
knigi, se ispolnila: Bog se vselil vo na{ata utroba, o~istuvaj}i gi na{ite grevovi.“
I taka posle ru~ekot site se razotidoa, opredeluvaj}i den vo koj poвtorno }e se
sostanat da razgovaraat za verata. I otkako vo opredeleniot den se sobraa site i po
zapoved na kaganot gi zazedoa svoite mesta, pred da po~ne razgovorot, Konstantin
izjavi:
„Ete, jas sum edinstveniot stranec me|u vas i site nie se prepirame za Boga, vo ^ii
race se na{ite srca, i s# ostanato. Koga nie }e go vodime razgovor, onoj me|u vas koj
e silen na zbor i go razbira ona {to se zboruva, neka gi potvrdi na{ite zborovi, a ako
ne razbira slobodno, neka pra{a i nie }e se pogri`ime da mu razjasnime.“
Toga{ Evreite otvorija razgovor i mu go postavija ova pra{awe:
„I nie vo Svetite Pisanija Go priznavame i Slovoto i Duhot, no ka`i ni koj zakon
najnapred Bog mu go dade na narodot: Mojsieviot ili onoj {to go dr`ite vie
hristijanite?“ Na ovaa pra{awe bla`eniot Konstantin im odgovori so slednoto
pra{awe:
„Zatoa li me pra{avte koj zakon e prv, za potoa da ka`ete deka treba da se
ispolnuva prviot zakon?
„Da, zatoa, - odgovorija Evreite; zatoa {to navistina treba da mu se pokoruvame
na prviot zakon, bidej}i e prv i naj dobar. Toga{ Konstantin na toa im odgovori:
„Ako navistina sakate da go ispolnuvate prviot zakon, toga{ odre~ete se od
obrezanieto. Evreite pra{aa: „Za{to taka zboruva{?“ A filosofot re~e:
„Ka`ete mi otvoreno, prviot zakon za vreme na obrezanieto li be{e daden, ili pred
obrezanieto?“
„Mislime deka pri obrezanieto - odgovorija tie.
A toj im re~e: „Neli Bog na Noe mu go dade prviot zakon narekuvaj}i go zavet, i
toa predobrezanieto, posle zapovedta dadena na Adam vo rajot po Adamoviot pad?
Za{to Bog mu zapoveda na Noe: “Koj prolee ~ove~ka krv i negovata krv }e bide
proleana od ~ovek” (1Moj. 9,6). I u{te: “Ete Jas go postavuvam Mojot zavet so vas i
so va{eto potomstvo po vas“ (1Moj. 9,9), jadete sekoe zeleno rastenie, s# {to e pod
neboto i {to e na zemjata i vo vodite (Bit. 9,3) samo da ne jadete meso vo koe ima
u{te du{a, odnosno krvta negova” (Bit. 9,4). Za{to vie, i pokraj ova velite deka go
dr`ite prviot zakon? Evreite na toa mu odgovorija:
„Nie go ispolnuvame prviot Mojеev zakon i toa {to go ka`uva{ ti Bog ne go
narekol „zakon” tuku „zavet” kako {to gi nare~e „zapoved” i naredbite koi mu bea
dadeni na ~ovekot vo rajot, a naredbite na Avraama gi nare~e poinaku: „obrezanie”, a
ne „zakon”. Za{to drugo e „zakon”, a drugo e „zavet”. Dvete ne{ta Tvorecot razli~no
gi nare~e.No ako zavetot ne e zakon, za{to Bog ne mu re~e na Noe: „zakonot Moj,

17
 туку „zavetot Moj“. A nie sega za zakonot zboruvame. Potoa Фilosofot gi pra{a:
„Go dr`ite li vie obrezanieto kako zakon ili ne.“ A tie odgovorija:
„Go dr`ime kako zakon.“ Filosofot prodol`i: „No Bog ni obrezanieto ne go nare~e
zakon tuku samo zavet, bidej}i mu re~e na Avraam: „Pazi go Mojot zavet, ti i semeto
tvoe posle tebe, od koleno do koleno da se obrezuva me|u vas sekoe ma{ko i toa }e
bide kako znak na zavetot pome|u Mene i vas: i }e ostane Mojot zavet na va{eto telo
kako ve~en zavet” (1Moj. 17:9,10,13). Ete gledate deka Bog nitu edna{ ne go narekol
obrezanieto kako zakon tuku kako zavet. Toga{, }e sakate li da go otfrlite obrezanieto
kako nezakonsko? A ako zavetot na obrezanieto go dr`ite kako zakon toga{ ste dol`ni i
zavetot daden na Noe da go ispolnuvate kako zakon i da go narekuvate kako prv zakon
{to Bog mu go dade na ~ove~kiot rod, proteran od rajot i so~uvan od vodata pri
potopot. Evreite odgovorija:
„Ne, samo zakonot daden na Mojsej e zakon, i nie na nego se pridr`uvame.“ Na
toa Filosofot odgovori:
„Ako zavetot daden na Noe ne e zakon, tuku samo zavet, zo{to Bog ne go nare~e
zakon, tuku zavet, toga{ i zakonot {to mu be{e daden na Mojsej ne e zakon, za{to
istiot Bog vo edinaesetata glava od knigata na prorokot Eremijа ne go narekuva zakon
tuku zavet: Slu{ajte gi zborovite na ovoj zavet. Vaka veli Gospod Bog Izrailev:
„Proklet da e onoj ~ovek {to nema da gi poslu{a zborovite na ovoj zavet, {to im gi
zapovedav Jas na tatkovcite va{i koga gi izvedov od Egipeтskata zemja” (Erem.
11,2-4). Ako ovoj zavet za vas e zakon, toga{ i zavetot daden na Noe e isto taka
zakon. A bidej}i ovoj zakon e daden do obrezanieto, toga{ i vie ste dol`ni da go
ispolnuvate kako prv, ne priznavaj}i gi drugite zakoni, Avraamoviot i Mojеeviot koi
nastanaa posle Adamoviot i Noeviot. Za{to pred malku sami rekovte deka prviot
zakon e najdobar i treba da mu se pokoruvate.“
Toga{ Evreite se otka`aa od toa pra{awe pa pominaa na drugo i rekoa: „Site tie
{to go po~ituvaa Mojsieviot zakon, site Mu ugodija na Boga. I nie dr`ej}i go nego, se
nadevame deka isto taka }e Mu bideme ugodni na Boga. A vie izvr{uvate drug
zakon, koj samite si go izmislivte, preziraj}i go stariot Bo`ji zakon.“ Filosofot
odgovori:
„Pravej}i taka nie dobro postapuvame. Za{to i Avraam, koga ne bi go primil
obrezanieto tuku samo bi go dr`el Noviot Zavet, ne bi mo`el da se nare~e Bo`ji
prijatel. Isto taka i Mojsеј posle Avraama ne zadovoluvaj}i se so predhodno dadenite
zakoni na Noe i Avraama, napi{a nov zakon. Poradi toa i nie postapuvame spored
negoviot primer. No kako {to tie, doa|aj}i eden po drug, ne otfrluvaj}i gi predhodnite
zakoni; za{to Avram ne go otfrli Noeviot, nitu Mojsej gi prezre nivnite, tuku,
ispolnuvaj}i gi nivnite nedostatoci; tie vo pro{irenite zakoni po to~no ja izlo`ija
Bo`jata volja, za da bide Bo`jata zapoved po cvrsta, - taka i nie ne go otfrlame Stariot
Zavet, koj be{e napi{an na Mojеevite tablici, tuku go dr`ime seto toa: poznavaj}i Go
Ediniot Bog, Tvorec na sevkupnata tvar, ne ubivaj, ne kradi, i ostanatite zapovedi. No
nie go otfrlame ona {to ne e napi{ano na Mojseevite tablici, kako: obrezanie,
prinesuvawe na nerazumni `ivotni kako `rtva, i drugi raboti sli~ni na niv, {to be{e
samo senka i praslika na Noviot Zakon {to treba{e da dojde: a koga toj dojde, nie seto

18
toa go otfrlivme. Za{to, ima li potreba da se ~uva senkata, koga vo racete ja imame
samata su{tina?“ Evreite rekoa:
„Koga tie ustanovi i zaveti vo na{iot star zakon bi bile, kako {to veli{ ti, samo
senka i praslika na va{iot nov zakon, toga{ drevnite zakonodavci bi znaele za va{iot
nov zakon, {to trebalo da se javi vo idninata. Za{to senkata i praslikata imaa cel da go
preтska`at toa delo {to tie o~ekuvaa da go vidat so sopstveni o~i. No bidej}i
zakonodavcite ne go o~ekuvaa va{iot zakon, taka {to na{ite starozavetni ustanovi i
zaveti ne se samo senka i podobie, tuku samata vistina, koja {to zaedno so napi{anite
Mojеevi tablici treba i vie da ja ~uvate kako edinstveno vistinita.“
Protiv toa Filosofot odgovori: „I koga drevnite zakonodavci vo Stariot Zavet ne bi
go znaele toa deka posle niv }e nastanat novi zakoni, toga{ jas bi ve zapra{al: koga
Bog vo po~etokot mu go dade Svojot zavet na Noe, za kogo ve}e govorevme, dali
toga{ Toj go izvesti deka posle nego }e dade nov zakon na Avraama, Negoviot
ugodnik? Se razbira deka ne go izvesti, tuku mu ka`a deka toj zakon }e trae ve~no vo
sekoja `iva du{a (1.Moj. 9,16). Isto taka, davaj}i mu go zavetot na Avraama, dali Bog
go izvesti Avraam deka podocna }e mu dade drug zakon na Mojsej? Toga{ kako vie
go dr`ite zakonot koga Bog preku Ezekil veli: „}e go zamenam i }e vi dadam drug”
(Ezek. 11,19;36,26). A za na{iot Nov zavet, Bog sestrano izvesti preku Svoite
proroci. Slu{nete go izjavuvaweto na Eremija: „Eve nastapuvaat dni, veli Gospod, i }
e sklu~am so domot Izrailev i so domot na Juda nov zavet, ne onakov zavet, kakov {to
sklu~iv so tatkovcite nivni vo denot, koga gi fativ za race, za da gi izvedam od
Egipetskata zemja: toj Moj zavet tie go naru{ija, iako ostanav vo sojuz so niv, veli
Gospod” (Erem. 31, 31-32). Eve vi go bez somnenie proro{tvoto za na{iot Nov
Zavet. Isto taka i prorokot Isaijа predska`a od liceto Gospodovo za Noviot Zavet
zboruvaj}i: „No vie ne se se}avate za porane{noto i za nekoga{noto ne pomisluvate.
Ete, Jas pravam ne{to novo; eve sega }e se javi; zar i toa ne sakate da go znaete? ]e
napravam pat niz stepi, reki - preku pustiwa” (Is. 43,18-19). Taka zna~i, starite
zakonodavci znaea za na{iot novoblagodaten zakon, i go o~ekuvaa, i prorokuvaa za
nego. Zatoa va{ite starozavetni ustanovi i zaveti se samo senka i praslika na na{iot
o~ekuvan zakon, a ne smata vistina, taka {to treba da gi otfrlime kako nepotrebni.
Ne znaej}i {to da ka`at protiv toa, Evreite preminaa na drugo pra{awe: „Sekoj
Evrein smeta deka sigurno }e ima nov zakon, no seu{te ne do{lo vremeto za Mesijata
da mu se objavi na svetot.“ Filosofot im odgovori:
„[to u{te ~ekate vie? Ete, vlasta na va{eto carstvo i kne`estvo, {to spored
proro{tvoto na praotecot Jakov trebalo da trae samo do doa|aweto na Mesijata -
Hristos, ve}e prestanala, Erusalim e razoren, va{ite `rtvi na beslovesnite `ivotni se
otfrleni, i slavata Gospodova se preseli od vas me|u neznabo{cite, kako {to toa
prorokot Malahija jasno go predska`a: „Ne ste mi mili, veli Gospod Savaot
(Sedr`itel), i ne sakam da primam dar od va{ite race, za{to od son~ev istok pa se do
zapad imeto Moe }e stane golemo me|u narodite, i tie na sekoe mesto }e prinesuvaat
temjan i ~ista `rtva: golemo }e stane imeto Moe me|u narodite, veli Gospod Savaot”
(Mal. 1, 10-11).
Evreite toga{ rekoa: „Zboruvaj}i taka, kako {to gledame, ti saka{ i neznabo{cite

19
da gi nare~e{ blagosloveni,kako{tosme nie -semeto Avraamovo.
Konstantin odgovori:
„Toa, so {to e blagosloveno semeto Avraamovo od Mesijata Koj proizleze od
korenot Avraamov, Isakov, Jkovov i Davidov, so toa }e bideme blagosloveni i nie
neznabo{cite od Nego. Za{to Bog mu re~e na Avraam: „Preku tebe }e bidat
blagosloveni site rodovi na zemjata” (1Moj.12,3), i na Isaka: „I }e se blagoslovat
preku potomstvoto tvoe site narodi zemni” (1Moj. 26,4), istoto toa i za Jakova (1Moj.
28,14). A David veli: „Vo Nego }e bidat blagosloveni site zemni rodovi, a i site
narodi }e Go ubla`uvaat” (Ps. 71,17). Za{to Mesijata treba{e da dojde kako zaradi
Avraamovite plemiwa taka i za neznabo{cite. Za toa nekoga{ i Jakov blagoslovuvaj}i
go Juda rekol: „Nema da nedostasuva knez od Juda, i voda~ od bedrata negovi, s#
duri ne dojde Onoj, Komu Mu pripa|a vlasta, i On e nade` na narodite” (1Moj. 49,
10). I prorokot Zaharij objavuvaj}i ja }erkata Sionova - na Erusalim, za doa|aweto na
krotkiot Car ka~en na osle ka`uva: „Toga{ }e gi istrebam kolite na Efrema i kowite
na Erusalim, i }e se skr{i ubojniot lak; i On }e objavi mir na narodite“ (Zah. 9,10).
Ete gledate Mesijata treba{e da dojde ne samo poradi vas Evreite, no i za
neznabo{cite. A na mene mi se ~ini deka Toj do{ol pove}e za neznabo{cite otkolku
poradi vas, za{to vie ne go primivte, a neznabo{cite go primija; vie Go ubivte, a
neznabo{cite poveruvaa vo Nego; vie Go otfrlivte, a nezvabo{cite Go vozqubija.
Zatoa i Toj vas ve otfrli, a neznabo{cite gi povika i se proslavuva vo niv. A deka
o~ekuvaniot Mesija e navistina ve}e dojden, vo toa mo`ete da se uverite preku
svetiot prorok Daniil. Na ovoj prorok vo Vavilon, za vreme na prvata godina od
caruvaweto na Darij, mu se javi angelot Gospodov Gavriil, i od toa vreme koga mu se
javi Gavriil na Daniil, do doa|aweto na Mesijata vo svetot, toj ozna~i sedum sedmini;
sekoja sedmina sodr`i sedumdeset godini, a sedum sedmini sodr`at vkupno 490
godini. Toa go potvrduva i va{iot Talmud. Tie godini ve}e odamna se pominati. Ako
razgledate }e vidite deka se pominati pove}e od 800 godini otkako zavr{ija tie
sedmini, {to mu bea nazna~eni na Daniil od angelot. A {to mislite vie?“, prodol`i
Konstantin, „koe e `eleznoto carstvo za koe zboruva Daniil tolkuvaj}i go sonot na
Navuhodonosor za golemiot kip (Dan. 20,40)? Evreite odgovorija:
„@eleznoto carstvo go ozna~uva rimskoto carstvo.“ Filosofot toga{ zapra{a: „A
na kogo se odnesuva kamenot {to sam, bez ~ove~ki race se odroni od planinata i go
uni{ti `elezniot kip?“
„Kamenot go ozna~uva Mesijata (Pomazanikot)“, odgovorija tie, i na toa
dodadoa: „ako spored ka`uvawata na prorocite i site tie nastani {to se slu~ija, kako
{to veli{ ti deka Mesijata ve}e do{ol, zo{to toga{ Rimskoto carstvo e s# u{te na
vlast?“ Filosofot odgovori:
„Ne, toa ve}e ja ima izgubeno vlasta i pominalo kako i drugite carstva. Ne e na{e
rimskoto carstvo, tuku Hristovoto kako {to ka`uva i prorokot: „I vo denovite na tie
carstva nebesniot Bog }e podigne carstvo, koe nema da se razru{i nikoga{, i toa
carstvo nema da bide predadeno na drug narod; toa }e gi pobedi i razru{i site
carstva, a samo toa }e ostane ve~no” (Dan. 2,44). Ne e li toa carstvo - Hristijanskoto
carstvo, koe taka se narekuva spored imeto Hristovo? Zar ne ja gledate vistinata:

20
Rimskoto carstvo koe im slu`e{e na idolite ve}e pomina, za{to Mesijata dojde vo
svetot? I namesto Rimskoto idolopokloni~ko carstvo, nebesniot Bog podigna
Hristijansko carstvo. Rimjanite im slu`ele na idolite, a hristijanite, koi gi ima i kaj
rimskite narodi i od drugite plemiwa i narodi, caruvaat vo imeto na Hrista, kako {to
toa go opi{uva svetiot prorok Isaija, koga vi zboruva: „I }e im go ostavite imeto svoe
na Moite izbrani za prokletstvo; a tebe }e te ubie Gospod Bog, i slugite svoi }e gi
nare~e so drugo ime. Onoj, {to se blagoslovuva na zemjata, neka se blagoslovuva so
vistinskiot Bog; i koj se kolne na zemjata, neka se kolne so vistinskiot Bog” (Is.
65,15-16). Zar ne se ispolnija site proro{tva, ka`ani za Hrista? Isaija Go predska`a
Negovoto ra|awe od Deva, zboruvaj}i: „Ete, Devica }e za~ne i }e rodi Sin, i }e Mu
Go dadat imeto Emanuel” (Is. 7,14). A svetiot prorok Mihej, za Negovoto ra|awe vo
Vitleem veli: „I ti, Vitleeme Efratov, iako si najmal me|u iljadnicite Judejci, od tebe }
e ni izleze Onoj, Koj treba da vladee vo Izrailot i ~ie poteklo e od po~etokot, od
ve~nosta. Zatoa On }e gi ostavi do vremeto dodeka rodi Onaa, Koja treba da rodi”
(Mih. 5, 2-3).
Evreite rekoa: „Nie sme blagosloveni potomci na Sim koj go dobi blagoslovot od
svojot tatko Noe. A vie go nemate toj blagoslov.“
Filosofot na toa odgovori: „Blagoslovot {to Noe mu go dade na Sim ni najmalku
ne se odnesuva na vas; toa e samo proslavuvawe na Boga, bidej}i Noe re~e:
„blagosloven da e Gospod Bog Simov” (1Moj. 9, 26). Ovde preku ustata na Noe se
blagoslovuva Gospod Bog poradi dobrodetelniot Sim, i ni{to pove}e. A za Jafet od
kogo nie vodime poteklo, Noe re~e: „Neka go ra{iri Bog Jafeta, i toj neka `ivee vo
{atorite na Sim” (1Moj. 9,27). A vie pak sami mo`ete da vidite kako blagodatta Bo`ja
go {iri hristijanstvoto, a vie se pove}e i pove}e go gubite va{eto zna~ewe. Pa i tamu
kade {to vie nekoga{ `iveevte, sega tamu od hristijanite se blagoslovuva i proslavuva
imeto na na{iot Gospod Isus Hristos.“
Na toa Evreite rekoa: „Ete vie, nadevaj}i se na ~ovek, mislite deka ste
blagosloveni, dodeka vo knigite takvite se prokolnati.“
Vo odgovor na toa, Filosofot im go postavi ovaa pra{awe: „Dali e Daviд proklet
ili blagosloven?“ Evreite odgovorija: „Mo{ne blagosloven.“ Zatoa, Konstantin re~e:
„I nie sme blagosloveni za{to se nadevame na Onoj vo Kogo se nadeval i toj,
koga zboruva vo psalmot: „^ovekot koj be{e vo mir so mene i na kogo se nadevav“
(Ps. 40,9). A toj ~ovek e Hristos na{iot Bog i Spasitel. A onoj {to se nadeva na
obi~en ~ovek, nego i nie go smetame za proklet.“ Potoa Evreite postavija drugo
pra{awe:
„Zo{to vie hristijanite go otfrlate obrezanieto, koga Hristos ne go otfrli, tuku
postapi spored zakonot?“ Filosofot odgovori:
„Onoj {to prv mu ka`a na Avraam: „toa }e bide znak za zavetot me|u Mene i vas”
(1Moj. 17,11), Toj otkako do{ol go ispolnil toa poradi {to i se dr`elo od (onoj)
Avraama do (Ovoj) Hristos. Vo zamena na obrezanieto Hristos go vostanovi
kr{tevaweto. Toga{ Evreite pra{aa:
„Za{to nekoi Mu ugodija na Boga preku Avraamovoto obrezanie, ne primaj}i go
toj znak na kr{tenieto?“ Filosofot odgovori:

21
 „Nikoj od niv nemal dve `eni, edinstveno Avraam. Pa zatoa i Bog nemu mu go
dade obrezanieto, za da toj ne bi odel ponatamu vo toa, tuku da `ivee spored
Adamoviot primer (t.e. imaj}i samo edna `ena). I na Jakov mu dade sli~na opomena,
koga mu ja povredi nogata, za{to ima{e dve `eni. Jakov koga stana svesen za
pri~inata poradi {to toa mu be{e napraveno, go dobi imeto Izrail” t.e. “onoj koj so
umot go gleda Boga”. A Avraam ne uspea da go razbere toa.“
Evreite postavija novo pra{awe: „Kako vie poklonuvaj}i se na idolite mislite deka
Mu ugoduvate na Boga?“ A filosofot odgovori:
„Nau~ete se pred se da razlikuvate ikoni od idoli, pa }e uvidite deka nepravilno gi
prekoruvate hristijanite. Vo va{ite knigi ima deset nazivi za takvite izobrazuvawa. ]e
ve pra{am i jas za nekoi: Dali Mojsej pravej}i ja skinijata, go napravi dostojniot
heruvim od drvo, ko`a, volna i ostanatoto spored nacrtot {to na gorata mu be{e daden
od Boga, ili go napravi spored nacrt na umetni~ki ve{tini. No bidej}i e to~no toa
prvoto, dali toga{ }e ka`eme za vas, deka vie poka`uvate po~it poklonuvaj}i se na
drvo, ko`a i volna, a ne na Boga, Koj vo svoe vreme mu go dade na Mojsej takviot
nacrt za izobrazuvaweto na skinijata? Toa isto va`i i za Solomonoviot hram, vo koj
bea izobrazeni mnogu heruvimi, angeli i drugo. Taka i nie hristijanite gi po~ituvame
ikonite na koi e izobrazen likot na Bo`jite ugodnici, izrazuvaj}i ja na toj na~in po~itta
kon Boga.“
Evreite toga{ pra{aa: „Zo{to vie jadete sviwsko i zaja~ko meso, koga toa e
odvratno pred Boga?“ Filosofot odgovori: „Prviot Noev zakon propi{uva{e: „S# {to
se dvi`i i `ivee, }e vi bide hrana; seto toa vi go dadov, kako {to vi go dadov zelenoto
rastenie” (1Moj. 9,3), za{to za ~istite s# e ~isto, a kaj poganite sovestta e ne~ista.
Isto taka i Bog za s# sozdadeno veli: „И виде Бог дека е dobro!” (1Moj. 1,31).
Poradi va{eto prejaduvawe i za va{a pouka, Bog vi go skrati toa {to e bezna~ajno. A
deka prejaduvaweto e {tetno za vas, pi{uva: „I jade{e Jakov i se nasiti, no se odvrati
od taa qubov, i otkako se pro{iri, Go ostavi Boga Koj go sozdade, i odtaspi od Boga,
Spasitelot svoj” (5Moj. 32,15); ili: „isposedna narodot, ta jadea i piea, a potoa
stanaa da igrat” (2Moj. 32,6).26
Bla`eniot Konstantin ne vode{e razgovori samo so Evreite tuku i so Saracenite,
koi isto taka gi sovlada so blagodatta na na{iot Gospod, Koj im veti na Svoite slugi:
„Jas }e vi dadam usta i mudrost, na koja ne }e mo`at da i protivre~at nitu da i se
protivstavat site va{i protivnici” (Lk. 21,15). Slu{aj}i gi vozvi{enite i sladki zborovi
na bogomudriot Konstantin, kaganot i negovite glavni sovetnici mu rekoa:
„Po~ituvan Filosove, Bog te isprati kaj nas za na{a pouka. Nau~en preku svetite
knigi od Nego, ti s# mudro ni zboruva{e i ne nahrani do nasitka so tvoite
bogovdahnoveni medoto~ni zborovi. Iako sme nie neuki lu|e, sepak veruvame deka
toa u~ewe e od Boga. Ako pak saka{ kone~no da gi uspokoi{ na{ite du{i hristijanski
26
Takvi razgovori bla`eniot Konstantin vode{e so Evreite za hristijanskata vera. Takvi
razgovori se vodea sekoj den vo prisustvo na samiot kagan i toa trae{e dolgo vreme. Tie razgovori
pодоцна gi zapi{al bla`eniot Metodija i gi razdelil na osum delovi, od {to ovde e izlo`eno mnogu
malku.

22
u~itelu, toga{ objasni ni; ne samo od knigite, tuku i so primeri od ovozemniot `ivot,
za s# ona {to }e te pra{ame za verata.“
Posle toa site se razotidoa za da se odmorat. Utredenta povtorno se sobraa i mu
rekoa na Konstantin:
„Poka`i ni, po~ituvan ~oveku so obrazlo`enija i prikazni, koja vera e najdobra.“
Filosofot odgovori:
„Kaj eden car so golema po~it `iveea eden ma` i `ena. Koga tie zgre{ija, carot gi
istera od zemjata vo koja `iveeja (od rajot). Mnogu godini tie `iveeja taka i vo
siroma{tija izrodija deca. Decata razmisluvaa i razgovaraa po me|u sebe, na koj na~in
bi mo`ele da go povratat porane{noto dostoinstvo na svoite roditeli. Eden zboruva{e
edno, drug drugo, sekoj dava{e po nekoj sovet koj spored negovoto mislewe treba da
go sledat. Zna~i, koj od tie soveti treba da se prifati? Zarem ne najdobriot?“ Pra{a
Konstantin zavr{uvaj}i go svojot govor.
„Za{to taka zboruva{?“ - Odgovori Hazarot, „сekoj misli deka negoviot sovet e
podobar od drugiot. Objasni ni za da razbereme koi od tie soveti e najdobar.“
„Ognot, odgovori filosofot, - go ~isti zlatoto i srebroto, a ~ovekot so svojot um ja
razlikuva lagata od vistinata. Ka`i ni, poradi {to e prvoto pa|awe vo grev: ne e li od
gledaweto na sladkiot plod i od `elbata da bideme bogovi?“
„Taka e“ - potvrdi Hazarot. Filosofot prodol`i: „Ako na nekoj bolesnik mu {teti
medot ili ladnata voda, toga{ koj lekar go dava podobriot sovet: Dali onoj koj na
bolniot, na koj mu {teti medot, mu ka`uva: jadi med i }e ozdravi{! A na onoj {to mu
{teti ladnata voda: napij se ladna voda i stoj bos na mrazot i }e ozdravi{! Ili onoj koj
go dava sprotivniot lek: namesto med predpazlivo dava gor~liv napitok i da posti,
namesto voda - topli oblogi i sredstvo za zagrevawe?“
„Se razbira odgovorija site, podobar sovet e ovoj vtoriot. Taka i grevoqubivata
pohot treba da se umrtvi so gor~livosta na ovoj `ivot, a gordosta so smirenie; voop{to
treba da se lekuva so sprotivnoto.“
„Dobro rekovte, odgovori Konstantin. I Hristoviot zakon veli: Da se `ivee po
Boga, zna~i da se praktikuva surov `ivot (odej}i po tesniot pat), koj vo ve~nite
`iveali{ta }e donese stokraten plod.
Eden od glavnite sovetnici na kaganot, koj dobro go poznaval ne~estivoto
Muhamedovo zlou~ewe, go pra{a filosofot:
„Ka`i mi gostinu, zo{to vie ne go po~ituvate Muhamed? Vo svoite knigi, toj
mnogu go fali Hrista i za Nego veli: od Devica, Mojеeva sestra, se rodil golem
prorok, koj voskresnuval mrtvi i so golema sila isceluval sekakva bolest.“ Filosofot
odgovori:
„Neka presudi samiot kagan. Ka`i mi, ako Muhamed e prorok, kako toga{ da mu
veruvame na Daniil, za{to toj zboruva{e deka so Hrista }e prestane sekoe videnie i
proro{tvo. Kako toga{ Muhamed mo`e da bide prorok, koga se javil posle Hrista?
Ako nego go nare~eme prorok, zna~i Daniil treba da go otfrlame.“ Mnogumina od
prisutnite rekoa:
„Nie znaeme deka Daniil toa go ka`al po Bo`jo vdahnovenie, prorokuvaj}i preku
Duhot Bo`ji. A za Muhamed znaeme deka e la`livec i poguben za na{eto spasenie;

23
site svoi velikolepni zabludi gi ka`al za zlo i sramota.“ Toga{ sovetnikot na kaganot
se svrti kon Evreite i im re~e:
„So Bo`ja pomo{ ovoj gostin ja sobori na zemja seta saracenska gordost, a va{ata
ja otfrli kako ne~ista.“ Potoa obra}aj}i se na site prisutni sovetnikot re~e:
„Bog mu ja dade na hristijanskiot car vlasta nad site narodi i sovr{ena mudrost,
davaj}i im ja na hristijanite vistinskata vera, i nadvor od nea ne e vozmo`no da se
postigne spasenie i ve~en `ivot.“ Site rekoa: „Amin!“
Toga{ Filosofot prosolzi i obra}aj}i se kon site re~e:
„Bra}a, otci, prijateli i ~eda! Ete Bog dade potpolno razbirawe i dostoen odgovor
na s#. Ako pak i sega me|u vas ima nekoj koj se protivi neka dojde da ne pobie ili da
bide pobien. Zna~i, koj go prima ova u~ewe, neka se krsti vo imeto na Sveta Troica.
A koj ne saka, jas vo toa nemam nikakov grev, toj samiot }e si go uvidi toa vo denot
na stra{niot Hristov Sud, koga ve~niot Sudija }e sedne na prestolot kako Bog za da
im sudi na site narodi.“ Na toa hazarovite upravnici odgovorija:
„Nie ne sme neprijateli sami na sebe si, i eve odlu~uvame: od denes pa natamu,
koj saka i koj mo`e, otkako dobro razmisli, dobrovolno neka pristapi da se krsti. A
koj od vas se poklonuva kon zapad (neznabo{cite), ili se moli spored Evrejskite
obi~ai (Judejcite), ili ja sledi saracenskata vera (Muslimanite), toj }e bide kaznet so
brza smrt.“
Otkako ja donesoa taa odluka, site radosni se razotidoa. Toga{ ostavaj}i ja
idolskata gadost i nezakonskite brakovi, okolu dvesta du{i se pokrstija primaj}i ja
hristijanskata vera.
Zasaduvaj}i ja svetata hristijanska vera vo Hazarskoto carstvo, bla`eniot
Konstantin, namisli da se vrati vo svojata zemja, zaedno so svojot brat Metodij. A
kaganot napi{a do carot vakvo pismo:
„Gospodare, ti ni isprati takov u~en ma`, koj so slovo i primeri jasno ni poka`a
deka hristijanskata vera e sveta, pou~uvaj}i ne i nas vo nea. Prosveteni preku svetoto
kr{tenie i otkako bevme ubedeni deka taa vera e vistinska, nie objavivme: sekoj {to
dobrovolno saka mo`e slobodno da se krsti, i se nadevame deka celata na{a zemja }e
ja primi hristijanskata vera. Site nie sme prijateli na tvoeto carstvo i gotovi sme da ti
slu`ime ako posaka{.“
Ispra}aj}i go bla`eniot u~itel, kaganot mu ponudi mnogu darovi, no toj go odbi
odgovaraj}i mu:
„ Pu{ti ni gi gr~kite zarobenici {to se nao|aat tuka, toa }e bide za nas poskapocen
dar od site darovi. Kaganot im ja ispolni `lbata, sobra dvesta zarobenici i mu gi
predade.
I tаka site so radost trgnaa po svojot pat blagodarej}i Mu naBoga. No patuvaj}i kon
svojata tatkovina, tie mora{e da preminat preku pusti i bezvodni mesta i po izvesno
vreme ne mo`eja pove}e da ja podnesat `edta. Taka isto{teni tie najdoa voda vo edno
mo~uri{te, no ne mo`ea da piat od nea za{to be{e gor~liva kako pelen. Toga{ site se
razotidoa po pustinata da barat voda za piewe. A Konstantin be{e tolku mnogu
iznemo{ten {to ponatamu ne mo`e{e da odi i mu re~e na svojot brat Metodij:
„Ne mo`am da ja trpam ovaa `ed, te molam napolni od taa voda, za{to veruvam

24
 deka Onoj, {to nekoga{ na Izraelcite gor~livata voda im ja pretvori vo sladka, i nas
iznemo{tenite od `ed, }e ne ute{i zasladuvaj}i ja ovaa gor~liva voda. I koga napolnija
od vodata i vkusija, vidoa deka e slatka kako med, i studena kako vo zima. Toga{ site
se napija i Go proslavija Boga, Koj im pravi takvi dobrini na Svoite slugi.
Pristignuvaj}i vo Herson svetite bra}a go posetija episkopot i otkako ve~eraa,
Konstantin mu re~e:
„Pomоli se za mene vladiko i blagoslovi me, kako {to tatkoto go blagoslovuva
svojot sin.“
Otkako go slu{naa toa prisutnite mislea deka Konstantin se sprema utredenta da
trgne od Herson i da go prodol`i svojot pat, zatoa nekoi od niv na samo go pra{aa :
„Zo{to go pravi{ toa?“ A Konstantin im odgovori:
„Navistina toj utre }e se preseli od ovoj svet i }e zamine pri Boga.“ Taka i stana:
negovite zborovi se ispolnija, episkopot utredenta se upokoi.
Patot za Carigrad vodel niz zemjata vo koja `iveel Fulskiot narod 27. Ovoj narod
prinesuval `rtvi pod eden golem dab koj bil srasnat so cre{na i go narekuvale
„Aleksandar”. Na `enite im bilo zabraneto da pristapuvaat kon nego i da u~estvuvaat
na tie idolopokloni~ki obredi. Bla`eniot Konstantin koga slu{na za toa, vedna{ otide
tamu, zastana sred nasobraniot narod i im re~e:
„Elinite ne gi izbegnaa ve~nite maki, za{to mesto na `iviot Bog im se poklonuvaa
na neboto i na zemjata,na takvi golemi i dobri sozdanija; a vie {to se klawate na
nesporedlivo pomalo i ponisko sozdanie, dabot, koj e predzna~en za gorewe; kako }e
se izbavite od ve~niot ogan? Neznabo{cite na toa odgovorija:
„Nie toa ne po~navme da go pravime od denes, tuku ovoj obi~aj go primivme od
na{ite otci. Prinesuvaj}i `rtvi pod dabot, od toa drvo nie dobivame ispolnuvawe na
site na{i molitvi, a osobeno za do`d i drugi potrebi. I kako mo`e da se otka`eme od
poklonuvaweto na ovaa drvo (otsekuvaj}i go), koga nikoj od nas nema hrabrost da go
napravi toa? A ako nekoj se osmeli, toj }e umre i nema pove}e da vidi do`d.“
Toga{ filosofot po~na da gi pou~uva so vakvi zborovi:
„Zo{to bra}a se oдvra}ate od Boga, koga Toj zboruva za vas vo Svetite knigi?
Prorokot Isaijа, vo imeto na Boga izvestuva: „Ete, }e dojdam da gi soberam site
narodi i jazici, i tie }e dojdat i }e ja vidat slavata Moja. I }e stavam na niv beleg, i od
pre`iveanite me|u niv }e ispratam kon narodite: vo Tarsis, vo Fud i Lud, vo Mosoh,
vo Tovel i vo Elada, i vo dale~nite ostrovi, koi ne ~ule za imeto Moe i ne ja videle
slavata Moja: i tie }e im ja objavat na narodite slavata Moja” (Isa. 66, 18-19). I u{te:
„Ete, Jas }e pratam mnogu ribari, veli Gosod, i }e gi lovat; a potoa }e pratam mnogu
lovci, i tie }e gi gonat od site planini i od sekoj rid i od kmeni procepi” (Jerem.
16,16). Bra}a, prodol`i Konstantin: Poznajte Go Boga Koj {to ve sozdade. Toa e
blagovestieto na Noviot Bo`ji Zavet, vo Koj vie treba da se krstite.“
Otkako gi ubedi so ovie i mnogu drugi blagodatni zborovi, bla`eniot Konstantin
gi natera neznabo{cite da go otse~at drvoto i da go izgorat. Nivniot stare{ina prijde
kon Konstantin, se pokloni i go celiva Svetoto Evangelie. Taka napravija i ostanatite

27
Neznabo`e~ko pleme koe `iveelo okolu Azovsko more.

25
neznabo{ci. Potoa filosofot im razdeli na site beli sve}i i taka so zapaleni sve}i, peej}i,
otidoa kaj drvoto. Konstantin ja zede sekirata i udri po drvoto trieset i tri pati, a potoa
drugite go iskornaa drvoto i go izgorea. Istata no} dojde od Boga silen do`d i ja napoi
zemjata. Site raduvaj}i se, Mu voznesoa pofalba i blagodarnost na Boga, Koj mnogu se
raduva za spasenieto na gre{nikot.
Koga Filosofot kako apostol Hristov stigna vo Carigrad, be{e do~ekan so golema
po~est i radost od carot i patrijarhot, i od celiot sobor. Toga{ sakaa da go postavat za
episkop, no toj toa go odbi, i ostana da `ivee vo bezmolvie vo crkvata na svetite
apostoli, molej}i se na Boga.
Vo crkvata „Sveta Sofija” ima{e eden putir28 so skapoceni kamewa, koj {to na
vrvot ima{e stihovi napi{ani so evrejski i samarjanski bukvi, koi {to ne mo`e{e nikoj
da gi pro~ita, nitu da gi objasni. Filosofot zede, gi pro~ita i gi razjasni. Prviot stih
glasa{e vaka:
„^a{o moja, ~a{o moja, prorokuvaj dodeka yvezdata (izgree); slu`i Mu za piewe
na Gospoda Prvorodeniot, Koj seno}no bdee”. Potoa vtoriot stih: „Napravena od
drugo drvo za vkusuvawe na Gospoda; pij i opivaj se so radost i vosklikni: Aliluja!”.
I potoa tretiot stih: “Ete Knezot doa|a i celiot sobor }e ja vidi Negovata slava, i carot
David e me|u niv”. Posle ova be{e napi{an brojot devetstotini i devet. Koga filosofot
to~no presmeta, najde deka od dvanaesetata godina od caruvaweto na Solomon do
Ra|aweto Hristovo ima devetstotini i devet godini. Toa e proro{tvoto za Hrista.
Dodeka Filosofot se raduva{e vo Boga, pristigna vest za nova zada~a, ne pomala
od predhodnata.
Moravskiot knez Rostislav, vdahnoven od Boga, gi sobra svoite knezovi i celiot
moravski narod29 i se posovetuva so niv da ispratat pratenici kaj gr~kiot car Mihail so
molba:
„Na{iot narod30 go ostavi neznabo{tvoto i go prifati hristijanskiot zakon, no
nemame takov u~itel {to na na{ jazik }e ni ja objasni vistinskata hristijanska vera, ta i
drugite slovenski narodi koga }e go vidat toa da go sledat na{iot primer. Zatoa,
gospodare, isprati ni takov episkop i u~itel, za{to od vas sekoga{ izleguva dobar
zakon za site zemji31.“
Carot Mihail se posovetuva so patrijarhot i celiot sve{teni~ki sobor, pa go povika
bla`eniot filosof Konstantin, mu ja soop{ti `elbata na Slovenite i mu re~e:
„Znam Filosofe, deka si umoren i iznemo{ten, no neophodno e ti da odi{ tamu,
za{to nikoj drug ne mo`e da ja zavr{i taa rabota podobro od tebe.“ Filosofot
odgovori:
„Iako sum umoren i telesno bolen, sepak so radost }e pojdam tamu, samo ako
28
Putir - vo crkovnoслovenskiot jazik se narekuva „Potir”, {to zna~i ~a{a.
29
Na toj sobor u~estvuvale i Rostislav, vnukot Svetopolk knez Moravski, i Koceq knez vo Panonija.
30
Na rekata Morava i porano imalo propovednici od Carigrad i od zapad, i tie kr{tevale no imalo
malku hristijani. Potoa do{le Germanskite sve{tenici i po~nale da gi kr{tevaat site. Tie sve{tenici
bogoslu`bite gi vr{ele na latinski jazik i so narodot zboruvale na germanski jazik. Zatoa Slovenite,
nerazbiraj}i gi ovie jazici ne znaele vo {to gi krstat i ne go razbirale hristijanskito u~ewe.
31
Ova poslanie bilo napi{ano vo 862 godina.

26
 imaat pismo na svojot jazik.“ A carot mu re~e:
„Mojot dedo, i mojot tatko, i mnogu drugi barale takvo pismo, no ne na{le, kako
toga{ mo`e jas da go najdam? “Filosofot zapra{a:
„Vo toj slu~aj kako jas }e im propovedam? Toa e isto kako da pi{uva{ beseda po
voda. Osven toa, ako Slovenite pogre{no me razberat, mo`e da me proglasat i za
eretik. Na toa carot zaedno so svojot vujko Varda mu odgovorija:
„Ako posaka{ Bog }e ti go dade toa {to go bara{, za{to na site {to so vera baraat
od Nego Toj im dava, i im ja otvora vratata na onie {to ~ukaat.“
Konstantin si otide i za seto toa mu raska`a na svojot brat Metodij - koj dobro go
znael slovenskiot jazik, i na nekoi od negovite u~enici 32. Po primerot na golemite
Bo`ji podvi`nici, i toj zaedno so svoite sotrudnici se oddade na molitva, nalo`uvaj}i si
pri toa ~etiriesetodneven post.
Bog Koj gi usli{uva molitvita na svoite slugi, za kratko vreme go ispolni toa za
{to Konstantin se mole{e. Pomognat od blagodatta na Svetiot Duh, toj vedna{ sostavi
slovenska azbuka so trieset i osum bukvi i po~na da gi preveduva gr~kite sve{teni~ki
knigi na slovenski jazik. Prva od niv be{e „Evangelieto spored Jovan”: „Vo
po~etokot be{e Slovoto, i Slovoto be{e vo Boga, i Bog be{e Slovoto” (Jovan 1,1). Toa
bea prvite zborovi prevedeni na slovenski jazik. Svojot prevot sveti Konstantin go
podnese na razgleduvawe kaj carot, patrijarhot i celiot duhoven sobor. Site se
izraduvaa i go proslavija Boga za poka`anata milost. Otkako im pokloni mnogu
darovi, carot go isprati Filosofot zaedno so Metodija i negovite u~enici vo slovenskite
zemji. Za po pat toj gi snabdi so site neophodni potrebi, a na knezot Rostislav mu go
isprati slednoto poslanie:
„Bog Koj {to saka site da dojdat do poznavawe na vistinata, i da se izdignat do
povisoko dostoinstvo, gledaj}i ja tvojata vera i tvojata gri`a blagovoli da ja ispolni
tvojata `elba vo na{e vreme. Toj gi otkri bukvite na va{iot jazik, koi dosega bea
nepoznati, za da ve prisoedini i vas kon golemite narodi {to na svoj jazik go slavat
Boga. I ete nie ti ispra}ame takov ~ovek komu Bog mu gi otkri bukvite,po~ituvan
ma`, pobo`en i mnogu u~en filosof. Primi go ovoj dar koj e mnogu poskapocen od
sekoe zlato i srebro, od bescenetite kamewa i preodnoto bogastvo. Pogri`i se so nego
{to pobrgu i uspe{no da go izvr{i{ toa delo. So seto srce baraj Go Boga i op{toto
spasenie; potiknuvaj}i gi site da ne bidat mrzlivi, tuku da se gri`at za svoeto spasenie,
da trgnat i da odat po vistinskiot pat. Na toj na~in, i ti otkako so svojata gri`a }e go
privede{ svojot narod kon poznavawe na vistinskiot Bog, }e dobie{ nagrada i vo ovoj
i vo idniot vek, za site du{i koi {to }e poveruvaat vo na{iot Hristos Bog, od sega pa
se do krajot na vekot. So toa i ti sli~no na Konstantin 33, }e ostavi{ ve~en spomen zad
sebe na idnite pokolenija.
Koga Konstantin pristigna vo Moravija, Rostislav go primi so mnogu po~esti i
vedna{ sobra mnogu u~enici i mu gi predade da gi u~i na slovenskata azbuka i na
32
Za vreme na svoeto podvizuvawe na Olimp, Konstantin ve}e imal u~enici so koi se zanimaval so
izu~uvawe na slovenskiot jazik. Od tie u~enici poznati se: Grazd, Kliment, Sava, Naum i Angelarij.
33
Car Konstantin Veliki (305-337 g.), otkako samiot se pokrsti i dadesloboda nahristijanskata vera vo
celata rimska imperija.

27
novoprevedenite knigi. Potoa pod rakovodstvo na ovoj svet ramnoapstol, Rostislav
po~na da gradi crkvi. Za edna godina ve}e be{e izgradena prvata crkva vo gradot
Olomuc; a malku podocna vo Moravija se pojavija u{te nekolku crkvi. Konstantin gi
osveti tie crkvi i na slovenski jazik bogoslu`e{e vo niv. Za vreme na svojata
apostolska dejnost vo Moravija, sveti Konstantin svoite u~enici gi nau~i da ja
izvr{uvaat utrenata i ~asovite, liturgijata i ve~ernata, pove~erieto i site sveti tajni na
Svetata Crkva, i zaedno so niv gi prevede site crkovni bogoslu`enija. I toga{ spored
proro~kite zborovi, se otvorija u{ite na gluvite da gi ~ujat zborovite na svetite knigi, i
„jazikot na onie {to pelte~ea stana jasen.” Bog Koj se raduva za spasenieto na eden
gre{nik, so radost go gleda{e obra}aweto na cel eden narod, a |avolot be{e posramen.
Koga Bo`joto u~ewe po~na da se {iri me|u Slovenite i bogoslu`bite da se vr{at na
Slovenski jazik, zliot i „od krajno vreme” zavidliv i tripati proklet |avol ne mo`e{e da
go istrpi toa dobro delo, pa otkako vleze vo svoite sosadi, osobeno kaj rimskite
arhierei i erei; tie vedna{ po~naa da negoduvaat, govorej}i:
„Bog ne se slavi na toj na~in! Ako toa Mu be{e ugodno na Boga, Toj mo`e{e u{te
od po~etokot da napravi pismo za sekoj narodot i da se zapi{uva propovedta na
Bo`jite zborovi so negovoto pismo, i taka site da go slavat Boga na svoj jazik? No Toj
izbral samo tri jazika: evrejski, gr~ki i latinski, na koi treba da se slavi Bog.“ Svetiot
u~itel na toa odgovori:
„Bog dava do`д na site podednakvo, i pravi taka {to sonceto site gi osvetluva.
Psalmopevecot David veli: „S# {to di{e neka Go fali Gospoda” (Ps. 150,6); „Zapejte
Mu na Gospoda nova pesna; vosklikni Mu na Gospoda cela zemjo” (Ps. 149,1),
bidej}i Gospod dojde da gi spasi site narodi i sekoj narod treba da go slavi Gospoda
na svojot jazik.
Filosofot se bore{e so niv isto kako car David so drugoplemenicite, i so pomo{ na
slovoto na pismoto, gi pobedi i gi nare~e „trijazi~nici i pilatovci”, bidej}i Pilat na tie
tri jazici go napi{a natpisot na krstot Gospodov. Ereticite ne go zboruvaa samo toa,
no propovedaa i drugi bes~estija, deka pod zemjata `iveat lu|e so golemi glavi, deka
sekoja zmija e |avolsko sozdanie i onoj {to }e ubie zmija }e se izbavi od devet greva.
Ako pak nekoj ubie ~ovek, tri meseci da pie od drvena ~a{a, a do staklena da ne se
dopira. Pri seto toa tie ne zabranuvaa da se pravi `rtvoprinesuvawe spored starite
obi~ai i da se sklu~uvaat nezakonski brakovi. Site tie zabludi filosofot gi iskoreni
kako trwe i gi izgori so ognot na slovoto zboruvaj}i:
„Prinesi Mu na Boga pofalna `rtva i vozdaj Mu gi na Sevi{niot svoite molitvi. Ne
napu{taj ja `enata na svojata mladost, za{to ako ja namrazi{ i ja napu{ti{, bes~estie }
e gi pokrie tvoite pomisli, veli Gospod Sedr`itelot. I vnimavajte nekoj od vas da ne ja
izostavi `enata na svojata mladost vo svojata du{a. “No vie go vr{evte toa {to Jas go
mrazam; za{to Gospod be{e svedok me|u tebe i `enata na svojata mladost, {to ti ja
izostavi; a taa e tvoja drugarka i `ena na zavetot tvoj. I vo Evangelieto Gospod veli:
„Ste slu{ale deka odamna e ka`ano: ‘ne prequbodejstvuvaj’. A Jas pak vi velam:
sekoj {to pogledne na `ena so `elba, ve}e napravil prequba so nea vo svoeto
srce.U{te e ka`ano: “Jas vi velam, onoj {to }e ja napu{ti `enata svoja, osven za
preљuba, toj preљubodejstvuva; i koj zeme napu{tena od svojot ma`, toj

28
preљubodejstvuva” (Mat. 5,32; Luka. 16,18). I apostolot veli:„Toa {to Bog Go
soedinil, ~ovek da ne go razdeluva.”
Taka svetiot Filosoф pomina ~etirieset meseci vo Moravija, patuvaj}i od edno
mesto vo drugo i propovedaj}i nasekade na slovenski jazik. Predavaj}i im go na
Slovenite ovoj neiska`лivo skapocen dar, Bo`joto slovo na maj~in jazik, predgovorot
na svetoto Evangelie Konstantin go zapo~nuva so ovie zborovi:
„Uslы{иte, Сlавѧны vsы slovo, ѣ`e krѣpitъ serdca i umы”. - Osnovaj}i u~ili{ta
za slovenskite deca, toj pridobi golem broj u~enici, podgotveni da bidat dobri u~iteli i
dostojni sve{tenoslu`iteli kaj svojot narod.
Odkako papata Nikolaj slu{na za misionerskoto delo na svetiot ramnoapostol
Konstantin, mu napi{a srde~no pismo, povikuvaj}i go kaj sebe vo Rim. Toj se
odpovika na negovata `elba i trgna na pat. Patuvaj}i za Rim, Konstantin se zadr`a vo
Panonija. Vo gradot Blatno go primi tamo{niot knez Kocel, za da ja nau~i od nego
slovenskata azbuka. Od svojot narod knezot odbra okolu pedeset u~enici i mu gi dade
i niv da gi nau~i na svetite knigi napi{ani so slovenski bukvi. I otkako mu uka`a
golemi po~esti, go isprati ponatamu, ponuduvaj}i mu golemi darovi. Filosofot go
propoveda{e Evangelskoto slovo bez nagrada, i ne zede ni od Rostislav nitu od
Kocel, niti zlato, niti srebro, niti ne{to drugo, tuku od dvajcata izmoli sloboda za
gr~kite zarobenici.
Od Panonija na patot za Rim, koga sveti Konstantin dojde vo Venecija, protiv
nego kako gavrani na sokol se nafrlija latinski i germanski episkopi, sve{tenici i
monasi i ja podignaa trijazi~nata eres govorej}i:
„Ka`i ni ~ove~e, zo{to izmisluva{ knigi za Slovenite i gi u~i{ na toj jazik?
Dosega nikoj ne prona{ol knigi so takvo pismo: nitu apostolite, nitu rimskiot papa,
nitu Grigorij Bogoslov, nitu Jeronij, nitu Avgustin. Nie znaeme samo za tri jazika na
koi dolikuva da se proslavuva Bog: evrejski, gr~ki i latinski.
A Filosofot im odgovori:
„Ne pa|a li do`d od Boga podednakvo za site? Sonceto ne im sveti li na site? Ne
go di{ime li site istiot vozduh? Kako ne se sramite koga opredeluvate samo tri jazika,
a site drugi narodi i plemiwa sakate da bidat slepi i gluvi? Ka`ete mi: dali mislite deka
Bog ne e semo}en, ta ne mo`e da go napravi toa, ili go smetate za zavidliv, ta ne saka
da go dade toa? Nie pak znaeme mnogu narodi, {to imaat svoi knigi i {to Go slavat
Boga sekoj na svojot jazik. Poznato e deka takvi se: Ermencite, Persijcite, Abhazite,
Gruzijcite, Sugdite, Egip}anite, Sirijcite, Gotite, Avarite, Tirsite, Obrite, Turcite,
Hazari, Arabite i mnogu drugi. Ako pak ne sakate da se soglasite so toa, toga{ barem
od Svetoto Pismo spoznajte ja Bo`jata volja. Davit izvikuva: „Pejte Mu na Gospod
pesna nova, pej Mu na Gospoda cela zemjo” (Ps. 95, 1). „Vosklikni Mu na Gospoda
cela zemjo; pejte Mu, raduvajte se i veselete se!” (Ps. 97, 4). „Celata zemja neka Ti
se poklonuva i da Ti pee, da Mu pee na Tvoeto ime Sevi{ni!” (Ps. 65, 4). „Falete Go
Gospoda site narodi, proslavuvajte Go site lu|e!” ... “S# {to di{e neka Go fali
Gospoda!” (Ps. 116, 1; 150, 6). Vo Evangelieto se veli: „A na site {to Go primija -
na site {to veruvaa vo Negovoto ime - im dade mo`nost da stanat sinovi Bo`ji ... No
ne se molam samo za niv, tuku i za onie, {to po nivnite zborovi }e poveruvaat vo

29
Mene, za da bidat site edno, kako {to si Ti, O~e, vo Mene, i Jas vo Tebe; pa taka i tie
da bidat vo Nas edno, i da poveruva svetot deka Ti si Me pratil” (Jov. 1, 12; 17, 20-
21).
Vo Evangelieto po Matej se zboruva: „Mi se dade sekakva vlast na neboto i na
zemjata. Odete i nau~ete gi site narodi, kr{tevaj}i gi vo imeto na Otecot, i Sinot, i
Svetiot Duh, i u~ej}i gi da pazat s# {to Sum vi zapovedal; i ete, Jas Sum so vas preku
site dni do svr{etokot na svetot. Amin!” (Mat. 28, 18-20).
Evangelistot Marko isto taka veli: „Odete po siot svet i propovedajte go
Evangelieto na sekoe sozdanie. Koj }e poveruva i se krsti, }e bide spasen; a koj ne
poveruva, }e bide osuden. A znacite, na onie {to }e poveruvaat, }e im bidat ovie: so
Moeto ime }e isteruvaat besovi; }e govorat novi jazici” (Mark. 16, 15-17).
A na vas zakonou~itelite, Svetoto Pismo vi veli: „Te{ko vam, ki`nnici i farisei,
licemeri, oti gi podjaduvate domovite na vdovicite i licemerno dolgo se molite; zaradi
toa }e dobiete pogolema osuda” (Mat. 23, 13). „Te{ko vam, zakonici, oti go zedovte
klu~ot na poznanieto; sami ne vlegovte, a i na onie {to sakat da vlezat, im
popre~ivte” (Luk. 11, 52).
Apostol Pavle im zboruva na Korintjanite: „Jas bi sakal site vie da zboruvate na
razni jazici, a u{te pove}e da prorokuvate: oti, koj prorokuva, e pogolem od onoj, koj
zboruva jazici - osven ako i gi tolkuva, ta Crkvata da dobie pouka. A sega, ako
dojdam pri vas, bra}a, i vi zboruvam na razni jazici, kakva polza }e imate od mene,
koga ne vi se objasnuva bilo so otkrovenie, bilo so poznavawe, bilo so prorokuvawe,
bilo so pouka? I bezdu{nite predmeti, kako svirkata ili guslata, {to davat glas, ako ne
davat razni glasovi, kako }e se razbere {to se sviri ili gudi? Oti, ako trubata ne dava
razbirliv glas, toga{ koj }e se gotvi za bitka? Taka i vie, ako so jazikot svoj ne
izgovarate razbirlivi zborovi, kako }e se razbere ona {to go zboruvate? ]e zboruvatae
vo veter. Vo svetot ima koj znae kolku razni zborovi, i ni eden od niv ne e bez
zna~ewe. Ako, pak, ne go razbiram zna~eweto na tie glasovi, toga{ za onoj {to
zboruva }e bidam stranec, a i toj za mene tu|inec. Taka i vie, bidej}i ste revniteli za
duhovni darovi, gri`ete se da gi dobiete vo izobilnost, za pouka na Crkvata. Zatoa,
onoj {to zboruva na tu| jazik neka se moli za dar da mo`e da go tolkuva. Oti, ako se
molam na nepoznat jazik, se moli mojot duh; umot, pak, moj ostanuva besploden. Pa
{to da se pravi? Ke Mu se molam so duh, }e se molam i so um; }e Go falam Boga so
duh, }e Mu peam i so um. Za{to, ako blagoslovuva{ so duh, kako }e re~e: amin, na
tvojata blagodarnost prostiot ~ovek, koga ne razbira {to veli? Ti blagodari{ dobro,
no drugiot ne se pou~uva. Mu blagodaram na Mojot Bog, oti od site vas zboruvam
pove}e jazici; no v Crkva, pove}e sakam da ka`am pet zborovi razbirlivi, za da
pou~am i drugi, otkolku iljadnici zborovi na nepoznat jazik. Bra}a, po umot nemojte
da bidete kako deca; za zloto bidete mladenci, a po umot zreli. Vo Zakonot e
napi{ano: ‘Na tu|i jazici i so tu|a usta }e mu zboruvam na ovoj narod, za{to i taka
nema da me poslu{a, veli Gospod’. Zatoa jazicite se znak ne za onie {to poveruvale,
tuku za onie {to ne poveruvale; proro{tvata, pak, ne za onie {to ne veruvaat, tuku za
onie {to veruvaat. Ako, pak, celata Crkva se sobere na edno mesto i site po~nat da
zboruvaat na nepoznati jazici, a dojdat i prosti lu|e ili nevernici, nema li da re~at

30
 deka ste poludele? No, ako site prorokuvaat, a dojde nekoj prost ~ovek ili nevernik,
nego site }e go izobli~at i }e go osudat, taka {to tajnite na srceto }e mu se otkrijat, i
toj, otkako padne na kolena, }e Mu se pokloni na Boga i }e re~e: ‘Navistina, so vas e
Bog’. Pa {to, bra}a? Koga }e se sobirate, i sekoj od vas ima - koj psalm, koj pouka,
koj jazik, koj otkrovenie, koj tolkuvawa, - s# da se vr{i za pouka. Ako nekoi zboruvaat
na nepoznat jazik, neka zboruvaat po dvajca, ili najmnogu trojca, i toa po red, a eden
da tolkuva. Ako pak, nema toplkuva~, toga{ v Crkva da mol~at, a neka si zboruvaat
vo sebesi i na Boga. Prorocite, pak, da zboruvaat po dvajca i trojca, a drugite da
rasuduvaat. No, ako nekomu {to sedi mu dojde otkrovenie, toga{ prviot neka zamol~i.
I taka, eden po drug mo`ete site da prorokuvate, ta site da se pou~uvate i site da se
ute{uvate. I propro~kite duhovi im se pokoruvaat na prorocite; oti Bog ne e Bog na
bezredie, tuku na mirot. Taka e po site Crkvi me|u svetiite. @enite va{i po Crkvite da
mol~at: nim ne im e pozvoleno da zboruvaat, tuku da se pokoruvaat, kako {to veli i
Zakonot. Ako, pak, sakaat da nau~at ne{to, neka gi pra{aat ma`ite svoi doma; za{to
sramno e `ena v Crkva da zboruva. Zar od vas izleze slovoto Bo`jo? Ili, pak, samo do
vas stigna? Ako nekoj misli deka e prorok ili ispolnet so duh, neka razbere deka ova
{to vi go pi{uvam se Gospodovi zapovedi. A koj ne razbira, neka ne razbira. I taka,
bra}a, gri`ete se da prorokuvate, no ne zabranuvajte da se zboruva i na razli~ni
jazici. S# da se vr{iu kako prilega i uredno”(1Kor.14:5-40). „I sekoj jazik da
ispoveda deka Isus Hristos e Gospod, za slava na Boga Otecot” (Fil. 2,11). So takvi i
mnogu drugi sli~ni zborovi sveti Konstantin gi izobli~i latinskite i germanskite
sve{enici.
Od Venecija svetiot ramnoapostol, se upati direktno vo Rim. No vreme na
negoviot prestoj vo Venecija se upokoi papata Nikolaj i na negovo mesto be{e izbran
papata Adrijan II34.
Koga sveti Konstantin se pribli`i do Rim, samiot papa mu izleze vo presred
zaedno so svojot klir i gra|anite, so zapaleni sve}i, bidej}i tie gi nosea svetite mo{ti
na svetiot sve{tenoma~enik Kliment papa rimski, {to gi pronajdoa vo Herson.
Prenosot na svetite mo{ti Gospod go proslavi so mnogu ~uda: razslaben ~ovek dobi
iscelenie, a se iscelija od svoite bolesti i mnogu drugi {to go povikuvaa imeto na
Hrista i na sveti Kliment.
Papata gi primi slovenskite knigi, gi osveti i gi polo`i vo crkvata na presveta Deva
Marija, poznata kako „Fatni” (Jasli), i po~na po tie knigi da vr{i bogoslu`ba. Potoa
papata im zapoveda na dvajcata episkopi Formos i Gauderik da gi rakopolo`at vo |
akonski i sve{teni~ki ~inovi, slovenskite u~enici {to bea do{le zaedno so Konstantin.
Posvetuvaweto na u~enicite prviot den be{e izvr{eno vo crkvata „sveti Petar”, kade
{to be{e odslu`ena i liturgija na slovenski jazik, a vtoriot den vo crkvata „sveti
apostol Andrej”. Potoa e otslu`eno seno}no bdenie na slovenski jazik vo Crkvata na
golemiot u~itel na narodite,sveti apostol Pavle, a utredenta, sveta Лiturgija nad
negoviot svet grob. Na dvajcata spomnati episkopi vo bogoslu`eweto im pomagaa,
Arseniј, eden od sedumte episkopi, i bibliotekarot Anastasij. Filosofot ne

34
Na papskiot prestol bil od 867 do 872 godina.

31
 prestanuva{e, zaedno so svoite u~enici da Mu oddava dostojna pofalba na Boga za
toa, a rimjanite neprestajno doa|aa kaj nego da se raspra{uvaat za s#. Nekoi doa|aa po
dva ili tri pati i dobivaa pouki i objasnuvawa na svoite barawa, vra}aj}i se zadovolni
vo svoite domovi.
Edna{ kaj Konstantin dojde eden Evrein koj {to se prepira{e so nego velej}i:
„Hristos za kogo prorocite ka`uvaat deka }e se rodi od Deva, spored brojot na
godinite, u{te ne do{ol.“
Filosofot mu nabroi kolku kolena pominale od Adam do Hrista, i doka`a deka
Hristos e ve}e dojden, poso~uvaj}i mu kolku godini se pominati od toga{ do sega.
Nabrgu potoa, isto{ten od podvizite i dolgite patuvawa, pretrpuvaj}i mnogu maki,
Konstantin te{ko se razbole, i boleduvaj}i taka dolgo vreme, vo videnie mu be{e
otkrien od Gospoda ~asot na negovata smrt. Celiot den se raduva{e so duhot, peej}i
ja crkovnata pesna: „Mojot duh se razveseli i se zaraduva srceto moe koga mi rekoa:
Ajde da vlezeme vo dvorovite Gospodovi!35” Potoa se oble~e vo svojata najubava
prazni~na obleka, i taka go pomina celiot den. Raduvaj}i se, toj govore{e: Od sega ne
sum pove}e sluga niti na carot, nitu na nikoj drug na zemjata, tuku edinstveno na
Boga Sedr`itelot; Nemu Mu slu`ev, i Nemu }e Mu slu`am vo ve~ni vekovi, amin.
Sledniot den Konstantin go primi svetiot mona{ki obraz, i koga pridade svetlina
kon svetlinata se nare~e so imeto Kiril. I vo toj mona{ki ~in, boleduvaj}i pomina
pedeset dena. Edna{ vo tekot na svojata bolest Kiril mu se obrati na svojot brat
Metodij so ovie zborovi:
„Ete brate jas i ti bevme kako vpregnat par volovi, koi slo`no oraa edna ista niva, i
eve jas pa|am vo ovaa brazda, zavr{uvaj}i go svojot den. Jas znam deka ti mnogu ja
zasaka planinata Olimp, no nemoj poradi nea da gi ostavi{ svoeto propovedawe i
u~ewe. So ovoj podvig ti mo`e{ da postigne{ spasenie.
Koga nabli`i ~asot da primi pokoj i da se preseli vo ve~nite `iveali{ta, Sveti Kiril
gi podigna racete i so solzi se mole{e vaka:
„Gospodi Bo`e moj! Ti si gi sozdal site bestelesni sili angelski, si go rasprostranil
neboto, si ja osnoval zemjata i od nebitie si privel vo bitie s# {to postoi na nea, Ti
sekoga{ i vo s# gi slu{a{ onie {to ja tvorat voljata Tvoja, koi se bojat od Tebe i gi
pazat zapvedite Tvoi. Poslu{aj ja sega i molitvata moja i zapazi go Tvoeto verno
stado, nad koe si me postavil da go pasam, mene nepotrebniot i nedostojniot sluga
Tvoj. Izbavi go ova stado od sekoe bezbo`ie i bezakonie i od sekoja ereti~ka zloba na
onie {to hulat na Tebe. Uni{ti ja trijazi~nata eres, umno`i gi vernicite i izdigni ja
Crkvata Tvoja. Soedini gi site vo ednodu{ie, izdigni izbrani lu|e i napravi gi site
ednomisleni vo Tvojata vistinska vera so pravilno veroispovedanie. Vdahni im go vo
nivnite srca slovoto na Tvoeto Evangelie, za{to toa e dar Tvoj. Ako si me izbral mene
nedostojniot za propoved na Tvoeto Evangelie i ako se stremam kon dobri dela i go
vr{am toa {to Tebe ti e ugodno, toa nam ni e tvoj dar. Tie {to si mi gi poveril, Ti gi
predavam kako Tvoi, rakovodi gi so Tvojata mo}na desnica i pokri gi so pokrivot na
Tvoite krilja, ta site da Go falat i da Go slavat Tvoeto presveto ime na Otecot, i Sinot,
35
Antifоn, glas 8: “O rekав{ihъ mne, vnidemъ vo dvorы Гospodни, vozveselisѧ duhь moй i serdce
obradovasѧ”.

32
i Svetiot Duh vo veki. Amin!“
Otkako gi celiva site so svet celiv, re~e:
„Blagosloven e na{iot Bog, Koj ne n# dade kako plen vo zabite na na{ite
nevidlivi neprijateli, tuku gi razru{i nivnite primki i ne izbavi od trule`nosta.“
So tie zborovi sveti Kiril se upokoi vo Gospoda na 14 fevruari 869 godina, vo 42
godina od svojot `ivot, indikt vtori, vo 6377 godina od sozdavaweto na svetot.
Papata Adrijan im naredi na site Grci {to bea vo Rim, a isto taka i na Rimjanite da
se soberat zaedno i so zapaleni sve}i da bdeat pokraj kivotot na sveti Kiril. Osven toa,
papata izdade naredba:
„Pogrebot na sveti Kiril da bide ist kako pogreb na papa!“ - Taka i napravija.
A sveti Metodija doznavaj}i za namerata ~esnoto telo na sveti Kiril da bide
pogrebano vo Rim, otide kaj papata i go zamoli:
„Na{ata majka ne zakolna, koj od nas prv }e po~ine, onoj drugiot da go prenese
svojot brat vo manastirot na Olimp, i tamu da go pogrebe.“
Posle ovaa `elba na sveti Metodija, papata izdade naredba ~esnoto telo na sveti
Kiril da se polo`i vo kivot i kivotot da se zakova so `elezni klinci i taka da se pripremi
za pat. Svetite mo{ti ostanaa vo takva polo`ba sedum dena. Eden od rimskite episkopi
mu re~e na papata:
„Bidej}i Bog ovde go dovede Kiril, koj patuval po mnogu zemji, i tuka ja zede
negovata du{a; toga{ tuka i treba da bide pogreben kako se~esen ma`. Papata re~e:
„Ako e taka, poradi negovata svetost i qubov }e gi promenam rimskite obi~ai, }e
go pogrebam vo mojot grob vo Crkvata na „svetiot apostol Petar”. Toga{ sveti
Metodij re~e:
„Ako ne sakate da me poslu{ate i da mi go dadete mene, tuku sakate da go
zadr`ite ovde, toga{ da go polo`ite vo Crkvata na sveti Kliment so ~ii mo{ti toj dojde
ovde.“
Toga{ papata zapoveda da napravat po predlogot na sveti Metodija. Epskopite se
sobraa zaedno so monasite i narodot za tor`estven prenos na svetite mo{ti. Pred da go
spu{tat kivotot vo grobot, episkopite rekoa:
„Da go raskovame kov~egot i da videme da ne e ne{to zemeno od svetite mo{ti?“
Iako se izma~ija mnogu, obiduvaj}i se na sekoj na~in da go otvorat kivotot, po
Bo`ja promisla tie ne uspeaa vo toa. Toga{ gi polo`ija svetite mo{ti vo grobot od
desnata strana na oltarot vo Crkvata na „sveti Kliment”, kade {to vedna{ po~naa da
se slu~uvaat mnogu ~uda.
Gledaj}i gi tie golemi ~uda, Rimjanite po~naa se pove}e i pove}e da go
proslavuvaat sveti Kiril, usrdno privrzuvaj}i se kon negovata svetiwa i negoviot svet
spomen. Izrabotija ikona na svetitelot, ja postavija na negoviot grob, i zapo~naa
denono}no da palat kandilo nad nego, voznesuvaj}i Mu pofalba na Boga, Koj taka gi
proslavuva onie {to Nego Go slavat. Nemu Mu prilega sekoja slava, ~est, i
poklonuvawe na Otecot, i Sinot, i Svetiot Duh, sega i sekoga{ i vo ve~ni vekovi.
Amin!

33
 * * *

Od pohvalnoto slovo na sveti Kliment Ohridski za bla`eniot na{ otec i u~itel Kiril:

„...Koja usta mo`e da ja iska`e sladosta na tvoeto u~ewe? Koj li jazik preslaven
Kirile, mo`e da go iska`e podvigot, trudot, i dobrinata na tvojot `ivot? Tvojata usta e
posvetla i od svetlinata! Nea Gospod ja otkri za da gi prosveti site {to `iveea vo
mrakot na grevovnata laga. Tvojot jazik izlea sladosni i `ivonosni zborovi; tvoite
pre~esni usni rascvetaa so premudrost kako najubav i najli~en cvet. Tvoite pre~isti
prsti sozdadoa golemi dohovni plodovi, ukraseni so zlatozarni bukvi. Od tvojata
blagoglasna usta se napoija site {to bea `edni za Razum Bo`ji, od nea mnozina so
`ivonosna hrana se nasladija; preku nea Bog mnozina so blagorazumie obogati. So
bogotkaen venec go oven~a mnoguplodniot slovenski narod, pri kogo ti presvetol
Kirile be{e ispraten kako nov apostol. Od tvojata usta pote~e izvor na `ivi zborovi
napojuvaj}i ja na{ata suva pusteлija. So nea se zauzda mnoguhulniot ereti~ki jazik,
tvojata usta se javi po~esna i od serafimite {to go proslavuvaat Boga. Od nea nie go
poznavme Trisvetloto Bo`estvo, edno po su{tina, a Troi~no po ipostas, Nerazdelnata
Troica - Otecot Sinot i Svetiot Duh.
Zatoa bla`eni se usnite tvoi, o, prebla`eni o~e Kirile, preku koi se isto~i duhovna
naslada na site strani, go ubla`uvam mnoguglasniot tvoj jazik, so koj {to zagrme kako
grom, i bleskaj}i so svetlinata na Tribespo~etnoto Bo`estvo, go izgoni grevovniot
mrak. Go ubla`uvam presvetloto tvoe lice ozareno od Svetiot Duh preku koe blesna
bogorazumna svetlina i se iskoreni mnogubo`nata laga. Gi ubla`uvam zlatozarnite
tvoi o~i so koi be{e isterana na{ata nerazumna slepotija i ni izgrea blagorazumna
svetlina. Gi ubla`uvam angeloobraznite tvoi zenici, ozareni od Bo`estvenata slava so
koi osum dena predvremeno go predvide se~esnoto tvoe uspenie. Gi ubla`uvam
pre~esnite tvoi race preku koi na mojot narod sleze blagodaten oblak {to so
bogoto~na rosa gi napoi na{ite srca, izgoreni od grevovnata su{a. Ja ubla`uvam
tvojata svetozarna utroba koja na site strani (narodi) izlea `ivotvorna voda, sleguvaj}i
od ozgora preku tvoite molitvi. Gi ubla`uvam tvoite noze so koi go obikoli celiot svet,
prosvetuvaj}i go kako sonce so tvoeto bogovdahnoveno u~ewe.
Bla`en e gradot Rim {to te primi kako tret svoj apostol na Hristovata Crkva,
dovr{uvaj}i go nedovr{enoto od prvite dve duhovni svetila 36. Zatoa i Bog te udostoi
zaedno so niv da primi{ pre~esen pokoj. So tvojot svet `ivot i so tvoite bo`estveni
dela se priop{ti kon svetite otci: angel so angelite, apostol so apostolite, prorok so

36
Se misli na svetite apostoli Petar i Pavle.

34
prorocite i so site svetii glasnik na Bo`jata slava. SO NIV MOLI SE I ZA NAS
PREPODOBNI U^ITELE, ZA SITE [TO GO PO^ITUVAME PRESVETLOTO
TVOE USPENIE, VO SLAVA NA PRSVETATA TROICA - OTECOT SINOT I
SVETIOT DUH, SEGA I SEKOGA[ I VO VE^NI VEKOVI! AMIN!”

35
36
ЖИТИЕ НА БЛАЖЕНИОТ НАШ ОТЕЦ И УЧИТЕЛ
МЕТОДИЈ АРХИЕПИСКОП МОРАВСКИ

Semo}niot i milostiv Bog, od nebitie vo bitie sozdal s# vidlivo i nevidlivo, i go

ukrasil so sekakva ubavina. ^ovekot {to sozercava i razmisluva po malku, delumno }e
mo`e da razbere i da Go prepoznae Onoj {to gi sozdal tie prekrasni i mnogubrojni
dela,za{to po goleminata i ubavinata na sozdanijata s# poznava nivniot Tvorec, {to go
vospevaat angelite so trisvetata pesna, i {to site nie pravoslavni go slavime vo Sveta
Troica, - Otecot i Sinot i Svetiot Duh, vo trite Ipostasi t.e. tri Lica vo edno Bo`estvo.
Pred site vremiwa i godini, nepoimlivo, nad sekoj ~ove~ki razum i nad sekoe
angelsko razbirawe, samiot Otec Go rodi Sinot, kako {to ka`uva Premudrosta:
„Jas sum se rodil pred da bidat vtemeleni gorite, pred ridovite” (Izrek. 8,25).
Samoto Bo`jo Slovo, ovoploteno vo posledno vreme za na{eto spasenie, so
Svojata Pre~ista usta vo Evangelieto ka`a: „Jas sum vo Otecot i Otecot e vo Mene”
(Jov. 14,11).
Od istiot toj Otec proishodi i Duhot Sveti, kako {to re~e Samiot Sin so Svojot
Bo`ji glas: „Duhot na vistinata, Koj {to izleguva od Otecot”.
Toj Bog ja sozdade seta tvar, kako {to veli David: „Preku slovoto na Gospoda
se zacvrstiјa nebesata i preku Duhot na ustata Negova, site sili nivni: On re~e i tie
nastanaa; On zapoveda i se sozdadoa” (Ps. 32; 6,9). Potoa od pravzemen go
sozdade ~ovekot, i mu duvna vo liceto Duh `ivoten daruvaj}i mu razum na du{a i
slobodna volja, pa go postavi vo rajot i mu dade zapoved {to treba{e da ja pazi za da
ostane besmrten, a vo sprotivno, ako ne ja zapazi }e umre po svojata sopstvena volja, a
ne po Bo`jiot zbor.
Koga |avolot go vide ~ovekot tolku ~esen i izdignat na toa mesto od kade {to toj
padna poradi svojata gordelivost, go izmami, i ~ovekot ja prekr{i Bo`jata zapoved.
Toga{ Bog go izbrka ~ovekot od rajot i go osudi so smrt. Od toga{ ne~istiot zapo~na
da go isku{uva i soblaznuva ~ove~kiot rod.
No Bog, poradi Svojata golema milost i qubov, n# go ostavi ~ovekot da se
izma~uva do kraj. Zatoa vo sekoe vreme i godina izdignuva odbrani ma`i {to `iveat
bogougodno, ta lu|eto gledaj}i gi nivnite dela i podvizi, da s# stremat kon dobro.
Takov be{e Enoh37, koj prv se osmeli da Go povika imeto Gospodovo, i otkako
Mu ugodi na Boga be{e voznesen na nebesata. Vo svojot rod, praveden s# poka`a i
Noe i Bog go izbavi od potopot, za povtorno da se napolni i ukrasi zemjata so Bo`jite

37
Enoh e vnuk na Adam od sedmoto koleno.

37
sozdanija. Posle razdeluvaweto na plemiwata (1.Moj. 11,4), koga site stanaa razvratni
i zabludeni, Avraam go pozna Boga, se nare~e „negov prijatel” i od Nego dobi
vetuawe: „]e go blagoslovam i }e go preblagoslovam, i potomstvoto tvoe }e go
umno`am i preumno`am kako yvezdite na neboto i kako pesokta na morskiot breg! I }e
bidat blagosloveni preku potomstvoto tvoe site narodi na zemjata“ (1.Moj. 22; 17,
19). Isak, sli~no na Hrista, be{e odnesen na planinata da bide `rtvuvan. Jakov gi uni{ti
idolite na i vide skala od zemjata do neboto po koja sleguvaa i se ka~uvaa angeli
Bo`ji, i blagoslovuvaj}i gi svoite sinovi, prorokuva{e za Hrista. Josif, ispraten od
Boga vo Egipet go nahrani narodot, i s# poka`a kako Bo`ji ~ovek. Svetoto pismo
raska`uva za Jov Avstidiski - ma` praveden, vistinit i neporo~en, {to be{e isku{uvan,
no istrpi do kraj, i be{e blagosloven od Boga. Mojsej so Arona, „me|u sve{tenicite
Bo`ji” be{e nare~en „bog na faraonot”, i go kazni Egipet. Toj gi izvede od Egiped
Bo`jite lu|e, dewe voden od svetol oblak, a no}e od ognen stolb, go razdeli Crvenoto
more i pominaa po suvo, a Egiptjanite gi potopi. Vo bezvodnata pustina gi napoi lu|eto
so voda i gi nasiti so angelski leb i ptici. Zboruvaj}i so Boga lice v lice, kako {to mo`e
~ovek so Boga da zboruva, im dade na lu|eto Zakon, napi{an so prstot Bo`ji (2Moj.
31,18). Isus Navin otkako vojuva{e so protivnicite ja razdeli zemjata pome|u lu|eto
Bo`ji.
Izrailevite sudii, isto taka izvojuvaa mnogu pobedi. Otkako Samoil dobi milost
od Boga, po Bo`ja zapoved za car go postavi i pomaza David. Toj so svojata krotost i
smirenost go „pase{e narodot” i go nau~i na Bo`jite pesni - Psalmi. Solomon
dobivaj}i mudrost od Boga pove}e od site lu|e, sostavi mudri pouki i prikazni, no i
samiot n# gi ispolni do kraj. Ilija so glad ja izobli~i ~ove~kata zloba; mrtvo dete
voskresna; simna ogan od neboto i mnozina izgore. „@rtvite” so silen ogan gi zapali,
idolopoklonicite жреци gi ispotepa, se voznese na neboto so ognena ko~ija, i mu dade
na svojot u~enik Elisej dvojna blagodat. Elisej otkako ja primi negovata nametka od
ov~a ko`a, prave{e dvojni ~uda. I drugite proroci, sekoj vo svoe vreme, prorokuvaa za
~udnite nastani {to treba{e da stanat.
Po niv se javi i Jovan, golemiot prorok, posrednik me|u Stariot i Noviot zavet,
prete~a i Krstitel Hristov, i Negov svedok, propovednik na `ivite i mrtvite. Svetite
apostoli Petar i Pavle so drugite u~enici Hristovi, kako molwa go obikolija celiot svet i
ja osvetlija cela zemja. Po niv, ma~enicite so svojata krv ja izmija ~ove~kata
„ne~istotija”, a naslednicite na svetite apostoli, otkako pokrstija carevi, so mnogu trud
i mnogubrojni podvizi, go uni{tija paganstvoto.
Dostojniot za po~it, papa Silvester38 so pomo{ na velikiot car Konstatin, go
svikaa Prviot Vselenski Sobor vo Nikeјa. Toga{ se sobraa trista i osumnaesette otci,
go pobedija Arij39, i go prokolnaa zaedno so negovata eres, {to ja krena protiv Sveta
38
Silvester prvi (314-335), papa rimski. Toj go krstil blagoverniot car Konstantin Veliki. Prviot
Vselenski Sobor be{e odr`an vo Nikea 325 god.
39
Arij - aleksandriski sve{tenik; `iveel vo po~etokot na 4 vek i so svoeto ereti`ko u~ewe ja potrese
Crkvata. Toj u~el deka Sinot Bo`ji Isus Hristos ne e ednosu{ten na Boga Otecot, tuku e sozdanie -
sozdadeno pred site bo`ji sozdanija. So toa toj lukavo i prikrieno ja odrekuval Bo`jata priroda na
Isusa Hrista.

38
Troica,kako {to nekoga{ Avraam so trista i osumnaesette slugi gi pobedi elamskite
carevi, i dobi blagoslov so leb i vino od Melhisedek40 carot salimski, sve{tenikot na
Vi{niot Bog. Damas i Grigoriј Bogoslov so sto i pedeset otci i so velikiot car Teodosij
vo Carigrad go potvrdija svetiot Simvol na verata: „Veruvam vo Еdiniot Bog...”, a
Makedonij i negovata hula protiv Svetiot Duh ja otfrlija i go prokolnaa. Celestin i
Kiril so dveste otci i so drugiot car Teodosij, vo Efest go uni{tija Nestorij i seta gadost
{to ja ka`uva{e protiv Hrista. Lav i Anatolij so pravoverniot car Markijan, so {estotini
i trieset otci vo Halkidon gi prokolnaa bezumstvoto i gadosta na Evtihij. Virgilij so
bogougodniot Justin, sobraa sto{eeset i pet otci na Pettiot vselenski Sobor za da ja
potvrdat pravata vera, ispitaa nekoi dela kade {to najdoa la`no u~ewe, i gi anatemisaa.
Agaton papa rimski so dvesta i osumdeset otci i ~esniot car Konstantin, na [estiot
Sobor zaedno so site negovi u~esnici, uni{tija mnogu zabludi i otkako gi progonija
vinovnocite, gi prokolnaa. Takvi bea: Teodor Faranski, Sevgir i Piron, Kir
Aleksandriski, Enorij Rimski, Makarij Antiohiski i drugi nivni sledbenici, a
hristijanskata vera ja potvrdija i potkrepija.
Posle site tie Bogougodni ma`i milostiviot Bog Koj saka sekoj ~ovek da bide
spasen i da ja poznae vistinata; vo na{e vreme i za na{iot narod, za koj nikoj
nikoga{ ne se pogri`il; kon dobro delo go izdigna bla`eniot Metodij - na{iot u~itel. Ni
najmalku nema da se posramime ako site negovi dobri dela i podvizi {to gi napravi, gi
sporedime so tie na golemite Bo`ji ugodnici. Na nekoi od niv toj im be{e ramen, od
drugi be{e malku pomal, a od treti pogolem - razumnite gi nadmina so delo, a
bogatite so dela gi nadmina so zbor. Gri`ej}i se za site, vo sebe go porojavuva{e
obrazot na site. So strav Bo`ji, so ispolnuvawe na zapovedite, telesna i du{evna
~istota, so postojana molitva i svetost, so zbor silen i krotok, - silen za protivnicite a
krotok za poslu{nite; so strogost i krotost, milost, qubov i trpenie vo makite. „Be{e s#
za site, za site da gi pridobie”.
Po tatkova, i po maj~ina strana, toj proizleguva{e od mnogu dobar i po~ituvan
rod, poznat pred s# na Boga a potoa na carot i na celata solunska oblast, za {to
svedo~e{e i negoviot telesen obraz. So sigurnost ne se znae, no najverojatno krstenoto
ime mu be{e Mihail. Po~etnoto obrazovanie go stekna vo rodniot grad Solun, a potoa
vo dvorskata carigradska {kola, kade {to toga{ predavaa naj slavnite u~iteli od toa
vreme. Pod rakovodstvoto na tie u~iteli toj brzo napreduva{e. Zatoa i u~enite lu|e {to
go qubea u{te od dete, so nego vodea dolgi razgovori, a koga razbra carot za negovata
bistrina, mu dade da upravuva so edna slovenska oblast vo Makedonija 41. Na toj na~in
carot kako da predvide deka }e go prati za u~itel i prv arhiepiskop na Сlovenite, za da
gi nau~i site slovenski obi~ai, da se navikne na niv i da gi zasaka. Za oblasta {to mu ja
doverija da upravuva, toj napi{a zakon so gr~ki bukvi na slovenski jazik, i taka stana
prviot slovenski zakonodavec.
Dolgo vreme toj be{e upravnik na taa oblast. Vide mnogu soblazni i prestapi
40
Melhisedek - Car Salimski sve{tenik na sevi{niot Bog - tainstvena li~nost od nepoznato poteklo.
@iveel vo vremeto na Avraam.
41
So sigurnost to~no ne se znae kade se nao|ala taa oblast - spored edni toa e Bregalni~kata, spored
drugi Tesalija - solunskata, a spored nekoi Strumi~kata.

39
vo ovoj `ivot, pa re{i celosno da gi zmeni zemnite gri`i, so misli za „Nebesnite”, za{to
n# saka{e da ja porobi svojata ~esna du{a, gri`ej}i se za „zemnoto”. Do~eka pogodno
vreme, ja napu{ti svojata slu`ba, i otide na planinata Olimp 42, kade {to toga{ `iveea
mnogu sveti monasi. Tamu toj s# postri`a i oble~e „crna riza”, pokoruvaj}i s# na site
zapovedi, i ispolnuvaj}i go vo celost mona{koto pravilo. Vo slobodnoto vreme ~ita{e
mnogu knigi.
Koga carot go isprati negoviot brat - Konstantin Filosofot kaj Hazarite, i toj
trgna so nego. Tamu ima{e Evrei {to ja napa|aa hristijanskata vera. A Metodij, otkako
dozna za seto toa, re~e:
„Gotov sum i da umram za hristijanskata vera!“
N# odre~e, tuku bez kolebawe trgna da mu slu`i kako rob na pomladiot brat,
ispolnuvaj}i gi site negovi zapovedi. I toj so molitvi, a Filosofot so zborovi, gi
sovladaa i posramija site neprijateli na Hristovata vera. Koga go vidoa negoviot dobar
podvig vo Bo`joto delo, carot i patrijarhot go ubeduvaa da go postavat za arhiepiskop
na prvoto mesto, kade {to ima potreba od takov ~ovek. Bidej}i toj n# se soglasi, go
nagovorija i go postavija za igumen na manastirot „Polihron43”. Vo nego `iveea
sedumnaeset monasi, i ima{e dohod od 24 meri zlato.
Vo toa vreme slovenskiot knez Rostislav zaedno so Svetopolk ispratija lu|e od
Moravija kaj carot Mihail i mu rekoa:
„Po Bo`ja milost nie sme zdravi, i kaj nas pristignaa mnogumina u~iteli -
hristijani, od Italija, Grcija i od Germanija, koi ni nametnuvaat razliki vo u~eweto. Nie
Slovenite sme prost narod i nemame ~ovek {to }e ni go poka`e vistinskoto u~ewe i }e
ni go objasni Svetoto Pismo, zatoa dobar gospodare, isprati ni takov ~ovek.“
Toga{ carot Mihail mu re~e na Konstantin filosofot:
„Gi slu{a{ li Filosofe tie zborovi? Ova nikoj drug ne mo`e da go napravi
podobro od tebe. Zatoa ti davam mnogu darovi, zemi go brat ti - igumenot Metodij, pa
odi! Za{to vie ste Сoluнјani, a site Сoluнјani zboruvaat ~isto slovenski.“
Koga go slu{naa carskiot zbor, toga{ tie n# mo`ea da odre~at, ni na Boga, ni na
carot, kako {to veli svetiot apostol Petar: „Od Boga bojte se, carot po~ituvajte go”, pa
se predadoa na molitva zaedno so drugite hristijani {to bea so niv. Toga{ Bog na
Filosofot mu go otkri slovenskoto pismo, i otkako gi sozdade bukvite, sostavi
evangelska beseda pa trgna na pat kon Moravija, zemaj}i go so sebe svojot brat
Metodij, koj povtorno be{e pokoren i pou~uva{e zaedno so nego. Otkako po tri godini
gi podgotvija za duhovna slu`ba svoite u~enici, tie se vratija vo Moravija.
Bugarskiot car Boris, posle vojnata so Grcija, posaka da ja primi hrstijanskata
vera. Sestrata na Boris, koja nekolku godini pred toa bila vo robstvo vo Carigrad, se
vrati vo Bugarija kako hristijanka i nastojuva{e da go ubedi svojot brat da ja primi
hristijanskata vera. Toj ne se soglasuva{e; no gladot i stra{nata epidemija ja opusto{ija
negovata dr`ava. Toga{ toj se obrati so molitva kon hristijanskiot Bog i nevoljite
prestanaa. Boris isprati pratenici vo Carigrad da najdat hristijanski u~iteli. Taka
42
Vo oblasta Vitinija - Mala Azija
43
Manastirot “Polihron” se nao|al na planinata Olimp koja {to vo 9 vek bila centar na asketski `ivot
so mnogu manastiri.

40
Metodij otpatuva vo Bugarija. Tamu toj na yidot na carskiot dvorec go naslika
stra{niot sud, i mu objasni na carot za bla`enstvoto na pravednicite i makata na
gre{nicite44. Ve}e pripremen od propovedta i primerot na svojata sestra i ~udesnoto
prekinuvawe na nevoljite, carot ja primi hristijanskata vera. Toa se slu~i vo 860 ili 861
godina.
Koga slu{na za niv, papata Nikolaj, gi povika za{to saka{e da gi vidi tie
„angeli Bo`ji”, i da go blagoslovi nivnioto u~ewe. Dodeka patuvaa kon Rim, Nikolaj
po~ina, i na negovo mesto dojde papata Adrijan. Toj gi pre~eka tor`estveno so golemi
po~esti, go blagoslovi nivnoto u~ewe, pa go polo`i „slovenskoto” Evangelie vo oltarot
na crkvata “sveti apostol Petar”. Toga{ bla`eniot Metodij be{e rakopolo`en za
sve{tenik. Vo toa vreme se pojavija mnogu lu|e {to gi negiraa slovenskite knigi velej}i
deka n# e dobro Bog da se slavi na drug jazik, osven evrejski, gr~ki i latinski, kako {to
Pilat napi{al na Gospodoviot Krst. Niv apostolskiot namesnik gi prokolna narekuvaj}i
gi „pilatovci” i „tri jazi~nici”. Toj mu naredi na eden episkop, {to boleduva{e od istata
trijazi~na bolest da posveti od slovenskite u~enici, trojca za sve{tenici i dvajca za
~teci.
Podocna koga dojde vremeto Filosofot da se preseli od ovoj svet, mu re~e na
brata si Metodija:
„Eve brate, nie dvajcata bevme vpregnati da orame edna niva a jas pa|am vo
brazdata, zavr{uvaj}i gi svoite dni. Ti mnogu ja saka{ planinata Olimp, no nemoj
zaradi nea da go ostavi{ na{eto apostolsko delo, za{to preku nego }e bide{ spasen.”
Toga{ panonskiot knez Koceq otkako isprati od svoite lu|e kaj papata, go
zamoli kaj nego da go pu{ti bla`eniot Metodij. Apostolskiot namesnik re~e:
„Ne samo na tebe, tuku i na site slovenski narodi im go ispra}am bogonosniot
Metodij kako u~itel ispraten od Boga i od prvoprestolnikot - sveti apostol Petar, koj
{to gi dr`i klu~evite na Carstvoto Nebesno.“ Pa go isprati, otkako go napi{a ova
poslanie:
„Adrijan episkop i rab Bo`ji do Rostislav, Svetopolk i Koceq:Slava na Boga vo
visinite, i na zemjata mir me|u lu|eto dobra volja!
So radost doznavme deka samiot Gospod go pottiknuva va{eto srce da Go
barate Nego, i vi poka`a deka treba da Mu slu`ite n# samo so vera tuku i so dobri dela:
„Za{to verata bez dela e mrtva” (Jak. 2,26). Gre{at onie {to mislat deka Go znaat
Boga, a n# sakaat da gi ispolnuvaat Negovite zapovedi. Vie baravte u~itel n# samo od
ovoj arhiepiskopski prestol, tuku i od blagoverniot car Mihail. Go molevte kaj vas da
go isprati bla`eniot Filosof Konstantin, i negoviot brat Metodij. Svetite bra}a, koga
doznaa deka va{ata zemja se nao|a pod uprava na apostolskiot prestol, n# napravija
ni{to sprotivno na kanonite, tuku dojdoa kaj nas i gi donesoa mo{tite na Sveti
Kliment, a nie se zaraduvavme i odlu~ivme vo va{ata zemja da go ispratime na{iot sin
Metodij, pravoveren ~ovek so sovr{en razum, koj od neodamna zaedno so nekolku
u~enici dobija sve{teni~ki ~in. Toj mo`e da ve nau~i na Bogougoden `ivot i na va{iot
44
Op{irno za toj nastan vidi na krajot po `itieto.

41
jazik da gi prevede va{ite knigi pa so niv da vr{ite sveta liturgija i site crkovni obredi,
na {to so Bo`ja pomo{ i po molitvite na Sveti Kliment, Konstantin Filosofot ve}e go
postavi po~etokot. Isto taka ako nekoj drug e vo sostojba pravilno i pravoverno da gi
prevede va{ite knigi na va{ jazik, za da mo`ete polesno da gi zapoznaete Bo`jite
zapovedi, toga{ toa delo neka bide sveto i blagosloveno od na{iot Bog i celata
katoli~ka crkva45. Vnimavajte, na svetata liturgija, apostolot i evangelieto da se ~itaat
najprvo na rimski, a potoa na slovenski, za da se ispolni zborot od svetoto pismo:
„Falete go Gospoda site narodi”.(Ps. 116.1); i u{te: „I po~naa da zboruvaat na drugi
jazici, onaka kako {to im dava{e Duhot Sveti da izgovaraat” (Del. apos. 2,4). Ako
nekoj gi osuduva svetite u~iteli i ve odvra}a od vistinata - kon izmislici, ili hulat na
va{iot jazik i knigi, toj neka bide otstranet i izveden na crkoven sud, i dodeka n# se
popravi, da n# dobie pro{ka. Bidej}i toa se volci a n# ovci, treba da gi raspoznavate
po nivniot rod, i da se pazite od niv. A vie deca slu{ajte ja Bo`jata nauka i n# ostavajte
gi crkovnite pouki, pa toga{ }e bidete verni slugi i poklonici na va{iot Otec nebesen i
na site svetii. Amin!”
Toga{ Koceq so golemi po~esti go primi bla`eniot Metodij. Me|utoa nabrgu toj
go isprati povtorno vo Rim zaedno so dvaeset ugledni lu|e, i go zamoli papata Adrijan,
Metodij da go napravi episkop na Panonija, naslednik na prestolot na svetiot apostol
Andronik46 - eden od sedumdesetminata koj tamu be{e prv episkop. Papata taka i
napravi.
Podocna iskonskiot neprijatel i protivnik na vistinata, protiv Metodij go krena
moravskiot knez47 i germanskite i latinskite knezovi od toj kraj. Sveti Metodij be{e
povikan na nivniot sobor i mu go postavija ova pra{awe:
„Zo{to propoveda{ vo na{ata oblast?“
Toj odgovori: „Koga ovaa oblast navistina bi bila va{a, toga{ jas n# bi
propovedal vo nea, no taa mu pripa|a na svetiot apostol Petar. Ako vie poradi kavga i
lakomstvo nepravilno postapuvate zabranuvaj}i da se propoveda Bo`joto u~ewe, toga{
sakate so glava da razbiete `elezna vrata, pazete se da n# ja razbiete va{ata glava.“
Toga{ episkopite rekoa: „Zboruvaj}i so gnev, ti samiot vrz sebe si
navlekuva{ grev i beda.“
Sveti Metodij odgovori: „Jas n# se sramam da ja zboruvam vistinata i pred
carevite, pravete so mene {to sakate. Za pravdata sum spremen da podnesam sekakvi
maki.“
Na ovoj sobor se odr`ale mnogu govori i prepirki, no protivnicite na Sveti
Metodij vo ni{to ne mo`ele da mu se sprotistavat. Toga{ knezot so potsmev re~e:
„Ne zamarajte go mojot Metodij, toj se ispoti kako da e pokraj v`e{tena pe~ka.“
Metodij odgovori: „Da gospodaru. Edna{ go sretnaa filosofot ispoten i go
pra{aa: ‘Od {to se ispoti? A toj im odgovori: Se prepirav so prostacite”.
45
Katoli~ka - svetata soborna, vselenska i apostolska Crkva.
46
Negoviot spomen se praznuva na 4 januari, 17 maj i 30 juli.
47
Vo toa vreme Rostislav koj gi pomagal svetite bra}a, umrel vo zato~enie; nego go nasledi l
negoviot vnuk Svetopolk, koj vo po~etokot na svoeto vladeewe be{e prijatel so germanskiot
imperator.

42
 Latinskite episkopi me|usebe mnogu zboruvaa za Metodij. Najposle go ispratija
na zato~enie vo Germanija48, kade {to dveipol godini go dr`ea vo temnica. Za toa
razbra i papata Jovan Osmi49 naslednikot na Adrijan vtori, koj gi prokolna
germanskite episkopi i im zabrani da slu`at, se dodeka ne go oslobodat Metodij. Toga{
tie go oslobodija, i na knezot mu rekoa:
„Ako go zeme{ Metodij kaj sebe, pove}e nas ne smetaj n# za prijateli. Sepak tie
episkopi n# gi izbegna sudot Bo`ji i onoj na sveti apostol Petar. Nabrgu od niv
~etvorica umrea.“
Vo toa vreme se pojavi nesoglasnost pome|u germanskite i slovenskite
sve{tenici. Moravjanite vidoa deka germanskite sve{tenici {to `iveat kaj niv se
neprijateli na slovenite za{to sakaa da gi pokorat. Zatoa gi proteraa i na papata mu ja
upatija slednata molba:
„Kako {to na{ite otci nekoga{ primile kr{tenie od sveti Petar, taka i ti kaj nas
isprati go arhiepiskopot Metodij da n# nau~i.“
Papata vedna{ go isprati Metodij vo Moravija. Tamu knezot Svetopolk i
moravjanite, {to imaa “ras~isteno” so germancite, go primija i mu ja doverija celata
crkva i siot klir vo site slovenski gradovi. Na mestoto na proteranite germanski
sve{tenici, Metodij postavi slovenski. Bidej}i toj i negovite sve{tenici bogoslu`bite i
propovedite gi vr{ea na slovenski jazik, hristijanskata vera po~na masovno da se {iri.
Mnogu od neznabo{cite se odrekuvaa od svojata zabluda i pristapuvaa kon verata na
vistinskiot Bog50. Vo toa vreme moravskata dr`ava be{e silna kako nikoga{ do toga{51.
Sveti Metodij ima{e proro~ki dar. Mnogu negovi proro{tva se ispolnija. ]e
spomneme nekolku od niv.
Eden neznabo`e~ki knez, {to `iveel pokraj Visla gi navreduva{e i ismejuva{e
hristijanite. Metodij mu isprati vakva poraka:
„Podobro e sinko dobrovolno da se krsti{ vo svojata zemja, otkolku protiv
tvojata volja da se krsti{ vo tu|a zemja kako zarobenik. Taka i se slu~i.“
Edna{ Svetopolk vojuva{e so neznabo{cite i vojnata trae{e dolgo. Pred
48
Vo zatvorot Germancite na site mo`ni na~ini go izma~uvale sveti Metodij: po nekolku dena go
ostavale gladen; gologlav i bos srede zima go izveduvale vo zatvorskiot dvor i taka go dr`eлe na
mraz po pove}e od 24 ~asa; mnogu pati nemilosrdno go tepale. No Gospod go ~uval i krepel svojot
sluga. Negovite u~enici ~esto go posetuvale vo temnicata {to za nego bilo golema uteha.
49
Jovan osmi bil episkop rimski (872-882). Za razlika od negovite prethodnici Nilolaj Prvi i Adrijan
Vtori, ovoj papa se pomiril so sveti Fotij - patrijarh Carigradski, u~itel na svetite bra}a i gi priznal
odlukite na „Fotieviot sobor” (879-880) na koj se osudila eresta filioквe.
50
Taka ~e{kiot knez Borivoj ispratil glasnici kaj Svetopolk i go zamoli da mu prati sve{tenici za{to
toj saka da se krsti i. Svetopolk im re~e; „Zamolete go episkopot Metodij da izbere dva-tri
sve{tenici i da gi prati kaj va{iot knez”. Sveti Metodij trgna sam za ^e{ka i gi krsti negovata `ena
Qudmila i negovite dva sina. Toj ostana vo ^e{ka okolu edna godina, i tamu gi osveti prvite dve
crkvi - edna vo gradot Qitomi{l, a druga vo Levograd. Potoa ostavaj}i vo ^e{ka nekolku slovenski
u~enici Sv. Metodij se vrati vo Moravija. Potoa toj isprati sve{tenici i vo Polska, kade {to go krstile
kralot i mnogu Poljaci
51
Toa se slu~ilo posle velegradskata bitka koga Svetopolk gi pobedil Germancite i gi obedinil skoro
site Сloveni.

43
“petrovden” Sveti Metodij mu isprati na Svetopolk vakva poraka:
„Ako mi veti{ deka so svojata vojska na Пetrovden }e dojde{ kaj mene, Јas
veruvam deka Bog naskoro }e ti gi predade neznabo{cite vo tvoi race. Taka i se slu~i.
Nekoj bogat ~ovek se o`enil so svojata snaa. Bla`eniot Metodij dolgo go
sovetuval i mnogu go pou~uval, no ne uspeal da go ubedi da se razvede. A drugite
poradi bogatstvoto mu laskaa. Toga{ Metodij mu re~e na bogata{ot:
„]e dojde vreme koga onie {to ti laskaat nema da mo`at da vi pomognat i vie }e
se setite na moite zborovi, no toga{ }e bide доцна.“
I navistina po Bo`ja promisla ovie bogata{i gi snajde takva nenadejna bolest za
koja nikade ne mo`ea da najdat lek, i vo takva sostojba umrea.
„Stariot zavidliv neprijatel na ~ove~kiot rod povtorno krena protiv Metodij
vidlivi i nevidlivi neprijateli, kako nekoga{ Datan i Aviron protiv Mojsej. Vo toa
vreme se pojavija eretici {to u~ea deka Svetiot Duh proizleguva i od Sinot. Tie gi
odvra}aa pravovernite od vistinata, i za bla`eniot Metodij {to go izobli~uva{e nivnoto
la`no u~ewe zboruvaa:
„Papata ni dade vlast da go proterame Metodij i negovite u~enici.“
Gi sobraa site moravjani i zapovedaa pred celiot narod da se pro~ita la`noto
poslanie, spored koe bi trebalo Metodij da se protera od tamu. No narodot nikako n#
saka{e da se oddeli od svojot pastir i u~itel. Zatoa velikiot papa isprati poslanie vo koe
me|u drugoto pi{uva{e: „Na{iot brat Metodij e pravoveren i vr{i apostolska slu`ba.
Nemu apostolskiot prestol mu gi dade site slovenski zemji, kogo toj }e prokolni }e
bide proklet, a kogo }e go blagoslovi toj }e bide blagosloven”.52
52
Vo toa vreme religioznite sostojbi bea potpolno izmeneti. Germanskite sve{tenici, od koi mnogu
bea zarazeni od spomnatata eres, po~naa povtorno da se pojavuvaat vo Moravija i da go pridobivaat
kon seba knezot Svetopolk. Iako bil krsten, toj ne `iveel hristijanski: piel mnogu vino, imal mnogu
`eni i ne se vozdr`uval vo gnevot. Metodij na site mo`ni na~ini se trudel da go natera knezot da gi
ostavi svoite poroci - go karal i na samo i pred site, no ni{to od toa ne pomognalo. Koga germanskite
sve{tenici po~naa da se dru`at so Svetopolk, za Metodij mu zboruvaa lo{i raboti: „Zo{to knezu go
slu{a{ toj starec? Gleda{, toj ne e kako drugite lu|e na site im dava s#, i `ivee kako prosjak. Ti si
gospodar na celata zemja”. So mnogu lukavi i laskavi zborovi germanskite sve{tenici celosno go
oddale~ile Svetopolk od Metodij. Potoa tie se `alea kaj papata Jovan, i go obvinuvaa Metodij deka
{iri eres, bidej}i sakaa da se iskoreni slovenskata bogoslu`ba. Papata Jovan sakaj}i vo toa vreme da
dobie pomo{ od germanskiot car protiv Saracenite, zastana na stranata na germanskite sve{tenici i vo
Moravija isprati poslanie so koe se zabranuva bogoslu`ba na slovenski jazik, a na toj jazik edinstveno
ja dopu{tal evangelskata propoved. Koga go pro~ita toa poslanie, Metodij re~e: “[to }e bide sega?
Lu|eto }e doa|aat vo crkva i }e stojat a nema da razbiraat ni{to. ]e go zaboravat Hristovoto u~ewe i }
e gi obnovat moravskite paganski obi~ai. Ne, jas nema da slu`am na latinski, toa }e im {teti na lu|
eto”. - Germanskite sve{tenici za toa go izvestija papata, i papata go povika Metodij vo Rim. Sveti
Metodij otide vo Rim i tamu papata go izvede na sud. Vo toa vreme vo borba protiv Saracenite
papata dobi pomo{ od gr~kiot car Vasilie Prvi Makedonski i poradi toa toj zastana od stranata na
sveti Metodij. Na toj sud Metodij be{e proglasen za nevin i be{e postaven za arhiepiskop na
slovenskite narodi dobivaj}i dozvola da bogoslu`i na slovenski jazik. Ne sakaj}i da go navredi
Svetopolk papata mu napi{a vakvo pismo: „Ako tebe knezu slovenskata liturgija ne ti e po srce, vo
tvojot dvor mo`e{ da slu{a{ latinska liturgija od germanski sve{tenici”. Zaedno so Metodij, kako
negov pomo{nik vo Moravija otpatuva sve{tenikot Viking {piun na germanskiot kral i golem
neprijatel na slovenite. Toj sve{tenik stana glaven neprijatel na Metodij. Germanskite sve{tenici na

44
 Posle toa site neprijateli na sveti Metodij si otidoa posrameni. Sakaj}i da mu
na{tetat na svetitelot, tie zboruvaa deka gr~kiot car e lut na nego i koga toj bi bil pod
negova vlast ne bi ostanal `iv. Milostiviot Bog, nesakaj}i negoviot sluga da bide
poni`en go omekna srceto na carot, i toj na Metodij mu isprati vakvo pismo:
„^esni o~e, mnogu sakam da te vidam. Napravi dobro delo, potrudi se da dojde{
kaj nas za da te vidime dodeka si seu{te `iv i da dobieme blagoslov od tebe.53
Sveti Metodij otpatuva za Carigrad, i be{e primen od carot i patrijarhot so
golema ~est i radost. Carod go pofali negovoto apostolsko delo i otkako zadr`a kaj
nego dvajca negovi u~enici - sve{tenik i |akon so slovenski knigi, go isprati Metodij
nazad vo Moravija so mnogu darovi.
Sveti Metodij po patot do`ivea mnogu nezgodi: Vo pustinata - od razbojnici, na
moreto - golema bura, na rekite neo~ekuvani vrtlozi, taka {to na nego se ispolnija
apostolskite zborovi: „Vo opasnost od reki, vo opasnost od razbojnici, vo opasnost od
sonarodnici, vo opasnost od drugoverci, vo opasnost po gradovi, vo opasnost po
pustini, vo opasnost po more, vo opasnost me|u la`ni bra}a, vo trud i maka vo ~esto
nespiewe, vo glad i `ed vo mnogu postewe, na stud i golotija” (2. Kor. 11, 26-27).
Ostavaj}i ja seta gri`a toj svojata nade` ja polo`i vo Boga. Sveti Metodij zaedno so
negovite dvajca u~enici - sve{tenici, po~na da gi preveduva na slovenski onie knigi
{to ne uspeaa da gi prevedat so svojot brat Konstantin Filosofot. So niv toj go prevede
celiot „Star Zavet” osven Makavejskite knigi, potoa „Nomokanonot” i „Paterikot”.
Sveti Metodi po~na da preveduva vo mart mesec, a zavr{i na dvaeset i {esti oktomvri.
Toga{ Metodij Mu voznese dostojna slava i pofalba na Boga i sveti Dimitrij Solunski
na koj {to praznik go zavr{i prevodot i kon nego kako solunjanin neguva{e posebna
po~it.
Vo toa vreme ungarskiot car {to se nao|al vo krai{tata okolu Dunav, posaka da
go vidi sveti Metodij. Mnogumina go odvra}aa preosve{teniot Metodij da ne odi kaj
toj car, poradi opasnosta {to mu pretstoi, no toj otide. I otkako carot razgovara{e so
sveti Metodiј go isprati so golemi darovi. Zboguvaj}i se so nego toj mu re~e na
svetitelot:
„^esni o~e seti se na mene i sekoga{ spomnuvajme vo tvoite sveti molitvi.“
Gri`ej}i se za svetoto stado sveti Metodij, vo site zemji nao|a{e verni Hristovi
sledbenici, a na praznoslovcite im gi zatnuva{e ustite. Zatoa toj kako apostol Pavle
mo`e{e da ka`e: „Дobro se borev, patot go zavr{iv, verata ja zapaziv; ponatamu me
o~ekuva venecot na pravdata” (2.Tim. 4, 7-8). A koga dojde vremeto da se odmori od
stradawata i da ja dobie nagradata za mnogubrojnite trudovi, go pra{aa:
„Sveti o~e i u~itelu, koj od tvoite u~enici saka{ da bide tvoj naslednik?“
Poka`uvaj}i kon svetiot u~enik Gorazd, toj re~e:
„Eve go ~ovekot od va{ata zemja, pravoveren i dobar u~enik

Svetopolk mu zboruvaa deka Metodij ne go donesol vistinskoto poslanie, tuku deka ima drugo vo
koestoi deka za arhiepiskop e postaven Viking a Metodij e proteran. Toga{ sveti Metodij napi{a
pismo za papata Jovan vo koe go pra{a: “ Kogo ti o~e go postavi za arhiepiskop: - Mene ili
Viking?” Kako odgovor na ova pismo papata go isprati spomnatoto poslanie.
53
Vo toa vreme vizantiski car bil Vasiliј Prvi Makedonski.

45
{to gi poznava latinskite knigi. Ako toa bide voljata Bo`ja, so va{a soglasnost, jas
sakam toj da bide moj naslednik.“
Na Cvetnici svetiot starec dojde vo crkvata, no ne mo`e{e da slu`i poradi
slabost, samo se pomoli za vizantiskiot car, za slovenskite knezovi, za klirot, i za
celiot narod i re~e:
„Nadgleduvajte me ~eda do tretiot den.“
I navistina vo ranite utrinski ~asovi od tretiot den, sveti Metodij izgovaraj}i gi
zborovite: „Vo tvoi race Gospodi go predavam svojot duh”, se upokoi vo racete na
u~enicite svoi na {esti april 885 godina. Tie go polo`ija vo kov~eg, i mu uka`aa
golemi po~esti, dosjtojni za eden svetitel. Taka sveti Metodij se preseli kaj Boga, na
Koj zaedno so svojot brat sveti Kiril Mu slu`eja revnosno - ramnoapostolski.
Pogrebot be{e izvr{en na latinski, gr~ki i slovenski, i ~esnoto telo na svetitelot
be{e polo`eno vo sobornata crkva vo Velegrad. Bezbroen narod so solzi vo o~ite, so
zapaleni sve}i se sobraa da go ispratat dobriot u~itel i pastir - ma{ko i `ensko, malo i
golemo, bogati i siromasi, slobodni i robovi, vdovici i siraci, tu|inci i doma{ni, bolni i
zdravi - site go ispra}aa „toj {to na site im be{e s#”, za da gi pridobie site.“
A ti sveti i pre~esni o~e Metodij so svoite molitvi milostivo pogledni od
visinite kon nas {to si spomnuvame za tebe, izbavi gi od sekoja napast i beda svoite
u~enici, rasprostrani go u~eweto i progoni gi ereticite od Crkvata, pa i nie otkako }e ja
zavr{ime na{ata slu`ba ovde na zemjata da zastaneme do tebe kako del od tvoeto stado
od desnata strana na Hristos na{iot Bog, dobivaj}i od Nego ve~en `ivot. Nemu Mu
prilega sekoja slava, ~est i poklonenie vo vek i vekov. Amin!

* * *

46
 „Vo `ivotot na Vizantija Slovenite se pojavuvaat rano, i toa ozareni so odsjajot na
po`arite, vo tatne`ot na voenite razurnuvawa. Ako do krajot na VI vek, vizantiskoto
carstvo i uspeva{e sekoga{ da gi odbie preku Dunav, vo 580 godina ve}e okolu 100
000 sloveni ja prplavija Vizantija. Otkako vo VII vek se oslobodile od Avarskoto
Carstvo, vo ~ii sostav do toga{ vleguvale, Slovenite postepeno gi naseluvale starite
Rimski provincii, koi samite gi opusto{ile - Ilirija, Trakija i Makedonija. Cel vek
Vizantija }e pomine vo borba so ovie seu{te divi hordi. No, postepeno Slovenite ne
samo nadvore{no tuku i vnatre{no }e vlezat vo orbitata na Vizantija i nivnite mali
knezovi, kako nekoga{ germanskite - radosno od Carigrad }e primat vtorostepeni
dvorski tituli. Zapo~nuva prvoto hristijanizirawe na Slovenite.
Kon krajot na VII-ot vek doa|a do nova naezda od tatarsko-turskiot narod na Bugarite.
Bugarite ja zacvrstuvaat svojata vlast vo provinciite naseleni od Slovenite i po~nuvaat
dolgogodi{na borba protiv Imperijata, pri {to i samite se @sloveniziraat”. Re~isi
pokraj samata vizantiska prestolnina se sozdava mo}na bugarsko-slovenska dr`ava,
koja so neprekinata vojna go ispolnuva skoro celiot - “ikonobore~ki vek”. I ne e
poznato kako bi se re{il ovoj nov i opasen “slovenski problem” za Vizantija, ako vo
vtorata polovina na IX-ot vek ne se slu~e{e ne{to {to pretstavuva vistinski po~etok na
slovenskoto poglavje vo istorijata na Pravoslavieto - hristijaniziraweto na Slovenite so
zasluga na svetite vizantiski bra}a Kiril i Metodij. Do sredinata na IX-ot vek traelo
teritorijalnoto stabilizirawe i obedinuvawe na slovenskite plemiwa pod vlasta na
bugarskite “kagani”. Koga vo 852 godina na vlast do{ol blagoverniot car Boris, ovaa
teritorijalno sobirawe bilo zavr{eno i na red do{lo pra{aweto za pokrstuvaweto54”.
“Vo 7. i 8. vek slovenite pretstavuvale mnozinsko naselenie na Balkanot. No
pokorenite vizantiski hristijani si ja ~uvale svojata pre~ista hristijanska vera i vo
sekojdnevnite me|usebni razgovori so varvarskite doselenici postepeno i nim im ja
otkrivale i prenesuvale evangelskata svetlina. Konfesionalno-politi~koto
opredeluvawe “romei” davalo izvesni prednosti, koi slovenite postepeno po~nale i
samite da gi posakuvaat, a od nivnite sekojdnevni `ivotni vrski {to gi imale so
vizantiskoto naselenie, tie postepeno ja osoznavale evangelskata svetlina. Slovenite se
odlikuvale so blag karakter i kaj niv ne bila vo tolkava mera razviena kultnata
zaslepenost. Seto toa pridonelo novodoselenite sloveni na teritorijata na Vizantija
postepeno da se pokrstuvaat i kako takvi podocna da vlezat vo sostavot na
jazi~ni~kata i neznabo`e~ka Bugarija55.”
No sepak i slovenskiot i bugarskiot narod seu{te gi pokriva{e la`noto i mra~no
mnogubo{tvo. Za niv ne be{e ogreala onaa svetlina {to se izliva od nebesata na
zemjata, za da gi prigotvi za idnoto ve~no `iveali{te. Tie mnogu vreme skitaa vo

54
„Pravoslavniot pat na istorijata” - Aleksandar [meman.
55
“Voveduvawe vo hristijanstvoto” - Tomo Koev, Georgi Bakalov.

47
temninata na la`noto mnogubo{tvo. No dojde vreme i se za~naa dve prekrasni svetli
yvezdi za hristijanizirawe na slovenite i bugarite. Srcata na svetite bra}a Kiril i
Metodija gorat od `elba da ja prenesat svetlinta na evangelskoto u~ewe od vizantiskite
hristijani i vo pomra~enite du{i na svoite sosedni sloveni. Za taa cel tie Go prevedoa
Svetoto Pismo - Stariot i Noviot zavet, i osnovnite bogoslu`beni knigi, od elinski na
slovenobugarski jazik, sproveduvaj}i go jasno slavjanskiot zbor so slovenski bukvi {to
samite gi pronajdoa i bo`estvenoto u~ewe po~naa da im go predavat na svoite odbrani
u~enici od slovensko poteklo, me|u koi bea Kliment, Naum i drugi.
Otkako svetite ramnoapostoli Kiril i Metodija i nivnite u~enici se vratija od
svojata uspe{na misija vo Moravija, so jasnо i ognenо слово, tie ja propovedaa svetata
vera i krotko i umilno gi povikuvaat slovenite koi toga{ vleguvaa vo sostavot na
Bugarskata dr`ava da gi ostavat la`nite bogovi, da se obratat kon ediniot `iv Bog, ^ij
Sin gi ostavi nebesata i sleze na zemjata za da strada za nas i umre od beskrajna qubov
kon nas.
Bugarskiot knez pottiknat od svojata pokrstena sestra, pobara od vizantijskiot
car da mu isprati hristijanski u~itel i mu be{e ispraten sveti Metodij. Metodievata
propoved i pred toa silno gi potresuva{e slovenite i bugarite i nekoi od niv ve}e itaa
vo pazuvite na Semo}niot Otec. No pome|u niv ima{e u{te mnozina tvrdoglavi, koi
slepo ja otfrlaa vistinskata vera i se dr`ea za starite obi~ai - za starite bogovi. Prv me|u
niv be{e car Boris...
Vo zelenata gusta gora i carskite {umi sekoj den e~e{e i se odziva{e glasno
laewe na ku~iwa, koi tr~aat po brzite srni, po elenite so svoite razgraneti rogovi i drug
raznoviden dive~. [umno se razleva{e glasot od love~kiot rog, zemjata e~e{e pod
tvrdite kopita na silnite carski kowi. Mladite srni upla{eno begaa niz dolovite i
strmnite karpi, a po niv na svojot strela~ki kow tr~a{e diviot Boris. Strasten plamen
gori na negovoto lice i mu gi o`ivuva o~ite, koga go frla pogledot daleku, daleku kon
bedniot dive~. Negovata `elba ne prestanuva, duri ne padne pred nego nekoj mrtov
yver, isprskan so krv. “Lov” samo lovot mu bil vo mislite, vo srceto, na jazikot... Toa
mu bila najgolema radost i veselba. Koga nave~er si legnuval na svojata meka postela
ne go slavel Boga, za{to Go so~uval toj den, ne Go molel za pomo{. Okoto mu se
zagleduvalo samo vo slikite naslikani na yidovite, {to ja krasat negovata soba, na koi e
pretstaven negoviot zanaet, umetni~ki sliki {to go otslikuvaat negovoto vnatre{no
`iveewe. Tuka gledaat srni smrtno zastrelani od lovxija, tamu izdivnuvaat raneti eleni,
a potamu se borat me~ka i ku~e. Zadovolen se sme{ka umoreniot car, se zagleduva
u{te eden pat vo negovite omileni crte`i, i sonot mu gi zatvara o~ite. Negov posleden
zbor, negova molitva, negov bog e „Lovot”...
Zlatni svetli zraci prodirat vo carskata soba, A Boris u{te stoi pred svoite
omileni sliki. Gleda taka na niv, povtorno gleda, i mu se posakuva da dobie ne{to
novo za uspokojuvawe na svojata nemirna du{a. Na istoto mesto postojano le`i i umira
istiot elen, na istoto mesto so poslednite svoi sili postojano ku~eto se bori so diva
me~ka, na istoto mesto postojano lovxijata strela na yverovite koi begaat. Toa ne e
ni{to za nemirnoto carsko srce. O~ite mu se zamorija gledaj}i gi postojano istite sliki
nacrtani na yidot, srceto mu poskuva da ima drugi, novi stra{ni likovi, od koi ~ovek bi

48
se potresol na sekoj pogled.
„Kade po skoro da najdam ve{t obrazopisec da mi izobrazi novi sliki na
platno?“
Taka toj si razmisluva{e koga naedna{ vo negovata soba vleze eden ~ovek.
Ramewata mu se pokrieni od bujnata kosa, krotkite svetli o~i bleskaat kako tivok
plamen pod negovoto visoko ~elo, dobra sveta du{a svetli od celoto negovo telo, a
ispod negovite crni ali{ta, {to mu ja pokrivaat krepkata plot se poka`uva svetol „Krst”.
„Slava na Isus Hristos!“ - Go pozdravuva novodojdeniot ~ovek. Carot za~udeno
go gleda.
„[to saka{ da ka`e{ so toa? Jas ne se poklonuvam na nikoj, jas sum car, nemam
potreba od nikogo.“ - Brgu mu progovori Boris.
„Neka bide slava na Isus Hristos, Sinot na ve~niot Bog, na Kogo ti care si Mu
prosto stvorenie.“ - Krotko odgovori sveti Metodija.
„A, sega mi tekna, ti si kako {to mi izgleda{ svetecot, {to saka da ni dade nova
vera. Odi si od kade {to si do{ol, ne si go gubi naprazno vremeto, so mene ne
mo`e{ da napravi{ ni{to!“ - Mu re~e car Boris i grubo se nasmea.
„Mavni mi se! Mavni se od mene, ti i tvojata slepa (mra~na) vera! Gledaj tamu,
toa e mojata vera!“ - I mu poka`a so prstot da gi vidi negovite sliki.
„Toa e mojata radost, i mnogu po pametno }e bide ako mo`e{ da mi gi
zameni{ tie stari sliki so novi, otkolku da se ma~i{ da mi ja tovari{ svojata nova
vera!“
Tie drski zborovi ja zagri`ija pobo`nata du{a na sveti Metodija. Golema `alost
go oblea negovoto srce, mu gi pomra~i site dobri nade`i za nego. No toj celiot gori za
svetata vera, negovoto srce bez prekin molitveno op{ti so Boga i kako {to temnoto
nebo pokrieno so crni oblaci se osvetluva so ognena strela, taka naedna{ i vo
negovoto o`alosteno srce zasvetli edna misla, koja za eden mig negovata `alost ja
pretvori vo radost. Smireno mu odgovori na carot:
„Mojata raka dobro znae da `ivopisuva likovi, }e ti `ivopisam novi sliki.“
Neopisliva radost, kako strela izbuvna od o~ite na bugarskiot car i zadovolno
mu re~e:
„Gledaj samo s# da bide divo, stra{no i grozno, taka {to sekoj {to }e pogledne
na yidot da go obzeme strav i trepet. Napravi kako {to saka{, kako {to znae{, samo da
bide stra{no. Toa im e ugodno na moite o~i i na mojata du{a. Napravi spored mojata
volja kako {to ti rekov, vo sprotivno te{ko tebe!“ - So tie zborovi carot izleze,
ostavaj}i go ~ovekot sam vo svojata soba...
@ivopisot e sovr{en. Obraz do obraz so svojata vdahnovena du{a, izobrazi na
platnoto vredniot `ivopisec. Rakata re~isi mu se vko~ani od zamor, no od svojata du{a
polna so blagodatni doblesti, toj gi nadahna likovite na platnoto. Dlaboko
vozdivnuvaj}i, toj gi obra}a svoite o~i kon nebesata, blagodarej}i Mu i slavej}i Go
Boga, za{to mu pomogna da go zavr{i toa delo. U{te eden pat gi pregleduva site tie
likovi:
„Ovde e prestavena zemjata. Okolu nea e temno, taa e promeneta i
transvormirana vo grobi{ta, koi {to potresno se otvaraat od glasnite trubi na Bo`jite

49
Angeli, koi {to }e mu sudat na svetot. Sekade naokolu voskresnuvaat mrtvi i so trepet
se obyiraat kon nebesata. Nad niv jasno se gleda sedmokratnoto angelsko
opkru`uvawe. Svetol blesok se sliva okolu zemjata, a na sredinata na pozlateni zra~ni
oblaci se ni{a presvetliot Obraz na Sinot Bo`ji. Qubov, beskrajna qubov zra~i od Nego
i Toj se gleda od site strani na toj ~uden `ivopis. Negovata leva raka ne`no se dopira
do ‘Krstot’, a desnata dava blagoslov i predvestuva stra{na kazna. Desno od Nego sedi
Negovata Pre~ista Majka, Deva Marija. Nad Niv, vo plavetnilo se gledaat Obrazite na
Boga Otecot i na Svetiot Duh, do polovinata sokrieni od tenki oblaci. Svetozarna
svetlina i silen blesok se razleva oklu niv. Bo`jite race mo}no (triumfalno) se prostreni
nad Qubeniot Sin: semo}, pravda i beskrajna qubov bleska od Toj prekrasen Obraz.
Pod Nego e pretstaveno ~isto belo Gulab~e - Obraz na Svetiot Duh, so ispru`eni lesni
krilca, Koe razleva srebreno- grandiozen plamen po drugite likovi. Sobori od Angelski
horovi se redat okolu Sveta Troica; Nivnoto obleklo e ‘svetlo’, a nivniot Obraz e
‘Duh’. Od grobovite so neizre~liv trepet se pokrenuvaat slabite glavi~ki na mno{tvo
lu|e, nivnite race se pru`eni nakaj Sveta Troica, sklopeni vo ~est i trepet na ve~niot
Bog. Potamu od niv na sredinata stoi Angel i dr`i ?kapun’i?; desno od Nego stojata
pravednicite, a levo gre{nicite, koi go ~ekaat svojot posleden sud. Rajska radost e
izleana vrz ~istite lica na pravednicite. Niv gi opfa}a ?predse{tanie? na nebesata.
Nivnite tela se kako tenki obla~iwa koi se gubat pred vidikot, nivnite lice se krotki i
mili kako svetlost od mese~inata, a nivnite o~i svetat kako zlatni yvezdi~ki, zra~nite
kosi kako son~eva zora se spu{taat po ne`nite vrat~iwa i nad niv obleani vo svetlina
treperat Angel~iwa, so zeleni gran~iwa vo race i pobedni~ki venci koi bleskaat kako
plamen od utrena zora.
Stra{ni maki pak, se gledaat na levata strana kaj gre{nicite. Strav i trepet se
gleda na nivnite lica. U`as se gleda na nivnite razgoreno-pocrveneti o~i, zavitkani vo
temnata mra~na no} od nivnite nepokaeni grevovi. Izgledot im e grozen, nivnata
obleka - ne~isti i raspartalena. Tie treperat i vozdivnuvaat poradi stravot {to im ja
zadava nivnata ne~ista sovest. Upla{eni, gre{nicite se obyiraat nadolu nakaj pekolot,
nemaat smelost ni da go svrtat svojot pogled kon Boga, za{to Negoviot pogled kako
grom im go navestuva stra{niot sud. A pod niv - ah, kolku e stra{no i grozno!
Nezgasliv plamen besnee i stra{ni maki gi o~ekuvaat gre{nicite od nego. Golemata i
nenasitna pekolna usta {iroko e otvorena za da gi golta gre{nite du{i. Nekolkumina
ve}e ima grabnato i tie stojat srede pekolot, primaj}i ja zaslu`enata plata za svoite
grevovi”.
Kapki od studena pot se slevaat od ~eloto na Sveti Metodija, ~ija {to krotka i
~ista du{a go `ivopisa na platno sudeweto na zemjata: Otkako go pregleda svoeto
{totuku zavr{eno delo toj go pokri so zavesa.
Boris vleze vo sobata i re~e: „E, svet~e! Ka`i do kade ti e rabotata, daj vamu da
vidam, ne mi se veruva deka ne{to dobro mo`e da izleze od tvoite race! Ka`i!“
Seu{te usnite mu bea otvoreni za da se ismeuva nad umetnikot koga sveti
Metodij ja potrgna zavesata i mu gi poka`a naslikanite nastani od posledniot Bo`ji sud,
carot odedna{ zastana prepla{en. O~ite mu se zagledaa kon niv i studena pot mu
pote~e od ~eloto. Celiot izbezumen od strav, go pra{a ~udniot umetnik:

50
 „[to e toa?“ Metodij odgovori:„Sud e toa care, sudot {to }e go izvr{i ve~niot
Bog, Bog hristijanski, nad `itelite od ovaa zemja. Pogledaj ja nebesnata slava {to e
okolu Nego, gledaj kakva mo} izleguva od Nego. Negoviot zbor go sozdade son~eviot
svet i yvezdenoto nebo, i Negoviot pogled gi potresuva i gi pretvara vo prav i pepel.
Toj caruva vrz s# {to postoi. Negoviot Duh ni vdahnuva `ivot. On e Toj, pred Kogo
sozdanijata se ni{to, On e s#, Koj be{e od po~etokot, Koj e sega, i }e bide vo ve~ni
vekovi. Pogledni vamu na levo, o, caru! Pogledni na slabite “crvci” {to sakaat da se
krenat povisoko od svojot Tvorec. O kolku sega tie se ispolneti so strav i trepet! Ah, a
i kako da ne se! Tie ne se dostojni ni da gi svrtata svoite o~i Kon Tvorecot na s#
vidlivo i nevidlivo. Gledaat vo ne~istite gadotii pod sebe i se prinudeni da se zdru`at
so niv. O, kolkava gnasotija gi ~eka!? Pekolen ogan gi ~eka. Temno-crven ogan se
kreva od adot i gi prostira svoite plameni jazici nad gre{nite lu|e. Nim im pretstojat
`estoki maki: grozni gadinki }e gi glodat i }e gi grizat nivnite trupovi, stra{en
plamen }e gi pali i }e gi pe~e nivnite gre{ni tela, vreli i topli solzi }e gi mijat nivnite
rani ... Od nivnoto vikawe neboto }e se trese no s# }e bide naprazno.
‘ Na{i ste za cela ve~nost!’ ]e im vreskaat na u{ite pekolnite zli duhovi -
ve~no }e gi sledi stra{nata bu~ava na pekolot i ve~no bez i najmala izdi{ka }e gi
vodat od edno mesto na drugo, od edna maka na druga. Nemir }e vladee vo nivnite
du{i, ne }e ima olesnuvawe za nivnata sovest, bezmilosno vo ve~ni vekovi }e mu
bidat robovi na pekolot!“
„Stra{no, ah stra{no!“ - Vozdivna Boris so golem strav i trepet. Belo kako sneg
se stori negovoto lice, se trese{e kako list nad voda - strav, grozotija i trepet mu
zatreperija na negovite smrtno bledi usni.
„Pogledaj care, i vamu desno!“ - Progovori povtorno sveti Metodij „ O,
pogledni kakva nebesna radost bleska od licata na tie bla`eni lu|e, koi tuka ja ~ekaat
zaslu`enata nagrada za koja se udostoile bidej}i odele po praviot pat na Gospoda Isusa
Hrista. O, gledaj vamu, kakov svetol `ar se izleva na niv, kakva nebesna svetlina
bleska od nivnite o~i, koi umilno gledaat kon Svojot vozluben Otec. Slavata na
Nebesnoto Carstvo i ubavina, veselba i beskrajna radost gi ~eka kaj Nego, tie }e bidat
ve~no so Boga. Nivnite race se ispru`eni i ve}e gi dr`at zelenite gran~iwa {to im gi
podavaat angelite. Svetite angeli im nosat svetli venci i ve}e se zatkrivaat vo svetlite
magli~ki, vo `iveali{tata na nebesnite duhovi, kade ve~no }e Go gledaat Svojot
Semo}en Otec, ve~no }e bidat Negovi deca i zaedno so Nego }e caruvaat. Nivnoto
te{ko trpenie i borbata so isku{enijata na ovozemniot `ivot ve}e se prestanati i sega ja
dobivaat nebesnata plata. O care, kade saka{ da bide{ - levo so otpadnatite ili desno so
spasenite?“
Takvo pra{awe mu postavi Metodij na carot, tor`estveno objasnuvaj}i mu go
`ivopisot i koga za mig se svrte kon nego, go vide padnat na kolena. Racete pove}e ne
mu se tresat, na negovoto lice nema ve}e strav i trepet, o~ite mu se obrnati kon
nebesata, pokajni~ki solzi mu kapat niz obrazite, dlaboko od srce vozdivna i re~e:
„O, Bo`e! Prosti mi gi grevovite moi, ne go otfrlaj od Sebe sozdanieto Tvoe!“
Dolgo kle~i Boris pred tie likovi na toj stra{en `ivopis, zaneme i ne izleze ni
zbor od negovite nemi usti. Na liceto mu se zabele`uvaat znaci na srde~nite ~ustva {to

51
ja ispolnija negovata raskajana du{a. Boris od dnoto na du{ata se mole{e na Boga ...
Tivkata polno} ja pregrnala zemjata vo svoite crni pregratki. S# otpo~iva od
zamorot na prethodniot den, s# e nemo i mirno. Niz carskite dvorovi mol~e{kum
odaat dvajca lu|e nakaj potokot {to `ubori tamu vo blizinata. Nad niv, {iroko se
prostira temnoto nebo, zemjata po~iva vo dlabok bo`estven mir. Od neizmernite visini
jasno trepkat svetlite yvezdi, a bleda svetlina na istok go predvestuva pribli`uvaweto
na mese~inata. [iroko razgranetata lipa gi navednuva svoite granki nad vodata, koja
{to tivko sladko {umoli. Pod lipata kraj potokot stoi pokaeniot car Boris, a sveti
Metodij go priprema za Bo`ji sin, za sin na nebesata. Jarka svetlina od mese~inata
tuk-tam preku grankite prodira vrz uspokoenoto carsko lice i lisjata od drvoto premilo
za{umolija, a tamu skrieni me|u niv, svetite angeli radosno si {epotat me|u sebe deka
car Boris Go prima svetiot Krst, deka tuka za Сlovenite i Бugarite izgreva svetlinata
na svetata vistinska vera ...
Vrz temelot {to go postavija svetite bra}a, zaedno so nivnite odbrani u~enici,
na Бalkanskiot poluostrov se osnova i ureduva prvata slovenska crkva. Hristijanstvoto
na prostorite na Bugarija, se razbira postoelo i pred Boris - taa bila odamna „krstena”
carska zemja. Me|utoa Boris e prviot {to so pomo{ta na svetite ramnoapostoli: Kiril,
Metodij, Kliment i Naum, Hristijanstvoto go napravi sredstvo za dr`aven napredok na
slovenskoto op{testvo, dr`avna kristalizacija na Evangelizirano carstvo. Kratko
re~eno, tie pet bleskavi ogneobrazni svetilnika, vo svesta na Slovenite ja vsadija onaa
hristijanska teokratija so koja od obra}aweto na sveti Konstantin Veliki, `iveela
Vizantija. Naj zna~ajnata uloga na ovaa nebeska peto~lena dru`ina (svetite: Kiril,
Metodij, Kliment, Naum i Boris - Mihail) e vo prenesuvaweto na vizatiskoto iskustvo
na prostorite na prvata golema pravoslavna slovenska dr`ava - Bugarija i
postavuvaweto na temelite na slovenskoto pravoslavie. Tokmu ova slovensko
Pravoslavie }e ja opredeli vo golema mera, idninata na celokupnata istorija na
pravoslavnata Crkva. Negovoto `ari{te od Ohrid preku Preslav, Trnovo i Kiev, potoa i
Pe~, na krajot svojot centar na deluvawe }e go lokalizira vo tretiot Rim - Moskva.
Slovenstvoto }e poka`e deka e tvore~ki priem~ivo za najgolemite vrednosti na
vizantiskoto crkovno predanie - za idealot na obo`uvaweto, prosvetluvaweto, „Сvetliot
kozmizam” kako {to velat sovremenite pravoslavni teolozi. Vizantisko-slovenskoto
pravoslavie, }e poka`e deka su{tinski e eden ist svet, {to ima edno lice , se hrani od
eden ist koren i {to e proniknato od eden ist Duh. A cvrstata vrska {to gi soedinuva
ovie dve ortodoksni crkvi vo edna e tokmu deloto i `ivotite na ovie pet vselenski
ramnoapostolni svetila: sveti Kiril, sveti Metodij, sveti Kliment, sveti Naum i sveti
Boris-Mihail.

52
 ЖИТИЕ НА СВЕТИОТ РАМНОАПОСТОЛЕН
КЛИМЕНТ ОХРИДСКИ56

„Dojdete ~eda, poslu{ajte me: jas }e ve nau~am da se boite od Gospoda” (Ps.

33, 11) - neka se zapi{e ova za sledniot rod i idnoto pokolenie {to }e Go slavi
Gospoda”- kako {to rekol David (Ps. 65, 16; 101, 18).

56
Ova `itie go napi{al arhiepiskopot na Justinijana Prva, bla`eniot Teofilakt Ohridski, (1090-1109).

53
 Za goleminata na Boga treba sekoga{ i pred site da se raska`uva zatoa {to za
Bo`jata slava kako {to veruvame nema granici, a i lu|eto {to se bezgri`ni i n# vr{at
dobri dela, da se vrazumat koga }e slu{nat za Bo`jite ~uda.
Mnozina mislat deka vo na{e vreme ne se slu~uvaat takvi ~uda, kako {to se
slu~uvale vo starite vremiwa. Kako toga{ da `iveele mnogu bogougodni ma`i, koi
iako vo telo `iveele sosema bestelesno i vr{ele bezbrojni ~uda; a sega{noto vreme
(bo`em) bilo siroma{no so takvi sveti lu|e. Na{ite pokolenija, kako da se oddale~ile od
Boga i blago~estiviot `ivot „i sega{nata ~ove~ka priroda, kako da ne e pogodna za
Nego”. Tie se `alosno zabludeni, za{to rasuduvaat lo{o i povr{no. Su{tinata na
prirodata postojano e ista i ne se menuva. Gospod i za na{eto vreme za~uva mnogu lu|
e, {to blesnaa so svetlinata na svojot `ivot, za slava na na{iot Nebesen Otec i stanaa
svetilnici {to Go sodr`at Slovoto na `ivotot, ne priklonuvaj}i gi kolenata pred ni{to {to
„`ivee na zemjata”.
Vo poslednite vremiwa blesnaa bla`enite otci i u~iteli i so svoeto u~ewe i ~uda
ja prosvetija zemjata na Slovenite, taka {to pred Boga se pretstavija „silni vo `ivotot” i
propovednici na Slovoto. Da se opi{e nivniot `ivot e mnogu po`elno, no toa gi
nadminuva na{ite sili. Zatoa barem malku da napi{am od nivnite mnogubrojni i
veli~estveni dela, jas se nadevam deka i so toa }e posvedo~am za ~ovekoqubivosta i
blagosta na Boga, Koj e so nas i prebiva vo nas, vo site dni do krajot na vekot, kako
{to vetil, za{to ne se izmenila na{ata priroda, tuku se izopa~ile na{ite ~uvstva.
Sakatе da znaete koi se tie otci?: Metodij - koj ja ukrasi Panonskata eparhija
kako arhiepiskop moravski, i Kiril - koj be{e silen vo nadvore{nata filosofija a u{te
posilen vo vnatre{nata, pokoruvaj}i ja elinskata filosofija na Hristovata mudrost,kako
{to se pokoruva rob na gospodarkata svoja. Toj ja razbira{e prirodata na Onoj {to
dejstvuva, Onoj {to „su{testvuva”, Onoj, Koj sozdade s# od nebitie vo bitie.
Poradi ~istotata na svojot `ivot, tie vo sebe go primija Boga, a od stravot {to go
dobija vo svojata utroba za da go rodat spasitelniot Duh, bea izobilno vdahnoveni od
u~itelskoto slovo, {to be{e rasprostraneto na gr~ki jazik. Blagodatta na taa nivna
mudrost privle~e mnogumina.
Me|utoa slovenskiot narod ne go razbira{e Pismoto napi{ano na gr~ki jazik, a
toa svetitelite go smetaa kako golem nedostatok i `alea za{to „Svetilnikot na Pismoto”
ne e zapalen vo pomra~enata slovenska zemja.
[to toga{ napravija tie? Se obratija kon Ute{itelot i kon pomo{ta na Slovoto, ^ij
prv dar se jazicite. Ja izmolija „Blagodatta” - da pronajdat bukvi, {to odgovaraat na
grubiot (neoblagoroden) slovenski jazik, za da mo`at na toj naroden govor da go
prevedat Bo`joto Slovo.
I navistina, otkako se predadoa na strog post i neprekinata molitva, na telesno
isto{tuvawe, du{evna poniznost i smirenost, tie go postignaa toa {to go sakaa, spored
re~enoto: „Gospod e blizu do site {to `iveat vo vistina i Go povikuvaat imeto Negovo”.
Kako {to re~e: „Eve dojdov, za{to Jas sum Bog {to se pribli`uva a n# {to se
oddale~uva.”
Taka, tie ja primija blagodatta na Svetiot Duh, svetlinata na znaeweto gi osvetli
pravednicite, i nivnata taga premina vo radost.Otkako go primija ovoj skapocen dar,

54
tie gi sozdadoa slovenskite bukvi, gi prevedoa Bogovdahnovenite Pisma od gr~ki na
slovenski jazik i bo`estvenoto u~ewe im go predadoa na svoite najsposobni u~enici.
Toga{ mnozina pieja „od izvorot na toa u~ewe”, a Kliment, Naum, Sava, Gorazd i
Angelarij,57 bea odbrani kako prvenci vo toa stado.
Tie znaea deka i apostol Pavle, na apostolite im soop{tuval za svoeto
blagovestuvawe, (Gal. 2,2) zatoa i se upatija kon Rim, da go izvestat bla`eniot papa za
nivniot trud.
Toga{ na apostolskiot prestol sede{e papata Adrijan I koga slu{na za nivnoto
doa|awe, mnogu se izraduva. Voodu{even od golemata slava na svetitelite, toj saka{e
da go vidi blesokot na nivnata blagodat, za{to kon niv go ~uvstvuva{e istoto toa, {to i
Mojsej go ~uvstvuva{e kon Boga, koga posaka da mu se javi liceto Bo`jo.
Toj pove}e ne mo`e{e da ~eka. Gi sobra site sve{tenici, zaedno so arhiereite {to bea
kaj nego i izleze da gi pre~eka svetitelite. Pred nego nosea krst i mnogu svetilnici od
koi bleska{e svetozarna svetlina, {to ja pretstavuva{e ~istotata na negovata radost i
blagodatnata svetlina na gostite {to pristignuvaa. Dodeka vleguvaa vo Rim, svetitelite
Go proslavija Boga pravej}i mnogu ~uda.
Papata, koga vide deka prevedenite slovenski knigi se plod na duhovna blagodat
od vistinska apostolska du{a, ne znae{e {to da napravi od radost. Kon tvorcite na ova
sveto delo toj izvikuva{e: sveti oci, radost na vernite, ukras i slava na Crkvata, golemi
Bo`ji ugodnici... Gi zede svetite knigi i gi polo`i na Bo`jiot prestol, vo crkvata na sveti
apostol Petar, kako dar koj e sladok miris, `rtva prijatna i blagougodna na Boga (Fil.
4,18) i plod na usnite {to Go proslavuvaat imeto Negovo (Evr.13.15,16). [to Mu e
pougodno na Boga Slovoto - od slovoto {to gi osloboduva slovesnite lu|e od
`ivotinskata beslovesnost? Bidej}i i „sli~noto” se raduva na „sli~noto”.
A niv pak - tvorcite na ovaa sveto delo, gi proglasi za ramnoapostoli na svetata
Crkva, bidej}i tovarot {to tie go nosea vrz svoite ple}i, be{e ramen na onoj na svetiot
apostol Pavle, za{to na Boga Mu prinesuvaa celi neznabo`e~ki narodi, kako
blagoprijaten prinos, osveten od Svetiot Duh (Rim. 15:16).
Od lu|eto {to pristignaa vo Rim, mnogumina se odlikuvaa so svet i bogougoden
`ivot i papata gi udostoi so sve{teni~ki i |akonski ~in. Sveti Kliment, kako prv me|u
izbranite, so solidno znaewe na svetovnite nauki, temelno poznavawe na Svetoto
Pismo i krasnore~iv besednik, visokopreosve{teniot papa Adriјan, bez odlagawe go
rakopolo`i za sve{tenik. A velikiot Metodij, go postavi za episkop Panonski i
Moravski, iako toj mnogu se protive{e i odrekuva{e, smetaj}i se za nedostoen.
„Pogre{no e - vele{e toj, na takov veli~estven i apostolski prestol da se iska~i
onoj, koj e tu| na delata za taa vozvi{ena dejnost.“
Voodu{even od negovoto golemoto smirenie, rimskiot prvosve{tenik govore{e:
„Ne e razumno nekoj, so dela i dostoinstvo na episkop, da se krie od narodot,
za{to svetilknikot ne se stava pod poklopec, tuku na sve}nik da im sveti na lu|eto.“
I taka negovata svetost, papata Adrijan, go izdigna vo episkopski ~in bla`eniot
Metodij i so nego go „ukrasi” episkopskiot tron.

57
Zaedni~kiot spomen na ovie sedum sedmo~islenici se slavi na 17 juli.

55
 A Bogomudriot Kiril, kako vistinski filosof, „golemiot prvosve{tenik”
(Evr.4:14) go povika vo „Svjataja svjatih” (Evr. 9:3), da otslu`at zaedno sveta liturgija,
za da se nasiti od blagodatnata svetlina i toplina, {to zra~e{e od nego i da se pri~estat
od svetiot putir. A nemu (na Kiril), kako slovenskiot narod da mu be{e posledniot od
mnogute trofei, vo negoviot kratok, no izobilno ploden `ivot. Otkako gi sozdade
bukvite i gi prevede pismata, gi izobli~i ereti~kite mudruvawa, i veli~estveno i poslu`i
na Bo`jata Crkva, toj be{e pribran vo rajskite palati, {to Bog gi prigotvil za onie {to
Go qubat. No pred toa Bog mu go otkri ~asot na negovata smrt i toj primi mona{ka
shima, {to odamna ja posakuva{e, no poradi svoeto golemo smirenie ja odbegnuva{e,
„kako ne{to {to e nad negovite mo`nosti”.
Otkako po`ivea vo mona{ko raso deset dena58 - pridodavaj}i svetlina kon
svetlinata, toj se preseli na nebesata kaj Hristos i ja napu{ti dolinata na pla~ot i
naselbata na mrakot, kalta i tiwata na zemniot `ivot. Go predade svojot duh na „Bogot
na duhovite” (4 Moj.16,22), a teloto, koe u{te pred prirodnata smrt go izlo`uva{e na
dobrovolno umrtvuvawe, dostoinstveno иso duhovni pesni be{e pogrebano od papata i
celiot klir, vo hramot na svetiот Kliment papa Рimski. I Premudrosta go primi
mudrecot, golemiot U~itel go primi krasnore~iviot propovednik na Slovoto,
Nastavnikot na narodite go naseli kraj Sebe onoj, koj so Evangelska Svetlina gi
prosveti narodite.
Metodij,otkako serazdeli od svojot sorabotnik i sopatnik,negoviot roden brat i
po telo i po duh, `ale{e so srceto i du{ata i do`ivea ~ove~ko ~ustvo na golema
skru{enost i bolka, poradi qubovta kon nego. No od druga strana, toj ~ustvuva{e
golema uteha i radost, poradi nade`ta deka Kiril, sega osloboden od teloto, se nao|a
mnogu poblisku do Boga i e golem molitven zastapnik i pomo{nik vo negovata
u~itelska dejnost. Koga dojde vreme Metodij da otpatuva za Panonija, vo svoeto
episkopsko mesto, toj za posleden pat go celiva{e grobot, neprestajno {epotej}i go
„omilenoto” ime (na negoviot brat), golemiot ramnoapostol Kiril. Otkako ja oplaka
svojata „telesna osamenost” i ja povika na pomo{ silata na bratovata molitva, toj
zaedno so svoite u~enici, trgna na pat.
[tom pristigna vo Moravija (Panonija), бogonosniot Metodij vedna{ zapo~na da
ja izvr{uva episkopskata dol`nost, projavuvaj}i gi site onie belezi so koi apostol Pavle
go opi{a likot na episkopot (1Tim. 3, 1-7). Nadminuvaj}i gi site so svoite dela, toj ne
go zakopa podareniot talant (Mat. 25, 25), nitu go frli biserot pred sviwite, nitu pak
projavi li~no ili bilo kakvo koristoqubie, tuku site gi pou~uva{e na dobrodetelen `ivot,
podednakvo razdeluvaj}i gi darovite (Luk. 12, 42), od blagodatnata riznica na
negovata sveta du{a, polna so evangelski bogatstva.
Toj u{te pred da stane episkop, „rabotel na u~itelskoto slovo”, bez da se
izlo`uva na opasnost za nego. Ne treba{e li sega, koga mu se doveri ova dol`nost i go
primi „zalogot” za nea, da po~ne neprekinato i u{te porevnosno da se gri`i za
Bo`estvenoto Slovo, {to za nego predstavuva{e pogolema sladost i od medenata pita, a

58
Vo op{irnoto `itie na sveti Kiril - pedeset denovi.

56
go znae{e i toa deka „}e bide kazneta ustata na apostolot {to ne propoveda” (1Kor.
9:16).
Toj sekoj den gi pou~uva{e i gi upatuva{e kon Bo`jite zapovedi, ne samo
knezot Rostislav, tuku i upravnikot na cela Panonija, po ime Koceq. Nego, bla`eniot
go sovetuva{e i ubeduva{e, da se ispolni so strav Bo`ji (Ps.118:120) i voden
(upravuvan) od toj strav „kako od uzda”, da odbegne sekakvo zlo.
Osven toa, velikiot Metodij, postojano so svoeto slovo, go pou~uva{e i
bugarskiot car Boris, {to (u{te) od porano go napravi svoe duhovno ~edo i go privle~e
kon svojot jazik. Carot Boris vladee{e vo vremeto na vizantiskiot car Mihail i be{e
~ovek so zdrav um, naklonet kon blago~estieto. Vo toa vreme i negoviot narod po~na
da go prima svetoto kr{tenie i da ja spoznava vistinskata blago~estiva vera na
Troi~niot Bog.
[tom vidoa deka tie {to поveruvaa se mno`at i se ra|aat so voda i duh, a imaat
potreba od duhovna hrana, toga{ svetite bra}a Kiril i Metodij, kako {to ka`avme, gi
sozdadoa bukvite i gi prevedoa Pismata na slovenski jazik, za novorodenite Bo`ji deca
da rastat duhovno i da ja dostignat merata na Hristovata vozrast. Otkako se oslobodi
od skitskata zabluda59, „narodot na Slovenite i Бugarite” Go pozna vistinskiot Bog -
Hristos, (Jov. 14:6) i kone~no vo {estiot ~as od denot, po blagovolenieto na Onoj {to
gi povika (Gal. 1:15), vleze vo Bo`jото „лозје” (Mat. 20:1-7). A soedinuvaweto na
ovoj narod kon Bo`jata Hristova Crkva, be{e vo 6377 godina od sozdavaweto na
svetot, ili 869 od Ra|aweto na Hrista.
Taka velikiot Metodij neprestajno im dava{e soveti na knezovite, upatuvaj}i gi
kon blago~estiviot `ivot, spored ~istoto crkovno u~ewe, i vo nivnite du{i, kako na
carska skapocena moneta, go otpe~atuva{e ~istoto Evangelsko Slovo.
Me|utoa i toga{ ima{e lu|e koi {to hulea i gi menuvaa predanijata, {to na{ite
otci $ gi predadoa na Bo`jata Crkva. Primaj}i go la`noto u~ewe od Frankite 60 - bidej}i
tvrdea deka Svetiot Duh izleguva i od Sinot, mnogumina si na{tetija na svoite du{i.
Toga{ svetitelot se krena protiv niv, i ~as so zborovite na Evangelieto - ~as so
u~eweto na svetite otci, go izobli~i nivnoto mudruvawe i ja uni{ti gordosta i
zabludata, {to e sprotivna na Bo`jiot razum. Toj mnozina ubedi da Mu se pokorat na
Hrista (2Kor. 10:4,5) i gi preobrati od la`noto kon vistinskoto u~ewe. Toga{ od
negovata usta, „kako od golem voden izvor”, izvira{e re~ta na Slovoto i poradi toa
go narekuvaa „Bo`ja usta”. Poradi toa soborot na vernite sekojdnevno se umno`uva{e i
Bo`joto slovo raste{e, kako vo apostolskoto vreme, koga se sozdava{e Hristovata
crkva, ili kako {to se slu~i vo Davidovoto vremevo stariot zavet: „Давид сè повеќе
се засилуваше, а Сауловиот дом сè повеќе ослабнуваше.” (2 Цар. 3, 1).
Pobedeni od silata na Slovoto na Vistinata, namesto da se pokaat i da Mu se
pokorat na Evangelskoto u~ewe, ereticite, vdahnoveni od tatkoto na lagata - |avolot,
zlostorni~ki go izma~uvaa svetitelot so bezbroj lukavi dela i isku{enija. Taka so
lukavstvo go pridobija i Svetopolk, koj po Rostislav stana knez na Moravija. Toj be{e

59
Skiti gi narekuvale Slovenite - Јazi~nici (Пагани).
60
Se misli na latinskite narodi: Gemanci, Francuzi, Italijani , Avstrijci ...

57
grub i ne go razbira{e dobroto, robuva{e na bludot i se valka{e vo kalta i tiwata na
ne~istite dela.
Pa zarem mo`e{e da ne go pokori svojot um, pobrgu nim i na nivnoto ne~esno
mudruvawe, {to gi otvara vratite na site strasti, otkolku na Metodij i negovoto pre~isto
u~ewe, koe se gnase{e od nivnata du{egubna gor~ina?
Isto kako {to mudruva{e osnova~ot na anomejskata ares Evnomij 61, za da
privle~e kon sebe {to pove}e zabludeni istomislenici, isto taka, samo vo poinakvo
ruvo, napravi i франечкиот narod. S# da im se razre{i na gre{nicite, da `iveat bez trud
i maka - razvratno i ne~isto, samo da se soglasat so nivnoto izopa~eno u~ewe. Na toj
na~in tie me|usebno si razmenuvaat: edniot - gnoj, drugiot - kal, kako dostojni za
trgovija so takva ne~istotija, pri {to i kupenoto e ne~esno i otkupot gnasen.
Taka Svetopolk, so svoeto razvratno `iveewe, go pomra~i svojot um i voop{to
ne im obrnuva{e vnimanie na metodievite predupreduvawa. Naprotiv, toj kon nego se
odnesuva{e kako kon neprijatel, za{to e re~eno: „Gnasnoto e blago~estie za
gre{nikot”. A kakvi li blagi zborovi ne mu ka`a visokopreosve{teniot na knezot? I
kako li ne go zapla{uva{e?Pravdata mu ja doka`uva{e preku u~eweto na bo`estvenite
pisma i go sovetuva{e, niv, da gi prisvoi kako izvor na `ivotot i spasenieto. Za{to i
samiot Gospod u~i deka `ivotot se sostoi vo prou~uvaweto na Pismata. Taka ni
zapoveda i golemiot prorok Isaija: „da ne crpime voda od blatoto na eresite, tuku od
izvorite na spasenieto”. A za da go zapla{i, mu zboruva{e deka }e se pogubi i sebe si i
site svoi podanici, ako se soedini kon ereticite, za{to so toa }e stane lesen plen za
neprijatelite. Bes~estieto duri i da rascuti malku, pokasno samoto }e ovene, za da se
spre~i zloto. Svetitelot mu prore~e na knezot, deka toa „samopogubuvawe”,nabrgu
posle svojata smrt, }e mu se slu~i i nemu i na negoviot narod.
I navistina duri Metodij be{e me|u `ivite, nitu knezot ja „ispoveda{e zmijata, {to
kako aspidovo jajce se gnezde{e vo negovoto srce”, nitu pak Bo`ijoto pravosudie vo
soglasnost so lukavstvoto na Svetopolk, go krena svojot bi~ na nego. Iako Toa go
dr`e{e svojot lak zategnat, s#u{te ne pu{ta{e strela vo liceto na neprijatelot, nitu go
kreva{e me~ot za udar. No {tom svetitelot se upokoi, vedna{ nastapi zloto. Knezot ja
simna maskata na licemerieto, go otkri svoeto besramie i kako nenasitna bludnica, se
krena protiv hristijanite, pa dade naredba, tie na sekade da se progonuvaat. Toga{ i
Bog ne ~eka{e dolgo, da mu otplati na knezot, za seto zlo, {to toj go nanesuva{e na
Negovata Crkva. A za toa ne{to podocna.
Visokopreosve{teniot Metodij, go izvesti knezot za svojata smrt, {to treba{e da
nastapi po tri dena i so toa posledno opomenuva~ko proro{tvo, toj saka{e da gi
potvrdi svoite mnogubrojni opomeni, upateni kon nego. Ako ispolnetoto
predska`uvawe go pretstavuva kako prorok, toga{ e jasno deka u~eweto, {to toj go
propoveda e Bogovdahnoveno - no sovesta na Svetopolk be{e do kraj pomra~ena.
Pred svojata smrt, toj gi sobra svoite u~enici, po primerot na apostol Pavle ili poto~no
na samiot Isus Hristos i so svoite posledni zborovi, gi upatuva{e i utvrduva{e, da bidat
trudoqubivi vo evangelskite zapovedi, spomnuvaj}i im za “bescenetoto nasledstvo”,

61
Tie u~ele deka Bog Sinot e „nepodoben” na Bog Otecot.

58
{to e mnogu poskapo od zlatoto i skapocenite kamewa, a e podgotveno za nivniot
podvig. Toj im re~e:
^eda moi! Vie znaete kolku ereticite se trudat da go nametnat zloto, da gi opijat
bli`nite so nivniot otroven pijalok i da Go izopa~at Bo`joto slovo, koristej}i gi
naj~esto filosovskoto mudruvawe i zapla{uvaweto. Prvoto za po prostite, a vtoroto za
pla{livite. No se nadevam i se molam, va{ite du{i da bidat dobro zapazeni i od ednoto
i od drugoto - nitu da bidete privle~eni so filosofskite prepirki i praznite lagi, nitu pak
da se voznemiruvaat va{ite srca od nekakov strav, kako {to n# u~i Svetoto Evangelie:
“I ne bojte se od onie {to go ubivaat teloto, a du{ata ne mo`at da ja ubijat; tuku bojte
se pove}e od Onoj, Koj mo`e i du{ata i teloto da gi pogubi vo pekolot!“ (Mat.10. 28).
Bidej}i vie ste vtemeleni vo „kamenot” na apostolskoto veruvawe i u~ewe, na koj e
izgradena Crkvata, Koja {to i vratite od pekolot nema da ja nadvladeat, kako {to veti
Vladikata Hristos (Mat. 16: 18). Ukrepuvajte gi slabite me|u vas, „da go pazat
predanieto” (1Tim. 6:20) {to go primivte od apostolite i svetite otci, za {to }e
odgovarate na Sudniot den! Ete jas s# odnapred vi ka`av, no ako ne me poslu{ate,
stanuvate u~esnici vo grevot. „Vi svedo~am deka sum ~ist od krvta na site, bidej}i ne
propu{tiv da vi ja soop{tam celokupnata volja Bo`ja (Del.20:26-27)”, i sli~no na
Ezekil, kako stra`ar bdeev na svojata dol`nost. So golemo vnimanie pazete na svoite
srca i srcata na va{ite bra}a! Za{to niz mre`a od zamki }e minuvate i po bedemite na
gradskite zidovi }e vrvite. Po mojata smrt, “me|u vas }e se vturnat luti volci, koi nema
da go {tedat stadoto” (Del.20:29), za da go povle~at so sebe celiot narod vo pogibel,
„no vie sprotivstavete se so tvrda vera!” (Del.5:9). Bog Otecot, Koj e nad site, i Bog
Sinot, Koj pred site vekovi e roden od Nego, i Bog Duhot Sveti, Koj ishodi od Otecot,
„da ve upati vo sekoja vistina” (Jov.16:13) i „da ve predstavi neporo~ni ~eda Bo`ji,
vo denot Hristov, za moja pofalba” (Fil. 2:15,16).
Otkako go re~e toa i mnogu drugi ne{ta, toj go predade svojot duh na
„angelite, koi go ~uvaa na site pati{ta” (Ps. 90:11), za seto vreme na negovoto
dvaeset i ~etiri godi{no arhierejstvo, - koga so mnogu trud i maka (2Kor. 11:27),
postigna spasenie ne samo zasebe, tuku i za mnogu drugi, za{to denono}no go prave{e
toa, {to e polezno za spasenie na ~ove~kite du{i. Za toa svedo~at mnogute sve{tenici,
|akoni i ipo|akoni - okolu dvesta na broj, {to toj i gi ostavi na svojata crkva, koga se
upokoi.
Ako bil tolkav brojot na slu`itelite na oltarot, toga{ mo`e da si predpostavime,
kolkav bil brojot na mirjanite.
Prvenci me|u niv bea svetite otci Gorazd i Kliment. Seprepodobniot Gorazd, samiot
Metodij vo poslednite denovi od svojot `ivot, go postavi za Arhiepiskop Moravski, a
bla`eniot Kliment, ostanuvaj}i do smrtta veren na svojot u~itel, be{e eden od glavnite
negovi sorabotnici.
Me|utoa, drskata ereti~ka tolpa, ne mo`e{e pove}e da istrpi, Metodij da ima svoi
naslednici, - kako toj da e `iv i po negovata smrt. Zatoa tie rekoa:
Ajde da go napadneme Gorazd i da go fatime so izmama, za{to negoviot `ivot e
sprotiven na na{iov i neprestajno gi izobli~uva na{ite grevovi, kako da imame nov
Metodija protiv nas.

59
I taka tie nasilno go simnaa od episkopskiot prestol, a na negovo mesto, go postavija
nekoj si Vihing, koj be{e opien od “silnoto vino” na frenskata eres. Toj be{e vo
sostojba „da opiva i drugi”, zatoa Metodij go prokolnal i go predal na satanata,
zaedno so celata ereti~ka tolpa, {to besnee{e protiv nego. Toj - Vihing, be{e od
germansko poteklo i golem protivnik na bogoslu`eweto na slovenski jazik.
O trudovi i podvizi na Metodij! Troice Ednosu{tna, Tri-Ipostasna i Nerazdelna!
„Merzosta na zapustenieto” (Mark. 13: 14) - eretikot, go iska~ija na arhiepiskopskoto
sedi{te, i svetiot prestolot go oskvernija i go ponizija. Kolku preku svetiot Metodij,
arhipestirskiot tron se proslavi i izdigna kon nebesata - tolku, toj preku Vihing
propadna vo bezdnata na ne~estieto i prokletstvoto.
Taka sprotivno na Zakonot, eretikot nepravedno go prisvoi epikopskiot tron, a ereticite
ja grabnaa vlasta i gi poni`uvaa i ismejuvaa u~enicite na sveti Metodij.
Ereticite se krenaa protiv pravovernite i rekoa:
Zo{to s# u{te cvrsto go dr`ite toa zastareno, smrdlivo i mrtvo u~ewe na
Metodij, a ne se soedinite kon `iviot arhiepiskop i ne ispovedate deka Svetiot Duh
izleguva i od Sina?
U~enicite na Metodij, preku sveti Gorazd i sveti Kliment odgovorija:
„Zarem u{te ne razbirate deka Metodij e ve~no `iv! Nie toa sigurno go znaeme
od na{iot Gospod, Koj re~e: „Koj veruva vo Mene, i da umre }e `ivee, (Jov. 11:25) i
u{te: „Jas sum Bog Avraamov, Bog Isakov i Bog Jakovov. Bog ne e Bog na mrtvite
tuku na `ivite“ (Mat. 22:32). Zarem e grev toa, {to go imame za u~itel onoj, {to `ivee
vo Gospoda, {to e duhovno prisuten me|u nas, razgovara so nas i ne potkrepuva protiv
vas? A va{ata nova vera ja prezirame, za{to ne postoi nitu vo Svetoto Pismo, niti vo
predanijata na svetite otci! Zatoa ne sakame da padneme pod anatemata na sveti
apostol Pavle, koj jasno veli: „Ako nekoj vi propoveda pove}e od toa {to primivte -
neka bide proklet - anatema!” (Gal. 1, 9). Nie veruvame deka, „Duhot, Koj dava `ivot
vo Isusa Hrista” (Rim. 8, 2), „e Duh na Vistinata, Koj izleguva od Otecot” (Jov.
15,26), i deka roditelot na Sinot е Otecot, e edinstveno sokrovi{te od Koe izleguva
Svetiot Duh. A deka proizleguva od Sinot, niti sme u~ele, nitu sakame da u~ime,
za{to ne sakame da se odre~eme od verata i da staneme polo{i od nevernicite (1 Kor.
2, 16)! Duhot e svojstven i na Sinot i se dava preku Nego na onie {to se dostojni za
Nego. Edno e zna~eweto na zborot ishodewe (izleguvawe), a drugo zna~eweto na
zborot daruvawe. Ednoto e na~in na postoeweto na Duhot - bidej}i kako {to e Sinot
od Otecot so ra|aweto, taka e i Duhot od Nego so ishodeweto, a drugoto e daruvawe na
Negovoto Bo`estvo na sozdanijata i ~ovekot, za{to da bide{ daruvan, ne zna~i
predve~en na~in na postoewe.
Za da go pojasnime u~eweto so primeri - spored na{ite mo`nosti, ve molam da
si zamislite deka, nekoj car, od svoeto sokrovi{te dava mnogu golemo bogatstvo, a
negoviot sin otkako go prima i osvojuva, go razdava na onie {to mu ugoduvaat. Carot
e Otecot, bogatstvoto spored ovaa sporedba e Duhot - {to izleguva od neiska`anite
sokrovi{ta na Otecot, carskiot sin pak e Sinot na Otecot - Komu Mu prinadle`i i preku
Kogo se razdava Duhot. Gledate li deka Duhot, kako {to tvrdime nie, ne izleguva od
Sinot tuku se razdava preku Nego. Ako pak ve buni toa {to Sinot im duvnal na

60
apostolite i rekol: “ Primete Go Svetiot Duh” (Jov. 20, 22), toga{ toa lo{o go
tolkuvate, za{to Gospod so toa im dade samo eden od darovite na Duhot - darot da
prostuvaat grevovi. Toa se gleda od slednite zborovi: “Na koi }e im gi prostite
grevovite, }e im se prostat, a na koi }e im gi zadr`ite }e im se zadr`at” (Jov.
20,23). ???Isto taka Isaija, voobi~aeno dejstvata na Duhot gi narekuva Duhovi, me|
utoa toga{, Hristos na Svoite u~enici ne im Go dal samiot Duh, bidej}i ako im Go
dade{e, toga{ ne }e ima{e potreba povtorno da sleguva na „Pedesetnica”! A kakov bil
navistina Toj Duh? Kako {to propoveda Crkvata taa priznava: “Eden e Svetiot Duh”().
Ako bile dva, koj od niv ne e svet? Ako e svet onoj {to bil daden so duvaweto, t.e. ako
Gospod toga{ go dal Nego, a ne eden od darovite na Svetiot Duh, toga{ Onoj {to
slegol na Pedesetnica ne e Svet. Ovaa hula neka bide daleku od nas, za{to {tom
dopu{tate dva po~etoci: Otecot za Sinot (i Svetiot Duh), i Sinot za Svetiot Duh vie
boleduvate od manihejskata eres.???
A kaj nas Eden e Bog - predve~en (bezpo~eten) po~etok na Tie {to se od
Nego. Za Sinot - Toj e Otec, a za Duhot e „Izvoditel”, kako {to sonceto makar {to e
edno, istovremeno slu`i i kako izvor na svetlosni zraci i izvor na toplina. Kako {to
svetlinata i toplinata se ednosu{tni na son~evata topka - bidej}i toplinata se sodr`i vo
svetlosnite zdraci a i dvete se od eden izvor - sonceto, taka i Duhot e ednosu{ten na
Sina i prebiva vo Nego, a Dvajcata zaedno se ednosu{tni na Otecot. I kako {to
toplinata mu se predava na materijalniot svet preku svetlosniot zrak, taka i Svetiot Duh
se predava na sekoe razumno sozdanie preku Sinot.
Ako ni vo toa ne veruvate, duhoborci, toga{ pou~ete se od Gospodoviot Prete~a
i Krstitel Jovan, koj Go vide Svetiot Duh, kako vo vid na gulab, sleguva od neboto i
zastanuva vrz Sinot. Od toa mo`ete da vidite, deka Svetiot Duh izleguva samo od
Otecot.
Vie sakate da ni nametnete drugo Evangelie, kako maniheite „Тominoto”, vo
koe e izlo`eno takvoto u~ewe za Duhot. Doka`ete deka toa e “kanonsko” i nie }e
zamol~ime, duri i }e ve po~ituvame kako svoi dobrotvori. No se znae deka
„Crkovnata Rajska Gradina” se napojuva od ~etirite nepresu{ni reki: Matej, Marko,
Luka i Jovan, {to izviraat od eden izvor, za {to mislam deka i vie se soglasuvate, a toj
{to voveduva petto Evangelie, da bide tripati proklet.
Otkako taka mudro i to~no gi potvrdija svoite zborovi, so primeri od `ivotot i od
Svetoto pismo, bla`enite Kliment i Gorazd im rekoa:
„Prestanete da si zabivate me~ vo srcata va{i, prestanete da Mu se protivite na
Sinot Bo`ji - Golemiot Blagovestitel, od Koj, preku Koj i vo Koj e sodr`ano celoto
Evangelie i da Mu se protivite na Svetiot Duh, zboruvaj}i za Duhot bez Duh.
Sledbenicite na Vihing ne mo`ea da gi podnesat tie zborovi, gi zatvorija u{ite i
po~naa da vikaat i da rasturaat “s#” i za malku so race }e se nafrlea na pravoslavnite -
kako nekoga{ evreite, so kamewa na svetiot prvoma~enik Stefan, koga toj hrabro
svedo~e{e za Slovoto -dopolnuvaj}i ja nemo}ta na svojot um, so silata na svoite race.
Najposle otidoa kaj svoeto posledno pribe`i{te - moravskiot knez Svetopolk,
obvinuvaj}i gi u~enicite na Metodij, deka ne ja priznavaat negovata vera, tuku

61
izmisluvaat nekoe novo u~ewe i sakaat da se krenat protiv negovata vlast. Toj vedna{
gi povika i im re~e:
Kakov e toj raskol {to vladee me|u vas? Zo{to sekoj den se raspravate edni so
drugi kako neprijateli? Ne ste li bra}a i hristijani? Zo{to ne ste slo`ni i edinstveni?
Tie preku ustata na Kliment i Gorazd, koi upravuvaa so slovoto, (Del. 14,12)
odgovorija:
„O knezu, mnogu dolgo bi trebalo da razgovarame za toa pra{awe, zatoa {to
naidovme na golema nevolja. Nie ne sporime za sitnici i neva`ni raboti, tuku za
u~eweto na Crkvata - za Sveta Troica i za du{ata na ~ovekot, koja za nas e
poskapocena od s#. No tvojata neukost i nepoznavaweto na „Pismoto”, ne ti
dozvoluva da slu{a{ poop{irni i dlaboki propovedi, zatoa na pra{aweto }e ti
odgovorime prosto: Se razdelivme za{to i Gospod dojde na zemjata da donese me~, za
da go razdeli dobroto od lo{oto (Mat. 10, 34-35). I car David veli: “Zar ne gi
zamraziv onie koi Te mrazat Tebe”(Ps. 138,21), a Tvoite prijateli se vo golema ~est i
nivnite vladenija dobro se zacvrsteni (Ps. 138,17). Taka nie nikoga{ nema da gi
nare~eme Hristijani, onie, {to nepravilno Go tolkuvaat Evangelieto, za{to Samoto Toa
preku Ediniot od Svetata Troica - Bo`jiot Sin, veli: „Duhot na vistinata Koj izleguva
od Otecot“ (Jov.15,26), a tie pak tvrdat deka Duhot izleguva i od Sina? No ako toa
navistina e taka, toga{ {to Mu pre~e{e na Gospod da re~e: „Duhot na vistinata {to
izleguva od Mene?” Toa e edno, a vtoroto {to se odnesuva na Svetiot Duh, go razjasni
vtoriot Vselenski Sobor, na koj se sobraa arhiereite od cel svet, za da go soborat
duhoborecot Makedonij. Toj sobor go dopolni Nikejskiot Simvol na verata za Svetiot
Duh, {to preveden od gr~kite knigi, ti knezu, sekoj den go ~ita{ vo crkvata. Od nego
knezu, mo`eme da vidime dali Duhot izleguva od Sinot ili samo od Otecot?!
Evangelieto e zborot Bo`ji, a u~eweto na svetite otci e sostaveno po vdahnovenie na
Svetiot Duh, i kako toga{ da se soglasime so tie {to mudruvaat protiv Niv - {to op{to
ima me|u svetlinata i temninata? (). Ako tie go smenat svoeto mislewe, i ako se
soedinat kon Evangelieto i kon svetite otci, toga{ nie }e gi pregrneme i celivame kako
bra}a. Ako pak Go otfrlat ediniot nastavnik - Hristos (Mat. 23, 10) i trgnat po svojot
um i se zabludat so svoite misli (Rim 1, 23), toga{ - od takvite nastavnici, nie ne go
primame u~eweto za Sveta Troica!“
Knezot, odvaj po malku razbra ne{to od toa {to svetitelite go ka`aa, zatoa {to
be{e mnogu tup da Go razbere Bo`joto Slovo, edno - za{to kako varvarin be{e grubo i
prosto vospitan - podobno na beslovesno `ivotno, a drugo, za{to umot mu be{e
pomra~en od du{epogubnite, ne~isti strasti. Kako bi mo`el da go spoznae u~eweto za
Sveta Troica eden ~ovek, koj stoe{e daleku od svetiwata na celomudrieto, „bez koja
nikoj nema da Go vidi Gospod”? (Evr. 12,14). Podu~en od ereticite na koi im be{e
celosno predan toj na pravoslavnite im odgovori vaka:
„Jas ja priznavam mojata golema neukost i ne sum vo sostojba da go re{am toa
so zbor i da pravam razlika pome|u la`noto i pravovernoto u~ewe. No go dr`am
Hristijanstvoto i }e vi presudam kako Hristijanin. Zatoa i po odnos na toa u~ewe }e
odgovoram taka, kako {to sum naviknat da odgovaram i na drugite raboti: Koj od vas

62
prv se zakolne deka veruva vistinski i pravoslavno, nego }e go priznaam kako
pravoveren i }e mu ja doveram Crkvata i sve{tenstvoto.“
Frankite predhodno ve}e podgotveni za toa, ne go ~ekaa knezot da zavr{i so
zborovite, tuku vedna{ se zakolnaa i go izlo`ija svoeto ne~estivo u~ewe, po {to
sleduva{e i kone~nata nerazumna presuda na toj bezumen sud. Taka eresta be{e
utvrdena i oven~ana, dobivaj}i ja vlasta i pravoto da gi izma~uva vernite Hristovi
slugi i za{titnicite na pravoslavieto. A bezumniot knez go potvrdi toa so zborovite:
„Ako bide otkrien nekoj {to se protivi na u~eweto na Франките, toj da bide
predaden vo nivnite race, za tie da re{at {to }e pravat so nego.“
So {to mo`e da se opi{e zlostorstvoto, {to zlobnicite go napravija, otkako ja
dobija vlasta? Rasplamnat ogan vo gora, zasilen od vetrot! Latinskite eretici gi
prinuduvaa da ja prifatat nivnata ne~estiva dogma, a pravovernite cvrsto ja branea
verata na svetite otci; ednite bea spremni da izvr{at nasilstvo, a drugite da istrpat s#.
Nekoi od pravovernite hristijani ne~ove~ki gi ma~ea, na drugi im gi ograbuvaa
domovite a treti, me|u koi ima{e duri i stari ma`i - (neoble~eni) goli gi vle~ea niz
trwe. Pomladite sve{tenici i |akoni gi prodadoa na Judeite, poka`uvaj}i deka se
podobni na Juda. Za{to kako {to Juda go predade Hrista, taka i ovie gi predadoa
Hristovite slugi - Negovite pomazanici, na Gospodovite neprijateli, a tie Bo`ji slugi ne
bea malku, kako {to rekovme - okolu dvesta na broj. Latinite niv potoa gi prodadoa
kako robovi na evreite vo Venecija, od kade {to nekoj si bogat Грк gi otkupi i gi
isprati vo Carigrad - slobodni62.
A onie {to imaa u~itelski ~in: kako {to be{e Gorazd, moravski domorodec,
sovr{en poznava~ na dva jazici - slovenski i gr~ki, koj „metodievata” dobrodetel go
postavi na arhiepiskopskiot prestol, a ereti~kata zloba go simna od nego, potoa
prezviterot Kliment, u~en i znamenit ~ovek, koj isto taka vladee{e pove}e jazici:
slovenski, gr~ki, germanski i latinski, zaedno so Lavrentij, Naum, Sava, Angelarij i
mnogu drugi gi okovaa vo `elezni verigi i gi frlija vo zatvorskata temnina,
zabranuvaj}i im s# - i kaj niv da nemat pristap nivnite rodnini i prijateli.
No Gospod, Koj gi ute{uva smirenite, gi lekuva ranetite srca, ja ubla`uva
bolkata na du{ata, gi ute{i i svetitelite, ispra}aj}i im ja Negovata pomo{. A tie iako
bea okovani so te{ki prangi, ne ja prekinuvaa molitvata. Otkako gi ispeaja „pesnite”, i
gi pro~itaa molitvite na prviot ~as, go zapo~naa i molitvoslovieto na tretiot ~as.
Po~naa da go peat pripevot od psalmite so koj se molime da se obnovi vo nas Svetiot
Duh, {to im bil ispraten na apostolite vo tretiot ~as od denot, i vo toj moment nastana
golem zemjotres. Od neboto se slu{na {um, okovite se skinaa, prangite im padnaa i
tie se oslobodija (Del. 16, 26), ostanuvaj}i vrzani edinstveno kon Hristovata qubov.
Nastana potres i vo celiot grad, `itelite se voznemirija i zbuneti se pra{uvaa pome|u
sebe, {to mo`e da zna~i ova Bo`jo ~udo. Koga se pribli`ija kon zatvorskata temnica i
vidoa {to se slu~i so svetitelite, vedna{ otidoa kaj knezot i mu rekoa:

62
Od `itieto na svetiot car Boris.

63
 „[to e ova? Do koga }e se borime protov Bo`jata sila? Zarem u{te ne ja gledame
Svetlinata na Vistinata? Neli go razbirame nastanatoto ~udo? Ne se pla{ime li od
Bog?“
Ereticite pak, zabludeni, zboruvaa deka toa e delo na |avolskite sili i magii,
sli~no kako {to nekoga{ fariseite gi klevetea ~udata {to gi prave{e Gospod Isus
Hristos.
Potoa povtorno gi okovaa vo prangi - mnogu pote{ki od prvite, gi ma~ea bez
milost - kako {to naredi nerazumniot knez, i gi frlija vo temnicata. Koga pominaa tri
dena i ja peea molitvata „kon Svetiot Duh, Koj vo tretiot ~as im bil ispraten na
apostolite...”, povtorno se slu~i istoto ~udo: nastana zemjotres, se slu{na {um od
neboto i okovite im padnaa. Bogoborcite ne go izvestija knezot za nastanot, tuku
svirepo gi izma~uvaa svetitelite po celi denovi, a no}e gi ~uvaa okovani vo
zatvorskite kelii. Otkako izminaa deset dena, po tret pat „Istok od visinite” (Luk. 1,78)
pogledna kon strdalnicite i gi oslobodi od okovite, no srcata na bes~ustvenite eretici
ostanaa `estoki (Ef. 4:18): nitu krivoto se isprava{e, nitu razumot be{e vo sostojba da
go poznae dobroto. Gi izvlekoa od zatvorot i ne~ove~ki gi ma~ea, bidej}i imaa
dozvola od knezot da pravat so niv {to sakaat. Tie ne {tedej}i gi - nitu stare~kite beli
kosi - nitu telеsnite rani, {to od „pregolemata zloba”, prethodno im gi nanesoa vrz
nivnite nama~enite tela, na starite rani im nanesuvaa novi, poradi {to svetitelite trpea
u{te pogolemi stradawa i bolka.
Knezot im be{e robski predan na ereticite i ne znae{e ni{to za toa zversko
nasilstvo, bidej}i vo toa vreme be{e otsuten. Dokolku be{e tuka, toj nema{e da
dozvoli takvo nasilstvo kon ispovednicite na vistinata, zatoa {to toj makar i iljada pati
da im be{e predan na Фrankite i makar {to i samiot be{e so polu zverski i `estok
karakter, sepak se pla{e{e od dobrodetelta na svetitelite - osobeno sega, koga Bog tri
pati go povtori ~udoto.
Po site tie ne~ove~ni izma~uvawa i dolgotrajno gladuvawe ne dopu{taj}i nikoj
da im podade ni korka leb, nebesnite gra|ani bea osudeni na ve~no proteruvawe od toj
grad. Vo zatvorskite temnici na Velegrad, tie pominaa celi osumdeset denono}ija, a
sega bea predadeni na vojnicite za da gi odvedat i proterat,eden natamu eden navamu,
na razli~ni strani niz dunavskite predeli. No nivnata golgota seu{te ne be{e zavr{ena,
bidej}i vojnicite dobija zapoved pri progonuvaweto, postojano da gi izma~uvaat i da
gi zapla{uvaat so smrt.
Toga{ germanskite vojnici (varvari), kako divi i neskrotlivi yverovi, gi grabnaa
svetitelite, gi izvedoa nadvor od gradot i gi soblekoa goli na ladnoto i vetrovito vreme.
Taka istovremeno gi podlo`ija na dvojno izma~uvawe: na sram i na stradawe od
studeniot vetar, {to sekoga{ duva pokraj dunavskite oblasti. Zgora na toa so me~evite
im nanesuvaa rani duri i na vratot, a so kopjata i na sаmite gradi, za da bi umrele so
iljada, a ne samo so edna smrt. Otkaкo taka raneti, pominaa dolg pat i mnogu se
oddale~ija od gradot, vojnicite gi ostavija i se vratija nazad.
A svetite prepodobnoma~enici ovie novi Hristovi ispovednici, se setija na
zborovite, {to Hristos im gi izre~e na apostolite: „Koga }e ve proterat od eden grad,
begajte vo drug” (Mat. 10: 23) i trgnaa kon Bugarija, so nade` deka tamu }e najdat

64
pribe`i{te, bidej}i skoro site tie bea sloveni. Odea taka bez hrana i obleka niz
nepoznati (bezpa}a) pati{ta, kriej}i se od o~ite na lu|eto i podnesuvaj}i razli~ni
isku{enija. Na krajot pritisnati od nevolji i beda, odlu~ija da se razdelat i da trgnat na
razli~ni strani. A i toa se slu~i po Bo`ja promisla, za da bi mo`ele so propovedta na
Evangelieto, da opfatat {to pove}e kraevi.
Kliment, Naum i Angelarij odej}i po patot kon Dunav, stignaa do edno selo, i vo
nego posakaa da im pozvolat na svoite napateni tela edna mala vozdi{ka, za{to dolgo
vreme trpea stud i glad od nedostig na obleka i hrana. Vo seloto pobaraa bogoqubiv i
gostoqubiv ~ovek, poznat so blago~estiv `ivot (Mat. 10: 11), i otkako najdoa takov, se
smestija kaj nego.
Toj ~ovek ima{e sin edinec, ubav i vo cvetot na mladosta. No koga gostite
vlegoa vo domot, mladoto mom~e naedna{ po~ina.
Kolku strada{e ogor~eniot tatko, kolku mnogu pla~e{e i rida{e za svoeto ~edo i
{to li ne im iska`a na gostite:
„Ubava nagrada za moeto gostoprimstvo. Zatoa li vi ja otvoriv vratata, da se
zapusti mojot dom i da ostane bez naslednik? Zatoa li vi ja podadov desnicata, za da ja
izgubam taa moja edinstvena desna raka?... Sigurno vie ste ma|epsnici i neprijateli na
Ediniot Bog i poradi toa {to ve primiv pod mojot pokriv, Toj vaka me kazni.
Navistina vo mojata ku}a sum primil mnogumina, gi go{tevav kolku {to Bog mi dal i
spored moite mo`nosti, gi snabduvav so toa {to im bilo potrebno. Zatoa Bog mi go
umno`i imotot i mi go blagoslovi semeto za izobilna `etva! A sega?... O mil moj sine!
Ti {to mi be{e podragocen i pomil od celiot imot, posakan od samiot moj `ivot, ti
umre koga vlegoa ovie prokletnici!... No vie zlobnici, nema da ja izbegnete kaznata
Bo`ja, duri i da se poslu`ite so site va{i magii. Jas, zaradi va{ata zloba izgubiv sin
edinec, i zatoa sega }e ja primite kaznata za s# {to mi napravivte.
Toga{ tatkoto pobara da mu donesat orudija za ma~ewe i verigi. A bla`enite,
imaj}i ~ustvitelni i ~ovekoqubi du{i, gi obzede sram i ne pomalku od tatkoto `alea i
stradaa. Toga{ tie odlu~no i smelo re{ija da go povikaat imeto Bo`jo, za{to znaea
deka za Nego i nevozmo`noto e mo`no (Mat. 7, 20), a za da ja omeknat voznemirenata
du{a na razgneveniot roditel, go ute{uvaa govorej}i:
„^ove~e Bo`ji, nie ne seme ma|epsnici tuku sme slugi na Ediniot Bog, Koj so
edno povikuvawe mu go povrati `ivotot na ~etiridnevniot, ve}e zamirisan mrtovec i
Koj mo`e samo so eden dopir na Negovata raka da ja pobedi smrtta. Ako misli{ deka
nie sme vinovni za smrtta na tvojot sin, bidi spokoen! Za{to nie veruvame deka
Gospod }e mu daruva `ivot, poradi Negovata golema milost i ~ovekoqubie!“
I otkako se pomolija za deteto, blagodatta Bo`ja go voskresna i tie go predadoa
`ivo na ogor~eniot tatko. Toga{ tatkoto celiot vozbuden od rados izvika:
„Sveti rabi Bo`ji, prepodobni otci i spasiteli na mojot dom prostete mi za{to ne
ve poznavav! No ete s# {to e moe e pred vas na raspolagawe kako {to pred vas sum na
raspolagawe i jas va{iot sluga! Slu`ete se so mojot imot a mene dovolno mi e da go
gledam moeto ~edo {to sega vie povtorno mi go rodivte!“
Toga{ tie Mu blagodarea i Go slavea Boga, ja pofalija verata na blago~estiviot
~ovek, i isprateni so golemi po~esti trgnaa kon predstojniot pat. Se upatija kon Dunav

65
zemaj}i go so sebe samo toa {to e neophodno za pat. Koga stignaa na re~niot breg i ja
vidoa golemata neproodna reka, vrzaa tri drva so liko 63 i so pomo{ na Sevi{niot
bezbedno ja preminaa.
Nabrgu potoa pristignaa vo Belgrad eden od najpoznatite krajdunavski gradovi,
se javija kaj gradskiot upravnik boritikanot64 i mu raska`aa za sebe. Toj vide deka toa
se golemi Bo`ji ugodnici, a znae{e deka bugarskiot car Boris 65, komu toj be{e
ipostrateg, ima{e neophodna potreba da najde takvi lu|e {to mo`at da ja nasadat
slovenskata prosveta me|u negoviot novopokrsten narod. Zatoa otkako dobro se
odmorija od dolgoto patuvawe i te{kite pre`ivuvawa, toj mu gi isprati na knezot Boris
vo bugarskata prestolnina Pliska kako nekoj dragocen dar, izvestuvaj}i go deka ovie
lu|e se takvi kakvi {to toj bara.
Koga pristignaa kaj Boris, toj gi primi so golemi po~esti i gi zamoli da mu
raska`at s# za sebe. I tie mu ka`aa s# od po~etok do kraj, bez ni{to da propu{tat.
Otkako go slu{na toa, knezot sesrdno Mu blagodare{e na Boga {to mu isprati takvi
trudbenici i blagodeteli „sloveno-bugarski u~iteli”, i toa ne obi~ni, tuku
ramnoapostolni blagoustroiteli na verata, zgora na toa ispovednici i ma~enici. Kon niv
toj uka`uva{e golema po~it, im dade sve{teni~ka obleka i zapoveda da gi smestat vo
najubavite `iveali{ta. Se pogri`i vo izobilstvo da imaat s# {to e potrebno za
prosvetitelskata dejnost, bidej}i dobro znae{e daka mislite za telesnite potrebi mnogu
oddale~uvaat od Bogomislieto. Samiot toj ima{e golema `elba i qubov, sekoj den da
razgovara so niv i od nivnite besedi da gi u~i starite predanija i `itija na svetitelite i
tolkuvaweto na svetoto Pismo. Site od carskiot dvor se natprevaruvaa koj }e gi primi
vo svojot dom, bidej}i veruvaa deka tamu kade {to prestojuva nekoj od niv, tamu e
prisuten samiot Bog i celata Negova blagodat. Mnogu lu|e poznati po svoeto
blgorodstvo ili po svoeto golemo bogatstvo, od site krai{ta na zemjata doa|aa kaj
svetitelite - kako decata kon svoite u~iteli i se raspra{uvaa za s# {to se odnesuva na
spasenieto na du{ata. Crpea od toj nepresu{en izvor, piea i nosea vo svoite domovi.
No trojcata svetiteli ne se ~ustvuvaa dobro sred pofalbite i gradskata vreva. Tie go
izbegnuvaa seto toa {to mo`e{e da mu na{teti na nivnoto smirenie i da gi vovle~e vo
`itejskite sueti. Zatoa se dru`ea samo so knezot i ne se soglasuvaa da odat vo domovite
na lu|eto bez prethodna soglasnost od nego. Eden bugarin so ime Eha~ {to ima{e
visok ~in vo kne`evskiot dvorec, pojde kaj knezot i go zamoli presvetiot Kliment i
prepodobniot Naum, da dojdat i da `iveat vo negoviot dom. Bidej}i mu be{e ugoden,
carot vedna{ mu ja ispolni molbata i re~e:
„Primi gi u~itelite kaj tebe so sekakva po~est, dodeka celosno ne go zavr{am
ona {to go po~nav za niv66!“
„Se osveti i domot na ^eslav, otkako go primi u~itelot Angelarij, izmoluvaj}i ja
blagonaklonetosta na knezot. No, ^eslav ne mo`e{e dolgo vreme da se nasladuva od
63
Vnatre{na kora od drvo so koja mo`e da se improvizira ja`e.
64
Boritikan - visoka slu`ba vo dvorot na bugarskite carevi.
65
Bugarski knez Boris - Mihail (852-889)
66
Mo`ebi carot aludira na zapo~natata gradba na manastirot “Sv. Pantelejmon” kaj Preslav, koj
podocna stana poznat kako “preslavska {kola”.

66
negovata blagodat, za{to bla`eniot Angelarij po`ivea malku vreme kaj nego i so radost
ja predade svojata du{a na angelite.“
„Udostoeni so site po~esti, prepodobnite Kliment i Naum `iveea kaj Esha~, a i
tie mu vozvratija na nego i na negovoto semejstvo i toa so mnogu poskapoceni
darovi, seej}i go vo nivnite srca semeto na slovoto Bo`jo i prosvetuvaj}i gi so
nebesnata svetlina na Svetata Troica. Taka na niv se ispolnija zborovite na sveti
apostol Pavle: „Seej}i go duhovnoto go `neeja telesnoto” (1.Kor 9, 11). Dvajcata
prosvetiteli, posle ne mnogu dolgo vreme, bea nastaneti vo novoizgradeniot manastir
za niv „Sv. Pantelejmon”, kade neumorno se oddadoa na kni`evna rabota. Potoa
vistinskiot Bo`ji podstrateg Mihail67, {to se narekuva i Boris, neprestajno
razmisluva{e kako da gi rasporedi i da im obezbedi s# {to e potrebno na tie sveti lu|e,
za sovr{eno da go izvr{at Bo`joto delo. Bidej}i ne mo`e ~ovek koj{to na{ol ne{to
skapoceno, da ne gi povika svoite prijateli i sosedi i da im ka`e: „Poraduvajte se so
mene”(Luk. 15: 6), taka i „slovenskiot i бугарски pokrstitel” ne mo`e{e da ja sokrie
radosta na dobienoto sokrovi{te - slovenskite prosvetiteli samo za sebe, tuku treba{e
da ja spodeli so celiot narod.
Toj ~ustvuva{e dolg kon tie novoobrateni jazi~nici Словени i Бугари, i go
naslu{nuva{e vo sebe glasot na Hrista, Koj nekoga{ na velikiot apostol Pavle, mu
be{e rekol:”Jas za toa ti se javiv... da im gi otvori{ o~ite, za da se obratat od
temninata kon svetlinata i od vlasta na satanata kon Boga, ta preku verata vo Mene,
da dobijat pro{ka na grevovite i nasledstvo me|u osvetenite” (Del. 26: 16-18). Zatoa
bogomudriot car, go ostavi svetiot prepodoben na{ otec Naum vo manastirot “Sv.
Pantelejmon”, za da gi prosvetuva site isto~ni oblasti na Bugarija, a svetiot Kliment go
isprati vo zapadnite predeli na svoeto carstvo.
Po Bo`jo vdahnovenie ja oddeli Kutmi~evica od Kotokija i za nejzin upravitel
go postavi Domet, otkako go povika od oblasta Корта. Potoa carot mu go predade
bla`eniot Kliment na Domet, ili podobro ka`ano Dometa go predade na Kliment, t.e.
eden na drug, edniot da bide poslu{en vo s#, a drugiot zadol`itelno da se polzuva od
prviot kako svoj sotrudnik, za da se postigne sakanata cel. Koga go ispra}a{e za u~itel
na Kutmi~evica, toj dade zapoved:
„Site `iteli na taa oblasta so revnost i po~it da go primat svetitelot, da mu pru`at
sekakva pomo{ i da mu davaat s# vo izobilie,kako od vidlivite matrijalni dobra, taka i
od nevidlivite sokrovi{ta na du{ata - qubov, poslu{nost, vernost...“
A za da gi pottikne drugite lu|e kon toa, samiot Boris im poka`a primer na
qubov i revnost kon svetitelot, podaruvaj}i mu tri ku}i vo Devol, {to se odlikuvaa so
velikolepni ukrasi i {to mu podle`ea na komitskiot rod. Osven toa toj mu podari
`ivaeli{ta vo Ohrid i Glavinica.
Ete kakvi du{epolezni i kolku blago~estivi ne{ta napravi knezot. Taka negovata
blagoverna du{a izlivaj}i ja kolku {to mo`e{e pove}e svojata qubov kon Hrista vrz
Hristoviot slu`itel, im poslu`i na drugite za primer na po~it, dostojna za qubov.

67
Golemiot arhangel Mihail se narekuva “Arhistrateg”, zatoa avtorot na `itieto Svetiot car Boris go
narekuva “podstrateg” (“ipostrateg”), koj koga se krstil go dobil imeto Mihail.

67
 * * *

Ovoj na{ golem otec i svetilnik na slovenskite narodi i na celoto pravoslavie,

Sveti Kliment, se rodil okolu 840 godina vo „evropska Mizija”68 (nekade vo
Makedonija). Toj isto kako i Samuil (1Car. 1: 4), u{te vo maj~inata utroba bil izbran
da Mu slu`i na Boga i u{te od rano detstvo go zasakal bogougodniot `ivot. U{te kako
dete se zapoznal so slavniot ramnoapostol, sveti Metodij, a ne{to podocna i so
bogomudriot i ramnoapostolen otec sveti Kiril. Koga bla`eniot Metodij zaminal na
Olimp, so sebe go zel i Klimenta koj{to imal golema qubov kon duhovnata nauka i
mona{ko-devstveni~kiot `ivot.
Kakov li vid na doblest ne iskusil i kakov li podvig Mladiot Kliment ne izvr{il
protiv strastite kako monah,69 nao|aj}i se vo centarot na vizantiskoto mona{tvo!? So
tihuvawe se {titel od nadvore{nite napadi na neprijatelot; so post, krotost i ~uvawe na
umot od ne~isti pomisli gi umrtvil sladostrasnite nagoni; a so poslu{anie, smirenie,
bdeewe i izvr{uvawe na site zapovedi gi iskorenil strasnite porivi na du{ata. Posebno
se odlikuval so smirenomudrost, neprestajna molitvenost, odlu~nost vo s#,
iskrenost...
Kliment vo s# mu bil poslu{en na Metodij i go imal za svoj u~itel i primer vo
`ivotot, a koga vo manastirot na Olimp - kaj svojot brat do{ol i sveti Kiril,
toga{ `ivotot na Kiril mu postanal prvoobraz i vospituva~ na negoviot `ivot. Taka
bla`eniot Kliment ja ima{e taa ~est i dostoinstvo da bide u~enik na takvi visoko
nadareni li~nosti. So svoi o~i gi vide site nivni veli~estveni dela, pod nivno
rakovodstvo toj u~e{e i im pomaga{e pri sozdavaweto na slovenskata azbuka i pri
preveduvaweto na knigite od gr~ki jazik na slovenski. So svoite u~iteli patuva{e vo
Moravija, Panonija i vo Rim kade {to pokraj gr~kiot jazik, {to go znael u{te od
detstvoto, gi nau~i i germanskiot i latinskiot. Vo Panonija i Moravija u~estvuva{e vo
sozdavaweto na prvata slovenska crkva, a vo Rim velikiot arhierej Adrian go
proizvede vo eromona{ki ~in. Negovata aktivnost vo `ivotot na Velegradskata crkva,
osobeno po bla`enata smrt na sveti Metodij, koga odlu~no ja brane{e pravoslavnata
vera e golemo delo, ramno so onaa na negovite ramnoapostolni u~iteli, bidej}i ima{e
dar na silen propovednik. Propovedta {to toj ja ka`uva{e dobiva{e sila u{te pove}e,
68
Spored kratkoto `itie na sveti Kliment od Dimitrie Hometiјan - ohridski arhiepiskop.
69
Spored predanieto Sveti Kliment e zamona{en vo Berija, vo manastirot kade i denes se ~uva
negovata ~udotvorna glava. Prenesuvaweto na glavata na svetitelot go izvr{il eden monah od
bratstvoto na manastirot „Sveti Jovan Prete~a” vo Berija. Nemu mu se javil sveti Kliment i mu
naredil da otide i da ja donese negovata glava od Ohrid. Monahot koj se imenuval Naum, se ka~il na
bel kow i oti{ol vo Ohrid i po sred bel den - bez nikoj da go zabele`i, ja zel glavata i ja donel vo
Berija.

68
za{to be{e izre~ena na naroden jazik. Kako plodna i dobra po~va go vpiva{e
evangelskoto seme na vistinata i so revnosen podvig ja obrabotuva{e nivata na svojata
du{a, i go umno`uva{e rodot do {eeset i do sto (Mat. 13: 8); (Mark. 4: 20). So s#
poka`uva{e deka e vistinski u~enik i naslednik na svetite Kiril i Metodija i nositel na
celokupnata Blagodat {to tie ja imaa.
Otkako be{e udostoen so golema ~est i qubov vo Kutmi~evica - {to stori
seprepodobniot Kliment? Ne se li vozgordea od takvite po~esti i ne za`ivea li
porasko{no, mislej}i deka dostignal ne{to golemo? Ne pomisli li deka ve}e s# e
sredeno? Sosema ne! Naprotiv, kako da nema{e ni{to dobro napraveno za Hristos, i
po~estite {to mu gi uka`uvaa, toj gi ~ustvuva{e kako dolg kon svojot arhierejski ~in,
kon knezot i kon narodot. Svetitelot ne se razne`i od darovite, i ne se predade na
u`ivawe i bezdelni{tvo, tuku so u{te pogolema revnost, kako sega da po~nuva{e da
Mu slu`i na Hrista, so seta svoja sila go propoveda{e i {ire{e evangelieto. Nikoga{ ne
prestana da se gri`i za crkvata, za da ne ja izneveri nade`ta na knezot, {to toj ja
polaga{e vo nego. Zatoa obikoluvaj}i gi site sela i gradovi vo taa oblast, toj
veleglasno mu go propoveda{e Bo`joto spasenie na narodot. Na site im besede{e za
spasitelnite Hristovi zapovedi i za Bo`jite dogmi, na prost naroden jazik, ubeduvaj}i gi
deka kako {to blago~estiviot `ivot bez zdravi dogmi vsu{nost e mrtov i trule`en `ivot,
taka i dogmite bez blago~estie ne vodat kon ve~en `ivot. Prvoto toj go sporeduva{e so
slep ~ovek {to ima race i noze, a drugoto so ~ovek {to ima o~i, no nema race i noze.
Po nekolku godi{na u~itelska dejnost vo negovata {kola 70, svetiot ramnoapostol
Kliment, uspea da podgotvi odbrani u~enici i toa ne malku na broj okolu 3500 i na
site niv im gi otkriva{e dlabokite tajni na svetoto Pismo i im posvetuva{e posebno
vnimanie za da nau~at {to pove}e.
A kon nas71 smirenite i nedostojnite, toj gri`livo ja projavuva{e seta svoja
qubov i blagost, ume{no ne nepravi u{te pobliski do sebesi otkolku drugite. I nie
postojano bevme so nego i prisustvuvavme na s# {to toj vr{e{e, zboruva{e i u~e{e.
Nikoga{ ne go vidovme bez rabota, ili decata gi u~e{e primenuvaj}i razli~ni metodi:
na edni im go poka`uva{e pi{uvaweto na bukvite, na drugi im ja pojasnuva{e smislata
na napi{anoto a treti gi u~e{e kako da gi dr`at racete za pi{uvawe i toa ne samo dewe,
tuku i no}e; ili se predava{e na molitva, ili ~ita{e, ili pi{uva{e knigi. A
ponekoga{ istovremeno izvr{uva{e dve raboti: pi{uva{e i gi pou~uva{e decata, za{to
znae{e deka neraboteweto i mrzata u~at na sekakvo zlo, kako {to rekla Premudrosta
(Mudr. Sir. 33,28). Zatoa negovite u~enici i vo prakti~niot `ivot i vo znaeweto bea
podobri od site drugi. Toj gi posadi i gri`livo gi napoi, a Bog napravi da izrasnat

70
Me|u nau~nicite postojat razni mislewa i objasnuvawa za karakterot, tipot i organizacijata na Sv.
Klimentovoto u~ili{te ({kolo). Edni mislat deka toa verojatano bilo uredeno spored vizantiski tip i
imalo karakter na bogslovija - pastirska {kola. Snegarov tvrdi deka {koloto bila prisposobena za
sekoja vozrast: za decata bila tamu kade {to se nao|al samiot sv Kliment, a za vozrasni imalo
nasekade vo negovata episkopija. Sprema drugi istori~ari {kolata imala dve odelenija: edno osnovno
za nepismeni, i vtoro za opismeneti. Se izu~uvale i bogoslovski i svetski nauki. Dr. Risto \. Brezjanin
veli deka {kolata na sv. Kliment imala karakter na univerzitetska ustanova.
71
Bla`eniot Teofilakt ovde koristi rakopisi od najbliskite u~enici na Sv. Kliment.

69
(1.Kor. 3, 6). Bo`estveniot Kliment taka ja izvr{uva{e svojata u~itelska dejnost celi 7
godini.

Вladeeweto со Бугарското кнежевство, Bo`jiot sluga Mihail - Boris, му го

отстапи на negoviot sin Vladimir, koj, otkako vladee{e 4 godini go napu{ti prestolot,
а negoviot brat Simeon nasledi s# i se proglasi za car na Bugarija, пribli`no osmata
godina od климентовото u~itelstvuvawe во Охрид. Simeon, Mihail - Boris go rodi
po svojot obraz i podobie(Bit.1, 26). Toj be{e gi primil neizmeneti crtite na du{evnata
dobrina od svojot tatko. Kon site be{e blag i dobar, a najmnogu kon onie {to
projavuvaa blagoroden karakter i vistinskо hristijanskо благочестие. Toj
projavuva{e silna vera i se tope{e od revnost kon Bo`јiot dom (Ps. 68, 10; Jov. 2, 17)
и надополнувајќи ги nedostatocite vo carstvoto nasledeno od tatko mu (1.Kor. 16,
17), тој ја zasilи Bo`estvenata propoved, poradi {to na sekade se gradea crkvi, vo koi
se utvrdi pravoslavnata vera i Mu se otvori {irok i nepre~en pat na Bo`jiot zakon.
Glasot za sveti Kliment se slu{a{e na daleku, i slavata za nego raste{e, za{to
navistina pati{tata Gospodovi bea vo srceto negovo (Ps. 84,5), taka {to go zapleni i
srceto na car Simeon, i toj postana qubitel na negovata dobrodetel. Carot go povika
svetitelot kaj sebe i razgovara{e so nego. Koga od samiot negov nadvore{en izgled
po~ustvuva blagodatno osvetuvawe, za{to so svojot nadvore{en izgled bla`eniot
predizvikuva{e stravopo~it i doverba duri i kaj neprijatelite, Симеон ja
blagoslovуваше bugarskata zemja, i svoeto carstvo go nere~e bla`eno me|u site
carstva, za{to Bog mu podari takvo golemo blago, bla`eniot Kliment.
Potoa blagoverniot car se posovetuva so svoite najmudri sovetnici, koi {to se
odnesuvaa kon Klimenta so golemo vnimanie, kako kon svoj tatko i veruvaa deka i na
Boga }e Mu ugodat i podobro }e ja izrazat svojata golema po~it kon nego, ako go
izdignat na episkopskiot prestol. Taka na op{tonarodna radost i polza, carot Simeon
go postavi za episkop na Drembica (ili Belica) i visokopreosve{teniot Kliment stana
prv arhierej na slovenski72 jazik.
Na ispraznetoto prosvetitelsko mesto, {to do toga{ go izvr{uva{e bo`estveniot
Kliment, be{e postaven Sveti Naum otkako be{e povikan od preslavskiot manastirot
„Sv. Pantelejmon”, za toj da prodol`i so izvr{uvaweto na u~itelskata dejnost vo
Ohrid.
A koga na sveti Kliment mu be{e vra~eno episkopskoto delo, dostoinstvoto na
ovoj visok ~in, toj go postavi kako podloga za izdigawe kon Boga, poradi {to
pove}ekratno gi umno`i svoite porane{ni trudovi.
Solomon veli: „Pri golema mudrost golemo e i stradaweto, i koj umno`uva
znaewe, umnoi`uva i maka”(Ekl.1,18). Taka i Simeon oddavaj}i mu na Klimenta
golema po~est mu gi zgolemi gri`ite i makata.
Bidej}i vide deka narodot od taa oblast e sosema neupaten kon Bo`estvenite
zborovi i Svetoto Pismo, nitu vospitan vo blagolepieto na Crkvata i duhot na
blago~estieto, a i klirot {to upravuva{e so crkvata be{e mnogu neuk, Hristonosniot
72
Vo orginalnoto `itie od Teofilakt i vo preveodot na bugarski i srпski jazik stoi „Bugarski jazik”

70
Kliment, „ne im dade son na o~ite svoi nitu dremka na klepkite svoi” (Ps. 131, 4), i
gri`ata za narodot ja pretvori vo svoja edinstvena hrana i naslada. Neumorno
pou~uva{e i besprekorno rakovode{e, go ureduva{e bezredieto, go poprava{e
neznaeweto i za site stana s#,spored potrebata na sekogo.
Od svoite u~enici toj rakopolaga{e ~etci, ipo|akoni, |akoni i sve{tenici. Vo
sekoja crkovna parohija toj ima{e po 300 u~enici, koi samite ne primaa nikakva
plata,ne pla}aa danok na knezot, tuku Mu slu`ea na Boga i bea odredeni Nemu da Mu
pla}aat danok, celosno predavaj}i gi svoite du{i i srca na Negovata sveta Crkva.
Klirot toj go u~e{e na crkovnoto blagolepie, na psalmopeewe i molitvi, taka
{to negovoto mesno sve{tenstvo be{e (dobro) utvrdeno i upateno na sekakov dobar
poredok, i so zborovi i so dela, be{e primer za site.
Narodot go utvrduva{e na kamenot na pravoslavnoto hristijansko blago~estie,
izgraduvaj}i vo negovata du{a tvrda vera vo Hrista (Kol.2:5), bidej}i mnogumina bea
neprosveteni i prosti. Hranej}i gi so Bo`joto slovo kako so vistinski leb {to gi
ukrepuva srcata (Ps.103:15), toj ne propu{ta{e da gi hrani i telesno, onie, {to imaa
potreba od takva hrana. Taka toj be{e podra`avatel na Hrista, za Koj znae{e deka
bednite gi hranel i so Svoeto u~ewe i so leb (Mat. 14:19). Preosve{teniot Kliment
be{e tatko na siracite i pomo{nik na vdovicite (Ps. 31: 32), davaj}i im uteha i na
siromasite. Na sekoj na~in toj se gri`e{e za niv i negovata vrata be{e sekoga{ otvorena
za site bednici i tu|inci (Jov.31, 32).
Za obrazec na svojot `ivot toj gi ima{e velikite u~iteli Kiril i Metodij i se trude{e
da ne zgre{i, podra`avaj}i im vo s#. Otkako go postavi nivniot `ivot pred sebe kako
nekoja slika na mudar i iskusen slikarski umetnik, spored niv srde~no se crta{e sebe
si.
Kako {to rekovme, narodot be{e sosema neuk i grub, i ne go razbira{e pismoto.
Mnogu od negovite sve{tenici gr~kiot jazik te{ko go razbiraa - na nego odvaj bea
nau~ile samo da ~itaat. A na slovenski jazik, nema{e nitu prazni~ni besedi, nitu ne{to
od `ivotot, predaniata i delata na svetite otci.
I zatoa svetiot arhierej, so svojot neprestan trud, go pronajde orudieto, so ~ija
pomo{ ja razru{i gramadnata karpa na du{egubnoto neznaewe. Toj na slovenskite
bukvi im dade nov oblik, polesen i pojasen od onoj {to go sozdade premudriot Kiril. 73
Za site praznici sostavi jasni i prosti besedi, {to ne sodr`ea dlaboka i visoka teolo{ka
mudrost, tuku bea mudro sostaveni, taka {to istovremeno bea i bogovdahnoveni i
razbirlivi i za naj nerazumnite me|u slovenite. So niv toj gi hrane{e du{ite i na prostite
sloveni i kako so mleko gi napojuva{e onie {to ne bea vo sostojba da primat potvrda
hrana (1Kor.3:2), stanuvaj}i „vtor apostol Pavle” za „vtorite Кorintjani” - slovenite.
„Od tie bogoslovski besedi, sekoj mo`e da gi doznae tajnite za Hristovite
praznici i praznicite na Presveta Bogorodica {to gi slavime mnogupati vo godinata. I
za ~udata na Bogomajkata blagosloveniot Kliment sostavi mnogu pou~ni besedi i
pofalni slova. I Krstitelot vo beseda proslaven }e go najde{ i }e nau~i{ i za ~udesnite
nao|awa na negovata glava; i so `ivotot na prorocite i apostolite }e se ukrasi{, a niz

73
Od kratkoto `itie na sveti Kliment napi{ano od Dimitar Hometian.

71
podvizite na ma~enicite, okrilen }e se izdigne{ kon Onoj Koj ja primi krvta {to tie ja
proleaa i gi priop{ti kon Sebe. Ako gi saka{ `itijata na prepodobnite otci i ako si
revnitel na `ivot bezmalu (re~isi) besploten i toa }e go najde{ sostaveno na slovenski
jazik od mudriot Kliment. Seto toa se nao|a so~uvano od trudoqubivite lu|e. U{te {to?
- Toj crkvata ja ukrasi so (notirani) molebni i blagodarstveni kanoni za Bo`jata
Majka74 i za mnogute svetiteli”75.
So eden zbor s# ona so koe crkvata gi objasnuva Bo`jite praznici i praznicite na
svetitelite i gi hrani du{ite na vernite, bla`eniot Kliment ni go predade nam,na
Slovenite (Bugarite). Seto toa toj go ostavi na svojot manastir „Sveti Pantelejmon” {to
go izgradi vo Ohrid duri be{e u{te `iv bla`eniot Boris, pred da ja primi Veli~kata
episkopija.
Koga pak vide deka knezot go opa{a celoto svoe carstvo, kako so pojas preku
sedumte soborni crkvi, {to gi zapali so Evangelskata vera, kako nekoj svetilnik so
sedum sve}i, i samiot toj posaka da izgradi crkoven hram vo Ohrid. Kon svojot
sopstven manastir „Sv. Pantelejmon”, {to go podigna u{te dodeka be{e u~itel, toj
pridodade i ubava crkva vo koja {to podocna go postavija arhiepiskopskiot tron. I taka
gradot Ohrid dobi tri crkvi: Edna sobornata, i dve na sveti Kliment, po golemina
mnogu pomali od sobornata, no poradi svojata okrugla i sveri~na forma,mnogu
poprivle~ni od nea.
Na sekoj na~in toj se gri`e{e da ja iskoreni ramnodu{nosta kaj Сlovenite kon
bo`estvenite raboti, privlekuvaj}i gi i sobiraj}i gi vo crkovnite hramovi, koi plenuvaa
so ubavinata na svoite postrojki. Neumorno se trude{e da gi skroti nivnite svirepi,

74
Slovata i poukite na sveti Kliment se izlezeni neodamna vo prevod od staroslovenski na bugarski
jazik (Sofija 1970) vo izdanie na Sinodot na Bugarskata Crkva. Dosega kako sigurni Klimentovi
dela se registrirani ovie: 1) Slovo za praznicite, 2) Slovo za ma~enik, 3) Slovo na predpraznenstvo na
Bogojavlenie, 4) Slovo na Bogojavlenie, 5) Slovo na Ivanden, 6) Slovo na predpraznenstvo na
Sretenie, 7) Slovo na Sretenie Gospodovo 8) Po{iroko `itie na Kiril Filosof, 9) Po{iroko `itie na
Metodija. 10) Slu`ba na Kiril Filosof, 11) Slovo za Bludniot sin, 12) Slovo za pripremniot del i
sekoja nedela vo postite, 13) Slovo na sveti 40 ma~enici, 14) Slovo na predpraznenstvo na
Blagove{tenie, 15) Slovo na Blagove{tenie, 16) Slovo za voskresenieto na Sv. Lazar, 17) Slovo na
Cvetnici 18) Slovo na Voskresenie Hristovo, 19) Slovo na nedelata na mironosicite 20) Slovo za Sv.
Trojca 21) Slovo na pedesetnica, 22) Slovo na ra|aweto na SV. Jovan Prete~a , 23) Slovo na apostol
Petar i Pavle, 24) Slovo za Sv. Prorok Ilija, 25) Slu`ba na Sv. Pantelejmon, 26) Slovo na
pretpraznenstvo na preobra`enie, 27) Slovo na preobra`enie, 28) Slovo na pretpraznenstvo na uspenie
na Presveta Bogorodica, 29) Slovo na uspeniie na Presveta Bogorodica, 30) Slovo na otsekuvawe na
glavata na Sv. Jovan Prete~a, 31) Slovo na prorok Zaharii za ro`destvoto na Sv, Jova Prete~a, 32)
Slovo na pretpraznenstvo na Ro`destvo Bogorodi~no, 33) Slovo na Ro`destvoBogorodi~no, 34)
Slovo na pretpraznenstvo na Krstovden, 35) Slovo za Krstovden 36) Slovo na Sv. Dimitri Solunski
37) Slovo na Sv. Kozma i Damjan 38) Slovo na Arhangel Mihail i Gavril, 39) Slovo na Sv. Kliment
papa rimski. 40) Slovo na Sv. Nikolaj ^udotvorec, 41) Slovo na za~atie na Bogorodica 42) Slovo na
ro`destvo Hristovo, 43) Slovo na soborot na Presveta Bogorodica.
Sv. Kliment napi{al i medicinski dela: Slovo na Sv. Vra~i Kuzman i Damjan; Zakon soudni qudem;
i Antropologija.
75
Ovde povtorno se koristeni rakopisi od najbliskite u~enici na sv. Kliment.

72
neblagorodni i nevospriem~ivi srca za bogopoznanieto i da gi promeni i upati nivnite
misli kon krotosta i ~ove~nosta.
Bidej}i po celata taa zemja rastea divi drvja a imaa nu`da od oblagorodeni
plodovi, toj nea ja udostoi i so takvo bogatstvo, prenesuvaj}i i presaduvaj}i od
gr~kata vo bugarskata zemja sekakov vid pitomi i plodorodni drvja i oblagodaruvaj}i
gi divite so kalemewe. Presvetiot Kliment go napravi toa, za da i na toj na~in gi pou~i
~ove~kite, slovenski du{i, da go primaat vo sebesi sokot na blagotvorenieto i da Mu
prinesat plod na Boga, ispolnuvaj}i ja Negovata volja, {to Samiot Bog ja posaka za
svoja hrana (Jov. (4: 34).
Taka celosno se posveti na spasenieto na du{ite76 i se trude{e da ja ra{iri Bo`jata
crkva, bez da obrnuva vnimanie na svoite telesni potrebi, sledej}i go primerot na
apostol Pavle: „Ne ja baram svojata polza, tuku korista na mnogute, za da se spasat site” (1Kor.
10, 33).
No {tom toj ima{e takva qubov Kon Boga, kako sin vquben vo svojot Nebesen
Otec, zarem i Bog ne ja posvedo~i Svojata qubov kon nego? Sekako, i Bog go
proslavi svojot veren sluga so darbata da vr{i ~uda. No kako? Toa }e go ~uete
vedna{.
Sveti Kliment se vra}a{e od Belica 77 vo Ohrid, da vidi dali narodot vo toj kraj e
tvrd vo verata i dali vernicite se potkrepuvaat so Bo`jiot strav kako so `ezlo, a ako mu
ostane slobodno vreme da se posveti na Bogosozercanie vo svojot manastir, ~ija {to
ubavina mnogu ja qube{e i mu be{e te{ko da se razdeli od nego. Koga patuva{e,
dvajca paralizirani padnaa pred negovite noze i vozbudija milost i so`aluvawe vo
negovata sostradalna du{a. Edniot od niv be{e li{en i od najmiloto ne{to za sekogo
vidot. Me|utoa kolku {to be{e gotov da so~ustvuva, isto tolku toj mu be{e predan i na
smirenomudrieto. Duri pogolema be{e negovata gri`a vo tajnost da gi vr{i svoite
~uda, otkolku `elbata na paraliziranite da dobijat iscelenie. Zatoa pogledna naokolu i
otkoga ne zabele`a nikogo, toj gi podigna svoite o~i kon neboto, gi ispravi svoite ~isti
race za molitva (1Tim. 2: 8) i Ja isprosi Bo`jata pomo{. So istite tie race {to gi
podiga{e na molitva, toj se dopre do telata na paraliziranite i nastana zakrepnuvawe i
svrzuvawe na nivnite zglobovi. Taka na niv se ispolnija zborovite na Isaija: „kuciot }e
skoka kako elen” (Is. 35: 6), makar {to edniot od niv pred toa ne samo {to be{e hrom,
tuku i celosno nepodvi`en i ne se razlikuva{e od zemjata na koja le`e{e. I slepiot brzo
be{e iscelen, pa {tom ja vide svetlinata, toj so visok glas po~na da go slavi Gospoda.
No ova ~udo ne mo`e{e sosema da se skrie od ~ove~kite o~i, bidej}i eden od negovite

76
. Sveti Kliment se gri`el za site oblasti na `ivotot na narodot: ekonomijata, zdravstvoto, prosvetata i
t.n. Prot. Trajan Mitrevski vo Sinodalnoto izdanie na MPC (Skopje - 1966) “Sv. Kliment Ohridski”,
veli deka pokraj negoviot manastir “Sv. Pantelejmon” vo Ohrid, Sveti Kliment podignal bolnicai
medicinska{kola.Toj kako vistinski pastir sobiral i odgleduval lekoviti rastenija za medicinski
potrebi: len, sinap i ja~men {to gi koristel za lekovi vo bolnicata. Lekovitoto dejstvo na ja~menot go
doznal od spisite na Hipokrat. Vo medicinskoto delo “Zakon soudni qudem” toj zboruva za li~nata i
bra~nata higiena, prehranata na narodot, za zdravstvenite potrebi i obvrski itn. Toj propovedal i za
op{tata higiena: ~istota vo `ivotnite prostorii, stambenite prostorii i za s# vo `ivotot.
77
Vo nekoi pe~ateni izdanija stoi Glavenica.

73
prislu`nici be{e nevidliv svedok na ovaa ~udesna slu~ka. I bidej}i ostroumniot
Kliment nabrgu svati deka toj bil skrien vo blizina i gledal ottamu, svetitelot mu
zapreti i zapla{uvaj}i go, mu zapoveda da ne ka`uva za toa nikomu dodeka e on `iv.
Pedeset godini se trude{e ovoj nebeski ~ovek i zemen angel, blagovestej}i go
Slovoto Bo`jo. Najposle oslabnat od starost i iznemo{ten od golemite podvizi i
trudovi, toj re{i da se otka`e od episkoptvoto, ne za da go odbegne slu`eweto, nitu da
ja izbegne dol`nosta,da ja pase Bo`jata Crkva, na koja go postavi Svetiot Duh (Del. 20:
28), tuku od bla`ena i bogovdahnovena pretpazlivost, za{to se pla{e{e da ne se rastroi
Bo`joto delo, poradi negovata stare~ka nemo} (Rim.14:20).
Zatoa se javi pred carot i mu re~e:
„Preblago~estivi care! Dodeka moevo telo ima{e sili da go podnesuva trudot i
crkovnite gri`i, koi spored mene se pote{ki od dr`avnite, dotoga{ smetav deka, ako ja
ostavam Bo`jata crkva {to Samiot Bog mi ja vra~i preku tvojata vlast, kako so Svoja
raka, site bi ja osudile takvata moja postapka kako naemni~ka, za{to na naemnikot mu
e svojstveno da bega i da gi ostava ovcite koga se pribli`uva volkot (Jov. 10: 12). A
bidej}i sega jas ne gledam nikakov volk, kakvo opravdanie }e ima za mene, koga bi
go napu{til Bo`joto stado? Navistina nikakvo, zatoa jas i ne go ostaviv s# do ovoj
moment. No sega koga i sam gleda{ kako starosta me pritisnala i kako mnogubrojnite
trudovi mi ja odzedoa seta sila, pogri`i se za crkvata i vo domot Gospodov postavi
nekoj po-mlad ~ovek, koj {to pokraj duhovnite ima i dostatno telesni sili, za da gi
ponese crkovnite gri`i! Ispolni mi ja ovaa posledna `elba i ovozmo`i mi ovie posledni
dni da pobesedam so sebesi i so Boga! A za takvo ne{to, udobno pribe`i{te }e mi bide
manastirot. Dozvoli mi da umram vo nego! [to op{to ima me|u mene i gri`ite {to
baraat pozdravi i posilni ~lenovi na teloto? Ako ve}e nemam sili za crkovnite dejnosti
i gri`i, zo{to da ja dr`am ovaa dostoinstvena, no odgovorna dol`nost? Sveti Pavle veli
deka episkopstvoto e delo od koe treba da se vozdr`uva onoj, {to ne e sposoben za
nego (1Tim. 3: 1). Znam deka ne saka{, Crkvata, koja za vreme na moeto
episkopstvuvawe nadmina mnogu drugi, vo moe vreme pak da se rastroi! Zatoa, kako
{to rekov, zapazi go nejzinoto prvenstvo so pomo{ta na onie {to se vo svojot rascut,
za{to postoi golema opasnost, nejzinite raboti da trgnat lo{o poradi mojata nemo}!“
Porazen, no i voshiten od toa {to neo~ekuvano go slu{na od krotkiot i
smirenomudar starec, carot mu odgovori:
„Zo{to taka zboruva{ o~e? Kako bi mo`el da gledam, drug da sedi na ovoj
prestol, dodeka si `iv ti? Kako bi go li{il moeto carstvo od tvoite blagodatni
arhierejski blagoslovi? Tvojata ostavka od episkopskiot prestol e zaguba za na{ata
s#u{te “mlada crkva”, - a za mene, taa e duri koben predznak, deka }e bidam li{en od
carskiot prestol. Ako so ne{to sum go navredil tvoeto visoko preosve{tenstvo gre{ej}i
neznajno - bidej}i jas ne mo`am da si spomnam za takvo ne{to - i ako poradi
tatkovskata qubov me {tedi{ i ne saka{ da go izobli~i{ moeto nevnimanie sprema
tebe, prikrivaj}i ja vistinskata pri~ina pod izgovor na tvojata nemo}, ti se molam, ka`i
mi! Jas sum spreman da odgovaram i kako sin da napravam s#, za da ja izlekuvam
tatkovskata bolka. Ako pak nema vo {to da me obvini{, toga{ zo{to sam saka{ da gi
navredi{ tie, {to se trudat so ni{to da ne te navredat? Nema{ osnova da go obvini{ ni

74
klirot kako neposlu{en i nepokoren, bidej}i ti, site niv gi rodi preku Evangelieto
(1Kor. 4: 15) i gi napravi predani na sebe si i Na Boga, nitu pak da ne obvini{ nas
deka gi otfrluvame tvoite zapovedi. A i kaj tvoeto stado nema ni{to posebno {to e
dostojno za ukor. Toga{ zo{to gi ostava{ decata da ja oplakuvaat tvojata bespri~inska
ostavka? Dali }e me poslu{a{ o~e, ili ne?! No jas se osmeluvam da re~am: {to i da
zboruva{ nema da poslu{am, {to i da pravi{ nema da se soglasam! Za{to mislam deka
otkazot e svojstven samo na nedostojnite78, a ti si pove}e i podragocen od sekoe
dostoinstvo!
Starecot se pot~ini na tie zborovi i bez da progovori pred carot ni zbor pove}e za
svojata ostavka, se vrati vo manastirot.
Me|utoa tamu, za razlika od zemniot - Sevi{niot Car se poka`a mnogu po
blagonaklonet kon `elbata na svojot veren sluga: samo {to se vrati nazad, svetiot starec
se razbole.
Prebivaj}i vo postojano molitveno op{tewe so Boga i nebesniot svet, sveti
Kliment go doznal i ~asot na svojata smrt. Nekoi od negovite u~enici videle vo son,
kako svetite Kiril i Metodij do{le pri bla`eniot i mu go preтska`ale krajot na negoviot
`ivot.
No, preosveteniot ne prestana da go vr{i svoeto pastirsko delo do posledniot
moment. Re~isi na bolni~kata postela, bo`estveniot Hristo~ezniv episkop, na
slovenskite crkvi im go podari posledniot predsmrten i prekrasen dar - go dovr{i
prevodot na cvetniot Triod, seto ona {to Svetata Crkva go pee od slavnoto Hristovo
Voskresenie do Pedesetnicata. Po toa ostroumnite samite mo`at da presudat, kakov
be{e toj vo pomladite godini koga ima{e krepko telo, otkako i vo takva sostojba na
bolest i krajna stare~ka iznemo{tenost, ponese makotrpni trudovi i izvr{i golemo
Bogougodno delo. Vsu{nost, negoviot vnatre{en ~ovek se obnovuva{e tolku pove}e,
kolku {to nadvore{niot tlee{e (2Kor. 4: 16), pa toj mo`e{e da ka`e zaedno so svetiot
apostol Pavle: „Koga sum nemo}en, toga{ sum silen” (2Kor. 12:10).
[to u{te da re~eme? Soglasno so kanonite79, toj napravi zave{tanie za knigite
{to gi napi{al i za skromniot imot {to go poseduva{e. Ona, malku {to go ima{e -
osven Boga so Koj sekoga{ op{te{e i so Koj se obogati ovoj mudar trgovec, koj najde
„dobar Biser” vo poleto i s# prodade za Nego; go razdeli na dva dela i ednata polovina
ja ostavi na episkopijata a drugata na svojata sveta obitel. Taka i so toa toj poka`a,
kako treba da se pe~ali i kako da se ispolzuva spe~alenoto, i ednoto i drugoto - s#
spored Bo`jata volja. Toj prima{e darovi i od blagoverni knezovi i carevi, poka`uvaj}i
ni deka i niv nikoj ne treba da gi ottu|uva i prenebregnuva, za{to toa ni go poka`a i
samiot Bog, koga ne samo {to ne ja prenebregna `enata - mironosica - tuku ja primi i i
dade mesto vo evangelieto.
Otkako taka po`ivea i go ukrasi arhierejskiot prestol {to mu be{e daden od
Boga, i otkako slo`i kraj - skladen so po~etokot i pokriv - prili~en za osnovata; toj se
preseli kaj Gospoda. A negovoto bo`estveno telo ramno po ~est na du{ata, iako po

78
Treto kanonsko pravilo na Sveti Kiril Aleksandriski.
79
40-ti kanon na Svetite Apostoli, 24-ti Antiohiski, 92-ri Kartaginski.

75
dostoinstvo ponisko od nea, be{e tor`estveno opeano so “opelo” i be{e polo`eno vo
svetata obitel, vo grobot {to toj sam so svoite race go napravi, vo predniot desen del
od hramot, na 27 juli, koga vladee{e bugarskiot car Simeon, vo 6424 godina od
Adam, a 916 po Hrista.
No, iako bogonosniot na{ arhipastir blagovoli da go napu{ti ovoj `ivot, sepak
negovata blagodat ne is~ezna, duri i pravot na svetiot u~itel prodol`i da izvr{uva
blagodejanija, lekuvaj}i sekoe stradawe i sekoja bolest. Za toa svedo~i ~ovekot so
suvite race i noze, {to be{e izlekuvan pri vleguvaweto vo hramot, koga se izvr{uva{e
svetata Liturgija. No nikoj od narodot ne znae{e, nitu koj e toj, nitu od kade e. A koga
po~na da Mu blagodari na Boga za svoeto iscelenie, da se ispoveda, da gi podiga
svoite isceleni race, toga{ so svoeto vikawe go privle~e vnimanieto na site bogomolci,
{to se nao|aa vo hramot. Prisutnite go pra{aa: Koj e, od kade e i od koi pri~ini taka
neobi~no se odnesuva? Toj raska`a s# po red: deka bil rodum od Ohrid, deka mnogu
godini te{ko stradal od taa bolest i poradi toa, opfaten od bolka i o~ajanie, mu do{lo
na um da se pokloni pred grobot na svetecot, so nade` deka }e dobie uteha od nego,
bidej}i toj s# mo`e vo Hrista (Fil. 4: 13). I taka so golemi maki - na svoite isu{eni race
i noze, se dovlekol do grobot na prepodobniot, padnal vo bezsoznanie i videl kako
nekoj starec go pogalil po glavata i mu zapovedal da stane. Koga gi slu{nal tie zborovi
vo negovoto telo se slu{nal {um (Ezek. 37: 7) i triewe na koskite i po~ustvuval kako
se zacvrsrtuvaat opu{tenite telesni organi, a muskulite se {irat i razdvi`uvaat. Potem,
otkako do{ol na sebesi, toj postanal zdrav: nemal pove}e suvi race, nemal pove}e suvi
noze, nemal pove}e nikakva bolest.
„I sega, - vele{e toj, gi krevam svoite race kon Onoj {to mi gi isceli i stojam na
svoite noze.“
Taka zboruva{e ~ovekot {to pred malku be{e sakat i od dlabo~inata na svoeto
srce izliva{e zborovi na neizmerna blagodarnost. Zaedno so nego i site prisutni, so
slavoslovija i blagodarstveni himni, Go proslavuvaa i veli~ea Boga i Negoviot svetitel.
No {to mi treba da nabrojuvam ova i ona. Koj ne znae na kolku
demonoopsednati i na kolku bolni od razli~ni bolesti, toj im podari izbavuvawe od
ma~nite stradawa, koga tie doa|aa na negoviot grob, ili koga go povikuvaa na
pomo{ negovoto sveto ime, dovolno be{e samo edno - da imaat vera kon „beсplatniot
lekar”. Poradi toa, ne e mo`no da se opi{e kakava revnost projavuvaa slovenite od site
vozrasti, otkako }e vkusea od blagodatta na svetecot, i so kakva blagodarnost ja
iska`uvaa svojata po~it. Site na sekoj na~in doprinesuvaa za blagolepieto na negoviot
hram i za odr`uvaweto na bogoslu`beniot red vo nego, prinesuvaj}i darovi sekoj
spored svoite mo`nosti. Mnogumina go ostavaa poro~niot `ivot i po~nuvaa nov `ivot -
spored evangelskite zapovedi.

***

76
 „O bo`estvena i sveta glavo, na koja Svetiot Duh go utvrdi Svojot prestol! O,
svetilo, {to ne go predvodi{ samo denot, ili samo no}ta, no i nas, i dewe i no}e ne
ozaruva{ so blagodatni darovi! I koga se borime so isku{enija, ~ii mrak ne pokriva
kako nekoja temna no}, i koga se nasladuvame na pokojot i radosta od blagodatnata
svetlina koja preku tebe i nas ne prosvetuva, i vo edniot i vo drugiot slu~aj nie sme
udostoeni so tvojata milost. O trubo, so koja ni затруби Ute{itelot! O, dobar pastiru
{to ja polo`i svojata sveta du{a za nas tvoite ovci (Jov.10:11), i {to so mnogu trud i
pot, verno stado na Boga Mu sozdade! [to ne nastani na trevno mesto, srede Пismata
protolkuvani so tvojot bo`estven jazik, {to ne сочува pri tivkata voda na bo`estvenoto
kr{tenie i preku vr{eweto na dobri dela ne upati po patot na pravdata! (Ps. 22: 2,3).
Blagodarenie na tebe celata zemja na slovenite go pozna Boga! So pesni i
psalmopeewa ja utvrdi Crkvata, so ~etiva i besedi gi objasni praznicite! So `itijata na
svetitelite, monasite gi upati kon podvi`ni{tvo. Blagodarenie na tebe sve{tenicite se
u~at da `iveat spored svetite kanoni - blago~estivo i so trudoqubiva gri`a za (ona)
bo`estvenoto!
O, ti, zemen angel i nebesen ~ovek, {to na Boga si Mu prigotvil narod izbran,
revnitel kon dobri dela (Tit. 2: 14) kakvi {to gi vide vo tvoeto sveto lice! O, maslinko
{to nikako ne otstapuva{ od patot na svoite u~iteli, svetite ramnoapostoli Kiril i
Metodija i izobilno proizveduva{ sinovi na milosrdieto! O, rakovoditel na slepite, za
kakva i da e slepotост i za kakvo i da e rakovodstvo da se pomisli! Ti go budi{ i
najzakoraveniot ge{nik na pokajanie, go prifa}a{ od mra~nite bezdni na porokot, go
vodi{ po trnliviot i te`ok pat na Evangelsko-asketskiot podvig i go naseluva{ vo
spasitelniot korab na Hristovata sveta Crkva! Pak i pak nadgleduvaj go tvoeto
nasledstvo, bidej}i sega mo`e{ pove}e i ima{ pogolema sila, odkolku nekoga{, koga
be{e vo telo! Uni{ti ja lo{ata eres, koja po tvoeto bla`eno uspenie, kako zarazna bolest
navleze vo tvoeto stado, gi rastura i pogubuva ovcite na tvoeto pasi{te! Sveti i dobri
na{ pastire, za~uvaj ne i nas - tvoite neopitni potomci, od varvarskite napadi i
sekoga{ bdej nad nas i nad tvojot straden narod, a najmnogu sega koga `alosta e blizu
a nema koj da ni pomogne (Ps. 21: 12)! Koga skitskiot me~ se napoil so krvta na
tvoite naslednici i racete na bezbo`nite gi predadoa trupovite na tvoite ~eda za hrana
na nebesnite ptici! Uni{ti gi tie race so desnicata na Boga, komu Mu slu`e{e!
„DAJ MU MIR NA TVOJOT NAROD ZA DA MO@EME SO POLNA
RADOST DA GO SLAVIME TVOJOT SVET SPOMEN! ZAEDNO SO TEBE DA
GO SLAVIME OTECOT I SINOT I SVETIOT DUH, KOMU MU PRILEGA
SEKAKVA SLAVA ^EST I POKLONENIE, SEGA I SEKOGA[ I VO VEKI
VEKOV! AMIN !!!“

77
 Predanie za kolerata vo Ohrid, vo 1910 godina

Stariot Sandre ^ipan, dolgogodi{en epitrop pri crkvata Sveti Kliment vo Ohrid,
ni go raska`a ovoj nastan: „Vo 1910 godina vo Ohrid besneela kolera. Gradot sekoj
den se polnel so mrtovci, a lek nemalo. Narodot bil vo golem strav i po~nal da se
preseluva i da bega vo okolnite sela. Manastirot „Sveti Naum” bil poln so izbegani
Ohri|ani. Pove}emina lu|e sфatija deka toa e kazna Bo`ja zaradi grevovite, i se molea
na Boga za prestanuvawe na epidemijata, no Bo`ijot gnev ne stivnuva{e.
Potoa, veli Sandre: „Mu rekov na otec \eor|ija i u{te na eden sve{tenik, {to
slu`e{e vo crkvata na Sveti Kliment, da se krenat mo{tite na Sveti Kliment, i so niv da
se napravi litija niz gradot. Sve{tenicite se soglasija. I taka, - zaedno so niv i u{te
nekolkumina vernici, vedna{ pojdovme vo crkvata „Sveti Kliment”, za da ja izvr{ime
pokajni~kata molitvena procesija (litijata) - na{ata posledna nade` za izbavuvawe od
smrtonosnoto zlo.
So tor`estveni slavoslovija, duhovni pesni, kadewe i zapaleni sve}i, gi krenavme
svetite mo{ti i svetata litija trgna po ulicite na gradot. Patem po~na da ni se
pridru`uvaat mnogu lu|e, koi so solzi vo o~ite, skru{eno i so golemo pokajanie se
molea na Boga, na Presveta Bogorodica i na svojot za{titnik - sveti Klimentа, za
milost kon unesre}enite lu|e i kon svetiot grad. Koga go pominavme stariot del od
gradot i trgnavme niz ~ar{ijata, litijata ja prate{e golema masa narod. Turcite ne ni
pre~ea, za{to i tie,kako muvi, pa|aa od kolerata. Posle dolgotrajnite pesnopenija na
duhovni himni i crkovni slavoslovija, litijnata povorka,so svetite mo{ti, pomina niz
celiot grad i do ve~erta se vrativme vo crkvata „Sveti Kliment”.
Ovaa grozna i smrtonosna bolest po zastapni{tvoto na svetiot na{ otec Kliment
Ohridski ~udotvorec, pred ^ovekoqubiviot na{ Gospod Isus Hristos i pred Presvetata
Deva Bogorodica, nаedna{ prestana. Od toga{ nikoj vo gradot pove}e ne se razbole od
kolera.
Dolgo vreme potoa, lu|eto od dlabo~inata na srcata, prinesuvaa golem
pokajni~ki pla~ i ridawe zaradu svoite grevovi, gledaj}i gi grobovite na `rtvite {to gi
zede nemilostivata bolest. Zatoa treba i nie postojano da prolevame solzipokajni~ki,
da vozdi{uvame od dlabo~inata na srceto, gorko da ridame od dnoto na du{at, za da gi
iзмиеме grevovnite porivi vo nea i so bogougodni misli na na{iot um da ja napoime
zemjata na na{ata du{a, ta dobro da ja obrabotime za da ni ra|a evangelski dobrodeteli.
Taka da se izbavime od ve~nite maki na pekolot, a da Go stekneme Carstvoto
Nebesno. Amin!

Blagodatnata li~nost i nezemniot `ivot na sveti Kliment, inspirativno

dejstvuvale vrz poeti~kata struna na arhiepiskopot Teofilakt. Vo svojata bogoslu`ba za

78
nego, toj sv. Kliment go narekuva „nebesen ma`, koj ja sozercuva premudrosta -
odedna` i celosno, vo lice”; „vistinsko lozje, koe se obrabotuva od Boga”. Zborovite
mu gi opi{uva kako „blagouhani cve}iwa na rajot”, - iscelitelni za sekoja telesna i
du{evna bolest. „Sledej}i go svetilnikot na Panonija - Kiril, Kliment go napravil
svojot `ivot tablica i prvoobraz na dobrodetelite”; toj se hranel od „mlekoto na
dobrodetelite”, „Гi uni{til zemnite strasti” i stanal “pravilo na vozdr`anost i krotost”,
„tatko na dobrodetelite”.
Pokraj kratkoto `itie, kultot i na drug ohridski arhiepiskop Димитриј
Hometijan, kon sv. Kliment e izrazen i vo trite kanoni. Re~isi vo sekoj stih od
kanonite preovladuva negovoto ~ustvo na mahinalno (spontano) preklonuvawe pred
likot na slovenskiot prosvetitel. Za poetot, prosvetitelot e „bla`en”,„prebla`en”,
„preslaven”,„angel, koj se javil na zemjata”; „Bo`ji ~ovek, ~udotvorec, miroto~iv,
golem zastapnik”...
Pevecot iska`uva poseben interes kon Apostolskata prosvetna dejnost na sveti
Kliment. Iskorenuvaweto na jazi~ni~kite ostatoci i ereti~kite zabludi, od sveti Kliment
mo`e da se re~e, prestavuvaat glavna tema vo prvite dva kanona. Epohata na sveti
Kliment, poetot ja poistovetuva na epohata na vselenskite crkovni oci, pa duri na
apostolskata i na Mojseevata epoha. Kliment e “velik otec”, “velik svetilnik me|u
ocite”, “velik erarh”, “bogomudar otec”, “pastir i u~itel na miziskiot narod”,
“premudar arhierej”, “bo`estven pastir”, “slava na arhiereite”, “propovednik na
verata”, otec, “koj - onie {to spiea vo temnninata, gi odvede kaj nezaleznata svetlina,
“veren slu`itel na Hrista”, “utvrduvawe i stolb na Crkvata”, “stroitel na Bo`jite tajni”,
“nov Mojsej”, koj{to - so `ezalot na svoite zborovi, hrabro go razdeli moreto na lagata
i go izbavi noviot Izrael od racete na duhovniot faraon. Celiot slovenski narod, i
posebno gradot Ohrid, se pretstaveni kako likuvaat i so slavoslovija go opevaat svojot
velik svetitel. Vo o~ite na poetot kivotot so mo{tite na svetitelot e neprocenlivo
bogatstvo - son~ev(a) krug (yvezda), za Ohrid.
Vo tretiot kanon izvor na vdahnovenost na poetot, pretstavuva ~udotvornata sila
na svetitelot.
Tret ohridski arhiepiskop,{to go opeal ovoj na{ bogoposinoven svet otec,
temelnik i stolb na Ohridskata Crkva e Grigorij.

ЖИТИЕ НА СВЕТИ НАУМ –

ОХРИДСКИОТ ЧУДОТВОРЕЦ80

80
Ova `itie e sobrano i sostaveno od trite `itia na sveti Naum, od `itieto na sveti Kliment i od drugi
`itija kade {to e spomnato za negoviot `ivot i delo.

79
 Ete bra}a vi go pretstavuvame и ova sveto `itie, za da ne ostane bez pomen
prezviterot Naum, bratot, drugarot i sostradalnikot na bla`eniot Kliment, so kogo toj
pretrpe mnogu bedi i stradawa od ereticite.
Toj prepodoben i svet otec na svetata pravoslavna crkva izrasna vo Mizija. Se
rodi okolu 830 godina i soglasno so vospituvaweto od blagorodnite roditeli,
bo`estveniot Naum, bogatstvoto.I blagorodstvoto gi smeta{e za plevel. Ispolnet so
qubov kon duhovniot podvi`ni~ki `ivot, toj im se pridru`i na ramnoapostolnite bra}a
Konstantin Filosofot i Metodij, predavaj}i se celosno vo nivnite race.
Tie gi zaobikolija site gradovi i oblasti, za da gi preobratat vo Пravoslavie
zabludenite narodi. Pretrpea beskrajni maki, zatvori, nasilstva i proteruvawe od
neprijatelite na Hristovata vera, bea tepani, huleni i ismejuvani.
Za da gi pridobijat mnogubrojnite slovenski narodi da Go spoznaat Hrista, i da
gi osvetlat so svetlinata na blago~estieto, Go prevedoa Svetoto Pismo - Stariot i
Noviot zavet, i osnovnite bogoslu`beni knigi, od elinski na slovenski jazik,
sproveduvaj}i go jasno slavjanskiot zbor so slovenski bukvi {to samite gi pronajdoa.
Pred da im go objavat toa na ovie narodi, bla`enite Naum, Kiril, Metodij i
Kliment i ostanatite sveti ramnoapostoli, slo`no odlu~ija da go pretstavat svoeto
polezno i presveto delo pred Vselenskata Crkva za blagoslov i potvrda. Gi zedoa
svetite knigi ispolneti so Bo`jiot Duh i stignaa vo starata prestolnina na Romeite.
Vo toa vreme arhierej vo Rim be{e golemiot Adrijan, koj otkako razbra za doa|
aweto na svetitelite i za pristignuvaweto na svetite mo{ti na svetiot Kliment papa
rimski {to tie gi nosea so sebe, izleze daleku so celiot sve{teni~ki sobor i gi pre~eka
tor`estveno i so po~esti kako {to im dolikuva na takvite presveti lica.
A Sveti Naum kako pomlad od sopatnicite i najmnogu zapalen od Bo`jata
qubov, prv tr~a{e i pove}e se trude{e, ne kako sorabotnik na svetite u~iteli, tuku kako
nivni sluga i rob. Toj slu{a{e i so golema radost, trudoqubivo gi izvr{uva{e site
zada~i {to mu bea zapovedani.
Koga vleguvaa vo gradot, Gospod preku svoite slugi napravi golemi i nadprirodni
~uda, proslavuvaj}i gi onie {to Nego Go slavat. I taka mnogu slepi
progledaa,podgrbavenite se ispravija, gluvi i nemi proslu{aa i prozborea, kucite
proodea i mnogu drugi se is~istija od ne~istite duhovi i razli~nite bolesti. Vo ovie
~uda arhierejot go vide Bo`jiot znak i se uveri deka nivnite dela se od Boga, pa gi
zamoli svetitelite da mu gi poka`at knigite {to gi prevedoa. Otkako gi pregleda so
golema sovesnost i strogost, sporeduvajki go gr~kiot so bugarskiot prevod i koga gi
najde vo s# slo`ni i istovetni, gi potvrdi i odobri kako verodostojni za op{ta upotreba
na slovenskite narodi.
Toga{ velikiot papa Adrijan zapoveda da se otslu`i celono}no bdenie: ve~erna,
utrena i liturgija vo golemiot hram na svetite apostoli Petar i Pavle. Pri toa prvo
veli~estveno bogoslu`enie na slovenski jazik, na toj istoriski nastan za slovenskite
pravoslavni narodi, toj rakopolo`i pove}emina - od u~enicite na savetite Kiril i
Metodija, za prezviteri i |akoni. Me|u niv so prezvitersko dostoinstvo be{e udostoen i
bogoqubiviot Naum.

80
 Otkako Svetitelite go ispolnija dobro~estivoto delo, trgnaa nazad sekoj vo
svoeto mesto, a celiot narod od gradot im izleze vo presret, ispra}ajki gi so golema
~est i veli~ie. Kon niv pristapuvaa i onie {to imaa maki i bolesti i se izlekuvaa. Tolku
bea blagorodni i sveti tie lu|e, {to duri i od o~ite im izleguva{e iscelitelna blagodat
koja gi isteruva{e site bolesti i stradawa od ~ove~kite du{i i tela. Site onie {to gi
ispra}aa, so mnogu solzi i taga na licata se rzdeluvaa od niv i na kraj se prostija me|u
sebe, se celivaa so duhovna qubov, se blagoslovija i taka svetite ramnoapostoli trgnaa
po patot {to im predstoe{e.
Silniot i golem Kiril, na~alnik i voda~ na toa bogoqubivo delo ostana vo Rim i
tamu go napu{ti sega{niot privremen i ma~en `ivot i premina vo ve~niot i besmrten,
za da se raduva so Hrista, vr{ej}i i po smrtta bezbroj ~uda, le~ej}i sekakva bolest i
slabost i odbivaj}i sekakvo |avolsko dejstvo.
^udesniot Metodij, ja otstrani od sebe `alosta za svojot sakan brat Kiril i zaedno
so site u~enici otide vo Panonija i Moravija, vo gradot Velegrad, kade be{e postaven
za arhierej. Tamu svetitelite pretrpea mnogu maki od gordelivoto i varvarsko pleme -
Alamanite, {to be{e mnogu samouvereno i pot~ineto na eresi i huli protiv Svetiot
Duh, i se pridr`uva{e kon pogibelnoto u~ewe na bezumniot Apolinarij. So ma`estvena
i nepokolebliva borba protiv takvite i site drugi soblazni, so pomo{ na Svetiot Duh,
ovie bo`estveni ramnoapostoli obratija mnozina moravski sloveni vo pravoslavie. I
taka, otkako s# dobro uredi i zavr{i, preosve{teniot Metodij se pretstavi pred
Gospoda. Toj za svoj naslednik go postavi moravec Gorazd, koj nabrgu be{e simnat
od arhierejskiot tron od nekoj si vlav po ime Viglis, ispolnet so makedonievata i
apolinarievata eres. Toga{ se krenaa varvarite so me~evi i so drugi bojni orudija protiv
Hristovoto stado, pa otkako gi fatija kaj tamo{niot knez, bezmilosno gi izlo`uvaa na
sekakvi maki, i edni gi prodadoa na nekoi tamo{ni Evrei za pari a drugi gi frlija vo
zatvor.
Onie sve{enoslu`iteli {to gi zedoa Evreite, bea odvedeni vo Venecija i tamu gi
prodavaa, no po Bo`jeto Providenie, Koe so Svoeto budno Oko neprestajno bdee nad
svoite verni slugi, toga{ vo Venacija dojde eden carski ma` od Konstantingrad, po
nekoja carska rabota. I koga blago~estiviot ma` dozna za niv, edni otkupi i gi pu{ti na
sloboda a drugi gi zede so sebe vo Konstantingrad i mu gi pretstavi na carot Vasilij.
Tamu tiepotorno im se vratija na svoite porane{ni sve{teni~ki ili |akonski dol`nosti i
Mu ispeea blagodarstveni i pofalni pesni na Boga, za{to dobija zasolni{te kaj
vizantiskiot imperator i nikoj od niv ne ostana vo robstvo.
A {to napravi so zatvorenite sve{tenou~iteli Bog, Koj ne dozvoluva da se
navreduvaat i be~estat negovite lu|e? Dodeka svetitelite se nao|aa vo zatvorot i so seta
du{a i srce ednoglasno peea „Gospodi Tvojot Presvetol Duh ...”, O ~udo!
Vedna{ nastana zemjotres, celoto mesto se zatrese i padnaa mnogu yidovi i ku}i na
tiranite, se raskinaa sinxirite i prangite od nozete na Svetitelite i se otvorija vratite na
zatvorot. Site se za~udija od toa ~udo i Go veli~aa Boga i Negovite svetiteli. No
duhoborcite mu go prepi{aa toa ~udo na Velzevul, kako nekoga{ Judeite - ~udata na
Hristos, i gi isteraa daleku od taa zemja. A tie, otkako go istresoa pravot od nozete

81
(Mat.10,14), (Mar.6,11); izlegoa i trgnaa po patot raduvaj}i se za{to se udostoija da
stradaat za Svetiot Duh, kako nekoga{ apostolite za raspnatiot Vladika - Hristos.
A Moravskata zemja, kako {to be{e prorekol svetiot arhiepiskop Metodija,
poradi eresite i bezzakonijata, poradi progonuvaweto na pravovernite otci i zaradi
stradawata {to tie gi podnesoa od ereticite na koi moravskite `iteli im veruvaa, nabrgu
primi odmazda od Boga. Ne po mnogu godini dojdoa Ugrite, peonski narod, i ja
porobija zemjata i ja zapustija.
Svetite pak prepodobnoma~enici, ovie novi Hristovi ispovednici, se setija na
zborovite {to Hristos im gi izre~e na apostolite: „Koga }e ve proterat od eden grad
begajte vo drug” (Mat. 10: 23) i trgnaa na razli~ni strani: edni vo Mizija a drugi vo
Dalmacija i Dadija pa duri do Ilirik. Seto toa se slu~i po Bo`ja promisla za da bi
mo`ele da opfatat {to pove}e kraevi so propovedta na Evangelieto i slovoto Bo`jo
stokratno da se umno`i. Odea taka bez hrana i obleka niz nepoznati (bezpa}a) pati{ta,
podnesuvaj}i razli~ni isku{enija.
Kliment, Naum i Angelarij odej}i po patot kon Dunav stignaa do edno selo, i sakaj}i
da im pozvolat na svoite napateni tela edna mala vozdi{ka, se smestija tamu kaj eden
bogoqubiv i gostoqubiv ~ovek.
Toj ~ovek ima{e sin edinec, ubav i vo cvetot na mladosta. No koga gostite
vlegoa vo domot, mladoto mom~e naedna{ po~ina.
Kolku strada{e ogor~eniot tatko, kolku mnogu pla~e{e i rida{e za svoeto ~edo i
{to li ne im iska`a na gostite:
„Ubava nagrada za moeto gostoprimstvo. Zatoa li vi ja otvoriv vratata da se
zapusti mojot dom i da ostane bez naslednik? Zatoa li vi ja podadov desnicata za da ja
izgubam taa moja edinstvena desna raka?... Sigurno vie ste ma|epsnici i neprijateli na
Ediniot Bog i poradi toa {to ve primiv pod mojot pokriv Toj vaka me kazni. O mil
moj sine! Ti {to mi be{e podragocen i pomil od celiot imot, posakan od samiot moj
`ivot, ti umre koga vlegoa ovie prokletnici!... No vie zlobnici nema da ja izbegnete
kaznata Bo`ja duri i da se poslu`ite so site va{i magii... Jas zaradi va{ata zloba izgubiv
sin edinec i zatoa sega }e ja primite kaznata za s# {to napravivte.“ Toga{ tatkoto
pobara da mu donesat orudija za ma~ewe i verigi.
A bla`enite, imaj}i ~ustvitelni i ~ovekoqubi du{i, gi obzede sram i ne pomalku
od tatkoto `alea i stradaa. Toga{ tie odlu~no i smelo re{ija da go povikaat imeto Bo`jo,
za{to znaea deka za Nego i nevozmo`noto e mo`no (Mat. 7, 20). No najprvin se
obratija kon o`alosteniot roditel:
„^ove~e Bo`ji, nie ne seme ma|epsnici tuku sme slugi na Ediniot Bog, Koj so
edno povikuvawe mu go povrati `ivotot na ~etiridnevniot ve}e zamirisan mrtovec i
Koj mo`e samo so eden dopir na Negovata raka da ja pobedi smrtta. Ako misli{ deka
nie sme vinovni za smrtta na tvojot sin bidi spokoen! Za{to nie veruvame deka
Gospod }e mu daruva `ivot poradi Negovata golema milost i ~ovekoqubie!“
I otkako se pomolija za deteto, blagodatta Bo`ja go voskresna i tie go predadoa `ivo na
ogor~eniot tatko. Toga{ tatkoto celiot vozbuden od rados izvika:
„Sveti rabi Bo`ji, prepodobni otci i spasiteli na mojot dom prostete mi za{to ne
ve poznavav! No ete s# {to e moe e pred vas na raspolagawe kako {to pred vas sum na

82
raspolagawe i jas va{iot sluga! Slu`ete se so mojot imot a mene dovolno mi e da go
gledam moeto ~edo {to sega vie povtorno mi go rodivte!“
Toga{ tie Mu blagodarea i Go slavea Boga, ja pofalija verata na blago~estiviot
~ovek, i isprateni so golemi po~esti trgnaa kon predstojniot pat.
Na krajot posle mnogute isku{enija, so Bo`jata sila svetitelite stignaa vo
zemjata na Bugarite. Tamu veli~estveno i so golema po~est gi pre~eka toga{niot
vladetel Mihail - Boris, kako sveti otci i u~iteli na crkvata. Udostoeni so site po~esti
prepodobnite Naum i Kliment izvesno vreme `iveeja kaj eden visok ~inona~alnik vo
kne`evskiot dvorec so ime Eha~. Za vozvrat tie na nego i na negovoto semejstvo mu
dadoa mnogu poskapoceni darovi, seej}i go vo nivnite srca semeto na slovoto Bo`jo i
prosvetuvaj}i gi so svetlinata na Svetata Troica. Taka na niv se ispolnija zborovite na
sveti Pavle: „Seej}i go duhovnoto go `neeja telesnoto” (1. Kor. 9,11). Dvajcata
prosvetiteli posle ne mnogu vreme bea nastaneti vo novoizgradeniot manastir za niv -
„Sveti Pantelejmon”, kade neumorno se oddadoa na pastirska i kni`evna dejnost.
Potoa, spored nivnata volja i potrebite na novosozdadenata slovenska crkva,
blagoverniot car gi isprati niz okolnite zemji i mesta za da Go propovedaat imeto na
Hrista i Svetoto Pismo vo {to bea usovr{eni. Toj im naredi na gr|anite da gi slu{aat
svetitelite i da se pot~inuvaat na nivnite naredbi, da im pomagaat vo izgradbata na
hramovite, za da se umno`uva blago~estieto.
Sekoj od otcite zamina na svoeto apostolsko mesto. Sveti Kliment dojde vo
ilirskite i lihnidski (ohridski) oblasti a prepodobniot Naum ostana kako carski
duhovnik i sovetnik vo Pliska - prvo kaj knezot Boris, a podocna kaj carot Simeon,
izvr{uvaj}i go istovremeno u~itelskoto delo vo tie oblasti so centar vo Preslavskiot
manastir.
Vo Preslav sveti Naum celi sedum godini mu go prpoveda{e evangelieto na
narodot, ja {ire{e slovenskata pismenost, osposobuva{e sve{tenici, i go objasnuva{e
Svetoto Pismo i delata na svetite oci. Pottiknuvaj}i gi svoite po nadareni u~enici 81 i
sorabotnici da prepi{uvaat, preveduvaat i da sozdavaat i svoi dela, toj tuka sozdade i
razvi {iroka kni`evna i prosvetna dejnost.
A na bregot na Ohridskoto ezero bla`eniot Kliment osnova u~ili{te na slovenski jazik i
sobra okolu 3500 u~enici. Posle sedum godi{no u~itelstvuvawe, toj be{e postaven za
episkop vo Devol, po inicijativa na car Simeon, sin na blagoverniot Boris, koj se
otka`a od carskiot prestol i primi mona{ki postrig. Toga{ na mestoto od bo`estveniot
Kliment, svetiot car - monahot Mihail i negoviot sin Simeon go ispratija sveti Naum
da ja prodol`i u~itelskata dejnost vo Ohrid.
Tamu, svetitelot gi vr{e{e istite bogougodni dela {to gi zapo~na negoviot
predhodnik, so svoite mudri u~ewa gi upatuva{e site vo verata Hristova,
osloboduvajki gi od zabludata nasledena od nivnite tatkovci i utvrduvaj}i gi vo

81
Me|u po poznatite od tie u~enici bil Konstantin Bregalni~ki (Preslavski). Po inicijativa na sveti
Naum, toj go napi{al „Pou~itelnoto evangelie”. Vo predgovorot na toa delo somiot Konstantin
istaknuva: „Poradi toa i jas, skromniot Konstantin, ubeden vo silata na evangelskata zapoved - za
poslu{anie kon tvoite molbi, brate Naume, se prekloniv pred tvoeto smirenie”.

83
pravoslavieto. Toj vo s# mu pomaga{e na svetiot arhierej Kliment, kako Aron na
Mojsej kaj izrailskiot narod vo drevno vreme.
Taka bogonosniot Naum `ivee{e devstveno i celomudreno, vo postojana
molitva od mladosta pa se do krajot na negoviot `ivot. Pokraj bistrite izvori na rekata
Drim kraj bregot na Beloto ezero, toj izgradi manastir posveten naSvetite
Arhangeli82so ktitorstvoto na bloago~estiviot bugarski car - monah, Boris - Mihail i
negoviot sin, car Simeon, vo 6413 godina od sozdavaweto na svetot ili 905 godina od
Hrista. Otkako u~itelstvuva{e sedum godini prepodobniot otide vo svojot manastir i
tamu po`ivea u{te deset godini. Napravi s# 83 {to Mu be{e ugodno na Boga i pred
krajot na negoviot `ivot primi mona{ki ~in84. Se upokoi vo dlaboka starost na 23
dekemvri 910 godina, predavaj}i ja svojata du{a vo Bo`jite Race. Negovoto ~esno telo
be{e pogrebeno od bo`estvenite race na Hristoviot arhierej sveti Kliment Ohridski, i
polo`eno vo grobot od desnata strana na hramot.
Na Troi~niot Bog, (Koj go proslavi svojot sluga kako iscelitel na sekakvi bolesti i
rani, izgonuva~ na besovi i mnogu drugi ~uda), Mu prilega sekoja slava ~est i
poklonenie, sega i sekoga{ i vo ve~ni vekovi. Amin!

^etiri zaveta na svetiot na{ prepodoben otec Naum

Ohridski ~udotvorec (spored predanieto)

Eden den pred badnik, otkako na{iot prepodoben otec Naum, ja zavr{i svetata
liturgija vo manastirot i gi pri~esti monasite i verniot narod, po~ustvuva deka mu se
pribli`uva ~asot na razdelbata so ovoj svet. Zagledaa monasite vo negovoto
blagoobrazno, no bledo lice - poradi starosta i isto{tenosta od makotrpnite podvizi i
trudovi, i vidoa kako od nego trepere{e nekakva blaga svetlost, od {to svatija deka

82
Podatocite za vremeto koga sveti Naum go podignal manastirot {to gi davaat dvete kratki
slovenski `itija se razli~ni - spored ednoto toa se slu~ilo vo 905 a spored drugoto vo 900-ta godina.
Osvetuvaweto na manastirot go izvr{il svetiot episkop Kliment, pri {to toj odr`al sve~ena beseda,
pod naslov „Pohvalnoto slovo za bestelesnite arhangeli Mihail i Gavril”.
83
Sveti Naum se javuva i kako kni`even tvorec. So sigurnost mo`e da se ka`e deka toj napi{al
„Kanon na sveti apostol Andrej” za{to negovoto ime se sorr`i tamu vo ras~itaniot akrostih: „Pеrvago
Hristova apostola hvali niщi Naum”. Kanonot go otkril S. Ko`uharov vo slu`beniot minej za mesec
noemvvri - 30-ti den, od XIII vek, vo Zogravskiot manastir. Vo mineite za septemvri i oktomvri od
istiot manastir, Ko`uharov poso~uva u{te dve mo`ni Naumovi dela: „Kanon za prenesuvawe mo{tite
na sveti Jovan Zlatoust” i „Kanon za arhangel Mihail” no bez utvrden akrostih so negovoto ime vo
niv.
84
Vo toga{nata crkovno-pastirska praksa se davalo sve{teni~ki ~inovi na posebni li~nosti
(misioneri, ramnoapostoli), iako ne bile vo bra~na vrska, kakov {to bil i sveti Naum, koj kako {to
rekovmeza sve{trnik bil rakopolo`en vo Rim. Iako se zamona{uva na krajot od `ivotot, toj kako
golem asketski podvi`nik i iskusen duhovnik, okolu sebe ve}e imalsobrano i dobro organizirano
brojno mona{ko bratstvo.

84
naskoro }e mora da se razdelat od svojot duhoven tatko i u~itel. Mnogu se nata`ija i
skri{um, za da ne bidat zabele`ani, si gi bri{ea solzite od svoite o~i.
No svetiot otec ja zabele`a nivnata taga i nivnite solzi, pa gi povika da sednat
pokraj nego, vo tremot pred crkvata. So tivok (krotok) i umilen glas gi pra{a:
„Zo{to pla~ete bra}a moi? Zo{to taguvate, vo ovoj ~as, koga site treba da se
raduvame? Neli sega site se pri~estivme so Presvetata Krv na Bo`jiot Sin, Koja nas ne
soedinuva so Nego i ne pravi sinovi Bo`ji po blagodatta na Svetiot Duh? Zarem toa ne
e povod za radost i pesna? Koga preku Svetata Pri~esna se soedinivte so `iviot Bog,
va{ite grevovi se prosteni i vie ste sega prosveteni, ~isti i sveti, sli~ni na nebesnite
angeli. Me ~udi sega od kade kaj vas taga i pla~ewe - namesto radost i veselba?“
„O, sveti, o dobri o~e na{, oprosti! Ne mo`eme dovolno da se nagledame na
tvoeto sveto lice, site nie ne mo`eme da se naslu{ame na tvoite blagodatni zborovi.
Sakavme da ja sokrieme na{ata taga i da is~eznat solzite {to samite naviraa, no
znaevme deka od tvojata sveta prozorlivost ni{to ne mo`eme da skrieme. Zatoa sveti
o~e, eve ti go ka`uvame ova {to spontano izleguva od na{ite srca, iako ti ve}e toa go
znae{. Taga ja obzede na{ata du{a prepodben o~e Naume, za{to ~ustvuvame deka
naskoro }e si odi{ od nas. Tvojata sveta du{a e vo rajot. No kade nie, slabi i osiroteni
bez tebe, na{iot duhoven tatko? Pla~eme kako {to pla~at sira~iwata pri razdelbata so
rotitelite svoi.“
Velej}i go toa preodobniot starec Ilija, so dvete race ja stisna svojata bela brada
i celiot se oblea vo solzi. Potoa monahot Daniil, prikrivaj}i si go liceto so svoite race,
nata`eno re~e:
„Ne ostavj ne nas, blagosloven o~e na{! Podobro ti site nas eden po eden da ne
isprati{, otkolku nie tebe, za{to ti si silen, kako golem i cvrst dab komu i naj silnite
vetrovi ni{to ne mu mo`at. Ti mo`e{ da se sprotistavi{ na sekoe `ivotno isku{enie, no
nie sme kako tenki trski, koi se povivaat i navednuvaat i od najtivkiot vetar. Nie ne
mo`eme bez tebe.“
Toga{ site bratija po~naa u{te pove}e da pla~at i da jadikuvaat i eden po eden
mu prio|aa na svetitelot Bo`ji. Edni go pregrnuvaa i mu gi celivaa nozete i racete,
drugi ja stavaa negovata sveta desnica na svojata glava, treti obleani vo solzi mu pa|aa
skoro na gradite, ostavaj}i tragi od toplite solzi na negovata mantija. Svetecot so
navednata glava mol~e{e nekoe vreme a molitvej}i vo svojata du{a postojano
razgovara{e so Boga. Potoa ja podigna svojata glava i celiot ispolnet so blagodatna
qubov po~na da zboruva:
„Ne taguvajte bra}a zaradi mojata telesna smrt, {to se pribli`uva! Ovde ve}e se
prisutni angelite {to se isprateni po mojata du{a. No ne treba da se pla{ime od smrtta,
tuku od onaa {to doa|a po smrtta - Bo`ijot sud pred koj sekoja du{a ta i mojata }e bide
izvedena. Smrtta na pravednicite e blagoslovena od Boga i taa e poslatka od med,
za{to na{iot Stvoritel ne ni dal ni{to {to ne mu slu`i na na{eto dobro.
Sum gledal majka kako na svoeto bolno dete mu dava gor~liv pelin, za da go
isceli od treskata. Nerazumnoto dete vreska i so racete ja tepa po liceto svojata majka,
mislej}i deka taa mu dava otrov i deka saka da go umrtvi. A Gospod nas mnogu
pove}e ne saka odkolku {to ne saka na{ata majka, i s# {to Toj ni daruva i pra}a, bilo

85
zdravje ili bolest, radost ili taga, bilo `ivot ili smrt - seto toa slu`i za na{eto dobro i za
na{eto ve~no spasenie.
Ili zar ste zaboravile, bra}a moi, kako {to pove}e pati do sega vi zboruvav deka
smrtta, osobeno za monasite e patevodna yzezda vo ovozemniot `ivot. Obi~niot
~ovek, zapletkan so samo obmani i sueta, od den na den, o~ekuva nekakva sre}a od
svetot ili od lu|eto, a na smrtta ni najmalku ne pomisluva, dodeka nekoja bolest ne go
vrzi za postelata. Za razlika od toa monahot razmisluva za razdelbata od ovoj sueten
svet i koga sedi i koga stanuva, i koga se razdenuva i koga se stemnuva, i dodeka e
zdrav i koga e bolen, i dewe i no}e, s# do poslednata izdi{ka.
Eve i mene smrtta mi doa|a, no Mu blagodaram na Boga {to toa ne e
iznenaduvawe, bidej}i jas ve}e mnogu godini ja ~ekav i sekoj den i sekoj ~as ja
~ekam, ne kako neprijatel, tuku kako prijatel, spored zborovite na bogomudriot Bo`ji
apostol sveti Pavle: „Ne se pla{ime od smrtta i mnogu sakame da se razdelime od
teloto i da pojdeme kaj Gospoda!” Smrtta doa|a, samo da ja izvle~e na{ata du{a od
ovaa nametka - ova meso i krv, voda i koski. Seto toa, taa }e go simne od mojata du{a,
i se nadevam deka spored milosta na Semilostiviot i po va{ite molitvi {to gi upatuvate
kon Nego za mene gre{niot, smrtta kako ptica od kafez }e ja pu{ti du{ata na sloboda,
za da se izdigne, vo nebesnite visini, vo nejzinata vistinska tatkovina, vo preubavite
predeli na ve~nata svetlost i svetiwi.
Zatoa ve molam bra}a, ne taguvajte i ne pla~ete, zaradi mojata smrt. Za{to
va{ata taga ja zasenuva mojata du{a i gi raskolebuva du{ite va{i. Ako, zna~i, imate
po~it kon mene i kon sebe, prestanete so pla~ot i tagata za da ne gi navredite svetite
nebesa Bo`ji, koi so mnogute svoi o~i nas utrovo ne gledaat.
I svetata Crkva pri ~inot na pogrebenieto ne pou~uva deka prio|aj}i kon
upokoeniot i oprostuvaj}i se za posleden pat od nego, treba da go pozdravime so
voskresniot pozdrav: „Hristos voskrese” - za{to so toa ja izrazuvame na{ata vera deka
smrtta ja nema ve}e na zemjata.
Preku Adamovata neposlu{nost, smrtta se prilepi za ~ovekovoto telo, pa zatoa
be{e potrebno i „@ivotot” da se prilepi za teloto, zаda ja odfrli trule`nosta od sebe i
da se oble~e vo `ivot. Zna~i spasenieto na ~ove~kiot rod ne mo`e{e da go izvr{i nikoj
osven samiot ~ovekoqubiv Bog. Zatoa na Golgotskiot Krst strada{e i so podvigot na
krajno trpenie i smirenie ne se podvizuva{e obi~en ~ovek tuku ovopiloteniot Bog. Toa
e dobrovolna smrt po ~ove~kata priroda na Onoj Koj po Bo`estvenata priroda e
nerazdeliv od ~ove~kata,zna~i smrt po ~ove~kata priroda, no smrt vo vnatre{nosta na
edna ipostas na Logosot - Voploteniot besmrten Logos... Зatoa taa e smrt {to
voskresnuva. Smrtta neizbe`no be{e pobedena i uni{tena od Besmrtniot.Zna~i,
Bogo~ovekot Hristos na Krstot premina niz smrtta i ja uni{ti na{ata trule`nost
nasledena od Adamoviot grev, ja uni{ti smrtta i ja pretvori vo `ivot t.e. ja o`ivotvori, i
na{iot `ivot od momentot na Hristovoto voskresenie dobi ve~na smisla... So Svojata
preslavna smrt Hristos na{iot spasitel, go ozna~i krajot na smrtta za nas lu|eto i
po~etokot na ve~niot `ivot.

86
 Od ovie ute{itelni zborovi na svojot svet otec site manastirski bra}a, se smirija,
se pribraa, i bri{ej}i gi solzite od svoite o~i po~naa, dlaboko vo sebe, da ~ustvuvaat
nekakva posebna, ne ovozemna - nebesna radost.
Potoa monahot Arseniј, eden od pomladite me|u bra}ata, stana, se pokloni pred
prepodobniot i re~e:
„Blagoslovi o~e igumene! Ete jas kako eden od pomladite i naj nedostoen od
bra}ata, se osmeliv da go ka`am ona {to mi doa|a na srce: Naj posle,
na{ nenadomestliv (skapocen) u~itele, Bo`ja volja e vie nas da ne ostavite, no te
molime i te prekolnuvame, ne ostavajte ne bez poslednite pouki i soveti. Ostavi ni
kratok i jasen zavet, prepodoben o~e, so koj i nie gre{nite i nedostojnite bi mo`ele da
ja spasime svojata bedna du{a.“
Ovie zborovi kako da go trognaa svetiot starec, za{to site забележаа, kako
nekakva tivka radost se razlea po negovoto ispoteno lice, ispolneto so bo`estvena
toplina. Toj se prekrsti i gi ka`a slednite zbrovi:
„]e vi ostavam zavet moi vozqubeni bra}a, navistina kratok i jasen, spored koj i
jas bedniot se trudev da `iveam, a i vam mo`e mnogu da vi koristi. Samo od ~etiri
zapovedi se sostoi toj zavet i lesno e da se razbere i zapameti. Tie ~etiri zapovedi moi
omileni ~eda se ovie:
1. Poslu{anieto kon duhovnikot i kon u~eweto na svetata soborna apostolska Crkva,
2. Pokajanieto so podvigot na molitveno op{tewe so Boga i Negovite Svetii,
3. Ispovetta so samoukoruvawe i
4. Pri~estuvaweto so Krvta i Teloto Hristovi.
Tie se ~etirite sveti evangelski zapovedi na patot kon spasenieto. Koj saka da se
spasi od ve~nite maki i da Go nasledi Carstvoto Nebesno, mora da gi ispolnuva ovie
~etiri bogodaruvani dobrodeteli.
^eda moi, monasi i site {to go sakate spasenieto, vie i samite znaete deka
podvi`nikot te{ko mo`e da go pre`ivee svojot `ivot, a da ne bide napadnat od dosadata,
za~maenosta, ili od bilo koj drug porok, duri do odredena mera i od o~ajanieto.
I Bo`jite svetiteli ponekoga{ bile zavladeani od |avolskoto o~ajanie i od drugi
grevovni strasti. A {to da o~ekuvame tek nie gre{nite?
Treba postojano da Mu se obra}ame na na{iot semilostiv i dolgotrpeliv Gospod
i da bideme so Nego sekoj ~as. Neprijatelot mnogumina oteral od tesniot i spasonosen
pat na {irokiot i ramen, no poguben pat.
Onoj koj e sovladan od uninieto, slastoqubieto, srebroqubieto, slavoqubieto ili
od bilo koj smrten grev, posledovatelno e mrtov za evangelskite podvizi. Smrtnite
grevovi se predvorje na adot, tie gi ubivaat ili gi izopa~uvaat voljata, ~ustvata,
razumot...
Sekoj smrten grev e bi~, koi ja ubiva ili ja zloupotrebuva energijata potrebna za
steknuvawe na Svetiot Duh vo srceto.
Poradi toa pazete se od grevot i nikoga{, ni vo bilo koi okolnosti ne treba da pa|
ate vo uninie t. e. o~ajnie poradi pa|aweto vo grev. Nema takov grev koj bi ja
nadminal milosta Bo`ja, nema takva nesre}a, takva bolest koja ne mo`e da se uni{ti
preku svetata vera, so cvrsta nade` vo pomo{ta od Semo}niot na{ Spasitel i Bog.

87
Trudete se bra}a, nikoga{ da ne se odale~uvate od Boga, ili pak da ne zboruvate
tukutaka: ‘Podobro da umram’. Treba da se zapra{ate: ‘Kako da se pripremime za
smrt’. Da se umre e lesno i ne trae dolgo, me|utoa dali sme spremni za smrtta? A posle
smrtta doa|a sudot za celiot na{ `ivot. Ako ne ste spremni za smrt, i ako taa vi dojde, }
e zatreperite so celoto telo.
Da ne o~ajuvate bra}a vo borbata so bestelesniot neprijatel, tuku i vo maka i vo
neprilika da Go proslavuvate Gospoda, Koj ve udostoil zaradi Nego da trpite
isku{enija od lukavata zmija i poradi Nego da dobivate rani: bidej}i da ne zapo~nevte
da `iveete blago~estivo, so silna `elba da se soedinite so Boga, toga{ neprijatelot ne bi
ve napa|al i ne bi ve ma~el.
Padnavte li bra}a da stanete i da se potrudite da se ispravite. Nikako ne smeete
da o~ajuvate. Da ne bidete malodu{ni, da ne pa|ate vo uninie koga lu|eto ve mrazat
poradi toa {to go razobli~uvate nivniot bezbo`en pat, tuku da se raduvate imaj}i gi na
um zborovite na Spasitelot: bla`eni ste vie, koga lu|eto ve zamrazat zaradi Mene.
I veruvajte vo zastapni{tvoto na Majkata Bo`ja i svetitelite Bo`ji. Veruvajte!

^udata na sveti Naum

1. Svetitelot se javuva na son i preti

Vo vremeto na igumenot Serafim od Krit, se prezele podgotovki za popravka na

starata crkva. Igumenot povikal majstori i se pogodil so niv, da se sru{i eden del od
crkvata i da go preyidaat. Majstorite najprvo po~nale da delkaat i da pripremaat
kamen. Koga ve}e pripremile dovolno delkani kamewa, re{ile utredenta da otpo~nat
so ru{eweto na yidovite na starata crkva, za potoa odnovo da gi yidaat.
No taa no}, na rakovoditelot na rabotite na son mu se javil sveti Naum i mu
zapretil, ni{to da ne giba vo negovata crkva i deka nikako ne smee da ja ru{i.
Utredenta toj im rekol na majstorite:
„Neka ostane rabotata za utre, denes nema ni{to da rabotime.“
A za svojot son ne sakal ni{to da im ka`e. Idnata no} pak na son mu se javil
sveti Naum i isto taka mu zapretil. Koga se razdenilo, predpriema~ot povtorno smislil
nekakov izgovor, za da ne ja po~nuvat rabotata ni toj den. Vezden odel vamu - tamu,
zamislen i mol~eliv. Taa no} i po tret pat mu se javil svetitelot i mu ka`al deka ne
smee ni da pomisli, da mu giba vo crkvata.
Koga pak se razdenilo, toga{ rakovoditelot na rabotite im raska`al s# na
igumenot i na majstorite. Site re{ile rabotata da se otka`e. A onie delkani kamewa, po
naredba na mesniot episkop, bile preneseni vo Ohrid i so niv bila izgradena crkvata
„Sveti Vra~i”.

88
 2. ^ovekot {to skoknal od karpata

Eden mlad ~ovek du{evno se razbolel i imal golemi maki. ^esto pati vo glavata mu
doa|ale crni misli, a no}e pri spieweto gledal stra{ni soni{ta: go napa|ale i go ma~ele
razbojnici, yverovi, ka~aci... Pa|al vo provalii, se nao|al vo opasnost iska~uvaj}i se po
visoki i gramadni karpi, se borel so morski branovi... I vo sonot i na jave ~esto pati
izgledal kako da se bori so ne{to i ispu{tal stra{ni krikovi. Odvreme navreme duri se
zakanuval deka }e izvr{i samoubistvo.
Roditelite go dovele vo manastirot na sveti Naum i ostanale prili~no dolgo
molej}i se za svojot demonoopsednat sin. Toga{ se gradel manastirski konak i bolniot
~ovek, ~esto pati kolku {to mo`el im pomagal na rabotnicite.
Edna{ koga site {to rabotele na konakot, majstori i kalxii, ru~ale, ovoj ~ovek
na~ekal pogoden moment koga nikoj ne obra}al vnimanie ne nego i odnenade{ po~nal
da tr~a kon najvisokata karpa nad ezeroto i skoknal od nea. U`asnati, site prisutni
pritr~ale i edni zastanale na karpata a drugi istr~ale dolu na ezeroto, smetaj}i deka
smrtta na ~ovekot mu e neizbe`na. Me|utoa na nivno voshituva~ko iznenaduvawe, toj
ne samo {to ne be{e povreden, tuku go najdoa potpolno zdrav od opsednatosta na
demonot. Toj se obratil kon prisutnite i rekol:
„Lele, kolku mi e ubavo, kolku mi olesna na du{ata.“
Potoa ~ovekot raska`al deka pri pa|aweto go prifatil sveti Naum i poleka go
spu{til vo ezeroto, pri {to po~ustvuval i videl kako preku svojata usta vo vid na crn
~ad izlegle nekakvi ~udvi{ta i is~eznala seta tegoba i bolka od negovata napatena
du{a. Posle ova stravotno i potresno do`ivuvawe, gledaj}i go nastanatoto ~udo, site
vo manastirot ~ustvuvale posebna stravopo~it kon svetitelot i radosno Go
proslavuvale Boga i sveti Naum. A izle~eniot ~ovek ostanal da raboti za manastirot s#
do zavr{uvaweto na izgradbata na konacite.
3. Sveti Naum go oslobodil vlavot od ka~acite

Od drugata strana na „Svei Naum”, `iveelo edno pobo`no i blago~estivo vla{ko

semejstvo. No vlavot go fatile ka~acite, go odnele na nekoe nepoznato mesto i go
zatvorile. Za da go oslobodat , od negovata `ena barale pari bidej}i znaele deka toj ima
bogatstvo.
[tom doznala za toa, vlainkata po~nala postojano da mu se moli na sveti Naum
da i go oslobodi ma`ot od racete na ka~acite:
„Sveti prepodoben o~e Naume, Ohridski ~udotvor~e, poradi tvojot angelski
`ivot na zemjata, ti si se udostoil so rajskite nebesni blaga zaedno so site svetii i
ima{ golema sloboda pred Gospoda. Zatoa ti se molam, zastapi se pred Semo}niot
Bog, da go spasi i da go oslobodi mojot ma` od razbojnicite, a jas za vozvrat ti
vetuvam deka }e mu ja poklonam na{ava maska na tvojot manastir...“
A imale nekoja ubava i vredna maska.

89
Po izvesno vreme dodeka vlavot se nao|al vo zatvorot, edna no} sonuva son kako
ka~acite mu ja kradat maskata. Vo toj moment se razbudil i izvikal:
„Ovie mi ja ukradoa maskata!“
Stanal i otkako si do{ol malku na sebe, bez da znae ne{to, kako da bil pottiknat
od nekogo, trgnal kon vratata a taa nenadejno samata se otvorila. Toga{ vlavot izlegol
od zatvorot i si oti{ol doma.
Koga stignal vo svojot dom, negovata `ena se zaraduvala i po~nala da Go veli~a
i da Mu blagodari na Boga i na Negoviot svetitel. I se pridru`il i ma`ot, a potoa i rekol:
„Mori `eno, na son vidov kako ka~acite ni ja zedoa maskata.“ Taa mu odgovori:
„Ne ja zedoa tie, tuku jas mu ja vetiv na sveti Naum.“
Toga{ vlavot se seti kako na ~udesen na~in sveti Naum go oslobodi od zatvorot
i sega navistina se uveri vo toa. Vedna{ na drugiot den otidoa vo manastirot, za da go
ispolnat vetuvaweto, da se poklonat na negovite mo{ti i da mu blagodarat na sveti
Naum, svojot dobrotvor i spasitel.

4. Posramen srebroqubec

Eden trgovec od Ohrid, srebroqubec i skr`avec, do{ol na pana|ur vo manastirot

„Sveti Naum”. Koga videl deka mnogu bogomolci, iako posiroma{ni od nego davaat
svoi prilozi vo manastirot, re{il i toj da dade edna zlatna lira. Ja izvadil lirata od }
eseto, ja stavil vo poseben xeb i vlegol vo crkvata. No koga se na{ol v crkva se
pokolebal vo svojata namera. Mu bilo `al da se razdeli od zlatnikot. Nekolku pati ja
fa}al lirata vo xebot no poftorno ja vra}al. Najposle, bez da ostavi ni{to, izlegol od
crkvata. Koga se vra}al so ~unot nakaj Ohrid, ja protnal rakata v xeb, no lirata ja
nemalo tamu. Pobaral nasekade po xebovite no ne ja na{ol. Go izvadil }eseto i gi
prebroil site pari - edna lira mu nedostasuva. Zbunet i nata`en stasal doma.
Po nekolku dena trgovecot dobil pismo od igumenot vo koe toj mu blagodari za
podarenata zlatna lira. Na toa toj mnogu se za~udil za{to bil siguren deka ne dal
nikakva para. Malku podocna vo edna prilika, toj se sretnal so igumenot i go pra{al za
taa rabota. Igumenot mu odgovoril deka nekoja `ena mu ja donesla zlatnata lira i mu ja
predala vo negovo ime.
„Taa `ena me zamoli da ti odgovoram oti ja dobiv lirata. Jas taka i postapiv.“
Trgovecot bil za~uden i vo toa ja sogledal tainstvenata sila na sveti Naum, se
zasramil od samiot sebe, po~nal da se kae i so sram mu se ispovedal na igumenot i mu
raska`al s# kako {to bilo. Pri toa toj go zamolil igumenot da mu se pomoli na sveti
Naum da mu prosti. Na sveti Naum ne mu e do negovata lira, tuku do negovata du{a.
Pravej}i go ova ~udo svetitelot go posramil trgovecot i go izle~il od strasta na
srebroqubieto. Sveti Naum e poznat kako iscelitel na lu|e zaboleni od ludilo. A
srebroqubieto, kako i sekoj drug porok, e svoeviden vid na ludilo.

90
 5. Lekuvawe rani so sveti Naumsko maslo

Nie `iveevme vo kolibi. Koga dojdoa francuzite, be{e mnogu lo{o. Frontot be{e
tuka. Dojde naredba da se bega. Vo manastirot, koj zamina, zamina, koj ostana. ostana
tuka.
Ostana i familijata od papa Miti: majka mu, snaa od brat mu i Stavrejca od
Koca. A nas (`itelite od seloto Kolibi) ne krenaa onamu, „Breznica” ne odnesoa.
Podocna, raska`uva Stavrejca, dojdoa onie Pore~anite, tie kumitite so Jovan
Babunski {to bea prateni da ne ubijat. Tuka vo manastirot bil kako sluga i nekoj Sotir
Maqavec, so edno dete na petnaeset godini i u{te pet - {estmina so niv. Koga do{le
Babunskite kumiti mnogu gi biele. Od niv bile ispotepani site {to bile zateknati vo
manastirot.
Od masloto {to se nao|a{e vo kandilata, veli Stavrejca, im gi ma~kav ranite. A
papa Miti mnogu ne te{e{e i ne hrabre{e pottiknuvaj}i ne usrdno da mu se molime i
da se nadevame na pomo{ta od sveti Naum. Taka i se slu~i. Prepodobniot im
pomogna da se izle~at so svetoto maslo i taka site kurtulija. Utredenta ispolneti so
neobi~no ~ustvo na umilenie i blagodatna radost, predvodeni od papa Miti,
napravivme blagodarstven kanon na grobot od svetitelot. Slava Mu na Boga {to ni
dade takov svet pomo{nik i iscelitel.

6. Devoj~eto {to paselo ovci i onemelo

Vo seloto Qubani{ta, `iveel nekoj bogat ~ovek. Toj imal mnogu ovci, a niv gi
pasela negovata postara }erka. Taa najmnogu gi terala ovcite dolu pod seloto kaj
mestoto „Manastiri{te”. Tamu rastela najubava i najvisoka treva. Za toa mesto od stari
i prastari se zboruvalo deka nekoga{ mu pripa|alo na manastirot „Sveti Naum”.
Pominalo dosta vreme, devoj~eto rastelo i tuka si gi paselo ovcite, ama eden
den onemelo i ne mo`elo pove}e da zboruva. Nejziniot bogat tatko ja nosel po doktori
no spas nemalo. Nekoj ~ovek go posovetuval svoeto nemo dete da go odnese kaj sveti
Naum.
Taka o`alosteniot roditel ja odnesol svojata }erka vo obitelta na sveti Naum i
vedna{ vlegle kaj grobot na prepodobniot, mu se poklonile i usrdno mu se pomolile na
svetitelot da se zastapi pred Boga za iscelenie na devoj~eto. Se molele i monasite, se
pomolil i igumenot i go pomazal devoj~eto so maslo od kandiloto na grobot.
Preku no}ta dodeka devoj~eto spielo vo edna od sobite na gostinskite konaci,
vo sonot naedna{ po~nalo da zboruva: “Prosti mi, prosti mi!” Koga slu{nal kako
negovata }erka zboruva, tatkoto se vozbudil i vedna{ ja razbudil, a taa mu raska`ala

91
kako na son i do{ol eden star ~ovek i i rekol pove}e da ne gi pase ovcite na negovoto
mesto „Manastiri{te”.
Posle toa tatkoto go zagradil celoto toa mesto, nikoj pove}e da ne mo`e tamu da
pase stoka i edna od svoite nivi mu ja poklonil na sveti Naumoviot manastir.

7. Iscelenie na eden ~ovek od Kor~ansko

Donesle , re~e Kole, sreden ma`, go donesle otade Kor~anskite sela. Go donesle
tuka i go zatvirile vo }elijata na crkvata. Imaat tamu vratni~e za vlez vo nea. Kutriot
toj, tropal i vikal:
„Pu{tete me, imam `ena, majka i deca. Koj me donese ovde?“
„More pu{tete go da vidime {to }e prajt?
I nie, veli stariot se berevme i gledavme {to }e prajt?
„Pu{tete me, koj me donese ovde, rekol, zo{to sum zatvoren ovde?“
I toga{ ovie go pu{tile i klale nekoi od decava da go vardat, da ne se udajt vo
Drimon, ili negde na drugo mesto. Bra}ata den i no} minuvale vo isposni{tvo i go
molele svetitelot, baraj}i od Boga lek za svojot brat. Mu ~itaa i molitvi so epitrahilot
na glava, pomazuvaj}i go ~esto so masloto od kandiloto na grobot.
I spolaj Mu na Boga, toj stana smiren i krotok. Go opitvea kako e doma i {to
ima tamu, a toj s# ubo ka`va{e. A bil mnogu ne ubo ko do{ol.
Potoa toj samiot zamolil da pratat aber doma kaj negovite, da dojdat za da go zemat.
Ko do{le, tie mnogu blagodarele na sveti Naum i na bra}ata monasi, prinesuvaj}i
mnogu darovi na manastirot. I si go zedoa ~ovekot, radosen oti si najde lek za svojata
maka. Na sekade potoa raska`uva{e za iscelitelnata sila na sveti Naum i za negovata
sveta obitel. Zatoa mnogu lu|e odea tamu.

8. Lebot od sveti Naum

S# do prvata svetska vojna i stra{noto opusto{uvawe, vo manastirot „Sveti Naum”,

sekojdnevno, na glavnata porta stoel eden manastirski momok so vre}a lebovi od Sveti
Naum. Bilo koj da odel za Albanija ili od Albanija, na sekoj mu se nudelo po eden leb.
Imal potreba ili ne, sekoj go zemal ponudeniot leb, ne tolku da mu slu`i za jadewe,
kolku da mu slu`i kako edna vrsta za{titen znak (paso{) pred razbojnicite.
Koga nekogo patem }e go napadnele razbojnici, toj go poka`uval lebot od Sveti
Naum, i vedna{ go pu{tale, bez da go pipnat. Toj leb bil poznat vo pobliskata i
podale~nata okolina na manastirot: mal crn leb, kru`en oblik, dobro pe~en. I koga
nekoj od manastirot }e bil ispraten da sobira prilozi, toj }e ponesel pove}e od ovie
lebovi, da gi deli po potreba i vo isto vreme da mu slu`at kako legitimacija za dvi`ewe
niz gradskite i selskite naselbi.

92
 9. Zaradi grevot poludel potoa se izle~il

Za vreme na Gr~ko-turskata vojna 1897 godina, mnogu turska vojska od Debar,

minela niz Sveti Naum za Kor~a. Vo toa vrema vo seloto Zvirina u~itel bil Stefan \or|
eski. Toj raska`uva: „Koga vrvela grupa turski vojnici, eden od niv na kowot imal
ubava nova prekrivka.
Utredenta dvajca vojnici, go vodele kowot so prekrivkata. A na kowot javal
eden vrzan vojnik. Lu|eto od seloto Zvirina gi pra{ale vojnicite kade taka se vra}ale?
Onie dva vojnika odgovorile, deka taa no} nivniot drugar poludel, pa go vra}ale vo
manastirot, ako mu pomogne Sveti Naum.
Koga stignale vo manastirot, mu objasnile na igumenot, deka nivniot drugar
ukral nekoj svet predmet od manastirot i deka no}ta poludel. Vedna{ go vratile
ukradenoto vo manastirot, a poludeniot go zatvorile vo mra~nata kelija.
Posle usrdnite molitvi na igumenot zaedno so svoeto bratstvo poludeniot
ozdravel. A koga do{ol pri sebe i doznal s# {to mu se slu~ilo, toj se upla{il od
svetitelot, ta i kowot mu go ostavil na manastirot”.

10. Isceluvawe od daleku

Bil nekoj umnobolen ~ovek vo seloto Magarevo, Bitolsko. Taka bolen `iveel pet
{est godini. Gi nagovoril nekoj negovite rodnini, da go odnesat vo Sveti Naum. Tie
toa ga napravile. Go povele umnobolniot.
Koga od resenskata kotlina se iska~ile na planinata Gali~ica, od kade {to se gledal
manastirot, umnobolniot naedna{ zastanal i kako ne{to da se zamislil. Poka`uvaj}i so
rakata na manastirot toj izvikal:
„Ama vie mene me nosite vo manastirot Sveti Naum. Ne e potrebno, jas sum
sega sosem zdrav!“
I navistina rodninite po~nale da razgovaraat so nego i se uverile deka se povratil
i ozdravel. Sepak site prodol`ile nakaj manastirot, kade {to ka`ale {to im se slu~ilo i
mu se zablagodarile na svetitelot

11. Sveti Naum gi spasuva od zatvor ov~arite

Si bil nekoj Tomo Ku{ta od lerinskite sela. Imal golemo stado ovci (tri do ~etiri
iljadi). Letno vreme go teral stadoto na pasewe na zelenite padini vo mesnosta
„Asanxura” - od planinata Gali~ica. Ovcite gi pasele negovite sinovi i vnuci.

93
 Edna no} do{le ka~aci na negovoto ba~ilo i pokraj plenot od ovci, kako
zalo`nici, za da im dade gazdata pari, fatile dvajca od negivite sinovi i gi oterale vo
Albanija, kade {to gi zatvorile. Tie tamu bile vo zatvorot ~etiri dena. Nikoj ni{to ne
znael kade se i {to stanalo so niv.
Edna no}, na edniot od zatvorenite sinovi, na Toma, mu se javuva na son, starec
so dolga brada do pojasot, ka~en na bela mazga i mu veli:
„Sega e vreme da izbegate od zatvorot inaku tuka }e okapite.“
Ama ne znaeme kade sme, kade e patot po koj treba da se vratime kaj ovcite?
Stariot im rekol: „Оdete po mene.“
Toga{ go probudil brata si i izlegle od zatvorot.
[tom izlegle, go videle stariot belobrad ~ovek, ka~en na bela mazga i gi viknal
da odat po nego. I sami ne znaele kade pominale i kolku vreme patuvale, i nekade pred
zora se probudile vo blizinata na manastirot Sveti Naum. ^ovekot so mazgata
is~eznal. Koga videle kade se, lesno im bilo da si pojdat kaj ovcite na „Asanxura”
kade raska`ale za s# {to im se slu~ilo.
Tatko im Toma Ku{ta na manastirot mu podaril edna bela mazga i nekolku
ovci, za{to toj starec bil Sveti Naum. I od toga{ ne se povtorilo takvo ne{to so
ov~arite na Tomo.

12. Celono}no patuvawe vo eden krug

Hodo Babieni bil pro~uen arnautski aramba{a kogo u{te go pamtat nekoi stari lu|e.
So petnaeset svoi drugari kradele na site strani. Site tie bile od [ena Prenta (Sveta
Paraskeva) zad Kor~a. Edna{ taa ka~a~ka banda izvr{ila nekoja kra`ba vo Prespa i
vra}aj}i se preku Gali~ica do{le nad seloto Piskupi vo kve~erinata na no}ta {to
nastapuvala. Tuka sednale da se odmorat i da ve~eraat. Toj den manastiriskite maski
zalutale nekade vo planinata. Manastirskiot sluga gi na{ol vo samiot mrak vo planina i
gi poteral vo manastirot. No na patot go presretnala tokmu ovaa ka~a~ka banda. Na
ka~acite maskite dobro im do{le, bidej}i trebalo dolgo da patuvaat. Gi fatile maskite i
gi vrzale. Slugata se sprotistavuval i gi molel, no ni{to ne mu pomognalo. Arnautite go
istepale i go izbrkale.
Potoa sedanale da odmorat i da prikasnat, a po ve~erata tie se ka~ile na maskite
i patuvale cela no}. Utroto, koga se razdenile, pod ridot po koj {to javale na maskite,
pred sebe videle edno ezero. Prvo pomislile deka toa e Kosturskoto Ezero, koe {to se
nao|a ponatamu od Kor~a. Se pra{uvale kako mo`e da pominat kraj Kor~a bez da ja
zabele`at i da otidat tolku daleku od nivnoto mesto. Koga poglednale podobro i ja
razgledale okolinata, videle deka toa e Ohridsloto Ezero. Gledaj}i naokolu go
zabele`ale manastirot Sveti Naum. Cela no} patuvale okolu ona mesto kade {to
ve~erale. Patuvale cela no} bez da se mrdnat od mestoto! Sveti Naum ne im dozvolil
da se oddale~at od tamu. Tie i samite go zabele`ale toa i po eden selanec gi ispratile
maskite vo manastirot.

94
 Po nekolku godini eden u~esnik od taa ka~a~ka dru`ina mu go raska`al na
toga{niot igumen celiot nastan. I igumenot doznal deka za ova ~udo se zboruvalo vo
cela Albanija, a u{te eden od drugarite na Hodo Babieni seto toa mu go potvrdil.
Otkako mu raska`al za s# podrobno, toj dlaboko vozdivnal i rekol: „Vie kaurite i
samite ne znaete kakov golem i mo}en svetitel imate!”

13. Sinot mi e podarok od Sveti Naum

„Po prvata }erka, drugite deca mi umiraa pri poroduvaweto. Ostanav pak bremena,
ama se pla{ev za porodot i poradi toa skru{eno mu se molev na Sveti Naum pred
doma{nata ikona, da se zastapi za mene pred Gospoda da mi go so~uva od smrtta ovoj
porod. Vo osmiot mesec na son mi dojde starec so dolga bela brada. Na ispru`enite
race dr`i ma{ko dete i mi go podava, velej}i: „Gi slu{nav tvoite molitvi i ti go
podaruvam ova dete, samo dojdi vo mojot manastir da te blagoslovam.” Vedna{ i go
raska`av sonot na majka mi i dvete zaedno trgnavme pe{ki od Oktisi za Sveti Naum.
So rastreperena du{a i stravopo~it pristapiv pred negovite mo{ti, se pokloniv i
naedna{ po~ustvuvav neiska`livo umilenie i neobi~na, nebesna radost. Otkako mu se
pomolivme na svetitelot, ostavivme podaroci, zemavme blagoslov od igumenot i si
zaminavme. Po tri nedeli rodiv ma{ko dete i na kr{tevaweto mu go stavivme imeto
Naum, za{to mi go dade Sveti Naum i mi go so~uva od smrtta. Sega sin mi ima 52
godini.“

14. Sveti Naum ne mo`e da se ukrade

Edna{ do{le nekoi lu|e, so cel da gi ukradat mo{tite na Sveti Naum. Igumenot
dobro gi primil i gi nagostil ne znaej}i ja nivnata namera. Spored nivnata `elba im
dozvilil da prespijat vo grobnicata na svetitelot. Taa nivna `elba igumenot ni malku ne
go za~udila, bidej}i mnogu bolni i poklonici go pravele toa.
Po ve~erata tie vlegle vo grobnicata, so svoite patni torbi, vo koi pod knigite imale
sokrieno kopa~i, lopati i drugi alati za kopawe. Se zaklu~ile odvnatre i koga site vo
manastirot zaspale, po~nale da kopat. No toa mnogu te{ko im odelo. Ispoteni od
kopaweto tie uspeaele samo da ja pomestat plo~ata od grobot. No neo~ekuvano im se
fatile racete i celoto telo, taka {to pove}e ne mo`ele ni da se pomrdnat od mestoto i
sekoj ostanal vo taa polo`ba vo koja se zateknal.
Utrdenta rano nautro paraklisarot sakal da vleze vo crkvata, ama nikako ne
mo`el. Tropal, tropal no naprazno. Vedna{ go izvestil igumenot. Site se sobrale i odvaj
nekako uspeale da ja otvorat vratata. Koga vlegle vo grobnicata imalo {to da vidat.
Gletkata bila ne{to nevideno i stra{no. Kradcite, stojat, kle~at ili sedat kako kameni
statui. Koj kako {to zamavnal so alatot da go otkopuva grobot, taka se vko~anil i

95
ostanal kako skamenet. Po~nale da im vikaat, da gi karaat, da gi tresat za da gi
razdvi`at nekako, no tie ni da mrdnat ni da trepnat, nitu pak da pu{tat glas. Igumenot
so celoto svoe bratstvo vedna{ se oddale na molitva. Molitvata mnogu dolgo traela,
dodeka najposle kradcite se otpu{tile i po~nale da se dvi`at. Im se odvrzal jazikot i tie
posrameni, pokajni~ki pred site se ispovedale za ona {to ve}e na site im bilo jasno.
Rekle deka na toj grev - svetotatstvo85, nekoj gi nagovoril. Potoa si zaminale od
manastirot, falej}i, slavej}i i blagodarej}i Mu na Boga i na Sveti Naum. Od toga{ na
sekade vo svetot prenesuvaa za slavata i ~udotvornata mo} na ovoj golem svetitel.86

15. Bitolski pravednik87

Vo 1929 godina,kako predava~ i vospituva~ vo bitolskata Bogoslovija „Sveti

Jovan Bogoslov”, doшол svetiot pravednik Jovan, podocna arhiepiskop {angajski i
sanfranciski, ~udotvorec vo na{ite posledni vremiwa. Tuka vo Bitola za prv pat se
otkri ~udesniot `ivot na ovoj svetilnik na pravoslavieto od ruskata zadgrani~na crkva.
Toj postojano prebival vo molitva, sekojdnevo slu`el Sveta Liturgija, dr`el strog post -
jadel samo edna{ dnevno kasno nave~er, nikoga{ ne se razgnevil i so isklu~itelna
tatkovska qubov gi nadahnuval u~enicite da se stremat kon visokite ideali na
Evangelieto. Tokmu bitolskite u~enici prvi go otkrile ogromniot asketski podvig na
svojot vozquben profesor: zabele`ale deka toj ne spie, tuku koga site tie zaspivale,
svetitelot no}e go obikoluva internatot, osenuvaj}i gi site so krsniot znak; na nekoj
mu ja popraval pixamata, nekoj podobro go pokrival, zadlabo~uvaj}i se pri toa vo
Isusovata molitva. Na kraj tie se uverile deka toj voop{to ne spie, i ako zaspie, toa se
slu~uvalo duri toga{ koga od iscrpenost go sovladuvala dremka, pravej}i metanii vo
agolot pod ikonite. Nekoi u~enici „{egaxii”, duri mu stavale drvca pod ~ar{avot za da
doznaat dali toj voop{to legnuva vo krevet. Mnogu godini pokasno, toj samiot priznal
deka od denot na svoeto mona{ko postri`uvawe ne spiel na postela. Takva borba so
teloto se sre}ava mnogu retko i e krajno tegobna. Golemiot osnоva~ na op{te`itelni
manastiri, prep. Pahomiј Veliki, koga od angelot gi primil Pravilata za mona{ko
`iveewe, vo odnos na sonot go slu{nal ova: „Bra}ata ne treba da spijat le`ej}i, tuku
neka si napravat stolici so polo`en naslon i da spijat na nego sedej}i” (Pravilo - 4).

85
Svetotatstvo - kra`ba na svetiwi e te`ok, smrten grev.
86
Tie {to sakaat da doznaat za mnogubrojnite ~uda na prepodobniot, neka gi ~itaat knigite: „Legendi
i predanija za Sveti Naum” od Stojan Risteski , „Sveti Naum Ohridski ~udotvorec” od Naum
Celakovski i drugi.
87
Od `itieto na Sveti Jovan [angajski i Sanfranciski - napi{ano od јeromonahot sveti Serafim Rouz.

96
 Vo toga{nata ohridska eparhija, vo ~ii teritorijalni ramki se nao|ala
Bogoslovijata, vo manastirot „Sveti Naum” na ohridskoto ezero, se nao|ale mo{tite na
prepodobniot Naum i eromonahot Jovan mnogu go po~ituval ovoj svetitel, koj e
smetan za posebno brz iscelitel na du{evno zabolenite. So svetata ikona na Sveti
Naum, toj odel po bolnicite i ~ital molitvi nad bolnite, a podocna toa go pravel i nad
bolnite Kinezi vo [angaj i nasekade kade {to imalo potreba. Nekolku dena pred svojata
smrt, toj bez nikakva vidliva pri~ina, gi simnal od yidot na svojot paraklis vo San
Francisko ikonite na prepodobniot Naum i na Sv. Jovan Krstitel i gi polo`il na analojot
vo sredinata od hramot. Posle nekolku dena site go svatile zna~eweto na iznesuvaweto
na tie ikoni: Vladikata umre vo o~i na denot vo koj se slavi spomenot na sveti Naum,
a pogreben e na denot ro`destvo na sveti Jovan Krstitel.

16. Sveti Naum i me~kata

Otkako sveti Naum go izgradil manstirot okolu nego se sobralo mona{ko bratstvo i
po~nale da go obrabotuvaat manastirskoto pole, toga{ iako ve}e star, svetitelot i
samiot rabotel na nivjeto.
Koga edna{ oral na „Qubni{koto pole”, izmoren od rabotata toj gi ostavil
volovite na krajot od nivata malku da se odmori i o{ol da se napie voda na izvorot {to
se nao|al vo {umatablizu do nivata. Posednal malku tamu so nekoj star ~ovek i se
zafatile so muabet. No koga se vratil kaj volovite {to }e vidi? Edna me~ka go izela
re~isi celosno edniot vol. Sveti Naum ni najmalku ne se voznemiril na toa, tuku
vedna{ ja vpregnal me~kata na mestoto na izedeniot vol i taka so nea i so drugiot vol
prodol`il da go raboti poleto.
Po molitvite na igumenot na svojata obitel, sveti Naum ja vpregnал me~kata vo
jaremot, namesto volot {to taa go izela dodeka ora~ite orale.
Manastirskiot imot na sveti Naum se prostiral od rekata pa natamu s# bilo
manastirsko: i selata Qubani{ta, Trpejca, Pe{tani i nekoi sela vo Albanija.
Edna{ koga eden od ora~ite od sveti Naumoviot manastir si oral na nivjeto, im
do{la edna me~ka, ta im izela eden od dvata vola vpregnati vo jaremot, so koi tie
orale. Vpregata im ostanala so eden vol, ta ne mo`elo pove}e da se ora.
Ora~ot so tr~awe do{ol vo manastirot i mu ka`al na svojot igumen, deka koga si
orale na nivata do{la me~ka, ta go izela edniot vol i na kraj u{te mu rekol:
„Sega nema, so {to da ja dooram nivata.“ Toga{ igumenot se pomolil vo sebe
na sveti Naum i mu rekol na ora~ot:
„Odi si ti na niva, tamu }e si go najde{ volot, vpregnat vo jaremot.“
Ora~ot si oti{ol na nivata, i {to da vidi - ^udo golemo. Me~kata, {to go izela
volot, bila vpregnata na plugot vo jaremot, zaedno so drugiot vol. Ora~ot si ja dooral
nivata so edniot vol i so me~kata do nego, vpregnata vo jaremot. Tri godini taka oral

97
toj so me~kata, dodeka ne porasnal drug vol, za da go zameni mestoto na izedeniot, i
potoa ja pu{til vo planinata.
I do dendenes toa ~udo stoi nacrtano na edna freska vo manastirskata crkva na
„Sveti Naum” i na kamewata po stranite od mostot na Drim, blizu do manastirot.

17. Pokajniot yver

Vo 1898-ta godina manastirot imal dve golemi ku~iwa. Obi~no tie le`ele pred
manastirskata porta, kako stra`ari.
Edna no} do{ol eden volk i zaklal edno ku~e. Drugata no}, istiot volk pak do{ol
i go zaklal i drugiot pes.
A tretiot den, okolu pladne do{ol istiot volk, miren i krotok i legnal pokraj
portata. Bil miren, se omilkuval i nikogo ne napa|al. Igumenot toga{ bil otsuten.
Manastirskite momci, koga go videle volkot, najprvo stra{no se ispla{ile i se
voznemirile. No potoa, koga zabele`ale deka volkot nikogo ne napa|a, tuku pitomo se
omilkuva, tie po~nale da go tepaat so kamewa. Volkot ne se razdraznil. Mol~e{kum
podnesuval udar po udar, nitu begal, nitu viel, nitu pak se obiduval da se brani. Naj
posle bil dotol~en i taka umrel.
Koga se vratil i koga go videl mrtviot volk i doznal s# {to se slu~ilo, igumenot
im se lutel na momocite, za{to go tepale volkot i go ubile:
„Ne dojde yverot slu~ajno, rekol igumenot, tuku po naredba na sveti Naum.
Dojde kako pokajnik, zatoa treba{e da go ~uvame i hranime, za da svedo~i za mo}ta
na sveti Naum.“
Ovoj slu~aj so volkot go potvrduva predanieto deka i za vreme na svojot zemen
`ivot i po smrtta, i divite yverovi se pripitomuvale i mu se pokoruvale na svetitelot.

* * *

„...O, bo`estven Naume, izobilie na blagodatta, priaten sad na Svetiot Duh i

svetol dvorec na Slovoto. Nebotajnik i glasnik na pravoslavieto i reka na bo`estvenite
tajni, smestili{te na dobrodeteli i `iveali{te na Svetata Troica. Naume seslaven, Naum
od site po~ituvan. Tvorec na ~udesa, bogonosec i najbla`en, podra`atel na apostolite,
pravilo na arhiereite i krasota na prepodobnite”.88
„... Naum postana mudrec , koj ja premina granicata na prirodnoto i se dobli`i
do granicata na bogopoznanieto, stanuvaj}i sou~esnik na apostolskata dejnost.
Bo`estven erarh {to ja osveti zemjata na mizijcite so evangelskata svetlina; Avram za

88
Od duhovno-poeti~noto tvore{tvoto na Dimitrij Hometijan - Ohridskiot arhiepiskop (1217-1234),
odnosno od ve~ernite i utrenite stihiri vo negovata bogoslu`ba za Sveti Naum.

98
slovenskiot narod: „kako {to Bog vozdiga od kamewa ~eda na Avraam, taka i ti sveti
Naume Slovenite od neznabo`ci gi napravi ~eda Bo`ji. Preku tvojata bo`estvena
propoved prepodoben Naume narodot so skameneto srce go spozna Boga, preku tebe
narodot {to sede{e vo temnina ja vide svetlinata na poznanieto.
Poln so „mudrosta na Premudriot” ti go pou~i prostiot slovenski narod da Go
po~ituva Boga - Troica po lice, a eden po su{tina. So svoite pouki tvojot slovenskiot
narod od nerazumen go napravi blagorazumen, od div yver go preobrati vo Hristova
ovca, sli~no na bogorazumniot prorok Naum. Premudar Naume, ti go razbrka moreto
na bezbo`ieto i kako ribi gi privle~e kon svetlinata na verata lu|eto, koi {to tonea vo
dlabo~inite na neverieto. So silata na verata i so svojata propoved sveti Naume se
izedna~i so sedumdesette apostoli i stana vistinski priemnik na ‘bo`estveniot’ Metodij
- prerodbenikot na Panonija. So svoite ~uda gi pokri miziskite planini i predelite na
zemjata. Angeloobrazen Naume, Slovenski Pavel, oru`je Gospodovo, osvten kivot na
zavetot {to go spasi miziskiot narod ...”.89

СВЕТИТЕ СЕДМОЧИСЛЕНИЦИ: КИРИЛ,

МЕТОДИЈ,
КЛИМЕНТ, НАУМ, САВА,
ГОРАЗД И АНГЕЛАРИЈ

89
Pofalni zborovi za sveti Naum, od kanonot {to za nego go napi{a Konstantin Kavasila - Ohridski
arhiepiskop (pribli`no od 1257 do 1265).

99
 Sveti Kliment Ohridski po~inal na 27 juli. Negovite duhovni ~eda, u{te dodeka
bil `iv, go slavele negoviot imenden (25 noemvri). Bidej}i toj umrel posleden od
sedumte ramnoapostolni slovenski prosvetiteli, zatoa e zemeno negoviot li~en spomen
da se praznuva na 25 noemvri, a vo denot na negovoto upokojuvawe - 27 juli - da se
slavi spomenot na site sedmo~isleni slovenski prosvetiteli.
Kako {to e poznato, od niv prv po~inal sveti Kiril vo Rim, na 14 fevruari, 869
godina. Po nego na 6 april, 885 godina, vo moravskiot grad Velegrad po~inal negoviot
brat Metodij, koj pred smrtta kako svoj naslednik go odredil svojot u~enik - u~eniot
Moravec sveti Gorazd. Vo istata godina vo koja se upokoil sveti Metodij, germancite
od Moravija i Panonija gi progonile site propovednici na slovenskatо слово.
Progonetite na{le dobar priem vo slovenskata dr`ava Bugarija. Najverojatno ni
sveti Gorazd ne mo`el da ostane vo svojata tatkovina, pa zatoa gi sledel svoite sobra}a
vo nivnite kraevi. Na popri{teto na prosvetata vo borisova Bugarija najmal udel imal
sveti Angelarij, bidej}i se upokoil kratko vreme po doa|aweto vo toga{nata bugarska
prestolnina Pliska, i tamu bil pogreben (denes ne se znae mestoto na negoviot grob).
910 godina umrel sveti Naum vo negoviot manastir „Sveti Arhangeli” kraj Ohrid, kade
negovite mo{ti i denes stojat neotkrieni, no i pokraj toa vr{at prekrasni ~uda.
Te{ko e da se tvrdi so sigurnost vo koj del od Balkanot dejstvuvale sveti Gorazd
i sveti Sava. Ruskiot pate{estvenik Viktor Grigorovi~ videl hram i manastir na sveti
Gorazd vo blizina na gradot Berat vo Albanija, kade, spored negovite zborovi, mo{tite
na svetitelot stojat neotkrieni. Mo`ebi toa e istiot Gorazd {to Germancite go progonile
od arhiepiskopskiot tron na negovata sopstvena tatkovina i mo`ebi nego bugarskiot
car Boris-Mihail go pratil zaedno so sveti Sava na apostolska dejnost vo najdale~niot
jugozapaden kraj od svojata dr`ava. Zemniot `ivot posleden go napu{til sveti Kliment,
na 27 juli, 916 godina.
Slu`ba za svetite sedmo~islenici sostavil eromonahot Grigorij Konsanidi90 od
Moshopole. Za nego sedmo~islenicite se „svetilnici na Dalmacija”, „pastiri na
Сlovenite, Мizijcite i na Бugarite”, sedum stolbovi na slovenskata, bugarskata i
dalmatskata crkva, sedum bleskavi ognenoobrazni svetiteli. Nadareni so najvisoka
mudrost, kako apostolite vo drevno vreme, tie Ja objasnia slavata Bo`ja. „Naj
bo`estveni otci i ramnoapostoli”, nivnite dela kako sonce ja osvetluvaat zemjata. Tie
se „spasenie na Сlovenite i Бugarite i radost na Дalmatite”, “reki na Svetiot Duh, koi
preku propovedta ja napoija celata zemja”. Tie „ja utvrdija bugarskata dr`ava so svoite

90
Darovit crkoven pisatel i pe~atar. Kako sostavuva~ i korektor na moshopolskite izdanija vo
periodot na vtorata polovina od HVIII-ot vek toj se narekuva Moshopolec (vo slu`bata na Sv. Naum,
Sv. ma~enik Nikodim elbasanski, Sedmo~islenicite, Sv. Serafim) ili ne upotrebuva prekar (vo
slu`bata na Sveti Kliment Ohridski), a kako pe~atar se imenuva Konstantinidi (vo slu`bata na Sv.
Naum, sv. Kliment, 15 tiveriopolski ma~ewnici). Samo vo slu`bata na sveti Naum Ohridski od 1740
godina e odbele`ano, deka Grigorij Moshopolec (korektorot - popravuva~ ) e samiot pe~atar
eromonahot Grigorij Konstantidi. Postoi predpostavka deka toa e istata li~nost so dra~kiot mitropolit
Grigorij, no vo dosega{nata poznata dokumentacija nema dokazi za toa.

100
bo`estveni dogmati”. Bog im gi isprati na Сlovenite i na Бugarite, za preku propovedta
na maj~in jazik, so svoite jasni prevodi na Svetoto Pismo, site niv da gi vovedat vo
Hristovoto stado.
Sekoj {to go praznuva spomenot na svetite ramnoapostolni Hristovi
sedmo~islenici, neka veruva deka i toj }e ima udel vo blagodatta na Gospoda na{iot
Isus Hristos, Komu neka e slava ~est i poklonenie zaedno so Otecot, Sinot i Svetiot
Duh, sega i sekoga{ i vo site vekovi. Amin!

Sveti Gorazd

Според сведоштвата на современиците св. Горазд бил меѓу првите

ученици на св. Кирил и Методиј, кој произлегувал од благороден род, од самата
Великоморавија. Некои научници допуштаат, дека тој првоначално билсврзан со
св. Константин-Кирил Философ, како негов помлад собрат од Магнаурската
школа. Земајќи го во предвид неговото моравско потекло, тоа е потполно
возможно. Во секој случај современиците, сведочат, дека тој бил
високообразован, покрај родниот моравски јазик, тој одлично знаел и
латински.Се разбира како ученик на светите Браќа, тој одлично го усвоил и
славјанскиот јазик. Години по ред, Горазд ги следел рамноапостолите при
дејноста во МалаАзија, а по доцна во неговата татковина, во Панонија и во Рим.
Тој бил еден од оние ученици на светите Браќа, кого папата Адријан II го
посветил во свештенички чин. По секоја веројатност, како христијанин од
папската „сфера на влијание“, познавач на латински јазик и моравски
благородник по крв итн. св. Горазд бил многу ценет за делото на светите Браќа –
уште повеќе во Рим отсекогаш имало сомнежи кон таа византиска политичко-
религиозна мисија. Никако не е случајно што малку пред својата смрт (6 април
885 г.), св. Методиј, го определил токму св. Горазд за свој наследник на
архиепископскиот престол. Скоро после тоа, германското духовништво ги
подложило на јаросно гонење учениците на светите Браќа, кои најголем дел од
нив нашле прибежиште во Бугарија. Горазд иако припаѓал на моравската
аристократија и носел висок архиепископски чин, исто така бил фрлен во затвор,
а потоа и изгонет од престолнината Велиград. Постои и хипотеза дека тој нашол
прибежиште во Јужна Полска и дури станал и епископ на Краков - во еден
полски црковен календар од XIV век, тој е спомнат како светител, чиј што
спомен се празнува на 17 јули. Според друга претпоставка, тој дошол во
Бугарија и основал манастир во јужниот Белград (денешен Берат, Албанија). Во
тамошната црква „св. Дева Марија“ се чува моштехранителница (кивот), над
која се чита името на св. Горазд. Книжевното творештво на св. Горазд не е
познато, но според некои научници, можно е тој да е писателот на „Житието на
св. Методиј“ (т.н. „Панонски легенди“).

101
 СветиСава

Овој монах и книжевник од IX век бил еден од највидните ученици на св.

Кирил и Методиј. Воедно од житијата на св. Климент Охридски, Сава е посочен
како еден од „избраните и славните корифеи“. Оваа висока оценка се потврдува
и во неговите химнографски творби (црковна поезија). Сава влегува во групата
на св. Седмочисленици, кои сведочат за големте заслуги кон славјанската
книжевност и религиозниот живот. Во Синодикот на Трновската патријаршија
(т.н. Борилов синодикон) е поставен меѓу учителите, кои „го просветиле
славјанскиот народ“ и„многу се потрудиле за славјанската книга“.

СветиАнгелариј

Како ученик на св. Кирил и Методиј, Ангелариј се вклучил

воподготовката и извршувањето на Моравската мисија (863-885 г.), а името
негово се спомнува од неговите современици, редум со имињата на Климент и
Наум. Тврдењето дека тој дошол имено со споменатите двајца отци во Бугарија
говори за неговата видна положба помеѓу Кирило-Методиевите ученици. Во
Плиска, по наредба на кнезот Борис-Михаил, отец Ангелариј отседнал во домот
на болјаринот Чеслав, но наскоро се разболел и починал. Ангелариј било
бразован монах и книжевник, но за жал немал време за творештво. Како што се
дознава подоцна, неговите мошти можно е да се наоѓаат во Белград (денешен
Берат, Албанија), каде што се и оние на неговиот собрат, Горазд. Веројатно биле
пренесени таму од Плиска во времето на царот Самуил.
Сите овие седум светии имаат свој заеднички спомен на празнување,
односно денот на светите Седмочисленици - 27 јули (9 август по н.ст.).

Predanie za ~udoto na Sedmo~islenicite

102
 Od Sedmo~islenicite: svetite bra}a Kiril i Metodija, i nivnite u~enici: svetite
Kliment, Naum, Angelarij, Gorazd i Sava, do denes se so~uvani mo{tite na sveti Kiril
vo Rim, sveti Kliment vo Ohrid, i na sveti Naum vo negoviot manastir.
Raska`uva g. Prwatovi}, najugleden trgovec vo Saraevo:
Kako epitrop na starata crkva vo Saraevo, smrtno se razbolev od {arlah. Bolesta
go dovede vo o~aj celoto moe semejstvo. Denono}no okolu mene bdeeja lekari. Imav
golema temperatura i bev vo nesvest. Koga malku }e dojdev pri sebe, bev siguren
deka umiram. Vo takvo ludilo mi se javija nekolku lu|e. mislam bea trojca. Zastanaa
pred mene i jas gi pra{av:
„Koi ste vie?“ A tie odgovorija:
„Nie sme Sdmo~islenici.“ A potoa mi rekoa:
„Ne pla{i se nema da umre{!“
Potoa jas navistina ozdravev. Mojot glaven lekar Karaahmedovi}, toga{ prizna:
Ti be{e gotov da umre{, bidi siguren deka Gospod te spasi. Od toga{ jas po~nav da se
interesiram koi se tie Sedmo~islenici? Nikoj ne znae{e da mi ka`e. Najposle za toa
razbrav od eden sve{tenik.
Potoa Prwatovi} pora~al vo Bitola edna golema ikona na svetite Sedmo~islenici
i postojano palel kandilo pred nea, im se molel i im blagodarel na svoite molitveni
zastapnici pred Spasitelot. Pokraj telesnoto zdravje, tie mu go podarija i najskapceniot
dar - duhovnoto iscelenie i preporod.

Tropar: So pofalni venci da gi oven~ame slavnite Sedmo~islenici, koi kako

svetila blesnaa i Triediniot Bog nam ni Go blagovestea: Kirila so Metodija, Klimenta i
Nauma, Sava i Gorazda so Angelarija. Cvrsti stolbovi na crkvata na{a i
bogovdahnoveni za{titnici na na{eto slovo; progonuvaj}i go besovskoto
neznabo`e~ko u~ewe od nas, na Hrista Boga molete se, da ja utvrdi na{ata crkva, a na
na{ite du{i da im daruva mir i golema milost!

ЖИТИЕ НА СВЕТИОТ ЦАР

БОРИС - МИХАИЛ

„Bog od edna krv go sozdade siot rod ~ove~ki za da `ivee po celoto lice na
zemjata, otkako utvrdi predopredeleni vremiwa i granici na nivnoto postoewe” (Dela.
17,26) i postojano se gri`i za site narodi. No ~ove~kiot rod e sklon kon zloto, „iako
Bog ne prestanuva{e da svedo~i za Sebe, pravej}i ni dobro so pra}awe do`dovi od
neboto i plodonosni vremiwa i ispolnuvaj}i gi srcata na{i so hrana i veselba” (Dela.
14,17). I seto toa Toj go prave{e od qubov kon lu|eto, „za da Go pobaraat Gospoda,
ta ne bi li nekako Go na{le, iako On ne e daleku od sekogo me|u nas: oti nie preku
Nego `iveeme, i se dvi`ime, i postoime” (Dela.17, 27-28). Vo svojata blagost Toj

103
promisli i za slovenobugarskiot narod. Otkako toj narod se naseli na Balkanskiot
Poluostrov, Bog blagovoli pome|u bugarskite hanovi da go izdigne carot Boris, kogo
{to go pottikna da go prosvetli so svetlinata na Evangelieto svojot narod, koj
dotoga{ tone{e vo mrakot na idolopoklonstvoto.
„O, kakva dlabo~ina na bogatstvoto, premudrosta i znaeweto na Boga! Kolku
se neispitlivi negovite sudovi i neispitlivi negovite pati{ta...! Za{to s# e od Nego, preku
Nego, i vo Nego. Nemu slava vo veki, amin” (Rim. 11, 33,36).
Bugarskoto carstvo bilo sostaveno od „Пrabugari”, koi do{le so svojot han
Isperih vo 680 godina vo dene{na Dobruxa i Dunavska Bugarija i od Sloveni koi {to
Пrabugarite gi zateknale ve}e naseleni, re~isi po celiot Balkanski Poluostrov.
Prabugarite robuvale na razni `alosni sueverija: bile idolopoklonici, se
zanimavale so gatawe i kletvi, veruvale vo amuleti?, vo dobri i lo{i denovi, se
predavale na sramni jazi~ni~ki91 igri, bile prequbodejci i se veselele so besovski
zabavi i pesni.
I Сlовеnite bile jazi~nici: po~ituvale razli~ni bo`estva. Bog na ognot im bil
„Svarog”, na sonceto „Da`bog”, na molwite „Perun” i t. n. Za `rtvoprinesuvaweto tie
nemale hramovi, tuku idolopoklonskite obredi gi izvr{uvale na otvoreno nebo, kraj
izvori i pod golemi drvja. Tie ne go poznavaa vistinskiot, `iviot Bog, „Koj gi sozdade
neboto i zemjata, moreto i se {to e vo niv” (Dela. 14,15), a ona {to go prinesuvaa
neznabo{cite kako `rtva, go prinesuvaa na besovite, a ne na Boga (1Kor. 10, 20).
Narodot ginel vo toj mrak i nemalo koj da go prosveti. Diviot i `estok karakter,
`ivotot na poslabite go pravel te`ok i nepodnosliv. Nepravda, kra`bi, ubistva, caruvale
na sekade! Ugnetuvaweto, postojaniot nemir, ropstvoto ja pridru`uvalo sudbinata na
obi~niot narod. Temninata na neprosvetenosta gi ima{e ra{ireno crnite krilja nad
celata na{a zemja. No ete na toa `alno neznabo`e~ko naselenie, po Bo`ja milost
izgreala svetlinata na Evangelieto. Se slu{nala blagata vest za Spasenieto. Se raznela
mirnata propoved za qubov i bratstvo me|u site lu|e. Onoj, Koj vo po~etokot na
sozdavaweto rekol: „Da bide svetlina” (Bit. 1,3) i se pojavila svetlina, i Koj poradi toa
e nare~en „Otec na svetlinata” (Jak. 1,17), blagovolil da ja zapali svetlinata na verata
vo srceto na car Boris i preku nego da go razgori ognot na sveteta Hristijanska vera kaj
celiot narod.
U{te pred „pokrstuvaweto” hristijanstvoto po~nalo da se {iri po na{ata zemja.
Slovenskite plemiwa, {to gi naseluvale tie mesta, poradi svojot pokrotok karakter i
poradi otsustvoto na razvien idolopoklonski kult, bile ponakloneti kon primaweto na
Evangelieto. Zatoa Hristijanstvoto mnogu polesno pu{talo koren me|u niv. Taka, koga
han Isperih gi osvoil zemjite na jug od Dunav, mnogumina od Slovenite ve}e bile
Hristijani.
Nekoi od povlastenite hanovi, tu|i na sekakva verska trpelivost, ne samo {to
javno go projavuvale raspolo`enieto protiv Hristijanite, tuku nemilosrdno im gi ru{ele
hramovite i gi ubivale sve{tenicite. Obi~no tie toa go pravele vo vreme na vojna.
Krum Stra{ni (802-814), negoviot sin Omurtag (814-831), i vnuk mu Malomir

91
Jazi~nici se narekuvaat site mnogubo`e~ki - idolopoklonski narodi.

104
(831-836) bile revnosni idolopoklonci. Za vreme na napadite kon vizantitiskite zemji,
tie zarobuvale slovenski i gr~ki hristijani i kako robovi gi doveduvale vo svojata
dr`ava, i nekoi od niv gi zatvarale a drugi gi ubivale. No i pokraj s#, hristijanstvoto
po~nalo da proniknuva i me|u Bugarite. Nekoi po~nale tajno da veruvaat vo Hrista, se
pokrstuvale, i zaedno so svoite semejstva ja napu{tale Bugarija i begale vo
Hristijanska Vizantija. Se znae deka bugarskiot han Telerik bil vo bliski odnosi so
vizantiskiot dvor i koga vo 777 godina izbuvnal bunt protiv nego, toj izbegal vo
Carigrad i tuka se pokrstil.
Za vreme na vizantiskiot imperator Lav Ermenin - Ikonoborec, hanot Krum go
osvoil Gradot Sredec (Sofija), go razru{il do temel drevniot hram „Sv. Sofija” i na
smrt so me~ osudil okolu 6000 voeni lica kako i mnogu drugi nevini hristijani. Toa
bilo vo 809 godina. A 812 godina, opien od svoite voeni uspesi, toj stignal vo gradot
Debelt (nedaleku od dene{niot grad Burgas), gi zarobil site negovi blago~estivi `iteli i
zaedno so episkopite Georgij i Petar gi odvel vo ropstvo. Slednata godina toj se obidel
da go zavzeme Carigrad, no ne uspeal. Toga{ go opsednal gradot Adrianopol (Odrin),
tri meseci go dr`el vo te{ka opsada i odvel vo Bugarija mnogu zarobenici. Me|u niv bil
Odrinskiot mitropolit Manuil, gr~kite episkopi Georgij Debeltski, Lav Nikijski, nekoi
sve{tenici i u~eniot monah Kinamon „po vnatre{nata ubavina velikolepen ma`, a po
du{evnata ubavina poslaven i pobo`estven od svoite sovremenici”, kako {to veli za
nego bla`eniot Ohridski arhiepiskop Teofilakt. Tie robovi - hristijani, stradale `estoko.
No ~udnata Bo`ja promisla go obra}a zloto vo dobro. Robovite stanale
misioneri na Hristovata vera me|u neznabo`noto bugarsko pleme. Kinamon se na{ol
vo hanskiot dvor i poradi svojata golema obrazovanost i blago~estivost bil iskoristen
kako vospituva~ vo nego. Hristijanstvoto me|u Slovenite i Bugarite go propovedale i
drugi blagorodni zarobenici, koi gi raskolebale jazi~nicite; duri uspeale mnozina od
niv i da pokrstat. Za kratko vreme Hristijanstvoto probilo pat na sekade. Toa po~nalo
da navleguva i vo hanskoto semejstvo.
Me|u toa knezot na mrakot, lukaviot neprijatel na ~ovekot, koga doznal deka
krajot na negovoto vladeewe me|u Bugarite i balkanskite sloveni nabli`uva, ne mo`el
da go podnese toa i podignal jarosno gonewe protiv hristijanite.
Naslednikot na Krum, Omurtag, vo Hristijanstvoto gledal opasnost za svjata
dr`ava i zatoa po~nal da gi progonuva ispovednicite na Hristovoto ime na nejzinata
teritorija. Toj od niv baral da im se poklonat na idolite. Onie {to ne im se pokoruvale
bile zatvarani, a mnogumina bile osuduvani na smrt.
Vospituva~ot na hanskite deca Kinamon, kako seop{to po~ituvan, ~ovek li~no
od Omurtag bil prinuduvan da se otka`e od Hristijanstvoto i da im se pokloni na
idolite. Kinamon ostanal tvrd vo verata i hrabro gi prokolnal bezdu{nite idoli. Toa go
razgnevilo hanot, poradi {to toj naredil svetiot ispovednik najnapred da se predade na
izma~uvawe, a potoa da se okova vo sinxiri i da se zaklu~i vo zatvorskata temnica,
kade {to prestojuval se do smrtta na Omurtag.
Drug poznat ma~enik za Hrista vo toa vreme bil Odrinskiot mitropolit Manuil.
@estokiot vojvoda na Omurtag, Diceng zapovedal da mu se otse~at racete do ple}ite i
potoa celiot da go prese~at na polovina. Po site tie izma~uvawa, svetiot ma~enik bil

105
frlen na yverovite. Od taa `estokost se zgnasile duru i vojnicite na vojvodata. Bo`jiot
sud go kaznil ma~itelot so slepilo. No, i so toa ne se iscrpil spravedliviot Bo`ji gnev
nad nego. Toj bil obesen od svojot narod. Na negovo mesto Omurtag go postavil u{te
posuroviot vojvoda Coka. Toj gi predaval na te{ki izma~uvawa hristijanite {to ne se
pokoruvale na carskata zapoved, i ne se odka`uvale od Hrista. Pod negov sud zaginale
episkopite Georgij Debltski i Petar, koi do posleden zdiv bestra{no gi utvrduvale
Hristijanite vo verata. Niv, ma~itelot zapovedal da gi tepaat so stapovi i da im gi
prese~at glavite. Pri toa te{ko gonewe zaginale nad trista i sedumdeset ugledni
hristijani, me|u koi posebno se istaknuvale: Nikejskiot episkpop Leontij, kliricite
Gavril i Sionij, ~ii {to glavi bile prese~eni so me~, sve{tenikot Prod ubien so kamewa
i vojvodata Jovan.
Goneweto bilo sproveduvano na sekade. Sveti Teodor Studit vo edna kratka
pouka soop{tuva deka Omurtag izdal zapoved, spored koja site hristijani, sprotivno na
hristijnskiot zakon, za vreme na svetata ^etiriesetnica trebalo da jadat meso, ako sakaat
da ostanat `ivi. Toga{ - raska`uva sveti Teodor Studit - na edno mesto se sobrale
golem broj zarobeni hristijani so `enite i decata i me|u niv se krenal golem pla~ i
ridawe. Od edna strana, mislele tie, deka ako vkusat meso }e go naru{at hristijanskiot
zakon, a od druga strana se pla{ele od smrtta, poradi {to ridale i pla~ele. Na kraj
mnogumina od niv bile pobedeni i ja ispolnile zapovedta na tiraninot. No od tolpata se
izdvoile 14 semejstva koi rekle:
„Nie ne ja izvr{uvame naredbata na ne~estiviot, ne jademe meso vo sveteta
^etiriesetnica!...“
Ostanatite hristijani gi sovetuvale da ne se zavetuvaat na smrt za takov grev, koj
{to potoa mo`e da go o~istat so ispoved i pokajanie. No tie re{itelno go odbile toa,
nadevaj}i se na Boga i na idnoto nasladuvawe so ve~nite blaga.
[to namislil onoj vlastelin, otkako ja videl nivnata nepokolebliva smelost? Re{il
da ubie eden od niv, a negovata `ena i negovite deca da gi dade vo ropstvo na Tatarite,
pretpostavuvaj}i deka ostanatite }e se upla{at od toa i }e mu se pokorat. Negovata
zapoved vedna{ bila izvr{ena, no ostanatite ni najmalku ne se upla{ile od toa, tuku
u{te pove}e se utvrdile i izjavile:
„Nie sme Hristijani i ja podr`uvame ispovedta na na{iot postradan brat. Za
takvoto doblesno ispoveduvawe na verata tie bile obezglaveni i se upokoile vo
Gospoda“92.
Vo prvite tri veka, koga hristijanstvoto bilo `estoko progonuvano od gordite
rimski imperatori, toa, namesto da bide iskoreneto u{te pove}e se zasiluvalo. Pri
goneweto, raselenite hristijani go {irele Evangelieto niz mestata kade {to bile
progonuvani ili kade {to nao|ale pribe`i{te, i na toj na~in pomagale vo {ireweto na
novata vera. Toga{ voodu{evuvaweto bilo tolku golemo, za{to namestoto od eden
ma~enik se javuvale 10 drugi i po prekrasnite primeri na hristovite ispovednici, stotici
i iljadnici jazi~nici se obra}ale kon Hrista, pleneti od ma`estvenosta, dobrinata,
qubovta i velikodu{nosta na Hristovite sledbenici. Krvta na Hristijanite pretstavuvala

92
Slova od Sveti Teodor Studit; slovo55.

106
seme za nivno razmno`uvawe. Taka se slu~ilo i vo Bugarskoto kne`evstvo.
Progonetite za Hrista kon sebe go privlekuvale so~ustvoto na site i stanale pri~ina na
sekade vo taa neznabo`e~ka zemja da se zboruva so qubov za novata vera.
Omurtag za svoj naslednik go postavil svojot najmlad sin Malomir, bidej}i
po~ustvuval deka negovite postari sinovi Bojan i Zvenica se priklonuvaat kon
Hristijanstvoto. Koga Malomir se iska~il na prestolot, negoviot brat Bojan go zamolil,
od zatvorot da go oslobodi mudriot nastavnik i u~itel Kinamon i da mu go dade na
raspolagawe. Molbata na Enravota - Bojan bila ispolneta. Blagodarniot Kinamon
osloboden od zatvorot posakal da mu se oddol`i na svojot osloboditel, na toj na~in
{to }e go izbavi od temninata na idolopoklonsvoto, vo svetlite prostori na
Hristijanstvoto. Semeto na negovata propoved padnalo na dobra po~va. Knezot
Enravota - Bojan, so golema naslada i qubov gi slu{al Bo`estvenite pouki i koga go
sporedil vozvi{enoto Evangelsko u~ewe so grubite obi~ai na jazi~nicite, koga go
videl dobrodetelnoto povedenie na Hristijanite, osobeno podvizite na ma~enicite vo
negovo vreme, silnoto i krasnore~ivo potvrduvawe na blagodatnata sila na
Evangelieto, gi pregrnal vistinite na Hristijanskata vera i se pokrstil. Od toga{ toj se
oddal na post, molitva i vozdr`an `ivot. Toa ne mo`elo da se sokrie od budnoto oko na
negoviot brat, jazi~nikot Malomir. Toj go povikal kaj sebe i mu zapovedal:
„Ili otka`i se od toj tu| Bog, ili u{te denes }e bide{ predaden na vojnicite!“
Knezot Enravota krotko odgovoril:
„Koj }e me odvoi od qubovta Bo`ja: taga li, nevolja li ili gonewe, glad li,
golotija li, opasnost li ili me~?“ (Rim 8, 35,39). Podobro za mene e da umram za
Hristovoto ime, otkolku da `iveam nezakonski so ne~estivite. Jas se gnasam od idolite
na jazi~nicite i go po~ituvam Hristos, vistinskiot Bog, na Kogo i Mu se poklonuvam.“
Koga go slu{na toa, Malomir, vedna{ go osudil svojot brat da bide prese~en so
me~. Po patot kon mestoto kade {to trebalo da bide izvr{ena presudata, svetiot
ma~enik knezot Bojan Enravota se ispolnil so blagodatta na Svetiot Duh i go izrekol
slednoto proro{tvo:
„Taa vera za koj {to jas denes umiram, }e se rasprostrani niz celoto kne`estvo,
iako sakate da ja zprete so mojata smrt. Krsniot znak }e bide izdignat na sekade, }e se
gradat i hramovi za Boga, i ~isti sve{tenici ~isto }e Mu slu`at na ~istiot Bog, i na
@ivotvornata Troica }e i prinesuvaat pofalni `rtvi. A idolite i nivnite ne~isti hramovi }
e bidat razru{eni i uni{teni.“
Po tie zborovi ma~enikot krotko ja priklonil svojata glava pod me~ot, i preku
svojata pravedna smrt preminal vo ve~niot `ivot, stoej}i pred Bo`jiot prestol da go
moli Sevi{niot za svojata tatkovina, za svoite sonarodnici seu{te potonati vo mrakot
na idolopoklonstvoto i za celoto stado na Crkvata. Toa se slu~ilo 833 godina.
Proro~koto slovo na ovoj bla`en ma~enik se ispolnilo mnogu brzo. Samo posle
32 godini slovenite i bugarite go primaat Hristijanstvoto vo ramkite na toga{noto
Bugarsko carstvo. No pred da se slu~i toa trebalo da se pomini niz porodilnite maki i
bolki, za{to vrhovnite blaga se postignuvaat so mnogu `rtvi i stradawe.
Tri godini po smrtta na svetiot ma~enik Bojan Enravota, negoviot brat Malomir
umrel bezdeten. Na prestolot se iska~il Presijan sinot na Zvenica, vtoriot sin na

107
Omurtag. Presijan bil potoleranten i poblagonaklonet kon Hristijanstvoto. Vo negovo
vreme nemalo gonewe protiv Hristijanite. Vo predelite na Bugarskata dr`ava ve}e
vlegle Slovenite po dolnite tekovi na rekata Struma i golem del od slovenska
Makedonija. Hristijanskoto naselenie ve}e brgu se zgolemuvalo poradi zavzemaweto
na oblasti naseleni od mnogubrojni slovenski plemiwa, od koi pove}eto ve}e go
primile Hristijanstvoto. Poradi toa Malomir bil prinuden da bide povnimatelen kon
Hristijanite, za da ne se odvra}aat od nego. No, ako na Prsijan mu se pripi{uva samo
toa dobro, {to ne gi gonel Hristijanite, negoviot sin i naslednik Boris imal golema
zasluga za{to najprvo samiot go primil Hristijanstvoto, a potoa go pokrstil celiot svoj
narod. Toa se slu~ilo vo 865 godina.
U{te so samoto iska~uvawe na prestolot, car Boris gledal deka negovata dr`ava
ne mo`e da se obedini i zacvrsti, dodeka postoi rascepkanost i neprijatelstvo me|u
Slovenite i Bugarite. Zarem Gospod Iisus Hristos ne veli deka: „Sekoe carstvo, ako se
razdeli, zapustuva; i sekoj grad ili dom, ako se razdeli na sprotivni grupi, }e
propadne” (Mat.12,25), Boris gleda deka perspektivata za idninata na negovata zemja
e vo soedinuvaweto na Slovenite i Bugarite vo edna Bugarska dr`ava. Vlasta se nao|ala
vo racete na bugarskite boljari, no tie bile malcinstvo. Slovenite trebalo da bidat
pridobieni i prisoedineti kon Bugarite. Toa mo`elo da go napravi samo Hristijanskata
vera. Vnatre{no vo sebe naklonet kon Hristijanstvoto i so iskrena qubov kon svoite
slovenski podanici, bla`eniot Boris, s# pove}e i pove}e sogleduval i se samoubeduval
deka od Boga e povikan da go pokrsti narodot vo svojata dr`ava, kako {to toa go
napravile i drugi carevi i vladeteli pred nego. Toj imal golemi dr`avotvorni darovi, i so
svojot prozorliv um jasno gledal deka negovata dr`ava opkru`ena od hristijanski dr`avi
nema da uspee ako ostane zatvorena vo svoite granici i ako prodol`i da se dr`i kon
svoite temni sueverija. Vo takov slu~aj, poradi svoite neznabo`e~ki obi~ai i
zaostanatosta, taa }e bide kako diva koza pome|u pitomite Hristovi ovci, nema da
mo`e da odr`uva polezni vrski so sosednite narodi i }e bide gledana so nedoverba i so
prezir. Zatoa toj ~ekal pogoden moment najprvin samiot da se pokrsti, a potoa so
Evangelskata vistana na Hristijanstvoto da go prosvetli i celiot narod.
Sevi{niot Bog, Koj po svojata blaga volja s# premudro ustrojuva za na{eto
spasenie, preku sozdavaweto na razni blagoprijatni uslovi, pomogna, taa prekrasna
namera na dobriot vladetel da se ispolni vo celost.
Sli~no kako svetiot knez Bojan Enravota, taka i prviot Slovenski car hristijanin,
za svoj nastavnik vo verata imal eden u~en monah - zarobenik po ime Teodor. Toj bil
sestrano obrazovan Grk, koj dobro gi razbiral dr`avnite raboti i mu slu`el na carot kako
sovetnik. Osven vo ~isto svetskite dela, Teodor go voveduval carot i vo tajnite na
duhovnata nauka, go prosvetuval vo vistinite na Hristijanstvoto raspaluvaj}ija
blago~estivosta vo negovata du{a. Carot so sladost gi goltal blagodatnite slova.
Evangelskoto seme padnalo na dobra po~va.
Vo toa vreme imalo obi~aj vo carskite dvorci kako zalo`nici da se zadr`uvaat
ceneti zarobenici i so vzaemna spogodba da se pravi razmena so niv. Vizantiskata
carica Teodora pobarala od Boris da i go vrati monahot Teodor vo Carigrad, koj {to
tamu i bil mnogu potreben. Boris pak od svoja strana posakal da bide oslobodena

108
negovata sestra, koja kako zarobeni~ka pominala dolgo vreme vo Carigrad. Sestrata
na Boris, koja ve}e go primila Svetoto Kr{tenie i bila dobro vocrkovena vo
Pravoslavna Vizantija, se vratila vo carskiot dvorec i go prodol`ila blagodatnoto delo
na monahot Teodor, vr{ej}i vlijanie vrz svojot brat vo zacvrstuvaweto na hristijanskiot
duh vo nego. Taa krasnore~ivo go pou~uvala, kolku povisoko stoi Hristijanskata vera
nad mnogubo{tvoto, deka taa vera e od Boga objavena i deka so nea ~ovekot mo`e da
Mu ugodi na Boga i da ja spasi svojata du{a.
Spored ka`uvaweto na bla`eniot Teofilakt, po Bo`ja promisla car Boris imal
mo`nost da se sretne i so golemiot slovenski prosvetitel Sveti Metodij, bratot na Sveti
Kiril, i besedej}i so nego, da se utvrdi vo kone~noto re{enie da go primi
Hristijanstvoto. Sveti Metodij, po zborovite na Sveti Teofilakt, go napravil carot Boris
svoe duhovno ~edo, i vo nego sozdal qubov kon prekrasniot slovenski jazik i
neprestajno go hranel so blagodatta na svoite pouki. Mo`no e prvata sredba pome}u
dvajcata golemi ma`i da se slu~ila vo 863 godina, koga dvajcata bra}a Sv. Kiril i
Metodij so ve}e prevedenite sve{teni i bogoslu`beni knigi na Slovenski jazik se
upatile kon Moravija i trebalo da minat preku Bugarija. Vtorata sredba mo`ebi bila
posle 40 meseci, koga kako {to se znae, po zavr{uvaweto na misijata vo Moravija
dvajcata bra}a trebalo da se vratat za izvesnio vreme vo Carigrad, pred da trgnat Za
Rim. No sv. Metodij mo`el ne samo preku li~ni sredbi i razgovori, tuku i so pisma da
go utvrduva bugarskiot samodr`ec vo hristijanskata vera.
A gr~kiot letopisec Simeon Logotet, kako i nekoi drugi istori~ari go raska`uvaat
sledniot nastan, koj i poznatiot gr~ki propovednik Ilija Minta go spomnuva vo edna
svoja propoved: Nekoi si gr~ki monah so ime Metodij, ikonopisec, zamolen od car
Boris, vo negoviot dvorec nacrtal edna scena na koja e prika`an Bo`jiot Sin sednat na
visok prestol kako Sudija na vselenata, kako {to Toj }e se javi pri vtoroto pri{estvie, a
isto taka i adot so negovite stra{ni maki, so nezgasliviot ogan i so demonite, kako gi
izma~uvaat gre{nicite. Gledaj}i ja taa nema no istovremeno glasnogovorna scena na
sovesta, carot od nea se pou~uval ne pomalku otkolku od mudrite slova na svoite
nastavnici.
Ve}e vo 864 godina Boris mu napi{al na Ludvig Nemski, deka saka da se
pokrsti. Bo`jata promisla pomognala za brzo ostvaruvawe na taa dobra namera.
Dodeka carot bil obzemen so misli kako da go podgotvi svojot narod, po dopu{tenie
na Premudriot Bog, Koj ureduva s# za na{e dobro, i po Negovata Volja se slu~uvaat
bedata i stradawata za da ne opomenat i obratat kon dobrodetelta, t.e. vo Bugarskata
dr`ava nastapi stra{en glad. Za da go izbavi svojot narod od toa te{ko isku{enie i da
mu obezbedi hrana, Boris i objavil vojna na Vizantija. Naskoro po toa bil sklu~en
povolen mir, soglasno so koj na Bugarija i se otstapuvala bogatata so `ito Zagorska
zemja koja bila naselena so Sloveni, a za vozvrat na toa car Boris se zadol`il zaedno so
narodot da primi Sveto Kr{tenie. Taka od bedata se izrodilo dobro. Na mestoto kade
{to bil sklu~en mirivniot dogovor, nadvor od Carigrad, car Boris bil krsten od
specijalno ispraten arhierej, i pri kr{tevaweto go dobil imeto Mihail spored imeto na
vizantiskiot car Mihail treti. Negovite boljari bile pokrsteni vo Carigrad.
Koj arhierej go krstil car Boris? Najverojatno toa bil Carigradskiot patrijarh

109
Fotij. Monahot Nikon ^ernogorec od 11 vek vo svoeto delo „Taktikon” pi{uva: „Toj
Fotij go krstil Bugarskiot narod i nivniot car”. A samiot Fotij posle pokrstuvaweto
napi{al poslanie do svojot „presvetol i vozquben sin Mihail”, vo koe prostrano na
novokrstenite im ja tolkuva osnovata na Hristijanskata vera {to pretstavuva prviot
katihizis na Sloveno-Bugarskata Crkva. Vo toa svoe poslanie svetiot Fotij go imenuva
blagoverniot Boris „ukras na moite trudovi”, “ hristoqubiv i duhoven na{ sin”,
„blagroden i vistinski plod na moite duhovni rodilni bolki”. Jasno e deka sveti Fotij bil
duhoven tatko na blagoverniot Boris - Mihail i sam so svoite race ja izvr{il nad nego
tajnata na Svetoto kr{tenie.
So golema radost i mnogu blagodat i so bogati pridobivki za svojata dr`ava
novopokrsteniot slovenobugarski vladetel se vratil vo svojata prestolnina Pliska,
ispolnuvaj}i ja na delo vistinitosta na zborovite: „No najnapred barajte go carstvoto na
Boga i Negovata pravda, i se ova }e vi se pridade” (Mat. 6,33).
Toj so sebe dovel duhovnici koj imale zada~a da go rodat so voda i Duh noviot
hristijanski - slovenobugarski narod. Golemoto delo zapo~nalo da se ispolnuva bez
odlagawe. Se kr{tevale velmo`i i prosti lu|e, gra|ani i selani, bogati i bedni.
Toga{ mo`elo da se vidi kako na prakti~no se ispolnuvaat bibliskite zborovi.
„Narodot, {to sede{e vo mrak, vide golema svetlina i na onie, {to sedea vo mesto na
senka smrtna, im izgrea svetlina” (Mat 4, 16).
So svoeto golemo delo - pokrstuvaweto na Bugarite i Slovenite - svetiot car
Boris sozdal neopisliva radost i me|u hristijanite na zemjata i me|u nebesnite obiteli.
Za{to, ako po zborovite na Hrista biva golema radost me|u Angelite Bo`ji za eden
gre{nik koj se kae (Luk. 15,10), kolku pogolema e radosta na nebesata od obra}aweto
na celi narodi kon vistinskiot Bog!
Gr~kite sve{tenici slu`ele na gr~ki jazik i preku preveduva~i gi oglasuvale
novoobratenite kon vistinata na verata. Bidej}i Hristijanstvoto ne bilo ne{to sosema
novo, sosema neslu{nato, tuku bilo odamna javno i tajno propovedano niz balkanskata
zemja, osobeno me|u slovenskoto naselenie, narodot so radost go primal i re{itelno se
kr{teval.
No imalo i lu|e, {to ne bile zadovolni od svoeto pokrstuvawe. Takvi bile i nekoi
poznati boljari, 52 na broj, koi {to se gordeele so svoite drevni jazi~ni~ki rodovi. Tie
go povrzuvale svoeto „golemo dostoinstvo” i svoite uspesi so idolopoklonskata
religija, i ne go sakale hristijanstvoto, koe {to so svojata propoved za smirenie i so
svoeto u~ewe za qubov vo Hrista gi izedna~uvalo so prostiot narod. Zatoa,
nezadovolni, bidej}i im se nalaga nedobar zakon, dignale bunt protiv carot - pokrstitel
i sakale da go ubijat, za da mo`at da go obnovat staroto idolopoklonstvo. No Bog ne
go dopu{til toa. Onoj, Koj {to nekoga{ isprati mnogubrojni nevidlivi pomo{nici -
kowi i ogneni ko~ii na svetiot prorok Elisej, za da go izbavi od racete na neprijatelite,
Toj pomognal i na svojot veren sluga, pokrstitel na sloveno-bugarskiot narod. Hrabriot
vladetel ne se ispla{i od vostanatiot bunt protiv nego. Otkako go povikal imeto
Hristovo, samo so 48 du{i, {to ostanale verni na hristijanstvoto, toj se krenal protiv
celata tolpa; i vedna{ {tom izleze od gradskite vrati, se javija sedum duhovni lica, koi
{to vo racete dr`eja zapaleni sve}i i odea pred knezot i pred onie {to bea so nego. Na

110
buntovnicite im se pristori deka vrz niv pa|a golema ognena zgrada, a kowite na onie
{to bile so knezot - ispraveni na zadnite noze, gi gazele. I gi obzel takov golem strav,
{to ne mo`ele da se pripremat nitu za odbrana, nitu za begstvo; no otkako legnale na
zemjata , ne mo`ele da se pomrdnat. Knezot predal na smrt do 52 du{i od boljarite, koi
{to osobeno go buntuvale narodot protiv nego, a na ostanatiot narod mu pozvolil da se
razotide nepovreden. Taka raska`uva rimskiot arhiepiskop Hinkmar vo Bertinskite
anali pod 866 godina.
Bog mu dal polna pobeda na bestra{niot car Boris nad negovite neprijateli. Taa
pobeda u{te pove}e go podignala negoviot avtoritet i toj so Bo`ja pomo{, bez te{kotija
go pokrstil postepeno celiot svoj narod {irum svojata dr`ava. Pove}e nemalo zemna
sila, koja mo`ela da go spre~i ostvaruvaweto na zapo~natoto golemo delo. Toga{ bile
pokrsteni i oblastite: Vlahija, Moldavija, Transilvanija, Banat, Bukovina, Srbija,
Bosna, Hercegovina i Hrvatska, koi {to vo toa vreme se nao|ale pod vlasta na
ramnoapostolniot bugarski car Boris. Povikan od Boga da go hristijanizira svojot
narod, golemiot pokrstitel go izvr{il toa slavno delo ne samo kako iskusen dr`avnik,
zagri`en za dobrata idnina na zemjata {to mu be{e doverena od Boga, tuku i po
dlaboka vnatre{na ubedenost. Toj od sesrce veruval vo Hrista kako Spasitel i
sekojdnevno srde~no Mu se molel. Negovoto blago~estie bilo poznato na negovite
sovremenici.
Sluhot za neobi~no verniot na Hrista novopokrsten vladetel, stignal daleku od
predelite na Bugarskata dr`ava. Za nego eden zapaden letopisec - priumskiot abad
Regino - raska`uva, deka „otkako ja primil blagodatta na kr{tenieto toj se odlikuval so
takvo sovr{enstvo, {to dewe se javuval pred svojot narod vo carska ode`da, a no}e
tajno odel vo Crkva i otkako si postilal “vlasenica” (roguzina), gi preklonuval kolenata
na podot od Crkvata i se oddaval na molitva”. Za da go pottikne blago~esieto, carot so
svoi sredstva izdignal sedum golemi soborni Crkovni hramovi vo pogolemite gradovi
na Bugarija. Golema pre~ka za prosvetuvaweto na narodot bilo izvr{uvaweto na
bogoslu`bite na nepoznatiot gr~ki jazik. Carot toplo Mu se pomolil na Boga da mu
isprati propovednici, koi {to mo`at da gi obu~uvaat negovite podanici na nivniot
maj~in jazik. No trebalo so trpenie da se ~eka, dodeka Bog ja ispolni molitvata na
svojot usrden sluga.
Sakaj}i da ja ustroi svojata dr`ava po obrazot na drugite hristijanski dr`avi,
pokrstitelot posakal da mu bidat isprateni od Carigrad bogoslu`beni knigi i hristijanski
zakoni - crkovni i gra|anski. Negovata `elba bila ispolneta taka {to takvi knigi bile
doneseni. Pokraj „Sintagmata”, {to gi sodr`i crkovnite zakoni i „Eklogata”, {to gi
sodr`i svetskite zakoni, prateni bile i taka nare~enite „Kanonarii”, {to gi sodr`at
normite na crkovnite kazni za raznite grevovi, poznati u{te pod imeto epitimii. Od toj
zakon bil sozdaden bugarskiot „Zakoнъ sudnый lюdemъ” na svetiot ramnoapostolen
arhierej Kliment Ohridski.
No toa ne bilo dovolno. Car Boris sakal vo svojata dr`ava da izgradi nezavisna
Crkva, koja }e gi zadovoli duhovnite potrebi na novopokrsteniot narod. Ete za{to toj
sakal od carigradskiot patrijarh i od vizantijskiot imperator, svoj patrijarh ili
arhiepiskop, koj }e ja upravuva novosozdadenata bugarska Crkva. Toga{ vladeelo

111
pogre{noto sva}awe, poznato pod imeto pentarhija, spored koe vo svetot mo`e da
postojat samo petmina patrijarsi: Erusalimskiot, Rimskiot, Carigradskiot,
Aleksandriskiot i Antiohiskiot. Novopokrstenite oblasti trebalo da se pokoruvaat na
eden od tie petmina patrijarsi. Teritorijata na Bugarija, soglasno na 28-to pravilo na IV
vselenski sobor, bila prisoedineta kon dijacezata na Carigradskiot patrijarh. Osven toa,
kako novopokrsten, bugarskiot narod bil smetan za nedovolno zrel, za da ima svoj
mitropolit ili arhiepiskop. Poradi seto toa car Boris dobil otkaz od Vizantiјa. Toga{ toj
re{il da gi svrti svoite o~i na Zapad.
Vo toa vreme zapadnata Crkva, vozglavena od papata, makar {to vovela redica
novi dodatoci vo u~eweto na edinstvenata Hristova Crkva, koi{to drevnata Crkva ne
gi poznavala, seu{te ne bila oddelena od Isto~nata. Nasproti raznomislenosta i
nesoglasnosta za redica to~ki, osobno za pra{aweto, dali Svetiot Duh izleguva i od
Sina (kako {to u~ele Latinite), potoa pra{aweto za na~alstvoto na papata, koj {to sakal
protivno na crkovnite kanoni i protiv drevnite obi~ai da gospodari nad celata Crkva,
sepak nadvore{no crkovnoto edinstvo bilo zapazuvano.
Kako novopokrsten, carot Boris seu{te ne ja razbiral su{tinata na bogoslovieto.
Toj gi zabele`uval sprotivnostite pome|u Zapad i Istok i namislil, kako razumen
dr`avnik, da gi iskoristi za dobroto na svojot narod i za uspeh na zapo~natoto Bo`jo
delo. Pla{ej}i se od Vizantija i od nejzinoto pregolemo vlijanie nad Bugarija, toj re{il
da se povrze so Rim. Navistina i jazikot na Rimskata crkva - latinskiot - bil kako i
gr~kiot, nepoznat za Bugarite. No toj crkoven jazik ne bil svrzan so edna narodnost,
koja {to bi mo`ela politi~ki i duhovno da go pokori, tuku bil jazik na site hristijanski
narodi na Zapad. Gledaj}i go primerot so Ludvik Nemski, koj {to iako crkovno bil
pot~inet na papata, uspeal da sozdade mo}na nezavisna dr`ava, svetiot car Boris re{il
da vleze vo pregovori so papata Nikolaj I. Za taa cel toj vo mesec avgust 865 godina
go ispratil vo Rim svojot srodnik, boljarinot Petar, koj {to se zanimaval so vnatre{nite
raboti na dr`avata, zaedno so u{te dvajca boljari Ioan i Martin. Pratenicite vo Rim
prinesle bogati darovi i ja podnele molbata od carot da mu bide izlo`eno u~eweto na
hristijanskata vera i na nefalsifikuvanoto crkovno predanie; da mu dadat pou~ni soveti
za negoviot `ivot i da mu bidat isprateni sposobni nastavnici, za da go vr{at
pokrstuvaweto na bugarskiot narod i da gi upatat i nau~at site kon patot na spasenieto.
Car Boris ispratil do papata cel spisok od pra{awa, na broj okolu 100, {to se
odnesuvale na tajnite na verata i na pravilata na duhovniot raste`. Me|u drugoto toj
baral od papata da mu odgovori na najva`noto za nego pra{awe - dali Bugarija mo`e
da imat svoj patrijarh? Papata odgovoril podrobno na site pra{awa i odgovorite gi
ispratil po dvajcata svoi pratenici - episkopite Pavel Populonski i Formoza Portuiski.
No po najsu{testvenoto pra{awe za samostalen Bugarski patrijarh papata pi{uval:
„Za toa ne mo`am da dadam kone~en odgovor, dodeka ne se vratat na{ite legii,
{to gi ispra}am do vas, za da ne izvestat kolkav e brojot i kakva e ednodu{nosta na
hristijanite me|u vas. Za sega imajte episkop, a koga tamu hristijanstvoto pri sodejstvo
na Bo`jata blagodat se ra{iri i vo oddelni crkvi bidat postaveni episkopi, toga{ }e treba
da se izbere eden od niv, {to bi trebalo da se nare~e ako ne patrijarh, barem
arhiepiskop”.

112
 Car Boris bil ohrabren od toj odgovor i zatoa im dopu{til na papskite duhovnici
da rabotat vo Bugarija i gi primil zapadnite bogoslu`beni knigi i gra|anski zakoni. No
kako {to svedo~i Carigradskiot patrtijarh Fotij, {tom vlegle vo Bugarija, papskite
pratenici zapo~nale da gi {irat svoite nepravilni zapadni veruvawa i obi~ai so cel da
go odstranat Pravoslavieto. Na primer - Simbolot na verata ne go ~itale taka kako {to
ni go predale svetite oci od IиII Vselenski Sobor, tuku so samovolno napravenata
zapadna dodavka „Filiokve”, {to zna~i deka Svetiot Duh osven od Otca izleguva i od
Sina, ne{to sosema nevistinito, bidej}i i samiot Sin Bo`ji, Koj {to e ve~no vo nedrata
na Otecot (Jov. 1,15) i gi znae najdobro tajnite na Bo`estveniot `ivot, veli deka
„Svetiot Duh izleguva od Otca” (Jov. 15,26), a ne od Otca i od Sina. Vo IX-ot vek na
zapad bil ozakonet obi~ajot miropomazuvaweto da se izvr{uva samo od episkop.
Zatoa rimskite pratenici vo Bugarija ne go priznavale tamo{noto ve}e izvr{eno
miropomazanie na pokrstenite slovenobugari od sve{tenicite i po~nale povtorno da gi
miropomazuvaat. Toa bila javna nepravilnost, u{te pove}e {to vo samata zapadna
Crkva u{te vo prvite vekovi ne samo episkopite, no i prezviterite miropomazuvale.
Papskite duhovnici se obiduvale da vovedat post i vo sabota, da go rasprostranuvaat
u~eweto deka site klirici trebalo da bidat ne `eneti i t. n.
Novopokrsteniot bugarski car, bes da gi razbira razlikite pome|u isto~nite i
zapadnite crkvi, go zamolil papata da go postavi Formoza za bugarski arhiepiskop. No
papata Adriјan II ne se soglasil, so obrazlo`enie deka Formos si ima svoja eparhija.
Toj go zadr`al Formoza, a vo Bugarija ispratil drugi duhovnici i na Boris mu predlo`il
eden od niv da si izbere za arhierej. Carot bil nezadovolen od odgovorot na papata, no
sepak mu se dopadnal |akonot Marin i go posakal nego za arhiepiskop. No papata
AdriјанII ne go dal i nego, pi{uvaj}i, deka }e mu go dade za arhiepiskop bilo koj
{to }e go izbere Boris, samo ne Formoza i Marin.
Tri godini traele tie progovori, bez da go dadat sakanoto razre{enie na
problemot. No Bo`jata promisla ne dopu{tila bugarskata Crkva da ostane pod vlasta na
papata. Bugarite i Slovenite trebalo da bidat pravoslavni i niz site vekovi, visoko i da
go nosat znameto na vistinskoto veroispovedanie.
Blagoverniot car Boris, otkako videl deka nema da dobie aftokefalija od Rim, za
{to me~tael, se obratil povtorno kon Vizantija, koja {to ovoj pat, pod pritisokot na
svojata `elba da ja oddeli Bugarija od rimskoto vlijanie, se poka`ala po nakloneta kon
nego.
Vo 869 godina, od noviot vizantijski imperator Vasilij Makedonec, vo Carigrad
bil svikan pomesen sobor. Na toj sobor, nepravilno od Rim smetan za VIII vselenski,
se razgleduvale nekoi nesoglasnosti me|u Carigrad i Rim, glavno po pra{aweto za
simnatiot Carigradski patrijarh Fotij. Koga doznal za soborot vo Carigrad, svetiot car
Boris tamu ispratil delegacija na ~elo so boljarinot Petar. Delegacijata pred edno
izvonredno zasedanie na soborot go izlo`ila baraweto na car Boris - da se razre{i
pra{aweto za bugarskata Crkva. Boljarinot Petar rekol:
- Bugarskiot knez, gospodin Mihail koga slu{na deka po apostolska volja, ste
sobrani od razni strani za polzata na svetata Bo`ja Crkva, so radost go primi toa i na
site vas, pratenicite na apostolskiot prestol, mnogu vi blagodari bidej}i za vreme na

113
va{eto minuvawe niz Bugarija ste na{le za dostojno da go pozdravite so va{ite pisma.
Potoa prodol`il:
„Do denes nie bevme idolopoklonci i neodamna pristapivme kon blagodatta na
hristijanstvoto; poradi toa, za da ne se poka`e, deka vo ne{to gre{am, sakam da
doznaam od vas, koi {to go zavzemate visokoto patrijar{isko mesto, na koe Crkvata e
dol`na da mu se pod~inuva - za davawe avtokefalen status na na{ata crkva.“
Za papskite legati toa pra{awe bilo odamna i kone~no re{eno vo smisla deka
bugarite ne treba da pripa|aat kon nikoja druga Crkva osven kon Rimskata. No
pretstavnicite na isto~nite patrijar{ii gi pra{ale Bugarite:
„Koga vie ja zazedovte va{ata tatkovina, toga{ na ~ija oblast taa be{e
pot~ineta, i kakvi sve{tenici ima{e tamu, Gr~ki ili Latinski?“ Bugarskite pratenici
odgovorija:
„Nie ja zazedovme so oru`je na{ata tatakovina od vlasta na Grcite i tamu ne
najdovme Latinski, tuku Gr~ki sve{tenici. Toga{ bilo dosudeno sprotivno na
prigovorot od papskite legati:
„Ako tamu ste na{le Gr~ki sve{tenici, toga{ e jasno deka taa zemja bila pod
uprava na Carigrad.“
Toa re{enie mu bilo soop{teno na svetiot car Boris i toj Mu blagodarel na Boga
za{to Mu pomognal taka lesno da se ottrgne od Rim, od kade {to dolgi godini dobival
samo vetuvawa i ni{to pove}e. Naskoro toj se zdobil so arhiepiskop od Carigrad.
Imeto mu bilo Josif.
Vo Bugarija po~nalo mirno ustrojstvo i gradewe na hristijanskata Crkva.
Revnosniot arhiepiskop Josif, novoobrazuvanata Bugarska Crkva zapo~nal da ja
ustrojuva na toj na~in {toja razdelil na {est ili sedum eparhii. Vo sekoja od niv - vo
nejziniot glavniot grad - sveti Boris izgradil, kako {to spomnavme, po edna soborna
crkva. Narodot se pove}e i pove}e se otu|uval od jazi~ni{tvoto i se prisoedinuval kon
svojata nova vera. Na toa, na mnogu na~ini sodejstvuvala i prekrasnata Bo`ja
promisla. No posebno poznat e slednoto:
„Vo denovite na blagoverniot car Boris - po svedo{tvo na bla`eniot Teofilakt
Ohridski - bile otkrieni mo{tite na 15-te Tiveriopolski ma~enici, postradani od
ne~estiviot car Juлijan „Отstapnik”. Toj bil gonitel na hristijanstvoto, no ne bil po
poteklo idolopoklonik, tuku poteknuval od carskiot rod na pokrsteniot ramnoapostolen
car sveti Konstantin Veliki. Konstantin e prviot imperator - hristijanin, koj po tri veka
na krvavite progonstva na hristijanskata vera, vo 313 godina so specijalen edikt objavi
nejzina sloboda. Toga{ od zatvorskite temnici bile pu{teni site sveti ispovednici na
verata. Vernite Hristovi sledbenici si „oddivnale” od lutite progonuvawa i so golema
blagodarnost kon Boga se oddale na miren `ivot. No radosta na hristijanite ne traela
mnogu dolgo. [tom se iska~il na prestolot konstantinoviot bratov sin Julijan, za
Hristovite sledbenici zapo~nale novi te{ki nepriliki. Julijan, od po~etokot
pretstavuvaj}i se kako hristijanin, naskoro go poka`al svoeto vistinsko lice na Hristov
neprijatel, koe {to dotoga{ okajaniot go prikrival pod maskata na licemerna vera.
Julijan sakal da go izbri{e imeto na Hrista od srcata na vernicite i da ja iskoreni od
liceto na zemjata hristijanskata vera. Negovata cel bila da vostanovi idolopoklonstvo i

114
povtorno kako oficijalna religija da go vovede sramnoto mnogubo{tvo. Zapo~nalo
novo gonewe protiv hristijanite. Vo toa gonewe za Hrista postradale mnogu lu|e.
Toga{ od Nikeјa vo Tiveriopol (sega{na Strumica) se preselile dvajcata episkopi:
Teodor i Timotej zaedno so ekonomite Komasij i Evsevij. Tie zapo~nale da go
prosvetuvaat narodot vo svetlinata na hristijanstvoto. Okolu sebe sobrale 11 u~enici:
sve{tenicite Petar, Joan, Sergij, Teodori i Nikifor; |akonite: Vasilij i Toma; monasite:
Jerotej, Hariton i Daniil i mirjaninot Sokrat, i site zaedno revnosno Go propovedale
Hrista, i se proslavile so svojot primeren `ivot vo Negovo ime. Vo Tiveriopol cvetalo
hristijanskoto blago~estie i hristovata Crkva rastela mnogu. Koga toa go videle
ne~estivite goniteli, na razli~ni na~ini gi fatile i gi ubile gorespomnatite revniteli na
verata. Telata im bile frleni na zverovite za hrana. Toa se slu~ilo vo IV vek.
No otkako goneweto stivnalo, blago~estivi lu|e so dostoinstveni po~esti gi
pogrebale nivnite sveti tela vo mesnata Crkva. Gi polo`ile sekoj vo oddelen mermeren
grob i nad sekoj grob postavile mermerna plo~a, na koja go napi{ale imeto, profesijata
i nakratko `ivotot na sekogo. Od svetite mo{ti zapo~naa da se izlivaat blagodatni ~uda
i prekrasni iscelenija na razni bolesti. Taka svetite ma~enici prodol`ile i posle smrtta
da propovedaat i da govorat veleglasno za slavata i silata na Nebesniot Car Hristos, na
Kogo ostanale verni se do krajot na svojot zemen `ivot.
Pominalo mnogu vreme. Taa zemja bila napadnata od mnogubo`cite - Avari, a
posle toa i od Bugarite, koi {to zaplenuvale, razru{uvale i gorele s#. Toga{i gradot
Tiveriopol bil zapusten. Od Crkvata, kade {to bile pogrebani svetite petnaeset
ma~enici, ne ostanalo nitu traga.
Samo spomenot za niv ostanal `iv i se predaval od pokolenie na pokolenie.
Naselenite mnogubo`ci gi nametnale svoite ne~estivi sueverija. No Bo`jata blagost go
pottiknala blago~estiviot Bugarski car Boris da ja primi hristijanskata vera i da ja
pokrsti celata svoja zemja. Pokrstena bila i Tiveriopolskata oblast. Nebesniot
Promislitel, otkako posakal da go zacvrsti hristjanstvoto me|u novo pokrstenite
Sloveno-Bugari, da ja razgori vo niv revnosta za blago~estiv `ivot i da gi isceli od
ostatocite na la`noto mnogubo`tvo, ustroil taka {to vo vremeto na blago~estiviot
bugarski pokrstitel, otkako narodot go primil svetoto Kr{tenie, zaboravenite sveti
petnaeset Tiveriopolski ma~enici po~nale da se javuvaat dewe i no}e na mnozina
bojazlivi lu|e i da izvr{uvaat ~udesni iscelenija na bolnite, na mestoto kade {to skrieni
vo zemjata le`ele nivnite sveti mo{ti. Koga go slu{nal toa, carot mu zapovedal na
svojot vojvoda Taridin da izgradi crkoven hram vo gradot Bregalnica vo spomen na
svetite petnaeset ma~enici. Zapovedta bila izvr{ena. Koga hramot bil gotov, arhiјerei,
јerei i mngubroen narod oti{le so tor`estvena litija na mestoto kade {to se slu~uvale
mnogubrojni ~udesni iscelenija. So zapaleni sve}i i kadilnici, so peewe na duhovni
pesni i molitvi sve{tenstvoto odelo napred, a po niv odel narodot. Nastanalo golemo
voodu{uvuvawe. Koga zapo~nale da kopaat gi otkrile svetite mo{ti na svetitelite, {to
po~ivale pod mermernite plo~i, i so neiska`liva radost, so molitvi, i so pesni gi
prenesle vo novoizgradeniot hram.
Taka Samiot Bog sodejstvuval so svetiot car Boris vo {ireweto na blago~estieto
me|u narodot.

115
 No blagoverniot bugarski vladetel imal edna golema bolka. Narodot navistina
ve}e bil pokrsten, imal svoja Crkva, no ne bil dovolno prosveten so evangelskata
vistina. Me|u nego seu{te se {irele ostatocite od idolopoklonskite sueverija. Gr~koto
duhovni{tvo, {to do{lo od Carigrad so arhiepiskopot Josif, gi izvr{uvalo bogoslu`bite
i crkovnite tajni na nepoznatiot za narodot gr~ki jazik. Prekrasnite bogoslu`bi nudele
duhovna hrana, no taa bila nedostapna za neobrazovaniot narod. Se seelo dobro seme,
no toa ne mo`elo da vleze vo nivnite srca. Koj mo`el da go prosveti toj narod?
Gri`ej}i se da podgotvi propovednici na verata od svojot narod, svetiot car Boris
ispra}al vo Carigrad mladi bugari za tamu da se u~at na crkovniot i mona{kiot ustav.
Toa se gleda i od edno pismo na patrijarhot Fotij do eden gr~ki podvi`nik,
bezmolvnikot Arsenij. Nemu Fotij mu ispra}al bugari da gi u~i na vistinskiot mona{ki
pat, so cel taka obu~enite monasi da sozdadat mona{ki `ivot na bugarskata po~va.
Mnogu od niv trebalo da go u~at narodot na hristijanskata vera, koja {to ja usvoile vo
Vizantija. I bidej}i znaele gr~ki i slovenski, tie im propovedale na svoite sonarodnici
na razbirliv slovenski jazik. No tie propovednici bile malku na broj. Site slu`bi vo
hramovite se izvr{uvale na gr~ki jazik, bidej}i nemalo bugarsko pismo. A svetiot car
Boris sakal da ima sve{tenoslu`iteli, {to }e ja izvr{uvaat bogoslu`bata na razbirliv
jazik. Za taa negova srde~na `elba znaele site pomo{nici vo upravata.
Carot neprestajno Mu se molel na Boga da ja ispolni negovata `elba. I Bog go
slu{nal. Toa se slu~ilo pri slednite okolnosti: dve godini pred pokrstuvaweto na
bugarskiot narod, vo 863 godina, moravskiot knez Rostislav go pomolil vizavtijskiot
imperator Mihail III i patrijarhot Fotij da mu ispratat slovenski propovednici i
slovenski knigi. Za taa cel bile izbrani ve}e podgotvenite dvajca solunski bra}a - sveti
Konstantin, vo mona{tvoto nare~en Kiril, i sveti Metodj.
Sveti Kiril, spremaj}i se za slovenski misioner, pred toa ja sostavil azbukata na
slovenski jazik i zaedno so brat mu Metodij gi prevedele sve{teni~kite knigi. Taka
dvajcata sveti bra}a, ve}e podgotveni so prevodi na najva`nite biblijski i bogoslu`beni
knigi, oti{le vo slovenska Moravija, pridru`uvani od svoite verni u~enici i pomo{nici.
So mnogu golem uspeh tie go propovedale slovoto Bo`jo i izvr{uvale bogoslu`bi na
slovenski jazik. No takvata misija bila spre~ena od germanskoto duhovni{tvo, koe {to
nasproti papskoto odobrenie na nivnoto apostolsko delo i prevedenite knigi na
slovenski jazik, prodol`uvalo da gi spre~uva i da gi progonuva. Sveti Kiril po~inal
mnogu mlad vo Rim 869 godina. Negoviot brat ja prodol`il apostolskata rabota me|u
moravskite slavjani. Toj stanal episkop vo Panonija i ne go izostavil kni`evnoto delo i
pokraj mnogute gonewa, maki i stradawa, a so pomo{ na dvajca svoi u~enici izvr{il
prevod na re~isi celiot „Star Zavet” i na drugi bogoslu`beni knigi.
Po smrtta na sveti Metodij vo 885 godina, poradi zavista i lukavstvoto na
germanskoto duhovni{tvo, bilo pokrenato gonewe protiv negovite u~enici, nekoi od
niv bile prodadeni kako robovi na Еvreite vo Venecija, od kade {to eden bogat grk gi
otkupil i gi ispratil vo Carigrad slobodni, a drugi po mnogu stradawa i maki izbegale
vo Bugarija. Pristignale vo Belgrad na Dunav, pa se prestavile na tamo{niot
voenona~alnik (boritakan), baraj}i za{tita. Toa bile sveti Kliment, Naum i Angelarij.
Boritakanot gi pre~ekal so golema po~it. Toj znael deka na bugarskiot vladetel mu se

116
krajno neophodni takvi ma`i, {to mo`at da ja nasadat slovenskata prosveta me|u
negoviot narod, i otkako razbral deka od Moravija pristignale tokmu takvi sveti lu|e, gi
ostavil da odmorat od te{kiot pat i u{te pote{kite do`ivuvawa, a potoa gi ispratil vo
prestolninata na Bugarija - Pliska kako dragocen dar za novopokrsteniot narod.
Blagoverniot car gi pre~ekal so golema radost i po~it. Tie mu raska`ale detalno
za site svoi stradawa i maki. Otkako gi islu{al, svetiot car srde~no Mu blagodaril na
Boga, {to Mu pratil takvi blagodatni slu`iteli i mu podaril u~iteli i blagustroiteli na
verata i toa ne slu~ajni lu|e, tuku sveti ispovednici i ma~enici. Potoa Boris zapovedal
da gi smestat vo najdobrite `iveali{ta, opredeleni za negovite najbliski prijateli i da im
obezbedat izobilie od neophodnite potrebi, bidej}i dobro znael, deka naso~uvaweto na
mislite kon gri`ite makar i za nekoja najmala potreba na teloto gi oddale~uva mo{ne
mnogu od dejnostite, posveteni na Boga. A nego samoit go obzela golema `elba
sekojdnevno da besedi so niv da gi izu~uva istoriite i `itijata na svetitelite i od nivnata
usta da go slu{a slovoto na svetoto Pismo.
I boljarite, koi {to iskreno poveruvale vo Hrista, se natprevaruvale, koj poprvo }
e gi primi svetite slovenski u~iteli vo svoite domovi, za da mo`at da se prosvetat vo
vistinata na novata za niv vera. No trojcata sveti ma`i ne se ~ustvuvale dobro me|u
pofalbite i gradskata vreva. Tie odbegnuvale s# {to mo`elo da mu popre~i na nivnoto
smirenie i da gi vovle~e vo svetskata sueta.
Trojcata sveti ma`i go donele od Moravija Svetoto Pismo i bogoslu`beni knigi,
prevedeni na slovenski jazik, kako {to toga{ se zboruvalo vo Bugarija. Vo Bugarskata
prestolnina tie go propovedale Slovoto Bo`jo na razbirliv jazik i gi prosvetuvale i
malite i golemite. Narodot se sobiral da gi slu{a. Sveti Kliment i sveti Naum bile
smesteni povremeno vo domot na blago~estiviot velmo`a Esha~, a sveti Angelarij -
kaj ^eslav. Sveti Angelarij, isto{ten od do`iveanite maki, nabrgu se upokoil. Ostanatite
dvajca prosvetiteli posle ne mnogu dolgo vreme bile smesteni vo za niv
novoizgradeniot manastir „Sveti Pantelejmon”, kade {to usrdno se oddale na
neumorna kni`evna dejnost.
Svetiot car Boris bil blagodaren na Boga, {to mu gi daruval sveti Kliment i sveti
Naum. Toj ~esto besedel so niv i se pove}e i pove}e vo negovoto srce se raspaluval
ognot na Bo`jata revnost. No bidej}i ~ovek ne mo`e, otkako prona{ol ne{to
skapoceno, da ne gi svika prijatelite i sosedite i da im ka`e: „Raduvajte se so mene”
(Luk. 15, 6), taka i svetiot bugarski pokrstitel ne mo`el da ja za~uva radosta od
dobienite sokrovi{ta samo za sebe, tuku trebalo da ja spodeli so celiot svoj narod. Toj
~ustvuval dolg kon tie novoobrateni jazi~nici, i go slu{al vo sebe glasot na Hrista, Koj
nekoga{ mu ka`al na Savle: „Jas za toa ti se javiv... da gi otvori{ nivnite o~i, za da se
obratat od temninata kon svetlinata i od vlasta na stanata kon Boga, ta preku verata
vo Mene da dobijat pro{ka na grevovite i nasledstvo me|u osvetenite” (Del. 26: 16,
18).
Svetiot ramnoapostolen car sakal da gi prosveti site, i na site da im gi otvori
o~ite. Toj vo svojata revnost go sledel golemiot apostol na mnogubo`cite (sveti Pavle)
i sakal deloto na slovenskata prosveta da ja opfati celata dr`ava. Za taa cel, otkako go
ostavil sveti Naum da raboti vo manastirot „Sveti Pantelejmon”, od kade }e se

117
prosvetuvaat site isto~ni oblasti na Bugarija, toj 886 godina go ispratil sveti Kliment
vo jugozapadnite predeli na negovata dr`ava, vo oblasta Kutmi~evica, kade {to glavni
gradovi bile Ohrid, Devol i Glavenica. Na upravuvnikot na Kutmi~evica Domet mu
bilo naredeno lu|eto od site ovie krai{ta sveti Kliment da go primat so qubov i
vnimanie, da nabavat vo izobilie s#, da go po~estat so darovi i preku vidlivi znaci da
go izrazuvaat pred site za~uvanoto vo du{ata sokrovi{te na qubovta. A samiot toj za
da dade primer, na sveti Kliment za crkonite potrebi mu podaril tri dvorci vo Devol i
nekoi mesta za odmor okolu Ohrid i Glavenica.
Sveti Kliment tuka razvil {iroka prosvetna dejnost: osnoval u~ili{ta, kade {to se
predavalo slovenska pismenost, go u~el narodot na hristijansko blago~estie i
podgotvil 3500 u~enici za duhovni lica. Tie obrazovani sveti Klimentovi u~enici
zapo~nale postepeno da gi zamenuvaat mestata na gr~kite sve{tenici i vo bogoslu`bata
gr~kiot jazik da go zamenat so slovenskiot. Taka ramnoapostolnot car Boris so
dobrata gri`a i prekrasnoto sodejstvo na Premudrata Bo`ja promisla mo`el da sozdade i
da ja vidi ostvarena svojata zavetna `elba - negovoto carstvo da ima svoe duhovni{tvo.
Vo 893 godina sveti Kliment bil rakopolo`en za arhierej i stanal prviot
(Bugarski) episkop, koj {to slu`el i propovedal na (bugarski) slovenski jazik. Toj
napi{al i propovedi na naroden jazik, i go prevedel „Cvetniot triod” i razni duhovni
pesni. Taka zapo~nalo da se razviva slovenskata duhovna kni`evnost za golema radost
na carot. Toj bil mnogu sre}en da gi vidi svoite zemni zada~i ispolneti: narodot
obedinet, vladeewe na mirot vo svojata golema tatkovina, site pokrsteni, Crkvata
dobro organizirana, i slavjanskata pismenost postavena na zdrava osnova. Otsega pa
natamu se baralo od sekoj iden trudbenik i graditel bilo na dr`avnoto, bilo na
crkovnoto pole da vnimava kako yida (1Kor. 3,10), i da ja vlo`uva seta svoja
srde~nost za doizgraduvawe na taka uspe{no zapo~natoto Bo`jo delo.
Otkako napravil tolku mnogu za svjot narod, svetiot car Boris na krajot
po~ustvuval potreba celiot svoj `ivot da go predade na Hrista Boga. Toj imal takva
golema qubov kon Gospoda i tolku mnogu kopneel da prebiva postojano vo molitven
razgovor so Nego, zatoa gi smetal i naj poleznite dr`avni dejnosti kako pre~ka za toa.
Negovata revnost da Mu se posveti na Boga preku smiren mona{ki podvig bila
podpomognata od blagata Bo`ja Volja. Promislitelot mu pratil nekakva te{ka bolest.
Toa kone~no ja zacvrstilo negovata namera da stane monah. I ete vo 889 godina toj na
svojot prestol go postavil svojot najgolem sin Vladimir, a samiot ja soblekol carskata
ode`da, za da se oble~e vo skromno mona{ko raso. Zlatnata kruna toj ja zamenil so
crno bulo (pana-kamilavka), zapovedni{tvoto so poslu{anie, bogatite trpezi so
vozdr`anie i post, dr`avniot `ezal so prost mona{ki stap i svetskiot {um so
bezmolvnata mona{ka }elija. I angelite se voshituvale na toa carsko sebeodrekuvawe,
izvr{eno od qubov kon Hrista. Svetiot car Boris se otka`al od zemnoto carstvo, no Bog
mu go podaril nebesnoto.
Carot - monah se naselil vo novoizgradeniot manastir „Sveti Pantejlemont”
izgraden od nego, pokraj rekata Patlejna, za da se podvizuva vo molitva i izu~uvaweto
na slovenskite knigi. Tamu bil Sveti Naum, sopodvi`nikot na sveti Kliment, i nekoi od
sobranite u~enici na sveti Metodija vo Venecija, koi {to vizantiskiot imperator Vasilij

118
I mu gi ispratil na pomo{ na svetiot car Boris. Me|u niv bil i prezviterot Konstantin,
koj {to pokasno se projavil kako golem pisatel i kni`evnik, i stanal episkop. Tamu bil i
bratot na car Boris, Doks, i negoviot sin Teodor Doksov, i Joan Ekzarh, i ^ernorizec
Hrabar i u{te mnogu drugi, ~ii {to imiwa, ne se zapi{ani od zemnite letopisci, tuku se
zapi{ani na nebesata.
Koj li mo`el da yirne vo bezmolvnata kelija na carot-monah i da gi opi{e
negovite tajni podvizi, negovite skrieni vozdi{ki i neprestajnite molitvi kon
Sedr`itelot? Ako toj u{te kako car, dewe oble~en vo carski ode`di, no}e tajno odel vo
Crkva, i otkako si postilal vlasenica, i dolgo ostanuval na podot {epkaj}i ja molitvata
pred Ediniot Vladetel na vselanata, pred Carot nad carevite i pred Gospodarot nad
gospodarite (1Tim. 6,15), toga{ kolku pove}e sega vo mona{kata osamenost se
posvetuval na molitveni podvizi. Toj se molel za sebe si, za novopokrsteniot narod i za
uspeh na apostolskoto delo na prosvetitelite. A i sam neprestajno sodejstvuval za
sozdavaweto na novoto sve{tenstvo, slavjanskoto bogoslu`enie i na slavjanskite knigi.
No ne e vozmo`no duhovniot `ivot da prote~e bez isku{enija. Bog gi dopu{ta,
za da ja ispita vernosta na svoite slugi, i da ja utvrduva nivnata vera i nivnata revnost. I
vo `ivotot na carot - podvi`nik se slu~ilo te{ko ispituvawe. Neprijatelot na ~ove~koto
spasenie mu zaviduval na svetiot car za mnogute negovi bogougodni dela, izvr{eni so
takov uspeh, i re{il da napravi mete` vo celata dr`ava. Koga videl kako celiot narod se
obratil kon Boga, knezot na adskata temnina se obidel da ja vospostavi vlasta na
mrakot. Kako oru`je za taa cel mu poslu`il Vladimir. Toj nedostoen naslednik na
pravedniot car, ne odel po stapkite na svojot bogobojazliv tatko, a se predal na
lekomislen `ivot. Zabavite, pijanstvoto, go{tevkite i razvratot go so~inuvale negovoto
sekojdnevno zanimawe. Seto toa bilo izobli~uvano od hristijanskite sve{teni knigi,
kade {to se zapi{ani zborovite na Hrista: „Vnimavajte na sebe, va{ite srca da ne bidat
optovareni so prejaduvawe, pijanstvo i gri`a za ovoj svet” (Luk. 21, 34); i zborovite
na sveti apostol Pavle „Da odime ~esno kakao dewe - ne vo sramni go{tevki i
pijanstvo, ne vo blud i ne~istotija” (Rim. 13,13). I bidej}i Vladimir bil silno
izobli~uvan od bo`estvenite slova na hristijanskite sveti knigi, toj go namrazil
hristijanstvoto i negovata svetlina spored negovite zborovi: „Sekoj {to pravi zlo, ja
mrazi svetlinata i ne odi kon svetlinata, za da ne bidat osudeni negovite dela, oti se
lukavi” (Jov.3,20).
Podobnno na ne~estiviot izrailski car Ahav (3Car. 18,18), Vladimir so svojot
lo{ primer po~nal da go razvratuva narodot. Zdru`en so nekoi boljari, koi {to isto taka
otstapile od srogoto hristijanstvo, toj, nov Julijaн Otstapnik, zapo~nal nasila da gi
vra}a svoite podanici kon idolopoklonskata vera. Prevzel duri i otvoreno gonewe
protiv duhovni{tvoto, zatoa {to toa go ukoruvalo poradi negoviot lo{ `ivot. @rtva na
negovata odmazda me|u drugite stanal i glavata na bugarskata Crkva, arhiepiskopot
Josiv. Toj bil frlen vo zatvor i `estoko ma~en. No svojata vera ja ispovedal do kraj.
Gledaj}i kako nevino strada za Hrista, narodot po~nal da go po~ituva kako svetitel.
Za kratko vreme Vladimir rasturil s# {to so tolku trud bilo izgradeno pred nego.
Po zborovite na Svetoto Pismo toj go porazil pastirot, za da go rasturi stadoto (Mat.
26,31). Gi progonuval hristijanite, go obnovil idolopoklonstvoto, se protivel na

119
slovenskata pismenost i so svojot bogoprotiven `ivot prodol`il da see soblazni.
Seto toa ne mo`elo da se sokrie od svetiot car. Izvesno vreme toj go trpel,
krotko go sovetuval, no sinot se poka`al gord i nepokoren. Toga{ vo svetiot pokrstitel
plamnala revnosta na sveti Ilija kon Boga i Bo`joto delo i toj go soblekol od sebe
mona{koto raso, povtorno gi oblekol carskite ode`di i go prepa{al nekoga{niot me~.
Okolu sebe gi sobral onie {to se bojat od Boga, izlegol protiv svojot sin i bez te{kotii
go fatil, zapovedal da go oslepat i da go frlat v zatvor.
Onoj, {to sakal da ja odzeme svetlinata na celiot narod i da gi oslepi onie tuku-
{to duhovno progledaa, trebalo da dobie soodvetna kazna - da bide li{en od dnevnata
svetlina, za da se nau~i da ne mu robuva na knezot na temninata, a da se otrezne i da
se pokae, ta, koga }e progledne so svoite duhovni o~i, da ne bide li{en od ve~nata
nebesna svetlina. Vo te{kata maka, nlo`ena od pravoslavniot tatko, se sodr`ela skriena
milost. Vladimir bil kaznet tuka, ta - pokaen - da bide pomiluvan od Boga vo drugiot
svet, spored zborovite na apostolot: „Bidej}i taka sudeni, od Gospoda sme kazneti, za
da ne bideme osudeni zaedno so svetot” (1Kor. 11,32).
Vedna{ potoa otkako go otstranil Vladimir, svetiot car Boris go oslobodil Josiф
od zatvorot, svikal pomesten sobor vo Preslav vo 893 godina, na koj {to objavil deka
Vladimir go trgnale od prestolot a na negovoto mesto bil postaven Simeon, naj
mladiot sin na carot Boris. Revnosniot car-pravednik pred celiot sobor, na noviot car
mu rekol deka i nego }e go snajde sudbinata na negoviot brat, ako vo ne{to otstapi od
vistinskoto hristijanstvo. Na toj sobor kreposta Preslav bila opredelena za prestolen
grad, oficijalno gr~kite bogoslu`beni knigi bile zameneti so slavjanobugarski,
slavjanobugarskiot jazik bil objaven za oficijalen vo dr`avata, crkvata i u~ili{teto. Na
toj sobor sveti Kliment bil rakopolo`en za episkop i postaven za glava na golemata
Ohridska eparhija. Na negovo mesto, kako prodol`uva~ na negovoto u~itelsko delo vo
Kutmi~evica, bil ispraten sveti Naum.
Taka svetiot car Boris uspeal da gi uredi site nedovr{ni dr`avni, crkovni i
prosvetni problemi, vospostavil mir vo svojata zemja, go postavil ponatamo{niot
razvoj na op{testvente raboti vrz cvrsta osnova i otkako go zavr{il seto toa, povtorno
se vratil vo svojot manastir „Sveti Pantelemon”, za da se oddade na podvik vo
molitva, post, bdenie, vozdr`anie i neprestajni pokajni trudovi. Toj prodol`il da gi
podpomaga i podr`uva slavjanskite u~iteli vo kni`evnite aktivnosti i da go sledi
razvojot na Bugarskata Crkva i na bugarskata kni`evnost. Makar i celosno oddelen od
dr`avnite dela, toj prodol`il da bdee i nad upravuvaweto so zemjata i vo te{kite
momenti mu daval spasitelni soveti na mladiot car Simeon. Taka, kogavo 895 godina
Ungarcite neo~ekuvano ja napadnale Bugarija i vo po~etokot imale uspeh, bugarskite
voeno na~alnici, otkako ne znaele {to da pravat, se obratile kon nego i go pra{ale
{to }e gi posovetuva da storat za otstranuvawe na stra{nata opasnost. Toj na celiot
narod mu nazna~il tridneven post, otkako pri toa im napomenil, deka ponapred treba
pokajanie za grevovite i posle toa da se pomolat na Boga za pomo{. Bugarite go
poslu{ale toj sovet na svojot svet car i pobedile.
U{te 14 godini carot monah `iveel vo manastirot „Sveti Pantelejmon”,
nevoznemiruvan od nikakvi pre~ki za mirot vo dr`avata. Ispolnet so blagodat, ukrasen

120
so dobrodeteli, oduhotvoren od neprestajnoto molitveno bogoop{tewe i kopne` za po
blisko op{tewe so Boga vo ve~nosta, toj svetonosen blagodetel na slovenskiot narod
podobno na dogorena sve}a vo `rtven podvig, naj posle na 2 maj 907 godina mirno gi
zatvoril svoite o~i. Sonceto na Bugarija zajdelo zad planinite na negovite zemni
denovi {to Bog mu gi oprdelil, za da izgree kako sebugarsko t.e. seslovensko svetilo
na neboto, otkade {to nevidlivo }e sveti nad na{iot pokrsten i ve}e bogoprosveten
narod i da Go moli neprestano Carot nad carevite da Go za{titi od napasti i bedi i da
rakovodi so negovite sudbini niz moreto na godinite kon tivkiot zaliv na bla`enata
ve~nost.
Smrtta na svetiot car Boris nastapila vo sabota nave~er, po svedo~eweto na
vnukot od brat Teodor Doksov, koj isto taka se podvizuval vo manastirot „Sveti
Pantelejmon”. Sabotnoto ve~erno bogoslu`beno peewe, koe {to ne izvestuva za
golemata pobeda na Hristovo Voskresenie nad smrtta i koe {to kako blagouhano
kadilo se raznelo od manastirskata Crkva kon nebesniot prestol na Boga; zaedno so
nego kon visinite poletala i pravednata du{a na carot monah, koj so svojot blagodaten
podvig i so Hristovata pomo{ ja pobedil duhovnata smrt na svojot narod; kogo go
izvadil od mrakot na idolopklonskiot grob kon svetlinata na Hristovoto voskresenie; i
od temnata no} na ve~nata pogibel, vo radosniot nezalezen den na svetlata ve~nost.
Bla`eniot Teofilakt veli, deka Bog go proslavil svetiot car Boris so ~udotvorna
sila, koja {to se peojavuvala preku negovite sveti mo{ti, zagubeni niz vekovite “poradi
na{ite grevovi i poradi mnogite prevrati na mnogustradalniot bugarski narod”. Svetata
Bugarska Crkva go pri~eslila pokrstitelot kon likot na svetitelite. Za svetitel go
priznala i Carigradskata Crkva, kako {to se gleda od poslanieto na Carigradskiot
patrijarh Nikolaj Mistik do car Simeon, kade {to toj pi{uva: „Sega Boris se nao|a
zaedno so svetitelite i stoi pred Boga, udostoen so golema pofalba za negovoto sveto
delo, koe {to pred Boga go napravil za svojot narod, imeno za toa, deka ja postavil
osnovata na negovata vera, za {to spravedlivo se po~ituva “.93
Po molitvite na svetiot car Boris Semilostiviot nebesen Car da go ~uva na{iot
narod od sekakvo zlo i da i daruva na na{ata skapocena tatkovina mir i golema milost
i napredok vo s#, za preku toa da se proslavi prekrasniot vo Svoite svetii Bog i da se
veli~i Negovoto ime vo srceto na vernite pravoslavni hristijani vo ve~ni vekovi.
Amin!

Tropar: Ispolnet so strav Bo`ji, si bil `iveali{te na Svetiot Duh; si ja utvrdil

Hristovata vera, si go ostavil prestolot i carskiot `ezal, bogobla`en caru Borise. Si se
naselil vo pustinata, si rascvetal vo podvizi i si na{ol blagodat pred Gospoda. Sega
stoej}i pred prestolot na Sevi{niot, moli Go Hrista Boga da mu dade na pravoslavniot
narod mudrost i sila, a na nas, koi ti se molime, spasenie na du{ite na{i.

93
D. Cuhlev - Istorija na Bugarskata Crkva, Sofija, 1911 g. t. I, str. 352, zab. 4.

121
 ЖИТИЕ НА ПРЕПОДОБНИОТ И БОГОНОСЕН
ОТЕЦ НАШ ЈОВАН РИЛСКИ,
ПУСТИНОЖИТЕЛ И ЧУДОДТВОРЕЦ94
So pravo bi ne ukoruvale, ako go premol~иme `itieto na bla`eniot Jovan i ako
na revnosnite qubiteлi na dobrodetelta ne im ja pretstavime negovata sveta li~nost.
Za{to ovaa `itie e vo sostojba ne samo da gi izdigne kon dostoinstvena slava onie {to
so golem trud go sledat primerot na ovoj velikan, no da im pomogne i na onie {to
barem malku go poddra`avaat, i prosto za site slu{ateli da bide od golema polza.
Bidej}i za~uvano vo pametta na lu|eto, toa malku po malku }e gi pottiknuva kako
nekoja duhovna iskra. Vpor~em, se pogri`ivme krasnore~ivo da go raska`eme onaa,
{to neopitno i prosto be{e napi{ano za nego, kako {to sme ubedeni, deka spomenot za
otcite gi veseli bogoqubivite du{i i gi pottiknuva kon pogolema revnost. I sega,
postavuvaj}i go na~aloto na povesta za sveti Jovan Rilski, nie ja povikuvame
blagodatta na samiot svetitel, koja {to izobilno ja dobil od Boga, za da ne zgre{ime
poradi neznaewe i na toj na~in da gi li{ime slu{atelite od golemata polza.
Roditelite na bla`eniot Jovan bea mnogu blago~estivi, po poteklo bugari, rodeni
i vospitani vo seloto Skrino (raspolozeno vo podnozjeto na isto~nite padini na
Osogovskite planini, re~isi na desniot breg na rekata Struma). @iveej}i vo toa selo i
podvizuvaj}i se vo blago~estie i milostini, rodija dva sina, od koi{to edniot be{e
~udniot Jovan. Dobro vospitan, toj vo s# im se pokoruva{e na svoite roditelii im ja
uka`uva{e nu`nata po~it. Postojano prebiva{e vo strav Bo`ji, Mu ugoduva{e na Boga
so post i molitva i ne se oddeluva{e od Crkvata, slu{aj}i gi so vnimanie Bo`jite slova.
I celiot be{e plenet od qubovta kon Boga, duhot mu gore{e kon Gospoda kako na
vistinski serafim i dava{e stokraten plod (Mat. 13,8), kako drvo nasadeno kraj vodni
izvori (Ps. 1.3).
Otkako izmina dosta vreme i roditelite mu se upokoia, nekoi zavidlivi lu|e, i
lenlivi za dobroto, zapo~naa da go karat, narekuvaj}i go licemer i krajno negoden za
svetskiot `ivot. Za da go izbegne toa, toj si izbra dobro re{enie: go razdade svojot imot
na bednite, davaj}i go kesarevoto na kesarot, za da mo`e bez te{kotija da go dade
Bo`joto na Boga (Mat. 22,21). A Bog, Koj nekoga{ zapovedal od temninata da izgree
svetlina (2Kor. 4,6) i Koj nekoga{ mu zapovedal na Avraama da izleze od svojata
zemja i od svojot rod, i da otide vo zemjata koja{to Toj }e mu ja poka`e (Bit. 12,1),
mu se javi i na Jovan na son i mu gi ka`a istite onie zborovi poka`uvaj}i mu go
mestoto, kade {to mo`e da Mu ugodi.

94
Sveti Evtimij - patrijarh Trnovski (1375-1394).

122
 Koga se razbudi i razmisli za smislata na videnieto, plamna od `elba kako elen
za vodni izvori (Ps. 41,2), se vooru`a kako vtor David protiv duhovniot Golijat (1 Car.
17,40), zemaj}i gi trite kamewa - verata, nade`ta i qubovta - spored Evangelskoto
u~ewe. Se oble~e vo oklopot na pravdata i na svojata glava go stavi bo`estveniot
pokrov kako {lem na spasenieto (Efes.6, 14-17), otide vo eden od tamo{nite manastiri
ja postri`a svojata kosa zaedno so strastite i pohotite (Gal. 5,24). I otkako ostana tamu
izvesno vreme, za da se nau~i vo podvi`ni{tvoto, go ostavi zemnoto na zemnite i
svetot zaedno so negoviot gospodar (Jov. 12,31; 14,30; 16,11), bez da zeme ni{to so
sebe osven edna ko`ena nametka, i dojde vo planinata koja {to mu be{e poka`ana.
Ovde si napravi mala kolipka od drva i `ivee{e vo nea, smiruvaj}i go teloto so post i
bdenie, peej}i so David: „Daleku bi oti{ol i bi se smestil vo pustinata; i se nadevav na
Onoj Koj me spasuva od malodu{nosta i od burata“(Ps. 54 8,9). I bez gnev i
somnevawe gi podiga{e svoite ~isti race na molitva (1 Tim. 2,8), za hrana nema{e
ni{to osven bilkite i trevite {to zemjata gi ra|a za hrana na dobitokot, i vika{e: „kako
dobi~e bev pred Tebe. No jas sum sekoga{ so Tebe” (Ps. 72: 22,23). I pie{e voda koja
{to izobilno te~e{e od izvorite. No i divite bilki {to mu slu`ea za hrana, ne gi jade{e
do nasituvawe, tuku mnogu malku i toa po zalezot na sonceto. Isto taka i vodata, samo
kolku da si ja razladi svojata vnatre{nost. Koj bi mo`el da gi opi{e negovite trudovi,
{to toj toga{ gi izvr{uva{e? Osebeno koj bi mo`el napolno da go opi{e izvorot na
solzite, seno}noto bdeewe i kolenopreklonuvawe? A demonite mnogu pati se
preobrazuvale vo vid na razni yverovi i doa|aa kaj nego za da go upla{at i progonat.
No toj pustinski heroj, ostanuva{e cvrst i nepokolebliv od nivnite lukavstva kako
nekoja tvrda karpa, koja {to gi odbiva naletite na morskite branovi i gi vra}a nazad, ili
u{te poto~no re~eno kako dijamant, vrz koj nikakvo `elezo ne pravi grebnatina.
Otkako pomina taka dolgo vreme se preseli od tamu na drugo mesto, kade {to
najde edna mnogu temna i mra~na pe{tera i se vseli vo nea, zgolemuvaj}i gi svoite
podvizi. S# pove}e ja raspaluva{e svojata revnost i kako trudoqubiva p~ela sobira{e
medni sokovi vo sokrovi{teto na svoeto srce.
Koga toj `ivee{e vo takvi golemi podvizi, sinot na negoviot brat Luk tajno
zaminal od svoite roditeli i dojde vo pustata gora, kade {to prestojuva{e prepodobniot,
i so mnogu trud odvaj uspeal da go najde. Bla`eniot, koga go vide kako doa|a od
daleku, najnapred pomisli deka e prividenie i poradi toa se oddade na molitva. A toj,
koga se pribli`i, padna na zemja i bara{e blagoslov od nego. Bla`eniot, koga se uveri
deka toa e vistina a ne prividenie, go udostoi so blagoslov i go pra{a zo{to e dojden.
Mom~eto mu raska`a s# za sebe i vedna{ be{e primen. Otkako se vide so nego,
razmnmo`en kako kedar livanski, prepodobniot voznesuva{e blagodarstveni pesni kon
Boga i postojano gi ima{e na svojata usta zborovite od psaltirot: „Nezlobivite i
pravednite se prisoedinija kon mene” (Ps. 24,21). I toj be{e so nego vo pustinskata
gora kako nezloblivo jagne, {to pase kaj vistinskiot pastir, kako vtori Avel i Isaak,
poddra`ava~ na prete~ata Jovan, u{te od svoeto detstvo vospitan vo pustinata.
No {to napravi nekoga{niot Denica (Is. 14: 12-15), koj {to sega poradi svojata
gordost stana naslednik na temninata? Gordeliviot ~ovekomrzec ne mo`e{e da gi trpi
podvizite i dobrodetelite na prepodobniot, se ispolni so zavist, za~na nepravda i rodi

123
bezakonie (Ps. 7,15). Kaj drugiot brat na svetitelot dojde nekoj poznat ~ovek, go najde
zavladean od prirodna `al i nedoumie poradi is~eznuvaweto na mom~eto i mu gi re~e
slednite zborovi:
„Jovan tvojot brat te li{i od podkrepata na tvojata starost i od naslednikot na
tvojot dom. Toj dojde tuka no}e, go zede tvoeto mom~e i go dr`i kaj sebe. I ako ti ne
go zeme{ ottamu, toj }e stane hrana za {umskite yverovi. Dojdi da ti go poka`am
mestoto, a ti odi brgu i zemi go svojot potomok!“
Koga go slu{na toa bratot se oble~e vo omraza kako vo obleka i gnevot go
opfati. I {to li ne iska`a i {to li ne napravi na adresa na neviniot?! \avolot go povede i
go odnese vo planinata, pottiknuvaj}i go i u~ej}i go kako da go razta`i prepodobniot.
Koga se pribli`ija do mestoto, od daleku mu ja poka`a pe{terata i vedna{ zamina. A toj
otide i go najde svetitelot. I {to li ne mu napravi toga{: mu dosaduva{e so ukori, go
narekuva{e „kakoger”95 i izmamnik i krajno negoden za svetskiot `ivot! Podigna
protiv nego drva i kamewa za da go ubie. A {to napravi toga{ krotkiot u~enik na
krotkiot Gospod? - Stoe{e mol~elivo bez ni{to da ka`e, a vo umot si povtoruva{e:
„Jas pak kako gluv ne slu{am i sum kako nem koj ne ja otvora ustata svoja!” (Ps. 67:
16, 17). I otkako gnevno go grabna mom~eto, izbezumeniot brat, so vikawe go ottrgna
od Bo`jata planina, od plodnata planina „na koja {to Bog blagovoli da prestojuva”
(Ps. 67: 16,17), i zaedno so nego se vra}a{e kon {irokiot pat vo svetot.
Otkako Бla`eniot go vide toa i otkako ja razbra podlosta na |avolot, go obzede
oblakot na `alosta, se oblea vo solzi i padna na zemjata, molej}i se i govore}i:
„Gospodi, Ti si rekol: „povikaj Me vo te`ok den i Jas }e te izbavam” (Ps.
49,15). Izbavi me sega Vladiko! Pogledni na mene so Svoeto milosrdno oko i
uni{ti ja `alosta na moeto srce! Napravi so mene ~udo za dobro (Ps.85,17), za{to si
blagosloven vo ve~ni vekovi, amin!“
Po molitvata sede{e i ta`e{e za{to go li{ija od mom~eto, pla{ej}i se deka toa
mo`e da se zapletka vo `ivotnite gri`i na ovoj svet. No {to napravi Bog, Koj {to
zapovedal da gi ostavat decata da doa|aat kon Nego? Taka i sega mu re~e na tatkoto, i
toa ne so zborovi tuku na delo „Ostavete gi decata da dojdat kaj Mene i ne gi
spre~uvajte”, “za{to na takvi e carstvoto nebesno!” (Mat. 19,14). Koga odea po patot,
mom~eto go kasna zmija i naedna{ smrtta go zede vo svoite krotki dlanki. Otkako go
vide toa, tatkoto se najde vo nedoumica - {to da pravi? Toga{ posramen i o`alosten toj
se vrati kaj prepodobniot i mu soop{ti za nastanot {to se slu~i na patot. A
prepodobniot mu naredi na negoviot brat da go pogrebe svojot sin i da se vrati vo
svojot dom, {to toj i go napravi. Svetiot pustino`itel Go prslavi Boga za toa i pove}e
ne taguva{e.
Vo taa pe{tera sveti Jovan pomina dvanaeset godini bez nikakva telesna
udobnost, zgolemuvaj}i gi podvizite i svoite stradawa. \avolot go gleda{e toa i ne
prestanuva{e da go napa|a nekoga{ so uninie, nekoga{ so lenost, a mnogu pati so
stra{ila i prividenija. No dijamanskata du{a na Jovan nikako ne mo`e{e da bide
ulovena od |avolskite zamki, i toj postojano pee{e:

95
Dodeka kalu|er zнa~i “dobar starec”, kakoger zna~i „zol starec”.

124
 „Me opkru`ija kako p~eli oklou sotka, pa se zapalija kako ogan vo trwe: so
imeto Gospodovo jas gi pobediv!“ (Ps. 117,12).
Pominaa mnogu denovi dodeka eden den - vdahnoveni od |avolot, grupa
razbojnici grubo go napadnaa svetitelot, nemilosrdno go tepaa, go turkaa, go vle~ea i
go progonia od toa mesto, zabranuvaj}i mu pove}e da ne se dobli`uva tamu. Toj i vo
toa Mu se pot~ini na svojot Gospod, Koj {to veli: „koga ve prgonuvaat od eden grad,
begajte vo drug” (Mat. 10, 23). Ne od grad vo grad, tuku od gora vo gora minuva{e
svetitelot i otide na drugo mesto, na dovolno rastojanie od porane{noto `iveali{te. I
koga tamu najde eden ogromen dab, po primerot na drevniot Avram se naseli vo nego
(Bit.18,1). Dodeka Avram pod Mamvriskiot dab ~udesno ja nagosti Svetata Troica i
ja isprati, toj vo sebe Go ima{e Samiot `iv Bog, po~ituvan vo Tri Lica, i bez nikakvo
uninie odlu~no go ispolnuva{e prvonazna~eniot podvig. I {to napravi Bog, Koj {o s#
ureduva vo polza na ~ovekot? Kako nekoga{ vo pustinata koga mu pu{ti rosa od
mana na evrejskiot narod (Ish. 16: 13,15) i gi ispolni so blaga gladnite (Luk. 1: 53), po
istiot na~in zapoveda na zemjata da rodi slanotuk96 za hrana na svetitelot. Toj se
hrane{e so nego, uspokojuvaj}i ja nemo}ta na teloto i popolnuvaj}i ja prazninata na
stomakot, minuva{e od sila vo sila (Ps. 83: 8) i dodava{e vo srceto dobrodetel vrz
dobrodetel, izlivaj}i izvori solzi ja napojuva{e brazdata na svojata du{a (Ps. 64, 10) i
vo nea rasko{no cvetaa klasjata na dobrodetelite.
Bog, Koj nekoga{ zapoveda od temninata da izgree svetlinata (2Kor. 4,6), Koj
{to gi iznesuva na videlo tajnite na mrakot (1Kor. 4,5), ne saka{e dolgo da se sokriva
gradot {to stoi na vrv planina (Mat. 5,4), a blagovoli da ja objavi negovata dobrodetel.
Ima{e pastiri vo blizinata i go pasea svoeto stado, kako nekoga{ onie vo vremeto na
Hristovoto ro`destvo (Luk. 2,8). I dodeka ovcite krotko si pasea, naedna{ po~naa da
begaat, i toa ne po postoe~kiot pat, tuku po pusti, strmni i neproodni mesta, i se zaprea
koga dojdoa to~no na mestoto kade {to be{e prepodobniot. Pastirite tr~aa po niv i
bidej}i ne mo`ea da gi zaprat, tie dojdoa na mestoto kade zastanaa ovcite, i koga go
vidoa svetitelot, se za~ududij. I po~naa da go pra{uvaat:
„Koj si ti, od kade si, kako si do{ol tuka? Kako `ivee{ tuka i koe e tvoeto rodno
mesto?” Toj im odgovori:
„Moeto `iveali{te e na nebesata, od kade {to Go o~ekuvam i Spasitelot (Fil.
3,20). Tatkovina mi e gorniot Erusalim (Otkr. 21,10). A rodnoto mesto i gradot, {to
me vospitaa, ne e va{a rabota da gi znaete. No bidej}i ste dojdeni ovde, zemete i
potkrepete se malku so pustinska hrana!
I im dade da jadat od slanutokot {to raste{e tamu. Tie zedoa i jadea do
nasituvawe. A koga gi isprati da si odat, eden od niv tajno nabra od slanutokot i
radosno tr~a{e po svoite drugari. Koga gi stigna, im poka`a {to napravi, a tie se
nafrlija na nego i go razgrabija slanutokot od negovite race. No koga po~naa da gi
otvaraat me{unkite za da gi izvadat zrnata, ni{to ne najdoa vo niv. Vedna{ po~naa da
se kaat, se vratija, mu raska`aa na bla`eniot i pobaraa pro{ka za storenoto samovolie.
Toj im prosti, no im re~e:

96
Slanotuk e rastenie, sli~no na gra{ok, kako {to objasnuva otec Neofit Rilski.

125
 „Taka blagovoli Sesilniot Bog ~eda moi: tuka da raste i tuka da se jade. Tie se
voodu{evija na ~udoto i si zaminaa, falej}i Go i slavej}i Go Boga za s# ona {to ~uja i
vidoa (Luk, 2, 20), i raska`uvaa za nego niz tie krai{ta i po okolnite sela.“
Nekoi hristoqubivi lu|e posakaa da otidat kaj svetitelot i da go dobijat negoviot
blagoslov. Eden ~ovek, koj {to mnogu godini te{ko strada{e od ne~ist duh, koga gi
vide kako tie zaminuvaat kaj prepodpobniot, trgna i toj po niv so `elba da se oslobodi
od svojata bolest. I koga bea na oddale~enost okolu edno popri{te 97 od svetitelot,
vedna{ go strese ne~istiot duh i toj padna na zemjata, se trkala{e i vika{e:
„Ogan me gori i ne mo`am da odam napred!“ Toga{ tie go vrzaa i go vle~ea
nasila. Koga stigna kaj prepodobniot, padnaa na zemjata i mu se poklonija i baraa
blagoslov od nego. Toj im ja ispolni molbata i gi pra{a za pri~inata na nivnata poseta.
Tie mu raska`aa za sebe i za besoma~niot i go molea da go izlekuva od te{kata bolest.
No Jovan nikako ne se nadeva{e na sebe, tuku na Boga, Koj {to gi o`ivuva mrtvite i
go vika ona {to ne e, kako da e (Rim. 4,17), zatoa re~e;
„Taa rabota ne e za nas ~eda moi, za{to samo Bog mo`e da gi izgonuva
demonite. A nie sme kako vas lu|e (Del. 14,15) i sme obremeneti so istata nemo}!
Za{to glasot na Gospoda zapoveda: „Koga ispolnite s#, {to vi e zapovedano, re~ete:
Nie sme slugi negodni“ (Luk. 17,10). No tie mo{ne mnogu nastojuvaa da im ja ispolni
nivnata molba.
Koga gi vide tolku uporni i kako neotstapno go prinuduvaat, padna na zemjata
oblean vo solzi, pa vozdivna od dlabo~inata na srceto:
- Bo`e Komu Ti se poklonuvame vo Svetata Troica, Koj {to si stvoril s# vidlivo i
nevidlivo, od Kogo s# se boi i treperi, pomiluvaj go svoeto sozdanie, Gospodi, i ne
poradi na{ata pravednost, no poradi svojata blagost i {tedrost ne ostavaj go u{te dolgo
toj ~ovek da bide izma~uvan! Ne sum dostoen, blagi Gospodi, da Go proiznesam
Tvoeto pre~isto ime so moite ne~isti i skverni usni, me|utoa, jas Te povikuvam na
pomo{ kako {to se nadevam na Tvojata daobrina! Za{to Samiot Ti si vetil so kletva
preku ustata na Tvoite slugi - prorocite, deka ne ja saka{ smrtta na gre{nikot (Еzек.
18,32; 2Petr. 3,9). Zatoa site pa|ame pred Tebe i Ti se molime, poslu{aj ne od Tvoeto
sveto nebo, za{to si blagosloven vo ve~ni vekovi, amin.
Otkako se pomoli taka, vedna{ demonot izleze od ~ovekot i toj stana zdrav i Go
slave{e i Mu blagodare{e na Boga. Koga go vidoa toa, negovite sopatnicite bea
obzemeni od u`as i dobija u{te pogolema vera kon svetitelot, i go molea da ostanat so
nego. No toj ne im dozvoli, a otkako podrobno gi pou~i i otkako gi nagosti dovolno od
svojot slanоtuk, gi isprati vo nivnite domovi i im zabrani pove}e da ne doa|aat kaj
nego. Tie se vratija, imaj}i go za svoj sopatnik ~ovekot - poredhodno demono-
opsednat, a sega izlekuvan i sosema zdrav. Od toga{ slavata za nego se ra{iri po celata
taa oblast i site Go falea Boga, neguvaj}i golema qubov i revnost kon sveti Jovan.
A smirenomudriot Jovan, otkako go vide seto toa, zamina od tamu, bidej}i se pla{e{e
od ~ove~kata slava, a ja dr`e{e samo bo`estvenata i od s# srce pee{e: „A mene mi e
dobro da sum so Boga, na Gospoda ja polagam nade`ta moja!” (Ps. 72,28). I otkako

97
Na oklolu 200 metri.

126
najde edna mnogu visoka karpa vedna{ se iska~i na nea, kako {to nekoga{ Mojsej
bogovidecot se ka~i na Sinajskata planina vo nepristapniot mrak na bogovidenieto
(Iсh. 19,3) i toj dobi kako nego bogonapi{ani zapovedi, samo ne na kameni plo~i, tuku
vrz telesnite plo~ki na svoeto srce (2Kor. 3,3), ja navla`nuva{e karpata so svoite solzi,
a so seno}nite bdeewa i vozdi{ki prinesuva{e stokraten plod od svoite trudovi (Mat.
13,8). Besede{e so Samiot Bog i so lesni krilja se voznesuva{e kon neboto,
podnesuvaj}i go no}niot stud i dnevnata `e{tina. Nezaspivlivoto Oko, gledaj}i go
negovoto doblesno trpenie, mu dava{e nevidliva sila i izdr`livost. \avolot pak, koj {to
go mrazi dobroto, ne mo`e{e pove}e da go trpi toa herojstvo na prepodobniot, a
otkako zede so sebe legion demoni, go napadnaa `estoko i {to li ne mu napravija: go
tepaa, go vle~ea, go frlija od karpata i si otidoa, mislej}i deka e ve}e mrtov. Svetiot,
otkako le`e{e tamu dosta vreme, dojde na sebe, ovka{e i iznemo{tuva{e, ta`e{e i si
govore{e:
„Za{to o~ajuva{, du{o moja, i za{to se voznemiruva{? Nadevaj se na Boga,
za{to jas u{te }e Go slavam Nego, mojot Spasitel i mojot Bog“ (Ps. 41: 6, 12; 42, 5).
I otkako stana, povtorno se iska~i na vrvot na karpata i prodol`i da go ispolnuva
svoeto pravilo, izbiraj}i Go Sevi{niot za svoe pribe`i{te (Ps.90,9). Toj, {to samo so
pogled ja potresuva zemjata i pravi taa da treperi (Ps. 103: 32), pogledna so Svoeto
milostivo oko kon svojot ugodnik i mu zapoveda na angelot Svoj da mu nosi hrana
sekoj den. Taka i nad nego se ispolni ka`anoto: „Leb angelski jade{e ~ovekot” (Ps.
77,25; 104,40).
Toga{ se raznese glasot za nego, kako {to rekovme, taka {to duri i carot slu{na i
posaka da go vidi. Toga{niot blago~estiv car Petar, koj {to go dr`e{e skiptarot na
bugarskoto carstvo, dojde vo gradot Sredec (Sofija) i koga slu{na za prepodobniot,
isprati devet opitni lovci da go pronajdat, zapoveduvaj}i im da ne se vra}at dodeka ne
go najdat.
Otkako ja primija carskata zapoved, pobrzo od zborot pristignaa vo Rila, mnogu
denovi obikoluvaa i ni{to ne najdoa, pa isto{teni od glad bea vo nedoumie: zatoa {to
nitu smeeja da se vratat kaj carot, nitu pak mo`ea u{te taka gladni da skitat po
pustinskata planina. No stravot go preovlada gladot i tie ne prestanaa da baraat. Po
izvesno vreme, mnogu docna najdoa nekakov znak, po koj {to stignaa do
prebivali{teto na prepodobniot, i vedna{ go zaprosia negoviot blagoslov. Toj im dade
blagoslov, gi pra{a za pri~inata za nivnoto doa|awe i tie s# mu otkriјa. Bidej}i so
prozorlivoto oko na svojata du{a, svetitelot vide deka tie ve}e pet dena ni{to ne jadele,
im postavi trpeza i so eden mal leb qubezno gi nagosti. Onoj {to nasiti pet iljadi du{i
so pet leba (Mat. 14: 17-21), Toj i sega nasiti devet du{i so eden leb! I, o ~udo, kako
{to tamu ostanaa dosta par~iwa, taka i ovde ostana polovina leb! Koga go vidoa toa
lovcte bea voodu{eveni: na po~etokot si mislea deka eden cel leb nema da im stasa, a
otkako se nasitija im ostana polovinata. I koga se vratija, za s# podrobno mu raska`aa
na carot.
Toj plamna od revnost i radost i se str~a kako elen, {to za vreme na `etva `ednee
po vodni izvori (Ps. 41,1): gi zede so sebe svoite najbliski i poleta kon planinata. No
koga stignaa do rekata Rila, naidoa na edna mnogu visoka i nepristapna karpa, poradi

127
{to bea prinudeni da se vratat nazad, bidej}i po toj pat, ne mo`ea da preminat
poantamu. No vedna{ se iska~ija na druga visoka planina, koja {to okolnoto naselenie
ja narekuva{e Kni{ava, i od tamu ja zabele`aa planinata i karpata kade {to `ivee{e
prepodobniot. No poradi strmninata i surovosta na mestoto, carot ne mo`e{e da otide
tamu, pa zatoa isprati dvajca svoi qubimci, za da go molat i da go pokanat da dojde i
da se udostoi so negoviot blagoslov, za{to premnogu saka{e da go vidi. Momcite ja
primija carskata zapoved, brgu otidoa tamu i s# mu otkrija na svetitelot. No toj re~e
deka toa ne mo`e da bide:
„Me|utoa, ~eda moi, ka`ete mu na carot: Vlo`eniot trud i re{itelnosta se
prineseni pred Boga i se primeni kako blagouhano kadilo od Nego. No ti care, odi si
brgu od tamu, bidej}i mestoto e strmo, za da ne postrada{ so svoite sopatnici. A mene
ne mo`e{ da me vidi{ vo sega{noto vreme, a vo idnoto sigurno }e se vidime eden so
drug i }e se nasladuvame so tamo{nata neizre~ena radost, ako vo ovoj `ivot prineseme
plodovi, dostojni za pokajanie. (Luk. 3,8; Mat. 3,8). No postavi go svojot {ator na
planinata, za da go vidam jas, i }e proizvedam dim za da go vidi{ ti, za{to e
zapovedano deka samo taka zasega mo`e da se vidime eden so drug!”
Svetiot otec napravi dim kako stolb do neboto, carot Petar go vide negoviot
znak, a svetitelot go pogledna {atorot na carot i dvajcata Go proslavija Boga, i se
poklonija eden na drug98.
Carot se na`ali, za{to smeta{e deka izgubil ne{to golemo, i si otide mnogu nata`en i
zamislen. [tom vleze vo dvorecot, vedna{ naredi, i mu isprati na svetitelot mnogu
zlato, zaedno so mnogu ovo{je, kakvo {to go upotrebuvaat monasite. Go isprati isto
taka i slednoto pismo:
„Car Petar do se~esniot pustino`itel Jovan. Slu{nav za bogoqubiviot karakter na
tvojata du{a, za tvojot `ivot vo planinskata pustina, za tvoeto besplotno angelsko
`iveewe, za re{itelnoto napu{tawe na svetot i mnogu sakav da go vidam tvoeto
prepodobie i da se nahranam od tvite medoto~ni slova, za{to smetav deka }e dobijam
golema korist od toa. Bidej}i `elbata za bogatstvoto i praznata slava i sladostite, ne ne
ostavata takvi kako nas - zabludeni vo moreto na ovoj sueten svet, da pogledneme so
o~ite kon ~istiot i bestelesen `ivot; za{to na{ite du{evni o~i se pomra~ija od taga i
mete`, i ete sega, kako razbuden od nekakov dlabok son, posakav da ja vidam tvojata
svetiwa. No bidej}i jas, gre{niot, poradi mnogute moi grevovi bev li{en od taa
blagodat, se poklonuvam pred tvoeto prepodobie i te molam da ni isprati{ nekakva
uteha, za da ja razladi{ gore{tinata na na{ata taga! Za{to tvoeto prepodobie znae kakvi
svetski buri i kakvi mete`ni oblaci obi~no gi branuvaat carskite srca!”
Bla`eniot Jovan, snishodlivo se soglasi so molbata za posnata hrana, za da ja
smiri gordosta, a so molbata za zlatoto nikako, i mu odgovori vaka: “Bedniot Jovan do
blago~estiviot samodr`ec na bugarskiot skiptar, car Petar. Da go ispolnam celoto tvoe
barawe nema da bide polezno. No zaradi tvojata vera i usrdnost kon mene ja primam
posnata hrana, a zlatoto zadr`i si go kaj sebe, za{to toa mnogu im {teti na monasite, a
najmnogu na onie {to `iveat vo pusti i bezute{ni mesta. I za{to mu e potrebno zlato na

98
Spored narodnoto `itie.

128
onoj, koj {to nitu leb prima do nasitka, nitu voda da ja izgasi svojata `ed? Za{to za nas
`ivotot e Hristos, a smrtta - pridobivka (Fil. 1,21), a na tvojata dr`ava toa i e potrebno.
Me|utoa i ti, koj {to si ukrasen so dijadema, ne treba da nao|a{ naslada vo nego, za{to
ka`ano e: „koga bogatstvoto raste, ne privrzuvajte go srceto va{e kon nego”
(Ps.61,11). I makar da e napi{ano: „Dr`avata na carot e bogatstvoto”, no toa e za da
go upotrebuvaat za oru`ie i vojna, ne za svoi nasladuvawa, tuku najmnogu za sakatite i
bednite, za siroma{nite i bezdomnite. Zatoa ako saka{ da go nasledi{ i nebesnoto
carstvo zaedno so zemnoto, bidi {dedar, kako {to e {tedar na{iot Otec nebesen! Ne se
nadevaj na nepravdata i ne posakuvaj otimawe! (Ps.61,10). Bidi krotok, tivok i
dostapen, imaj}i gi otvoreni svoite o~i za site! Eleot na tvojata milost da se lee nad
site, „da ne znae tvojata leva raka {to pravi desnata!” (Mat. 6,3). Bednite da
izleguvaat radosni od tvojata palata! Tvoite knezovi da nosat pohvalni slova na svoite
jazici! Tvojata bagrenica da bleska so svetlinata na dobrodetelite! Tvoi ~eda neka
bidat vozdi{kite i solzite! Spomenot za smrtta postojano da bide vo tvojot um! 99
Tvojata misla bez lenost da me~tae za sakanoto carstvo! Padni vo nozete na tvojata
majka - Crkvata, i prikloni ja svojata glava pred nejzinite prvoprestolnici, ta Carot na
carevite i Gospod na gospodarite otkako }e ja vide takvata tvoja usrdnost, da ti gi dade
blagata {to oko ne gi videlo, uvoto ne gi slu{nalo i na ~ovekot na um ne mu do{le, a
{to Bog gi prigotvil za onie {to Go sakaat” (1Kor. 2,9).
Otkako go pro~ita toa, carot smeta{e, deka dobil ne{to golemo, i so qubov go celiva
toa pismo i go nose{e vo svoite pazuvi kako nekoe skapo sokrovi{te i go ~ita{e ~esto
pati so {to ja progonuva{e od sebe temninata na svetskata vreva.
Bla`eniot Jovan `iveel na toa mesto vkupno sedum godini i ~etiri meseci, bez da
si dopu{ti lenost ili uninie nitu za eden ~as, a pobrgu pridodava{e revnost kon
revnosta i usrdnost kon usrdnosta, ili, nakratko ka`ano - vo svojata starost projavuva{e
juna~ko vozvi{uvawe. Mnozina doa|aa kaj nego, nosej}i gi svoite bolni i po negovite
molitvi tie dobivaa iscelenie i si zaminuvaa. Bidej}i slavata za nego se raznese niz
celata okolina, mogumina sakaa da go sledat negoviot dobrdetelen `ivot i da `iveat so
nego, izgradija Crkva vo bliskata pe{tera i sozdadoa manastir, imaj}i go prepodobniot
za svoj na~alnik i pastir. A toj dobro se gri`e{e za svoeto stado, mnogumina privede
kon Gospoda, izvr{i golemi i preslavni ~uda i stigna do dlaboka starost. Koga razbra
za svoeto preseluvawe kon Gospoda, se oddade na molitva, prolivaj}i vreli solzi od
svoite o~i i koleni~ej}i na zemjata se mole{e:
„Bo`e Sedr`itelu, primi me mene, gre{niot i nedostoen tvoj sluga, i po Svojata
golema milost prisoedini me kon likot na svoite izbranici, za{to ni{to dobro ne izvr{iv
na zemjata, preblagi moj Bo`e! Zaradi toa Ja molam Tvojata blagost da mi
isprati{ dobar angel, za da ne i popre~at lukavite duhovi na mojata du{a pri
voznesuvaweto kon neboto!“
Gi povika i svoite u~enici i mnogu gi pou~i zapovedaj}i im neodstapno da go
pazat mona{kiot ustav:

99
Od Lestvicata na prepodobniot Jovan Lestvi~nik: Pridobi go spomenot za smrtta kako nerazdelna
so`itelka. A tvoi vozqubeni ~eda da bidat srde~nite vozdi{ki. (Slovo3:14).

129
 „I posle mojata smrt da ne stradate bezute{no, za{to nema da ve ostavam, a
nevidlivo }e bidam so vas!“
Im zapoveda da bidat neumorni vo svoite isposni~ki trudovi, po red gi celiva{e
site, se pri~esti so bo`estvenite presveti Hristovi Tajni i legna na zemjata, gi podigna
racete kon neboto i re~e:
„O~e, vo Tvoite race go predavam mojot duh” (Luk. 23,46; Ps. 30,6),
vedna{ go predade svojot duh vo Bo`jite race, otkako pro`ivea okolu sedumdeset
godini, vo 946 godina od voplotuvaweto na Boga Slovoto, na 18 avgust, za vremeto na
caruvaweto na blago~estiviot bugarski car Petar i vizantijskiot imperator Konstantin
Bagrenorodni, sin na imperatorot Lav Premudri.
Negovite u~enici so mnogu solzi gi oblivaa negovite sveti noze, go obvitkaa vo
pla{tanica negovoto sveto telo i go polo`ija vo drven kivot. Nabrgu nasekade doznaa
za smrtta na prepodobniot, i reka od lu|e te~e{e kon negoviot grob da go vidat
nadprirodnoto videnie: negovoto telo bez nikakva izmena izgleda{e kako da spie i od
nego se {ire{e neiska`livo blagouhanie. Bolnite se molea, prosej}i iscelenie i se
raduvaa, otkako se osloboduvaa od svoite stradawa. Otkako pominaa 40 dena,
svetitelot mu se javi na svojot star u~enik na son i mu zapoveda da go pogrebat
negovoto ~esno telo vo zemjata. Koga stana od son, toj ja ispolni zapovedta na delo. I
od toga{ skapoceniot grob se pretvori vo izvor na ~uda za onie {to pristapuvaat so
vera.
Koga mina izvesno vreme, od grobot na svetitelot zapo~na da izleguva
neiska`livo blagouhanie. Sveti Jovan povtorno im se javi na svoite u~enici na son i im
zapoveda da gi prenesat negovite sveti mo{ti vo gradot Sredec(денешнаСофија).
Toga{ go otvorija kivotot i go vidoa negovoto telo netleno i celo. Nedopreno od
nikakvo raspa|awe, od nego se {ire{e prekrasno neiska`livo blagouhanie i site gi
pottiknuva{e kon bo`estvena revnost. Koga go izvr{ija voobi~aenoto bogoslu`enie, so
po~esti gi prenesoa negovite ~esni mo{ti vo slavniot grad Sofija i gi polo`ija vo
Crkvata „Sveti evangelist Luka”, kako {to se pretpolaga vo 980 godina. Potoa nekoj
blago~estiv ~ovek koj se vikal Gudas od Peonskite planini izgradi Crkva posvetena na
sveti Jovan, vo koja {to bea preneseni ~esnite mo{ti, prodol`uvaj}i da vr{at golemi i
preslavni ~uda. Georgi Skilica na primer, koj {to po poteklo be{e grk i upravitel na
gradot Sredec, bidej}i toga{ celata Bugarija se nao|a{e pod vizantisko ropstvo, i koj
{to podocna napi{a `itie na prepodobniot, so voda od ~esnite mo{ti dobi iscelenie na
svojata neizdr`liva bolest, koja {to krajno mu ja isto{ti negovata prirodna sila. No i
samiot vizantiski imperator Manuil Komnin, koj
{to vo istoto vreme se nao|a{e vo gradot Sredec zaradi nekoi dr`avni dela, preku
pomazuvawe so elej od kandiloto pred kivotot na prepodobniot dobi sovr{eno
iscelenie od svojata bolest, koja {to gi zgr~i `ilite vo negovite ple}i, i go ma~e{e, ne
davaj}i mu cela no} ni oko da sklopi.
Pri caruvaweto na vizantiskiot imperator Andronik Komnin, ungarskite vojski
na ~elo so svojot kral Bella III ja porobija bugarskata zemja duri do gradot Sofija, koja
{to toga{ se nao|a{e pod gr~ko ropstvo, i pokorija s# pod svoite noze. Toga{ so sebe
gi zedoa i mo{tite na prepodobniot i gi odnesoa vo svojata dr`ava: bidej}i kralot be{e

130
slu{nal za prekrasnite i golemi ~udesa na prepodobniot. Zatoa zapoveda ~esnite mo{ti
da bidat polo`eni vo gradot Ostrigom, kade {to isto taka vr{ea slavni i prekrasni
~udesa, progonuvaj}i od lu|eto sekakva nemo} i sekakva bolest (Mat. 10,1). Otkako se
raznese glasot za nego po celata taa zemja site doa|aa tamu, a |avolot, koj {to go mrazi
dobroto, ne trpe{e dolgo da se slavi prepodobniot, tuku mu go rani srceto na episkopot
vo gradot so strelata na neverieto, i nitu toj posaka da dojde na poklonenie pred
mo{tite na prepodobniot, nitu pak im dozvoluva{e i na drugite da doa|aat, velej}i im:
„Jas mnogu dobro gi znam site svetiteli i nikade ne go gledam nego me|u niv!”
I vedna{ pravedniot Bo`ји sud go zauzda negoviot jazik i toj celosno oneme, i
ne mo`e{e da zboruva. Tie {to go vidoa toa ~udo, se ispla{ija, a toj mavta{e so racete i
ostanuva{ nem, kako tatkoto na Prete~ata, sveti Zaharij (Luk.1,22). Koga episkopot si
dojde na sebe si i razmisli za pri~inata na svojata nemost, toj razbra deka postrada
poradi neverieto kon svetitelot. Zatoa brzo dojde kaj kivotot na svetitelot i
navla`nuvaj}i go so vreli pokajni~ki solzi, projavi srde~na skru{enost. A Bo`ijot
ugodnik i vo s# podra`avatel na Hrista, Jovan, ne saka{e dolgo da go izma~uva
onemeniot episkop, no brzo mu gi odvrza vrzkite na negoviot jazik i povtorno po~na
ubavo da zboruva. Otkako go dobi toa episkopot izliva{e neprestajna blagodarnost
kon Boga i Negoviot ugodnik. Tie {to go slu{naa i go vidoa toa, projavuvaa u{te
pogolema vera i usrdnost kon svetitelot. I mnogubrojni prekrasni ~uda napravi
prepodobniot vo ungarskata zemja, za koi {to ne bi imale dovolno vreme detalno da gi
raska`uvame. Koga kralot dozna za seto toa, go opfati strav i u`as. Zatoa go ukrasi so
zlato i srebro kivotot na svetitelot, blagogovejno gi celiva{e svetitie mo{ti i so golemi
po~esti gi vrati povtorno vo Sofija i gi polo`i vo negovata Crkva „Sveti Jovan Rilski”
vo 1187 godina.
Malku vreme potoa, koga blagovoli Bog da ja obnovi bugarskata dr`ava i da ja
vozdigne padnatata skinija (Del. 15,16), {to be{e razurnata pod vizantiskoto nasilstvo,
go vostanovi bugarskoto carstvo pri blago~estiviot car Asen, koj {to na svetoto
kr{ternie be{e nare~en Jovan. Koga go razvi bugarskoto zname, toj dobro gi utvrdi
site neuredeni bugarski gradovi, a razurnatite gi obnovi, i koga go prepa{a oru`jeto
protiv gr~koto carstvo gi osloboduva{e okolnite oblasti, gradovi i sela. Koga dojde do
Sredec go oslobodi i nego, i tuka toj slu{na za bezbrojnite preslavni ~udesa na
prepodobniot i zatoa vedna{ se upati kon negovata ~esna crkva, blagogovejno gi
celiva{e negovite mo{ti, smetaj}i deka na{ol nekoe mnogu skapoceno sokrovi{te.
Ispolnet so mnogu golema radost i duhovna veselba, toj se sovetuva{e i re{i da gi
prenese svetite mo{ti vo svojata prestolnina - gradot Trnovo za pogolema ~est i
utvrduvawe na svoeto carstvo. I vedna{ do svojot patrijarh gospodinot Vasilije, koj {to
se nao|a{e vo gradot Veliko Trnovo, go isprati slednoto pismo:
„Do se~esniot Bo`ji arhierej Gospodin Vasiliј, duhovniot otec na na{eto carsko
veli~estvo. So Bo`jata volja koga stignav vo tie predeli i vlegov vo gradot Sredec, i
koga gi najdov ~esnite mo{ti na prepodobniot otec Jovan, `itel na Rilskata pustina,
koi {to izvr{ile mnogu ~uda na iscelenija, mi se pristori deka letam vo vozduhot od
radost. Zatoa odlu~ivme tuka da dojde tvojata svetiwa i celiot crkoven klir, za da gi
preneseme svetite mo{ti na prepodobniot otec so site potrebni po~esti vo na{ata

131
preslavna prestolnina za pofalba na celiot crkoven narod i za utvrduvawe na na{eto
blago~estivo carstvo!”
Koga go slu{na toa, bo`estveniot svetitel se zaraduva so duhot, Mu voznese
blagodarnost na Boga i vedna{ go povika celiot crkoven klir i im raska`a s# podetalno.
A tie go primija toa so golema usrdnost i zadovolstvo. Site tie ednomisleno se upatija,
kako da im pretstoi da dobijat nekakvo skapoceno sokrovi{te, i zaedno so patrijarhot
nabrgu stignaa vo Sredec. Blago~estiviot car Ivan Asen I so golemo vnimanie
podgotvi s# {to be{e potrebno za ispra}aweto na svetitelot, seto toa mu go dade na
raspolagawe na patrijarhot, ostavaj}i mu na raspolagawe i trista ma`estveni vojnici. A
samiot pobrza da se vrati vo svojata prestolnina i po~na da gradi Crkva posvetena na
svetitelot vo slavniot grad Trnovo, na mestoto, nare~eno Trapezica.
Patrijarhot, koga gi zede svetite mo{ti na prepodobniot, trgna na dolgo
pate{estvie zaedno so celiot klir i so igumenot na manastirot na prepodobniot vo
gradot Sredec, Joanikij, i so site negovi monasi. Koga carot dozna za pribli`uvaweto
na patrijarhot so celiot svoj klir brgu mu izleze vo presret do mesnosta „Krstec” i koga
gi celiva so blagogovenie mo{tite na svetitelot, gi zadr`a tamu sedum dena, dodeka ja
dovr{at gradbata na Crkvata. I koga ja osvetija, so po~esti gi polo`ija vo nea mo{tite
na prepodobniot vo 1195 godina kade {to im davaat iscelenie na tie {to so vera
pristapuvaat kon niv: slepi progleduvaat, grbavi se ispravaat, nemi prozboruvaat,
nemo}nite dobivaat sila, besni ozdravuvaat, i site dobivaat zdravje od bilo koi bolesti i
da boleduvaat.

* * *

„O pre~esni Jovane, ispolnet so blagodatta na Svetiot Duh i udostoen za

`iveali{te na Boga Otecot i na Spasitelot, koj {to stoi{ pred Carot na s# i se nasladuva{
so svetlinata na Edinosu{tnata Troica, zaedno so angelite kako heruvim ja
pee{ trisvetata pesna i ima{ golema smelost - moli se na Semilostiviot Gospod da gi
spasi tvoite sonarodnici, i da mu gi pokori site negovi neprijateli! Zapazi ja verata
neporo~na, utvrdi gi na{ite gradovi, smiri go celiot svet, a nas izbavi ne od glad i gibel
i ~uvaj ne od napadite na neprijatelite! Starcite ute{i gi, mladite pou~i gi, bezumnite
omudri gi, vdovicite pomiluvaj gi, zastapi se za siracite, decata vospitaj gi i celiot tvoj
narod za~uvaj go od sekakvi napasti, a vo denot na stra{niot sud izbavi ne od
zaednicata na onie {to se smesteni na levata strana od Tebe, i po tvoite sveti molitvi
udostoj ne zaedno so ovcite od desnata strana da Go slu{neme prebla`eniot i presladok
glas na Gospoda Isusa Hrista: “ Elate, blagosloveni od Mojot Otec; nasledete Go
Carstvoto, prigotveno za vas od po~etokot na svetot!” (Mat. 25,34) Za{to Nemu Mu
prilega sekakva slava, ~est i poklonuvawe so Bespo~etniot Tvoj Otec i Presvetiot
Negov Duh vo beskone~nite vekovi! Amin!

132
 Zavetot na Sveti Jovan Rilski

Jas smireniot i gre{niot Jovan, {to ne storil ni{to dobro na zemjata, koga dojdov
vo Rilskata pustina, ne sretnav vo nea nitu eden ~ovek, tuku samo divi yverovi i
neproodlivi {umi. Se naseliv vo nea sam so yverovite, bez da imam nitu hrana, nitu
pokriv. Neboto mi be{e pokriv, zemjata postelina a bilkite hrana. Me|utoa blagiot
Bog, zaradi qubovta kon Nego, za Kogo s# prezrev i trpev glad i `ed, mraz, son~eva
`e{tina i telesna golotija, ne me ostavi, no kako blagoutroben i ~edoqubiv tatko, gi
nagradi site moi nedostatoci so izobilie. [to da mu vozdadam na Gospoda za s# {to mi
dade. Mnogubrojni se Negovite dobrini {to gi napravi kon mene, ta otkako pogledna
od Svoite sveti viso~ini kon moeto smirenie i mi pomogna da pretrpam s#, ne jas da
pretrpam, tuku silata Hristova {to e vo mene, za{to od Nego e sekoe dobro i sekoj
sovr{en dar doa|a od viso~inite. I sega koga ve gledam sobrani vo Gospoda tuka, kade
{to kako {to rekov , porano nema{e ~ovek, tuku samo divi yverovi, i kako {to
~ustvuvam, skoro }e nastapi krajot na mojot ovde{en `ivot, vi go ostavam ovoj moj
tatkovski zavet, kako {to i telesnite roditeli im ostavaat na svoite deca zemno
nasledstvo od srebro i zlato i drugi bogatstva, ta da go pomnite va{iot, tatko po Svetiot
Duh i da ne go zaboravate negoviot zavet.
Znam, vozqubeni ~eda vo Gospoda, dobro znam, deka vie kako po~etnici
seu{te ne ste utvrdeni vo mona{kiot `ivot. Me|utoa ne pla{ete se, za{to silata Bo`ja vo
nemo}ta se projavuva. Ete za{to namisliv da vi go napi{am ova grubo i prosto moe
zavetuvawe, ta koga go imate sekoga{ pamete go, da se ukrepuvate so duhot i so
teloto vo Gospoda i da uspevate vo dobrodetelite so strav Bo`ji. Veruvam vo mojot
Bog, na Kogo Mu slu`am od mladosta i srde~no se potrudiv, veruvam , deka po moeto
zaminuvawe, taa pustina koja {to dosega be{e stra{na i nepristapna, }e bide naselena
od mnogu pustino`iteli i nad nea }e se ispolni pi{anoto: „^edata na neplodnata se
pomnogubrojni, otkolku na onaa {to ra|a.”
Ete za{to ve molam, moi ~eda, {to ve sobrav vo Gospoda, ve molam ~eda od
mojata utroba, ne zanemaruvajte gi poukite na va{iot otec, koj zaedno so apostolot
veli: „zaradi vas boleduvam, dodeka se izobrazi vo vas Hristos.” Ve molam i ve
zakolnuvam so stra{noto Bo`jo ime, po mojata smrt ni{to od toa {to vi napi{av da ne
menuvate ili da izostavate, tuku s# da ispolnite to~no, kako {to vetivte pred Boga. A
toj {to }e napravi prestap, ili izmeni ne{to od toa, da bide proklet i da bide odla~en od
Otecot i Svetiot Duh i da nema del so svetiite, {to od vekovi Mu ugodile na Boga, no
da ima del so onie {to Go raspnale Gospoda na slavata i so Negoviot predavnik Juda.
Da se izbri{i negovoto ime od knigata na `ivite i da ne bide zapi{an kaj pravednite.
Pred s# ve zavetuvam da ja za~uvate svetata vera neporo~na od sekakvo
zloslovie, kako {to primivte od svetite otci, bez da dodavate tu|i i pogre{ni u~ewa.
Stojte dobro i dr`ete gi predanijata {to gi ~uvte od mene, bez da se otklonuvate nitu
nalevo nitu nadesno, no odete po patot {to vi go odrediv. Pazete se vnimatelno od

133
svetskite strasti i od s# {to e vo svetot i sekoga{ pomnete za {to ste izlezeni od svetot i
za{to ste go prezrele svetot.
Najmnogu ~uvajte se od zmijata na srebroqubieto, za{to srebroqubieto e koren
na sekoe zlo spored apostolot. Istiot go nare~e vtoro idoloslu`ewe. Za{to bogatstvoto
na monahot ne se sostoi vo srebroto i zltoto, tuku vo sovr{eno siroma{vo, odsekuvawe
na svojata volja i vo golemo smirenie. Toa ne vi go zboruvam kako moja zapoved, no
vi gi napomenuvam Hristovite zapovedi. Hristos im govori na svoite sveti u~enici, a
preku niv i na site, {to se otka`ale od svetot: „ne sobirajte zlato, nitu srebro, nitu med”
i t.n. Zlatoto i srebroto e golem neprijatel na monahot i kako zmija go griza onoj {to
go poseduva. Ako imame cvrsta nade` vo Boga, Toj nema da ne ostavi li{eni od ni{to,
za{to Samiot Toj veli: „duri ako majkata gi zaboravi svoite ~eda, Jas nema da gi
zaboravam.” I pak: „pred s# barajte Go Carstvoto Bo`jo i Negovata pravda, i s#
drugo }e vi se pridodade.”
Koga vo po~etokot dojdov vo pustinata, lukaviot neprijatel se obide da me
isku{va so srebroqubieto: blago~estiviot car mi prati mnogu zlato. Koga zaradi
Gospoda otka`av duri da go vidam so svoite o~i, razbrav deka taa zla itrina be{e od |
avolot. Ne go primiv, no mu go vrativ na carot, {to go be{e ispratil i vo sebe si
pomisliv: ako sakav da imam zlato, srebro i drugi bogatstva, za{to toga{ dojdov vo
ovaa sra{na i neproodliva pustina, kade {to ne najdov ~ovek, osven divi yverovi. Na
toj na~in se izbaviv od primkite na lukaviot isku{uva~, koj {to se trude{e da me sopne
so toa, od {to samovolno se odrekov. Zaradi toa i vie ne barajte ni{to od toa; va{iot
Nebesn Otec, u{te pred da Mu pobarate, znae {to vi e potrebno.
Isto taka ne barajte po~esti od zemnite carevi i knezovi, niti da se nadevte na
niv, i da Go zaboravite Nebesniot Car, na Kogo se zavetivte da Mu bidete vojnici, da
vojuvate ne protiv plotta i krvta, tuku protiv na~alnikot na temninata na ovoj vek. I
prorokot Eremij ne zapla{uva otkako ka`uva: „proklet da e ~ovekot, koj {to se nadeva
na ~ovek” i t.n. I otkako nabrojuva razli~ni primeri na zli lu|e doka`uva deka e
„blagosloven ~ovekot, {to se nadeva na Gospoda”. „Ne govorete {to }e jadam ili {to }
e pijam, ili vo {to }e se oble~am, za{to seto toa go baraat idolopoklonicite. Poglednete
na nebesnite ptici, {to nitu seat, nitu `neat, nitu vo `itnicite sobiraat, a va{iot Nebesen
Otec gi hrani. Ne ste li vie po dobri od niv.” Sami (bez ni{to) izlezete od svetot, ne se
vra}ajte povtorno nitu so teloto nitu so umot, za{to nikoj kako {to e ka`ano, koj {to ja
stavil svojata raka na raloto i gleda nazad, nema da vleze vo Carstvoto Nebesno. I
apopstolot u~i: „da go zaboravime minatoto i da se stremime kon idnoto”. [to zna~i,
~eda moi: „minatoto da go zaboravime?” - ni{to drugo, osven celosno da go
zaboravime i nikako da ne se predavame na seto toa {to go ostavivme i prezrevme
zaradi Boga, koga izlegovme od svetot: da se trudime vo pretstojniot podvig, vo koj
{to bevme povikani od Podvigopolo`nikot, na{iot Gospod Isus Hristos, na{iot preblag
Bog, Koj {to ne udostoi da go poneseme Negoviot blag jarem, za{to Negovoto igo e
blago i bremeto Mu e lesno.
Kako {to ve sobra blagodatta na Svetiot Duh vo edno, taka i vie gri`ete se da
`iveete ednodu{no i ednomisleno - ednodu{no, gledaj}i samo na ve~niot `ivot, {to
Bog Go prigotvil za onie {to go qubat. Op{te`itelnoto prebivali{te e mnogu popolezno

134
za monasite, otkolku osamenoto. Mnogumina ne mo`at da go izdr`at osameniot `ivot,
no samo mo{ne malkumina, i toa sovr{enite vo svoite mona{ki podvizi. Op{to`itelniot
`ivot e polezen vo s#, kako {to postojano ni govorat i ne u~at za toa sveto-ote~kite
knigi. Bogovdahnoveniot prorok David go fali, ka`uvaj}i: „Ete kolku e ubavo i
prekrasno koga bra}ata `iveat zaedno.” I drug bogovdahnoven crkoven pesnopisec
dodava: „za tie Gospod vetuva `ivot ve~en.” I Samiot na{ blag Vladika Gospod Isus
Hristos neli ni zboruva so Svoite pre~isti usni: „kade {to se sobrani dvajca ili troica
vo Moe ime, tamu Sum i Jas me|u niv”. Ete zatoa ~eda ne prenebregnuvajte go
op{te`itelniot `ivot, koj {to se voshvaluva od Svetiot Duh, preku proro~kite usti, no
utvrdete go u{te pove}e kako edno telo vo Gospoda, koe ima razli~ni ~lenovi - edni ja
prestavuvaat glavata, koja {to s# rasporeduva, drugi - nozete, koi {to rabotat i nosat,
treti - drugite ~lenovi na teloto, ta site soedinite vo Gospoda vo edno duhovno telo,
vodeno i upravuvano od edna razumna i slovesna du{a (zboruvam vo duhovna smisla)
i ni{to oddelno da nema. I koga }e go ispolnite takvoto prebivawe i takviot `ivot vo
Boga, toga{ i Samiot Toj }e bide pome|u vas i so Svojata blagodat nevidlivo }e
upravuva so vas.
Ne posakuvajte da sedete na prvoto mesto i da rakovodite, pomnete gi zborovite
na Spasitelot: „onoj {to saka da bide najgolem me|u vas, neka im sluguva na site”.
Izbirajte si nastavnici i za upraviteli postavuvajte gi onie {to Bog }e vi gi poka`e, toest
onie ma`i, {to od site se posvedo~eni kako usrdni vo svoite duhovni podvizi, koi {to gi
nadminuvat site po razum i duhovnoto rasuduvawe i {to mo`at dobro i bogougodno da
go pasat stadoto {to im e dovereno po pasi{teto na blago~estivosta i na `ivotvornite
Hristovi zapovedi. Takvite treba pove}e da ja baraat Bo`jata volja, otkolku da se
oslonuvaat na svoeto mislewe. Ako pak, kako {to ka`uva velikiot na{ otec i mona{ki
nastavnik prepodobniot Efrem Sirin, site po~nete da sakate da bidete rakovoditeli i
pretsedateli i da stanete igumeni, nastavnici i u~iteli, me|u vas }e rascvetat karanici,
prepirki, nedorazbirawa, kavgi, natprevaruvawe, kleveti, omrazi, zavist i drugi strasti
neprili~ni za monasite. Toga{ }e bide jasno, deka Go nema Hristos me|u vas, za{to
Hristos ne e u~itel na razdori i nesoglasnost, tuku e u~itel na mirot i qubovta. Toj se
moli na Boga Otecot za Svoite sveti u~enici da bidat edno, toest ednomisleni, i ne
samo tie, no i site {to sakaat preku niv da veruvaat vo Nego, kako {to veli: „O~e
sveti, zapazi gi vo Tvoeto ime da bidat edno, kako {to sme i Нie” i povtorno: „ne se
molam samo za tie, no i za onie {to veruvaat vo Mene poradi zborovite - site da bidat
edno.” Isto taka i vie bidete edno, imajte mir vo sebe, za{to Hristos im zboruva na
svoite u~enici: „mir vi ostavam , Mojot mir vi go davam.” A kakov e, ~eda, toj mir
Hristov? Samiot Hristos ka`uva: „Jas ne vi davam kako {to vi dava svetot.” Mirot
Hristov go nadminuva sekoj um. Toj mir e onoj, za koj{to prorokot veli: „Negoviot
mir nema granica.” I apostolot ne u~i vaka: „Imajte svetost i bidete vo mir so site,
za{to bez toa nikoj ne mo`e da Go vidi Boga.” Takov zna~i mir imajte me|u sebe i so
golemo ednomislie i rasuduvawe ureduvajte s# po Boga, za da ne Go razgnevite
na{iot blag vladika Hristos.
Ako pak, me|u vas se najde nekoj, koj {to see plevel, razdori i drugi soblazni,
takov brgu izvadete go od va{eto sobranie, ta gangrenata da ne najde mesto vo vas

135
spored apostolot i da ne se rasprostrani zloto me|u dobrite i kako gor~liv koren da ne
izrasne visoko, i da napravi pakost i mnogumina da se oskvernat. Zliot volk da ne go
rasturi mirnoto Hristovo stado za{to }e se javat i takvi. Za niv Hristos predska`uva:
„soblaznite treba da dojdat, no gorko na svetot od niv.” Ete za{to, ~eda, pazete se od
takvite i ne dopu{tajte da `iveat me|u vas, no ostranuvajte gi podaleku od sebe, kako
{to pastirot gi otstranuva ne~istite ovci od ~istoto stado.
Koga `iveete pak zaedno zaradi Gospoda i edni na drugi si gi nosete te{kotiite,
ne prenebregnuvajte gi i onie {to `iveat vo edinstvo i onie {to skitaat vo pustinite, i vo
pe{terite, i vo zemnite puknatini, za koi {to ne be{e dostoen celiot svet, no pomagajte
im, kolku {to mo`ete, za da gi imate za molitvenici kon Boga, za{to mnogu mo`e da
napravi usrdnata molitva na pravednite.
Den i no} pou~uvajte se vo zakonot Gospodov, ~esto ~itajte gi knigite na
svetite otci i gri`ete se da im podra`avate na na{ite sveti otci: Antonij Veliki, Teodosij
Veliki i drugi, koi {to so svoite dobri dela blesnaa kako svetila vo svetot. Cvrsto
pridr`uvajte se kon Crkovnite pravila, ne izostavaj}i i ne prenebregnuvaj}i ni{to od
ona, {to go vostanovija svetite otci.
Da ne go zapostavuvate ra~niot trud, no vo racete na sekogo da ima rabota, a vo
ustata da vi bide molitvata: „Gospodi Isuse Hriste, Sine Bo`ji, pomiluj me gre{niot.”
Postojano vo svojot um se}avajte se na smrtniot ~as. Taka pravea drevnite
pustino`iteli, i ne go jadea naprazno svojot leb - ne samo {to se hranea sebe si so
trudot od svoite race, no davaa i na oni {to imaa potreba, i taka ne bea izla`eni vo
svojata nade`.
„Dobro e, veli apostolot, vo blagodat da se potkrepuva srceto, a ne so hrana,
od koja {to ne dobile polza onie, {to odele po toj pat na nevozdr`uvawe.” Istiot veli:
„Minuvajte go `ivotot vo bratoqubie, ne zaboravajte ja i qubovta kon strancite, za{to
preku nea nekoi bez da znaat primaa angeli.”
Novo prosveteni lu|e, utvrduvajte go svojot ednokrven narod vo verata i
pou~uvajte go da gi ostavat glupavite idolopoklonski obi~ai, i lo{i naviki, koi {to gi
dr`i i po primaweto na svetata vera. Toa go pravi poradi svojata zaostanatost, zatoa e
potrebno vrazumuvawe.
U{te mnogu imam da vi zboruvam, moi vozqubeni ~eda vo Gospoda, no ne e
vozmo`no se da vi napi{am. Ve predavam na Onoj, Koj {to e isto~nik na sekakva
premudrost i razum i Koj {to e vistinski Ute{itel, Svetiot i @ivotvoren Duh. Samiot
Toj da vi dade mudrost, da ve vrazumi, prosveti, nau~i i upati kon sekoe dobro delo.
Sega vi go ostavam vozqubeniot na{ brat Grigorij mesto mene za nastavnik i
rakovoditel, na kogo {to site ste svedoci, deka e dostoen da upravuva dobro i spored
Bo`jite zapovedi, i ednodu{no go izbravte za nastavnik, makar {to toj toa i da ne go
saka{e, no od pusla{anie i smirenie, se pokori na va{ata molba. Potoa Bog }e vi
poka`e kogo da izberete.
Jas pak od sega sakam da prebivam vo ti{ina i bezmolvie, za da se pokajam za
svoite sogre{enija i da ja isprosam milosta od Boga. A vie sekoga{ spomnuvajte me
vo va{ite molitvi, gre{niot va{ otec, ta da najdam milost vo sudniot den, za{to ne
napraviv ni{to dobro na zemjata i se pla{am od stra{niot den na sudot i ve~nite maki,

136
prigotveni za gre{nicite kako mene. Bo`jata blagodat da bide so site vas, i da ve pokrie
i zakrili od site zla. Amin!

Napi{ano vo 6449 (941) godina od sozdavaweto na svetot, 25-iот

denодмесецмарт.
Jas, smireniot i mnogugre{niot Jovan, prviot `itel na Rilskata pustina, so
svoera~en potpis go potvrduvam toa {to go napi{av vo ovaa zavetuvawe.“

^удата на свети Јован Рилски

1. Sveti Jovan gi isteruva od svojot manastir turskite razbojnici od Odrin.

Predanieto raska`uva, deka edna godina vo manastirot navlegle turski razbojnici

od Odrinsko, so namera da go ukradat manastirskoto bogatstvo. Duhovnikot
Sevastijan (manastirski ispovednik, ~ovek so svet `ivot, golem podvi`nik, so dar na
prozorlivost, po~inal pred 1833 godina) gi sobral bra}ata na molitva vo Crkvatа.
Razbojnicite vlegle vo konacite za odmor, spremaj}i se preku no}ta da go
napadnat manastirot i da izvr{at kra`ba. No ete {to se slu~i: voda~ot na razbojnicite
zaspal i preku no}ta mu se javil na son eden nizok starec so dolga brada i so `ezal, go
natepal i mu zapovedal da go napu{ti {to pobrgu manastirot. Zbesnat od zloba,
voda~ot oti{ol kaj svojata stra`a, koja {to stra`arela pred konacite i im se razvikal:
„Za{to pu{tivte kaj mene eden monah da me voznemiruva?“ Stra`ata mu
odgovorila:
Nikoj ne vleze vo konacite i dobro gi ~uvame. Utredenta voda~ot razgneven,
mu se oplakuval na igumenot i mu zapovedal da gi sobere site monasi, za da vidi koj
od niv preku no}ta doa|al da go voznemiruva. Igumenot gi sobral site bra}a. Voda~ot
gi razgledal site monasi, no me|u niv ne go na{ol starecot {to go tepal.
„Toj ne e tuka, mu rekol voda~ot na igumenot, toj se krie nekade, no jas }e go
najdam!” Otkako igumenot gi prebroil bra}ata, izjavil so sigurnost deka site bra}a se
tuka. Toga{ igumenot se dosetil deka toa javuvawe na starecot e ~udo, go pokanil
voda~ot na razbojnicite da vleze vo Crkvata i vnimatelno da gi pogleda licata na
zoografisanite prepodobni oci po yudovite i ikonostasite. Voda~ot, otkako ja razgledal
Crkvata, zastanal pred starata ikona na sveti Jovan koja {to tamu se nao|a vo
ikonostasot na paraklisot „Sveti Nikola”
Ovoj „ke{i{“ (monah) me tepa{e, mu izjavil toj na igumenot. Igumenot mu
objasnil, deka toa e sveti Jovan, koj {to `iveel pred 900 godini i deka manastirot e
negov - „ta izgleda deka toj e nezadovolen ne{to od tebe i zatoa te gonel”.
Voda~ot sфatil {to e rabotata, i vedna{ im zapovedal na svoite razbojnici da go
napu{tat manastirot. Toa za mig bilo izvr{eno. Taka sveti Jovan go izbavil svojot
manastir od golemata nesre}a.

137
 2. Sveti Jovan go zа{titува deteto na edna verna majka.

Vo mesecot avgust 1936 godina, Katerina Stefanova Ta{eva, `ena na trgovec,

rodena od selo Radilovo (Pe{tersko), koja `iveela vo Batak, mi go raska`a slednoto:
„Pred devet godini, koga deteto mi be{e na devet meseci, te{ko se razbole. Jas
izgubiv sekakva nade`, deka toa }e ostane `ivo. Edna{, preku no}ta sonuvam, deka vo
racete dr`am edno {areno, crno i belo, orel~e, pla~am i povtoruvam:
„]e mi izleta ova orel~e!” Vo istoto vreme se javi edna `ena i mi re~e: “Ne se
pla{i, nema da ti odleta orel~eto. Go gleda{ li onamu daleku toj manastir? - Toa e
manastirot na sveti Jovan. ]e go odnese{ tamu da prestojuva malku vreme i toa }e
ostane zasekoga{ tvoe.”
Na drugiot den deteto be{e ve}e po dobro, no jas ne mu ka`av na mojot ma` za
sonot, nitu vetiv, deka }e go odnesam svojot sin vo Rilskiot manastir. Posle nekolku
dena zdravjeto na deteto povtorno se vlo{i. Toga{ re{iv da mu ka`am na mojot ma` za
sonot, za{to sama ne mo`ev da ja prevzemam taa odgovornost, deka }e go ispolnam
svoeto vetuvawe - da go odnesam svojot sin vo manastirot. Mojot ma` se soglasi i nie
dvajcata vetivme, deka koga sinot }e napolni deset godini, }e go odvedam vo
manastirot. Otkako go napravivme toa, deteto ozdrave i do denes e zdravo i ~itavo.
Taa godina Gospod ni pomogna da go ispolnam svoeto vetuvawe: Se ka~ivme na
vozot, zaedno so edno hristijansko bratstvo i sre}no stignavme vo manastirot.
3. Sveti Jovan kaznuva eden oficer za spiritizam

Vo 1920 godina manastirot bil poseten od edna grupa, {to broela okolu 38 du{i,
bugarski avijati~ari so nivnite semejstva. Toga{ donele i edna perka od propilerot na
eden bugarski avion, razru{en za vreme na evropskata vojna, koja {to i seu{te stoi vo
muzeot. Pove}eto od niv bile smesteni vo sobite, {to se nao|aat vo sosedstvo na
carskite apartmani. Ve~erta tri semejstva se sobrale vo soba broj 71 i do 11,30 ~asot
vo no}ta izvr{uvale spiritisti~ki seansi. Potoa se razoti{le i si legnale da spijat. Vo
sobata ostanale da spijat 3-4 du{i, me|u niv bil i eden poru~nik, za kogo sega }e
raska`uvam.
Poru~nikot legnal sproti karpata {to se nao|ala nadvor do prozorecot. Okolu 2
~asot toj po~ustvuval silen pritisok, posakal da izvika, no ne mo`el, poglednal vo
sobata i videl eden nizok ~ovek so dolga bela brada. Poru~nikot se napregnal so site
sili i silno izvikal. Starecot se sokril zad perdeto na prozorecot. Onie, {to spiele zaedno
so nego, se razbudile i mu pritr~ale na pomo{. Toj im objasnil, deka nekoj vlegol
preku prozorecot i celiot go zgme~il. Otkako go pregledale negovite prijateli videle
deka toj ne mo`e da ja dvi`i svojata raka. Naskoro i onemel. Taka im se naru{il sonot i
tie cela no} ne mo`ele da zaspijat. Go razgledale prozorecot i videle deka toj se nao|a
mnogu visoko nad zemjata, taka {to duri i so visoka skala ne mo`e da se dostigne.
Svatile, deka se slu~ilo ~udno javuvawe na sveti Jovan.

138
 Vo ~etiri ~asot, klepaloloto tropalo za utrena Bogoslu`ba. Eromonahot Onufrij,
koj {to ni raska`uva za slu~kata, oti{ol vo Crkvata da slu`i kako efimerij i tamu bil
presretnat od nata`enata sopruga na poru~nikot (koj {to bil `enet so dve deca) i
negovite drugari, koi {to isto taka raska`uvale za nastanot.
Za vrema na svetata Liturgija koga se peela heruvimskata pesna postradaniot
poru~nik bil donesen vo crkvata. Bogoslu`bata bila izvr{ena vo paraklisot „Sveti
Nikola”, bidej}i bilo ~etvrtok. Po zavr{uvaweto na slu`bata, po naredba na igumenot i
eraomonah Serafim, bil otslu`en moleben pred kov~egot so svetite mo{ti na sveti
Jovan. Bolniot bil donesen i polo`en do kov~egot. Za vreme na molebenot poru~nikot
izvikal „ole-le”, po~nal da se dvi`i i progovoril. Koga molebenot bil pri kraj, bolniot
samiot stanal i si ja zel oblekata od podot. Site {to prisustvuvale se raduvale, gledaj}i
go nastanatoto ~udo. So srca, ispolneti so radost tie go ispeale troparot na sveti Jovan:
„Pokajanie osnovanie...”, i zaedno so ozdraveniot oti{le vo igumenskata soba kade {to
so neiska`liva radost go proslavuvale ~udoto. Tuka poru~nikot rekol, deka toa mu bilo
kazna od sveti Jovan, zaradi toa {to vo manastirot izvr{uvale spiritisti~ki seansi.
Mo`no e za vreme na seansite poru~nikot da se obiduval da go povikuva imeto na
sveti Jovan. Potoa poru~nikot gi iskaral site, koi {to u~estvuvale vo seansite,
opomenuvaj}i gi deke tie raboti ne se pravat po manastirite. Istiot den, vo deset ~asot,
site se spremile i go napu{tile svetiot manastir.
Po izvesno vreme poru~nikot mu se javil na igumenot od Sofija, deka ve}e e
napolno zdrav, za{to, koga toj zaminal seu{te imal izvesni posledici od nesre}ata {to
mu se slu~i.

4. Sveti Jovan, gi za{tituva bugarskite vojnici

Јеromonahot Onufrij, koj {to slu{nal za slu~kata od oficerite - o~evidci na

~udoto, go raska`uva slednoto:
„Vo vremeto na balkanskata vojna vo 1913-1914 godina, koga bugarskata
vojska pobedni~ki nastapuvala protiv turcite i koga Odrin be{e ve}e prevzemen i
vojnicite napreduvaa kon ^atald`a, turcite, koga videle, deka bugarite pobeduvaat,
povikale na pomo{ arapi, koi {to po~nale mnogu `estoko da se borat i bile gotovi da gi
raskinat so zabi. Me|u bugarskite redici za moment nastapilo kolebawe. I vo tie
kriti~ni minuti vojnicite videle pred niv eden starec so dolga bela brada, so izdignat
Krst i `ezal kako gi vodi vo borbata. Tie razbrale deka na pomo{ vo bitkata im do{ol
sveti Jovan Rilski. So blagogovenie site za moment zastanale i padnale na kolena, a
potoa so voodu{evuvawe se nafrlile na protivnikot i go pobedile. Za taa slu~ka
raska`uvale samite oficeri o~evidci, koga po vojnata go posetile manastirot.”

5. Turci ba{ibozuci, {to do{le da izvr{at kra`ba na manastirot, se skarale

me|u sebe

139
 Vo 1876 godina po Bata{koto kolewe - raska`uva eromonahot Isaij (spored
zborovite na starecot, monah Serapion, o~evidec na ~udoto) - vo manastirot preku
denot navlegle nekolku turski ~eti - ba{ibuzuci od Dupnica i Gorna Xumaja. Vo toa
vreme poradi ~estite vostanija na bugarite za osloboduvawe od turskoto ropstvo, turcte
bile mnogu ozlobeni protiv niv. Dopu{taweto na turskite ~eti da vlezat vo manastirot,
izgleda, so znaewe i soglasnost na turskite zaptii se slu~ilo, tie {to stoele zaedno so
manastirskata stra`a (panduri) i na dvete manastirski porti: „Dupni{kata” i
„Samokovskata”. Igumenot Pantelejmon koj {to bil mnogu mudar i starec so dar na
rasudlivost, otkako razbral za nastanot, deka tie turci do{le so namera da go ograbat
manastirot i deka sugurno }e ima i kole`, izdal stroga zapoved: da go odr`uvaat
spokojstvoto, da ne se pravat nikakvi provokacii protiv turcite i ako nekoj zabele`i,
deka tie se obiduvaat da kradat, ili duri i da ubijat nekogo, da ne im se sprotistavuvaat.
Bra}ata se pribrale i se zaklu~ile vo svoite }elii i se pradale na molitva, so u`as
o~ekuvaj}i ja bliskata smrt. Turcite po~nale da {etat niz manastirot za da vidat kade i
{to ima za kradewe, ta koga }e im bide daden signal od na~alnicite, da znaat kade da
otidat na kra`ba. Oti{le da ja razgledat Crkvata, monasite gi slu{nale, poka`uvaj}i na
sredniot polielej, mislej}i, deka toj e od zlato, da velat:
„Da ni padne par~e od toj polielej, drugo ne ni treba!” No sveti Jovan, izgleda,
ja slu{nal molitvata na nekoj od blago~estivite bra}a, za{to naedna` nastanalo ~udo:
Xumajskite i Dupni{kite turci se skarale pome|u sebe. Ne mo`ele da se razberat koj {to
da ukrade i kako da bile izgoneti od nekogo, neo~ekuvano i za golema radost na
bratstvoto, site turski ba{ibuzuci go napu{tile manastirot.

6.Sveti Jovan go kaznuva ne~estiviot na~alnik na dupni{kata okolija

Јеromonahot Isaij, o~evidec, go raska`uva slednoto: “Vo 1885 godina

na~alnikot na dupni{kata oblast - Grn~arov, do{ol vo manastirot zaedno so negoviot
policiski personal, da izvr{i rekvizicija - prisilno da zemat prehrambeni produkti i
druga stoka za voeni potrebi. Toga{niot igumen, arhimandritot Teofilakt po~nal da go
ubeduva da ne go pravi toa, za{to manastirskata stoka mu e podarena na manastirot od
blago~estivi bugari kako poklon na sveti Jovan. No na~alnikot ne se soglasil so toa, i
izvr{il rekvizicija re~isi na celiot dobitok. Toj posakal da ja razgleda i manastirskata
Crkva, no kako nereligiozen ~ovek vlegol nepristojno vo Nea so racete od pozadi. Mu
go otvorile svetiot kivot so mo{tite na sveti Jovan. Toj se dobli`il do svetite mo{ti i se
osmelil so svoite prsti da ~ukne po glavata na sveti Jovan i da re~e:
„So toa li vie, kalu|ari, go la`ete narodot!” Bra}ata, koi {to ja videle taa
oskvernavuva~ka postapka, ostanale za~udeni, no ni{to ne mo`ele da ka`at, za{to
Grn~arov kako oblasten na~alnik bil administrativen na~alnik na manastirot, koj spa|
al vo dupni{kata okolija. No toa, {to ne mo`ele da go storat bra}ata, go storil samiot

140
sveti Jovan, za da poka`e, deka bugarskite upravnici ne treba da ja uni{tuvaat verata i
religioznoto ~ustvo na desetici iljadi narod, koj {to sekoja godina se sobiral vo
manastirot za da se pokloni na ~udotvornite mo{ti na svetitelot. [tom upravnicite na
Bugarija zapo~nat da se podigruvaat so svetite mo{ti, so toa se razbira, }e se
razkoleba verata kaj prostiot narod i kaj intelegencijata, koja {to i bes toa e ve}e bez
vera.
No ete {to stana. Toj oblasten na~alnik po napravenata rekvizicija zaedno so
svojata pridru`ba zaminal vo Dupnica. Naskoro vo gradot se razgorele politi~kite
strasti i Grn~arov, kako stambolist bil ubien od negovite protivnici. Go frlile od
mostot (koj {to bil kaj starata xamija, do plo{tadot) i mu gi rasprale gradniot ko{ i
stomakot da bide za podbiv i hrana na ku~iwata. „Zlobniot lo{o si ja pogubi svojata
du{a” - veli Svetoto Pismo.

7. Sveti Jovan gi izgonuva gostite, {to do{le vo manastirot za piewe i veselba

Raska`uva monahot Metodij Zograфski. Od edna grupa na mladi lu|e, koja so

voz se vra}ala od manastirot, jas slu{nav deka tie izlegle da se proveselat na edna
poljanka pod isposnicata „Sveti Luka” i tamu po~nale da peat i da igrat. No
naedna{ izlegol od {umata ogan protiv niv. Tie mnogu se ispla{ile od toa
neo~ekuvano javuvawe i vo strav se razbegale. Toa ~udo ni poka`uva, deka sveti
Jovan bdee, kako vo manastirot taka i vo negovata okolina, kade {to mestata se
nameneti za osamen, podvi`ni~ki `ivot, a ne da se pretvaraat vo mesta za veselbi i so
toa da se oskvernuvaat. Manastirot e mesto za molitva. Onoj {to doa|a da go poseti,
treba da zaboravi s# za {to se interesiral i za {to bil pristrasten vo svetot. Toj treba da
se po~ustvuva preporoden i duhovno obnoven posle posetata, a toa }e go po~ustvuva
samo ako odi na poklonenie na svetite mo{ti so strav Bo`ji i blagogovenie.

8. Sveti Jovan gi kaznuva ne~esnite manastirski slu`iteli

Sveti Jovan, koj {to bil milostiv kon onie, koj{to pribegnuvale kon nego vo
vreme na nesre}a ili bolest i koj {to go spasuval manastirot vo vreme na opasnost,
strogo gi kaznuval onie manastirski slu`iteli, bra}a ili ~inovnici, koi {to ne si ja vr{ele
dobro i sovesno svojata rabota, gledale da go ograbat manastirot i na negova smetka,
ne~esno da se zbogatuvaat. Vo takvite slu~ai sveti Jovan sekoga{ im doka`uval na tie
lu|e, deka nepravedno spe~alenoto e ogan i onoj koj {to go vnesuva vo svojot dom,
vnesuva bolesti, nesre}i i sli~no.
Arhimandritot Kiril i јeromonahot Onufrij raska`uvaat:
„Kaj pokojniot proigumen - јeromonah Kiril (+1895 g.) slu`elo edno mom~e
Vasilij, koe {to po smrtta na proigumenot ukralo eden srebren diskos (a mo`e bi i

141
ne{to drugo). Nabrgu posle toa Vasilij se o`enil i zaminal za Sofija. Tamu toj dobro se
sna{ol. Si napravil ku}a. Edna{ na denot na sveti Vasilij koga mu bil i imenden toj
pre~ekuval gosti. Negovata `ena, ugostuvaj}i gi gostite, se falela, poka`uvaj}i go
diskosot:
„Ova ni e od Rilskiot manastir...” No, istata no}, im se zapalila ku}ata i celata
izgorela do temel.”
Taka sveti Jovan gi kaznuva site onie, {to si dozvoluvaat da ukradat ne{to od
manastirot.
Vo 1916 i 1917 godina, vo manastirot slu`el eden agronom. Toj ja izvr{uval
svojata rabota mnogu neodgovorno i ja zloupotrebuval. Po izvesno vreme bil otpu{ten
od rabota. Pokojniot monah Arsenij, koj {to mi raska`a za toa, se obratil kaj
agranomot i se zboguval so nego ka`uvaj}i mu gi zborovite:
„Otsega natamu }e vidi{ kako }e te kaznuva sveti Jovan!” Agronomot si
zaminal i dolgo vreme ne mo`el da najde rabota. Se razbolela i negovata `ena, taka {to
trebalo da ja isprti vo Viena, za da se lekuva. Za toa slu{nal eromonahot Arsenij i mu
pi{uval:
„Gleda{ li kako sveti Jovan te kaznuva, vo idnina u{te }e te kaznuva!”
Agronomot gi potro{il re~isi site srestva za lekuvawe na svojata `ena, no ne mo`el da i
pomogne - taa po~inala. Toj prodol`il da si go trga svojata mizeren `ivot.

9.Sveti Jovan im zabranuva na turcite razbojnici da go ograbat manastirot

Manastirskiot brat i duhovnik haxi Agapij, koj po~inal na „taksid”, vo gradot ]

ustendil, vo 1868 godina, vo edna od svoite propovedi go raska`uva sledniot ~udesen
slu~aj:
„Vo stra{nite vremiwa, koga Turcite se razgnevija na s# {to e hristijansko, koga
sultanot Mehmеd se krena protiv duhovni{tvoto i go obesi patrijarhot (1821 godina od
Turcite bil obesen carigradskiot patrijarh Grigorij V), toga{ mnogu od prvite duhovni i
svetski li~nosti postradaa i mnogumina umrea so ma~eni~ka smrt. Toga{ i svetata,
Rilska lavra se nao|ala vo opasnost. Vo toa vreme od Dupnica dojdoa site turski
na~alnici so svoite ednovernici, so namera da go ograbat svetiot manastir, no ne
mo`ea, za{to sveti Jovan samiot si go za{titi manastirot. Dodeka kadijata i agata
spokojno si spiele, svetiot otec gi pod~uknal so `ezalot, gi razbudil i im zapovedal
ni{to da ne mu na{tetat na manstirot, za{to ako se osmelat na ne{to takvo, stra{no }e
gi kazni. I taka ovie dvajca otomanci, od strav, pove}e ne mo`ea da zaspijat do
utredenta: ve~erta si legnaa so namera da kradat, da pqa~kat, da ru{at, a nautro stanaa
so mislata {to pobrgu da begaat. Najnapred gi izbrkaa svoite ednoverci, koi {to bea
dojdeni od okolnite sela so kowi i ko~ii za grabe`. Posle toa i tie si zaminaa, ka`uvaj}i
im na manastirskite starci: ‘Dodeka le`i ovoj starec vo sandakot (dobro i so qubov da
go po~ituvate), i va{iot manastir nema da ima nikakvi problemi’.” (Zbornik od
propovedite na haxi Agapij, propoved, 20-a, list 113.)

142
 10. Sveti Jovan isceluva ludo devoj~e

Shimonahot Pavel raska`uva kako vo 1925 godina, koga toj go izvr{uval

poslu{anieto, vratar na Dupni{kata porta, vo manastirot, od svoite roditeli bila
dovedena edna devojka, po ime Mita, od dupni{kite sela. Taa bila svr{ena, no edna
baba od nejzinoto selo re{ila da ja izla`e devojkata da zeme drugo mom~e, velej}i
deka mom~eto za koe {to taa se svr{ila e „neranimajko”. Babata i vetila na devojkata
deka }e i kupi eden par ~evli, ako ja poslu{a i zeme drugo mom~e, koe {to taa }e i go
poso~i. Devojkata se soglasila. No bidej}i taa go razru{ila brakot, Bog ja kaznil taka
{to dopu{til da bide zavladeana od |avolot. Devojkata bila obzemena od ludilo i gi
ispokinala site svoi obleki. Zatoa, taa bila vrzana preku krstot so ja`e i ostri`ena, pa
stavena vo edna orizova vre}a. Vo ko~ijata, so koja bila dovedena vo manastirot,
imalo 5-6 du{i, bidej}i nejzinite roditeli se pla{ele da ne gi zadavi.
Demonoopsednatata devojka, zaedno so svoite roditeli i nejzinite rodnini, bila
smestena vo soba broj 104. Shimonahot Pavel oti{ol da ja poprska so svetena voda.
Koga vlegol vo nejzinata soba, bolnata se nao|ala vo nesvest, a koga po~nal da ja
prska, proiznesuvaj}i gi zborovite: „Da voskresne Bog i da se rasprsnat negovite
neprijateli!...”, taa zapo~nala da vika, huli i pcue. Jasno e, deka taa toa go pravela pod
dejstvo na |avolot. Majkata, za da mu se izvini na otec Pavel, mu ka`ala: „Dedo, ne i
obra}aj vnimanie.” Devojkata, obra}aj}i se kon svojata majka, rekla: „Toj frla ogan
vrz mene!” Majkata, uspokojuvaj}i ja, i rekla, deka toa e svetena voda, no devoj~eto i
odgovorila: „Ti ne gleda{, deka toa e ogan!” Roditelite pla~ej}i i molej}i izvikuvale:
„Pomognete”, a shimonahot Pavel im rekol: „Sveti Jovan }e vi pomogne.” Toa bilo
pred ve~ernata. Crkvata u{te bila zatvorena. Bidej}i bile izmoreni od patuvaweto, tie
ne oti{le na ve~ernata bogoslu`ba. Na drugiot den nautro ja vovele devojkata vo
Crkvata vrzana so ja`e, no taa se sprotistavuvala i {irej}i gi racete ne dozvoluvala da ja
vnesat vnatre. Nasilno ja vovele i ja donele do kivotot na sveti Jovan, a potoa povtorno
nasilno ja naterale da ja celiva rakata na sveti Jovan. Sprotivstavuvaj}i se, devojkata
rekla: „Kako }e celivam jas!” Po zavr{uvaweto na utrenata izvr{ile maslosvet za
devojkata, ja pomazale i ja odvele vo nejzinata soba. Posle toa taa se uspokoila i
zaspala. Koga se razbudila, devojkata gi zamolila svoite roditeli da si odat doma. Tie,
mislej}i, deka taa e seu{te bolna, po~nale da ja ubeduvaat, deka se dojdeni vo
manastirot da prestojuvaat cela sedmica i deka zatoa donele cela vre}a leb. No
devojkata nastojuvaj}i da se vratat, im objasnila, deka otkako zaspala po prvata slu`ba,
i se javil eden starec, koj{to i rekol: „Ti ve}e nema da si bolna, }e ozdravi{!”, poradi
{to devojkata sakala pove}e da ne im dosaduvaat na manastirskite bra}a: „Tie si imaat
rabota a i nie doma si imame rabota i treba da si odime!” Roditelite, otkako videle,
deka devojkata zboruva razumno, mnogu se zaraduvaa. Tie sфatile, deka navistina na
nivnata }erka sveti Jovan i se javil na son. Vlegle vo Crkvata da mu zablagodarat na

143
svetitelot i da zpalat sve}i, a potoa po~nale da se spremat za pat. So radost i so
blagodarstveni pesni kon Boga i sveti Jovan, tie ja napu{ile svetata lavra.

11. Sveti Jovan isceluвa bolno dete ne edna `ena

Vasilka Naumova Golemerova, rodena vo gradot Bitola na 24 januari 1904

godina, ja posetila Rilskata sveta obitel na 9 mart 1977 godina, go raska`uva slednoto:
„Vo 1942 godina dojdov od Bitola vo Sofija kaj mojot ~i~ko Ivan Gulabov. Na
Petrovden toj me isprati na poklonenie kaj sveti Jovan Rilski so edna grupa,
pristignata od Tetovo (Makedonija). Boleduvav od srce. Me lekuva{e doktor
Bojuklijski od Sofija. Toj mi re~e, deka imam povredena „klapa” na srceto. Poradi toa
ne mo`ev da le`am na levata strana. Koga pristignav vo manastirot, na{ata grupa ja
smestija vo edna soba od severnoto krilo na konakot. Koga zapo~na ve~ernata
bogoslu`ba vlegovme vo crkvata i jas se pokloniv i pomoliv na mo{tite na sveti Jovan
Rilskiot ~udotvorec. Ve~erta, koga legnav, osetiv deka ve}e mo`am da le`am na
svojata leva strana. Od toga{ blagodarenie na Boga i Negoviot ugodnik sveti Jovan
Rilski, se ~ustvuvam dobro. Ne upotrebuvam nikakvi lekarstva, samo po nekoga{ pri
lo{o do`dlivo vreme ~ustvuvam slabi bolki vo srceto.
@iveam vo Bitola. Odam vo Sofija kaj moite rodnini za da go posetam grobot
na mojot pokoen ma`, koj {to po~ina tuka. Od Sofija postojano odam na poklonenie
kaj sveti Jovan, za da mu zablagodaram za ~udesnoto iscelenie i da go isprosam
negoviot blagoslov. Denes vo manastirot pristignav so ista cel, i posakav da ostanam
tuka da preno}evam, no sega manastirot ne raspolaga so sobi za priem na poklonici,
kako vo minatoto, a od upravata na nacionalniot muzej ne im dozvoluvaat na
posetitelite da preno}evaat vo manastirot.”
Vistinitosta na goreizlo`enoto go potvrduvam so svojot potpis: Vasilka
Naumova - Rilski Manastir, 9 mart 1977 goidina.

12. Sveti Jovan mu podaruva zdravje na vetenoto na nego mom~e

Za toa svedo~i pismoto od stariot arhiv na Rilskata sveta obitel: za 1894 godina
- delo br. 4. pismo - dobieno na 16 10 1894 god.

Do negovoto visokoprepodobie
o. Nikifor -
manastirsveti Jovan Rilski

„Va{e viskoko prepodobie

144
 Dolupodpi{aniot vospitanik na bugarskata duhovna seminarija „Feri Kjui” vo
Carigrad: imam ~est da ve izvestam, deka pred osum godini mojot pomal brat Filip
zabole vo nogata - negovite roditeli gi upotrebija site vozmo`ni sredstva, prepora~ani
od doktorite, za da se isceli, no nitu edno od niv ne pomogna. Najposle po Bo`ja
promisla, majka mu doznava, deka toj }e ozdravi od sveti Jovan Rilski. Za taa cel doa|
a na poklonenie vo Svetata obitel, i istovremeno vetuva deka ako ozdravi, koga }e
porasne toj celiot svoj `ivot }e mu slu`i na sveti Jovan.
I navistina s# se slu~i po verata na majkata. Brat mi ozdrave i stana mom~e na
17 - 18 godini. No pred nekolku meseci povtorno po Bo`ja promisla za da ne potseti
na zavetot daden pred nekolku godini, prstot na desnata noga po~na da mu otekuva
sekoja sedmica, i toa vo petok. Zatoa vo soglasnost so roditelite i najmnogu poradi
negovata sopstvena `elba da go posveti svojot `ivot na Boga - kako monah, re{ivme
taa godina da go ispratime, no ne znaevme kakvi se uslovite za novite bra}a
(isku{enici) koj sakaat da pristapat vo bratstvoto. Ako e mo`no izvestete me dali }e go
primite, za da mu soop{tam vedna{ da trgne, ili pak mo`e da mu soop{tite direktno
preku bugarskata crkovna op{tina vo gradot Ko~ani. Ako pak ve}e do{ol kaj vas,
toga{ bidete dobri i pozdravete go.
Ubeden vo ispolnuvaweto na mojata molba ve pozdravuvam so najdlaboka
po~it - va{eto duhovno ~edo vo Hrista Atanas Geogi
adresa:
Za u~enikot Atanas Georgiev
od Ko~ani
Do upravni{tvoto na B.D.S.
vo Carigrad 1. 10. 1894 god.

13. Paralizirano mom~e prooduva.

Na 2. 11. 1954 god. monahot Mina - brat na svetata Rilska obitel, go raska`uva
slednoto:
„Za praznikot na sveti Jovan Rilski zav~era vo manastirot na poklonenie
pristignalo edno semejstvo od makedonskite krai{ta. Tie pristignale so voz. So sebe
vodele edno paralizirano dete - mom~e na 6 - 7 godi{na vozdrast. Koga vozot
pristignal do stanicata na Rilskiot manastir, paraliziranoto mom~e stanalo i im ka`alo
na svoite roditeli: „Jas }e odam”, i samo trgnalo kon manastirot. Site patnici od
vagonot vo koj patuvalo toa semejstvo se za~udile, a najmnogu samite roditeli na
deteto”.
Monahot Mina za toa ~udo slu{nal od poklonicite koi so istiot voz pristignale
vo manastirot, i mu go poso~ile iscelenoto mom~e koga toa tr~alo niz dvorot na
manastirot.

145
 14. Sveti Jovan voskresnuva umreno dete

Elena Dimitrova Georgieva od selo Ribnik Petri~ka oblast go posetila Rilskiot

manastir na 3. 11. 1955 godina i go raska`uva slednoto:
„Pred osum godini koga moeto brat~e Nikola be{e na trigodi{na vozdrast, se
razbole od krvava diarea. Po izvesno vreme mu stana mnogu te{ko i toj umre. Celiot
pomodre i majka mu po~na da go oplakuva. Za nastanot slu{naa i kom{iite. Nekoi od
niv koi neodamna bile na poklonenie kaj sveti Jovan Rilski i od manastirot donesle
nasobrani trevi~ki koi me|u narodot gi narekuvaat „Sveti Jovanovi bradi~ki”, i so niv
po~naa da go kadat umreniot. Drug pak donese zemja od grobot na sveti Jovan Rilski,
ja rastvorija zemjata vo ~ista voda i so nea go izmija liceto na po~inatiot, a mu naleaa
malku i vo ustata. Moeto upokoeno brat~e gi otvori o~ite, po~na da se dvi`i, stana i
trgna da odi. Site se za~udija od ~udoto, i Mu vozdadoa pofalba na Boga i sveti Jovan.
Moeto brat~e re~e: „Majko, sakam da me odnese{ v crkva!” Majka mi mu veti deka }
e go odnese na poklonenie kaj sveti Jovan. Vo 1953 godina taa go dovede. Sega moeto
brat~e e potpolno zdravo i ima 11 godini.

Verodostojnosta na gorenavedenoto go potvrduvam:

Rilski manastir, 3. 9. 1955 godina
Elena Georgieva

15. Kazna za neispolneto zavetuvawe

Katerina Petrova Ja~menova od gradot Radovi{ (Makedonija - Jugoslavija)

ispra}a pismo do igumenot na Svetata Rilska obitel, dobieno na 23. 3. 1947 godina vo
koe pi{uva:
„Mojata kerka Kecka koga ima{e 4 godini be{e bolna. Za vreme na nejzinata
bolest mu vetiv na sveti Jovan deka ako }erka mi ozdravi }e ja odvedam vo Rilskiot
manastir na poklonenie i }e podaram edno tele. ]erka mi navistina ozdrave a toa se
slu~i vo toga{nata vtora svetska vojna. Srbite bea tuka i od na{ata nemarnost ne
mo`ev da dojdam i da im se poklonam na svetite netleni mo{ti od sveti Jovan. Vo
1941 godina, koga }erka mi be{e vo Ohrid, sonuvala eden son, i na sonot se javil
nekakov avion i site izlegle da go gledaat. Izlegla i taa i toga{ od avionot izlegol eden
~ovek vo bleskavi ali{ta i $ rekol:
„Pomni{ li koga be{e na ~etiri godini i koga jas te izlekuvav?” Ovoj son taa go
mi napi{a na mene i bidejki tuka be{e “srbsko” ne mo`ev da dojdam vo Rilskiot
manastir i $ napi{av da mu podari edna riza na sveti Kliment. Taa toa i go napravi. Za
vreme na vojnata 1941 godina taa so svojot ma` begaj}i od germancite i nivnite
avioni, go izgubila razumot (se umopobrkala). Ne{to od siroma{tija, ne{to od prostota
ne mo`evme da go ispolnime vetuvaweto za Rilskiot manastir. Istiot son taa nekolku

146
pati go sonuva do sega. Zatoa ve molam da mi odgovorite {to da pravam, bidej}i
mnogu e te{ko da se zeme paso{, i da dojdeme na poklonenie vo Rilskiot manastir i da
go podarime vetenoto tele. Mnogu e te{ko da izvadime paso{, za{to }e trebaat mnogu
pari, a jas sum bedna vdovica samo so svojata bolna }erka”.

- Kopija od orginalot od pismo:

vo arhivot na Rilskata sveta obitel.
sekretar: arhimandrit Varlaam -
Rilski manastir, 2. 4. 1947 god.

So pismo broj 533 od 2.4. 1947 god. igumenot ja izvestil Katerina Petrova:
„Go dobivme va{eto pismo. Gi razbravme va{ite maki i makite na va{ata }erka
i so~ustvuvame so va{ata te{ka polo`ba. Izvr{ivme Sveta Liturgija za va{eto zdravje i
zdravjeto na va{ata }erka. Napravivme i „moleben” pred kov~egot so mo{tina na sveti
Jovan Rilski - ~udotvorec. Vi ispra}ame edna ikona na sveti Jovan, osvetena od
negovite sveti mo{ti i doprena do negovata raka, za da ja i ja dadete na va{ata }erka
da ja celiva i da se moli pred nea, za da dobie brzo pomo{ od sveti Jovan.
A za toa {to ste se zavetile kon sveti Jovan treba da re~eme deka ne treba da se
vetuva ne{to {to ~ovek ne mo`e ili mnogu te{ko mo`e da go ispolni. No da se
nadevame deka sveti Jovan so svojata milost }e i pomogne ne va{ata }erka da ozdravi,
imaj}i predvid deka vie sega ste postaveni pred apsolutna nevozmo`nost da go
ispolnite vetuvaweto.”100

- Igumen: Arhimandrit Kalistrat

100
Tie {to se interesiraat za mnogute ~uda {to gi izvr{il prepodobniot neka ja ~itaat knigata -
Doplnen sbornik s ~udesa na sveti Jovan Rilski - koja vklu~uva 326 ~uda, vo izdanie na Atonskiot
manastir - Sveti velikoma~enik Georgi Zograf - 2004 godina.

147
 Чудотворна икона на Пресвета Богородица
„Осеновица”

Osven blagodatnata pomo{ na sveti Jovan Rilski, blago~estivite hristijani

istovremeno ja barale molitvenata zakrila od Presveta Bogorodica preku nejzinata
^udotvorna ikona “Osenovica” {to se nao|a vo Rilskiot manastir.
Za potekloto na ovaa ~udotvorna ikona nema to~ni podatoci. Vo eden natpis vrz
kulata izgradena vo 14 vek, se spomnuva Presveta Bogorodica „Osenovica” (t.e.
Osenuva~ka, Taa {to osenuva - Pokrovitelka), ete za{to se pretpostavuva, deka taa
~udotvorna ikona vo 14 vek ve}e bila vo manastirot. Prepodobniot Neofit Rilski ja
spomnuva vo svojata kniga „Opis na svetiot bugarski Rilski manastir” (str. 25) za
edno predanie, soglasno so koe taa ikona bila podarena od Vizantiskiot imperator
Manuil Komnin vo 12 vek kako blagodarnost za iscelenieto, {to toj go dobil od
mo{tite na sveti Jovan Rilski, koj {to toga{ se nao|ale vo gradot Sredec (Sofija). Ima i
drugo predanie koe {to ne e tolku verodostojno, deka taa ikona e podarena od `enata
na sultan Murat Vtori - caricata Kalomaria. Taa ikona e oble~ena vo srebrena riza i e
obgradena so 32 mali pregradi, i vo sekoja od niv se nao|aat sveti mo{ti na razli~ni
svetiteli.
Vo staro vreme, kako za vreme na turskoto ropstvo, taka i posle toa, taa ikona
po `elba na naselenieto bila nosena vo Samokov, Dupnica, Blagoevgrad i po drugi
mesta koga tamu imalo epidemija od kolera, ~uma i drugi bolesti. Spored nivnata vera
narodot dobival iscelenie i epidemijata prestanuvala.
Voobi~aeno ~udotvornata ikona bila nosena od dvajca eromonasi i eden |akon.
Celoto bratstvo ja ispra}alo ikonata tor`estveno so moleben, a pri nejzinoto vra}awe se
izvr{uval i tor`estven pre~ek. Taa ikona do denes pravi mnogubrojni ~uda.
Vo arhivot na Rilskiot manastir se publikuvani pove}e slu~ki na ~udesni
iscelenija, koi nastanale samo preku blagodatnata sila na ^udotvornata ikona i na
vodata, osvetena na taa ikona. Pri osvetuvaweto vo vodata bil potopuvan pamuk {to
prethodno bil osveten so dopirawe do ikonata i do svetite mo{ti na mnogute svetiteli
vgradeni vo nea. Preku takviot pamuk isto taka se slu~uvale blagodatni iscelenija.101

ЖИТИЕ И СТРАДАЊЕ НА СВЕТИОТ

КНЕЗ ЈОВАН ВЛАДИМИР

101
Za tie ~uda zainteresiranite mo`at da doznaat vo istata kniga za ~udata na sveti Jovan Rilski -
Doplnen sbornik s ~udesata na sveti Jovan Rilski.

148
 Ovoj svet i slaven knez i doblesen Hristov ma~enik, Jovan Vladimir, izrasnal od
blago~estiv i blagoroden koren, i vladeel so cela Ilirija i Dalmacija, a negova
prestolnina bila Albi vo oblasta Kraina (na zapadnata strana na Skadarsko Ezero).
Negoviot dedo Hvalimir imal tri sina: Petroslav, Dragomir i Miroslav. Petroslav
ja dobil na vladeewe oblasta Zeta, Dragomir - Trevunija (Trebiwe) i Hlevna (Hum), a
Miroslav Podgorie. Bidej}i Dragomir rano po~inal, a Miroslav ostanal bezdeten,
nivnite zemji preminale pod vlasta na Petroslav, ~ij sin i naslednik bil bla`eniot Jovan
Vladimir.
Bla`eniot Vladimir u{te od detstvoto bil ispolnet so duhovni darovi, bil krotok,
smiren, mol~aliv, bogobojazliv, `iveel ~isto i gi preziral strastite {to vle~at kon
zemjata, a gi sakal i neguval dobrodetelite {to vozvi{uvaat kon bo`estvenoto.
Vizantiskiot istori~ar Kedrin za nego veli: „Toj be{e pravedliv ~ovek, miroqubiv i
poln so dobrodeteli”. Isto taka go fali i drevniot slovenski letopisec - popot Dukqanin
vo svojot letopis „Kralstvoto na lovenite” (gl. 36).
Vo ranata mladosta toj pominal izvesno vreme kaj nekoj dobar vojskovedec, za
da gi izu~i voenite ve{tini. Otkako seto toa dobro go nau~il, toj vo sebe gi soedinil
vite{tvoto i nabo`nosta, t.e. hristijanskata blago~estovost. Vredno go izu~il Svetoto
pismo i bil mnogu milostiv sprema bednite i siroma{nite. Bidej}i vo s# rasuduval
mudro, i mudro vladeel so svoite podanici, site go sakale. Se gri`el vo svoeto
kne`evstvo da ja utvrdi i za~uva pravoslavnata vera, a bogomilite i drugite eretici da gi
vrati na patot na vistinata. Gradel crkvi i manastiri. So eden zbor, kako car na zemno
carstvo toj bil krotok sluga i na Nebesniot Car Hristos i Carstvoto Bo`jo, Koe ne e od
ovoj svet, no za Koe toj se opredelil u{te od detstvoto, i za Nego se udostoil, kako
{to }e vidime ponatamu.
@iveej}i taka bogougodno, carot Samuil $ objavil vojna na negovata dr`ava i
sobral golema vojska. No, Sveti Vladimir ne sakal prolevawe na ~ove~ka krv, tuku
pove}e go sakal mirot otkolku vojnata, poradi {to so svojata vojska i so svojot narod
se povlekol na planinata Oblikva (Kosogor). Tamu imalo mnogu otrovni zmii, koi im
nanesuvale golema {teta na lu|eto, vojskata i dobitokot. Svetitelot so solzi Mu se molel
na Boga i zmiite prestanale da kasaat. I od toga{ pa s# do denes tie ve}e ne kasaat, a
ako nekoj i bide kasnat, od toa nema nikakvi posledici.
Preminuvaj}i ja rekata Bojana i opsaduvaj}i go gradot Ulcin, Samuil ja opkru`il
i planinata na koja se nao|al knezot. Carot Samuil pratil glasnici kaj knezot Vladimir,
za toj i site {to bile so nego da se simnat od planinata za da se predadat, no knezot ne
go poslu{al. No otkako im zavr{ila hranata, knezot gi sobral lu|eto i im rekol:
„Moi skapoceni bra}a! Mene mi pretstoi da gi ispolnam Evangelskite zborovi:
„Dobriot pastir ja polaga du{ata za svoeto stado” (Jov. 10:11). Podobro e jas
dobrovolno da ja polo`am svojata du{a za vas i svoeto telo da go predadam na maki i
smrt, otkolku site vie da zaginete od glad ili me~!“

149
 Otkako go rekol toa, svetiot knez se prostil so site, se zboguval i zaminal
predavaj}i se vo racete na car Samuil, koj go pratil vo zato~eni{tvo vo svojata
prestolnina - Prespa. Potoa Samuil so vojskata gi napadnal gradovite Kotor i
Dubrovnik, i otkako gi osvoil niv - gi osvoil i Bosna i Ra{ka, i so golem plen se vratil
doma.
A bla`eniot Vladimir, okovan vo sinxiri vremeto go minuval vo prespanskite
zatvori, kade denono}no se podvizuval vo post i molitva. Tuka mu se javil angel
Bo`ji, koj go potkrepil i mu pretska`al deka nabrgu }e bide osloboden od ropstvoto, a
malku potoa }e pretrpi i ma~eni~ka smrt.
Carot Samuil imal }erka {to se vikala Kosara, koja ja narekuvale i Teodora.
Taa, vdahnovena od Svetiot Duh, neguvala golema qubov kon bednite i zatvorenicite,
poradi {to ~esto odela vo temnicite, pravej}i im milostiwa.
Edna{ taa go zamolila svojot tatko da $ dozvoli zaedno so sluginkite da vleze
vo zatvorskite kelii, za da im gi izmie glavite i nozete na zarobenicite, i toj ja ispolnil
nejzinata `elba. I taka taa go izvr{ila toa dobro delo. No koga Kosara go videla Jovan
Vladimir, zabele`ala deka e blagoobrazen i mlad, ponizen i skromen, po~nala dolg
razgovor so nego i po~ustvuvala deka negoviot govor e posladok od med (Ps.
8:11???). Taa vedna{ sфatila deka pred sebe ima mlad ~ovek poln so mudrost i Bo`ji
razum. Od s# srce go zasakala, no ne so plotska strast, tuku od so~uvstvo kon
negovata mladost, ubavina i dobrodetelen karakter, a u{te pove}e koga doznala deka
toj e knez i carski potomok. Vedna{ posakala da go oslobodi od sinxirite, pa oti{la kaj
tatka si, padnala pred negovite noze i rekla:
„Tatko i gospodaru moj, dali Bog taka saka{e, ta moite i tvoite jadovi da im
donesat sre}a na dvete zemji - na dvajcata vladeteli? Znam deka koga i da e }e me
oma`i{, kakov {to e obi~ajot. Ako mu e ugodno na tvoeto veli~estvo, daj me na
knezot Jovan Vladimir, kogo go dr`i{ vo zatvorot! I ti go saka{ za svoj prijatel a go
sakam i jas - tvojata }erka. Napravi tatko po voqata na tvojata }erka, poslu{aj ja
nejzinata molba! Olesni i ja nejze devoj~inata taga a na sebe si vladetelskite gri`i.
Pu{ti go Vladimira za{to mojata du{a go bara. Negovite zborovi se poslatki od
p~eli~en med. Toj mi e tatko vo srceto moe! Oslobodi go i pu{ti go zaedno so mene
da se vrati vo Dukla pa }e go stekne{ za veren prijatel. Ili pu{ti go nego vo `ivot, ili
mene vo grob; za{to ti se kolnam tatko, so toa {to znam deka ti e najmilo na srceto, ti
se kolnam so samata sebe, deka pbrgu }e me pregrne ladnoto ezero so svoite branovi
otkolku da me dade{ na drug!“
Koga carot gi slu{nal zborovite na }erka si, koja mnogu ja sakal, a pritoa znael
deka Jovan Vladimir imal kralska krv, mnogu se izraduval. Mra~niot oblak od ~eloto
na stariot car za mig is~eznal i toj go pregrnal svoeto dete pa i rekol:
„Neka e blagosloven Bog, Koj ti go vsadi vo du{ata toa ~ustvo i ti ja vlea taa
misla! Gledaj go ovoj sre}en ~as; koga ma` o~ajuva{e za spasenieto na zemjata, nea }
e ja spasi edno slabo `ensko su{testvo! Mili mi se tvoite zborovi, tie mi se kako
vino`ito koe se javuva me|u oblacite i go predvestuva krajot na burata i po~etokot na
ubavi denovi. O }erko moja, da dade Bog i Vladimir da go ~ustvuva istoto toa! Koga
Bog bi mi ja usli{al ovaa molitva, ti se kolnam vo senkata na mojot nesre}en tatko

150
deka }e go primam vo pregradkite moi i vo mene toj bi imal tatko a vo Radomir roden
brat!“
„Otfrli ja i taa gri`a od svoite misli tatko moj. Du{ata mi veli deka robot }e bide
milostiv sprema svojot gospodar; deka Vladimir }e ja primi tvojata desnica.
Sprotistavi mu se na Vasilij so me~, a na Vladimir predaj mu maslinovo gran~e“ -
re~e Kosara i padna pred nozete na svojot tatko.
A stariot Samuil se navedna nad nea i negovite solzi radosnici ja kvasea kosata
na svojata }erka. I nejzinite zborovi vnesoa duh vo juna~koto srce na Samuil.
Toga{ toj i re~e:
„Kosaro, dete moe, tvojot tatko se podmladi. Odi, Kosaro i izvedi go
zarobenikot, izvedi ja kralskata svetlost od podzemnata temnica i re~i mu deka `elno
go ~ekam kako negov tatko i veren prijatel!”102
Samuil voedno naredil otkako }e go izvedat bla`eniot knez od temnicata, da go
izbawaat i da go oble~at vo kne`evski ode`di. Koga mu go pretstavile, blagonaklono
go poglednal, go celival pred boljarite na svoeto carstvo i go svr{il za }erka si. Samuil
mu ja vratil celata dr`ava na svojot nov zet, davaj}i mu pritoa i del od Dra~kata oblast.
Istovremeno na vladimiroviot striko Dragomir, toj mu ja vratil negovata zemja
Trivunija (Trebiwe). Brakot bil sklu~en spored site carski obi~ai.
Koga ohridskiot patrijarh gi blagoslovi Vladimir i Kosara, decata na Petrislav,
vo dvorot na Samuil i vo celata Prespa nastana golema veselba. Nabrgu se razlevaa
pesni i zvuci na svirki i se igraa juna~ki ora po odaite, dvori{tata i ulicite na slavniot
grad. Od site kraevi na prostranoto carstvo neprestajno pristignuvaa bogati darovi, od
manastirite i crkvite, od velmo`ite i ostanatite plemeniti lu|e. Tuka e zlatoto i srebroto,
i drugite skapoceni kamewa, razni mirisi od dale~niot istok, i svila i aksamit i skrlat. A
bogatite velmo`i se natprevaruvaa me|u sebe koj poubav hat saracenski, poitar zagar, i
poizu~en sokol }e mu pokloni na careviot zet, i koj so posjajno oru`je {to aleman i
saracen go kovaat }e gi opa{e bedrata na Kosariniot voin. I galija }e treba za da gi
odnese darovite vo dvorot na Vladimir...
I taka toa trae{e nekolku denovi. Koga i starite i mladite se umorija od
veselbata, svirkite, pesnite i juna~kite ora ja ostavija Prespa zaedno so Samuil i
negovite sre}ni deca.
A po nekoe vreme Vladimir i Kosara trgnaa kon svoeto kralstvo. Na razdelbata
Samuil re~e: „Nemoj da zaboravi{ Vladimire deka samuilovata desnica }e bide
dvogubo pote{ka koga e zdru`ena so tebe i so Dragomir!“
Mom~iwa so buketi cve}iwa go ispratija carskoto semejstvo do novata granica i
tuka se razdelija so solzi radosnici i se vratija vo Prespa, a Vladimir i Kosara go
prodol`ija patot kon Skadar” 103
Koga bla`eniot kral Vladimir i negovata sopruga do{le vo svojata zemja, bile
pre~ekani od lu|eto so golema radost. Toj ja nagovoril svojata `ena da `iveat devstveno
i velel deka devstvenicite se sli~ni na angelite. Taa so radost mu se pokorila na svojot

102
Tekst od Stefan Stremac.
103
Tekst od Stefan Stremac.

151
ma`, bidej}i i samata ja sakala celomudrenosta, i `iveele do krajot na `ivotot vo
celomudrenost i sekakva dobrodetel.
Vo toa vreme vizantiskiot imperator Vasilij II Porfirorodni (976-1025)
izlegol so mnogubrojna vojska protiv carot Samuil i vo kawonite na planinata Belasica
straotno ja porazil negovata vojska (1014 g.). Pritoa zarobil i oslepel 14 iljadi
Samuilovi vojnici i stignal duri do Ohrid. Obzemen od silna taga i `al za svojata
vojska, Samuil toa ne go izdr`al i umrel. Samuilovoto carstvo go nasledil negoviot sin
Gavrilo Radomir, no za necela godina i toj bil ubien od svojot bratu~ed Jovan
Vladislav, sin na Samuiloviot brat Aron, koj bil pottiknat na takvata postapka od
vizantijskiot car Vasilij. Uni{tuvaj}i na toj na~in golem del od Samuilovoto carstvo,
Vasilij so vojskata trgnal protiv dr`avata na Jovan Vladimir, no toj ja sobral svojata
vojska i cvrsto mu se sprotivstavil, poradi {to lukaviot neprijatel bil prinuden da se
vrati bez da ja ostvari svojata cel.
Eden den sveti Vladimir vo {umata blizu gradot, zaedno so trojca svoi boljari
videle kako kru`i orel i vo kanxite dr`i Krst {to bleskal kako sonce. Potoa orelot sletal
na zemjata, go polo`il Krstot i stanal nevidliv. Bla`eniot knez se simnal od kowot i Mu
se poklonil na Hristoviot Krst i Raspnatiot na Nego. Toga{ toj vedna{ naredil na toa
mesto da se izgradi crkva, pri {to i samiot dal golem prilog. Koga crkvata bila
napravena, toga{ vo nea bil polo`en toj ^esen Krst, i tuka svetiot kral sekojdnevno doa|
al na molitva i bdeewe, bidej}i po~uvstvuval deka se dobli`uva vremeto na negoiot
podvik za steknuvawe na ma~eni~ki venec, za koj od s# srce kopneel.
A Vladislav, ubiecot na svojot bratu~ed Radomir, koj bil bratu~ed i na Kosara,
otkako do{ol na prestolot, zaviduvaj}i mu na svetiot knez i povtorno pottiknat od
imperatorot Vasilij, vlastoqubivo sakal da go zgrap~i i negovoto carstvo, pa re{il da
go ubie na lukav na~in. Za taa bezumna cel toj pratil lu|e za da go pokanat bla`eniot
knez da dojde kaj nego, navidum za da razgovaraat za narodnite raboti. Knegiwata
Teodora - Kosara se somnevala vo iskrenosta na svojot bratu~ed i pret~uvstvuvala
nekoja nesre}a, pa zatoa koga go slu{nala toa go zadr`uvala svojot ma`, velej}i:
„Gospodaru moj, nemoj da odi{, za da ne se slu~i so tebe istoto {to mu se slu~i
na brat mi! Dozvoli mi najprvo da odam jas da vidam i slu{nam kakov e noviot car! I,
ako re{il, toga{ neka me ubie mene, a ne tebe!“
Taka, so soglasnot od svojot ma` oti{la kaj svojot bratu~ed, koj ja primil
rodninski i so po~esti. Me|utoa, toa ne bilo iskreno, tuku vo srceto toj kroel plan kako
da ja ostvari svojata satanska namera. Za taa cel ja zadr`al Kosara kaj sebe i po vtorpat
pratil lu|e za da go pokanat bla`eniot knez, nareduvaj}i da mu predadat i zlaten krst so
zborovite:
„Zo{to se somneva{ i ne doa|a{ kaj mene? Ete, tvojata sopruga e tuka i ne $ se
slu~i nikakvo zlo, tuku naprotiv, be{e primena so po~esti i od mene i od celiot dvor.
Primi ja mojata zakletva preku ovoj krst, kako svedo{tvo za mojata iskrena `elba da se
vidime i dojdi! A potoa so po~esti i darovi }e se vrati{ zaedno so soprugata!“
Na toa, bla`eniot knez mu odgovoril vaka: „Znam deka Gospod Isus Hristos,
Koj postrada za nas, be{e prikovan na drven krst, a ne na zlaten ili srebren. Zatoa, ako
tvojata namera navistina e iskrena, prati mi drven Krst po duhovnicite, i jas so

152
Blagodatta na Gospoda Isusa Hrista }e dojdam kaj tebe, otkako }e ja polo`am svojata
nade` vo `ivotvorniot Krst i ~esnoto drvo!“
Toga{ Jovan Vladislav povikal dvajca episkopi, od koi edniot bil ohridskiot
arhiepiskop David, a zaedno so niv u{te eden monah, pred koi lukaviot, pod maskata
na iskrena qubov kon svojot zet, la`no se zakolnal, im go vra~il drveniot Krst i gi
ispratil kaj knezot.
Koga pratenicite stignale tamu, mu go predale Krstot i mu ja prenele na knezot
bratu~evata zakletva. Knezot padnal pred ~esniot Krst, Mu se poklonil i Go celival,
Go stavil na gradite i trgnal na pat. A bratoubiecot Vladislav ve}e naredil pri
negovoto patuvaweto nakaj Prespa da go ubijat. No Bog, Koj go ~uval Svojot sluga
u{te od detstvoto, gi pratil Svoite angeli za da go za{titat, za da ne primi smrt tajno -
daleku od narodot. Minuvaj}i po patot kraj skrienite ubijci, bogoqubiviot knez
Vladimir im se pristoril kako da e opkru`en so krilati vojnici, vo ~ii lica tie
prepoznale Bo`ji angeli, od {to mnogu se ispla{ile i pobegnale vo svoite domovi.
Koga stignal vo gradot Prespa, knezot najnapred, spored svojot obi~aj, zaedno
so svoite sopatnici vlegol vo crkvata za da se pomoli. Carot koga slu{nal deka knezot
pristignal vo gradot, mnogu se razgnevil, za{to go ostavile da stigne `iv, bidej}i ne
sakal da otkrijat deka toj e u~esnik vo ubistvoto na bla`eniot, za{to veti so zakletva i
prati Krst preku duhovnicite! No koga videl deka negovite zlobni planovi ne se
ispolnile, pratil vojnici za da go ubijat tamu vo hramot. Tie ja obikolile crkvata vo koja
bla`eniot se ispovedal i se pri~estil so Teloto i Krvta Gospodovi i gi privr{uval
blagodarnite molitvi kon Boga. Ispolnet so blagodatta na Svetiot Duh krotkiot i
nezlobliv Jovan ja prozrel lukavosta {to mu bila spremana, gi viknal dvajcata episkopi
i monahot, koi bile zaedno so nego vo crkvata i im rekol:
Gospodе, {to zna~i toa? [to napravivte vie? Zo{to taka me izmamivte? Zo{to li
jas vi poveruvav vam i na va{ite kolnewa? I ete, sega umiram nevin!
Tie se zasramile i ne mo`ele da mu poglednat vo o~i. Knezot go zel v race
Krstot {to mu go pratil carot i rekol:
„Molete se za mene, gospodari moi, i ovoj ~esen Krst neka ni bide svedok vo
denot na stra{niot sud, deka umiram bez vina! Podgotven sum da bidam ubien kako
Isak i Avel!“
Potoa go celival Krstot, se zboguval so episkopite, izlegol od crkvata i site
pla~ele i ridale, poti{teni od toa {to se slu~ilo. [tom se pojavil pred crkovnata vrata,
toj bil pre~ekan od vojni~kite me~evi i obezglaven. Toa bilo izvr{eno na 22 maj 1015
godina.104
Toga{ se slu~ilo edno golemo ~udo: svetitelot ja zel vo svoite race sopstvenata
prese~ena glava, se ka~il na kowot i javal kon svojata crkva peej}i: „Se zaraduvav
koga mi rekoa da odime vo domot Gospodov.“ (Ps. 121:1). A koga stignal vo crkvata,
slegol od kowot i rekol: “Vo tvoite race, Gospodi, go predavam svojot duh (Ps. 30:6,
Luk. 23:46)”. Taka bla`eniot knez Jovan Vladimir primil ma~eni~ki venec i go
104
Spored nekoi ponovi istori~ari, ova se slu~ilo 1016 godina, no N. Bana{evi} (Letopisi na popot
Dukqanin i narodni predanija, Belgrad 1971 g., str. 189-191) ja doka`uva pravilnosta na postarata
hronologija.

153
zamenil zemnoto carstvo so nebesnoto. Toj minal od raspadlivoto vo neraspadlivoto i
ve~no carstvo.105
A ubiecot na sv. Jovan Vladislav se nadeval deka }e vladee so Samuilovoto
carstvo vo mir i spokojstvo, i so namera da go prisoedini kon nego i srpskoto, go
napadnal i opsednal gradot Dirahija (Duraco). Pri toa, koga edna{ ve~eral sam vo
svojot {ator, mu se javil eden vojnik so likot na bla`eniot Jovan Vladimir, {to mnogu
go ispla{ilo, pa zatoa skoknal od stolot, po~nal da bega i pla~ej}i, so visok glas vikal:
„Dojdete tuka, tuka vojnici moi! Za{titete me, za{to Vladimir saka da me ubie!“
I go porazil angel Gospodov, padnal na zemjata i umrel so teloto i du{ata vo
1018 godina. Taka, sakaj}i da go zgrabi tu|oto, go zagubi i svoeto, gubej}i gi voedno i
vremenskiot i ve~niot `ivot. Koga negovite komandanti i vojnici videle {to se slu~ilo,
mnogu se isla{ile, go zapalile logorot i istata no} se vratile vo svoite domovi. Gr~kiot
car Vasilij mnogu lesno gi osvoil Ohrid i Dra~ i pobedni~ki se vratil vo Carigrad.
^esnoto i sveto telo na knezot-ma~enik le`elo celo i netleno, ispu{taj}i od sebe
prekrasen miris, vo spomnatata crkva na Presvetata i Pre~ista Bogomajka Deva
Marija, koja toj ja izgradil kako {to rekovme u{te dodeka bil `iv, na mestoto kade
orelot go polo`il svetliot Krst. A negovata ~esna sopruga Kosara poradi iskrenata
qubov sprema soprugot, se zamona{ila vo taa crkva i ostanatite denovi od `ivotot gi
pominala vo pobo`en i svet `ivot. Koga se upokoila, i taa bila pogrebana do svojot
ma`.
Svetite mo{ti na sveti Jovan Vladimir po dva veka (okolu 1215 godina), za
vreme na blagoverniot srpski kral Stefan Prvoven~an najnapred bile preneseni vo
Dra~, pa zatoa svetitelot se slavi i kako za{titnik na ovoj grad, a malku podocna bile
preneseni vo negoviot manastir „Sveti Jovan Albanski” - „[in-\on” kaj gradot Elbasan.
Spored predanieto toj hram go podignal samiot Jovan Vladimir dodeka bil `iv, i sekoja
godina na negoviot praznik se sobirale golem broj vernici, koi po molitvite na
svetitelot dobivale mnogu iscelenija i drugi blagodatni darovi.

***

Tie {to se interesiraat za mnogute ~uda {to Bog gi izvr{il preku Svojot sluga,
neka ja ~itaat knigata za negovite dela, od koja stanuva jasno deka vo nego prebival
Bog, Komu Mu prilega sekoja slava, ~est i poklonuvawe, sega i sekoga{ i vo ve~ni
vekovi! Amin!
Po smrtta na car Samuil na negoviot prestol se iska~il sin mu Radomir, no toj
caruval edna godina i bil ubien od gr~kiot car Nikifor (Vasilij vtori), koj tajno ispratil
eden platen ubiec i go ubil pri lov na dive~. Po Radomir trebalo da caruva drugiot sin
105
Od „Istorija Slavjanobolgarska” na Pajsij Hilendarski - јeromonah i proigumen na manastirot
„Hilendar”. Vo svojata istorija - toj, tvrdi deka prvoto originalno `itie na sveti Jovan e izgubeno, a
poдоцна - posle mnogu vreme, nekoj srbin ili grk napi{al pogre{no `itie na svetitelot i go pretstavil
kako srbin, iako toj e od rodot na Samuil.

154
na Samuil, Gavril. No Бugarite go progonile Gavrila vo Vlahija i za car go postavile
Jovan Vladimir - sinot na Aron - Samuilov i Davidov brat.
Sveti Jovan caruval tri godini, i u{te kako dete vodel ~ist, svet i bogougoden
`ivot. Gr~kiot car povtorno, so golema sila se krenal protiv Jovan. No toj so srde~ni
molitvi kon Boga i silna nade` vo Nego izlegol so malubrojna vojska i gi pobedil
Grcite, koi posrameni se vratile nazad. No Jovan imal `ena - gr}inka, koja pak imala
brat so ~in magister. Tie brat i sestra bile eretici - novotiani, ne go sakale svetiot car
Vladimir, zaradi negiviot ~ist pravoslaven `ivot i se dogovorile da go ubijat. Toj {ura
na sveti Vladimir, go ubil svojot zet na patot kon edna gora, otsekuvaj}i mu ja glavata
koga toj javal na kow. No po Bo`ja volja, toj ne samo {to ne padnal od kowot, tuku ja
pre~ekal svojata otse~ena glava vo racete i si prodol`il da java. Taka, toj pominal
mnogu mesta i pristignal na svojot manastir vo Elbasanskiot kraj, {to pred toa samiot
si go izgradil. Tamu slegnal od kowot i go predal svojot duh na Boga. Do denes vo toj
manastir, negovite mo{ti po~ivaat netleni i celi i davaat mnogu iscelenija. Na 22 maj
celiot toj kraj go ~estvuva negoviot spomen. Za nego ima sostaveno ubavo `itie i
slu`ba, so bdenie i slavoslovie i so golema tor`estvena pohvala. Tuka samo nakratko
napi{avme za toj svet car Jovan-Vladimir.
Po ubistvoto na Jovan, gr~kiot car bez pre~ki vlegol vo Ohrid, kade {to sveti
Jovan gi pominal trite godini na svoeto caruvawe, i tuka - onie ubijcite, mu ja predale
celata dr`ava. Bez nikakvi pre~ki carot ja otvoril dr`avnata kasa i carskoto sokrovi{te,
zel mnogu zlato i srebro i go razdal na svoite vojnici. Zemal mnogu carski venci i
kruni i skapoceni kamewa. A kon caricata Marija, `enata na car Jovan Vladimir i
nivnite pet }erki, poka`al golema milost; bidej}i znael deka taa go predala bugarskoto
carstvo i go ubila svojot ma`. Toga{ do{ol patrijarhot David so dvajca baroni, gi
donele klu~evite od trieset i pet grada i mu gi predale na gr~kiot car. Taka bugarskoto
carstvo kone~no padnalo pod gr~ka vlast a zaradi grevovite na car Samuil 106 i zaradi
novatianskata i bogomilskata eres, koi bile mnogu razmno`eni vo Oridskiot kraj. No
poдоцна sveti Ilarion Meglenski i sveti Teofilakt gi iskorenile i celosno gi uni{tile tie
prokleti eresi me|u na{iot narod.

Чудата на свети Јован Владимир

Vo 1689 godina vo elbasanskiot manastir „Sv. Jovan Vladimir” bile napi{ani

na gr~ki jazik: slu`ba za istiot svetitel i dve negovi `itija (op{irno i kratko), po molba
na Ivan Papa od Neokastro (Elbasan). Taa slu`ba bila izdavana u{te tri pati - prvoto
izdanie vo Moshopole 1741-42, vtoroto vo Venecija 1774 godina i tretoto povtorno vo
106
Od po~etokot car Samuil Gi po~ituval Boga i Negovite svetiteli i Bog mu pomagal: dolgi godini,
toj silno gi porazuval latinite i grcite, zel i zavladeal od niv mnogu zemji i gi preselil narodite po
razni strani - bil pro~uen i slaven po vselenata. No potoa - carot se razvratil, i Bog otstapil od nego.
Imeno, od zavist toj se krenal protiv svojot rod, protiv carskoto semejstvo na svojot brat Aron, i go
pogubil celoto negovo semejstvo. Go ostavil samo sinot na negoviot brat Jovan.

155
Venecija. Vo poslednoto izdanie od 1858 godina vo Venecija e sodr`ano: 1) Predgovor
- obra}awe na prviot idava~ kon elbasancite; 2) Izobra`enie na sveti Jovan Vladimir,
so desnata noga stapnat vrz zafrlen me~, vo carsko obleklo so kruna, vo desnata raka
dr`i Krst, skiptar i maslinovo gran~e, a vo levata ja dr`i svojata otse~ena glava. Pod
izobrazenieto ima stih: „Blagoimenitata slava na milostite, Ivan - blago~estiv car na
cela Albanija i Bugarija, ~udotvorec, velikoma~enik, izvor na blagodat i miroto~iv.”
3) Slu`ba na sveti Jovan (mala i golema ve~erna, utrena so dva kanona, op{iren i
kratok ksinaksar; 4) Stihovi n Kozma Kitijski 107 vo ~es na sveti Jovan Vladimir; 5)
Izobrazenie na svetitelot; 6) Dve notirani statii na Teodor Haxifilipidi 108; 7) Moleben
kanon109 na sv. J. Vladimir; 8) Natpisot na vratata na manastirskiot hram „Sveti Jovan
Vladimir”. Taa slu`ba bila prevedena na slovenoruskijazik i vo 1802 godina, so
izvesni popravki bila ispe~atena vo Venecija, po nastojuvaweto na hilendrskite
proigumeni Luka i Partenij, so sredstvs na trieskiot trgovec Teodor Mek{a (St.
Novakovi}, cit. str. 244). Po toa izdanie istata slu`ba bila ispe~atena i na slovenski
jazik vo Belgrad 1861 godina.
Sveti Jovan Vladimir bil vospean u{te i od Daniil110, koj {to sostavil kanon vo
~esт na svetitelot so izdr`an akrostih: „Go vospevam pravedniot vladetel jas, Daniil”.

Пофалба на свети Јован Владимир:

Bezbo`nite eretici i rodninite go napa|aa svetitelot i glavata mu ja otsekoa, a toj

svoite goniteli gi pobedi i po smrtta navistina negovoto obezglaveno telo be{e `ivo, so
sopstvenite race ja prifati svojata ~esna glava, dojde vo ova mesto 111, taka {to ubijcite
gi zaprepasti, zavidlivcite gi uni{ti, i od ovaa privremeno carstvo premina vo
neporo~noto i besmrtno. Sega se nao|a vo krugot na angelite pokraj previsokiot
prestol, no istovremeno e blisku do nas, bidej}i nevidlivo prestojuva me|u nas, {tedro
delej}i im darovi na onie {to do{le.112
O, pre~udno ~udo! So koi zborovi spored vistinata da go proslavam kralot i
ma~enikot, pre~uden i miroto~iv? So koi zvuci da go opeam negovoto likuvawe? Na
koi na~in da gi pofalam negovite ~uda? Svetata du{a na ma~enikot se razdeli i go
napu{ti negovoto zemno telo, no Hristos i po razdelbata ne go napu{ti toa sveto telo;
se rasto~i prirodata, no verata ne is~ezna. Se nao|a na edno mesto a se ~ustvuva vo
107
Kitijski mitropolit Kozma, prvo bil igume na manstrot „Sv. J. Vladimir.
108
Teodor Haxifilipidi od Elbasan gi napi{al stiharskite tropari, nazna~eni za peewe na praznikot na
svetitelot, koga se iznesuvaat negovite mo{ti za da gi celuva narodot. Vo tie pesni sveti Jovan e
pretstaven kako bugarski svetitel.
109
Ne e poznato koj go napi{al molebniot kamon, i vo nego sveti J. Vladimir e predstaven kajo
bugarski svetitel.
110
Sovremenik na Kozma Kitijski, podocna bil dra~ki mitropolit.
111
T.e. Elbasan
112
T.e. Koi do{le vo manastirot na svetitelot.

156
celiot svet kade i da bide povikan. Na neboto do Hrista Boga stoi, a i ovde ~uda tvori.
Mo{tite mu po~ivaat a delata mu se mno`at; jazikot mu mol~i, a ~udata vosklikaat.
Golema e tvojata nade` Sveti Jovane Vladimire, koga oslonuvaj}i se na Hrista
carot, podnese nepravedna ma~eni~ka smrt i koga krstot kako skiptar go prifati. [to bi
rekle sega onie {to poradi mali nevoqi i opasnosti otstapile oa preslatkiot Isus Hristos i
se odrekle od Nego? Neka ja vidat mo}ta na verata.
- Gr~ko `itie na sv. J. Vladimir.113

Narodni ka`uvawa za kralot Vladimir

1. Crkvata sv. Atanasije vo selo Vladimirovo

Povisoko od `elezni~kata stanica Botun, na prugata Ohrid -Ki~evo - na

planinata Karaorman, se nao|a seloto Peso~ani, a nad Peso~ani edna crkva vo
ru{evini, za koja {to narodot veli deka ja izgradil kralot Vladimir. Crkvata e
posvetena na sv. Atanasij Veliki. Sekoja godina ve~erta sproti denot koga se slavi
svetiot kral (21 maj / 3 juni) se sobira narod od okolinata, pali sve}i po zidovite na
crkvata i se moli na svetitelot. Nedaleku od Peso~ani se nao|a mestoto nare~eno
Vladimirovo, ili kako {to narodot veli – „Vladimiro”. Se veruva deka tuka e roden
kralot Vladimir i deka tuka bil dvorecot na negovoto kne`estvo. Spored tamo{noto
predanie, tuka - sv. Jovan Vladimir, ja donel svojata otse~ena glava. Postoi
debarsko predanie, spored koe, svetiot knez - so svojata prese~ena glava do{ol vo
manastirot „sv. Jovan Bigorski” (Novakovi} cit. s’~. str. 234).

2. ]afa San

Na sega{nata zapadna granica me|u Makedonija i Albanija, na patot Struga -

Elbasan (Via ignatija) se nao|a edno planinsko rid~e (viso~inka) nare~eno ]afa San.
Na taa viso~ina, pokraj drumskiot pat, se nao|a edna polurazru{ena crkva. Narodot
cvrsto veruva deka na toj rid i vo taa crkva e pose~en kralot Vladimir. Vo taa crkva
ve}e ne se slu`i, no koj i da navrati tuka pali sve}a i se moli na svetiot knez. I
samite albanski zborovi ]afa San vo prevod zna~at Sveta Glava (ili po redosled na
zborovite: Glava Sveta). Spored najstarite pi{uvani dokumenti pak, knez Vladimir
e pose~en vo edna od crkvite vo Prespa.

113
Se nao|a vo gr~kata slu`ba na svetitelot.

157
 ЖИТИЕ НА СВЕТИОТ И БОГОНОСЕН ОТЕЦ
НАШ ЈОВАН ДЕБРАНИН, АРХИЕПИСКОП
ОХРИДСКИ И КТИТОР НА СЛАВНАТА
БИГОРСКА ОБИТЕЛ НА ЧЕСНИОТ ПРЕТЕЧА
Пастиру на Охрид, радувај се! Најсвештен подвижнику на Бигорската
Обител, радувај се, ја основа славно за веки, Јоване преблажен, Дебарска
похвало!
(Величание на Свети Јован Дебранин)

Овој свет и богоносен отец наш Јован Дебранин, Архиепископ Охридски и

прв ктитор на БигорскатаОбител, засветлил како светлозарна ѕвезда на
богопрославениот светителски небосклон на Црквата Христова, во првата
половина на ΧΙ век. За неговото родословие, раѓање и потекло до нас не
стигнале многу податоци, но и од она малку што ни го оставила учителката
на животот – историјата за него во наследство, може да се заклучи дека тој
потекнувал од благороден и благочестив род, од славјанското племе Мијаци.
Бил роден некаде во Дебарско, со најголема веројатност во некое од
реканските села. Како многуплодна фиданка на евангелското дрво што едно
столетие пред него го посадиле учениците на Светите рамноапостолни отци
наши Кирил и Методиј, Божествените Климент и Наум, Јован сиот свој
живот сецело Му го предал на Господарот на животот и смртта, единствениот
вечножив Господ наш Исус Христос, принесувајќи преку Неговата благодат,
стократни плодови. Уште од младини тој, според зборовите на
псалмопевецот: срцето мое и телото мое со радост се стремат кон
живиот Бог (Псал. 83,2), покопнеал сосема да се соедини со Бога, во
Неговата нетварна светлина, па затоа и го оставил овој суетен свет и примил
рамноангелен монашки потстриг. А откако, преку претешкиот подвиг на
безусловно послушание, отсекување на својата волја, христијанско смирение
и умно-срдечна молитва, со Божја помош успеал добро да ја совлада
возвишената животна школа на монашкото општежитие, Јован го избрал
подвигот на совршеното безмолвие и непрестајното општење со Бога, со
Пречистата Богомајка и со светиите и ангелите Божји. За таа цел, да би
можел да биде што подалеку од човечката врева, тој се настанил во густите
шуми на живописната и пленувачка Бистра планина, каде живеел строг
испоснички живот во некоја пештера и од каде што ретко слегувал среде
народот, заради поука и духовни совети. Подвизувајќи се во крајно
воздржание, тој се хранел од храната што понекогаш му ја носеле

158
благочестивите Галичани или жителите на околните села. Во спомен на ова,
до најскоро време (до средината на минатиот век), монасите на Свештената
Бигорска Обител ја чувале традицијата, на секој 14 октомври (стар стил), на
споменот на Преподобна Параскева Епиватска, да појдат во Галичник и да
добијат од секоја галичка куќа по пет лепчиња, благодарејќи Му на Бога и на
славниот ктитор на нивниот манастир.
Според преданието, како и според древните бигорски летописи,
пустиножителот Јован бил удостоен од „најголемиот меѓу родените од жена“
(сп. Лука 7,28), славниот Пророк, Претеча и Крстител Господов Јован, да ја
пронајде неговата чудотворна и самопридојдена икона, над еден извор со
слатка вода, во близина на неговата испосница. Имено,на еден графички
отпечаток, со ликот на свети Јован Претеча бигорската чудотворна икона,
што бил најдена во село Русјаци, Македонски Брод, изработен во Света Гора
од монахот Теофил, а по порачка на бигорскиот игумен Арсениј во 1831
година,меѓу другото стои напишано: „Овој чесен образ на Свети Јован
Претеча еизобразенспоред пречистата и чудотворна, самопридојдена негова
икона. Оваа Божествена икона на Свети Јован Претеча, самата дошла на оваа
место и 33 години престојувала овде без покров и под, и под неа избил
источник со вода преслатка. Неа ја нашол некој христољубив монах наречен
Јован, каде што изградил мала црква и собрал многу испосници, во летото од
Христа 1020“. Значи,долги 33 години Претечевиот чесен лик, повремено бил
забележуван од мештаните од околните села, кои гледале огнен столб што се
издигал од иконата кон бескрајните небески височини, сѐ додека најпосле не
ја пронашол богољубивиотподвижник Јован.Земајќи ја иконата со голема
побожност и страв Божји, тој веројатно веднаш се погрижил да ѝ изгради
привремен соодветен дом, мал параклис, во којшто ја сместил оваа
непроценлива небесна ризница.
Со текот на времето, гледајќи во него еден блескав светилник Божји,
разгорен со љубовта и радоста во Христа, околу Јован почнале да се собираат
и други браќа отшелници, така што полека братството се зголемувало. Тогаш
Јован одлучил заедно со браќата да се преселат во манастирот „Пресвета
Богородица“ во с. Скудриње. Преданието ни говори дека во селото
„Подворјане“ (старото име на Скудриње), свое прибежиште си имал
направено царскиот Самуилов род. Најверојатно царските велможи, од
стратешки и други причини, образувале во месноста „Подворјане“ свое
седиште, каде што, според обичајот на христијанските великодостојници,
издигнале и манастир посветен на Пресвета Богородица. Поради својот
исклучително добродетелен живот, како и реткиот дар на Божествено
расудување, Јован своевремено бил избран за игумен на Обителта на
Богомајката и со пожртвувана татковска љубов го раководел тамошното
братство. Тој и како игумен не престанал да се осамува на молитва во
неговата возљубена монашка „пустина“ на Бистра, на она место каде што
доживеал Божествена посета преку чудотворната икона на Крстителот.

159
 Кога во 1018 година ромејскиот василевс Василиј ΙΙ Бугароубиецот ги
покорил и последните остатоци од некогаш моќното Самоилово царство, од
политички причини тој не пристапил кон укинување и на добро
ораганизираната и развиена Охридска Црква. Истоштена од долгогодишните
војни на повеќе фронтови, макар победителка, Византија имала потреба од
спокојство и мир, за да воздивне и да се оддаде на мирновременски дејности.
А такво спокојство во опширната и зголемена Византија би настапило само
доколку би ја придобила лојалноста на огромниот словенски состав, вклучен
сега во нејзините граници. Токму затоа императорот Василиј ΙΙ посакал на
Охридскиот архиепископски трон да постави човек којшто би имал силен
авторитет среде славјанскиот народ од една страна, и должна верност кон
царската власт во Константинопол од друга. Затоа тој побарал таква личност,
којашто требало да биде или од најдостојните меѓу клирот од тогашната
Охридска Црква, или да потекнува од род голем и знатен. А во тоа време,
Јован Дебранин веќе имал стекнато добра слава во западно-македонските
области, како личност што се истакнувала со своите високи духовни
добродетели. Христијанскиот народ и клирот во него препознавале сенароден
духовен водач. Тоа било пресудно за царот Василиј ΙΙ да го постави Јована за
прв Охридски архиепископ, откако претходниот патријарх Давид бил
отстранет од тронот. Така, во 1018 година започнало да дејствува новото
црковно свештеноначалие Охридската Архиепископија, кое во текот на седум
и половина века мудро го напасувало православното словесно стадо од овие
простори по пасиштата на Божествената премудрост и евангелска љубов.
Изборот на Јована од духовенството на Охридската црква и назначувањето од
императорот се големи сведоштва дека тој уште како игумен се ползувал со
љубовта и довербата на клирот и народот и се одликувал со високи умствени
и духовно-морални достоинства. Архиепископот Јован бил еден од
најдостојните славјански јерарси и охридски архиепископи, и со неговото до
совршени граници изградено чувство на богољубие, родољубие,
далековидност, просветителство, настојчивост и заштитништво, го задолжил
јужнославјанскиот православен народ за запазувањето на своето културно и
духовно единство.
Благодатните дарови на новиот архипастир Јован заблескале веднаш со
стапувањето на архиепископскиот престол. За неговите возвишени духовни
достигнувања допринело до некоја мера и неговото родно место и
воспитание; бил роден, воспитан и одраснат во најживописната месност, во
Реканско, заградено од привлечните реканските великани: Крчин, Бистра,
Кораб и Стогово и оросувано од полноводната притока на Дрим, бисерната
Радика. Светиот отец Јован билод Бога надарен човек, поседувал голема
благодатна сила, прониклив ум, тврда волја и дипломатска разборитост.
Целата негова архипастирска дејност сведочи за тие негови духовни блага.
Благодарение на своите добродетели, тој успеал да ја огради и заштити
својата верна паства со такви права и привилегии, какви што ретко би можеле

160
да се извојуваат од еден таков тврд и жесток државник, каков што бил
императорот Василиј ΙΙ. И секој би се воодушевил, гледајќи како царот
смирено и благоговејно ги услишувал неговите совети и желби. Тоа може
најдобро да се види од трите царски сигилии (грамоти), дадени на Јована,
каде што тој од Василиј е наречен, „најблагочестив монах“ и „сесвет
архиепископ“. Во истите императорски акти јасно може да се забележи
стремежот на архиепископот Јован да го собере целиот јужнославјанскирод
околу богопрославениот престол на Свети Климент. Тој успеал да
издејствува од ромејскиот василевс востановување на старите граници на
претходната Бугарска патријаршија, како што стои во официјалните грамоти,
од времето на царевите Петар и Самуил и да ги собере сите тие епархии во
рамките на Охридската Архиепископија.
Но, и покрај тоа што бил издигнат на толку големо достоинство –
Архиепископ на пространата Охридска Архиепископија, смиреномудриот
архиереј никако не го заборавал своето тивко и возљубено место на подвиг и
покајание. Исполнет со неизмерна љубов и благодарност кон својот небесен
покровител – Претечата Христов, над источникот каде што го нашол оној
негов чудотворен образ, во 1020 година, Архиепископот Јован подигнал
поголем и раскошен храм во негова чест, каде што ја положил и светата
Божествена икона. Мноштво иноци притекнувале од сите страни, за да се
напојат од покајничката благодат на Крстителот и набрзо околу тој храм се
собрало големо монашко општежително братство, кое станало сјаен
евангелски светилник за сиот православен народ. Така блажениот отец наш
Јован Дебарски станува првиот ктитор на светата Бигорска обител.
И целата дејност на Свети Јован Дебранин, којашто започнала со
монашкото расо в манастир, а завршила со архиепископскиот жезол, била
евангелски плодотворна: трудови и подвизи, со родољубие и чесност, и тоа
во едно тешко време за јужнославјанските народи. И под монашкото расото
преподобниот отец наш ги исполнувал своите послушанија блескаво и
достојно, а и со архиепископскиот жезол засветлил во редовите на нашите
големи рамноапостолни светители: Кирил и Методиј, Климент, Наум и
другите. Од извесни историски извори, доаѓаме до заклучокот дека Светиот
Архиепископ Јован Охридски со пастирска грижа им помагал на скоро
покрстените руски народи, испраќајќи им христијански мисионери и свети
книги на разбирлив славјански јазик. Од непосредната дејност на
Архиепископот Јован, како градител во црковно-образовниот културен
домен, позната е неговата љубов кон просветата и грижата за преведување од
грчки на славјански јазик. Иако податоците за неговата опширна духовничка
и просветна дејност се оскудни, сепак, според некои историски споменици, се
гледа дека тој се одликувал со видовит дух и голема ревност кон словото
Божјо. Имено, презвитерот Јован го спомнува својот истоимен поглавар, со
чиј благослов го превел Житието на Свети Антониј Велики од Свети
Атанасиј Александриски, како и Житието на Светиот Великомаченик

161
Панкратиј. „Не на својот разум се надевавме“, пишува преведувачот,
презвитерот Јован, во предисловието на Житието на Свети Антониј, „туку на
(молитвите на) пустиножителот Јован, кој поревнува по Антониевото житие.
А ние го љубиме црковниот Јован, господинот Архиепископ…“
Светиот отец наш Јован останал на Охридскиот архиепископски престол
речиси две десетлетија, сѐ до своето блажено скончание, кое настапило во
Спасителовата година 1037-ма, за време на царувањето на ромесјкиот
василевс Михаил Пафлагон (1034-1041). Истрајувајќи во добри дела, после
многу архипастирски трудови и подвизи, богоблажениот Јован заминал во
вечен покој, каде што сега ја гледа Божествената светлина на трисолнечното
Сонце на правдата и на бескрајната радост.
По блаженото му во Христа упокоение, неговиот светителски култ за
скоро време се распространил среде славјанската цивилизација и останал
силен сѐ до наши дни, особено во охридскиот и дебарско-реканскиот крај.
Впрочем, неговиот светителски лик уште од последната третина на XII век се
наоѓа редум со уште неколку големи јужнословенски светии и претстојатели
на катедри во словенските земји, вклучително и солунската (Светите
Константин-Кирил, Методиј, Климент и Наум Охридски и др.), изобразен на
фрескопис во Кириловската црква во Киев. Имено, во северната апсида, кај
жртвеникот, Архиепископот Јован, кој е означен како ‘‘Иоанъ
Македоньски’’, е насликан во редот на претстојателите, веднаш до Светиот
Јосиф, Архиепископот Солунски. Ова е само уште една потврда за тоа дека
Јован Дебранин Охридски бил вброен во редот на Светиите доста рано, т.е.
набрзо по неговото упокојување. Неговото име како на Христов светител го
среќаваме, исто така, и во една молитва од средината на минатиот век,
напишана од свештеникот Х., во која се призива Светиот Јован Дебарски-
Бигор, заедно со другите светители почитувани од нашиот народ, да
помогнат за избавување на православните народи од новите агарјани –
безбожните комунисти. Во 2018 година, по вдахновение и повод на 1000-
годишнината од Охридската Архиепископија, братството на Бигорската
Обител предводено од својот Старец и Игумен, Архимандрит Партениј,
порача да се изработи нова икона на светиот отец наш Јован Дебранин,
Архиепископ Охридски и прв ктитор, која што денес се наоѓа во бигорскиот
храм и од која стануваат чудеса. На иконата го пишува следново:
„Крстителу Христов, ете, ти создадов дом на местото каде што ми ја
откри иконата твоја, ти, пак, Претечо, со своите молитви кон Господа,
грижи се за него, а Архиепископијата Охридска, која ја добив, благослови ја,
запазувајќи ги обете неповредени во веки.“
Освен оваа претстава, светителскиот лик на Архиепископот и ктиторот
Јован е изобразен во манастирската фијала, како и на два живописи во
големиот синодикон: на едно место како ја наоѓа иконата на Свети Јован на
источникот со вода, а на друго – претставен како ктитор, кој заедно со Свети
Јован Крстител го држат во рацете целиот манастир.

162
 По неговите свети молитви, нека ја покаже Господ и на нас милоста Своја
и нека нѐ исцели од душевните и телесните болести наши, поради славата на
светото име Свое. Амин!

163
 СТРАНИЦИ ОД ЖИВОТОТ НА БЛАЖЕНИОТ
ТЕОФИЛАКТ ОХРИДСКИ АРХИЕПИСКОП1
Bla`eniot Teofilakt e roden vo Evrip, ili poto~no vo gradot Halkis, {to se nao|a
vo blizina na Evrip.2 Vo edno pismo do bratot na caricata Marija,3 toj samiot
spomnuva za svoite rodnini vo Evrip, a vo eden dreven spisok na ohridskite
arhiepiskopi se narekuva Teofilakt od Evrip. No, kako {to izgleda, pogolemiot del od
svojot `ivot toj go pominal vo Konstantinopol; za{to vo edno od svoite pisma toj
samiot si se narekuva vistinski konstantinopolec, a kako vo toa taka i vo drugi pisma
izrazuva takva privrzanost kon Konstantinopol, kakva {to mo`e da se dobie samo po
dolg pretstoj vo nego. Za nego podocne`niot ohridski arhiepiskop, Dimitrie
Hometijan114 veli deka toj bil najmudriot arhierej na ohridskata arhiepiskopija.
Svojata slu`ba vo Konstantinopol bla`eniot Teofilakt ja po~nal vo ~inot |akon na
patrijar{iskata crkva. Vo toa vreme |akonskiot ~in bil posebno va`en za patrijar{iskata
crkva. Kako najbliski pomo{nici na patrijarhot, |akonite so nego ja delele celata te`ina
na negovata slu`ba: edni mu pomagale vo upravuvaweto so patrijarhatot, drugi go
zamenuvale vo deloto na propovedta. Bla`eniot Teofilakt pripa|al na vtorata grupa i go
imal nazivot “ritor na golemata crkva”. Negova zada~a bila da go objasnuva Svetoto
Pismo i da pi{uva pou~ni besedi od imeto na patrijarhot. Vo eden dreven spomenik
bla`eniot Teofilakt se narekuva u~itel na ritorite. No toa ne zna~i deka toj vo bukvalna
smisla bil u~itel po krasnore~ivost na tie {to se podgotvuvale za ritorskata dol`nost.
Taka po~esno se narekuvale tie ritori {to posebno se odlikuvale so darot na
propovedni{tvo, i zatoa mo`ele da im slu`at kako primer na drugite, pomalku nadareni
i poneiskusni propovednici.
Za toa deka bla`eniot Teofilakt go zaslu`uva nazivot u~itel na ritorite najdobro
svedo~at negovite dela. Od niv gledame deka toj imal op{irni bogoslovski poznavawa
i bil iskusen poznava~ na Svetoto Pismo, koe spored nazivot ritor bil dol`en da mu go
objasnuva na narodot. Negovite dela poka`uvaat u{te deka toj vo odreden stepen
11
@ivotot na bla`eniot Teofilakt ne go opi{al nikoj od negovite sovremenici, nitu od podocne`ni te
pisateli. Zatoa tie {to sakale da imaat podatoci za negoviot `ivot, dolgo ne mo`ele da go opredelat
vremeto vo koe toj `iveel. Za prvpat se dozna ne{to pove}e za negoviot `ivot koga Baronij (letopisec
{to `iveel me|u 1071 i 1073 g.) izdal nekoi od negovite pisma. Izdavaweto na drugite negovi pisma
mo`ebi }e gi nadopolni podatocite za negoviot `ivot. No bidej}i ne mo`eme da go odredime nitu
vremeto koga bile pi{uvani, nitu zna~eweto i celosnosta na tie podatoci vo vrska so negoviot `ivot,
taka sega mo`eme da dademe samo delumni soznanija.
22
Evrip (Egribos) e ime na mostot {to go soedinuva ostrovot Evbea (Negropont) so drevnata Ahaja.
No so toa ime ponekoga{ se narekuva i gradot Halkis, {to se nao|a blizu Evrip. V. Labej i Garduin,
geografski pokazatel na episkopskite katedri.
33
Caricata Marija najnapred bila sopruga na Mihail Parapinaks Duka, a potoa na negoviot naslednik
Nikifor Votaniot.
114
Ohridski arhiepiskop Dimitriј Hometijan (1216-1234). Spоред Snegarov “toj ne samo {to bil
velik ohridski svetitel, no i naj znamenit pravoslaven ierarh na svoeto vreme”.

164
poseduval i svetsko znaewe; posebno dobro ja poznaval drevnata klasi~na literatura.
Toj bil u~enik na poligistorot i enciklopedist Mihail Psel koj bil eden od naj u~enite
lu|e vo svoeto vreme. Razbiraj}i ja va`nosta na svetskoto obrazovanie vo pastirskata
slu`ba, toj ne samo {to li~no se zanimaval so svetskite nauki, tuku gi sovetuval i
drugite u~iteli na crkvata da gi izu~uvaat, makar samo vo izvesna mera.
So svojot talent za propoved bla`eniot Teofilakt stanal poznat i vo samiot
imperatorski dvor. Nemu mu uka`uvale ~est ne samo visokite dvorski ~inovnici, tuku i
samata blago~estiva carica Marija, koja sekoga{ mu go nudela svoeto pokrovitelstvo.
Izgleda deka bla`eniot mnogu dolgo ja izvr{uval dol`nosta |akon na golemata
crkva i ritor, ili u~itel na ritorite, kako {to i samiot se narekol vo edno pismo napi{ano
neposredno pred da ja napu{ti taa dol`nost. Verojatno negoviot propovedni~ki dar bil
pri~ina patrijarhot da go zadr`i kolku {to e mo`no podolgo na taa ne tolku visoka, no
mnogu va`na funkcija. Vpro~em, pret~ustvoto deka toj bi mo`el da bide u{te
pokorisen na drugo soodvetno mesto, gi nateralo patrijarhot i imperatorot da go
naso~at kon poop{irnoto popri{te na dejnost - ~inot arhiepiskop na Ohridskata Crkva.
Vremeto na negovoto vostoli~uvawe na Ohridskiot arhiepiskopski prestol ne
mo`e to~no da se opredeli. So sigurnost mo`eme da ka`eme deka toa se slu~ilo pred
1081 g. Ve}e so ~in arhiepiskop, toj napi{al pismo do filosofot Joan Italiec so molba
da posreduva za nego pred imperatorot. No Joвan se slu`el samo so doverbata na
dvajcata imperatori, Mihail Duka, koj bil otstranet od tronot 1078 g. i Nikifor
Votaniot, koj caruval do 1081 g. Vpro~em, kako {to Teofilakt mu pi{uva na Joan deka
odamna go nema videno, mo`e da se prtpostavi deka doa|aweto na svetitelot od
Konstantinopol vo Makedonija se slu~ilo u{te za vreme na caruvaweto na Mihail, t. e.
pred 1078 g.
Crkovnata oblast {to mu bila dadena na upravuvawe na bla`eniot, u{te vo
vremeto na Justinijan I Veliki bila oslobodena od zavisnosta na carigradskiot patrijarh.
Od po~it kon svojata rodna zemja, Justinijana Prva115, imperatorot go vozdignal
tamo{niot episkop vo arhiepsikopski ~in116, i davaj}i mu pravo na nezavisnost, mu
pot~inil pove}e oblasti. Vrz osnova na 28-to pravilo na ~etvrtiot vselenski sobor 117,
podocna tie oblasti mu bile pot~ineti na carigradskiot patrijarh. No sporovite me|u
papite i patrijarsite za upravuvawe so Ohridskata aftokefalna crkva, kako i ~estite
vojni, im dale povod na ohridskite arhiepiskopi i slovenobugarskite carevi da se
koristat so uredbite za porane{noto postoewe na Justinijana Prva, so cel da $ gi vratat
drevnite prava na Ohridskata crkva.
Za vreme na prvoto bugarskoto carstvo, patrijar{iskiot prestol na negovata
115
“Justinijana Prva e nare~ena spored imeto na nejziniot osnova~ Justinijan Veliki
116
Arhiepiskopskiot ~in ovozmo`uval pogolemi prava od tie {to gi imale obi~nite episkopi: za{to
toga{ taka se narekuvale patrijarsite. I samiot Justinijan vo svojata XII novela so koja tie prava mu
bile dadeni na arhiepiskopot na Justinijana Prva veli: „Nie sakame toj da bide ne samo mitropolit,
tuku i arhiepiskop.”
117
Mitropolitite na Pontiskata, Azijskata i Trakiskata oblast, kako i episkopite na drugite plemiwa od
gorespomnatite oblasti da se postavuvaat od svetiot prestol na svetata Konstantinopolska crkva.

165
avtokefalna pravoslavna crkva najnapred se nao|al vo Preslav, a podocna vo Drastor.
No, so porazot na Bugarija od Vizantisko-ruskite vojski, Drastor padnal pod vizantiska
vlast, i toga{niot bugarski patrijarh Damjan bil simnat od prestolot od vizantiskiot car
Joan Cimishi, a so toa bugarskata patrijar{ija bila ukinata i pot~ineta na carigradskiot
patrijarh. No, patrijarhot Damjan uspeal da prebegne vo Sredec (Sofija), i tamu
patrijar{ijata prodol`ila so svojata dejnost. No i tamu taa ne pretstojuvala dolgo. Vo
zavisnost od premestuvaweto na prestolninata na car Samoil, poradi vojnite so
Vizantija, bila premestuvana i sloveno-bugarskata patrijar{ija. Od Sredec taa
posledovatelno bila preseluvana vo Meglen, Voden, Prespa i na krajot vo Ohrid taa go
zavr{ila svoeto pate{estvie.
Taka gradot Ohrid stanal sedi{te na pravoslavna hristijanska patrijar{ija. Taa gi
za~uvala svoite prava i po pobedata na gr~kiot imperator Vasilij II (Makedonec) nad
Samoilovoto carstvo i negovoto pot~inuvawe pod vizantiskata imperija (1018 g.), pri
{to bila simnata od patrijar{ija na nivo na arhiepiskopija.
Kon sredinata na 11-ot vek, namesto da se izbiraat od mesnoto slavjansko
naselenie, ohridskite arhiepiskopi bile izbirani od vizantiskoto (gr~ko) naselenie od
Konstantinopol. Bla`eniot Teofilakt bil pettiot po red Ohridski arhiepiskop izbran od
Grcite. Toj, prestolot go prezel od dotoga{niot arhiepiskop Joan Ainos.
Vo Makedonija bla`eniot go o~ekuvale te{ki maki. Osven grubata prostota na
naselenieto, {to na prv pogled ne mo`ela da mu ostavi neprijaten vpe~atok, toj se
soo~il so mnogu ne{ta koi so sigurnost bi go skr{ile sekoj revnosen arhipastir.
Po svojata vnatre{na sostojba, Ohridskata crkva mnogu stradala od
nadmo}nosta na ereticite. Pavliќanite, a podocna i bogomilite, {iroko gi {irele svoite
zabludi me|u narodot, i potkrepeni od svojata mnogubrojnost, javno gi napa|ale
za{titnicite na pravoslavieto.
Vo nadvore{nata sostojba taa mnogu trpela od svetskite upravnici - sobira~ite
na danoci. Administrativno napolno sleana so vizantijskata imperija, Makedonija
stanala arena za zbogatuvawe na vizantiskite birokrati, a osven toa ~esto pati bila
izlo`ena na opusto{uvawa od nadvore{nite neprijateli. I samiot narod postojano roptal
poradi svoeto politi~ko poni`uvawe i za vreme na caruvaweto na Mihail, Duka krenal
bunt protiv Grcite so centar vo Skopje vo 1072 godina. Iako slovenobugarite bile
smireni so silata na oru`jeto, sepak tie ne ja napu{tale mislata vo pogodna prilika
povtorno da krenat vostanie.
Zatoa vo pismata od prvite godini na svoeto arhiepiskopstvo, bla`eniot Teofilakt
mnogu se `alel od svojata polo`ba vo Makedonija. Istan~en i melanholi~en ~ovek, toj
~ezneel za `ivotot vo Carigrad (Konstantinopol). Naviknat na `ivot vo visoko
civiliziraniot i duhovno prosvetleniot Carigrad; `iveej}i me|u u~enata inteligencija na
Vizantija, toj naedna{ se na{ol vo „temna sredina me|u varvarski narod {to bil mnogu
beden so dobrodeteli i so kulturni i civilizaciski udobstva na `ivotot, a bogat so zla
narav i beda...” 118 Vo pismoto do golemiot Domestik toj veli:
„Spored Empidokle pobedata kaj lu|eto proizveduva glavi bez trupovi;

118
Citat od edno pismo do velikiot domestik.

166
ovde{noto bezredie pak (vo dijacezata na ohridskata arhiepiskopija) - iljadnici,
iljadnici trupovi bez glavi. Za{to koj ohri|anec (slavjanin) ne e trup bez glava, bidej}i
ne znae da Go po~ituva nitu Boga niti ~ovekot?” Ohridskata pastva mu se predstavila
kako mnogu oddale~ena od duhovnata kultura i `ivotot me|u slavjanite mu izgledal
kako zatvor. Za svojata te{ka polo`ba toj im pi{uval na caricata Marija i na golemiot
Domestik, baral pomo{ i molel da go oslobodat od taa te{ka dol`nost. Bez nade`
deka }e bide osloboden, toj mu se molel na Boga da go spasi od taa maka, ili da mu ja
olesni te`inata i da go ute{i.
I Gospod mu gi olesnil makite na svetitelot. Toj postepeno naviknal na svojata
polo`ba vo Makedonija, go zasakal narodot poradi negovata prosta i iskrena
blago~estivost i pokraj site pre~ki so tatkovska gri`a mu se predal na ureduvaweto na
svojata crkva. Pre~kite od strana na neprijatelite na crkvata izgleda deka u{te pove}e
ja zgolemuvale negovata revnost za nejzinoto dobro.
Pri upravuvaweto so Ohridskata crkva bla`eniot Teofilakt se projavil kako
arhipastir koj bil mudar vo svoite opredelbi i tvrd vo nivnoto ispolnuvawe. Znaej}i
dobro deka za prosvetuvaweto na narodot pove}e od s# mu se neophodni sposobni
sve{tenoslu`iteli, toj obra}al najgolemo vnimanie pri izbiraweto na dostojni pastiri, a
posebno episkopi. Nekoi od tie {to gi izbral za episkopi, kako {to ka`uva samiot,
dobile odobrenie poradi svoeto blagorazumie i blago~estie, drugi otkako stanale
poznati po svojata krasnore~ivost i naobrazba, a treti se udostojuvale so episkopsko
dostoinstvo, proslavuvaj}i se so svojot strog mona{ki `ivot. Ne nao|aj}i dovolen broj
prosveteni pastiri me|u mesnoto naselenie, toj ponekoga{ izbiral episkopi i od Grcite;
ako tie prethodno se doka`ale so svojata prosvetenost vo Konstantinopol.
Nesposobnosta da se prisposobi kon nadvore{nite potrebi na narodot, toa mo`e mnogu
da mu na{teti na pastirot vo negovata slu`ba, zatoa Teofilakt obrnuval vnimanie i na
tie aspekti od li~nosta na izbraniot, a posebno za nekoi mesta baral episkopi {to bile
„mudri ne samo vo duhovnite dela, tuku i vo svetskite”.
Negovata `elba vo liceto na episkopot da vidi vistinski arhipastir, bila nad site
drugi merila pri izbiraweto episkop. Nitu rodninskite vrski, nitu drugarstvoto, nitu
molbite ne mo`ele da go nateraat da izbere nedostoen ili nepoznat. Vo toj slu~aj, duri i
o~iglednata opasnost - da bide izlo`en na gonewe poradi neispolnuvawe na ne~ii
molbi ne go kolebala, tuku toj s# podnesuval ma{ki so cvrsto ispovedawe na verata.
Taka edna{ skopskiot Duk119 - Tornotopulo go zamolil da proizvede za episkop
eden nepoznat ~ovek, a bla`eniot Teofilakt dostoinstveno i ostro mu odgovoril: “Nitu
ti, gospodaru, treba da se nametnuva{ vo toa golemo delo, {to treba da se izvr{uva so
strav, nitu jas smeam taka lekomisleno da ja predavam Bo`estvenata blagodat.”
Upravnikot vetil deka }e mu bide blgodaren za ispolnuvaweto na negovata molba, no
bla`eniot odgovoril:
„Gospodaru moj! Ako toj, za kogo ti posreduva{, e takov kakvi {to se i drugite
izbrani episkopi, toga{ ne treba ti da si mi blagodaren tuku jas na tebe. A ako toj e
119
Dukovi se narekuvale upravnicite na imperijata. Vidi „Istorija na razli~ni slovenski narodi” od
arhimandrit Jovan Rai}.

167
nepoznat vo na{ata crkva i ako ni vo Konstantinopol ne e osvedo~en so svojata
blago~estivost i prosvetenost, toga{ ne nata`uvaj Go Boga, i ne nastojuvaj da go
prifatam, za{to zapovedano ni e pove}e da Mu se pokoruvame na Boga otkolku na lu|
eto (Del. 5:29)”.
No mudroto izbirawe na pastirite samo po sebe ne bilo dovolno za celosno
stabilizirawe na sostojbata vo crkvata. Neophoden bil i postojan nadzor vrz nivnite
soodvetni pastirski dejstva za pravilen crkovnotainski `ivot. Bla`eniot toa go znael i
denono}no bdeel i gi nabquduval site nivni aktivnosti. Za{to toj, spored sopstvenite
zborovi “ne poznaval druga uteha, osven popravawe na izvr{enoto zlo”. Toj postojano
i trpelivo se stremel kon taa cel, i za vrazumuvawe na vinovnikot gi koristel site
mo`nosti - i strogost i blagost.
Kako pou~en primer mo`at da ni poslu`at negovite postapki vo slu~ajot so
Trijadiskiot episkop. Imeno, toj episkop, od nepoznati pri~ini stanal progonuva~ na
prestareniot igumen na manastirot „Sveti Jovan”, - mu zabranil da sve{tenodejstvuva,
go izbrkal od manastirot i mu nalo`il te{ka epitimija. Koga onepravdaniot starec za
prvpat so molba se obratil kon arhiepiskopot, bla`eniot Teofilakt uspeal da go ubedi
episkopot da prestane da se gnevi na starecot, i toj mu vetil deka }e go poslu{a. Me|
utoa, malku podocna, povtorno po~nal da go progonuva, taka {to igumenot namislil
deka e neophodno da se obrati so molba do samiot imperator. Izgleda deka
imperatorot go predal deloto na arhiepiskopskiot sud, za{to progonetiot povtorno
pribegnal kon bla`eniot Teofilakt so molba da go za{titi. Svetitelot bil dlaboko
pogoden od odnesuvaweto na episkopot, za{to ne sakal da go ostavi na mira starecot,
koj ve}e bil blizu smrtta. Vsu{nost, toj povtorno mu pi{al so blagost, ubeduvaj}i go da
prekine so goneweto i go pokanil da dojde na soborot {to nabrgu trebalo da se odr`i,
za da dade ot~et za svoeto odnesuvawe. No, episkopot nitu prekinal so progonuvaweto
na starecot, nitu se pojavil na soborot pred koj ne mo`el da se opravda. Koga bla`eniot
Teofilakt videl deka natamo{nata blagost e sprotivna na zakonite na pravosudstvoto,
toga{ zaedno so soborot mu zabranil na neposlu{niot episkop da sve{tenodejstvuva.
No, episkopot bez da se vrazumi, zaminal vo Konstantinopol, kade me|u tamo{nite
svoi prijateli i pokroviteli izmisluval razni kleveti protiv arhiepiskopot. Bla`eniot
Teofilakt nabrgu doznal za site ozboruvawa protiv nego, no i pokraj toa koga po
izvesno vreme neposlu{niot episkop po~nal da bara pro{ka od nego, svetitelot od s#
srce mu prostil i go oslobodil od zabranata. „Samo moli se za mene, mu napi{al toj na
episkopot, i ne go kleveti tuku blagoslovuvaj go toj {to te saka”120.
Za da se zapoznae {to poblisku so potrebite na sekoja crkva, toj svikuval
episkopski sobori, kade {to go razgleduvale seto toa {to bilo potrebno da se popravi ili
podobri. Tuka toj go iznesuval na op{to razgleduvawe seto toa za {to bilo neophodno
vzaemno sovetuvawe. Mesnite sobori, spored crkovnite pravila, trebalo da se
odr`uvaat vo opredeleno vreme i bla`eniot bil tolku veren na toa sve{teni~ko
zadol`enie, {to nikakvi pre~ki ne mo`ele da go spre~at vo negovoto ispolnuvawe.
„Jas s# u{te ne sum osloboden od te{kata bolest; - pi{uval toj
120
Obrazlo`enie za ovoj slu~aj ima vo ~etirite pisma {to bla`eniot Teofilakt mu gi napi{al na toj
episkop, ubeduvaj}i go da prekine so nepravdata.

168
edna{ podgotvuvaj}i se za sobor - koga sve{teniot glas na crkovnite pravila me
pottikna da svikam sve{teni~ki sobor. Navistina, Hristoviot glas me krena od odarot;
mi dade sila slobodno da se dvi`am i patuvam, i mi naredi da go nosam svojot odar.”
Kako glava na ohridskata crkva, toj za{titata na nejzinite prava i nejziniot imot
od grabe`i ja smetal za svoja obvrska. Vo takvite slu~ai, toj zaboraval i na svoite li~ni
potrebi, samo za da ne $ i go odzemat na crkvata toa {to $ pripa|a od drevni vremiwa.
Vo toa vreme samite patrijarsi ~estopati se otka`uvale od nekoi prava na svoite crkvi,
za da si ja olesnat bednata polo`ba preku pokrovitelstvoto na silniot Konstantinopolski
patrijarh. Bla`eniot Teofilakt isto taka gledal deka ne mo`e da izbegne golem del od
te{kotiite so koi bi se soo~il pri upravuvaweto so Ohridskata arhiepiskopija, ako ja
dade pod pokrovitelstvo na prestolniot patrijarh. Toj nikako ne sakal da gi `rtvuva
iskonskite prava na Ohridskata crkva poradi privremena korist.
Edna{ eden monah bez blagoslov namislil da izgradi manastir na edno mesto
(Ki~eva), koe spa|alo vo ohridskata oblast, i za opravduvawe na svojata inicijativa se
povikuval na dozvolata {to navodno mu bila dadena od Konstantinopolskiot patrijarh.
Ne e poznato dali negovoto svedo~ewe bilo vistinito ili ne, no vo sekoj slu~aj
bla`eniot go smetal kako svoja dol`nost zabranuvaweto na toj ~in, {to ne bil vo
soglasnost kako so crkovnite pravila, taka i so dr`avnite. “Nezavisno od toa {to
monahot tvrdi deka go po~nal toj ~in vrz osnova na patrijar{iskoto pravo na
stavropigijalen manastir, jas mu zabraniv... Za{to kakov odnos kon Ohridskata crkva
ima carigradskiot patrijarh, koj vo Makedonija nema pravo nitu da rakopolaga, nitu
ima bilo kakvi drugi prednosti?121”
Bla`eniot Teofilakt se gri`el i za za{tita na crkovniot imot, {to nepotrebno
mnogu se tro{el od svetskite upravnici i sobira~i na carskite danoci. Pri vnatre{noto i
nadvore{no stopansko nazaduvawe na vizantiskata imperija, Gr~kata crkva zaedno so
narodot ~estopagi go nosela bremeto na dr`avnite danoci. No, Ohridskata crkva
trebalo da go nosi bremeto na dvojni danoci - vo polza na dr`avata i za zadovoluvawe
na koristoqubivosta na samite sobira~i. Nao|aj}i se daleku od prestolninata, tie
~inovnici bez nikakov strav go grabale crkovniot imot pod izgovor na zakonski
nalagawa. Bla`eniot Teofilakt ~esto dobival pismeni soop{tenija od episkopite za toa

121
Naj verojatno, imaj}i ~ustvo na sinovska po~it i priznanie kon svojot u~itel - patrijarhot,
Teofilakt se vozdr`uval da protestira pred nego i ispratil protes do halkidonskiot episkop (i
patrijar{iskiot hartofilaks Petar), kako najblizok kanal preku koj protestot bi stasal do patrijarhot:
“Do sega samo crkovnite imoti se razgrabuvaa, ~esen brate i vladiko! Nie se voznemiruvavme, no
na{iot nemir donekade se uspokojuva{e od soznanieto, deka ostanuvat nenaru{eni duhovnite prava
na Crkvata. Sega pak nema pove}e ute{enie: se gazat i tie... Jas ne znam kakva druga uteha mo`e da
imame osven popravawe na toa zlo... Smetaj}i go toa delo ne malova`no nie mu pi{avme za toa i na
pravdoqubiviot hartofilaks Petar, a eve pi{uvam i na tvojata bogoqubiva ~esnost, samiot ti da
razgovara{ za taa rabota so toj ma`, koj {to podobro od site znae {to propi{uvaat kanonite i na kakva
kazna se izlo`uvaat nivnite naru{uva~i. No jas ne znam po kakov na~in toj dopu{til da se izvr{at
takvi raboti, koi izgonuvat od Crkvata sekakov red i mir, i krvta na Hrista, koja se proleva za
umirotvorenie na s#, se obescenuva. Vsu{nost kakvo op{tewe imaat bugarskiot i carigradskiot
patrijarh? Carigradskiot patrijarh nema nitu pravo da rakopolaga vo ovaa oblast, koja si ima kanonski
izberen aftokefalen arhiepiskop, nitu pak nekakva druga privilegija...”

169
deka tie ne se vo sostojba samite da ja za{titat svojata crkva. Istoto toa toj go gledal i
vo svojata eparhija. No toa protivdejstvo na nezakonskite postapki na “sobira~ite”
sega se naso~ilo i protiv samata negova li~nost, za{to neprijatelite na crkvata sega
stanale i negovi li~ni neprijateli. Osven toa, nekoi od niv imale i drugi pova`ni pri~ini
da go zamrazat i da ja napadnat Bo`jata Crkva.
Imaj}i potreba od sredstva za vodewe vojna, Aleksej I Komnen izdal specijalna
novela i opredelil danok od site `ivotni. Toga{ nemalo koj da go ute{i pla~ot na
selanite. Samite po sebe te{ki, merkite na centralnoto upravni{tvo stanuvale u{te po
nepodnoslivi pri nivnoto prakti~no sproveduvawe od finansovite ~inovnici. Na
nivnata zloba i nemalo granica. So~ustvitelniot Teofilakt na carigradskiot patrijarh mu
pi{uva: “Besramieto na gre{nicite so glavata dostignuva do neboto, tie ja ubivaat
vdovicata i sira~eto, tu|ozemecot i pridojdeniot.” Sobira~ite na danoci bile tolku al~ni
{to gi sobirale i “malite ostatoci od srpot” na bedniot, zemale potkup, a istovremeno gi
zapla{uvale onie koi im dale podkup, so cel da dobijat nov podkup. Vo slu~aj na
protivewe tie vo svojot gnev “izleguvale nadvor od sebe si” i vr{ele `estokosti.
Vizantiskite birokratski paraziti ne gi uva`uvale ni episkopskite nitu
sve{teni~kite ~inovi. Spored figuralniot izraz na Teofilak, tie si mislele deka
„neizoranata zemja na episkopot mu ra|a preobilno, rekite mu donesuvaat zlato bez
trud i ogan, a ku~iwata mu ra|aat kowi i muliwa. Vo svojata al~nost tie so crkovnite
lu|e se odnesuvale kako so beslovesni `ivotni.”
Svetitelot osobeno bil u`asnat od sproveduvaweto na krvniot danok - koga gi
zemale slavjanskite deca za robovi. Edna{ toj mu pi{uva na Vidinskiot episkop:
„Ti ima{ surovi ‘sobira~i’, no tie ne se posurovi od ovde{nite koi {to od pet
deca ednoto go zemaat vo robstvo isto kako da zemat peti ili deseti del od dobitokot.”
Gra|anskata administracija bila korumpirana, a nejzinite svoevolnosti ne bile
kaznuvani.
„Nie sme ograbeni i poni`eni od svoite op{testveni rabotnici” - mu pi{uva
Teofilak na Semnoskiot episkop - „taka {to nema kade da barame spokojstvo. Satanata
naedna{ gi zavladea site ~inovnici...”
So ogranuva~kite merki na imperatorot Teofilak nekako se pomiruval, no so
sobira~ite na danocite vodel `estoka borba i so nepokolebliva smelost gi izobli~uval
nivnite bezakonija. Ne izbiral zborovi, kako da gi nare~e srebrolubivite ‘sobira~i’ za
nivnite pakosti {to i gi nanesuvaa na Ohridskata crkva: “krvni neprijateli, naj
bes~ove~ni zverovi - zmii, naj bezbo`ni neprijateli na crkvata... Za niv Bo`jite i
carskite zakoni se kako paja`ina {to gi dr`i samo muvite a se raskinuva i od naj
obi~na osa.”
Vo pismoto do Kerkerskiot episkop, bla`eniot Teofilakt niv gi narekuva
„neprijateli na evangelskoto ispovedawe”; a vo drugo pismo, najverojatno do istoto
lice, opi{uva eden od niv kako ~ovek {to “ne ja po~ituva Bo`jata Majka, gi odobruva
site {to $ pravat zlo na crkvata, a zboruva lo{o za tie {to gi po~ituvaat praznicite, odat
vo crkva i gi slu{aat besedite na arhiepiskopot”.
O~igledno toa bile pavlikanskite ili bogomilskite eretici, koi toga{ bile
mnogubrojni vo Makedonija. Tie neprijateli bile tolku poopasni za crkvata i za samiot

170
arhiepiskop, kolku {to pove}e go mrazele pravoslavieto. Tie vo Konstantinopol
ra{irile glasovi deka svetitelot nezakonski se zbogatuva na smetka na siroma{noto
slavjansko naselenie, so toa istapile i pred samiot imperator, uveruvaj}i go deka
„Makedonskiot arhiepiskop” e mnogu silen i ima pogolema vlast otkolku {to mu
pripa|a na negoviot ~in.
Spravedlivosta ni nalaga da priznaeme deka me|u voenite vizantiski ~inovnici
se sre}avale lica koi se odnesuvale blagopo`elno kon Ohridskata crkva i se gri`ele za
podobruvawe na nejzinata polo`ba.
Eden od niv bil Joan Duka, brat na imperatorkata Irina (`ena na Aleksij I
Komnen). Za blagodejanijata {to toj i gi napravil na Ohridskata crkva, Teofilakt go
narekuva „sonce pod koe {to toj i pastvata se great”.
Isto taka prijatel na slavjano-bugarite bil i Konsantin, sinot na sevastokratot
Isaak, verijskiot duk. Toj gi zaprel bedata i samovolijata vo Devol i Prespa. Teofilakt
pismeno go molel - Konstantin da $ pomogne na edna crkva, vo koja po
opusto{uvaweto od neprijatelite ne ostanal nitu episkop, nitu prezviter, nitu |akon, a tie
na koi im bilo zapovedano da ja ~uvaat se razbegale, ostavaj}i ja bez za{tita.
„Te molam, mu pi{uval Teofilakt, smiluvaj $ se na crkvata {to ja osnovaa
slavnite svetiteli i carovi, tie ja osnovaa, a ti sega obnovi ja, za и Gospod да go obnovi
vo tebe vistinskiot Duh.”
Preosve{teniot arhierej bil blagodaren i na blagorodniot po du{a i po
tatkovskata slava - Mihail, sin na Polieвkt, koj bil postaven za oblasten strateg na
Pelagonija.
Potoa mu blagodarel i na Paleologot za vospostavenoto spokojstvo vo
Ohridskata crkva i izrazuval nade` deka i vo idnina toj }e go {titi naselenieto i crkvata
od svoevolnosta na dano~nite sobira~i.
No toa bile samo proletuva~ki svetli zraci koi ne mo`ele da ja izmenat op{tata
sostojba.
Za moralno-naravstvenata sostojba na pastvata {to mu bila doverena na
bla`eniot Teofilakt ima samo nekolku delumni svedo{tva. Me|u narodot bila
rasprostraneta poligamijata i nekoi drugi vidovi na nezakonsko bra~no so`itelstvo.
Interesot kon religiozniot `ivot kaj nego bil golem, me|utoa nacionalnata poni`enost,
poradi duhovnite, politi~kite i ekonomskite represalii {to gi trpel od vizantiskata
birokratija, ~estite voeni napadi i grabe`i od nadvor - za `al, dovele do pojavata na
bogomilstvoto, kako nepravilna forma na zadovoluvawe na narodnata `ed za pravda i
~ustvo za Boga.
No i vo toa vreme Gospod ne go ostavi sloveno-bugarskiot narod. Taa narodna
`ed za Boga ortodoksalno, na najdobar na~in se projavila preku prekrasniot
pustino`itelski podvig na ot{elni~koto mona{tvo. Vo severnomakedonskite planini se
podvizuvale: Prohor P~iwski, Joakim Sarandoporski (Osogovski) i Gavril Lesnoski.
Tie bile nositeli na vozvi{eniot askedski duh na sv. Jovan Rilski. Vo o~ite na eden
`itiepisec, site zaedno tie ja so~inuvale podvi`ni~kata ~etvorka: „Vъ sice б# ih ubo
яvi{e se novopodra`etelieй takovago `itiя revnitelie, ~iнодейцы i istinный
novoprosve{tenый ~еловецы zemlnый aнgelы, druzы Hristovi, Ioannъ i Prohorъ,

171
kupno s Gavrilomъ, sъ nиmы `e prepodobnый otecъ na{ъ Йoakimъ, ~esnaя ~etvorica,
bogoizbranнoe sъdru`estvo, trudoлюbniи delateliе Hristovi iz{ed{imъ ralomъ veriи
brazdu vъzdelati i seяti seme duhovnago, яko da stori~estvoющtii klasъ poжнюti,
plodы dobrodetelnie Hristovi prinesutъ”.
Isto taka vo edno rakopisno `itie od XVI vek pi{uva: „... Ѕvezdы i`e vo
posledniя vremenнa prosiяv{e: Prohora P{inskago, Йoakima Srandaporskago, Ilariona
Megleнskago i Gavrila Lesnovskago”.
Soblaznata od bogomilskata i drugite eresi prisutni me|u narodot, soevolieto na
vizantiskata birokratija, narodnite buntovi i vostanija postepeno dovele do
razedinuvawe me|u „verniot narod” i arhiepiskopot. Me|u prepodobniot Teofilakt i
negovata pastva se sozdalo golemo neprijatelstvo. Protiv nego bile i gra|anite i
selanite, duri i nekoi od negovite crkovni slu`iteli. Edni se stremele da gi ograni~at
negovite ekonomski privilegii, drugi da gi odzemat, treti da go potkopat negoviot
aftoritet i da ja oslabat negovata vlast. Omrazata na pastvata kon nego kako tu|inec,
u{te pove}e se zasiluvala poradi negovoto retko op{tewe so nea i negoviot {tedliv
(doma}inski) karakter, {to narodot koga }e go vidi kaj svoite voda~i, voobi~aeno go
sva}a kako skr`avost.
Op{tenarodnoto neprijatelstvo bilo tolku golemo, {to Teofilakt na edno mesto
slovenobugarskata priroda ja narekuva „doilka na sekoja zloba” i celiot toj narod go
gledal kako obzemen od demonska sila, koja kako gadarinskite sviwi go turnala vo
moreto i go prinudila da se „frli od karpite”.
Nasproti neuspe{nite vostanija i denacionalizatorskite merki na Vizantija, za
vreme na Teofilakt slovenobugarskiot narod seu{te imal budno nacionalno soznanie i
bil nepomirliv so gr~kata duhovna i politi~ka vlast. Toa go imal vo predvid Teofilakt
koga mu pi{uva na Ofermah:
„Ti samiot znae{ deka bugarskite raboti se takvi: koj se obide da ja zeme vlasta,
toj pred svoite o~i go ima obrazot na vojnata”.
Pastvata se ~ustvuvala ekonomski porobena od druga nacija i zatoa protiv
ekonomskite privilegii na arhiepiskopot vodela silna borba, koja {to vo golema mera
bila podtiknuvana i od „sobira~ite”. Ohri|ani ne mu dozvoluvale na prepodobniot da
lovi riba vo ezeroto i ~esto pati go ograbuvale arhiepiskoskiot imot.
„Kumanite vr{at naezdi - mu se oplakuva toj na vidinskiot episkop - no {to
prestavuvaat tie vo sporedba so оhri|ani, koi nas ne napa|aat od gradot? Tie veselo se
vturnuvaat vo gradot i grabat i raznesuvaat s#, i nikoj ne se izbavuva, nikoj ne se
spasuva. Za{to koj mo`e da se sprotistavi na gra|anite? ...”
Kon krajot na XI vek bogomilite uspeale da organiziraat jaki op{tini vo Trakija i
Makedonija, kako podra~ja pomalku izlo`eni na varvarskite napadi od Dunav. Takvi
op{tini imalo osobeno me|u rekata Vardar i Ohridskoto ezero, kako Meglen, Devol,
Verija, Ohrid, Prilep i okolu planinata Babuna po te~enieto na istoimenata reka vo
sega{noto selo Bogomil - Bitolsko.
Bogomilstvoto bilo i eden od faktorite koi predizvikale anticrkovno agrearno
vostanie. Na ~elo na toa vostanie zastanal arhiepiskopskiot slu`itel Lazar, koj {to
odr`uval bliski odnosi so „sobira~ite”. Osven Bogomilite, na negova strana zastanale

172
isto taka i Pavlikanite, koi go vooru`ale protiv arhiepiskopot.
Toj Lazar namislil da se oslobodi od jaremot na crkovnata slu`ba, go napu{til
svojot gospodar i odel niz Makedonija kade {to gi sobiral i nagovaral site nezadovolni
od arhiepiskopot - izobli~uvani od nego zaradi u~estvo vo eresite, za poligamija ili
nezakonsko so`itelstvo. Toj po~nal da gi podtiknuva i crkovnite selani da go napu{tat
~iflikot na arhiepiskopot i da vostanat protiv „arhiepiskopskata tiranija”. Podr`an i od
„sobira~ite” toj gi veli~el svoite privrzanici, a na sekoj na~in nastojuval da go poni`i
arhiepiskopot. Taka go klevetel i obvinuval deka bo`em mu ja zapalil ku}ata, potoa go
zloslovuval nasekade me|u narodot, velej}i: “negovite pati{ta se posipani so sirewe;
od negovite planini te~e mleko; koristej}i se so potkupi stana golem bogata{ i `ivee
kako satrap; dvorcite vo Suza i Ekbatan se prosti kolibi vo sporedba so
arhiepiskopskite ... “.
Za u~esnicite vo vostanieto Lazar na slu`itelite im vetuval nagrada -
osloboduvawe od danocite. Pokraj toa toj ne im dozvoluval na slovenobugarite da se
obra}aat kon arhiepiskopot za razre{uvawe na delata {to pripa|aat vo negovata
kompetencija i da ja posetuvaat arhiepiskopskata crkva vo nedelite i praznicite. Me|u
narodot toj uspeal da sozdade takvo neprijatelsko nastroenie protiv arhiepiskopot, taka
{to onoj {to bil vo komunikativna vrska so nego bil prezren, a onoj {to go klevetel ili
pravel ne{to protiv nego bil po~ituvan.
Kolku prepodobniot bil voznemiruvan od Lazar se gleda od slednata `alba kon
Kerkirskiot episkop: „... A vtoriot Lazar (prviot bil Senaherim) e tolku `estok kolku i
bezumen ... otkako voznegoduva zatoa {to nie, navodno se zastapivme malku za
narodot, ... toj me okupira, me rase~e, me napolni so gor~evina, me opijani so gnev.”
Sorabotnik na Lazar bil nekoj monah, koj {to go frlil rasoto i se o`enil. Kolku
Teofilakt i da se trudel da go popravi toj si ostanal tvrd vo svoite ubeduvawa, kako {to
„panterot stanuval u{te po div po udarot”. I toj bil tolku opasen za arhiepiskopot {to
Teofilakt go smetal za „stomaчen ~ir, jazda i epidemi~na bolest” i ako uspee da go fati
bil re{en da go stavi vo zatvor kako dr`aven prestapnik.
Lazar i monahot taka go poтkopale aвtoritetot na visokopreosve{teniot
Teofilakt, {to vizantiskite krugovi im veruvale na nivnite kleveti i se poigruvale so
bespomo{niot arhiepiskop. „Vo neodamna dobienoto pismo od tebe - pi{uva toj na
imperatorskiot brat Adrian, - jas go oplakuvav mra~niot oblak {to me pokri, i vo
mojata taga odvaj so solzi go napi{av pismovo. Sega mi se zakanuva da me pobie
silen grad, i jas sum vo nedoumica, kako da ja oplakam mojata nesre}a. I samata sila
na mojot jazik is~ezna i soble~en pred site jas sum izlo`en na udari kako stra`ar. Samo
toa mo`am da go re~am: nasekade lagata ima pove}e uspeh otkolku vistinata, i
klevetata se oven~uva i so blesok tor`estvuva protiv pravdinata. Zatoa kaj nas
mnogumina se iznemo{teni i bolni, a sposobnite spijat. O nebo i zemjo, so mene se
podigruvaat dvajca slovenobugari ...no samiot ti (Adrian), koj si u~enik na vistinata
pomogni mu na mojot `ivot koj se nao|a vo opasnost. Blagoizvoli da mu javi{ na carot
- tvojot brat, za{to e nerazumno da predpo~ituva{ mrtvi ku~iwa pred `iv lav, koj {to e
vrzan istovremeno i so bo`estvenite i so carskite verigi. Na toj lav oglavnikot mu
pre~i da rika inaku samo so toa toj bi mo`el site da gi dovede do u`as. U`asno e da go

173
ostri`e{ Samsona, so no`icite na klevetata i da go predade{ na drugozemcite ...
Nemam sili da prodol`am za{to samo {to si spomnuvam za ona {to se slu~uva jas
izleguvam nadvor od sebe si”.
Molbite na arhiepiskopot do imperatorot minuvale preku nekolku instancii. Toj
trebalo da go osigura raspolo`enieto na”sobira~ite” na dvorecot so bogati podaroci.
Zatoa toj go narekuva patot kon imperatorot „Haribda i Egipet”. Toj mu pi{uva na
Kerkiskiot episkop: „Kowite na episkopot koj {to se pribli`uva do voeniot lager treba
da ra|aat po tri pati vo godinata, ... i, ako nie davame kowi na site so koi treba da
vlezeme vo pregovori; toga{ na{ite nivi treba da ra|aat zlatna `etva, i ovo{nite drvja -
zlatni plodovi.” Pokraj toa arhiepiskopot te{ko mo`el da se bori so “sobira~ite” i zatoa
{to tie pretstavuvale su{tinska {pionska mre`a. Izobli~uvaj}i gi nivnite zloupotrebi, toj
trebalo da se opravduva pred imperatorot od nivnite kleveti. Zatoa koga arhiepiskopot
gi zapla{uval so imeto na imperatorot i negoviot me~, „sobira~ite” se ismejuvale so
toa kako bezsmisleno. U{te po lo{o bilo toa {to “sobira~ite” si nao|ale pomo{nici i
me|u arhiepiskopskite slu`iteli, koi {to gi zapla{uvale so te{ki danoci ako ostanat pod
vlasta na arhiepiskopot. So takvoto povedenie „sobira~ite” bile poтtiknuva~i i
sodejstvuva~i na agrearnoto dvi`ewe, so koe go klevetele narodot protiv bla`eniot
arhierej. Do kolkav stepen doa|alo samovolieto na „sobira~ite” i kolku tie go
po~ituvale avtoritetot na arhiepiskopot, jasno se gleda od zakanuva~kite zborovi na
“sobira~ot” po povot protestot na Teofilakt protiv progonuvaweto na zamo`nite selani
od nivnite imoti: “Koga }e zavr{i katastarot od crkvata }e baram i za prviot i za
sedmiot selanec i sakal ne sakal }e mi se pokori{. Koj }e i se sprotistavi na mojata
volja? Koj }e me sudi ako gi izma~uvam pove}e onie koi se dostojni za
izma~uvawe?”
Ogor~en na rasipanata gra|anska administracija, Teofilakt re~isi sosema
bezsilen mu veli na golemiot Domestik Adrian:
„Hristijanstvoto gine i odi kon propast, i sekoja nade` za spasenie e izgubena...”
Sli~no i na Carigradskiot patriarh: „Se odi kon pogibel, nema iskupitel ni spasitel.
Izmamnicite gospodarat nad nas...”.
Od pakostite {to gi trpel Teofilakt tolku se razo~aral {to posakal da go napu{ti
Ohrid i da se preseli vo Pelagonija, bidej}i ovde „xelaтot” go naru{uval „spokojstvoto
na narodot” i gi prisvojuval „negovite sredstva”. No koga doznal za toa mesniot
upravitel ne go pu{til i arhiepiskopot bil prinuden da mu se poт~ini.
Ohridskata crkva mnogu stradala i od regrutacija na nejzinite ~lenovi za voeni
potrebi. Ohrid kako grad na Виа Игнатија, bilo mesto kade {to se sosredo~uvala
mnogubrojna vojska. Osobeno masovna mobilizacija bila izvr{ena koga trebalo da se
odbie „normanskata naezda” (krstonosnite pohodi) od kaj Jadranskoto more. Novite
braniteli ja ograbuvale ohridskata prestolnina i okolnite oblasti taka {to naselenieto
begalo na drugi mesta. Preku dvajca pratenici Teofilakt go molel sinot na
sevastokratorot da go namali garnizonot vo Ohrid i da ne dopu{ta ponatmo{na
regrutacija, istaknuvaj}i pri toa deka postoi opasnost gradot da „is~ezne od ovoj svet”
bidej}i ohridskata tema bila “mala oblast, mnogu bedna i stradala od bezplodnost na
maslinkite (`itata), naj bedna od site temi”.

174
 Postojanite bezredija vo imperijata u{te pove}e ja vlo{uvale polo`bata na
Ohridskata crkva. Dvete vostanija: na Petar Deljan vo 1040 godina i na Bodin (\or|i
Vojteh) vo 1071 godina nesomneno bile `estoko zagu{eni so grabe`i pusto{ewa i
~ove~ki `rtvi. Vo svojot pohod protiv vostanatite slovenobugari germancite i
francuzite gi uni{tile ostatocite od dvorecot na car Samuil vo Prespa. Tamo{nata crkva
“Sveti Ahil”, celosno bila ograbena, a podocna nekoi crkovni predmeti, skapoceni
platna i ode`di bile vrateni i mesnite `iteli gi razdelile
me|u sebe.
Stradawata na Bugarskata crkva se zgolemile u{te pove}e od napadite na
tjurkskite plemiwa. Neposredno po smrta na Vasilij II, pe~enezite nekolku pati
navleguvale vo perifernite provinciski oblasti na vizantiskata imperija, a edna{ vo
1035 g. ja preminale cela Mizija do Solun. Site tie napadi bile pridru`uvani so grabe`i,
zarobuvawe i istrebuvawe na slovenskoto naselenie. Od 1048 do 1054 god.
Vizantijcite vodele `estoka vojna so Pe~nezite i po doglgotrajnite borbi pe~enezite
bile porazeni i mnogu zarobenici od niv bile naseleni vo opusto{enite ramnini na Ni{,
Ov~e Pole, Sofija i drugi mesta. No Pe~enezite nabrgu povtorno vostanale i ~esto pati
naletuvale vo oblastite na Makedonija i Trakija, a edna{ navlegle duri vo Solunskite i
gr~kite oblasti i zad sebe ostavale golem pusto{. Po razbivaweto na taa stra{na orda,
odstapenite Uzi bile naseleni vo Makedonija i bile zadol`eni da slu`at vo
imperatorskata vojska.
Zapadnite oblasti pak od Ohridskata arhiepiskopija od Jadransko more do rekata
Vardar stradale od Normanskite (krstonosnite) pohodi koi traele re~isi 30 godini
(1081-1108). Krstonosite navleguvale bez red i disciplina, grabele, ru{ele i seele u`as
me|u naselenieto. Za da se zapazat od razoruvawe, ohri|ani stapile vo dogovor so
Normanskiot voda~ Boemund (sin na Robert Gjuiskar) i mu go predale gradot. Eden
del od gradskite `iteli se razbegale vo planinite, ili vo dale~nite gradovi, kade
normanite nemale namera da doa|aat, a drug del se pribral vo Ohrid. Emigracijata bila
tolku golema {to zemjodelcite i robovladetelite ostanale bez rabotna raka. A
arhiepiskopot Teofilakt pi{uva: “Neprijatelite gospodarat nad nas i od prijatelite i
bliskite edni izdr`aa i ostanaa a drugi se odale~ija spored svojata volja...”.
Arhiepiskopijata ve}e nemala dohodi kako nekoga{ porano. Arhiepiskopot ne se `ali
tolku na toa tuku na op{toto rastrojstvo na crkovniot `ivot po “normanskata bura”. No
pri ovaa okupacija na Krstonoscite vrz Makedonija, pod vodstvo na Boemund (1107
g.), vo odreden moment bla`eniot Teofilakt i samiot bil prinuden da se spasuva
povlekuvaj}i se od Ohrid vo Solun.
Opasnost za Ohridskata crkva pretstavuvala i armenskata propaganda, ~ii {to
op{tini bile rasprsnati po razni mesta na diocezata, od Devol do samiot Sredec.
Teofilakt se stremel da organizira re{itelna borba protiv nea. Od nego ostanalo
obrazec od katehizatorskoto pismo do armenecot Tivan (sigurno nekoe znatno lice),
vo koe na ednostaven jaziki so konkretni primeri mu ja objasnuva gre{kata na
u~eweto za slivaweto na dvete prrodi na Hrista. Mnogu eparhiski arhierei se
odlikuvale so misionertvo me|u armencite. Na primer srede~kiot, komu za toa bilo
iska`ano pofalba od Sinodot i arhiepiskopot. Isto taka devolskiot episkop obratil vo

175
pravoslavie celi naselbi od svojata eparhija, i Teofilakt bil voshiten od negovata
misionerska dejnost. “Se raduvam poradi prirastot na Hristovoto stado - mu pi{uva toj
- se raduvam deka se {irat bo`estvenite naselbi, i narodot pridobien od tebe Go slavi
Gospoda...”
I pokraj site te{kotii so koi se soo~uval Teofilakt, toj ne ja namaluval svojata
revnost za “dobroto na crkvata” i gi za{tituval crkovnite prava i imoti. Toj se trudel da
bide tatko na svojata pastva i go pravel za nea ne samo toa {to bil dol`en da go pravi
spored svoeto nazna~enie, tuku i toa kon {to bi mo`ela da go pottikne edinstveno
hristijanskata qubov. Negovata tatkovska gri`a za dobroto na Ohridskata crkva
posebno se projavuvala vo slu~aite koga Makedonija bila izlo`ena na napadi od
sosednite narodi. Varvarite, opusto{uvaj}i ja zemjata, gi ograbuvale i gi gorele
hramovite, gi rasturale crkovnite imoti i go prinuduvale “duhovni{tvoto” da se krie vo
planinite i pustinite.
Bla`eniot Teofilakt tatkovski so~uvstvuval so te{kotiite na Ohridskata crkva, gi
koristel site sredstva so koi raspolagal za olesnuvawe na nejzinite bedi i koga ne nao|al
takvi sredstva i mo`nosti pribegnuval so molba za pomo{ kon drugite. Pri
opusto{uvaweto na eden grad, bila izgorena i sobornata crkva na episkopot vo toj
grad. Bla`eniot Teofilakt sakal da go ute{i svojot brat barem so pismo, izrazuvaj}i ja
svojata golema taga za nesre}ata {to ja snajde negovata crkva. Negovata taga bila
tolku golema, i toj spored svoeto smirenie, mislel deka pri~ina za uni{tuvaweto na
crkvata se negovite grevovi. “Te{ko mene, vikal toj zaedno so prorokot, za{to moite
grevovi go predadoa na ogan Bo`joto svetili{te (Ps. 73:7), koj }e $ dade na glavata
moja voda, a na o~ite moi - izvor solzi! Jas bi pla~el denono}no za ubienite i za }
erkata na mojot narod (Jer. 9:1), za toj nesre}en grad, kako rastenieto na Jona {to se
isu{ilo vedna{ {tom se pojavilo. Ima li nekoj o`alosten pove}e od majkata na mojot
narod, Bo`jata Crkva.”
Gri`ite za dobroto na Ohridskata crkva ~estopati go prinuduvale da patuva za
Konstantinopol, za li~no da posreduva za nejzinite dela. Toj za tie patuvawa pi{uva vo
mnogu pisma. Pokrovitelstvoto na blago~estivata carica Marija ne prestanalo so
negovoto zaminuvawe za Makedonija, i toj ne prekinal da neguva po~it kon nea, ne
samo koga taa sedela na carskiot prestol, tuku i potoa, koga `iveela vo zaednica so
podvi`ni~ki.9 Tamu kako {to ve}e spomnavme toj imal i mnogu drugi prijateli i
pokroviteli. Tie posreduvale za negovite dela pred imperatorot ili im pomagale na
bednite makedonski crkvi so svojot imot.
So vremeto na posetite na Konstantinopol treba da se povrze i vospituvaweto na
sinot na Marija, Konstantin Porfirorodni, od bla`eniot Teofilakt. Toa so sigurnost ne
mo`e da se odnesuva na vremeto koga Teofilakt bil ritor i |akon na Golemata Crkva.
Konstantin se rodil 1074 g, odnosno toga{ koga svetitelot ve}e go napu{til
Konstantinopol, a toj odvaj da imal pove}e od tri godini. Za vospituvaweto na
Konstantin bla`eniot govori vo svoeto pismo “Za carskoto vospituvawe”. Tuka toj veli
deka Konstantin imal mnogu nastavnici, “nekoi od niv vo nego go nadgraduvale darot

99
Vidi: Pismata na bla`eniot Teofilakt “Za carskoto vospituvawe”, gl. 7.

176
za “govorni{tvo”; drugi go u~ele na pravilata na dobroto odnesuvawe; a treti mu
predavale lekcii po istorija”. Zatoa mo`e da se ka`e deka vospituvaweto na Konstantin
od svetitelot se ograni~uvalo samo na malku ~asovi, {to toj mo`el da gi odr`uva za
vreme na negovite kratki poseti na prestolninata. Blago~estivata imperatorka, koja
mnogu go po~ituvala Ohridskiot arhiepiskop, se razbira se nadevala deka toj i so
malku pou~uvawa podobro od drugite }e mo`e da go razvie ~uvstvoto za
blago~estivost kaj nejziniot sin, i da mu dade dobra nasoka na celoto negovo
vospituvawe.
Teofilakt kako {to vidovme, nasproti narodnoto neprijatelstvo ja za{tituval
svojata pastva od nepravdite i svetskata vlast i ne samo {to ne dejstvuval za nejzino
asimilirawe vo gr~ka narodnost, tuku naprotiv toj mnogu napravil za da zakrepne vo
nea slovenobugarskoto soznanie i taa da se zapazi kako oddelna istoriska veli~ina,
kako {to za toa svedo~i negovata silna apologija za aftokefalnosta na Ohridskata
arhiepiskopija. Toj se ~ustvuval kako arhiepiskop na Bugarskiot narod i rabotel kako
takov. Ubeden deka slovenobugarskata narodnost na negovata pastva e kanonska
osnova na negoviot aftokefalen prestol, toj samiot li~no si se narekuval Bugarski
arhiepiskop.
So svoeto prekrasno `itie i slu`ba na sveti Kliment Ohridski toj go ovekove~il
spomenot na svojata pastva za prvite slovenobugarski pisateli i prosvetiteli. Vo toa
`itie svetite bra}a Kiril i Metodij i nivnite u~enici se prestaveni kako veliki
slovenobugarski svetiteli, bla`eni otci i u~uteli {to ja prasvetija zemjata na
slovenobugarite i blesnaa so svoeto u~ewe, so svoite ~uda, so `ivotot i svoeto slovo.
Pra{aweto vrz koe slavistite dolgo vreme sporele me|u sebe: na kakov jazik
svetite bra}a gi prevele svetite knigi, za Teofilakt bilo pozitivno razre{eno so toa {to
zborovite “Sloveni” i “Bugari” gi smetal za sinonimi (identi~ni t.e. mnogu bliski
spored svoeto zna~ewe). Teofilakt tvrdi deka svetite bra}a gi prevele svetite knigi za
sloveno-bugarskiot narod; kogo {to tie go so`aluvale bidej}i so gr~kiot jazik so koj
dotoga{ se slu`el toj narod ne mo`el celosno da go razbere Svetoto Pismo.
Visokopreosve{teniot arhiepiskop ja prestavil Bugarija kako naj bliska i naj sakana
zemja na kirilo-metodievite u~enici. Izgoneti od Moravija “tie se upatija kon Bugarija;
za Bugarija mislea i na Bugarija se nadevaa deka }e im dade spokojstvo”.
Za Teofilakt carot Boris bil “naj-hristijanskiot” car, sveti Kliment -
„trиbla`enei{i”, “prv sloveno-bugarski episkop”, “vtor apostol Pavel za vtorite
Korintjani”. A molitvenoto obra}awe na Teofilakt kon sv. Kliment na krajot od `itieto
e tor`estvena himna, {to ja zasiluva nacionalnata gordost na sloveno-bugarinot.
Odnesuvaj}i se so takva po~it kon tvorcite na slovenobugarskata pismenost,
Teofilakt ne pre~el da se rasprostranuva taa pismenost i da se upotrebuva vo
bogoslu`bite, tamu kade pastvata ja upotrebuvala, barem nadvor od Ohrid. Vo negovo
vreme izgleda bugarskite imiwa na lica i mesnosti bile slobodno upotrebuvani od lu|
eto (pasomite). Vo dokumentacijata na Aleksij I Komnen, vo koja e opredelena
polo`bata na strumi~kiot manastir ”Bogorodica Milostiva” sre}avame mnogu
slovenobugarski imiwa. Istoto se slu~uvalo i vo: Radovi{, Leskovec, Mostenica,
Lepica, Breznik, Drenovo, Brusnica, Vrbica, Volkovo i drugi gradovi, sela i oblasti.

177
Toj argument dosta ubedlivo zboruva za tolerantnosta na Teofilakt kon nacionalniot
`ivot na svojata pastva, bidej}i edna vlast, koja {to se stremi da ja izmeni narodnosta
na odredena narodna masa, pred s# }e gi progonuva samite konkretni pojavi na
nacionalna individualnost, kako {to pretstavuvaat imiwata na licata, gradovite i
oblastite, kako {to go pravela Vizantija vo XII vek.
Napadot na Boemund se slu~il 1107 godina. Ako bla`eniot Teofilakt go prezel
arhiepiskopskiot prestol vo poslednite godini od caruvaweto na Mihail Duka, toga{ }e
izleze deka dotoga{ toj ve}e upravuval so Ohridskata crkva ne pomalku od 30 godini.
Taka duri i ako ne go primame strogo nazivot “starec”, {to toj si go daval u{te na
po~etokot na svoeto arhiepiskopstvo, vo sekoj slu~aj bez somnenie treba da smetame
deka 1107 godina toj ve}e bil vo dlaboka starost. Vo svoite pisma {to se odnesuvaat
na taa godina toj se oplakuva od te{kite bolesti od koi ~esto stradal. Bidej}i so
sigurnost mo`eme da tvrdime deka niedno od negovite pisma ne se odnesuva za
vremeto po taa godina, toga{ to~no mo`eme da konstantirame deka toj go zavr{il
svojot mnogutrudoven `ivot istata 1107 godina ili nabrgu potoa, najdocna 1108
godina.
Svoite poslednni godini od svojot `ivot sveti Teofilakt gi piminal vo Solun,
kade {to se misli - i go zavr{il svojot zemen `ivot i se preselil vo nebesnata bla`ena
ve~nost.
Bla`eniot Teofilakt ne e vklu~en oficijalno vo redot na svetitelite, {to se
praznuvani od pravoslavnata crkva. No, toj od drevni vremiwa e narekuvan svet otec i
u~itel na crkvata. Toa mu bilo dadeno vo nekoi stari prepisi na negovite dela, kako i
vo starope~atenite slovenski izdanija na negoviot blagovesnik. Nekoi gr~ki pisateli go
narekuvaat svetitel i se povikuvaat na negovite dela kako proizvod na svetitel, ~ii
misli treba da bidat po~ituvani kako misli na otec i u~itel na crkvata.
No, vo `itijata na arhimandritot Justin Popovi}, sveti Teofilakt bez dvoumewe e
vbroen me|u svetitelite i negoviot svet spomen se slavi na 31 dekemvri. Ava Justin go
opi{uva Teofilakt, kako ~ovek so ogromno bogoslovsko i svetsko obrazovanie, so
prefinet vizantiski vkus.
“^uden paradoks. Kako mo`e da ne e svetitel onoj {to se slavi od pravoslavnata
crkva, i koj poradi delata, sekoga{ e po~ituvan kako svet otec i u~itel na crkvata?
Koga mnogu sveti otci gi prepora~uvaat negovite “Evangelski tolkuvawa” kako
mo{ne polezni od koi mo`at i iskusniot teolog i naj obi~niot pravoslaven vernik da
bidat privle~eni i vovedeni vo “dlabo~inite na evangelskata - naj`ivonosna i
edinstveno spaitelnata nauka nad naukite”? Koga tie dela spa|aat vo domenot na
vrvnata sveto-ote~ka duhovna literatura?”122
Nikoj od ohridskite arhiepiskopi ne projavil takva op{irna literaturna dejnost,
kako Teofilakt. Kaj nego bil prisuten stravot deka duhovno }e oskudeva vo
Makedonija. Ako toj ne `iveel vo Ohrid, najverojatno nema da napi{al mnogu od toa,
so {to toj ostavil blagodaren spomen, ne samo kaj bugarite i romancite, tuku i kaj
ostanatite sloveni. Za da gi napi{e tolkuvawata na Svetoto Pismo, edna od pobudite

122
Zabele{ka na preveduva~ot.

178
bila da ja prosveti svojata pastva.
Tvore{tvoto na bla`eniot Teofilakt se deli na pet dela: I tolkuvawa; II
izobli~uvawa; III pou~ni; IV istoriski; V pisma i VI bogoslu`beni.
I Tolkuvawata na Svetoto Pismo pretstavuvaat najgolem i naj zna~aen del od
negovoto tvore{tvo. Od niv kako sigurno negovi se priznati:
1. Tolkuvawe na pette mali proroci: Osij, Avakum, Jona, Naum i Mihej.
2. Tolkuvawe na ~etirite evangelija.
3. Tolkuvawe na delata na apostolite.
4. Tolkuvawe na sobronite poslanija.
5. Tolkuvawe na poslanieto na svetiot apostol Pavle.
Osobeno tolkuvawata na ~etirite Evangelija i drugite knigi od Noviot Zavet,
posle onie na Zlatoust, se priznaeni kako najdobro delo od toj vid, koi i den
denes se ~itaat i od golema korist. Za pi{uvaweto na tolkuvawata, Teofilakt gi
izu~il site omilii na sveti Jovan Zlatoust vrz Stariot i Noviot zavet i mnogu od
negovite tolkuvawa se bukvalno povtoruvawe na Zlatoustovite misli. Zatoa
Erazmo Roterdamski go narekol skratuva~ na Zlatoust. No vo negovite
tolkuvawa se sre}avaat objasnuvawa i od drugi drevni egzegeti.
II - Osven kratki rasuduvawa protiv eresite, {to se sre}avaat vo tolkuvanite dela
na bla`eniot; od nego e napi{ano i izobli~itelnoto delo: “Rasuduvawe za toa za {to se
obvinuvaat Latinite”.

III - Od pou~nite dela popoznati se: Slovo za Krstopoklona nedela; Slovo za

Vovedenieto na Presveta Bogorodica vo hramot; Pofalno slovo za imperatorot Aleksij
Komnen; Pismo za carskoto vospituvawe i drugi.

IV - Bez somnevawe, za vistinski istorisko delo na bla`eniot Teofilakt se smeta

“Slovo za ma~eni{tvoto na Tiveriopolskite ma~enici”. Pod poznatoto ime na bla`eniot
Teofilakt se poznati u{te nekolku tvorbi so razli~ni sodr`ini. Taka nemu mu se
pripi{uvaat: “@itie na sveti Kliment Ohridski”; no vo nego samiot pisatel se
prestavuva za sovremenik na opi{aniot svetitel, koj se upokoil vo 916 godina;
“@itieto na svetite Kiril i Metodij”, prvite slovenski u~iteli, no toa postoi i na
slovenski jazik i so toa jasno ja otkriva svojata neoriginalnost; “@itie na bugarskiot
car Petar” i razgovor za su{testvenite zbidnuvawa so nego; no i toj isto taka `iveel
mnogu porano od bla`eniot Teofilakt; tolkuvawa na 12-te mali proroci; no od nivnata
sporedba so poznatite tolkuvawa na istite proroci od bla`eniot Teodorit se gleda deka
tie ne pripa|aat na nego; dve tolkuvawa na Delata apostolski koi isto tata se so sporno
avtorstvo i drugi.

V - Dosega se poznati pove}e od 130 pisma na bla`eniot Teofilakt.

Po molitvite na svetiot Visoko-preosve{ten Arhiepiskop Ohridski Teofilakt,

Gospodi Isuse Hriste, Sine Bo`ji ~uvaja i zapazi ja “Ohridskata crkva” i pomiluj n#
nas gre{nite i spasi n#, Amin!!!

179
 VI - Na arhiepiskopot Teofilakt mu se propi{uva gr~kata slu`ba za Sveti
Kliment, kanon za Bogorodica i Sveti Kliment, gr~ka slu`ba za sveti Naum, makar {to
vo nea se sre}ava samo imeto na Konstantin Kavasila...
Vrz poetskata struna na bla`eniot Teofilakt glavno dejstvuvale karakternite
dobrodetelni osobini i nezemniot `ivot na Sveti Kliment. Toj, sveti Kliment go
narekuva “nebesen ma`, sozercatel na premudrosta, odedna{, celosno lice vo lice so
Semilostiviot ~ovekolubec”, “vistinsko lozje obraboteno od Boga”. Zborovite mu gi
smeta za “blagouhani rajski cvetovi”, isceliteli na sekoja telesna i du{evna bolest.
Kliment, “kako sledbenik na svetilnikot na Panonija, Kiril, go napravil svojot `ivot
tablica i prvoobraz na negovite dobrdeteli”, toj cical od “mlekoto na dobrodetelite”,
“gi o~istil zemnite strasti”, i stanal “pravilo na vozdr`anieto i krotkosta”, “tatko na
dobrodetelite”.

180
ПРЕПОДОБЕН И БОГОНОСЕН ОТЕЦ НАШ
ПРОХОР ПЧИЊСКИ

181
 Roden e vo edno selo od Ov~epolskiot kraj - Skopska oblast, od blago~estivite
roditeli: tatko Jovan i majka Ana. Tie dolgo vreme bea bezdetni, poradi {to
neprestajno Mu voznesuvaa srde~ni i topli molitvi na Boga da im dade edno ~edo. A
bea blagorodni, bogobojazlivi, bogati i od svojot imot davaa mnogu milostini na
siroma{nite i na crkvite. I Gospod pogledna na nivnite molitvi i milostini, i im podari
uteha i golema radost: Ana za~na vo starosta i rodi sin, koj na kr{tenieto go dobi
imeto Prohor.
Koga Prohor napolni osum godini, roditelite go dadoa da u~i kniga.
Prosvetuvan od Duhot Bo`ji, toj mnogu napreduva{e vo u~eweto, i so toa im
pri~inuva{e golema radost na svoite blago~estivi roditeli.
A otkako trudoqubivoto mom~e ja izu~i kni`evnata mudrost podobro od svoite
vrsnici i postana polnoleten, roditelite po~naa da mu zboruvat za `enidba:
„Sine, da pobarame devojka za tebe, ta da imame naslednik na na{iot imot.“
No prepodobniot ne saka{e da se okova sebe si so svetskite okovi, bidej}i
du{ata mu streme{e kon neboto i negovoto srce pove}e Go qube{e Boga odkolku site
krasoti na ovoj svet i na zemnite zadovolstva. Gorej}i so plamena qubov kon
Gospoda, toj denono}no ~eznee{e da Mu slu`i Nemu so umot i srceto, so duhot i
teloto. Zatoa ja saka{e crkvata i nejzinite bogoslu`bi, i sekoj den ode{e vo nea na
molitva. Toa be{e naj sladkata hrana na negovata pobo`na du{a.
Slu{aj}i gi zborovite na Gospod Isus Hristos vo Evangelieto: „Koj miluva tatko
ili majka pove}e od Mene, ne e dostoen za Mene“ (Mat. 10:37); i koj Me saka, neka
go zeme krstot svoj i neka vrvi po Mene“ (Mat. 10:38), Prohor potkrepen i ozaren od
Bo`iot Duh re{i da go ostavi svetot i da Mu se posveti na Boga. Koga izleze od
crkvata kade {to gi slu{na ovie Gospodovi zborovi, toj go razdade siot svoj imot na
siromasite i otide vo pustinata peej}i zaedno so prorokot David: „Mojata du{a e
`edna za Boga, `iviot Bog. Kako {to ko{utata bara vodni izvori, taka i mojata du{a te
bara Tebe Bo`e!“ (Ps.41,2,1).
Koga dojde vo dlabokata Nagori~anska pustina {to e vo @egligovskiot kraj,
tamu Prohor najde mala pe{tera i izvor voda i se vseli vo nea kako vo carska palata.
Se hrane{e so divi plodovi, zelje i koreni od treva, i toa jade{e najprvin edna{ vo tri
dena, a potoa edna{ sedmi~no. So molitvata pak postojano ja hrane{e svojata du{a. I
koj mo`e da gi opi{e negovite trudovi, solzi i podvizi, zime vo mraz a lete vo pot,
le`ej}i na gola zemja? Navistina isposnik, navistina prorok, navistina ma~enik {to le`i
na studen kamen! Navistina zemen angel i nebesen ~ovek! So svojata dobrodetel, so
blagodatta na golem pustino`itel - toj vtor Samuil, zasvetli kako sjajna zvezda od istok
do zapad. @iveej}i taka na angelopodoben na~in, prepodobniot pomina vo pustinata
trieset i dve godini, bez da vidi ~ove~ko lice, dru`ej}i se ~estopati so zverovite (Mark.
1:13).
Po Bo`jo dopu{tenie edna{ koga svetitelot sede{e pred svojata pe{tera, dotr~a
edna mnogu ispla{ena srna koja toj ~esto ja hrane{e. Prepodobniot ja pogali i ja pra{a:
„Zo{to si tolku voznemirena?“
A lovecot Diogen be{e toj {to go gone{e ovaa `ivotno. Koga se pribli`i do
pe{terata, Diogen go vide dolgo-kosiot starec oble~en vo ispokinati ali{ta i srnata

182
kako le`i pokraj negovite noze i najprvin se zasrami od nego, no potoa se ispla{i i
po~na da bega. A svetiot pustiwak, prozre so duhot deka Diogen naskoro }e stane car i
po~na da go povikuva po ime:
„Diogene, ne begaj i ne pla{i se, tuku zastani i vrati se, za{to i jas sum ~ovek
kako tebe!“
Koga slu{na deka starecot go znae negovoto ime, Diogen u{te pove}e se ispla{i
i so strav dojde i padna pred nozete na ~udniot pustino`itel, baraj}i od nego blagoslov.
Svetiot starec go blagoslovi i proro~ki mu re~e:
„Diogene, vedna{ odi vo Carigrad, za{to Bog }e te izdigne na carskiot prestol.
A koga }e se iska~i{ na prestolot, ne zaboravaj me mene starecot {to ti go preтsкa`a
toa. Ali{tata pak {to se na tebe, ostavi gi vo posebna odaja, i ~esto navra}aj da gi
vidi{, spomnuvaj}i si za mene starecot koj `ivee vo ovaa pustina.“
Diogen go poslu{a starecot i vedna{ otpatuva za Carigrad. Negovoto proro{tvo
navistina se ispolni, bidej}i tokmu toga{ koga toj pristigna vo carskiot grad, tamu
ima{e nasobrano mno{tvo narod za da izberat nov car. Sveti Prohor predhodnata no}
mu se javi na Patrijarhot i mu otkri deka Diogen treba da go pomaza za car. Patrijarhot
go pobara i ne go najde, za{to Diogen se krie{e na edno mesto. No koga frlija `дrepka,
taa padna na Diogen, a lu|eto se sprotistavija i rekoa:
„Ne sakame toj da ni bide car!“
Frlija `дrepka vtorpat i tretpat no povtorno padna na Diogen, i taka toj be{e
postaven na carskiot prestol123. Svojata svetovna obleka ja soble~e i ja stavi vo
vnatre{nata odaja kako {to mu zapoveda svetitelot, no nabrgu zaboravi na nea.
Otkako lovecot Diogen si zamina od kaj pe{terata na sveti Prohor, toj ostana
sam so srnata. Sega srnata krotko i smireno stana i trgna po potokot. Starecot ja ostavi
dosega{nata pe{tera, trgna po tragite na srnata i navleze dlaboko vo vnatre{nata
Kozja~ka pustina. Skitaj}i taka toj najde edna tesna pe{tera i se vseli vo nea. Toga{ go
blagoslovi toa mesto i izre~e proro{tvo:
„Bog da go blagoslovi ova mesto! Tuka }e se izdigne naselba124!“
Koj }e gi iska`e negovite stradawa i nevolji i demonskite isku{enija {to tuka toj
gi pretrpe? Eden den koga svetitelot se mole{e vo svojata pe{tera, |avolite straotno go
napadnaa, no toj se oseni so znakot na ~esniot Krst i tie is~eznaa. Za kratko vreme |
avolot povtorno dojde, se pretvori vo lav i vleze kaj nego. Svetitelot se voznemiri, no
angel Bo`ji zastana pred lavot vo pe{terata i toj is~ezna. Sveti Prohor Mu zablagodari
na Boga , {to go isprati Svojot angel da mu pritekne na pomo{.
Bla`eniot Prohor, na toa mesto `ivee{e u{te trieset godini, podvizuvaj}i se so
post i molitva, i ugoduvaj}i Mu na Boga so ispolnuvaweto na Negovite zapovedi. So
takov Bogougoden `ivot toj stekna golem dar na proro{tvo i ~udovorstvo.
I posle seto toa, so svojot duh sveti Prohor go preddozna i ~asot na svojata
smrt, se prekrsti i gi vide svetite angeli dojdeni vo pe{terata po negovata du{a. Toj se

123
Vizantiski car Roman Diogen (1067-1071).
124
Se misli na mona{ka naselba (obitel).

183
pomoli za svetot i za pravoslavnite hristijani i se upokoi vo ~etirinaesetiot den na
mesecot oktomvri125. I le`e{e tamu negovoto neraspadlivo telo.
A pred toa, dodeka be{e `iv i vo dlaboka starost, svetiot starec mu se javi vo
son na carot Diogen i mu re~e:
„Zo{to Diogene zaboravi na tvoite porane{ni ali{ta, na tvojata porane{na
polo`ba i na mene starecot? Pogri`i se da mi podigne{ barem mal hram!“
Otkako carot se razbudi, go obzede strav i vedna{ otide da gi vidi
svoite stari ali{ta; i se seti na seto toa {to mu go prore~e prepodobniot starec. Sakaj}i
da mu ja ispolni `elbata na prepodobniot, Diogen trgna vo pustinata, vo koja porano go
vide svetiot podvi`nik gonej}i ja srnata.
Koga toj dojde vo @egligovskiot kraj, go opfati zagri`enost za{to ne mo`e{e da
go pronajde svetiot starec. Toga{ na toa mesto vo Nagori~ani, kade {to se
podvizuva{e Bo`ijot ugodnik, carot mu podigna hram na sveti Prohor.
No bogoqubiviot car Diogen neprestano taguva{e za{to ne znae{e kade se nao|
aat mo{tite na svetioit pustino`itel. Zatoa srde~no mu se mole{e na svetitelot, da mu
go otkrie svoeto sveto telo. I sveti Prohor mu se javi vo son i mu re~e da odi vo
Kozja~kata pustina i tamu da go pobara. Toga{ carot prati mnogu vojnici da gi baraat
mo{tite na svetitelot, no iako gi baraa mnogu denovi, nivniot trud be{e zaluden.
A eden starec stoej}i na vrvot na Kozjak, od kade {to mo`e{e da se vidi celiot
Kozjak vo dol`ina i {iro~ina, zdogleda eden bel orel kako kru`i vo vozduhot nad
pe{terata vo koja bea svetite mo{ti na svetiot pustino`itel Prohor. Carot i site onie koi
zaedno so nego go baraa ovaa sveto - neprocenlivo bogatstvo, se upatija tamu i go
najdoa teloto - celosno i netleno.
Toga{ Diogen i site {to bea so nego padnaa na zemjata pred svetite mo{ti, pa so
golema stravopo~it i pobo`nost gi zedoa i so peewe na crkovni pesni gi ponesoa.
Preminuvaj}i ja rekata P~iwa, tie dojdoa vo novo podignatiot Nagori~anski hram, koj
be{e daleku od pe{terata vo koja bea pronajdeni svetite mo{ti i tamu gi polo`ija. A
koga utredenta dojdoa vo hramot, ne gi najdoa tamu svetite mo{ti, bidej}i tie samite
se bea vratile vo svojata pe{tera. Carot povtorno gi donese, a svetite mo{ti povtorno se
vratija. Taka tri pati se slu~i istoto ~udo. I toga{ carot odlu~i da go zeme so sebe
svetitelot i da go odnese vo Carigrad. Go natovarija svetoto telo na edna mazga, no
mazgata ne saka{e da se mrdne od mestoto. Blagoverniot car Diogen vo toa ja vide
`elbata na svetitelot, i na rekata P~iwa podigna nova prekrasna obitel 126 (manastir), vo
spomen na sveti Prohor. Vo nea gi polo`ija svetite i ~udotvorni mo{ti, od koi pote~e
sveto i celebno miro. Gi napolnija site crkovni sadovi, i preku pomazuvaweto so toa
miro, svetitelot dava{e mnogubrojni iscelenija: na slepite progleduvawe, na hromite
prooduvawe, na bolnite - zdravje.
Novopodignatata crkva be{e osvetena vo prisustvo na golem broj vernici i
radosta na carot i na siot veren narod be{e neiska`liva. Vedna{ postavija igumen i
125
Spomenot na sv. Prohor nekade se slavi na ~etirinaeseti septemvri, vo Bugarija se praznuva na 15
januari, a nekade i na 19 septemvri.
126
Toa e dene{niot manastir "Sveti Prohor P~inski": svetite mo{ti na svetiot bogougodnik po~ivaat
od desnata strana na svetiot oltar, i to~at sveto miro i tvorat razli~ni evangeski ~uda.

184
ekonom, eromonasi i monasi, a carot dade dovolno metosi za nivno prehranuvawe.
Potoa blago~estiviot car ja zede levata raka na svtitelot i so nea se vrati vo Carigrad,
so golema blagodarnost kon Boga {to go udostoi negovoto carstvo so takov blagotaten
dar.
Taka i nie po molitvite na sveti Prohor - P~iwskiot ~udotvorec, da se
udostoime so carstvoto nebesno. O, prekrasno ~udo! I do dene{en den od grobnicata
na svetitelot te~e miro i site {to so vera doa|aat i se poklonuvaat na negovite sveti
mo{ti127, dobivaat iscelenie. Neka Mu e slava na na{iot Semilostiv i Dolgotrpeliv Bog
vo ve~ni vekovi! Amiн.

127
Sveti Prohor se podvizuval vo edinaesetiot vek. Denes, toj e edinstven miroto~iv svetitel vo
Srпskata Crkva.

185
 ЖИТИЕ НА СВЕТИОТ ПРЕПОДОБЕН
ГАВРИЛ ЛЕСНОВСКИ 128
128
Profesor Jordan Ivanov, “Bugarski starini od Makedonija”, II izdanie Sofija 1931 g. str. 394 - 400.

186
 Prepodobniot Gavril Lesnovski e eden od trojcata golemi sledbenici na rilskiot
pustino`itel sveti Jovan, zaedno so prepodobniot Prohor P~inski i Joakim Osogovski.
Toj be{e rodum vo Ose~ko Pole kaj Kriva Palanka, a od semejstvo na blago~estivi i
mnogu bogati roditeli, koi bea blisku do carskite sovetnici. No tie nemaa deca, pa
zatoa i den i no} prolevaa solzi i kolenopreklono, so tivko srce, Mu voznesuvaa
molitvi na Boga, baraj}i od Nego da im podari ~edo. Bog, Koj izobilno gi daruva
onie, koi Mu se molat, blagovoli da im se rodi ma{ko dete, i toa be{e neiska`liva
radost na site vo nivniot dom.
Otkako go krstija deteto, toa raste{e i zakrepnuva{e so Svetiot Duh. Koga
porasna, roditelite go dadoa kaj u~itelite da u~i knigi, i bidej}i be{e mnogu bistro, so
Bo`ja pomo{ deteto za kratko vreme gi izu~i „site pisanija” i Svetoto Pismo, i toa ne
samo na eden, tuku na mnogu jazici. Osobeno evangelskata Kniga, ni za ~as, ne ja
ispu{ta{e od svoite race.
Koga dojde vreme za `enidba, roditelite go svr{ija za devojka od dobar i carski
rod. No svetitelot toa nikako ne go saka{e, i den i no} gi kreva{e racete kon Boga za
molitva da go so~uva negovoto devstvo. Takvata silna molitva i qubov kon Boga, mu
pomogna da gi pobedi site razli~ni strasti, i od Neboto be{e praten sveti Arhangel
Mihail, koj brzo ja zede du{ata na negovata sopruga. Toga{ svetitelot gi zamoli svoite
roditeli da go otpu{tat od nivniot dom, za{to poka`uvaj}i se kako nekoj tvrd dijamant,
toj se upodobi na sveti Aleksej, ~ovekot Bo`ji129. Roditelite go otpu{tija so mir i taka
prepodobniot, zamina od svojata ku}a.
Na pat toj sretna nekoj |akon, koj se vika{e Toma, bratski se pozdravi so nego i
otkako sednaa pokraj patot, pominaa dolgo vreme, vo me|useben razgovor. Potoa, toj
legna da se odmori na toa mesto i malku zadrema. Vo sonot mu se javi Angelot,
Gospodov i mu re~e:
„Stani vozqubeno ~edo Bo`je i odi vo Ose~ko Pole, na mestoto {to }e ti go
poka`am i tamu izgradi hram na Ro`destvoto na Presvetata Bogorodica.”
Otkako stana od son, svetitelot se vrati nazad vo svojot dom i im raska`a s# na
svoite roditeli. Doznavaj}i za nebesnoto videnie na svojot sin, roditelite mu dadoa
dovolno bogatstvo za site potrebi i toj na mestoto, {to mu go poka`a Angelot, podigna
hram i ubavo go ukrasi130.
I povtorno, posle toa prepodobniot dojde vo Lesnovskata obitel i tamu se
zamona{i. Otkako dojde vo manastirot, toj mu se pokloni na igumenot, a manastirskiot
stare{ina gledaj}i go, go zapra{a:
„Zo{to ~edo dojde tuka? A bla`eniot mu raska`a na igumenot i mu objasni s#
podrobno. Igumenot go primi vo manastirot i mnogu denovi go ispituva{e so razli~ni
isku{enija, dodeka ne go vide negovoto smirenie i trpenie, negovoto podvi`ni{tvo vo
molitvata i taka go udostoi i go potstri`a vo angelski obraz.
129
Negoviot spomen se slavi na 17 mart.
130
Vo kratkoto prolo{ko `itie na Sv. Gavril se zboruva deka toj go izgradil i Lesnovskiot manastir:
„So predska`uvawe na velikiot arhistratig Mihail, otide vo Lesnovskata gora i sozida hram na svetiot
Arhistratig i nazna~i igumen i sobra monasi. Tuka go ostavi i siot svoj imot...”

187
 Otkako pomina malku vreme, prepodobniot padna pred nozete na igumenot, so
molba da mu dade blagoslov da se naseli vo nekoj skit, vo blizinata na manastirot, po
planinskata dolina sprema Zletovo. Igumenot mu dade blagoslov i prepodobniot otide
tamu i pro`ivea dosta denovi vo mol~ewe, osamenost i ne spiewe. Den i no} samo
proleva{e solzi i voznesuva{e srde~ni molitvi kon Boga, kako {to nekoga{ Avel gi
prinesuva{e svoite `rtvi na Boga. Mirjanite, koi doa|aa kaj svetitelot, dobivaa od nego
iscelenija od razni bolesti, a mnogumina se isceluvaa i od demonoopsednatosta. No za
da ja izbegne ~ove~kata slava, svetitelot go napu{ti i ovoj skit i premina vo mestoto
nare~eno Lukovo, vo nekoja mala {uma i tamu pro`ivea nekoe vreme. Taa {uma,
nikoj od lu|eto ne ja znae{e.
Eden den nekoj pastir pasej}i gi kozite, go vide prepodobniot kako stoi na
molitva, dojde kaj nego i padna na kolena pred negovite noze, baraj}i blagoslov.
Svetitelot mu re~e:
„[to saka{ ~edo?”
A pastirot stanuvaj}i re~e: „O~e sveti, poradi moite grevovi, site kozi mi
propadnaa od nekoja te{ka ognena bolest.“ Svetitelot mu re~e:
„Ne pla{i se ~edo, Bog }e ja preobrati tvojata `alost vo radost.” A tamu ima{e
eden izdlaben kamen, poln so voda, do`dovnica. Svetitelot se dobli`i do kamenot, gi
prekloni kolenata i gi podigna o~ite i racete kon neboto i Mu se pomoli na Boga. A
potoa ja prekrsti vodata so krstniot znak, zafati od nea vo eden sad, mu ja dade na
pastirot i mu re~e:
„Zemi ~edo i poprskaj gi kozite. Pastirot ja zede vodata, gi poprska so nea
kozite i site tie ozdravea, zaradi toa toj srde~no mu zablagodari na svetitelot.”
No sveti Gavril ja napu{ti i taa {uma i dojde vo edna dale~na i neproodna gora,
na planinata nare~ena Obli Vrv, a na gr~ki Strongilo. Tamu pro`ivea dolgo vreme, vo
post i samo izma~uvawe, bez son, podnesuvaj}i mnogu nevolji i maki od |avolskata
pakost. No toj so molitva gi progonuva{e |avolite, i protiv niv se utvrdi kako dobar i
cvrst dijamant. Tamu pro`ivea okolu 30 godini i tuka se prestavi vo ve~niot `ivot 131.
Nikoj od bra}ata ne znae{e za ovaa mala pe{tera, kade po~ivaa mo{tite na svetitelot, i
zatoa site padnaa vo golema `alost i gri`a, mislej}i deka toj se preselil na nekoe
dale~no mesto.
Negovoto telo se nao|a{e vo taa pe{tera, u{te 30 godini. Toga{ toj tri pati mu se
javil na nekoj ruski monah Josif, koj {to `iveel vo Sredec (Sofija) i bil smiren i
vozdr`an od sekakvi svetski raboti, bodar vo molitvata i postot i voop{to bogougoden.
Po prvoto videnie, monahot si pomislil deka toa e nekakva |avolska izmama. Drugata
ve~er, prepodobniot povtorno se javi i mu re~e na Josif:
„Poslu{aj me i pojdi na Obli vrv, tamu }e gi najde{ moite mo{ti, pa prenesi gi
vo Lesnovskiot manastir!“ Monahot, povtorno mnogu se ispla{i i ne pojde ni ovoj pat.
Svetitelot mu se javi i tretata no} i re~e: „Bog mi zapoveda da ti go ka`am toa,
{to ti go rekov.”

131
Prepodobniot Gavril se upoki na 15 januari vo prvite godini na 12 vek.

188
 Toga{ toj stana i otide kaj sofiskiot mitropolit i mu go otkri svoeto videnie.
Mitropolitot se raspra{a me|u lu|eto od bli`nite sela, dali vo taa eparhija ima planinsko
mesto, {to se vika Obli Vrv, a tie mu odgovorija deka vo eparhijata, nema takvo
mesto. Toga{ mitropolitot im napi{a na drugite episkopi i gi pra{uva{e za mestoto ili
zemjata, vo koe ili koja se nao|a Obli Vrv. Takvo pismo pristigna i vo Zletovo.
Tamo{niot episkop go pro~ita pismoto, se raspra{a za toa, i be{e izvesten deka Obli
Vrv se nao|a, vo negovata eparhija. Toga{ za toa go izvesti sofiskiot mitropolit, a toj
go zede so sebe mesniot episkop, monahot Josif i ostanatite sve{tenici i knezovi i otide
vo Lesnovskiot manastir. Toj, najprvin tamu odslu`i seno}no bdenie, a koga osamna,
mitropolitot go zede mesniot episkop, Josif i manastirskiot igumen i ostanatite
sve{tenici i otide so niv na Obli Vrv. Prethodnata no}, svetitelot povtorno mu se javi
na Josif, koj na son kako da se nao|a{e na edno mesto vo planinata, i mu re~e:
„Blizu sum do tebe od levata strana.“ Josif se razbudi od sonot, i vedna{ stana
na molitva.
I sega koga prepodobniot Josif dojde na mestoto nazna~eno od svetitelot vo
videnieto, vedna{ gi najde negovite sveti mo{ti, i toga{ mitropolitot so episkopot,
igumenot i ostanatite sve{tenici, monasi i knezovi, srde~no im se poklonija. Od niv
izleguva{e blagouhanie kako od blagomirisen krin. O, kakva golema radost i slava!
Mo{tite bea preneseni vo Lesnovskiot manastir i mnogumina vernici, dobija
iscelenija od razni bolesti. ^udotvornite mo{ti na sveti Gavril, po~ivaa mnogu godini
vo ovaa obitel i na site obzemeni od ne~isti duhovi, koi so vera kon niv pristapuvaa,
im davaa brza pomo{ i iscelenie.
Vo gradot Kratovo `ivee{e eden mo{ne bogat Ermenin, koj ima{e edna }erka na
koja desnata raka i be{e isu{ena. Koga dojde vo manastirot, se pokloni na svetite
mo{ti i istiot ~as, ozdrave rakata na devoj~eto. Prepodobniot, isto taka i na eden drug
knez, mu go isceli slugata od ne~ist duh.
Po nekoe vreme, koga vo taa zemja vladee{e golemiot bugarski knez Mihail132,
koj dobro ja ureduva{e vlasta i `ivotot vo svojata dr`ava, neprijatelot na ~ovekot (|
avolot), od zavist pottikna nekoj si Elin, silen ma` i mo{ne bogat po rod, po ime
Mavragan. Toj stana i zavojuva protiv Mihail i uspeja da ja zavladee negovata dr`ava.
No Mihail pak zakrepna, sobra vojska, trgna protiv poganiot Mavragan i po~na bitka
pome|u dvajcata voini: Mavragan go pobedi Mihaila i toj pobegna vo mestoto
Ratkovica. Tamu so svojata vojska, naide na eden voden izvor i sedna pokraj nego da
se odmori. Tuka toj gorko zaplaka, Mu se pomoli na Boga i re~e:
„Poradi moite grevovi neprijatelot me pobedi...” Knezot Mihail skru{eno bara{e
pro{ka i Mu blagodare{e na Boga, a potoa gi krena racete kon prepodobniot i re~e:
„Pomogni mi, prepodoben o~e Gavrile, mnogu ti zgre{ija moite roditeli i ne ti
poslu`ija dobro. I jas Te ostaviv i ja vidov nevoljata pred moive o~i, no sega te molam
132
Toj Mihail, mo`ebi bil golemiot vojvoda Mihail, koj {to, spored Kedrin, im pomognal na
vizantiskite vojski da ja razbijat 80 000-ta vojska na pe~enezite, koja go preminala zamrznatiot
Dunav. Vo sekoj slu~aj toj bil mestnen bugarski boljarin, a ne car Mihail Asen, za{to vo `itiata, kako
{to verodostojno pi{uva Jordan Ivanov, imeto “knez” se davalo na mestnite slovenski `upani i
voop{to toj jasno razlikuva car od knez.

189
sveti o~e: Smiluvaj se na mene gre{niot i na mojot narod, prosti mi i ne ostavaj ja
mojata dr`ava vo racete na neprijatelot...” Molej}i se taka, Mihail zadrema, a vo sonot
mu se javi sveti Gavril i mu re~e:
„Stani Mihaile, zemi dvajca vojnici naoru`ani so kopje i odi no}eska vo
Zletovo. Pojdi vo Ratkovica i ubi go Mavragana. Ne boj se, jas sum so tebe.”
Koga Mihail se razbudi, vedna{ im naredi na vojnicite i otidoa vo Zletovo. Be{e
no} - {est ~asot. Zede dva voina, naoru`ani samo so po edno kopje, kako {to mu
zapoveda prepodobniot, i dojdoa vo palatata na Mavragan. O, golemo ~udo! O,
semo}na Bo`ja za{tita! Tolku vojska i stra`a i nikoj ne gi zabele`a, kako egipetskiot
faraon, koga Bog go potopi vo moreto: O~i imaat i ne gledaat, u{i imaat i ne slu{aat
(Ps.). Tropnaa na vratata, kade {to spie{e Mavragan i so nevidlivata Bo`ja sila, taa
sama se otvori i vlegoa Mihail i negovite dvajca vojnici. Koga Mihail se sprema{e da
go upotrebi kopjeto, rakata mu zatreperi i toj se upla{i. No toga{ nenadejno, zad nego
se pojavi prepodobniot otec Gavril, ja fati negovata raka i go probode Mavragana.
Istoto go napravija i voinite i vedna{ izlegoa od tamu i koga po~na da se razdenuva, se
vratija doma. Mihail se krena so svojata vojska, ja napadna neprijatelskata palata, ja
zapali, ja porazi negovata vojska i ja istrebi kako p~enica od trwe i nastana golema
ti{ina. Od toga{ knezot Mihail postojano doa|a{e, kaj sveti Gavril na poklonenie,
dava{e obilni darovi s# dodeka, se upokoi vo Gospoda.
Po nego vlasta vo dr`avata ja zede Jovan Oliver, mo{ne ubav na izgled, a u{te
poubav po du{a, dobar brzopisec na mnogu jazici.Toj be{e prv sovetnik i pisar vo
dvorecot na srpskiot car Stefan silni. Bogoqubiviot knez ima{e golema revnost i
qubov, kon prepodobniot otec Gavril. Bidej}i, lesnovskiot manastir ima{e mala crkva,
knezot Jovan, po molitvite na Arhistrategot na Nebesnite Sili i na sveti Gavril, podigna
mnogu golema crkva i ja ukrasi so sekakov ukras. Svetitelot prave{e mnogu ~uda, a
vo zemjata vladee{e mir, pove}e godini. Me|utoa, podocna poradi zavista na |avolot,
Turskiot car Amurat od [am, so 300 000 vojnici trgna vo vojna protiv Srbite. Koga
dozna za toa, patrijarhot na Bugarija vo gradot Trnovo, se upla{i da ne bidat izgoreni i
uni{teni, pa zatoa dojde i gi zede svetite mo{ti na prepodobniot, gi prenese vo
Trapezir i gi polo`i, vo hramot na svetite Apostoli, kade {to le`at do denes i to~at
mnogu iscelenija. Amin!

190
 ЖИТИЕ НА ПРЕПОДОБНИОТ И БОГОНОСЕН
ОТЕЦ НАШ ЈОАКИМ ОСОГОВСКИ -
САРАНДОПОРСКИ

Господ наш Исус Христос, Кој царува и владее со небесатa, земјата,

морето и со сета друга твар, и Кој е над с#, и е Цар над царевите и Господ
над господарите, единствен бесмртен, Чија сила е недостижна и моќ
неизменлива, поради Својата неизмерна милост благоволи да се овоплоти
од Света Дева Богородица и да дојде на земјата, за да го ослободи
човечкиот род од ропството на ѓаволот, од мракот на незнаењето и да го
просветли со својата божествена светлина, упатuvaj}i go по патот на
покајанието, како што и Самиот Он, некаде во Евангелието вели: "Јас сум
светлината на светот и кој врви по мене нема да оди во темнина, туку ќ е
има живот вечен". Он навистина со Tело поживеа меѓу nas луѓето,
станувајќ и сличен на nas vo s#, освен во гревот, доброволно пострада
заради na{eto спасение и беше распнат и напоен со жолчка и оцет, умре и
третиот ден воскресна. По воскресението им се јави на Своите ученици и
апостоли, давајќ и им мир, потоа се вознесе на небесата и седна оддесно на
Отeцot, како што вели пророк Давид: "Се издигна Бог со восклици, Господ
со трубен глас". И по вознесението, на Своите апостоли и ученици им Го
испрати Светиот Дух, во вид на огнени јазици, ги исполни со различни
духовни дарови и ги испрати во светот, велејќ и им: "Одете и научете ги
сите народи, крштeвајќ и ги во името на Отecot, и Синot, и Светиот Дух, во
Троица едносушна и неразделна, едно Божество и Господство. А тие
(апостолите), помагани од Бога, со многу знаци и чуда ја исполнија сета
вселена со божествената проповед, избавувајќ и ги луѓето од длабоката
прелест и од мракот на незнаењето. Pриведувајќ и ги, кон светлината на
богорaзумието, site koi ja prifa}aa nivnata propoved, ги правеa причесници на
Синот Божји и наследници на Царството небесно.
Но нечестивиот, кој уште од почетокот му завидe на
спасението на ~ove~kiot род, не можешe да го поднесе ова, ами поттикна
гонење против христијаните. А кога ги мачеа Hristovite slugi, tie си велеа
еден на друг: "Ова е време благопријатно, ова е ден за спасение". Други пак
велеа: "Ако во Христа умреме, во Христа i ќ е живееме". И така бројот на
мачениците се множеше.

191
 Бог му рекол на Авраама за Израилците: "Семето нивно ќе биде, како
ѕвездите на небото и како песокот крај морето” Taka i ma~eni~kata krv, kako
seme poseano na dobra po~va, donese izobilen rod. Najubaviot, Bo`estven i
blagodaten plod, {to izrasna i sozrea od toa seme, be{e prvoto hristijansko carstvo na
sveti Konstantin Veliki. Otpovikuvaj}i se na neposredniot Bo`ji poziv, so silata na
Krsniot znak, toj gi pobedi site protivnici na Hrista i vospostavi mir i sloga me|u
Crkvata i hristijanskoto carstvo.
Hristovite voini, ma~eni za verata, bea oslobodeni od okovite i zatvorskite
temnici, ispovednicite na vistinata se vratija od progonstvoto, tie {to se krieja po
planinite i pustinite, poradi strav od ma~itelite, slobodno se vratija vo svoite domovi.
Hramovite posveteni na vistinskiot Bog, stanaa ukras na gradovite i selata, i vo niv
verniot narod po~na slobodno da Mu voznesuva slavoslovija, veli~anie i
blagodarstveni molitvi na svojot Spasitel. No toga{ se pojavi opasnosta od
sekularizirawe, (posvetovni~uvawe) na hristijanstvoto i negovo pretvorawe vo religija
me|u mnogute religii.
I blesnaa novite heroi na Hristovata vistina: svetite i bogoliki monasi,
podvi`nici, duhovnici, prorocite na Bo`jata volja - toj nebesen dvigatel na otporot vo
Crkvata, koj do den denes plamti kako `ivo i nezgaslivo ogni{te preku sveto-
predaniskata liturgisko-du{eiscelitelna crkvenost i duhovnost.
Tie nebesni heroi, izbraa друг пат,што води кон покајание и спасение: го
напуштаa овој свет, ги оставаa negovite бogatstva i примаa монашки начин на
живеење, одеa во гори, во пустини и во пештери и таму se podvizuvaa во
пост и молитва. Дење и ноќ е Му се молеa на Бога за себе и за светот. Така
be{e и со нашите отци - пустиножители: Јован Rilski, Јоаким Osogovski,
Прохор P~inski и Гаврил Lesnovski.
Не се знае од кое место, светиот преподобен отец наш Јоаким pristigna
во Осоговието. Kako mnogusvetla yvezda, toj se upati od zapad na istok i imaj}i
angel Bo`ji za svoj pazitel i voda~, dojde vo pustinata na Osogovskata planina, i se
naseli tamu, vnimavaj}i na sebe - samo vo Boga i molej}i se da bide udostoen da ja
dobie utehata na blagodatta na Svetiot Duh vo svojata du{a (v`delenoto). No naj
napred, toj eдна{ docna naвечерпристигнаводомотна eden blagoveren i mnogu
bogat кнез, којживее{e во tamo{noto село Градец. Кнезот во својот двор
има{e изграденo црквичка и Јоаким влеze во неа да Му се помоли на Бога.
По молитвата, седна пред црквата да се одмори. Во тоа време доjde ка јнего
bogoqubiviot кнез, zede blagoslov и започна разговор so nego. Zemaj}i zbor
prepodobniot mu re~e:
„Ete brate,ti se ispovedam otvoreno za s#... So mnogu trud dojdov tuka, za{to
slu{nav deka ovie krai{ta, osobeno Osogovskata planina, e mnogu pogodna za
mona{ki `ivot, a najmnogu za monasi koi {to sakat da se osamat i da Mu se posvetat
iskreno i celosno na Boga. Jas ne go poznavam ovoj kraj i ne gi znam pati{tata, a
sakam da otidam i da najdam takvo mesto, soglasno so mojata `elba. Zatoa te molam,
kako ovde{en `itel i poznava~ na krajov, poka`i mi nekoe takvo mesto!“

192
 Knezot vnimatelno mu gi opi{a на преподобниот okolnite predeli taka kako
{to e, i mu poka`aедно mesto,што се наоѓа{e покрај реката Сарандопор или
наречена u{te i Крива Река. I re~e:
„Po~ituvan moj ot~e, ova mesto e to~no takvo kako {to i e ugodno na tvojata
volja. Tamu ima edna mnogu ubava pe{tera, kakva {to bara{, no mestoto e strmno.”
I navistina, tamu ima{e eden osamen vrv, na koj se nao|a{e mo{ne golema
pe{tera.Кога го разгледа местото, prepodobniot so zadovolstvo go prifati
predlogot i sovetot na knezot i re~e:
„Slava na Boga i na Pre~istata Bo`ja Majka, koi blagovolija da me upatat mene,
bedniot, da najdam pogodno mesto za podvizuvawe i ostatokot od mojot `ivot da go
pominam spored Gospodovite zapovedi: vo molitva i post, vo solzi i bdenie, vo glad i
`ed, bez obleka vo stud, vo golemo trpenie i stradawe, ta otkako }e go pominam ovoj
kratkovremen pla~oven `ivot, da se udostojam so nebesnite blaga i da se izbavam od
stra{nata i neizdr`liva geena. A ti vozquben vo Hrista brate, pamti ja Bo`jata qubov i
posetuvaj me vo ovaa pustina, dodeka mojot duh so`itelstvuva so ova smrtno telo, ta
Bog, {tedriot daritel, da te obogati i tebe so Svoeto milosrdie i blagost!”
I ostana kaj blago~estiviot knez do utredenta.
[tom osamna, bla`eniot stana i izleze od toa mesto, pa ispolnet so nebesna radost
trgna po svojot pat, vospevaj}i Go i slavej}i Go Boga, so zborovite na psalmopeecot:
„Vrati se du{o moja vo svojot pokoj, za{to Gospod ti pravi dobro” (Ps. 114:7), i u{te:
„Nau~i me Gospodi na patot po koj da odam, za{to kon Tebe ja voznesuvam svojata
du{a” (Ps. 142:8).
Koga dojde na mestoto, koe {to Bog mu go prigotvi i {to se narekuva{e
Sarandopor, tamu toj gi pominuva{e godinite od svojot `ivot. Ne se znae to~no kolku
vreme prestojuva{e vo taa pe{tera, nopodocna otide vo druga pe{tera, isto taka vo
polite na Osogovskata planina pokraj rekata Skupica, poto~no eden od tamo{nite
potoci, koj voobi~aeno se narekuva Babin dol, kade {to go pomina ostatokot od svojot
`ivot. Dobro se bore{e, so dobar podvig se podvizuva{e (2Tim. 4:7), so razli~ni
trudovi se smiruva{e sebe si, so ~esti vozdi{ki kon Boga, so bezbrojni
kolenopreklonuvawa, so post i neprestajni seno}ni stoewa vo besoni molitvi i topli
solzi, besedej}i so svojot Gospod den i no}. Zaradi toa se udostoi od Boga, so darot da
lekuva razni bolesti.
Koga nabli`i vremeto da se prestavi, toga{ po Bo`ja promisla, kaj nego vo
planinata dojdoa dvajca ma`i. Otkako gi zdogleda toj im re~e:
„Koja e pri~inata bra}a, {to dojdovte kaj mene, vo ova pusto mesto? Kako {to
gledam, vie ste poti{teni od nekakva golema taga.“
Tie mu odgovorija: „O~e nие сме ловџиии po obi~aj одиме на лов по
планините, za{to од тоа живееме. So Bo`ja pomo{ seкогаш imavme dobar lov i
ne se враќ аvme празни, но сега, ете скитаме неколку дена, но неможевме да
уловиме ништо. И eve, si odime doma so prazni race.“
Кoga gi slu{na tie zborovi, prepodobniot Joakim se so`ali nad nivi im re~e:
„^eda, sega ve}e se stemnuva. Ноќ евајте ve~erva кај мене, а утре so mir ќ е
си појдете дома!”Ловџиите го послушаa starecot и останаa kaj nego.

193
 Утредента тие тргнаa по долот, но свети Јоаким не им даde да odat по
тој пат, иако тој бe{e многу покус. Im zapoveda да se upatat vo obratna nasoka,
да се искачат na osojnata strana на planinskiot vrv i od tamu да си одат дома.
Poslu{nite lovxii trgnaa na pat, kako {to im zapoveda prepodobniot, i otkako dojdoa
na vrvot, ulovija bogat lov, se raduvaa i Go slavea Boga, Koj po molitvite na
prepodobniot im ja ispolni nivnata `elba. Toga{ zedoa ko`a od eden elen, {to go
ulovija, se vratija kaj svetitelot, mu soop{tija deka Bog po negovite molitvi im dade
dostен lov i mu ja poklonija elenskata ko`a, za da si napravi opinci. No svetitelot im
re~e:
„^eda, jas nemam potreba od ni{to, odnesete si ja ko`ata doma, no doa|ajte
po~esto kaj mene na poseta!“
Otkako ja isprosija negovata molitva i blagoslov, blago~estivite lovxii, radosni
si otidoa doma, i navistina od toga{ tie ~esto go posetuvaa prepodobniot starec i za
vozvrat na toa vo svoite domovi sekoga{ imaa s# vo izobilstvo.
Pomina dosta vreme, koga lovxiite povtorno dojdoa kaj prepodobniot na poseta
i za blagoslov. No go najdoa starecot, ve}e preminat od ovde{niot `ivot vo ve~nite
obiteli, i poradi toa se ispolnija so golema taga i `alost. Toga{ пред пештерата
издлабиja гроб и во него ги положиja неговите свети мошти. Од нив
излегува{e благоухание, {to ја исполнува{e пештерата и целата okolna oblast.
Dvajcata lovxii ~esto pati doa|aa na negoviot ~esen grob, kadea temjan, palea sve}i i
mu se molea kako na nivni zastapnik pred Hrista, `ivotodavecot. I taka tie pravea
neprestajno, preku site denovi na svojot `ivot.
Potoa mina dolgo vreme i narodot od tie pokolenija izumre. Vo denovite na
vizantiskiot imperator Manuil Komnen Bagrenorodни (1143-1180 g.), Bog posaka da
go proslavi svojot ugodnik i da go obnovi svoeto mesto, za{to pove}e ne mo`e{e da
trpi, svetilnikot da se krie vo sad pod kapak, ili da se misli deka }e se skrie grad na
vrv planina (Mat. 5:14,15).
Vo onie dni, vo Ov~epolskiot kraj vo seloto Osmidol, ima{e eden sve{tenik koj
se vika{e Teodor. Negovata sopruga umre i Teodor razmisluva{e dali da izbere
mona{ki `ivot ili ne. Toj ima{e tatkova sestra - tetka, otide kaj nea i $ otkri deka saka
da se zamona{i. Blagorazumnata `ena, otkako gi islu{a tie zborovi, ja obzede `alost.
No taa go pottiknuva{e da go prifati toj pat i kako mjka {to so~ustvuva so bolkata na
svoeto dete go utvrduva{e vo taa misla, i re~e:
„^edo, koga bi znaela deka }e mo`e{ da go izdr`i{ podvigot na molitvata i
bdenieto, gladot i `edta, da bide{ tivok i krotok, smiren i poslu{en, qubezen kon site,
nezavidliv, bratoqubiv, negordeliv, nezlopamtiv, milostiv kon bednite,
samopo`rtvuvan i nelicemeren, toga{ bi te poddr`uvala da trgne{ po toj pat. Za{to
takvi se dobrodetelite na monasite. Sum slu{nala deka nema druga vera, kako
hristijanskata i drug ~in kako mona{kiot. Ete za{to e dobro i ti da izbere{ takov pat, so
mnogu qubov da ja privede{ svojata du{a kon Hrista i da ja spasi{, a voedno da
stane{ posrednik za spasuvawe i na drugi du{i!”
Teodor usrdno go primi dobriot sovet na svojata tetka i gi primeni na delo
nejzinite zborovi, go ostavi svetot so negovite upraviteli na temninata od ovoj vek (Ef.

194
6:12), i kako elen {to vo vreme na `etva tr~a kon vodni izvori (Pс. 41:2), taka i toj se
zapali so qubov kon Hrista i kopnee{e da go dobie sakanoto. Otide na Osogovskata
planina na mestoto Sarandapor, za{to ima{e slu{ano deka na toa mesto prepodobniot
otec Joakim go izvr{il svoeto isposni~ko i ramnoangelno `itie. I toj posaka da se naseli
na istoto mesto i tuka da se podvizuva po molitvite na svetitelot.
Potoa se vrati vo svoeto selo, dojde vo svojot dom za da go razdade svojot imot
i da zeme s# {to mu e potrebno za `ivot vo pustina, i $ raska`a na majka si za svojata
odluka da se zamona{i. A preku no}ta mu se javi nason prepodobniot Joakim i mu
re~e:
„Teodore, kade si namislil da odi{?” A toj se upla{i i re~e: „Gospodine slu{nav
za na{iot svet otec Joakim, koj {to `iveel vo polite na Osogovskata planina, na mestoto
Sarandapor. Po negovite sveti molitvi i so Bo`ja pomo{ i jas nedostojniot i gre{niot
posakav da `iveam na istoto mesto, so nade`: Bog i moite stapki da gi upati kon
ispoplnuvawe na Bo`jite zapovedi!”
Toga{ svetitelot pristapi kon nego, go oseni so krsniot znak, od svojata pazuva
izvadi eden mal pozlaten sad, gi namokri svoite race so te~nosta {to be{e vo nego i
po~na da mu gi pomazuva glavata, liceto, racete i gradite. Go blagoslovi i mu re~e:
„^edo, odi si so mir, pazen od Bo`jata blagodat!” Teodor skokna od sonot,
vedna{ razbra kakvo videnie i blagoslov dobi i Go proslavi Boga i Negoviot svetitel.
I nikomu ne ka`a za svoeto videnie, dojde na spomnatoto mesto, se naseli tamu i
si vele{e:
„Toa e mojot pokoj za navek; tuka }e se naselam za{to silno go zasakav” (Ps.
131:14). Voznesuva{e kon Boga i drugi pofalni i blagodarstveni molitvi, oblivaj}i go
so solzi svoeto lice. Otkako si najde eden bogovdahnoven duhovnik, nemu mu ja
prekloni svojata glava i be{e postri`en vo mona{tvo pod imeto Teofan. I taka so
kosata na glavata gi otse~e i strastite i pohotite 133, i stana prviot igumen na toa mesto,
kade so Bo`jata pomo{ i po molitvite na svetitelot se sobraa mnogu monasi.
Po nekoe vreme igumenot Teofan zapo~na da gradi crkva vo imeto na svetiot
otec Joakim. I otkako sobra s# neophodno za gradewe na crkvata, ve}e po~na da
razmisluva za nejzinoto zavr{uvawe. Toga{ mu dojde misla za isposni~kite trudovi i
stradawata na prepodobniot otec i za negovite sveti mo{ti polo`eni vo grobot. I bidej}i
ne znae{e kade le`i negovoto sveto telo, zatoa so skru{eno srce po~na da se moli:
„Ugodni~e Bo`ji, jas gre{niot tvoj sluga ne sum dostoen ni da pomislam takvo
ne{to i da ja spomnam taa misla na tvoeto prepodobie, no zaradi svoite sveti i ~esni
molitvi ne preziraj gi molitvite na nas gre{nite! Poka`i ni ja tvojata dobrina, poka`i ni
ja nam bednite tvojata milost, otvori ni go nepristapnoto sokrovi{te na tvoite sveti
mo{ti, ta koga }e gi vidam da Go proslavam Boga, Koj te proslavi tebe! I poka`i ni ja
svojata golema vera, po golemata smelost na tvojata svetost!“
Vedna{ blesna svetlina kako molwa, se razdvi`i zemjata i se poka`a grobot,
kade {to le`e{e negovoto prepodobno telo, i celata okolina se ispolni so blagouhanie,
kako od razli~ni cve}iwa. Igumenot i site ostanati so nego mnogu se ispla{ija, za{to gi

133
Izraz upotreben vo `itieto na sv. Jovan Rilski.

195
osvetli svetol oblak i site tie so umilenie i qubov, obleani vo topli solzi dojdoa i se
poklonija na negoviot ~esen grob, zedoa so svoite race eden prst od svetoto telo i
voznesuvaa pofalni pesni kon Boga i kon Negoviot ugodnik:
„Raduvaj se, vospitaniku na pustinata! Raduvaj se, odobrenie na monasite!
Raduvaj se, svetilo na nezaleznoto Sonce! Raduvaj se, prepodoben Joakime - nebesen
~oveku i zemen angelu! Koj ~ove~ki um mo`e dostojno da te vosfali ili kakvi pesni }e
mu vospee na tvoeto prepodobie? O, prepodoben ot~e, ne prestanuvaj da se moli{ za
tvoite slugi, ta i nie gre{nite, koga }e go pomineme ovoj kratkovremen sueten `ivot, da
te imame za na{ topol molitvenik, pred Boga vo denot na stra{niot sud!
So takvi i mnogu drugi pofalni i blagodarstveni nadgrobni pesni, bra}ata so
igumenot, go vospevaa prepodobniot bogoproslaven otec Joakim.
Po javuvaweto na ~esniot grob, crkvata be{e zavr{ena i igumenot i bra}ata
sekojdnevno izvr{uvaa bo`estveni slu`bi za slava i pofalba na svetitelot.
Otkako mina kratko vreme, sveti Joakim mu se javi na son na igumenot i mu
re~e:
„Dobro e {to poskoro da gi izvadi{ moite mo{ti od grobot, bidej}i jas umrev
osum godini pred golemoto zatemnuvawe134 i ve}e pedeset godini `iveam vo ovaa
temnica!” Igumenot mu re~e na svetitelot:
„Gospodine moj, jas bi sakal vedna{ da ja ispolnam tvojata zapoved, no se
pla{am od okolnite lu|e, a najmnogu od mesnite knezovi. No ako zapoveda tvojata
Svetost, jas }e gi povikam, pa zaedno so niv da go zememe tvoeto sveto i netleno
telo?” A svetitelot mu re~e:
„Zarem ne razbira{, ako bi sakal na takvi lu|e da se predadam sebe si, zo{to
toga{ treba{e da te dovedam tebe vo mojata obitel? No ti velam, ostavi go stravot i
sekoja gri`a, i napravi go brgu, toa {to ti go zapovedam, ta sekoj {to so vera }e dojde
kaj mene, da go primam so qubov. Oti ako knezovite gi izvadat mo{tite, tie }e sakaat
da se nare~at ktitori, no jas vi velam:
„Na nikoj duri ni misla da ne mu dojde da se nare~e ktitor na mojata obitel,
za{to jas }e bidam ktitor na moeto mesto!”
No igumenot od strav se odnesuva{e nebre`no kon taa zapoved na svetitelot, i
koga pomina malku vreme, prepodobniot, pak dojde na son kaj igumenot i so gnev mu
re~e:
„Ti seu{te li ja zadr`uva{ mojata voлja vo tvoeto neposlu{anie i ne se
pot~inuva{ na mojata zapoved? Ili saka{ da si nanese{ na sebe te{ki i stra{ni epitimii i
maki? Jas se nadevam so silata na Duhot Bo`ji da te izbavam od idnite ve~ni maki, ta
tuka od gnile`nite lu|e li, ne mo`am da te izbavam? Stani i dojdi vo planinata da ti go
poka`am drvoto, od koe treba da napravi{ kov~eg za moite mo{ti!”
Igumenot, nasproti svojata `elba da ne se pod~ini poradi stravot od lu|eto, stana
i otide vo planinata na mestoto „Trite kladenci”, kade svetitelot mu go poka`a drvoto
za izrabotka na kov~egot.

134
Golemoto zatemnuvawe - 19 mart 1113 g. Spored toa prepodobniot se upokoil na 16 avgust 1105
g.

196
 Utredenta igumenot stana od son, otide vo planinata i go najde drvoto, {to mu
go poka`a svetitelot. Voshiten, za{to najde to~no taka, kako {to mu be{e poka`ano na
sonot, igumenot Teofan go proslavi Boga i svetiot otec Joakim i kako {to mu be{e
zapovedano go napravi kov~egot. Potoa toj naredi site bra}a da se soberat vo crkvata i
da odslu`at seno}no bdenie. A, utredenta napravija litija, so sve}i i kadila, pa peej}i i
slavoslovej}i dojdoa do ~esniot grob, gi zedoa mo{tite na svetiot otec od koi te~e{e
miro i se {ire{e blagouhanie, gi polo`ija vo kov~egot so ~est i slava, gi prenesoa i gi
polo`ija vo zadniot del na crkvata, posvetena na svetiot Joakim. I toga{, oblevaj}i se
vo topli solzi, pristapija so srde~na qubov da mu se poklonat na svetitelot i da gi
celivaat negovite sveti mo{ti, slavej}i go velikiot daritel Gospod, Koj {to im dade
takva blagodat. I site, od onie koi pristapuvaa, koi bea sakati, bolni ili obzemeni od
ne~isti duhovi, {tom }e se doprea, do mo{tite na svetitelot, se isceluvaa.
Vesta za prekrasnite i preslavni ~udesa na prepodobniot otec, se raznese niz
celata taa oblast. Reka od narod doa|a{e na poklonenie kaj svetitelot, nosej}i mu sve}i
i temjan.
Vo onie dni trojca bra}a - knezovi, vladeeja so zemjata. Koga slu{naa deka
svetite mo{ti na prepodobniot otec Joakim, vr{at golemi i preslavni ~uda, dvajcata
pomladi bra}a stanaa i so darovi otidoa kaj svetitelot na poklonenie, i otkako go dobija
negoviot blagoslov se vratija doma, raduvaj}i se i slavej}i go Boga. No najgolemiot
brat, pod dejstvo na |avolot, po~na da se gnevi i da govori:
„Od kade se najde toj monah, koj izvr{i takva drskost i gi otkopa svetite mo{ti,
{to se nao|aa vo mojata dr`ava? Toj bez nikakov strav i bez jas da znam, se osmeli da
gi izvadi od zemjata, i ne najde za potrebno da izvesti za toa nekoj od nas. No, neli mi
e dozvoleno da pravam {to sakam vo mojata oblast i nikoj ne mo`e da mi go zabrani
toa pravo? Jas }e napravam poseben kov~eg i vo nego }e gi polo`am svetite mo{ti na
otec Joakim.”
Otkako go re~e toa knezot, povika eden drvodelec i mu nara~a da napravi
kov~eg. Drvodelecot otide vo {umata, najde edno drvo, go prese~e i go dovle~e i
ostavi blizu do crkvata. Otkako go izdelka, nastapi ve~erta i si misle{e, idniot den da
go napravi kov~egot. Taa ve~er, drvodelecot legna da no}eva pred crkvata. Na polno}
manastirskite bra}a, gi razbudi silna vikotnica:
„Pomagajte bra}a! Pomagajte oti zaginav!” Kalu|erite se razbudija i razbraa
deka vikaweto e od drvodelecot. Igumenot dojde do nego go fati za raka, go prekrsti i
mu re~e:
„Stani ~ove~e, {to ti stana? Zo{to vika{?” Drvodelecot stana, po~na da pla~e,
da se krsti i da povtoruva:
„Gospodi, pomiluj me i prosti mi!” ... Otkako igumenot go pra{a {to mu se
slu~i, toj odgovori:
„Knezot, o, sveti ot~e me natera, prosti mi! Gospodi pomiluj me!” Drvodelecot
pojde, go zede drvoto i go frli vo dlabokata provalija. Koga se razdeni, toj saka{e da si
zamine, no igumenot go zapra{a:
„Ka`i mi brate {to se slu~i?” Drvodelecot odgovori:

197
 „Poslu{ajte me, o~e igumene i site bra}a! No}eska sonuvav deka me napadna
eden golem i silen yver i saka{e da me izede. Od ustata, mu izleguva{e silen plamen.
Toa be{e Bo`ja kazna, za{to go poslu{av knezot, i go navrediv sveti Joakim. Otkako
go ka`a toa, toj ja ostavi rabotata so kov~egot i si otide doma.
A knezot prodol`i da se gnevi na igumenot. No praveden e Bo`ijot sud, kako {to
rekol prorokot: „Izlej ja vrz niv jarosta Svoja, i plamenot na Tvojot gnev da gi opfati,
`iveali{teto da im se zapusti” (Ps. 68: 25, 26). Po malku vreme, umre sinot na toj knez
i toj zapadna vo golema `alost, taka {to negoviot gnev protiv igumenot se smiri. No
koga pominaa 40 dena od smrtta na sin mu, |avolot povtorno go razgore gnevot vo
nego i toj saka{e da go poni`i igumenot i da go izbrka od negovata obitel. Razgneven,
knezot dojde vo svetata obitel za vreme, koga igumenot zaedno so bra}ata
privr{uva{e, so peeweto na ~asovite135.
Pred crkvata ima{e eden golem kamen napraven od Boga kako stol. Na toj
kamen sednuval igumenot, koga izleguval od crkva. No edna{ mu se javil sveti
Joakim i mu rekol:
„Od sega da ne sedi{ na toj stol, oti toa e moj stol.” I ottoga{ ne samo {to
igumenot ne sedel na nego, ami ne dozvoluval da sedi i bilo koj drug. Knezot koga
dojde, sedna na toj stol i mu se razvika na igumenot:
„Kalu|ere kako taka samostojno, bez strav i bez jas da znam za toa, se osmeli
da gi izvadi{ svetite mo{ti, zo{to toa se slu~uva vo mojata dr`ava? Zo{to go napravi
toa? Ne znae{ li deka vo mojata oblast, nikoj ne smee da mi se sprotistavuva? A ti se
osmeli. tolku drsko da ja poni`uva{ mojata vlast!”
I so gnev, mu iznaka`a mnogu drugi zborovi. Igumenot mu re~e:
„Poslu{aj knezu i ne se gnevi naprazno! Jas tri pati odbivav da ja izvr{am taa
rabota, no otkako samiot svetitel, so golema strogost mi zapoveda, jas ja izvr{iv i so
strav gi izvadiv svetite mo{ti. Sega {to ima me|u mene i tebe ~ove~e? Ete go
svetititelot ovde! Koj saka da pravi ne{to neka pravi! I ti si isto taka tuka, pa pravi
kako {to saka{! Jas stojam pome|u vas!”
Koga go islu{a toa knezot ja ostavi jarosta na svojot gnev, zlobniot izraz na
liceto mu se izmeni, brzo otide vo crkvata i mu se pokloni na svetitelot, so radost gi
celiva negovite mo{ti i so molba pobara pro{ka od igumenot. Otec Teofan go udostoi
so pro{ka i blagoslov. Potoa odslu`i sveta bo`estvena liturgija, a po nea vlegoa vo
trpezarijata i dovolno se proveselija. Koga stana od trapezarijata, knezot povtorno dobi
pro{ka od igumenot i bra}ata i sedna na kowot za da si odi doma. No se slu~i,
prekrasna Bo`ja gri`a i sveto ~udo, kowot se ispla{i i po~na da skoka, knezot padna na
zemjata i se zdobi so te{ka povreda na nozete. Taka be{e izobli~eno, negovoto
ne~ove~no, nasilstvo nad manastirot. Napravija nosilo i go odnesoa vo negoviot dom.
Otkako mina izvesno vreme, svetitelot mu se javi na son na eden od negovite slugi i
mu re~e:
„Ka`i mu na svojot gospodar da odnese dar na svetata obitel, za da dobie
iscelenie za osum dena!”

135
Bogoslu`bi od crkovniot tipik vo tekot na denot.

198
 Slugata mu ja prenese porakata od svetitelot, na svojot gospodar. A knezot,
koga go slu{na ka`uvaweto na svojot sluga, vedna{ zapoveda, nekolkumina od svoite
momci da zemat od negoviot imot: najnapred kowot, {to mu gi predizvika bolkite,
osum ovci i dva vola i zaedno so drugite darovi da gi odnesat kaj svetitelot, i vele{e:
„Gospodine moj sveti ot~e, prosti mi mene gre{niot! Prosti mi go moeto
ne~ove~no nasilstvo, so koe {to zgre{iv svesno i nerazumno!”
Koga pominaa osum dena, po molitvite na svetitelot bolniot, dobi celosno
iscelenie.
Na Osogovskata planina i toga{ kako i sega ima{e ov~ari - Vlasi. Eden den,
trojca od tie ov~ari, po~naa da si `neat, od manastirskata niva, {to se nao|a{e kaj
mestoto „Tri kladenci”. Koga o`neaa po edna do dve rakatki, racete im se zdrvija i im
se zalepija za teloto, a srpovite i o`neanite snopja, ostanaa na nivata. Taka so zdrveni
race, ov~arite se vratija vo svoite kolibi i celo leto ne mo`ea ni{to da rabotat. Najposle,
si spomnaa za sveti Joakim i si rekoa eden na drug:
„Da pojdeme kaj svetiot otec, da mu se pomolime da ni prosti.” Edniot od niv
re~e: „Odete prvo vie, pa ako vi prosti, toga{ i jas }e otidam da se pomolam za sebe,
ako li vam ne vi prosti, zo{to da se ma~am? Taka, dvajcata ov~ari otidoa vo
manastirot, mu se ispovedaa na igumenot za s# {to napravija. Istovremeno vo
manastirot se nao|aa i drugi dvajca ov~ari, koi napravile nekakva {teta na svetata
obitel. Site tie zaedno se molea i sveti Joakim im prosti, a bolnite celosno ozdravea.
I u{te sakame da go spomneme ~udoto na svetitelot so eklisiarhot, koj be{e
postaven od igumenot i bra}ata da odgovara za crkvata i da pazi na podarenoto
manastirsko zlato. No |avolot mu vlo`i pomisla da zema tajno, po malku od crkovnoto
zlato i da go sokriva, dodeka napolni edno grne. Koga go napolni, go zakopa na
gumnoto. Toga{ dojde no}e svetitelot na son kaj igumenot, i go odnese na mestoto
kade be{e skrieno zlatoto od spomnatiot eklisiarh i mu naredi da kopa. Koga po~na da
kopa, najde grne polno so zlato. I mu re~e svetitelot na igumenot:
„Toa zlato, eklisiarhot tajno go zema{e i go sokri tuka. No pove}e da ne go
vnesuva{ vo crkvata, za{to e prokleto, tuku potro{i go na drug na~in, kako {to saka{!”
Utredenta igumenot otide sam na mestoto za da se uveri dali e vistinsko javuvaweto,
ili bilo prividenie, i najde taka kako {to mu poka`a svetitelot. Toga{ go povika
eklisiarhot i mu zapoveda da kopa na toa mesto.Toj i protiv svojata volja po~na da
kopa i go izvadi skrienoto zlato. Koga vide deka e izobli~en negoviot prestap, toj
padna pred nozete na igumenot, prosej}i pro{ka. A zlatoto posaka da go vrati vo
crkvata, no igumenot mu re~e:
„Onoj {to mi go poka`a toa mesto, toj mi zapoveda toa zlato da ne go vra}ame
pove}e vo crkvata, za{to ne e blagosloveno.”
I povtorno svetitelot mu se javi na igumenot i mu re~e: „Da znae{ deka vo
vremiwata {to sleduvaat, }e se preumno`at grevovite na ~ove~kiot rod, blago~estieto i
pravoslavieto, }e postradaat od nasilstvoto na bezbo`nite agarjani, mnogu sveti
mesta }e bidat zapusteni, }e zamol~at slavoslovijata vo svetite manastiri, mnogu tela
na svetitelite, }e bidat preneseni od nivnite obiteli na drugi mesta. No, jas se nadevam

199
na silata Hristova i na Negovata Pre~ista Majka, deka moite mo{ti, nema da bidat
preneseni od ova mesto, nitu mojot hram da bide zapusten.”
Свети Јоаким be{e и останува невидлив игумен и настојател на својот
манастир и на браќ ата во него. Многу често, невидливо ги накажува{e
непослушните monasi. Еве еден од многуте примери: Edna{ koga be{e praznik
na prepodobniot otec i se pee{e ve~ernata bogoslu`ba, |avolot vlo`i kavga me|u dvajca
manastirski bra}a, i nastana golema karanica me|u niv. Koga izlegoa od crkvata,
edniot padna pred nozete od drugiot, baraj}i pro{ka i poka`uva{e smirenie. No drugiot
se raspali vo svojot um od gordost, se ozlobi i ne posaka da se pomiri so svojot brat,
tuku si otide razgneven. Dodeka bdenieto prodol`uva{e, bratot, koj razgneven izleze
od crkvata, naedna{ se najde frlen vo dolot od desno na crkvata i nastana seop{ta i
golema voznemirenost. Bra}ata so sve}i slegoa vo dolot i go najdoa od visoko
padnatiot brat, kako sedi bez nikakva povreda i go izvedoa zdrav. Site go proslavija
Boga i svetiot otec, koj {to pravi takvi prekrasni i preslavni ~uda. Идната ноќ
светиtelot му се јави на калуѓерот, koj padna vo dolot и муре~e:
„Тоа ти се случи, затоа што не сакаше да се простиш со твојот духовен
брат. Знај дека за секоја грешка казнувам, а за секое добро наградувам. Ова
го сторив за да им служи, како пример и поука на другите. Утре да
поставиш крст на тоа место и да дадеш завет пред Бога и пред mene дека ќ е
им проштеваш на сите, koi ќ е ти згрешат“.
Igumenot so bra}ata imaa vakov ustav: ponedelnik, sreda i petok da ne jadat
ni{to. No vo tie denovi, koga izlegoa vo planinata sekoj po svojata rabota, mnozina od
niv tajno jadea od {umskite plodovi, {to gi nao|aa i si velea na sebe deka toa ne e grev,
bidej}i taa hrana e ovo{je. No svetitelot mu se javi na son na igumenot i mu re~e:
„Zo{to taka nebre`no si gi ostavil bra}ata i ne ja ispituva{ podrobno sekoja
nivna projava, dali `iveat spored zapovedite i predanieto? Mislat deka se vo post i
vozdr`anie, a odat vo planinata i jadat od ovo{jata, {to gi nao|aat tamu. Ne znae{ li
deka za predanijata, {to tie ne gi ispolnuvaat, Bog od tebe }e bara odgovornost?”
Koga gi slu{na tie zborovi od svetitelot, igumenot mnogu gi sovetuva{e bra}ata i im
zabrani, zapoveduvaj}i im ponatamu da se pazat od takvo bezakonie.
Vo vremeto na bugarskiot car Kаlojan (1119-1207), vo predve~erieto na
praznikot Uspenie Bogorodi~no (15 avgust), sveti Joakim se javi na son na eden od
manastirskite slugi i mu re~e:
„Odi, ka`i mu na igumenot deka na denot, koga se slavi mojot spomen (16
avgust), vo manastirot }e dojde carot na poklonenie i molitva. Zatoa da prigotvat
bogata trpeza i da go pre~ekaat dobro!”
Utredenta, slugata mu go soop{ti na igumenot svoeto snovidenie. Igumenot
prati dvajca |akoni, koi kupija s# {to be{e potrebno za sve~ena i bogata manastirska
slava. Na praznikot na sveti Joakim, carot Kolojan navistina dojde, vo svetata obitel,
kako {to javi svetitelot.
Eden od bra}ata be{e ekonom. Pod dejstvo na |avolot, be{e zavladean od
porocite na licemerieto i zavista, be{e nequbezen kon bra}ata, skriva{e mnogu ne{ta
od manastirskite potrebi, a najmnogu se be{e predal na strasta na piewe vino, za {to si

200
be{e na{ol dru{tvo sli~no na sebe, oddadeno na toa bezakonie. Poradi toa, pod
dejstvo na lukaviot, toj stigna do golemo samomnenie deka e najva`noto lice vo
upravuvaweto na manastirot. Okajaniot, otkako ja pogazi svojata sovest i otkako se
ispolni so zavist, zapo~na da mu zdodeva na eden od eromonasite, da go izobli~uva i
da veli, deka toj tajno si prisvojuva od prinesenite darovi na manastirot. Nerazumniot
ekonom ne gledaj}i ja gredata vo svoite o~i, se fati za malata slamka na svojot bli`en
(Mat. 7:4). Edna{ јeromonahot mu ka`a:
„Brate, Bog neka gi izobli~i delata na sekoj od nas i svetiot otec da bide sudija
me|u tebe i mene! Bog znae deka jas gi nosam site prinosi kaj vas, no ti }e
odgovara{ za toa {to go zboruva{!”
I {to se slu~i? Ekonomot, koj go vr{e{e toa bezakonie, zapadnat vo
samomnenie i gordost, mislej}i deka pravi dobro, vedna{ be{e izobli~en od
pravedniot sud na svetitelot, nenadejno po~na da bega vo planinata. No bra}ata
potr~aa po nego, go fatija i cvrsto go vrzaa. Dojde sve{tenikot i po~na da go
raspituva:
„Zede li ti brate, ne{to od manastirskiot imot?”
Toga{ ekonomot nevolno se izobli~i samiot sebe: „Da ot~e, jas zemav i zatoa si
zaslu`iv vakva odmazda i presuda od svetitelot!“
Liceto mu be{e izmeneto i ima{e dobieno, mnogu grozen izgled. Bra}ata sakaa
da go vovedat vo crkvata, za da napravat molitva za nego, me|utoa ~etiri silni ma`i ne
mo`ea da go vnesat vnatre. So golema maka odvaj uspeaa da go dovle~at do mostot
nad potokot, koj se nao|a{e pred crkvata. A toj vika{e kon bra}ata:
„Zo{to me ma~ite i ~etvorica du{i nasila me vle~ete, i me prinuduvate da odam
napred, koga zad mene celoto mesto e polno so takvi, koi me vra}aat nazad?”
Otkako cvrsto go vrzaa i postavija eden od bra}ata da go vardi, go ostavija na
toa mesto i sekoj si zamina po svojata rabota. No bratot koj treba{e da pazi na nego,
zadremal i zaspal. A toj so svoite zabi go raskinal ja`eto, so koe {to be{e vrzan,
pobegnal, do{ol do golemata skala od kade {to zapo~nuva{e patot sproti crkvata, i se
frlil od tamu. I pove}e ne mo`ea da go najdat. Mnozina bea obzemeni, od golem strav
poradi ovoj slu~aj.
Vo onie vremiwa koga caruva{e carot Vatac, zavladea golem mir po celata
zemja, i narodot se sobira{e od site strani za praznikot na svetiot otec Joakim. Dojde i
eden monah od Veles, koj se vika{e Aresenij. Be{e izvr{eno, seno}no bdenie i
tor`estveno slavoslovie. Koga dojde vremeto za poklonuvawe na svetite mo{ti, site
pristapuvaa so srde~nost, qubov i topli solzi, so sve}i i temjan i gi celivaa svetite
mo{ti na prepodobniot otec. Koga pristapi da celiva i spomnatiot monah, se naitri
tajno da zeme eden od malite prsti od racete na svetitelot, otkako dade zavet kon nego
deka sekoga{ }e go praznuva negoviot svet spomen, i bez nikoj da vidi gi polo`i vo
krpa. Utredenta, otkako zavr{i seno}noto bdenie, raduvaj}i se i falej}i go Boga, sekoj
si zaminuva{e vo svojata }elija, a toj, spomnatiot Arsenij, izleze posleden od crkvata,
nosej}i ja so sebe, ~esticata so mo{tite na svetitelot. Me|utoa, pred crkvata po~na da
se teteravi kako zamaen od pijanstvo, svetitelot kako da saka{e da go turne vo
dlabokata provalija. Eden od bra}ata go zabele`a, otide do nego i mu re~e:

201
 „[to ti stana brate? Zo{to taka se teteravi{?“
A toj so strav i sram mu go ispoveda svojot grev na nego. Toga{ bratot go
posovetuva: „Vrati se brgu i ostavi go na svoeto mesto, toa {to si go zel, za da ne
postrada{ u{te polo{o!“
Monahot Arsenij go poslu{a bratot i be{e zadr`an od nego najprvin da se
odmori od bdenieto vo konacite od manastirot, a potoa da si odi. A svetitelot mu se
javi na son i mu re~e:
„Koj si ti, {to se drznuva{ da otkrade{ del od moite mo{ti? Jas sakav da ti
ispratam stra{na kazna, no ti se smiluvav, bidej}i dade zavet deka }e go
~estvuva{ mojot spomen sekoga{ dodeka si `iv. Poradi toa projaviv milost kon tebe.
Sega odi si so mir!” Toga{ Arsenij Go proslavi Boga i svetiot Joakim i dobro pou~en
si trgna po svojot pat.
Другпат, некои од овчарите украdoa кошница со пчели од
манастирот. За да не се познае, запалиja оган i ја фрлиja во него
кошницата, mislej}i дека со тоа ќ е ги скријат сите траги. Но дувна силен
ветер, го раздува огинот и шумата се запали. Наблизу бea и нивните
колиби со овците. Огинот ги зафати колибите и трлата со овците, и с#
изгоре. Овчарите многу се исплашиja, отиdoa во манастирот, го исповедaa
својот грев и му се помолиja на свети Јоаким да им прости.
I taka bra}a i otci, kolku {to mo`ev, so moeto maloumie, sobrav za prekrasnite i
preslavni ~udesa na na{iot prepodoben otec i pustino`itel Joakim. A potoa po
molitvite na svetitelot, so golemo vnimanie i gri`a go napi{av toa za polza na
~itatelite i za slava i ~est na svetitelot. I sega se molam na nego svetiot, da bidam
udostoen vo denot na Stra{niot sud da gi dobijam ve~nite blaga na Hrista Isusa na{iot
Gospod, Komu neka mu e slava i ~est i sega i sekoga{ i vo ve~ni vekovi. Amin!

202
 СПОМЕН НА СВЕТИОТ ОТЕЦ НАШ
ИЛАРИОН ЕПИСКОП МЕГЛЕНСКИ
Sladok e ovoj `ivot, no besmrtnosta e poslatka od sekakva sladost i samo taa
umee da iznao|a nekoi ~udni na~ini kako da go pridobie ~ovekot, i kako da go upati
vo idniot vek, za{to nas n# o~ekuva drug `ivot {to ne e podlo`en na raspa|awe. Zatoa,
ako vo ovoj `ivot ja za~uvame ~istotata na du{ata, toga{ }e dobieme pogolema i
povredna nagrada - ve~en besmrten `ivot. No, edinstveno koga bi imale nebesen jazik,
duri toga{ bi mo`ele dostojno da gi opi{eme so sekakva sladost onie idni dobra, za{to
tie se nesporedlivo podobri i poslavni od site zemni sladosti i bogatstva. No bidej}i za
takvo ne{to s# u{te ne sum se udostoil, zatoa go ka`uvam samo toa {to telesnoto
~uvstvo mo`e da go sfati i razbere. Za{o navistina e nevozmo`no so propadlivi setila
da se zboruva za nepropadlivite i neiska`livi ne{ta, koi mo`at da se primat i sfatat
samo so verata.
So ovie zborovi bla`eniot patrijarh Evtimij Trnovski 1 go po~nuva opi{uvaweto i
raska`uvaweto na `ivotot i podvizite na na{iot prepodoben otec Ilarion, episkopot
Meglenski. Potoa dodava: Edinstveno samo sveti Ilarion bi bil vo sostojba lesno i
to~no da ni raska`uva za toa, so {to toj sega du{evno i ~uvstveno izobilno se
nasladuva.
Bidej}i jas za toa ne sum dostoen, veli ponatamu bla`eniot patrijarh Evtimij,
zatoa sega i ja povikuvam blagodatta na ovoj svetec, za nekako da gi raska`am, ako
ne spored dostoinstvoto, toga{ barem spored mo`nostite, negovite sveti dela i `ivot.
Za{to, isto kolku {to e nevozmo`no da se izbrojat do`dovnite kapki, tolku e
nevozmo`no da se nabrojat i raska`at site dela i podvizi na ovoj svetitel. Zatoa,
sobiraj}i go na edno mesto toa {to be{e raseano niz pove}e napi{ani knigi, }e se
potrudam seto toa na nekoj na~in da go iznesam na videlo, veruvaj}i deka svetitelot
toa so radost }e go prifati, kako {to ~edoqubiviot tatko go prima „nesmasnoto”
pelte~ewe na svoeto dete. Ako zaostanam nekade daleku od toa {to nemu mu prilega i
dolikuva, negovata sveta i bla`ena du{a }e ni go prosti toa kako na tatkoqubivi deca.
Se nadevam deka nema da n# iskara za na{ite napori, tuku naprotiv }e ni pomogne i }
e n# poddr`i i }e n# rakovodi kon vistinitosta na raska`uvaweto.
Negovite roditeli bea mnogu poznati lu|e, i bea bogoqubivi kako retko koi drugi.
Tie vo s# bea revnosni vo Gospodovite zapovedi, pominuvaj}i i den i no} vo molitva.
Bea bezdetni a mnogu sakaa da dobijat deca. Negovata majka, bidej}i be{e neplodna
kako Ana, majkata na Samuil, postojano se mole{e, no nejzinite molbi ne bea usli{eni.
Gledaj}i deka na toj na~in ne postignuva nikakov napredok, taa se predade na
Bogomajkata i ~esto ode{e vo Nejziniot svet hram. Tamu taa ~esto vozdivnuva{e,
11
Sveti Ilarion Meglenski bil Sloven i `iveel i se podvizuval vo prvata polovina na 12. vek (se
upokoil 1164 g.), vo vremeto na gr~kite carovi Jovan i Manуил Komnen (1118 - 1143 - 1180 g.).
Postoele pove}e kratki prolo{ki `itija za nego (so~uvano e samo edno na ~ist staroslovenski jazik),
koi patrijarhot Evtimij vo 14. vek gi sobral i spored niv i spored drugi podatoci go napi{al ova
poop{irno `itie.

203
proleva{e vreli solzi, i vaka se mole{e:
„Nemoj da ja prezre{, o, Vladi~ice, Svojata sluginka, ne dozvoluvaj da bidam
edinstvenata bezdetna vo mojot rod. Mnogu me izma~uvaat tagata i `alosta, i ve}e ne
mo`am da go podnesuvam sramot na bezdetnosta. Zatoa kon Tebe Edinstvenata
pristapuvam, za{to samo Ti mo`e{ da me razre{i{ od mojata neplodnost.“
Taka postojano molej}i se, edna no} vo sonot $ se javi Presveta Bogorodica i
dopiraj}i ja so nogata, $ re~e:
„Stani, `eno, go dobi toa {to go bara{e i ve}e ne mi zdodevaj.“
Koga `enata gi slu{na tie zborovi, se ispolni so radost, a potoa kako povtorno da
slu{na zborovi:
„]e rodi{ sin i toj }e preobrati mnogumina od izmamata kon svetlinata na
bogopoznavaweto.“
Ispolnuvaj}i se so golema i cvrsta nade` po toa javuvawe, majkata mnogu se
raduva{e i se vesele{e. I navistina, po kratko vreme taa zabremeni i go rodi ovoj
bla`en Ilarion. Koga deteto ima{e tri godini, toa iako s# u{te pelte~ej}i, ja ispeja onaa
angelska pesna {to se pee vo viso~inite: „Svjat, Svjat, Svjat - Еden e Bog!“ Koga go
slu{na toa, majka mu se ispolni so radost, no i so ~udewe, voshituvaj}i se na toa {to
deteto samo gi izgovori zborovite od pesnata.
Otkako deteto potporasna, go pratija da gi izu~uva sve{tenite knigi. A koga
napolni osumnaeset godini, bla`eniot Ilarion, kopneej}i za mona{ki `ivot gi napu{ti
roditelite i svetot. Zamina vo eden od tamo{nite manastiri, ja prikloni svojata glava
pred igumenot na toj manastir, i potstri`uvaj}i ja kosata, se oble~e vo angelski obraz, t.
e. vo mona{ko raso. Tuka prepodobniot Ilarion be{e kako plodna maslina vo
edemskata gradina, kako nekoj vtor Isak, za{to vo s# mu se pokoruva{e na svojot
duhoven otec i dokraj se odrekuva{e od svojata volja. Ispolnuva{e sekakvi poslu{anija
i zasvetli so tolkava dobrodetel, {to site bra}a samo za nego zboruvaa i se falea so
negovite doblesti. Gledaj}i go seto toa, negoviot duhoven otec sekojdnevno se
ispolnuva{e so radost. Sogleduvaj}i ja so svoite duhovni o~i blagodatta {to Bog }e
mu ja dade na ovoj bla`en Ilarion, igumenot toplo se mole{e za nego do kraj da go
so~uva od isku{enijata. Koga pomina dovolno vreme i igumenot go prozre svoeto
skore{no zaminuvawe kaj Gospoda, naredi da se soberat site negovi bra}a, i
pou~uvaj}i gi dovolno, im go postavi prepodobniot Ilarion za stare{ina na manastirot.
Nabrgu potoa igumenot mu go predade svojot duh na Gospoda.
Stanuvaj}i taka naslednik na blagodatta, a voedno i na molitvite na svojot
duhoven starec, Ilarion se trude{e dobro da go ~uva svoeto stado {to Bog mu go
doveri. Toj sebesi se smiruva{e pred bra}ata i na site im slu`e{e kako primer. So post,
bdeewe i seno}ni molitveni stoewa go izma~uva{e svoeto telo, a sekoja no} proleva{e
i potoci solzi. Se trude{e vo s# da go sledi op{te`itelstvoto na svetiot Teodosij Veliki,
osnova~ot i na~alnikot na op{te`itelniot mona{ki `ivot.2
Edna godina vo manastirot nastana golem nedostig od `ito i glad, taka {to
bratstvoto se najde vo nema{tija i ne znae{e {to da pravi, i mnogu strada{e poradi toa.

22
Spomenot na sv. Teodosij Veliki se praznuva na 11 januari.

204
Toga{ svetiot Ilarion siot se posveti na molitvata i so solzi ja povikuva{e Bo`jata
~ovekoqubivost za da im pomogne. I navistina, o, ~udo! Odnenade` manastirskata
`itnica se napolni so `ito, pa oblakot na tagata, {to go pritiska{e bratstvoto, nabrgu se
rasprsna. Za{to e ka`ano: „Blizu e Gospod do оние {to se бојat od nego, i gi usli{uva
nivnite molitvi” (Ps. 84,9). A prepodobniot napravi i mnogu drugi ~uda vredni da se
~ujat, koi {to ako bi sakale podrobno da gi raska`eme site po red, na{eto izlagawe bi
bilo premnogu dolgo.
Koga pak svetitelot na ovoj na~in im se poka`a na u~enicite kako vtor „Josif-
`itodava~”, tie steknaa kon nego u{te pogolemi qubov i doverba, i ottoga{ brojot na
bratstvoto vo manastirot u{te pove}e se umno`i. Za{to od site okolni mesta
mnogumina se slevaa kon nego i dobivaa blagodat, a mnozina od nego dobivaa i
mona{ki obraz, taka {to Bog se veli~a{e vo Svojot svetitel.
Za svetiot Ilarion se raznese glas na site strani, i nema{e mesto kade ne stigna
dobrata vest za negovite podvizi i blagodatni darovi. No prepodobniot Ilarion na toa
ne mu se raduva{e, nitu pak so toa se nasladuva{e, tuku u{te pove}e se oblekuva{e vo
smirenieto Hristovo i sekoga{ govore{e: „Ne nam, Gospodi, tuku na Tvoeto ime daj
Mu slava” (Ps. 113,9).
Dodeka sveti Ilarion dolgi godini vaka se podvizuva{e i bogougodno
rakovode{e so mona{kite zborovi, Gospod ne dozvoli ovoj Negov svetilnik dolgo da
se krie pod sadot upravuvaj}i samo so manastirskoto op{te`itie, tuku treba{e so
svojata svetlina da go prosvetuva i „osira~enoto” stado na Crkvata i da go ukrasuva
crkovniot arhierejski prestol. Poradi toa na toga{niot preosveten Ohridski arhiepiskop,
po ime Evstatij, mu se javi Presveta Bogorodica vo svetlosno videnie i mu re~e:
„Ne odlo`uvaj, arhiepiskope, tuku stavi ja sve}ata na sve}nikot. Ova go velam
za Ilarion, stare{inata na op{to`itieto, zemi go i postavi go za pastir na Meglenskiot
narod. Za{to toj }e preobrati mnogumina od zabludata kon svetlinata na
bogopoznavaweto.“
Koga go slu{na ova Bo`ijot arhierej, vedna{ se razbudi od sonot, go razbra
zna~eweto na ova videnie, pa razmisluva{e kako taa zapoved da ja sprovede vo delo.
Istata no} i bla`eniot Ilarion ima{e ~udesno videnie {to mu re~e vaka:
„Eve, denes }e te izvedam od sinovite Izrailеvi; Jas, Gospod Bog te povikav vo
pravda, i }e ja poddr`am tvojata raka i }e te zacvrstam. ]e te postavam kako zavet na
svojot rod, za svetlina na narodite, za da im gi otvori{ o~ite na slepite, da gi
izvede{ okovanite od sinxirite i onie {to sedat vo temnina od temnicata“ (sr. Is. 42, 6-
7).
Koga prepodobniot se razbudi, razmisluvaj}i za zna~eweto na ova videnie,
razbra i uvide deka toa videnie e od Boga, pa se nata`i poradi neminovnata razdelba od
svoeto bratstvo. No ne mo`e{e da $ se protivi na bo`estvenata naredba, tuku smireno i
se pokori.
Ne pominaa mnogu denovi i prepodobniot Ilarion be{e hirotonisan za episkop
Meglenski od spomnatiot arhiepiskop Ohridski Evstatij.3

33
Ova rakopolo`uvawe na sv. Ilarion za episkop Meglenski be{e 1134 godina.

205
 Koga potoa svetitelot dojde vo svojot grad i vleze vo sobornata crkva, najnapred
so qubov gi celiva{e svetite ikoni i upati srde~na molitva za svoeto stado, davaj}i mu
gi potoa svojot mir i blagoslov, so {to nivnite srca gi ispolni so radost i veselba. Potoa
site pastirski gi pou~i: da se pridr`uvaat kon vistinskata pravoslavna vera; so qubov da
gi izvr{uvaat Gospodovite naredbi; da go sledat samo toa {to im Go predavaat i
nareduvaat Evangalieto i svetite predania na Crkvata, a da begaat od site eresi i nivnite
prazni sueverija , kako {to e ka`ano vo Svetoto Pismo: „Gi namraziv, Gospodi, tie {to
Tebe Te mrazat” (Ps. 138,31). U{te im napomena da pribegnuvaat
sekoga{ samo kon Sobornata Apostolska Crkva i da go izbegnuvaat sekoj ~ovek {to
`ivee neuredno. Da veruvaat samo vo Otecot, Sinot i Svetiot Duh, vo nerazdelnata
Sveta Trojca, vo ovoplotuvaweto Hristovo, i vo Negoviot @ivotvoren Krst kako
nepobedlivo oru`je protiv site nevidlivi neprijateli. Da gi po~ituvaat i svetite mo{ti na
svetitelite kako bliski Bo`ji ugodnici. I voop{to, da se pridr`uvaat kon site Crkovni
predanija, a da gi prokolnuvaat site eretici: Arij i Evnomij, Savelij i Makedonij,
Apolinarij i Origen i nivnite dela, Teodor Mopsuestiјski i negoviot u~enik Nestorij,
Dioskor i Sevir i Evstatij i sli~nite na niv, a pokraj toa i Manes i Pavle Samosatski, i
so seta du{a da se gnasat od niv i nivnoto u~ewe.
Slu{aj}i gi ovie pouki od svojot arhijerej, negovoto stado neizmerno se
raduva{e i Mu oddava{e golema blagodarnost na Boga za{to im podari takov pastir i
u~itel. Od druga strana, ereticite pak, poradi ova se jadosuvaa od zavist i od gnev. A
samiot bla`en otec Ilarion nastojuva{e da go umno`i talantot {to mu be{e daden od
Boga.
Otkako pomina izvesno vreme po ovoj nastan, vo koe svetiot usrdno gi u~e{e i
vospituva{e lu|eto {to mu bea dovereni, toj zabele`a deka golem del od narodot be{e
zafaten od manihejskata, ermenskata (monifizitska) i bogomilskata eres. Ereticite od
spomnatite eresi nastojuvaa da im postavat razni pogubni zamki na svetitelot i na
negoviot veren narod i da gi naklevetat. Se trudea da gi zastrelaat i da gi turnat vo
mrak tie {to imaa ~isti srca, za da go odvratat pravoslavnoto stado, i da go rastrgnat
kako nekoi divi yverovi. Gledaj}i kako ova ereti~ko zlo sekojdnevno se razmno`uva,
svetitelot strada{e ~ustvuvaj}i gor~ina vo du{ata i usrdno od s# srce Mu se mole{e na
Semo}niot Bog: Samiot Toj da Gi zatvori nivnite ne~isti usti i da Go uni{ti eretiizmot.
Svoite lu|e postojano gi pou~uva{e i gi utvrduva{e vo pravoslavnata vera.
Slu{aj}i za takvite ~esti arhierejскi pouki, gore spomnatite eretici se raspaluvaa
od gnev sprema nego i kako divi yverovi ~kripea so zabite, pravej}i mu na svetiot
razni zla, pa baraa da vodat so nego prepirka i rasprava za verata.
Dobriot pastir na razumnite ovci, prepodobniot Ilarion, si Go ima{e Sevi{niot
za pribe`i{te (Ps. 90,9), pa zatoa site nivni zamki i spletki lesno gi rastura{e kako
paja`ina, so {to $m predizvikuva{e radost na site vernici na svojata Crkva.
Eden den pobornicite na taa ne~ista manihejska eres, t. e. bogomilite, oble~eni
kako volci vo ov~i ko`i, krotko dojdoa kaj svetiot Ilarion, isku{uvaj}i go kako {to toa
Mu go pravea fariseite na Gospod, za da go fatat vo nekoj zbor. No, spored ka`anoto,
nepravdata se izla`a sebesi, tie samite se fatija vo mre`ata {to ja spletoa, za{to lagata
be{e izobli~ena od vistinata.

206
 Ereticite go pra{aa prepodobniot: „Zo{to, dodeka nie smetame deka dobriot
Bog e tvorec na neboto, a lo{iot e tvorec na zemjata i na s# {to e na nea, vie ne $ se
pokoruvate na vistinata tuku $ se protivite?“
Na toa bo`estveniot Ilarion im odgovori: „Slu{nete kako Hristos zboruva vo
Evangelieto: „Moeto u~ewe ne e Moe, tuku na Otecot, Koj Me prati” (Jn. 7,16). Isto
taka i jas nema od sebe da vi zboruvam, tuku od Evangelieto Hristovo i od svetiot
Apostol, vo Koi vie smetate deka se utvrduvate. Zatoa, ako sakate da me islu{ate,
ostavete ja nastrana sekoja nadmenost. Zna~i, vie velite deka dobriot Bog e tvorec
samo na neboto, a naveduvate nekoj drug tvorec na zemjata i na s# {to e na nea?
Nekoi od vas duri velat deka i samoto nebo i toa {to e na nego se |avolska tvorba.
Zna~i, ako se to~ni va{ite zborovi deka neboto e delo na lukaviot, kako toga{ dobriot
Bog po~iva na neboto sozdadeno od lukaviot? Kako toga{ na{iot Spasitel n# nau~i i
ni naredi da se molime so onaa sovr{ena molitva: „O~e na{, Koj si na neboto..., neka
bide voljata Tvoja, kako na neboto taka i na zemjata...” (Mat. 6,9-10)? I povtorno:
„Ako im gi prostite na lu|eto nivnite pregre{enija, toga{ i va{ite }e bidat prosteni od
va{iot Otec“ Nebesen” (Mat. 6.14)? I u{te: „onoj {to ja izvr{uva voljata na mojot
Otec, Koj e na neboto, toj e Moj brat i Moja sestra” (Mk. 3,35)? Zna~i, koj od vas
ima ne{to da ka`e za toa {to ni Go propoveda na{iot Spasitel za nebesnoto i za Otecot
Nebesen? [to mo`e da bide pojasno od ovoj glas, koj veli: „Ti se ispovedam O~e,
Gospodi na neboto i zemjata” (Mat. 11,25)? Za{to toj tuka jasno ka`uva deka Gospod
e ne samo Gospod na neboto, tuku Toj istiot e Gospod i na zemjata. Gledate li kako,
smetaj}i deka se utvrduvate so evangelskite zborovi, so tie isti zborovi samite se
razobli~uvate? [to drugo mu ka`uva Spasitelot na Petar: „]e ti gi dadam klu~evite od
nebesnoto carstvo...” i drugite zborovi {to sledat potoa (Mat. 16,19)? A slu{nete go i
ova: „I, kr{tevaj}i Se, veli apostolot, Isus izleze od vodata, i vedna{ se otvori neboto“
(Mat. 3, 16). Kako toga{ se otvori tvorbata na lo{iot i lukaviot dodeka se kr{teva{e
Sinot na dobriot Otec? Poradi {to se otvori neboto i zo{to? Za{to go vide, veli, Duhot
Bo`ji kako sleguva vo vid na gulab“ (Mat. 3,16). Ova e ve}e treto izobli~uvawe na
va{eto ne~estivo u~ewe vo ovie kratki i jasni zborovi. Za{to, kako toa Duhot Bo`ji na
sebe da zeme lice na tvorba od lukaviot i da se simne na Gospoda? A eve vi go i
~etvrtoto izobli~uvawe na va{ata bezbo`nost: „I se slu{na glas od neboto: ‘Ovoj e
Mojot sakan Sin, Koj e spored Mojata volja’ (Mat. 4,17). Koj e toj ovoj? Toj e Toj {to
se kr{teva{e vo vodata, Komu Mu se otvori neboto i na Kogo Duhot na Otecot vo vid
na gulab Mu sleta od neboto. Zna~i, eve, slu{navte kako jasno i javno ja poka`avme
vistinata deka Bog e tvorec na neboto, zemjata i na s# drugo.
„Vie, pak“ - gi pra{a sveti Ilarion, „kako Pre~istata Bogorodica ja narekuvate
vi{en Erusalim? Od koe Pismo e toa, od koj svetitel, Prorok ili Apostol? Koj vi e
u~itel vo taa bezumnost, {to ve turna vo tolkava bezdna na zloto? Zar ne zboruva
jasno i razbirlivo Evangelistot Matej: Hristovoto ra|awe se slu~i vaka: „Koga Marija,
Negovata Majka, bila svr{ena za Josif, u{te pred da se sostanat se otkri deka Taa
za~nala od Svetiot Duh...” i s# {to sleduva (Mat. 1,18). I, ponatamu zboruvaj}i
detalno za Hristovoto ra|awe, Evangelistot stigna i do doa|aweto na mudrecite, a potoa
veli: „I dojdoa vo pe{terata i go vidoa Deteto so Marija, Negovata Majka, i pa|aj}i na

207
kolena, Mu se poklonija” (Mat. 2,11). Isto taka i Evangelistot Luka sosema jasno i
glasno zboruva za Gospodovoto ra|awe po telo od Marija Bogorodica. A }e najdete i
mnogu svedo{tva od Evangelieto i od Apostolite - dve knigi {to vie edinstveno gi
primate i po~ituvate, dodeka site drugi gi otfrlate, deka Pre~istata Bogorodica Marija
Go rodila po Telo na{iot Gospod Isus Hristos. 4 Zatoa i Spasitelot Sebesi na mnogu
mesta vo Evangelieto se narekuva Sin ^ove~ki. Ete, gledate, i tuka ja poka`avme
vistinata deka blagovesnicite nigde ne Ja narekle svetata Bogorodica vi{en erusalim,
kako {to mislite vie. Isto taka ve pra{uvam: od kade go izmislivte bogohulnoto i
bogoprotivno u~ewe, koe duri i besovite se pla{at da go izgovorat? Za{to i tie go
narekoa Hristos sin Davidov (Mat. 9,27), a vie se osmeluvate besramno da zboruvate
deka Toj go donel Teloto od neboto. O, kolkava e va{ata bezumnost! Koga Teloto
Hristovo bi bilo nebesno, toga{ Toa ne bi im bilo podlo`no na onie bezgre{ni ~ove~ki
stradawa, t. e. na gladot i `edta, na sonot i zamorot, na tagata i solzite, i na s# drugo
sli~no na toa. Ako nebesniot ~ovek bil toj so koj spored ipostasot se soedinilо
Словото, toga{ ne bi bil povredliv i smrten i zemen, za{to nebesnite `iteli se
nepropadlivi i besmrtni. Kakva toga{ voop{to bila potrebata od ovoplotuvaweto od
Deva Marija? No, ne samo toa, tuku Spasitelot, i po voskresnuvaweto im potvrduva na
Svoite u~enici deka teloto {to Go zel od nas ne e prividenie nitu fantazija, zboruvaj}i
im: „Gledajte Gi Moite race i nozete Moi deka toa sum Jas; opipajte Me i }e vidite
deka duhot nema telo i koski kakvi {to gledate deka imam Jas” (Lk. 24,39). Ako bil
prividenie, ~ii Rebra gi opipal Toma? (Jn. 20,27) Slu{nete {to im rekol sveti Pavle na
Evreite: „Bidej}i decata imaa udel vo teloto i krvta, i Toj sli~no na niv isto taka zede
udel vo toa” (Evr. 2,14). Toj isto taka go pobiva i va{eto mislewe za nebesnoto telo,
kako {to veli: „Za{to ne zede priroda od angelite, tuku zede od semeto Avramovo, i
zatoa e dol`en vo s# da im bide sli~en na bra}ata” (Evr. 2,16-17). Ete, gledate
deka e premnogu jasno deka Hristos zel telesno i propadlivo Telo od Pre~istata
Bogorodica Marija?!
I povtorno ve pra{uvam: Kade ja najdovte taa du{opogubna bolest pa da
zboruvate deka starozavetniot Zakon bil od lukaviot? Razbudete se, lu|e, i oslobodete
se od mrakot od koj ste obzemeni. Stresete go od svoite o~i sonot na
ne~uvstvitelnosta. Za{to ako stariot Zakon bil od |avolot, kako toga{ Spasitelot, koga
Go pra{ale za stariot Zakon, koja od Negovite zapovedi bila prva i najgolema,
odgovaril: Prva i najgolema zapoved e „Slu{ни о, Izrailе! Gospod Bog tvoj e
Edinstven...” i drugite zborovi za toa (Mаr. 12,29-30). I koga na toa se soglasilo
mom~eto {to Go pra{alo, Spasitelot mu odgovoril: „Ne si daleku od Carstvoto Bo`jo”
(Mаr. 14,34). Zna~i, ako Zakonot na Mojsej bil |avolsko delo, kako toj zakon mo`e da
ima i da poznava eden i edinstven Gospod i Bog? Ako Mojsej propoveda eden Bog
44
Ereticite Manihejci i Bogomili go otfrlale celoto Sveto Pismo na Stariot Zavet, kako toa da e |
avolsko delo. Bogumilite gi priznavale samo Evangelieto i Apostolot, no gi tolkuvale spored svoeto
ereti~ko sfa}awe. Taka go negirale evangelskoto otkritie za vistinskoto ra|awe po telo na Hristos od
Bogorodica, i zboruvale deka Marija vsu{nost e “nebesen Erusalim” od koj Sinot Bo`ji slegol na
zemjata, no samo prividno bil vo telo, zo{to nikoga{ ne se ovoplotil navistina, tuku imal samo nekoe
“nebesno telo”, t. e. prividno izgledalo deka e vo ~ove~ko telo.

208
Gospod i veli deka osven Nego ne treba da slu{ame i da Mu se poklonuvame na nikoj
drug, kade toga{ se tie {to naveduvaat nekoe drugo lo{o na~elo i nemu mu go
pripi{uvaat toa starozavetno zakonodavstvo? A deka stariot Zakon e bo`estven i deka
e delo na Nebesniot Bog, toa ni go voskliknuva apostol Pavle, propovednikot na
vistinata, i ni veli: Dali zakonot e grev? Gospod da ~uva (Rm. 7,7)! I pak: „Znaeme
deka zakonot e duhoven, i se soglasuvam so zakonot Bo`ji po vnatre{niot ~ovek“ (Rm.
7,14,22). I ponatamu: „No jas so umot Mu slu`am na zakonot Bo`ji, a so teloto mu
slu`am na grevot...” (Rm. 7,14,18). I taka, zakonot e svet, veli Apostolot, i zapovedta
e sveta, pravedna i dobra (Rm. 7,12).
I pokraj site ovie besmisleni zabludi, vie, Bogomilite, se osmeluvate da Go
hulite ~esniot Krst i da Go narekuvate neprijatel, pri {to nitu se sramite od svetiot
Apostol, nitu mo`ete da dojdete do spoznavawe na vistinata. Za{to ako gi sledite
apostolskite predanija, kako {to samite se ubeduvate, zo{to ne Mu se poklonuvate na
Krstot, koga apostolot Pavle veli: „A jas da ne se falam so ni{to drugo, tuku samo so
Krstot na na{iot Gospod Isus Hristos, so Koj mi se raspna svetot, i jas nemu” (Gal.
6,14). I pak: „Znakot na Krstot e ludost za tie {to ginat, a nam {to se spasuvame ni e
sila Bo`ja” (1 Kor. 1,18). Zna~i, ako Krstot e sila Bo`ja, kako {to i navistina e, zo{to
vie ne $ veruvate na silata Bo`ja? Ako $ veruvate na apostolskata propoved koja veli:
So verata Avrаam go napravi toa i toa (Evr. 11,8), a verata e ne{to neispitlivo i
neiska`livo, taa so telesniot jazik nikako ne mo`e da se iska`e, i so nea se prima seto
toa {to svetite niz verata go o~ekuvale i go dobile, toga{ i vie so ista takva vera
poklonete Mu se na Krstot, t. e. na Silata Bo`ja. Za{to sekoe delo i ~udo Hristovo e
golemo i ~udesno i bo`estveno, no od site po~esen i povozvi{en e @ivotvorniot Krst.
Za{to so ni{to drugo tuku so Krstot se uni{ti smrtta, i be{e sotren prvorodniot grev, i
adot be{e razoren, i ni se daruva{e voskresenieto, i nam ni se dade mo} da prezreme
s# sega{no, pa i samata smrt. Kako inaku nie stanavme Bo`ji deca i naslednici, ako ne
preku Krstot na na{iot Gospod Isus Hristos? Za{to so Krstot zavr{uva s#. Nie {to vo
Hrista se krstivme, veli bo`estveniot apostol, vo Negovata smrt se krstivme. I pak: nie
{to vo Hrista se krstivme, vo Hristos se oblekovme. I: Hristos e Bo`ja sila i Bo`ja
premudrost (Rm. 6,3; Gal. 3,27; 1 Kor. 1,24). Zna~i toa e smrtta Hristova, t. e. Krstot,
{to n# oblekuva so ipostasnata sila i premudrosta Bo`ja. Bo`jata sila e zborot Krstov,
ili so drugi zborovi, silata Bo`ja, toa e pobeda nad smrtta {to }e ni se javi niz Krstot.
Ili pak: kako {to Krstot ima ~etiri kraka i tie se dr`at tesno soedineti poradi sredniot
spoj {to gi spojuva, taka poradi silata Bo`ja se dr`at viso~inata i dlabo~inata i
dol`inata i {irinata, t. e. se dr`at site vidlivi i nevidlivi tvorbi Bo`ji. Ovoj znak na
Krstot ni se dade i na liceto, kako {to na Izrail mu se dade obrezuvaweto. So Krstot se
razlikuvame vernicite od nevernicite i so Nego od niv se izdvojuvame. Toj ni e {tit i
oru`je i pobeda nad |avolot. Krstot ni e pe~at za da ne n# dopre toj {to pogubuva. Toj e
podigawe za tie {to le`at, utvrduvawe za tie {to stojat, potkrepa na nemo}nite, `ezol na
pastirite i ovcite, rakovoditel na tie {to se obra}aat, Toj e Drvoto na ve~niot `ivot.
Zna~i, ova sve~eno Drvo, na Koe Hristos poradi nas se `rtvuva{e Sebesi, nie dostojno
Go primame i Mu se poklonuvame kako {to i prilega, za{to toa Drvo e osveteno od
dopirot na Negovoto Sveto Telo i Krv. Nie pak Mu se poklonuvame na znakot na

209
~esniot Krst i ako e napraven i od nekoja druga materija (ne samo od drvo), ne za{to
ja po~ituvame materijata, Gospod da ~uva, tuku go po~ituvame znakot i likot na
Krstot kako slika Hristova. Za{to Samiot Toj im ka`a na Svoite u~enici: Toga{ }e se
javi znakot na Sinot ^ove~ki (Mat. 24,30), odnosno Krstot. Isto taka i na `enite-
mironosici im zboruva{e angelot na voskresnuvaweto: „Znam deka go barate Isus od
Nazaret, Рaspnatiot” (Mat. 28,5; Mr. 16,6). I Apostolot veli: „Nie go propovedame
Hrista raspnatiot” (1 Kor. 1,23). Ne rekol probodeniot, tuku raspnatiot. Ovoj ~esen
Krst kako Svoj praobraz go ima{e ona drvo na `ivotot {to be{e posadeno vo rajot.
Za{to kako {to poradi drvoto (za poznaweto na dobroto i zloto) dojde smrtta, taka
treba{e povtorno poradi drvoto da se dadat `ivot i voskresnuvawe. Jakov gi blagoslovi
sinovite na Josif stavaj}i gi racete krstovidno na niv (1 Moj. 48,13-15); Mojsej so
`ezolot go napravi znakot na Krstot nad vodata i go razdvoi moreto (2 Mojs.
14,16,21); i prosto ka`ano - so Krstot se izvr{i spasuvaweto na celiot svet.
Izgovaraj}i go seto toa, preosveteniot Ilarion im ja zatvori ustata na site od onoj
ne~estiv ereti~ki sobor, i site tie se ispolnija so golem sram zanemuvaj}i kako ribi, i se
~udea na blagodatta i silata {to izleguvaa od ustata na ovoj vistinski pastir. Gledaj}i
deka ne mo`at ni najmalku da im se sprotistavat na negovite zborovi, duri ni edno
zbor~e da prozborat na toa {to svetitelot im go re~e, tie vo sebe razmisluvaa {to bi
mogle da storat. A sveti Ilarion povtorno zede zbor, pa im re~e: Ako Hristos samo
prividno se ovoploti, kako {to vie mislite, ili pak go donese teloto od neboto, kako
toga{ Toj vo osmiot den bil obrezan spored starozavetniot zakon? Samiot toj ~in e
dovolen da go zapre brblaweto na nerazumnite, bidej}i obrezanoto Telo be{e srodno
na na{eto telo. Spored toa sosema e jasno deka Gospod vistinski se ovoplotil od ~ista
devstveni~ka krv. A vie najdrskite, od kade vi e toa da zboruvate deka Gospodovoto
Telo ima po~etok vo zloto? Ako seu{te mislite taka i se osuduvate da mu go
pripi{uvate Teloto na zliot i lukav |avol, objasnete mi toga{ kako zloto se soedini so
dobroto? I kako dobriot Bog mo`e{e da podnese da se izvr{i spasenieto na svetot so
zlo telo? Ili kako so zlo telo sedna na prestolot na otecot?
Ponatamu, ako lo{iot |avol e tvorec na starozavetniot Zakon, kako toga{ Hristos
veli: Ispitajte gi pismata za{to vo niv }e go najdete ve~niot `ivot? (Jn. 5, 39) A pod
pisma Toj gi podrazbira Mojsievite knigi i knigite na site ostanati proroci, za{to s#u{te
ja nema{e Novata Blagodat (t. e. Noviot Zavet). Kako zna~i }e se najde ve~niot `ivot
vo ona {to go vozakonuva i zapoveda lukaviot? Kako za tie pisma Hristos Koj e
vistina veli: Koga bi mu veruvale na Mojsej, bi veruvale i na Mene bidej}i toj
pi{uva{e za Mene (Jn.5, 36). Hristos ne rekol: Nekako da mu veruvate na Mojsej, tuku
ednostavno go potvrdil Mojsej kako vistinski i dostoen za vernost. Ako stariot zavet e
zlo, kako toga{ golemiot Pavle po~nuvaj}i go poslanieto kon Rimjanite deka Bog
odnapred ni javil preku Svoite Proroci i Svetoto Pismo za Svojot Sin, Koj e roden po
telo od Davidovoto seme? (Rim. 1, 2-3) Ako zna~i preku Bo`jite proroci i Svetite
Pisma, Bog odnapred ni javi za Svojot Sin, kako toga{ Stariot Zavet mo`e da mu se
pripi{uva na zloto? A i Evan|elistot Marko veli: „Po~etok na Evangelieto na Isusa
Hrista, Sinot Bo`ji, kako {to e napi{ano kaj Prorocite“ (Mаr. 1, 1). I voop{to na
mnogu mesta kaj ~etirite Evangelisti e napi{ano: Da se ispolni toa {to e re~eno preku

210
Prorokot toj i toj. Ako pak spored apostol Pavle, na krajot se javi Bo`jata pravda
posvedo~ena od Zakonot i Prorocite, kako toga{ mo`e da se tvrdi deka Zakonot i
prorocite ne se vdahnoveni od dobriot Bog i deka ne se vistiniti?
Ete zna~i slu{navte od Evangelieto i od Apostolot deka Bog e tvorec na neboto
i zemjata i na site tvari i deka Stariot i Noviot Zakon se od Nego, i deka Toj go zemal
na Sebe na{eto trule`no telo i obo`uvaj}i Go, Go voznel na neboto i sednal so Nego
od desnata strana na Otecot, i deka toa Telo Go pozajmil od ~ista devstveni~ka krv i
deka Hristos so krstot ja spasi vselenata, i deka na Nego }e Mu se poklonuvaat site
pokolenija: nebeski zemni i preispodni i deka sekoj jazik }e ispoveda deka Isus
Hristos e Gospod, za slva na Boga Otecot (Фил. 2, 10-11). Zatoa razberete ja i svatete
ja temninata vo koja se nao|ate, napu{tete gi sueverieto i lagata, poznajte ja svetlinata i
osvetlete se so nejzinata svetlost. Gledajte, za vas Gospod denes zboruva: Da ne
dojdov i da ne im zboruvav nema{e da imaat grev; a sega nemaat opravduvawe za
svojot grev (Jn. 15, 22). Zatoa pristapete kon Sobornata (Pravoslavna) Crkva i primete
ja bawata (t.e. kr{tenieto) na Svetiot Duh za otpu{tawe na grevovite. Ete za vas se
raduva Nebesniot Otec, go prigotvuva zgoenoto tele i gi povikuva prijatelite i sosedite
zaradi va{eto obra}awe i najduvawe (osoznavawe) (Lk. 15, 23-24. 32). Koga
prisutnite eretici go slu{naa seto toa od svetiot, srceto im be{e trognato od umilenost i
tie so seta du{a pripadnaa kon svetiot, baraj}i go od nego darot na svetoto kr{tenie {to
vedna{ i go dobija. Izobli~uvaj}i ja mnogu i plukaj}i celosno po svojata dosega{na
vera, tie pristapija kon Sobornata Crkva i se prisoedinija kon izbranoto stado. Gledaj}i
go seto toa soborot na pravoslavnite vernici se raduva{e so neiska`liva radost, i
neprestajno Mu oddava{e blagodarnost na Boga i na svojot arhierej za pridobivaweto
na tolku du{i.
Gledaj}i go seto toa stare{inite na ne~istite i bogoodvratni ermenski eresi (t.e.
monofizitite, zaedno so manihejcite i bogomilite), se ispolnija so gnev i zavist pa
zapo~naa so navredi i huli da go napa|aat svetitelot narekuvaj}i go la`go i izmamnik,
tie koi bea sinovi na temninata i prelesta. Bo`ijot arhierej pak ne obziraj}i se na toa,
neprestajno pou~uva{e i gi propoveda{e zborovite na vistinata, taka {to golem broj lu|
e postojano pristapuvaa kon pravoslavnata Soborna Crkva. Toga{ napred spomnatite
ermenski eretici go nagovorija svojot mnogubroen narod, koj im se pokoruva{e, da go
ubijat svetitelot. No Bo`ijot ugodnik , kako nekoe nezloblivo jagne ode{e pome|u
bezbo`nite volci, postojano imaj}i gi na ustata onie psaltirski zborovi koi velea: Ako
pominam i me|u smrtni senki nema da se pla{am od zloto, bidej}i Ti si so mene (Pс.
22, 4). Ovie eretici ~esto pati doa}aa kaj svetitelot, pravej}i go toa ne poradi nekoja
potreba, tuku sakaa da mu natovarat nekoja vina. Bidej}i ne postignuvaa nikakov
uspeh, odbivani od nego kako so nekoja pra~ka, tie se pove}e se raspaluvaa od gnev.
Edna{ prepiraj}i se so nego i ne mo`ej}i da im se sprotistavat na premudrosta i na
zborovite {to toj im gi izgovara{e, sovladani od gnevot zgrabija kamewa i so niv go
pretepaa svetitelot, kako nekoga{ {to mu napravija bezumnite evrei na Prvoma~enikot
Stefan. Mislej}i deka pravednikot e ubien, tie go ostavija i pobegnaa. Na ovoj na~in
bla`eniot Ilarijon se poka`a i kako ma~enik, makar {to ne ja prolea krvta, sepak so
dobrovolno podnesuvawe na rani. Koga svetitelot dojde pri sebe i sfati deka toa e |

211
avolska zloba i pakos, se podigna i otide vo svojata kelija, bidej}i mestoto na koe go
kamenuvaa be{e osameno i daleku od gradot. Doznavaj}i za ovaa ne ~ove~ko delo
sobirot na pravoslavnite lu|e ednodu{no odlu~i da napadnat na ereticite i da gi istrebat
do kraj. No Ilarion kako u~enik i poddr`ava~ na svojot nezlobliv Vladika Hristos, im
zabrani velej}i: Ne deca moi , ne, tuku se}avajte se na zborovite {to Gospod mu gi
re~e na Petar: „Vrati go no`ot na mestoto negovo za{to site {to se fa}aat za no`, od
no` }e zaginat“ (Mt. 26, 52). I svetite apostoli ranuvani za imeto Gospodovo, izlegoa
od Sinedrionot radosni(Del. 5, 41). Ostavete gi zna~i za{to ne znaat {to pravat. A onoj
zloben ereti~ki sobir koj be{e gotov na prolevawe krv, koga vide {to se slu~i se zbuni
i kako nekoga{ evreite za Gospod, edni govorea deka e dobar, a drugi deka ne e, tuku
gi mami i la`e lu|eto. Taka me|u niv nastanaa raspravii pri {to se sporea i karaa me|u
sebe okolu svetitelot.
Drugpat nekoi od niv opieni od bolesta na svojata zabluda, dojdoa kaj bla`eniot
i mnogu mu zboruvaa utvrduvaj}i ja nivnata eres. Tie se prefrlaa pri zboruvaweto i na
ednata i na drugata strana i se falea deka mislat pravoslavno i deka gi dr`at site crkovni
predanija, isto taka i svetite slu`bi i postite i se drugo {to i e predadeno na Sobornata
Vselenska Crkva. Na toa Ilarion so krotko srce i u{te pokrotki misli im odgovori:
Dobro e {to u{te od samiot po~etok ja spomnavte Sobornata Crkva. Bidej}i Taa
primila se {to e dobro od o~evidcite na Logosot Bo`ji, t. e. od apostolite, i se drugo
dobro vostanoveno i predadeno, taa nepokoleblivo go dr`i do denes. Seto toa i vie
Еrmenite ste go dr`ele do ^etvrtiot Vselenski sobor vo Halkidon. 5 Od toga{ vie ste se
oddelile od Pravoslavnata Soborna Crkva sledej}i po nekoj si Ehanij, koj bil nare~en i
Mantakunij i zaedno so u{te nekoj drugi erei ste go primile Evtihievoto i
Dioskorovoto zlobno u~ewe; i umno`uvaj}i gi tie bezbo`ni naredbi i u~ewa, ste gi
odr`ale do denes. I vie zboruvate deka Hristos ne zel telo, ednosu{tno na na{eto, tuku
nekoe netrule`no i nestradalno i ne`no i nesozdadeno i nebesko telo. Takvoto hulno
u~ewe Sobornata crkva nikoga{ ne go primila niti go propovedala. Bidej}i ako Teloto
Gospodovo bilo netrule`no i nestradalno i nebesko, a nestradalnoto telo niti se
zamoruva niti spie, niti jade niti pie, niti mo`e so racete da se dopre, koj toga{ spiel na
korabot ako ne na{ata priroda? Koj pla~el nad gradot Erusalim? Koj proleval solzi za
Lazar? Koj sedel vo domot na Simona proka`eni? Koj gi izmil nozete na u~enicite?
Koj gi predal Svetite Tajni na Tajnata Ve~era? Koj bil odveden vrzan vo dvorot na
Kajafa? Koj bil raspnat na Krstot? Koj bil polo`en vo grob? Koj po voskresenieto im
rekol na u~enicite: „Doprete se do Mene i gledajte; za{to duhot nema telo i koski, a,
kako {to gledate Jas imam“ (Lk. 24, 39)? Ete, zna~i, jasno poka`avme deka Gospod

55
Sv. ^etvrti Vselenski Sobor e odr`an 451 godina vo Halkidon, na koj e osudena monofizitskatra
eres na Evtihij i Dioskor , t. e. eresta {to u~ela deka Hristos ima samo edna priroda (bo`estvena),
odnosno deka toj ne e vistinski ~ovek. Ova u~ewe go prifatila i Ermenskata Crkva, posebno po
katolikosot Jovan Mantakunij (478-490 g.), i so toa se otcepila od Pravoslavnata Crkva. Ermensite
podocna go usvoile i ereti~koto u~ewe na Julijan Alikarnaski (vo 6. vek) spored koe Hristos zel na
Sebe edno nepropadlivo i nestradalni~ko telo, poradi {to taa eres bila nare~ena „aвtartodoketska”.
Inaku, ermenija se nao|a vo dlabo~inata na Mala Azija, me|u gorniot tek na rekata Eufrat i planinata
Kavkaz.

212
navistina se oble~e vo ova na{e ~ove~ko telo.
Ereticite pak, pritesneti od silnoto izobli~uvawe, mu odgovorija na bla`eniot so
ovie hulni zborovi:
„Toa Gospodovo telo koe se javilo, Toa, soedinuvaj}i se so bo`estvenoto,
postanalo edna priroda Hristova. Na toa premudriot episkop im re~e:
„Ako Hirstos ima edna priroda, i taa Hristova priroda e nerazdelna od Otca,
toga{ jasno proizleguva deka i Hristovoto Telo za vreme na stradaweto, soedinuvaj}i
se so Hristovata priroda, bilo nerazdvoeno od Otca. Kako toga{ Toa Telo voop{to
stradalo i dolу na zemjata bilo dr`ano i ranuvano i probodeno i kako vistinski mrtvo i
nepodvi`no le`elo vo grobot? Ako zna~i Hristovoto Telo postanalo Bo`estvo, kako
toga{ Samiot Hristos govorel: „Bo`e, Bo`e Moj, zo{to Me ostavi“? (Mt. 27, 46) Kako i
zboruval na Marija Magdalina: „Marija, ne se dopiraj do Mene, oti u{te ne Sum se
vratil pri Mojot Otec?“ (Jn. 20, 17) Kako i na apostolite po voskresenieto im rekol:
„Doprete se do Mene i gledajte, za{to duhot nema telo i koski, a, kao {to gledate, Jas
imam?“ (Lk. 24, 39) Apostolite ni naveduvaat i premnogu drugi sli~ni takvi
svedo{tva za Hristovoto ovoplotuvawe, koi svedo~at pojasno i od glasna truba.
Pokraj toa, im re~e ponatamu sveti Ilarion na Еrmenite, vie i vo Trisvetata
pesna „Sveti Bo`e” na krajot posle zborovite „Sveti Бesmrtni” gi dodavate onie
neumesni zborovi „koj se raspna za nas”, so {to jasno ja poka`uvate svojata
bezumnost i svojata bezbo`nost. Bidej}i ako Teloto Hristovo e besmrtno i
neraspadlivo i nebesko, kako toga{ Toa se raspna?A ako se raspna, kako toga{ Go
narekuvate Bo`estvo? Ponatamu vie i vo svetata slu`ba (t.e. Liturgijata) ne prinesuvate
kvasen leb kako nie, tuku poga~a, t.e. testo bez kvasec, a takviot prinos e Judejski
obi~aj, a ne hristijanski. Isto taka apostol Pavle i Grigorie Bogoslov jasno govorat:
Staroto pomina, ete, s# stana novo (2 Kor. 5, 17); i sveti Jovan Zlatousт za Sariot i
Noviot zakon veli: Tamu e slovo, ovde e Duh; tamu e kivot, ovde e Deva; tamu e
Aronoviot `ezal, ovde e Krstot; tamu e jagne, ovde e Hristos; tamu e bezkvasen, a
ovde e vistinski (kvasen) leb.
Koga ereticite gi slu{naa site ovie zborovi na svetitelot, i nemaj}i ne{to
sprotivno da mu odgovorat samo se ~udea i licata im se pokrija so sram.
Sepak posle nekoe vreme tie odgovorija: „Zarem lebot {to Hristos im go dade
na apostolite ne bil beсkvasen a ne vakov kvasen?Bidej}i toga{ vo toa vreme samo
takov se najde, zatoa i nie `rtvoprinesuvame beсkvasen leb.“
Na toa bla`eniot Ilarion im odgovori: „Da re~eme deka beskvasen bil lebot {to
Hristos toga{, poradi nedostig na vreme, Go zel i prinel, za da ne ni ostane tajnata na
Novata Ve~era nepredadena. Bidej}i nabrgu treba{e da im bide predaden na Judejcite,
kakov leb na{ol, takviot Go zel i Go prinel, za da ne n# li{i od tolkavo preslavno
spasuvawe. No samite Negovi U~enici i drugite po red crkveni prvosve{tenici i Sveti
oci, `rtvoprinesuvale sovr{en leb a ne beskvasen, taka i nie, sledej}i gi niv,
`rtvoprinesuvame prav leb. Za{to Hristos i mnogu drugi raboti ni predal na eden
na~in, a Apostolite i nivnite naslednici napravija tie raboti da se vr{at poinaku, ne za
da Mu protivre~at na Hristos, kako bi mo`ele i da pomislat na takvo ne{to! Тuku,
bidej}i verata se {ire{e i raste{e, i tie bez nikakov strav gi {irea tajnite Hristovi, za

213
Negova slava i veli~ewe. Taka, na primer, koga Hristos trebalo da se kr{teva, ne se
svrtel na zapad nitu so jazikot se odrekol od satanata, nitu Go izgovoril Simvolot na
verata, nitu imal potreba od molitvata za kr{tevawe, nitu se kr{teval vo krstilnica, nitu
bil pomazan so miro, nitu se pri~estil vedna{ po kr{tevaweto so Gospodovoto Telo i
Krv, a nie seto toa sega go pravime. Ili, Hristos ne ni Ja predal duhovnata slu`ba za
Teloto i Krvta Gospodovi po crkvite (t. e. hramovite), tuku vo gornata zaedni~ka soba
i na op{tata trpeza, i toa najnapred jadej}i drugi jadewa i legnuvaj}i. Pri toa ne bil
oble~en nitu vo sve{teni~ka ode`da, nitu Gi izgovaral molitvite na na{eto
sve{tenodejstvo, so psalmi, himni i duhovni pesni. A nie i slu`bite gi vr{ime vo
hramovite, i pred duhovniot `rtvenik, t. e. pred svetata trpeza, doa|ame gladni, i stoime
pred nea oble~eni vo arhierejska ode`da, sekako ne za da bi go negirale seto toa {to
go ka`avme, tuku da go napravime veli~estveniot ~in na slu`bata preubav i pre~esen.
Za{to Apostolite, a po niv vistinskite Pastiri i vistinskite crkovni U~iteli, site
rakovodeni od Duhot Bo`ji i imaj}i Go Negovoto prosvetluvawe, nekoi raboti ukinale
a nekoi umno`ile, za{to za toa dobile blagodat od viso~inite, taka {to s# pravele i s#
bogoqubivo uredile i zapovedale vo na{a korist.
No, ako vnimatelno pogledneme, }e vidime deka lebot {to Hristos im go predal
na Svoite U~enicite ne bil bez kvasec. Za{to zakonot za evrejskata Pasha veli vaka:
Na ~itirinaesettiot den od prviot mesec od ve~erata jadete beskvasni lebovi i taka s#
do dvaeset i prviot nave~er; sedum dena da nema kvasec vo va{ite domovi (2 Mojs.
12,17-18). Zna~i, takov bil zakonot. No, Hristos pred ~etirinaesettiot den, t. e. na
trinaesettiot den Ja zavr{il zakonskata Pasha i ni Ja predal Tajnata Ve~era, a na toj den
site seu{te jadele kvasen leb. A ako nekoj ka`e: Ako toga{ Ja izvr{uval zakonskata
Pasha i jadel beskvasen leb so gor~liva zelka zaedno so Svoite u~enici, od kade
toga{ im bil beskvasniot leb? Nie na toa }e ka`eme: Ottamu {to toa trebalo taka da se
podgotvi spored zapovedta na Spasitelot ili spored predviduvawata na samiot doma}in
na toj dom, za{to i toj bil vernik.
Ponatamu, zo{to vie ne prinesuvate na sve{tenata slu`ba vino izme{ano so
voda, tuku samo vino bez voda, i zatoa ja najavuvate samo ednata priroda Hristova?
Dodeka Svetiot Grigorij Bogoslov veli za Krvta i Vodata, {to istekoa od rebrata
Hristovi, ednoto javuva deka Hristos e ~ovek, a drugoto deka e i nad ~ovekot, t. e.
deka e Bog. Zatoa, koga nekoj pristapuva kon `rtvenikot i se pri~estuva so Hristovata
Krv od ~a{ata, neka smeta deka svojata usta ja stava na samite Hristovi Rebra i deka
pie od Niv. A od Negovite Rebra ne istekla samo Voda, tuku i Krv, kako potvrda na
dvete Negovi prirodi, kako {to ve}e spomnavme pogore. A deka vo ~a{ata, od koja
Hristos im dal da pijat na Apostolite, bila izme{ana voda so vino, za toa svedo~at
Jakov bratot Bo`ji i Evangelstitot Marko vo svoite Liturgii, za{to obajcata velat vaka:
„Ja zede ~a{ata i nalea vo nea voda i vino, pa zablagodaruvaj}i Ja blagoslovi i im
dade velej}i: ‘pijte od nea site, ova e Mojata Krv {to se prolea za vas i za
mnogumina.’ Se razbira deka Bog, kako Onoj {to ne la`e i Koj s# predviduva, im
predal takva Krv so Voda na U~enicite kakva {to istekla od Negovoto Rebro.
I u{te ponatamu, koga go zemate Krstot, od kakva i da e materija, vie ne go
po~ituvate pred da go krstite kako ~ovek i da probodete `elezen klinec srede nego i

214
pred da go pomazete so krvta od `rtvata. Me|utoa, pravej}i Go so rakata Krstniot znak
na ~eloto, i pri kr{tevaweto i na sve{tenite slu`bi, i vo mnogu drugi slu~ai, vie smetate
deka na toj na~in se osvetuvate. No, o lu|e Ermenski, zar na vas ne vi prilegaat onie
proro~ki zborovi: Primete ja naukata, za da ne se razgnevi nekoga{ Gospod, i sfatete
gi svoite zabluda i slepilo (Ps. 2,12). Za{to ako krstot {to se izobrazuva so rakata ve
osvetuva vas i tie na koi go stavate, na primer na vodata za kr{tevaweto, i na masloto,
i na miroto, i na licata na vernicite, i na tajniot leb i na sve{tenata ~a{a, i voop{to na
s# na {to go stavate, kako toga{ Krstot napraven od kakva bilo materija vie go smetate
za ne~ist i go osvetuvate so kr{tevawe i so proboduvawe i so krv? Za{to kako {to pred
Hristovoto raspnuvawe na nego, krstot be{e orudie na smrtta i kako takov be{e
proklet, taka {to negoviot znak be{e gnasen i odvraten, taka po Hristovoto raspnuvawe
na Nego Toj be{e osveten od Krvta na Vladikata i Negoviot znak stana osvetuvawe za
site vernici. Zna~i, Krstot najnapred Gi ubival lu|eto, a sega Gi ubiva demonite. Zatoa
i bo`estveniot Grigorij, prosvetitelot na Golemata Ermenija,6 postavuvaj}i drveni
Krstovi na nekoi mesta, im zapovedal na vernicite da Im se poklonuvaat i da Im prio|
aat kako na osveteni i osvetuva~ki, i toa toga{ koga s# u{te ne be{e rakopolo`en za
arhierej, nitu gi imal osveteno so nekoe kr{tevawe ili krv ili so ne{to drugo. Isto taka,
ve pra{uvam kako vie, pravej}i tri drveni krsta i soedinuvaj}i gi vo edno, smeete da go
povikuvate imeto na Svetata Troica, ne pla{ej}i se da pravite slika na Bla`enata
Troica, Edinstvenata Nestvorena i Neizmerliva i Neispitliva i zatoa Nezamisliva?
I povtorno ve pra{uvam: Zo{to go postite va{iot post nare~en arcivurciev? Na
toa Ermencite kako so edna usta mu odgovorija, i rekoa:
„Nie go postime toj post vo ~est na Sergij Ermenecot, koj nastrada vo na{ata
zemja.“
Odgovaraj}i, svetitelot im re~e: „Vie koi ste nepravoslavni i gre{no veruvate,
kako mo`ete da poka`ete deka toj Sergij bil pravoslaven i deka nastradal za Hrista?
Za{to nie gledame deka nitu nekoj Prorok, nitu Apostol, nitu Ma~enik, nitu
Prepodoben, pa nitu samiot Grigorij, u~itelot na Golemata Ermenija, ne vi go predal
toj post ili praznik.“
A tie, pritesneti od takvoto izobli~uvawe, odgovorija deka toa e postot na
Ninivijcite {to nekoga{ tie go postea i se spasija od stra{nata pogibel (sr. Jona 3,5-10).
Svetitelot vedna{ im odgovori:
„Bidej}i nikoj od svetite Apostoli, nitu nekoj od Soborot na Svetite Oci ne go
spomnal toj post nitu go predal, koj e toga{ toj {to vi zapovedal da go postite
neznabo`e~kiot post {to bil izvr{uvan mnogu vreme pred Hristovoto o~ove~uvawe?
Ako nam ni e zabraneto da gi postime judejskite posti, koi preku Mojsej bile
zapovedani od Boga, toga{ e mnogu, mnogu pogolema zabranata za postite na
zabludenite mnogubo`ci.“
Vaka javno izobli~eni, Ermencite sega rekoa deka toa e Adamoviot post {to toj
go postel koga bil isteran od rajot na sladosta. Na toa bla`eniot Ilarion pak im
odgovoril: koga Mojsej napi{a s# za nastanokot na svetot i za s# vo vrska so Adam, ne

66
Sv. Grigorij, prosvetitel na Velika Ermenija (od 3. i 4. vek) se slavi na 30 septemvri.

215
ka`a ni{to za toj post, pa kako vie mo`ete da ka`ete deka toa bil Adamov post?“
A tie, povtorno nao|aj}i se vo nedoumica, rekoa deka toa e post na Golema
Ermenija, {to go postele Ermencite koga trebalo da bidat krsteni od sveti Grigorij.
Sveti Ilarion povtorno brzo im odgovori: „Ne e taka, tuku bidej}i ste bile
progonuvani od demonite pred pokrstuvaweto vi bilo zapovedano da postite {eeset
dena, a potoa, koga saka{e da ve pokrsti, Grigorij vi zapoveda da postite trieset dena,
kako {to pi{uva vo ermenskite knigi, no nitu eden od tie posti ne se narekuva
arcivurciev post.“
Toga{ ermencite se ispolnija so golem sram i bea vo nedoumica ne znaej}i {to
da odgovorat, pa sepak, nemaj}i {to drugo, se setija i rekoa deka toa bil post na carot
Konstantin Veliki, {to toj go postel koga trebalo da se pokrsti. A svetitelot, so strogo
lice i smel zbor im odgovori:
„O, nerazumni i bavni so srcata za da $ poveruvate na vistinata! Ispitajte gi
сpisite i }e videte vo niv deka nikoga{ vo vselenata nemalo takov carski post, nitu
nekoj spomnal takvo ne{to za Konstantin Veliki, nitu nekoj svet Sobor, nitu nekoj od
Svetite Oci pravel spomen na takov post. Vie, zboruvaj}i na vakov prevrtliv na~in,
izmisluvaj}i postojano ne{to poinaku, nesoglasno i protivre~no, samite poka`avte
deka toj va{ post e nezakonski i gnasen, i zatoa e nedostoen za bilo kakvo hristijansko
vnimanie. Jas pak, makar i da ne sakate, to~no }e vi go ka`am toa {to i samite dobro
go znaete za toj va{ post.
Imeno, nekoj Sergij, koj be{e u~itel na ermenskata eres, imal ku~e {to go vikal
tokmu taka, t. e. Arcivurcij, i toa ku~e nemu mu be{e glasnik, za{to pomagan od
demonsko dejstvo ku~eto ode{e napred i mnogu pati go navestuva{e doa|aweto na
Sergij vo nekoe mesto. Koga Sergij saka{e da odi vo nekoj grad ili selo ili naselba,
kade {to `iveeja u~enicite i zaedni~arite na negovata pogubna eres, toga{ `itelite na
toa mesto, gledaj}i go spomnatoto ku~e, izleguvaa tamu eden den porano vo presret
na svojot u~itel. Eden den, koga ku~eto be{e prateno na svojata valkana slu`ba, be{e
izedeno od volcite. Utredenta nautro pojde i Sergij tamu kade {to go be{e pratil
ku~eto, pa otkako nikoj ne go presretna toj mnogu se navredi i naluti. Koga dojde kaj
svoite istomislenici i dozna deka negovoto ku~e prete~a voop{to ne do{lo kaj niv, toj
vedna{ prati da go baraat. Traga~ite najdoa del od negovite koski i spored niv sfatija
deka go izele volcite. Toga{ Sergij im naredi na site Ermenci da postat za smrtta na
ova ku~e i da taguvaat i `alat vo odredeni denovi od godinata, poradi {to toj post i se
vika arcivurciev post. Zatoa i vie, pridr`uvaj}i se kon taa naredba, go postite toj post,
pa sramej}i se ne sakate da ja priznaete vistinata. Takviot va{ post nikoj od Prorocite,
nitu od Apostolite ne $ go predade na Sobornata Crkva. Zatoa sepnete se od dlabokata
prelest i zabluda {to ve zafatile, otfrlete go slepiloto {to vi se zalepilo na o~ite i
pristapete & na Sobornata Pravoslavna Crkva, pridru`ete ni se, ta site nie, kako
soedineti vo eden hor, blago~estivo da Mu oddademe pofalba na Bogot na site. Za{to
golemo e bezumieto koga nekoj ja znae vistinata a ne saka da ja prifati.“
Izobli~uvaj}i gi so tie zborovi i razotkrivaj}i ja od site strani nivnata eres, sveti
Ilarion napravi ereticite da ostanat bez sekakva hrabrost. Za{to niv gi obzede takov
sram, {to do krajot ostanaa nemi kako vko~aneti. Koga pak se vratija vo svoite

216
domovi, me|u niv se sozdadoa prepirki i sekojdnevni raspravii, za{to edni gi falea
govorite i zborovite na prepodobniot, a drugi ja branea svojata eres. Taa eres se be{e
tolku zasilila {to za malku i Manuel, gr~kiot car, 7 }e otpadne{e od na{ata
blago~estuva pravoslavna vera, ako bla`eniot Ilarion, so svoite dogmatski pouki i
zborovi ne go zakrepe{e i utvrde{e vo nea.
No svetitelot go izbavi od toa opasno isku{enie, taka {to go istera daleku od
negovoto srce ne~estivoto ereti~ko u~ewe, a vo nego go udvoi semeto na
pravoslavieto. Carot go sfati toa i se nasladi so pravoslavnoto u~ewe na svetitelot.
Otkako cvrsto se ogradi so nego, toj se ispolni so neiska`liva radost i na Boga Mu
voznese blagodarstveni pesni, a na Negoviot veren arhierej mu uka`uva{e sekakva
poslu{nost i po~it, pra}aj}i mu i razli~ni darovi i s# drugo {to mu treba{e. A pogore
spomnatite Ermenci, prepiraj}i se i raspravaj}i se postojano za svojata vera, kako {to
ka`avme, kone~no dojdoa do spoznavawe na svojata zabluda. Otkako mnogu ja
izobli~ija i plukaa svojata eres, srde~no $ pristapija na svetata Soborna Pravoslavna
Crkva. Potoa so vera se pri~estija so svetite Telo i Krv Gospodovi i se priklu~ija kon
izbranoto stado, taka {to ottoga{ be{e eden pastir i edno stado (sr. Jn. 10,16).
Gledaj}i go seto toa {to tolku dobro se slu~i, Bo`jiot arhierej siot se ispolni so
radost i duhovna veselba. Isto taka i blago~estiviot car mnogu se izraduva, i na site im
javuva{e za doblestite i delata na noviot prekrasen pastir. Carot mu isprati na
prepodobniot pismo vo koe mu pi{uva{e i seta bogomilska eres dokraj da ja is~isti od
hristijanskoto stado, taka {to site tie {to }e im se pokorat na dogmite na
blago~estivosta, da bidat primeni i pribroeni kon izbranoto stado, a tie {to }e ostanat
vo svojata ne~estiva i gnasna eres, da se isteraat nekade daleku od nego. Ereticite pak,
koga go slu{naa toa, i tie & pristapija na Sobornata Pravoslavna Crkva i se udostoija
da go primat bo`estvenoto kr{tevawe, dokraj plukaj}i ja svojata eres. Toga{ navistina
mo`e{e da se vidi kako pravoslavnoto mno`estvo vernici u{te pove}e se razmno`uva, a
sobirot na nepravoslavnite se namaluva i potemnuva od temninata na bezbo{tvoto.
Hristoviot poddr`uva~ Ilarion, zaedno so svoite monasi, na mestoto kade porano
se sobirale spomnatite eretici a sega stanaa negovi duhovni ~eda, podigna prekrasna
crkva vo imeto na slavnite i sеfalni Apostoli, ~ija ubavina mnogu voshituva i
pottiknuva kon slavoslovewe na Boga. Vo taa crkva, t. e. manastir, sobra mno`estvo
monasi i predavaj}i im gi pravilata na ocite za ino~ki `ivot, gi ostavi. A, kako
~edoqubiv roditel, ~esto gi posetuva{e i sekoga{ gi upatuva{e i pou~uva{e kako da se
pridr`uvaat kon mona{kite podvizi.
Gledaj}i go seto toa negovata s# u{te `iva majka, koja svojot soprug i sopatnik
ve}e go be{e ispratila kaj Gospod, ~esto Mu voznesuva{e blagodarnosti na Boga. Po
kratko vreme i taa zamina kaj Gospod, a bo`estveniot Ilarion ~esno ja isprati so
propi{anite nadgrobni pesni i obi~ai i ja polo`i vo grobot. Samiot toj i ponatamu be{e
kako drvo posadeno kraj Izvorot na Duhovna voda, raste{e i preuspeva{e po Boga vo
site dogmatski blago~estivosti, u~ej}i gi i sovetuvaj}i gi site lu|e {to mu bea dovereni
da se pridr`uvaat kon blago~estivite nauki i zapovedi i da begaat i da se oddale~uvaat
77
Vizantiskiot car Manuel I Komnen (1143-1180 g.) navistina nastojuval da gi pridobie Ermencite za
soedinuvawe kon Pravoslavnata Crkva i zatoa so niv vospostavil nekoi vrski i vodel pregovori.

217
od bezbo`ni~kite eresi. Na toj na~in se voznese rogot na pravoslavnite, a onoj na
ne~estivite dokraj se namali. Site tie {to od nekoga{ni volci stanaa ovci, otkako se
izmenija sebesi so dobrata promena, go sledea svojot pastir kako krotki jagniwa i vo
s# mu se pokoruvaa, dodeka svojata porane{na zabluda ja izobli~uvaa i plukaa, a
nejzinite voda~i i na~alnici gi ismejuvaa i gi prokolnuvaa. Isto taka i poklonicite na
ne~estivata i skverna bogomilska eres, koi iskreno go primaa semeto na
blago~estivosta (t. e. Pravoslavieto), bla`eniot arhierej gi priklu~i kon pravoslavnoto
stado, a tie {to ostanaa nepokorni bea isterani i progoneti od nego. Taka svetiot Ilarion
go ukrasuva{e svojot arhierejski prestol, i go napasuva{e stadoto na svojata Crkva,
taka {to toa nema{e nikakva ne~istotija, oskvernenie ili porok, ili ne{to sli~no (Ef.
5,27). Zatoa site od okolinata doa|aa kaj nego i dobivaa blagoslov i sekakva duhovna
korist, pa blagodarni i radosni mu doneasuvaa obilni darovi. Isto taka ne bea
zapostaveni i negovite mona{ki op{te`itelni bratstva, tuku dobro vodeni i upatuvani od
dobriot pastir, rastea i napreduvaa za slava na Boga.
A otkako ottoga{ pomina dosta vreme i svetitelot be{e udostoen u{te so mnogu
drugi razli~ni blagodatni darovi, mu be{e otkrieno i vremeto na negovoto zaminuvawe
kaj Gospoda. Sobiraj}i gi site monasi, toj so srde~nost i qubov gi pou~i da `iveat vo
pokornost i evangelska qubov, revnosno da ja izr{uvaat sekoja rabota i slu`ba, cvrsto
da se pridr`uvaat kon predadenoto pravilo i da se gri`at sesrdno za sekoja dobrodetel.
Za stare{ina im go odredi Petar, primeren ma`, poln so dobrodeteli, krotok i
celomudren kako nikoj drug, ~ii doblesti im bea poznati na site {to `iveeja vo
okolinata, i be{e predan u~enik na bla`eniot Ilarion dolga niza godini slu`ej}i mu vo
sekoja rabota i slu`ba. Taka go utvrdi i dovolno go pou~i i celoto stado na svojata
meglenska Crkva, po {to svetitelot na site im go dade svojot mir i blagoslov, pa zaspa
so bla`en son vo Gospoda.8 Negovoto blago~estivo stado, opkru`uvaj}i gi od site
strani ~esnite mo{ti na svojot nenadomestliv pastir, gi oblevaa so topli solzi, go
opevaa so psalmi, himni i pesni, go kadea so mirizlivi kadilnici, a potoa ~esno i
pobo`no go pogrebaa so site po~esti. Za nego zboruvaa i toa deka vo svojata mladost
polni trieset godini voop{to ne vkusil vino.
Koga pomina izvesno vreme, nekoi monasi od ednata negovata op{to`itelna
zaednica po~naa da go zanemaruvaat praviloto {to be{e vostanoveno od svetitelot. Tie
mu se protivstavija na igumenot Petar i vovedoa nekoi razdori i eresi. Iako igumenot
srde~no gi kara{e i poprava{e, tie ostanaa nepokorni i neposlu{ni. Toga{ svetiot
Ilarion, koj od neboto go vide nivnoto zlo so nezakonskite nameri, im se javi vo sonot
i gi izobli~i nivnite bezzakonski dela, upatuvaj}i im mnogu zborovi na negoduvawe.
Duri i strogo im zapreti, taka {to nekoi od niv gi udira{e so svojot `ezol, a nekoi $ na
smrt gi predade. Slu{aj}i i sfa}aj}i ja vistinskata smisla na tie snovidenija, igumenot
Petar toa javno im go objavi na site monasi vo obitelta. Tie {to vo sonot bea raneti od
tepaweto, ostanaa bolni dolgi denovi, a tie {to $ bea predadeni na smrtta, navistina
ostanaa mrtvi. Toa be{e predupreduvawe za drugite monasi da ne go primaat toj
smrtonosen otrov. Koga go vidoa toa, site tie se ispolnija so strav i trepet, taka {to

88
Sveti Ilarion Meglenski se upokoil 1164 godina vo gradot Meglen.

218
ottoga{ neizmenlivo gi po~ituvaa manastirskiot ustav i pravila. A koga ova stra{no
~udo be{e raska`ano nasekade, toga{ site od okolinata so u{te pogolema vera i
srde~nost doa|aa kaj svetitelot i toplo se molea pred negovite ~esni mo{ti.
A Bog preku Svojot ugodnik prave{e mnogu razli~ni znaci i ~uda, pa zatoa
mnogumina od site strani doa|aa na negoviot grob i dobivaa razli~ni isceluvawa.
Bidej}i na grobot se izvr{uvaa bezbroj raznovidni ~uda, so zaedni~ka carska i crkovna
odluka negovite ~esni mo{ti bea izvadeni od grobot i bea polo`eni vo svetiot crkoven
hram. A toa {to se slu~i pri taa prilika, toa isto taka ne smeeme da go premol~ime i da
go ostavime na zaboravot. Za{to koga go otvorija kov~egot na bla`eniot, toga{, o
~udo! vidoa deka od negovite o~i kako od dva izvora te~e sveto i blagouhano miro.
Gledaj}i go toa prekrasno ~udo, site negovi mnogubrojni u~enici se ispolnija so
neiska`liva radost. A lu|eto od site okolni kraevi, koga go slu{naa toa, srde~no doa|aa
kaj kov~egot na prepodobniot i dobivaa od nego razli~ni isceluvawa.
Koga po dolgо vreme gr~koto carstvo se namali, a bugarskoto mnogu se
zgolemi, toga{ se zacari blago~estiviot bugarski car Kalojan.9 Toj toga{ hrabro se
bore{e i zazemaj}i mnogu gr~ki zemji, Trakija, Makedonija, Trivиlija i Dalmacija,
dozna za ~udata {to gi prave{e Bog preku svetiot Ilarion. Raspaluvaj}i se so
bo`estvena `elba i sakaj}i da se nasladi so blagodatta na svetitelot, toj srde~no i so
po~esti prati svoi lu|e vo Meglen za da gi zemat mo{tite na prepodobniot Ilarion i so
kadilnici i blagouhani mirisi da gi prenesat vo negoviot slaven grad Trnovo. Toga{ i
patrijarhot so svojot klir izleze za da gi presretne mo{tite na svetitelot, so mnogu sve}i
i kadilnici i ~esno so mnogu solzi go celiva{e teloto na ovoj svet Hristov arhierej.
Svetite mo{ti na prepodobniot bea polo`eni vo ~esniot hram na svetite i slavni
^etirieset Hristovi ma~enici, 10 i le`ej}i tamu im davaa isceluvawe na site {to sovera i
qubov doa|aa. Za{to svetiot Ilarion gi saka site i na site im se dava sebesi: im
uslu`uva{e na site, kako da be{e `iv: ne odbiva{e ni mom~iwa, nitu se gnase{e od
starcite, tuku i niv kako starci gi saka, i mom~iwata kako mom~iwa gi pregrnuva, i na
site im dava s#.
Zatoa ajde i nie da prineseme ne{to dostojno kaj kov~egot na negovite mo{ti, a
toa e: seno}no bdeewe, budni o~i, dobra srde~nosta, poslu{en sluh... Da go
podra`avame ovoj otec, za da bideme i nie sli~ni na nego. Da te`neeme kon negoviot
`ivot za da primime dostojna nagrada. Za{to nemu }e mu bide mnogu prijatno toa,
koga }e bideme negovi revniteli i }e pojdeme po negovite stapki. A i Bog ne Mu se
raduva tolku na ni{to drugo, kolku na toa koga gleda kako nekoj do smrtta se gri`i za
Negovite zapovedi. Zatoa i nie denes po toj povod da sostavime hor, pregrnuvaj}i go
kov~egot, da zapeeme nad grobot na svetitelot i da re~eme so David: ^esna e pred
Gospoda smrtta na Negovi Светии! (Ps. 115,6). Navistina e ~esna i slavna smrtta na
svetiite, i dostojna za sekakva pofalba. Zatoa i Bog niv gi proslavi ne samo za `ivotot,
tuku i po smrtta gi proslavuva so neiska`liva slava. I ne samo {to nivnite du{i gi
upokojuva vo nebesnite svetlini, tuku gi proslavuva i nivnite tela na zemjata, im ja
99
Bugarskiot car Kalojan vladeel vo vtoroto obnoveno Bugarsko carstvo od 1197 do 1207 godina.
1010
Ova prenesuvawe na mo{tite na Sv. Ilarion od Meglen vo Trnovo bilo 1204 ili 1206 godina.
Podocna negovite sveti mo{ti bile preneseni vo Carigrad.

219
dade blagodatta da pravat ~uda za da gi progonuvaat demonskite sili i da gi spasuvaat
vernicite od niv.
No, o sveto ime i bla`enstvo Ilarion, pofalbo i ukras na arhiereite, ti koj
ima{ smelost pred Boga i od viso~inite gleda{ na nas, za{to sega si osloboden od
ogledaloto i parabolite i ~isto ja gleda{ Svetata Troica, so~uvaj go stadoto tvoe
za{titeno od site zamki na lukaviot; ogradi n# so svojata blagodat {to ti e dadena od
Pastirona~alnikot i Spasitel Hristos. So svoite mudri zborovi isteraj gi volcite na
ne~estivosta i eresite; so tvojot blagodaten vetar razvej gi napadite na protivnicite
kako slama. Znae{ kolku e te{ko bremeto na episkopot, ja znae{ opasnosta i
odgovornosta na arhierejstvoto. No, samo ako saka{, ti znae{ i mo`e{ dobro da n#
upravuva{ i rakovodi{ kon pristani{teto na Bo`jata volja. Znae{, bidej}i seto toa go
do`ivea i site maki gi podnese poradi Crkvata Hristova. Gi zadu{i vostanijata na
eresite, protivnicite na Bo`jite dogmi so mudrost i duhovna ve{tina kon
blago~estivosta i Pravoslavieto gi preobrati. Mu podigna hramovi na Hrsitos na{iot
Bog, zabludenite gi popravi, bolnite gi isceli, ereti~kite stapici gi uni{ti. Se
podvizuva{e so dobri podvizi, trkata ja zavr{i i verata ja so~uva. Poradi toa iako
umren ti `iv i po smrtta pretstojuva{, i od tvoite sveti mo{ti izobilno izviraat potoci na
bezbroj raznovidni isceluvawa. Ti go krasi{ i na{iot prestol, i n# pottiknuva{ na
revnost so tvoite mnogubrojni podvizi. Za{to ne se podvizuva{e delumno, tuku
celosno i do krv, taka {to i bez krv stana ma~enik. Zatoa sega `ivee{ so angelskite
horovi i se nasladuva{ nenasitno so toa {to oko n# vide, uvo n# slu{na i na ~ove~koto
srce n# dojde, vo Samiot Hristos na{iot Gospod, Komu neka e slava i ~est, so Otecot i
Svetiot Duh, sega i sekoga{ i vo ve~ni vekovi. Amin!

Povest za stradawata na svetite

DAVESET I [EST ZOGRAFSKI MA^ENICI

Vo periodot koga na vizantiskiot carski prestol caruval imperatorot Aleksis

Vuka Murzufla, Latinite so golema vojska go osvoile Carigrad i mnogu gradovi i sela
na Vizantija.
Dolgo vreme (1204-1261) vizantiskata imperija be{e pod vlasta na Latinite i se
nao|a{e vo najbedna polo`ba.1 Taka be{e i po progonuvaweto na Latinite od Carigrad
11
Krstonosnite pohodi koi oficijalno imale za zada~a da gi oslobodat svetite mesta vo
Palestina od racete na nevernite, vsu{nost bile iskoristeni od rimskite papi za
postignuvawe na nivnite celi - pot~inuvawe na pravoslavniot Istok na Rimskata
duhovna vlast. Papstvoto gi iskoristilo krstonoscite za {irewe na latinstvoto vo tie
krai{ta. Svojata zloba kon pravoslavniot Istok, rimokatoli~koto duhovni{tvo ja
vdahnuvalo i vo krstonoscite. Pravoslavnoto naselenie bilo izlo`eno na takvo
varvarstvo, kakvo {to ne napravile nitu Turcite za 500 godini. Toa bilo u`asnato od
drskosta i navredite {to krstonoscite gi vr{ele vrz nivnite svetiwi. Pri zazemaweto na
Solun (1185 g.) i na samata prestolnina - Carigrad (1204), fanatizmot na Latinite

220
za vreme na vladeeweto na vizantiskiot car Mihail Paleolog (1261-1282). Pritesnet od
site strani, i gledaj}i gi zasilenite podgotovki za napad na imperijata, Mihail Paleolog
isprati golema delegacija kaj rimskiot papa, za da mu predadat nekolku doverlivi
svoera~ni pisma. Me|u drugoto vo niv be{e napi{ano i ova: “Za s# {to vi napravija
gordite skiti (bugarite), ne sme vinovni nie, zatoa {to toa e nivno svoevolie, taka {to i
nie se pla{ime od niv. Kako {to dobro ja sledime Rimskata crkva, nie u{te od odamna
neprestajno mislime i ispovedame kako vas. Ve molime i natamu da ni pomagate,
kako na svoi istomislenici... Ako ne pobrzate da ni pomognete i da n# za{titite, na{eto
ime }e bide izbri{ano od zemjata, i zatoa vie }e bidete kazneti od Boga Sedr`itelot.”
Koga pratenicite stignaa vo Rim, site zapadni rimokatoli~ki vladeteli se
vooru`ija i re{ija da trgnat za Carigrad, no ne za da mu pomognat na Mihail Paleolog,
svojot istomislenik, tuku za da go uni{tat. Na pat za Carigrad tie se nafrlija vrz Svetata
Atonska Gora, i po~naa da gi progonuvaat site {to `iveeja tamu. Najnapred ja
napadnaa Lavrata na sveti Atanasij, predlo`uvaj}i im na monasite da se prisoedinat
kon nivnata latinska vera i da vlezat vo op{tewe so niv. Ispla{enite monasi, ne

dostignal takva mera, {to ~ovek te{ko bi poveruval, dokolku toa ne e potvrdeno so
sigurni i nepobitni dokazi, {to silno gi izobli~uvaat istapuvawata??? na krstonoscite.
Spored ka`uvawata na gr~kiot istori~ar Nikita Honiat (12-13 v.), Latinite gi frlale na
zemja ikonite na Hrista i Negovite ugodnici, gi gazele so nozete, gi zemale od niv
skapocenite ukrasi, gi frlale po raskrsnicite ili gi upotrebuvale za gorewe mesto drva.
Nekoi od niv se ka~uvale na Svetiot Prestol i na nego igrale oro, peej}i pritoa
varvarski pesni... Eden od voda~ite vlegol so kow vo hramot na sveti velikoma~enik
Dimitrij. Miroto {to istekuvalo od grobot na ma~enikot go sobirale vi grnci i
tenxeriwa, a potoa so nego pr`ele ribi, si gi ma~kale ~izmite i. t. n. Vo samiot hram tie
glasno razgovarale, bezobrazno vreskale, gi fa}ale bogomolcite za grlata so {to go
prekinuvale crkovnoto peewe, peele cini~ni pesni i laele kako ku~iwa. I drugi crkovni
pisateli od toa vreme, kako na primer mitropolitot Evstatij Solunski, gi dopolnuvaat
svedo{tvata za latinskite nasilstva vo Solun.
Zazemaweto na Carigrad isto taka bilo prosledeno so stra{ni sceni na religiozen
fanatizam. Spored svedo{tvoto na ve}e spomnatiot Nikita Honiat, koj bil sovremenik
na tie nastani, latinite vr{ele neverojatni skvernavewa: Na najne~isti mesta bile
rasfrlani delovi od telata na svetite ma~enici, Bo`estvenoto Telo i Krvta Hristova bile
frlani i razlevani po zemjata. Svetite sadovi bile zemani za doma{na upotreba.
Skapoceniot prestol na hramot “Sveta Sofija” krstonoscite go iskr{ile na par~iwa i si
go delele me|u sebe.
Nasekade kade {to vleguvale, zapadnite ricari vr{ele nevideni nasilstva. Ako
ponekoga{ papite gi negirale krstonosnite nasilstva na Istok, toga{ toa bilo samo edno
prosto diplomatsko taktizirawe od nivna strana. Tie na nivnite pohodi gledale kako na
efikasno sredstvo za zacvrstuvawe na svojata duhovna vlast na Istok, odnosno
pomo{ pri rimokatoliziraweto na tamo{noto pravoslavno naselenie.
Spored “Istorija na hristijanskata crkva” ot. P. I. Malicki, Sofija, 1932 g. del III, str. 4-
6.

221
razbiraj}i gi dobro apostolskite zborovi: “Dajte mu mesto na gnevot” preku eden svoj
odla~en sve{tenomonah, se soglasija, se prisoedinija kon niv i na toj na~in si gi
spasija `ivotite. Podocna tie monasi bea izobli~eni i kazneti od Boga.2
Potoa Latinite vlegoa vo Iverskata (Gruziska) Lavra, baraj}i i od tamo{nite
monasi da se soedinat so niv. Monasite od toj manastir, ne samo {to ne se soglasija so
toa, tuku gi razobli~ija ne~estivite, i spored zborovite na apostolot (Gal. 1,8), gi
prokolnaa zaradi nivnoto voveduvawe na pogre{ni dogmatski novini. Koga go slu{naa
toa, bezzakonicite se razgnevija i gi izvlekoa site monasi nadvor od manastirot, po {to
stare{inite gi ka~ija na brod pa zaedno so nego gi potopija vo moreto. Taka bla`enite
monasi, zatoa {to ne im se pokorija na bezzakonicite, primija ma~eni~ki i
ispovedni~ki venci. A pomladite od niv, rodeni vo Iverija (Gruzija) bea odvedeni kako
robovi vo Italija, kade {to im gi soblekoa mona{kite rasa i gi prodadoa na Evreite.
Od Iverskata Lavra Latinite otidoa vo Vatopedskiot manastir. Vo nego najdoa
samo bolni i prestareni monasi, i koga gi pra{aa za drugite monasi, tie im odgovorija:
- Se krijat vo dolinite niz gustite {umi, za da ja za~uvaat verata i za da ne se
oskvernat od ne~estivite.
Otkako gi ubija svetite ispovednici, Latinite vedna{ se spu{tija vo okolinata na
manastirot, i koga gi najdoa nastojnikot i drugite monasi, na po~etokot qubezno gi
ubeduvaa da stanat nivni istomislenici, no eden od monasite im re~e:
- Podobro da mu ugodime na Hrista, otkolku na Antihristot!
A tie im odgovorija:
- Zarem nie ne sme Negovi, zar nie sme na Antihristot?
Svetitelot im odgovori:
- Da, za{to sekoj {to mu se protivi na Hristovoto Evangelie, e Antihrist, i toj
vsu{nost sega vi pomaga. Kakvo op{tewe mo`e da ima svetlinata so temninata? Nie
nikoga{ nema da se prisoedinime kon vas!
Duhoborcite, koga go slu{naa seto toa, si gi zatvorija u{ite i ne samo {to ne se
ubedija vo vistinitosta na pravoslavnata vera, tuku gi polo`ija svoite bezzakoni race
vrz ~uvarite na zakonot i gi obesaija site monasi na mestoto na koe gi najdoa.
Ottoga{ pa s# do sega toa mesto se narekuva furkovuni, t. e. gora na besilkite.
Potoa Latinite preminaa na drugata satrana od Sveta Gora i se dobli`ija do
manastirot “Sveti Velikoma~enik \or|i”, nare~en Zograf. Igumenot na toj manastir,
prepodobniot Toma, pred nekolku dena be{e doznal kako za napadot vrz Sveta Gora
od strana na ne~estivite eretici, taka i za zlostorstvata {to im pretstojat na negovite
sobra}a. Toj gi bodre{e svoite ~eda, ohrabren od slednoto ~udo: Eden dobrodetelen

22
Spored mesnoto predanie, otpadnatite pravoslavni monasi, koi se prisoedinile kon
Latinite i slu`ele zaedno so niv, bile pogrebani vo edna pe{tera na morskiot breg, vo
okolinata na golemata Lavra, na skrieno mesto, oddale~eno od o~ite na lu|eto. Kako
{to svedo~at sigurni izvori, i kako {to se gleda od snimkite snimeni na samoto mesto,
nivnite tela i den denes le`at tamu, neraspadnati i crni kako jaglen. Licata im dobile
u`asen, demonski izgled, za strav i pouka na site {to gi gledaat i za spomen na nivnoto
otstapuvawe.

222
starec - monah, `ivee{e kaj manstirskoto lozje, {to se nao|a{e na polovina ~as
patuvawe jugozapadno od manastirot. Vo svojata kelija ima{e ikona na Presveta
Bogorodica, pred koja sekojdnevno kade{e temjan i ~ita{e akatist, koj od Grcite be{e
nare~en heretizmi. Poradi ovaa pri~ina toa mesto i denes se narekuva Herovo. I koga
bogoodvratnite Rimjani ja napadnaa Sveta Gora so zlostorni~ki nameri, i bea ve}e
istovareni od svoite brodovi, toj bogougoden starec, spored svojot obi~aj, stoej}i pred
ikonata na Presveta Bogordica, gi ka`uval slednive zborovi: “Raduvaj Se!”, i od
svetata ikona gi slu{nal slednive zborovi:
- Raduvaj se i ti, starecu, no {to pobrgu begaj ottuka, za da ne te snajde nesre}a!
Odi i ka`i im na bra}ata vo manastirot da se zatvorat, za{to bogoprotivnite Rimjani go
napadnaa ova blagosloveno mesto od Mene i ve}e se blizu.
Starecot padnal pred ikonata i rekol:
- Kako mo`am, Vladi~ice, da Te ostavam Tebe, mojata Zastapni~ka!
Na toa glasot od ikonata mu odgovoril:
- Ne se gri`i za Mene, tuku odi {to pobrgu!
Koga starecot trgnal nakaj manastirot za da ja soop{ti zapovedta od atonskata
pokrovitelka, ikonata na neiska`liv na~in bila pobrza od nego, stignala vo manastirot i
zastanala nad manastirskata porta. Koga starecot pristignal pred portata i ja videl
svetata ikona nad nea, se voodu{evil i im raska`al na site za nastanatoto ~udo. Koga
monasite ja vidoa ikonata na Presveta Bogorodica i koga slu{naa za toa preslavno
~udo, Gi proslavija Boga i Negovata Pre~ista Majka. A igumenot, doznavaj}i za toa
kakva nesre}a }e gi stigne manastirskite bra}a, po~na da gi sovetuva da bidat bodri i
da ne se pla{at. Toj im vele{e:
- Otci i bra}a! Site, vodeni od Bo`jiot Duh, se sinovi Bo`ji, za{to vie ne go
primivte duhot na ropstvoto, ta da stravuvate, tuku go primivte Duhot na
vosinuvaweto. Nie se narekuvame i navistina sme ~eda Bo`ji. Ako sme ~eda,
toga{ nie sme naslednici na Hrista, i ako stradame so Nego, so Nego i }e se
proslavime. Za{to mislam deka stradawata na sega{noto vreme ne se ni{to vo
sporedba so slavata, koja }e se javi vo nas (Rim. 8:14-18). Zatoa, isto kako i apostolot,
vi velam: Vie, koi ste podgotveni so duhot, i ne se pla{ite od makite, ostanete zaedno
so mene vo svetata obitel, a vie {to se pla{ite zemete gi Crkovnite sadovi i skrijte se
izvesno vreme, dodeka ne stivne gnevot na ereticite, za da ne zapadnete vo hulewe od
malodu{nosta.
Toga{ tie {to se pla{ea od makite se skrija vo dolinite, pe{terite i grmu{kite. A
svetiot igumen so drugite monasi se zaklu~i vo kulata. Tie toa ne go napravija od
strav, tuku za da go iskoristat makar i toa malku vreme za da ja izobli~at
bezzakonsakata eres. Ma~itelite od site strani go opkru`ija manastirot i po~naa da im
vikaat na monasite {to bea vo kulata:
- Otvorete ni, gospoda, otvorete!
A prepodobniot igumen im odgovori:
- Ne znaeme od kade ste!
Ma~itelite prodol`ija:
- Nie sme Hristovi slugi i doa|ame za da ve preobratime i vas zabludenite na

223
vistinskiot pat!
A svetitelot im odgovori:
- Oddale~ete se od nas vie {to vr{ite bezzakonija, za{to apostolot veli: “Ako
duri i angel od neboto po~ne da vi blagovestuva ne{to drugo, osven toa {to vi go
blagovestevme nie, neka bide proklet!(Gal. 1:8)”
Na toa ereticite odgovorija:
- Nie sme od Boga, i veruvame vo Gospoda Isusa Hrista i go propovedame
Svetoto Evangelie. Prateni sme od bla`eniot rimski papa, koj e glava na Crkvata, za da
vi go ka`eme i vam bezumnite toa {to vie ne go razbirate, ta da se vrazumite, da gi
razberete ustavite i verno da ~itate vo Svetiot Simbol na verata “Veruvam vo ediniot
Bog Otec Sedr`itel...” deka Presvetiot Duh izleguva od Otecot i Sinot. Potoa na
proskomidijata da prinesuvate presen a ne kvasen leb i va{ite sve{tenici da si gi bri~at
bradite, za da so toa ne gre{at pri Bo`jite slu`bi, bidej}i tie se Crkovni `enici. Ako go
ispolnite seto toa, toga{ }e dobiete o~istuvawe od Sedr`itelot, i nie od radost poradi
va{eto pokajanie, }e vi se smiluvame. Vo sprotivno }e ve pogubime bezmilosno, za da
ne go zafa}ate popusto mestoto na zemjata.
Otkako gi ka`aa tie i drugi sli~ni hulewa, ereticite o~ekuvaa odgovor od
prepodobnite. Prepodobnite monasi odgovorija:
- Nie ja sakame i ispovedame vistinata, pa zatoa ne im obrnuvame vnimanie na
va{ite soblazni i bezumija, i ne se pla{ime od va{ite zakani. Pi{ano e deka treba da se
pla{ime samo od Boga, a od lu|eto nema potreba da stravuvame i zatoa smelo vi
velime: Nikoj ne mo`e da ni na{teti ako so nas e Bog, Koj e praveden i ja zasakal
pravdata. Samiot Gospod na{ Isus Hristos vo Svetoto Evangelie veli: “Koga }e dojde
Ute{itelot, Koj }e vi go pratam od Otecot, Duhot na vistinata, {to izleguva od Oca,
Toj }e svedo~i za mene” - i prodol`i: “I Jas }e go molam Otecot, Koj }e vi dade drug
Ute{itel, za da bide so vas vo veki - Duh na vistinata.” I u{te: “Toa vi go velam
bidej}i Sum so vas. A Ute{itelot, Svetiot Duh, Koj Otecot }e vi go prati vo Moe ime,
Toj }e ve nau~i na s# i }e vi napomene za s# {to Sum vi rekol.”
Prepodobnite otci, za da ja doka`at vistinata i za da im ja zatvorat ustata na tie
{to velat deka Svetiot Duh izleguva od Sinot, nekolkupati gi povtorija tie zborovi.
Osven toa tie gi iznesoa i slednive svedo{tva:
- Ako ni vo toa ne veruvate, duhoborci, toga{ pou~ete se od Gospodoviot
Prete~a i Krstitel Jovan, koj Go vide Svetiot Duh kako vo vid na gulab sleguva od
neboto i zastanuva vrz Sinot. Od toa mo`ete da vidite deka Svetiot Duh izleguva samo
od Otecot. Toa u~ewe go poddr`uva Na{ata Majka, svetata vselenska i apostolska
Crkva i gi napojuva site svoi ~eda, ne so toa {to istekuva od Edem, tuku od
Bo`estvenata usta na Hrista, Koj veli: “Propovedajte im go Evangelieto na site lu|e, pa
koj }e poveruva i }e se krsti, toj }e se spasi, a koj nema da poveruva, toj }e bide
osuden.” I u{te “Zatoa vi velam deka sekoj grev i hulewe }e im bidat prosteni na lu|
eto, a huleweto protiv Svetiot Duh nema da im se prosti nitu vo ovoj nitu vo idniot
`ivot.” Zatoa site proroci, apostoli i u~iteli, pou~eni od Svetiot Duh, kr{tevale,
propovedale i gi u~ele narodite od raznite kraevi na vselenata da gi priznavaat samo
~etvoricata evangelisti: Matej, Marko, Luka i Jovan, a koj }e dodade petti evangelist -

224
neka bide proklet. “Koj }e soblazni eden od malite bra}a, veli Spasitelot”, }e bide
kaznet, a toj {to ja soblaznuva celata vselena, kako {to toa go pravite vie, kako }e se
opravda za da ja izbegne zaslu`enata kazna? Koj od sedumte Bogodadeni sobori u~i
deka Svetiot Duh izleguva od Oca i Sina, ili koj od niv zapovedal deka treba da
prinesuvame presen leb i da gi potstri`uvame kosite i bradite kako {to sakate vie? Ti,
duhoborecu, ispolnet so sedum drugi lukavi duhovi, vo koj Hristos n# u~i{ da
veruvame? Ti ne propoveda{ Evangelie, tuku antihristovo u~ewe. Petti evangelist nie
ne poznavame, osven Muhamed Saracenski, prete~a na antihristot, koj pred va{ata
pogubna eres poseal plevel. A {to se odnesuva do va{ite presnolebni bezkrvni `rtvi,
toa e judejsaki obi~aj. No vie }e re~ete: Neli, Hristos, prepa{an, so stap vo raka,
spored Pismoto, ja jade{e pashata? Da, }e re~eme nie. Toj jade{e pasha, no ja smeni,
kako {to napravi i so obrezanieto i so drugoto. Po nea Toj, otkako sedna so
dvanaesette Svoi u~enici vo Sionskata gornica, ja vostanovi Svojata Pasha. Za vreme
na ve~erata Toj zede leb, go blagoslovi i razdavaj}i im go na u~enicite, re~e:
“Zemete, jadete, toa e Moeto Telo...” Ete ja visatinskata tajna. Ka`ano e leb 3, t. e.
kvasen, a ne presen, kako {to vie protivzakonski pravite i slu`ite, poddr`uvaj}i ja
eresta na Apolinarij...”
Tie zborovi na bla`enite ma`i bea tolku neprijatni za Latinite, kolku {to se
neprijatni kamewata, frleni so pra}ka za volkot. Tie se nafrlija i od site strani ja
zapalija svetata obitel. A pri~ina za site tie zlostorstva be{e zakonoprestapniot i
ne~estiv Paleolog, toj nov Navuhodonosor.
Prepodobnite i bogonosni na{i otci, opkru`eni od plamenot vo kulata, sli~no na
svetite tri otroci, ja upatija posalednata molitva kon Hrista Boga:
- Vladiko, Gospodi Isuse Hriste, Bo`e na{, Edinorodni Sine i Slove Bo`ji, Koj
kako neporo~no jagne Si se dal Sebesi na kolewe za ~ove~kiot rod! Ti, Gospodi, Koj
si ja proleal Svojata Pre~ista Krv za Svojata Crkva i Si rekol deka silite na adot nema
da ja pobedat, za~uvaj ja od volcite {to ja uni{tuvaat. Umno`i go Gosapodi Svoeto
nasledstvo po celata vselena, od edniot kraj na zemjata do drugiot. Delot {to po
`drepka $ pripadna na Tvojata Pre~ista Majka zasekoga{ za~uvaj go nepopustliv i

33
Vo evangelsakite tekstovi (Mat. 26:26; Mark. 14:22; Luka 22:19;) kako i vo
poslanieto na sveti apostol Pavle (1 Kor. 11:23), koga spasitelot ja sozdaval Svetata
Tajna Evharistija, izri~no e upotreben zborot “artos”, koj na gr~ki zna~i kvasen leb.
Za beskvasen leb vo Svetoto Pismo se upotrebuva zborot “azimon” (Luk. 22:1).
“Bidej}i tajnata ve~era se odr`ala no}ta me|u 13 i 14 nisan, vo koj den spored spored
ravinskata literatura ne bilo dozvoleno da se upotrebuva presen leb. I sega, kako i vo
minatoto, tajnata Evharistija (vo Pravoslnata Crkva) se izvr{uva so kvasen leb.
“Na po~etokot evharisatiskiot leb, so koj se slu`elo na zapad, bil ist kako i na istok,
obi~en leb, vo koj imalo kvas. O. Sirmon, jezuit, priznava deka kvasniot leb na zapad
se upotrebuval vo tekot na prvite devet veka. I rimskata crkva go smenila drevniot
obi~aj vo periodot od krajot na devettiot vek do prvata polovina na edinaesettiot vek.”
Upotrebata na beskvasen leb kaj rimokatolicite e rezultat na podocne`noto judejsko
vlijanie.

225
nesovladliv; negovite `iteli osveti gi, proslavi gi zaedno so Sebesi i pomiluvaj gi;
`iveali{tata na Svoite svetii vozdigni gi vo Tvoja slava i za na{ spomen. Primi ja ovaa
molitva od na{ite usti, kako blagogovejno kadilo i pogledni na nas milostivo, kako {to
milostivo Si poglednal na Avramovata `rtva i Jeftaevoto???, bidej}i si blag i
~ovekoqubec.
Po zavr{uvaweto na molitvata, se slu{na glas od neboto:
- Raduvajte se i veselete se, za{to golema e va{ata nagrada na nebesata!
Koga go slu{naa toj neo~ekuvan glas, ma~itelite mnogu se ispla{ija, no mrakot
{to im gi pokriva{e duhovnite o~i, ne im dozvoluva{e da razberat {to se slu~uva,
bidej}i go hulea Svetiot Duh. Taka , bla`enite ma`i gi predadoa svoite du{i vo Bo`jite
race. Tie zaginaa vo ognot 1276 godina, a spored eden gr~ki rakopis, {to se nao|a vo
Protatot, vo Iverskiot i vo Vatopedskiot manastir, na 10 oktomvri 1280 godina. Svetite
Zografski ma~enici se vkupno 26, od koi 22 se monasi, a 4 se mirjani ~ii imiwa se
nepoznati.
Imiwata na monasite se: Toma, Varsanufij, Kiril, Simon, Mihej, Ilarion, Jakov,
Jov, Kiprijan, Sava, Jakov, Martinijan, Kozma, Sergij, Mina, Josif, Joanikij, Pavel,
Antonij, Evtimij, Dometijan i Partenij-klisar. Prviot od niv, Toma, be{e igumen, i gi
vode{e razgovorite so rimokatolicite, a posledniot, Partenij - klisar, be{e ostanal
nepovreden vo zapalenata kula i `iv sleze na zemjata. Otkako bra|ata se vratija, toj im
raska`a za s# {to se slu~i vo kulata, po {to po`ivea u{te 30 dena i Mu ja predade
svojata du{a na Boga na 10 noemvri, primaj|i zaedno so po~inatite dobropobednici
ma~eni~ki venec.
Otkako go izvr{ija savoeto zlostorstvo, bezzakonite Latini so golem gnev se
rasprsnaa niz cela Sveta Gora i nitu edna obitel, kula, skit ili mona{ka kelija, ne be{e
odminata od niv. Tie razru{ija i izgorea s#, a manastirskite imoti gi ograbija. So
golemi zagubi na krajot go zazedoa i Protatot... I tuka izvr{ija golemo krvoprolevawe,
razru{uvaj}i gi i izgoruvaj}i gi site `iveali{ta. Seprepodobniot prot 4 po dolgi ma~ewa
na krajot be{e obesen pred Protatot sproti moreto, na mestoto nare~eno Halkos.
Ottuka bezzakonite Latini preminaa na drugata strana na planinata, kon jug,
kade monasite od Ksiropotamskiot manastir so granki vo racete gi presretnaa i gi
pozdravija so slednive zborovi:
- Mirot Hristov neka e so vas!
Latinite im odgovorija:
-E, i neka bide!
I vedna{ potoa zaedno so monasite vlegoa vo manastirot. Tuka tie mu podarija
na manastirot eden del od ograbenite bogatstva i se samonaimenuvaa za negovi ktitori.
Monasite (kakva soblazna!) se soedinija so ereticite. No Bog, za vreme na molitvata,

44
Prot (od gr~ki protos - prv) - glava na crkovnoto upravuvawe na atonskite manastiri,
koi toj gi rakovodel zaedno so starcite od drugite obiteli, kako prv me|u ednakvite. Vo
vtorata polovina na sedumnaesettiot vek Sveta Gora ve}e bila upravuvana od Sobor na
starcite, a od osumnaesetti vek navamu od sveti kinotis (sovet ili sobor), vo koj
vleguvaat pretstavnici od site polnopravni manastiri na Sveta Gora, koi gi ima dvaeset.

226
koga vozglasija: “Za na{iot arhiepiskop vo Rim i za blago~estiviot car”, pogledna od
neboto i ja zatrese zemjata. Toa mesto, kade stoeja nedostojnite monasi, kako i
yidovite na manastirot i site zdanija se sru{ija, sli~no na Jerihonskite yidovi vo
vremeto na Isus Navin. Samo del od eden yid na manastirot ostana navednat za primer
na slednite pokolenija. Mnogumina od Latinite zaginaa pri toj zemjotres, ubieni na
samoto mesto. A drugite, koga go vidoa toa znamenito ~udo, so sram i strav pobegnaa
na svoite korabi. Nekoi od niv se pokajaa i primaj}i mona{ki postrig ostanaa da `iveat
na Aton. Posramenite od Boga ksiropotamski monasi go osoznaa svojot prestap, gorko
pla~ea i kako ptici bez gnezda talkaa niz {umite, bez mo`nost nekade da podlo`at
glava, bidej}i manastirot im be{e celosno sru{en poradi nivnoto bogootstapni{tvo.
Zaedno so toa prestana i ~udoto {to dotoga{ se slu~uva{e vo toj manastir vo ~est i
slava na svetite 40 ma~enici. Eve vo {to se sostoe{e toa ~udo:
Otkako zavr{i izdigaweto i ukrasuvaweto na soborniot hram od bla`eniot
imperator Roman Lakapin, be{e pokanet eden arhierej za da go osaveti. Za vreme na
osvetuvaweto, koga arhierejot gi ka`a zborovite: “Vo imeto na svetite ~etirieset
ma~enici”, se slu~i ~udo! Vo podno`jeto na svetiot `rtvenik porasna edno golemo
rastenie - gaba so steblo i glavi~ki vo vid na jabolka, {to gi ima{e 40, spored brojot na
svetite ma~enici. Taa gaba porasna i se obvitka okolu prestolot. Za toa voshituva~ko
~udo site Gi proslavuvaa Boga i Negovite ma~enici. Toa rastenie im pomaga{e na site
bolni da ozdravat vedna{ otkako }e kasnea od nego. Novosta za ~udoto se ra{iri niz
celata zemja. Bolnite, koi potoa doa|aa tuka poradi isceluvawe - ozdravuvaa, a tie {to
ne mo`ea da dojdat vo manastirot pra}aa darovi i dobivaa delovi od toa bogodaruvano
rastenie i otkako }e gi izedea - ozdravuvaa. Poradi mnogubrojniot narod {to doa|a{e
tuka, rastenieto zavr{uva{e na devetti mart, koga Crkvata go praznuva spomenot na
svetite ~etirieset ma~enici, i vo istiot den toa povtorno izrasnuva{e. ^udoto na ova
blagodatno rastenie go nadminuva{e ~udoto na ov~ata bawa vo Siloan. Tamu be{e
izlekuvan samo toj {to prv }e vleze{e vo nea, a rastenieto gi isceluva{e site i na
sekade kade nekoj }e kasne{e od nego. No |avolot, neprijatel na pravoslavnoto
hristijanstvo, koj u{te od po~etokot go mrazi dobroto, ne mo`ej}i da go trpi i gleda toa
~udo, po~na da se bori, s# dodeka na krajot `elbata ne mu se ispolni. Toj gi vovle~e
okajanite monasi da se soberat na edna trpeza so duhoborcite. Poradi tie pri~ini
ottoga{ ~udoto se prekina.
Taka Gospod gi kaznuva tie {to ja mrazat vistinata. Imeno, na toj na~in
bezzakonicite-duhoborci im se otplatija na bogoprotivnite monasi za op{teweto so niv.
Sekoja `rtva na ne~estivite e neprijatna pred Boga. Ako tie mislat deka }e bidat vo
Soborot na izbranicite, toga{ Bog im go poka`uva sprotivnoto. Taka {to tie
bezzakonici nemaat osnova da se prevoznesuvaat - kako {to bea posrameni toga{, taka
}e bidat posrameni i pri vtoroto Hristovo pri{estvie. A pravoslavnite makar i da
stradaat na ovoj svet, se nadevaat deka }e gi dobijat podgotvenite blaga od Hrista
Boga, {to navistina i }e se slu~i...
Skrienite monasi, po zaminuvaweto na uni{tuva~ite, izlegoa od skrivali{tata i se
vratija vo svoeto razurnato i opo`areno `iveali{te. Gorko gi oplakuvaa svoite zaginati
bra}a. Cela Atonska Gora sli~no na Rahil, gi oplakuva{e svoite ~eda. A koj li mo`e{e

227
da ne pla~e, gledaj}i gi site tie u`asi. Ridaweto i pla~ot stignaa duri do neboto, koga
monasite zaedno so David gi ka`aa zborovite: “Bo`e, dojdoa jazi~nicite drugoverci, na
mesatoto {to $ pripa|a na Tvojata Pre~ista Majka, gi oskvernija Tvoite sveti hramovi,
gi dadoa telata na Tvoite rabi kako hrana na pticite i yverovite, krvta im ja proleaja
kako voda okolu nivnite `iveali{ta i nema{e koj da gi pogrebe. Izlej Go Svojot gnev
vrz narodite {to Te hulat i vrz dr`avite {to otstapile od pravoslavnata vera. Poseti n# so
Tvoite {tedrosti, za{to nie mnogu osiroma{ivme. Pomogni ni, Bo`e, Spasiteli na{,
poradi slavata na Tvoeto ime. Gospodi, izbavi n# i o~isti gi na{ite grevovi, za da ne
re~at nekoga{ drugovercite: ‘Kade e nivniot Bog?’, i da go vidat na{ite o~i nivnoto
kaznuvawe, za{to ja proleaja krvta na Tvoite rabi. A nie, Tvoite slugi, }e Te slavime,
Bo`e, vo veki, i }e ja prenesuvame od pokolenie na pokolenie Tvojata pofalba,
preslavnite ispovedi i predanija na svetite na{i otci.”
Bezzakoniot car Mihail Paleolog, koj ima{e namera da dojde na Sveta Gora za
da go uni{ti pravoslavieto, ne dojde bidej}i negovoto caruvawe nabrgu zavr{i... Za
vreme na eden pohod protiv Ivan Du{an, srpskiot knez, toj se razbole i vo dekemvri,
1282 godina, umre na svojot brod, blizu gradot Ber, neprisoedinet kon zapadnata
crkva i otla~en od Isto~nata.
Negoviot sin Andronik Paleolog, koj be{e kaj nego, poradi narodnoto
negoduvawe ne se osmeli da go pogrebe svojot tatko so carski po~esti, tuku naredi da
go zakopaat no}ta vo eden blizok manastir. Vdovicata na Mihail, Teodora, be{e
prinudena da izdade ukaz vo koj go prizna vistinskoto ispoveduvawe na pravoslavnata
vera.
“Mojata carstvenost - pi{uva taa - go mrazi i go smeta za gnasno toa delo -
unijata, {to neodamna se slu~i vo Crkvata i celata ja voznemiri... Kako {to Bo`jata
Crkva go osudi patrijarhot Vek za negovite bogohulni dogmati, a zaedno so nego i
Melitiniot i Metohit (negovite istomislenici) i gi odla~i od sebe, taka i mojata
carstvenost, pretpo~itaj}i Go pred s# Bo`jiot strav i pokornosta na svetata Crkva, ja
odobruva i prima taa opredelba i nikoj nema da me prinudi da pravam pomen za
du{ata na mojot soprug i gospodar.”
Spomenot na postradanite ma~enici od toa vreme se praznuva zaedno so site
svetogorski svetiteli vo prvata nedela po nedelata na “site svetii”. No posebno se
praznuva spomenot na iverskite prepodobnoma~enici vo Iver (13 januari), i na
vatopedskite vo Vatoped (4januari). Zatoa i bra}ata na Zografskiot manastir
~uvstvuvaa i sakaa spomenot na negovite prepodobnoma~enici da se praznuva
posebno vo nivnata obitel. Toga{ po~na praznuvaweto na dostojniot za proslava
spomen na tie svetiteli, soobrazno na nivnata `elba, {to tie ja iska`aa vo svojata
molitva kon Gospoda pri svoeto prestavuvawe vo plamenot: “Gospodi, vozdigni gi
`iveli{tata na Tvoite svetii za Tvoja slava i za na{ spomen.”
Pirgot ili kulata, kade nastradale svetite prepodbnoma~enici i kade ostanala cela
i neo{tetena ~udotvornata ikona na Bo`jata Majka, “Predizvestitelka”, se za~uvala s#
do 1873 godina. Toga{ poradi nakrivuvaweto na severnoto zdanie na manastirot od
starost, postoela seriozna opasnost da se saru{i, pa taka se nametnala potrebata da bide
razru{eno. A za da se za~uva zasekoga{ spomenot na ma~eni~kiot podvig na

228
nastradanite, site bra}a od Zografskata obitel ednodu{no re{ile na toa mesto da
napravat spomenik. Toa bilo napraveno vo istata 1873 godina. Spomenot trebalo da
bide osveten vo denot koga se praznuvaat svetite ma~enici. Vo ve~erinata, po zalezot
na saonceto, po~nalo celono}no bdenie. No}ta bila bez mese~ina i na neboto odvaj se
nayirale nekolku yvezdi. Naokolu caruvala ti{ina. Za vreme na slu`bata, to~no na
polno}, koga po prvata katizma po~nalo ~itaweto na “@itie i stradawe na Svetite
Zografski Ma~enici”, nad Crkvata neo~ekuvano se pojavil ognen stolb. Toj ja osvetlil
obitelta i celata okolina so tolku bleskava svetlina, {to mo`ele da se vidat i najsitnite
predmeti. Toj prekrasen stolb, otkako se zadr`al nad hramot tri-~etiri minuti, se
premestil na spomenikot, kade se zadr`al nekolku minuti, a potoa po~nal da se kreva
nagore i se pretvoril vo krug, sli~en na venec, {to od visoko go oven~uval spomenikot
i mestoto kade nastradale svetite ma~enici. Taa neobi~na svetlina traela okolu
petnaesetina minuti. O~evidci na ~udoto bile manastirskite bra}a i golem broj
manastirski gosti, pustino`iteli i `itelite na okolnite skitovi, dojdeni za praznikot vo
Zograf.
Taka Semo`niot Bog so toj nebesen znak nad samiot spomenik, na mestoto kade
{to nastradaa monasite ispovednici, na samiot den na nivniot spomen poka`al javno,
pred site, kolku e blagougoden pred Nego podvigot na tie satradalnici za vistinskata
Vera, i za predanosta kon Svetata Pravoslavna Crkva... A Pre~istata i Preblagoslovena
Prisnodeva, na{ata Vladi~ica Bogorodica, izvestuvaj}i gi preku svojata ikona svoite
monasi-pobornici za nesare}ata od nepokanetite, `estoki i bogoprotivni Latini, so toa
go posvedo~ila svoeto posebno blagovolenie kon tie {to pravoslavno ja po~ituvaat i
poka`ala deka na Nea i na Nejziniot Bo`estven Sin im se protivni tie {to so ogan i
me~, ili kakvo bilo nasilstvo, {irat zaedno so pravoslavnata vera i primesi od svoite
nepravilni u~ewa i zabludi.
Gospodi Semilostiv, po molitvite na svetite dvaeset i {est zografski ma~enici
pomiluvaj ne i nas gre{nite. Amin.

ЖИТИЕ НА ПРЕПОДОБНИОТ ОТЕЦ НАШ

ЈОВАН КУКУЗЕЛ 1

Prepodobniot Jovan, nare~en Kukuzel, se rodil vo Dirahija (Duraco), dene{en

Dra~, golemiot grad na Justinijana Prva, Ohridska Arhiepiskopija. Po poteklo be{e
slavjanin, a sira~e po tatko. Majka mu kako blago~estiva i bogoqubiva, go dade da gi
11
Prevedeno od gr~ki jazik po prepis od rakopisot {to se ~uva vo bibliotekata na Zografskiot
manastir na Aton i po knigite „Amartolи Sotirija”, „Atonski spomenik”, „Pisma na svetogrcite od
Sveta Gora Atonska” i dr.

229
izu~uva Svetoto Pismo i svetoto duhovno obrazovanie. Ima{e prekrasen glas i
poseben muzi~ki dar, pa zatoa site go narekuvaa angeloglasen. Carovite imaa obi~aj
da izbiraat nadareni i bistroumni mom~iwa, a potoa nekoi od niv gi naso~uvaa da
izu~uvaat filozofija, drugi krasnopis i sl. Taka go zedoa i Jovan kako dobroglasen i go
pratija vo carskoto u~ili{te za da se vospituva i da go izu~uva muzi~koto obrazovanie.
A toj, ostroumen po priroda, brzo napreduva{e, s# dodeka ne stana sovr{en vo taa
umetnost, taka {to site mu se voshituvaa na negoviot brz um. Edna{ negovite drugari,
kako {to toa be{e voobi~aeno za taa vozrast, go pra{aa:
„Jovane, {to jade{e denes?“
A toj, bidej}i ne go poznava{e dobro gr~kiot jazik, odgovara{e na gr~ko-
slovenski: „Kuku-zelje!“ - Gr~kiot zbor „kovkia“ zna~i bob (grav), a zelje e slovenski
zbor. Poradi toa drugarite na {ega go narekoa Kukuzel i toj {egovit prekar
zasekoga{ mu ostana kako prezime. So svojata darba, toj brzo gi izu~i i jazikot i
muzikata, taka {to site mu se ~udea kako za tolku kratko vreme gi nadmina site i stana
najuspe{en vo muzikata. Zatoa carot mnogu go zasaka 2, mu se raduva{e i go
prinuduva{e da se o`eni so }erkata na eden svoj rodnina-velikodostojnik i na toj na~in
da se orodi so nego. Me|utoa, mladiot devstvenik ne saka{e da se `eni, tuku srceto go
vle~e{e na sprotivnata strana, vo angelskite viso~ini na molitveniot pustinski `ivot i
tainstvenata radost na mona{koto pobo`no tihuvawe. Toj ~estopati razmisluva{e kako
da gi ostvari takvite `elbi na svoeto srce. Blesokot na carskiot dvor i svetskata slava ne
go privlekuvaa, pa zatoa carskiot predlog po malku go pla{e{e. Poradi toa toj pod
blagiot izgovor deka }e odi kaj majka si po blagoslov za `enidbata, go napu{ti
Carigrad. No, bidej}i ot{elni{tvoto postojano be{e vo negovite misli, se vrati vo Dra~
samo so cel za posleden pat da ja vidi majkasi pred da se zamona{i. Mislej}i deka
majka mu nema da se soglasi so toa, gi zamoli svoite najverni prijateli da ja izvestat
deka toj odamna e mrtov. Skrien vo svojot dom, toj gi slu{a{e srcepara~kite maj~ini
leleci i ridanija za zagubenoto dete:
„Milo ~edo moe, Jovane, kade si?“
Sinovskata qubov go pottiknuva{e da $ se javi i da $ se izvini. Potsvesno go
zadr`uva{e neobjasnivoto, vnatre{no ~uvstvo na zadovolstvo {to go ima sekoj ~ovek
poradi toa {to nekoj strada za tebe, deka si mu mil, te saka i si mu najskapocenoto na
svetot. Toj razmisluva{e deka toa ~uvstvo seedno nema da ja odmine majka mu, toa e
gor~liviot del od nejziniot `ivot. Podobro toa da bide sega, dodeka s# u{te e mlada i
silna i mo`e da go pre`ivee, otkolku koga }e ostari i koga toa bi mo`elo celosno da ja
skr{i. So tie razmisluvawa toj go skrotuva{e emocionalniot poriv, dolgo go slu{a{e
ta`noto maj~ino pla~ewe i potsvesno ja po~uvstvuva seta gor~ina na negovite ne`ni i
umilni tonovi.
No negovite verni prijateli, potreseni od maj~inata taga, se sobraa okolu nego i
go ubeduvaa da se so`ali na nea, da $ se javi i da $ se izvini. Nivnoto uporno
22
Atonskiot paterik go spomnuva imeto na imperatorot Komnen, no vizantiskite imperatori
Komnenovci se mnogumina: Aleksej I (1081-1118), Jovan (1118-1143), Manuil (1143-1180),
Aleksej II (1180-1183). Od ova e jasno deka prepodobniot sveti Jovan Kukuzel `iveel vo periodot od
1018 do 1183g.

230
ubeduvawe na krajot vrodi plod. Vo migot koga taa po kojznae koj pat povtoruva{e:
„Milo ~edo moe, Jovane, kade si?”, toj odnenade` vleze i $ re~e:
„Tuka sum, majko moja, prosti mi za s# {to ti storiv!“ A taa, iznenadena,
radosno re~e: „Kade si, ~edo moe?“
Pa|aj}i si v pregratki, toj odvaj uspea da gi smiri nejziniot pla~ i nejzinoto
ridawe. Potoa, dolgo vreme vladee{e radost mesto taga, i pominuvaj}i dosta vreme
zaedno, Jovan $ pru`i na majka si uspokojuvawe spored nejzinite usrdni molitvi.
Bogoqubivata majka go prozre pozivot na svojot sakan sin, ne prestanuvaj}i da Go
moli Semilostiviot Bog da go upati i da go vodi niz ponatamo{niot `ivot spored
Svojata sveta volja. Otkako dovolno se poraduvaa eden na drug, kako {to e redot,
povtorno se razdelija, majkata ostana vo svojot dom, a Kukuzel se vrati kaj carot vo
prestolninata. Koga go vide, carot mnogu se izraduva, go primi so golemi po~esti i
napravi golema gozba vo ~est na negovoto vra}awe.
No bidej}i tuka, od golema qubov i po~it, ne mo`e{e da najde spokojstvo i
ti{ina, kaj nego se zgolemi `elbata da zamine nekade i da is~ezne, {to so Bo`jo
dopu{tenie i se slu~i. Go napravi toa {to go posakuva{e i {to go bara{e vo svoite
molitvi.
Edna{, vo carskiot dvorec dojde igumenot na Atonskata lavra na sveti
Atanasij, poradi nekoi itni manastirski potrebi. Mladiot Jovan se sretna so nego, se
sprijateli i mu go otkri kopne`ot na negovoto srce za ino~ki `ivot. Toga{ igumenot Mu
se pomoli na Gospoda da go upati kon taa cel i go blagoslovi. Otkako dobro gi zavr{i
site svoi obvrski i potrebi, svetogorskiot starec trgna nazad nakaj Sveta Gora. No
Kukuzel ne odlo`uva{e pove}e, tuku napravi kako {to saka{e: vedna{ oble~e bedni
ali{ta, go iscrni svoeto lice za da ne mo`at da go prepoznaat, pa zemaj}i v race
prosja~ki stap, radosno oddaleku go slede{e igumenot, s# dodeka ne stignaa na Sveta
Gora. Koga dojdoa do Lavrata, igumenot vleze sam, a Jovan sede{e pred vratata kako
nekakov tu|inec. Vratarot go pra{a:
„Koj si ti i zo{to si dojden?“ Toj odgovori: „Jas sum selanec, pastir, i sakam
da bidam monah.“ Na toa vratarot mu odgovori: „S# u{te si mlad!
Jovan skromno odgovori: „Dobro e jaremot Gospodov da se zeme u{te vo
mladosta.“
Vratarot toa go slu{na i mu go prenese na igumenot. A toj mnogu se izraduva
koga dozna deka vo manastirot e dojden pastir, za{to tokmu toga{ se slu~i da imaat
potreba od takov ~ovek. I zapoveda vedna{ da go vovedat Kukuzel vo manastirot, a
po kratko vreme go oble~e i potstri`a za monah, po {to go isprati da go pase
manastirskoto stado. Ova poslu{anie mnogu go izraduva pobo`niot peja~ i toj so
svoeto stado se oddale~i vo dlabo~inata na svetogorskata pustina, a negovi omileni
zanimawa bea bogorazmisluvaweto i molitvata.
Carot, koga dozna za is~eznuvaweto na svojot milenik, be{e vo golema `alost
poradi u~itelot i se pra{uva{e {to li mu se slu~ilo? Prati lu|e na zapad i istok za da go
najdat Kukuzel. Tie gi prebaraa site mesta i gradovi, pustini i manastiri, no ne go
najdoa. Pratenicite dojdoa i na Atonskata Sveta Gora, go pretresuvaa i ispituvaa
vnimatelno sekoe mesto, no ne mo`ea da go najdat, za{to be{e oble~en vo stara i

231
ispokinata obleka, a i liceto mu se izmeni od dolgoto postewe i vozdr`uvawe. Vo taka
strog pustinski `ivot tivko i spokojno mu pominuvaa denovite i godinite; i toj prosto ne
mo`e{e da $ se iznaraduva na svojata nova polo`ba. Edna{, sedej}i pokraj svoeto stado
koe mirno pase{e, toj potona vo potresno i dlaboko razmisluvawe - mislata go nose{e
niz vitelot na negovoto minato, i srceto mu trepere{e od iskrena molitvena
blagodarnost kon Gospod Hristos i Negovata Presveta Bogomajka za Nivnata
promisla za nego. Mislej}i deka e sam vo pustinata i deka nikoj ne go slu{a, Jovan
po~na da gi pee svoite bo`estveni psalmi i himni. Ehoto od negoviot angelski glas so
svoite slatki zvuci se razleva{e nadaleku i is~eznuva{e niz pustinskite atonski
viso~ini. Razne`eniot Jovan dolgo i so slast pee{e, ne gledaj}i i ne znaej}i deka zad
edna diva karpesta puknatina blizu nego, go gleda i slu{a eden skrien pustino`itel.
Prekrasnoto peewe na pastirot go potrese strogiot pustino`itel, go trogna do solzi i
ostavi silen blagodaten vpe~atok vrz negovata razne`ena i razveselena du{a. Dodeka
Jovan pee{e, pustinskiot starec ne gi simnuva{e o~ite od nego, ~udej}i se od kade vo
pustinata takov angelski glas - besprekoren peja~. Vxaшuvaweto na pustino`itelot
dostigna vrv koga zabele`a deka duri ni kozite ne pasat, zaneseni od milozvu~nite
pesni na pastirot. Gletkata be{e nevoobi~aena: kozite, opkru`uvaj}i go svojot pastir,
stoeja nepodvi`ni okolu nego, kako bez zdiv, obzemeni od negoviot angelski glas.
Podvi`nikot se doseti deka toa e Kukuzel, u~itelot i na~alnik na dvorskite peja~i, kogo
carot go bara nasekade, a sega Bog go otkriva, pa tr~aj}i otide vo Lavrata i tajno mu
ka`a na igumenot za toa {to go vide. Toj vedna{ naredi da go dovedat kozarot. Koga
go dovedoa, i go vide suvoto isposteno lice na Jovan, igumenot odvaj vo nego go
prepozna carskiot milenik so kogo toj se be{e zbli`il vo Carigrad, a toj toga{ be{e vo
polna sila i ima{e rumeni obrazi. Potoa re~e:
„Bog mi otkri deka ti si Jovan Kukuzel. Zo{to tolku dolgo toa go krie{e od
mene? Te zakolnuvam vo Boga da mi ja ka`e{ vistinata!“
Jovan padna pred negovite noze, so solzi vo o~ite bara{e pro{ka i se ispoveda:
„Jas sum, gre{en i nedostoen rab sveti o~e! No, bidej}i s# vo svetot e sueta,
smetaj}i go za ni{to`en go ostaviv toj svet i dojdov tuka. Zatoa te molam mnogu da mi
ja ostavi{ istata prosta slu`ba {to mi ja dade na po~etokot - da gi pasam kozite, za da
ne doznae carot deka sum tuka i nasilno da me grabne od ova spasitelno pristani{te!“
No igumenot mu odgovori: „Ne gri`i se za toa, ~edo moe! Samo ispolni go
poslu{anieto i ostani vo kelijata {to }e ti ja dadam tuka vo manastirot! A jas }e odam
kaj carot i }e go molam da ti prosti i da te oslobodi od s#.“
Go primi vo manastirot, mu dade kelija za da `ivee vo nea dodeka ne uredi s#
za nego, {to nabrgu i go stori.
Otkako dojde vo Carigrad, toj mu zboruva{e na carot: „Prosti mi gospodaru na
mene, tvojot sluga! Te prekolnuvam vo Boga Koj saka site da se spasat, roditelski
soslu{aj ja i ispolni ja mojata molba, za da i Bog gi ispolnuva dobro tvoite `elbi!“
Trognat od dlabokoto smirenie na starecot, carot krotko go pra{a: „Ka`i {to
bara{ od mene, o~e?“
Prosti, gospodaru, ako bidam premnogu smel pred tvoeto veli~ie. Mojata
molba e ni{to`na, i ti lesno mo`e{ da ja ispolni{, a za toa e potreben samo eden tvoj

232
zbor. Od druga strana, nejzinoto ispolnuvawe }e pretstavuva radost za angelite na
neboto, molitvena pomo{ za tvoeto carstvo i bogatstvo za mojata lavra. Carot blago
progovori:
„Ka`i {to saka{, i jas }e napravam s#.“
„Carskiot zbor e svetiwa i toj e nepromenliv“ - skromno zabele`a starecot.
Za~uden od prostodu{nosta na igumenot, carot re~e: „Taka e, o~e! Ka`i {to
saka{?“
Toga{ starecot re~e: „Go molam tvoeto veli~estvo, caru, da mi podari{ eden
~ovek poradi negovoto i tvoeto du{evno spasenie, a ako so ne{to go navredil tvoeto
veli~estvo, da mu prosti{!“
Carot, s# u{te za~uden, go pra{a za imeto na odnosniot ~ovek. No igumenot
mu re~e: „Ako prethodno ne mi dade{ pismena potvrda, nema da ti go ka`am.“
Imperatorot mu ja dade svojata pismena soglasnost, a toj mu ka`a za Kukuzel i
mu raska`a s# za nego. Radosta na carot be{e golema i toj naglas go proslavuva{e
Boga, iako vo sebe s# u{te razmisluva{e {to bi mo`el da stori. No na krajot sepak sfati
deka ve}e mu go be{e dal napismeno svoeto soglasuvawe na igumenot. Potoa
vedna{ naredi da gi podgotvat brodovite, pa zaedno so igumenot pristigna vo Lavrata i
{tom go vide, vedna{ po~na da go pregrnuva i celiva Kukuzel. Otkako tamu bogato
se nagostija i se veselea zaedno so bratstvoto, tie se razdelija. Carot se vrati vo
Carigrad, a Kukuzel ostana vo Lavrata, kade nevoznemiruvan i nespre~uvan od
nikogo pee{e vo crkvata i go blagoslove{e Boga.
Podocna si odbra edno osameno mesto zad manastirot, si izgradi kelija i Crkva
vo imeto na svetite Arhangeli. Otkako tamu bezmolstvuva{e {est dena vo sedmicata,
vo nedelnite denovi i na praznicite ode{e vo sobornata Crkva, kade pee{e so qubov i
umilenie zaedno so drugite peja~i. Toj negov trud i revnosta vo svetoto peewe bea
nagradeni so nebesna uteha. Edna akatistna sabota, za vreme na svetata ^etiridesetnica,
kako {to be{e voobi~aeno dobro gi ispeja samoglasnite stihiri i kanonot na Presveta
Bogorodica. Po zavr{uvaeto na bdenieto od prekumerniot trud zadrema stoej}i na
tronot3, sproti ikonata na Bogomajkata pred koja se ~ita{e akatistot. Odedna{ slu{na
eden blag glas:
„Raduvaj se, Jovane!“4
I toga{ bleskaj}i so nebesna svetlina, pred nego zastana Bogomajkata, vo
rakata mu stavi eden zlatnik i re~e:
„Pej i ne prekinuvaj so peeweto, a jas poradi toa nema da te ostavam!“
Vedna{ potoa nebesnata posetitelka stana nevidliva, a Jovan, potresen od
~uvstvoto na neiska`liva radost, se razbudi i vo svojata desna raka navistina najde `olt
zlatnik. Solzi na iskrena blagodarnost potekoa od o~ite na Hristoqubiviot peja~ i toj
zaplaka poln so radost poradi neiska`livo golemata milost i blagoslov od nebesnata
carica. Zlatnikot be{e pri{ien kon ikonata na Bogomajkata, pred koja Jovan pee{e

33
Bdenieto na Sveta Gora po~nuva pri zalezot na sonceto, a zavr{uva pri negovoto izgrevawe, taka
{to se sosaema razbirlivi zamorot i dremkata na svetitelot.
44
Taka se pozdravuvale pri sredbite starite Grci.

233
koga se udostoi so nebesnoto videnie. I se izvr{uvaa golem broj neobi~ni ~uda od
ikonata i samiot zlatnik.
Ottoga{ Jovan u{te porevnosno po~na da go izvr{uva svoeto poslu{anie.
Nikoga{ ne se oddeluva{e od desnata pevnica i ottamu so svoeto angelsko peewe
sekojdnevno ja vospeva{e Preneporo~nata Bogomajka. No, kolku od tajnite keliski
podvizi, tolku i od dolgoto stoewe pri svetite bogoslu`bi vo crkvata, nemu mu zagnoi
ednata noga i gnojot te~e{e po mermerot na koj stoe{e. Nabrgu mu se otvorija rani i
na drugata noga, i na niv za kratko vreme se pojavija i crvi. Me|utoa, bla`eniot ne
strada{e dolgo od toa. Semo`nata Vladi~ica go isceli, kako nekoga{ Sveti Jovan
Damaskin5, otkako mu se javi i tivko mu re~e:
„Bidi zdrav otsega natamu!“
I vedna{ dobi sovr{eno iscelenie. Zatoa $ blagodare{e na Majkata Bo`ja so
pesni i slavoslovija i do krajot na svojot `ivot ve}e ne se razbole od ni{to, `iveej}i vo
izvonredni podvizi na post, bdenija i sekoja dobrodetel. Posebno golemo mu be{e
smirenieto.
Drug pat, otkako go pro~itaa akatistot na Presveta Bogorodica, po~uvstvuva
zamor, prisedna na sedi{teto sproti nejzinata ikona6 i zadrema. Mu se pojavi neobi~en
son:
Golgota so trite krsta. Potprena na sredniot krst, pla~e{e i rida{e Bo`jata
Majka - Deva Marija. Taa govore{e:
„Milo ~edo moe, Jovane, kade si mi?“
Gi otvora o~ite i gleda: bo`em Majkata Gospodova, a toa negovata rodena
majka. Za{to site majki se isti vo radosnite izvikuvawa i ta`noto pla~ewe. Po~itta kon
Majkata Gospodova go potseti za zadol`enijata sprema rodenata! Duri i toga{ koga
poradi Nebesnata se napu{ta zemnata majka...
„Izgleda deka ne{to sonuva{e?“ - go pra{a eden od negovite bra}a, koj be{e
zabele`al ne{to neobi~no vo izrazot na negovoto lice. Toj odgovori:
„Sonuvav deka Taa i majka mi se sli~ni. Site majki se sli~ni - ednakvo pla~at
i stradaat za svoite deca, a nie - nivnite deca, toa ne mo`eвme da go razbereme.“
Toga{ se seti na svojata posledna poseta kaj majka si, koga poradi la`nata vest
taa ja oplakuva{e sinovata smrt i tie trogatelni ~uvstva bliknaa od negovoto srce kon
negovoto soznanie, kako od novopojaven izvor i se izleaja vo nepovtorliviot kanon

55
Istaknat peja~, poet, i svetitel na crkvata (+749 g.) ~ija raka poradi revnost kon verata bila
otse~ena, no na ~udesen na~in zarasnala i se iscelila pred Bogorodi~nata ikona, na koja sv. Jovan
Damaskin i docrtal i treta raka, poradi {to e nare~ena „Troeru~ica”.
66
Taa i denes e ~udotvorna ikona na Presveta Bogorodica vo Lavrata „Sveti Atanasij” i spored imeto
na ovoj proslaven dreven kompozitor i svetitel se narekuva „Sveta Bogorodica Kukuzelska”
(Кукузелица). Pred nea postojano gorat tri kandila, kako ve~en simbol za qubovta, nade`ta i bolkata
na sekoja majka kon nejzinite deca.

234
„Polilej na Bugarkata7”. Ova delo, {to go sozdal vo ~est na majka si zasekoga{ ostana
kako prekrasna tvorba vo pravoslavnata duhovno-muzi~ka istorija.
Nezapirliviot podvi`nik tolku se usovr{i vo duhovniot `ivot, {to se udostoi da
gi predvidi denot i ~asot na svoeto upokojuvawe.
Pred smrtta bla`eniot Jovan umilno se prosti so bra}ata {to se bea sobrale
okolu nego, i za site niv se pomoli, zapovedaj}i im da go pogrebat vo crkvata „Sveti
Arhangeli”, {to samiot ja napravi. Taka, so rajska nasmevka na svoite molitveni usni,
go napu{ti zemniot `ivot i premina vo ve~nite `iveali{ta, za da mu pee na Hrista Boga
vo Nebesnoto Carstvo zaedno so angelite i site bogonosni otci.
Takov be{e `ivotot i toa e `itieto na golemiot pevec i pesnotvorec,
prepodobniot otec na{ Jovan Kukuzel8, vtoriot Jovan Damaskin. Negovoto
Bogougodno `itie ni svedo~i kolkava radost im pri~inuva na Boga i Negovata Majka
sekoja pesna i slavoslovie, vozneseni so ~isto i verno srce. Zatoa i nie, pravoslavnite
hristijani, kako {to sme gi primile od na{ite sveti otci i ~udotvorci verata i predanijata,
taka trudoqubivo, pravilno i revnosno da gi odr`uvame i ispolnuvame, ta po nivnite
blagoprijatni molitvi, zaedno so niv da gi dobieme vetenite blaga vo Hrista Isusa,
na{iot Gospod, Komu neka e slava i ~est, sega i sekoga{ i vo ve~ni vekovi. Amin!

77
Crkvata go veli~i sveti Jovan Kukuzel kako miloglasna frula na Svetiot Duh, kako slavej na
Bo`estvenite pesni.Toj bil golem pevec, kompozitor i muzi~ki teoreti~ar na Pravoslavnata Crkva.
Osven ovoj kanon, negovi drugi pozna~ajni dela se: Pslatirska umetnost i psaltirski znaci so cela
hironomija i kompozicija; Kniga so crkovni pesni od ve~ernata do krajot na liturgijata; Anagratizmi
za cela godina; Kratki i bavni aniksantarii; a gi napi{al i slednive muzi~ki tvorbi: „Golemoto iso na
papadikiskoto peewe”, {to e nare~eno „Kam{ik na psaltite”, „Pridvorna heruvimska pesna”, „Svi{e
proroci”, „Vladiko i svja{тenona~alnika na{ego” i dr.
8 Vo Sveta Gora i denes eden bugarski skit go nosi imeto na proslaveniot religiozen pevec sv. Jovan
Kukuzel.

235
 ПРЕПОДОБЕН ДИОНИСИЈ АТОНСКИ1
Prepodobniot Dionisij se rodil vo selo Korica ili Gorica, Kostursko. Roditelite
mu bile sredno-imotni, `iveele zadovolno vo svojata selska sredina i bile
blago~estivi.2 Iako od obi~no poteklo blagodarenie na roditelskata gri`a, Dionisij
postavil dobar po~etok na svoeto obrazovanie i vo sodejstvo so Bo`jata blagodat,
postignal takov stepen na rasuduvawe, {to posakal da ostavi s# materijalno i
vremeno, za da gi pridobie duhovnoto i ve~noto, posvetuvaj}i se celiot vo slu`ba
na Boga. A Bog, gledaj}i ja negovata plamena qubov kon Nego i `elbata za
spasenie, go ustroil negovoto spasenie na sledniot na~in:
Dionisij imal postar brat {to se vikal Teodosij. Kako bra}a po telo, tie bile
sli~ni i vo opredelbite na srceto i karakterot, pridr`uvaj}i se kon ednakvi pravila na
`ivot. Na osumnaesetgodi{na vozrast Teodosij posakal da go vidi Carigrad, za da si
pronajde me|u tamo{nite blago~estivi monasi opitni rakovoditeli na `ivotniot pat i
za da gi dobie od niv neophodnite soveti.
Ostavaj}i gi rodniot kraj, roditelite i svojot brat, Dionisij, koj toga{ s# u{te bil
dete, otpatuval za Carigrad. Tamu najnapred se javil vo patrijar{ijata, kako vo
isklu~itelno mesto i pristani{te na monasi so svet `ivot, koi go so~inuvaat cvetot i
najubavoto na Crkvata.
Izdejstvuvaj}i si dozvola za da se naseli tamu, toj od edna strana po~nal da se
pou~uva na po~etocite na podvi`ni~kiot `ivot, a od druga strana da gi izu~uva i
potrebnite znaewa od svetovnoto obrazovanie. So svoite odli~ni sposobnosti,
Teodosij uspe{no napreduval vo izu~uvaweto na Svetoto pismo i dogmite na
verata, poradi {to bil udostoen so seop{ta po~it i qubov. Se odlikuval so krotka
narav, bil prijaten vo odnosite i razgovorite so drugite, voshituval so negoviot
podvi`ni~ki `ivot i nad s# samiot negov nadvore{en izgled bil blagoroden i
privle~en. Poradi toa i stanal predmet na s#op{ta po~it i qubov. Takvite osobini na
teodosievata du{a ne mo`ele da se skrtijat i od samiot patrijarh. Doznavaj}i za
negoviot dobrodetelen `ivot, toj mu posvetil posebno vnimanie. Impresioniran od
negovata blagodatna li~nost, go rakopolo`il najnapred za |akon, a potoa, kako silen
na zbor i vrven poznava~ na Svetoto Pismo - za sve{tenik.
Kako sve{tenik Teodosij po~nal da `ivee u{te postrogo i povozvi{eno,
poradi {to kaj nego postepeno se razvivala s# pogolema `elba za pustinska ti{ina i
bezmolvie. Pri takov streme` na duhot kon osamenost, negovata misla se zadr`ala
na Sveta Gora Atonska. Taka toj go napu{til Carigrad i zaminal za Aton. Otkako
obikolil nekolku manastira i kelii, toj stapil vo bratstvoto na filotejskiot manastir.
Tamo{nite bra}a spored imeto na svojata obitel136 bile bogoqubivi i na po~etokot

11
Avtoriziran prevod od ruski, Atonski paterik
22
Vo izdanie na svetogorskiot skit “Dostojno e” prepodobniot Dionisij staven vo redot na sloveno-
bugarskite svetiteli, a poznato e deka atoncite najdobro znaat koj atonski svetitel od koja balkanska
narodnost poteknuva.
136
Gr~kio zbor filotej vo prevod zna~i “bogoqubec”.

236
 mu slu`ele na Teodosij kako obrazec i pottik vo podvi`ni~kiot `ivot. No potoa toj gi
nadminal site niv, taka {to samiot stanal primer za drugite i ukras na svoeto
bogoqubivo bratstvo.
Vo me|uvreme igumenot na filotejskata obitel se upokoil i site bra}a go molele
Teodosij, kako dostoen i iskusen, da bide voda~ na duhovnoto stado. Kako
vistinski poslu{nik, svesen za svoite sveti zaveti na bezuslovna poslu{nost, dadeni
pred oltarot vo prisustvo na celoto bratstvo, toj go primil igumenskiot `ezol. I
pomagan od Bo`jata blagodat, tolku mudro gi rakovodel sekoj posebno i site
zaedno po patekite na mona{kiot `ivot, {to imeto mu se pro~ulo niz cela Sveta
Gora i mnozina po~nale da doa|aat kaj nego za du{evna polza.
Po zaminuvaweto na Teodosij za Carigrad, negoviot maloleten brat Dionisij
postepeno rastel, a istovremeno so toa, vo nego s# posilno i posilno se razgoruvala
plamena `elba da se posveti na Bo`jo slu`ewe, osobeno otkako po~nale da
pristigaat glasovi za slavniot mona{ki `ivot na negoviot brat Dionisij.
Pottiknat od pretstojot na svojot brat na Sveta Gora i faktot deka tamu ima
mnogu starci so visok duhoven `ivot, toj se re{il da otpatuva za Aton. No koga
doznal deka tamu spored predanijata na drevnite otci, vo manastirite ne primaat
mnogu mladi kako nego, Dionisij, iako so te{ko srce, go odlo`il zaminuvaweto do
svoeto polnoletstvo.
Koga stanal polnoleten, toj kako orel letnal kon Sveta Gora, `elen ne samo za
pustinski podvizi, tuku i za da go vidi svojot postar brat, za koj znael deka ve}e e
igumen vo manastirot “Filotej”. Te{ko e da se opi{e bratskata sredba! Celata obitel
bila trognata, i site bra}a se raduvale na dionisievoto pristigawe. A Dionisie,
zagleduvaj}i se vo na~inot na mona{kiot `ivot, i zabele`uvaj}i gi qubovta i slogata
me|u bra}ata, voskliknuval so prorokot David: “Kolku e ubavo i milo koga site
bra}a `iveat zaedno!” (Ps. 132,1)
Po nekoe vreme igumenot Teodosij vo angelska shima go potstri`al svojot
brat, koj mu blagodaril na Boga za ispolnuvaweto na svojata odamne{na `elba. Pod
mudroto rakovodstvo na svojot brat, toj po~nal da napreduva vo podvizite,
podra`avaj}i im, spored svoite mo`nosti, na blago~estivite starci. A Teodosij
posebno go upatuval Dionisij vo izu~uvaweto na Svetoto Pismo i bo`estvenite
dogmati na Crkvata. Potoa go nazna~i za eklisiarh, kako primeren po ~istotata na
`ivotot. Ova poslu{anie toj go izvr{uval marlivo i besprekorno. Ne{to podocna na
predlog na Teodosij, bil rakopolo`en za |akon preku Jeriskiot episkop, a koga
napolnil trieset godini137 i za prezviter. Ottoga{ Dionisij so ~istinata na mislite i
srceto po~nal u{te porevnosno da se vozvi{uva i da se smiruva pred Boga, smetaj}i
se sebesi za nedostoen na onie blagodatni darovi {to S#milostiviot gi izlil vrz nego
preku prezviterskiot ~in. Toj, po zborovite na apostol Pavle, zaboravaj}i na toa {to
e zad nego, a stremej}i kon ona {to e napred (Fil. 3,13), so Bo`ja
pomo{ napreduval od sila vo sila i carski ja gazel i ni{tel glavata na nevidliviot
neprijatel - knezot na temninata od ovoj svet.
137
To~no po crkovnite kanoni - 14 na VI Vselenski sobor (691 g.); 11 na neokesarskiot sobor (315
g.)

237
 Na takov na~in dvajcata bra}a zasvetija me|u manastirskite otci kako dve
sjajni yvezdi i poradi niv site go slavea Boga, Koj gi proslavuva onie {to go slavat
Nego. No bo`estveniot Dionisij, prepoln so srde~na qubov kon Boga i stremej}i se
kon povisoki podvizi na post, molitva i potpolno siroma{tvo, po primerot na
drevnite bogonosni otci, re{i da se povle~e dlaboko vo atonskata pustina, za da
mo`e pri sovr{eno bezmolvie i nenaru{liva ti{ina da se zanimava so umnata
molitva138 i da besedi samo so vozqubeniot Spasitel i Bog. No, za da ne bide ovaa
negova `elba samovolna, toj se obratil kon opitnite starci i otkrivaj}i im ja svojata
namera, pobaral sovet od niv. I duri koga go dobil nivniot blagoslov za takov
podvig, skri{no go napu{til manastirot za da ne go zadr`at i se iska~il na samiot
vrv “Mal Aton”. Tamu, na ju`niot del, prona{ol pe{tera, a blizu do nea i izvor so
prekrasna voda. Radosen poradi toa, prepodobniot Dionisij Mu zablagodaril na
Gospod, i ostanal tamu iako gi nemal ni najneophodnite sredstva za `ivot: leb i
obleka, osven oblekata {to ja imal na sebe, pa i taa bila iskinata.
Kako vistinski podra`avatel na besstrasniot angelski `ivot, bla`eniot Dionisij
ne $ obra}al vnimanie na nemo}ta na svojata ~ove~ka priroda i nejzinite potrebi,
tuku, izdignuvaj}i se nad s# telesno, se hranel so ~itaweto na Svetoto Pismo i
molitvata. Taka go posvedo~il so sebe ka`anoto od Gospod Hristos: Ne `ivee
~ovekot samo od leb (Mt. 4,4). Kako telesna hrana mu slu`ele kosteni i divi gorski
rastenija. A koga mu se javuvala `elba za leb, toj se spu{tal do nekoja atonska
kelija ili manastir i pak se vra}al vo svojata pustinska pe{tera. Taka pominal tri
godini.
O~istuvaj}i gi postojano so molitva i post du{evnite i telesnite ~uvstva,
Dionisij najposle postignal sovr{enstvo. Toga{, upaten od Boga, kaj nego
pristignal eden od opitnite podvi`nici na Sveta Gora i posakal blagoslov da se
naseli do negovata pe{tera. So golem trud uspeal da izmoli soglasnost od strogiot
vo toj pogled Dionisij, bidej}i toj strogo go ~uval svoeto bezmolvie. Po nego
nabrgu do{ol i drug brat. Tie, dvajcata si napravile kolibi i mu se pokorile na
Dionisij so bezuslovno poslu{anie kako na duhoven starec.
Me|utoa, kako {to grad ne mo`e da se skrie koga stoi na vrv planina, taka i za
podvizite na Dionisi se razglasilo nasekade, i celata Sveta Gora se ispolnila so
slavata na negovoto ime. Sledstveno na toa mnogumina doa|ale zaradi pouka i
sovet, izrazuvaj}i `elba da ostanat pod negovo stare~ko rakovodstvo. Vo po~etokot
toj ne se soglasuval, no koga tie uporno go molele, toj im odgovoril:
- Mili bra}a, jas ne ve spre~uvam poradi nekakva druga pri~ina, tuku samo
zatoa {to tuka mestoto e divo i svirepo. Ako pak vie neodlo`no sakate da ostanete
pokraj mene, toga{ ka~ete se pogore na planinata kade }e najdete poudobni mesta.
Ako vi se dopadne, `ivejte tamu! A jas vi davam zbor deka }e ve posetuvam i
spored svoite sili }e vi pomagam vo va{ite duhovni potrebi.

138
Gospodi Isuse Hriste, pomiluvaj me gre{niot.

238
 Soglasuvaj}i se so toa, tie vo severniot del na planinata podignale kelii so
crkva na sveti Jovan Krstitel koja i do denes se narekuva “Stariot Prete~a”. Taka
okolu prepodobniot Dionisij se oformilo odbrano bratstvo od pustino`iteli. Kaj niv
toj doa|al vo sabota i nedela, za da im slu`i sveta liturgija i da gi pri~esti,
pou~uvaj}i i ute{uvaj}i gi vo tie dva dena, a vo nedela nave~er, zemaj}i leb i
pustinsko zelje, se vra}al vo svojata pe{tera. No, bidej}i preku zimata vo planinata
e mnogu studeno, posebno vo nejziniot severen del, stareceot im blagoslovil na
monasite da se spu{tat na zapadnata strana, kade podignale kolibi, si nasadile lozje
i napravile edno malo kaj~e, za so nego da ja prevezuvaat po moreto potrebnata
stoka od drugite mesta na Sveta Gora. Koga se rastovarala p~enica ili drugi te{ki
tovari, sveti Dionisij kako obrazec na trudoqubie i samiot u~estvuval vo
poslu{anijata, u{te pove}e {to po priroda bil silen. Pritoa im zboruval na bra}ata
deka stare{inata treba vo sekoj pogled da im bide primer na monasite.
^estopati prepodobniot no}ite gi pominuval vo krajbre`nite kolibi. I toga{ po
obi~aj, stanuval na polno} zaedno so bra}ata za da izvr{uvaat utreni bogoslu`bi
pod otvoreno nebo, bidej}i tamu nemale hram. Vo tekot na celata slu`ba toj stoel
kako nepodvi`en stolb, vozdigaj}i se so mislite i srceto kon Boga.
Edna{ vo tekot na utrenata, prepodobniot Dionisij videl prekrasna svetlina,
koja sjajno gorela se do samoto razdenuvawe na onaa mesto, kade {to pokasno po
Bo`jata volja, bil podignat manastirot. Na po~etokot toj ne $ obra}al vnimanie i
mislej}i deka toa e delo na ne~istite sili na nikoj ne mu ka`uval za svoeto videnie.
No otkako toa se povtoruvalo sekoja no} vo dolg period, najposle toj svojata tajna
ja poveril na eden prozorliv i bogovdahnoven starec, eromonahot Dometij, koj
`iveel vo hramot “Presveta Bogorodica”. Za da go proveri videnieto, mudriot
Dometij samiot oti{ol kaj sveti Dionisij i tri ve~eri po red, dvajcata zaedno ja
gledale istata svetlina. Otkako se ubedile vo vistinitosta na bo`estvenoto ~udo, tie
im go otkrile toa na ostanatite bra}a. Site se sobrale kaj karpata kade se javuvala
neobi~nata svetlina, za da go ispitaat mestoto, dali ima nekakov predmet koj sveti
pod vlijanieto na nekoja prirodna sila. I otkako ne otkrile ni{to takvo, prepodobniot
Dometij proro~ki mu ka`al na bo`estveniot Dionisij:
- Na Boga mu e ugodno ovde da se podigne sveta obitel, vo koja }e se
soberat monasi i vo niv }e se proslavi Bog! Zatoa bez odlagawe po~ni so yidaweto
i ne gri`i se za materijalnite potrebi! Semo`niot Bog }e ti isprati s# {to e potrebno,
a i jas }e ti pomagam so s# {to mo`am.
Istoto toa go izjavile i bra}ata, vetuvaj}i mu na svojot starec pomo{ pri
gradeweto na noviot manastir. I otkako mu se pomolile na Boga, go is~istile
mestoto i najnapred se zafatile so podigawe na kula za da se obezbedat sebesi, a
podocna i manastirot od morskite razbojnici. Slavata na dionisievoto ime i negoviot
vozvi{en `ivot privlekuvale kon nego ne samo monasi od site mesta na Sveta Gora,
tuku i lu|e od dale~nite krai{ta, `edni za negovite duhovni besedi, ute{enija i
stare~ki soveti. Tie negovi duhovni ~eda davale obilni pari~ni prilozi i s# {to bilo
potrebno za podigaweto na novata obitel.

239
 Dodeka prepodobniot Dionisij se trudel okolu podigaweto na svojot manastir,
negoviot brat Teodosij, filotejskiot igumen, edna{, pred praznikot “Blagovestie”,
izlegol na morskiot breg, zaedno so nekoi bra}a, za da lovi ribi. No preku no}ta, za
vreme na lovot, bile napadnati i zarobeni od turski morski razbojnici. Kako robovi
bile odneseni vo Brusa, kade {to hristijanite gi otkupile i gi pu{tile na sloboda.
Toga{, po Bo`ja promisla, bo`estveniot Teodosij mesto na Aton otpatuval za
Carigrad. Patrijarhot i drugite {to go poznavale od porano, mnogu se izraduvale na
negovoto doa|awe, a u{te pove}e zatoa {to eden od vizantiskite manastiri nemal
igumen. Teodosij ostanal tamu, no za kratko. Nabrgu po negovoto doa|awe vo
Carigrad se upokoil mitropolitot na gradot Trapezunt, kade {to vo toa vreme se
nao|al vizantiskiot imperator Aleksij Komnen. Toj mu nalo`il na patrijarhot da
izbere dostojna li~nost za ispraznetiot tron na Trapezuntskata mitropolija. Po
Bo`jata volja, od patrijarhot i crkovniot klir bil izbran smireniot Teodosij.
Iako seprepodobniot odbival da ja prifati ovaa visoka i odgovorna zada~a,
smetaj}i se nedostoen, patrijarhot sepak go rakopolo`il i go izdignal na
mitrpolitskiot prestol i vedna{ go pratil vo Trapezunt. Tamu crkvata i imperatorot
tor`estveno i radosno go pre~ekale, zatoa {to toj vo sekoj pogled bil dostoen: so
privle~na nadvore{nost, silen i sladok besednik, prijaten vo odnosite so lu|eto, so
~isto srce i svet `ivot, poseduval op{irni i dlaboki poznavawa na Svetoto Pismo,
istorijata, dogmatikata i kanonite na Crkvata.
Koga go slu{nal seto toa, Dionisij se raduval na svojot brat, slavej}i go Boga.
A otkako doznal deka brat mu se udostoil so posebno vnimanie i blagonaklonost od
carot, toj naumil da go iskoristi toa i da dobie pomo{ za dogradbata na svojata nova
obitel, kako od mitropolitot taka i od carot. Me|utoa, ne veruvaj}i mu na svoeto
rasuduvawe, toj pobaral sovet od prepodobniot Dometij, koj ja blagoslovil
negovata namera, i Dionisij zaedno so nekolku svoi u~enici otpatuval za
Trapezunt. Sredbata na bra}ata bila trogatelna. Dionisij mu raska`al na Teodosij za
zapo~natata izgradba na manastirot, mu gi objasnil motivite za vakviot potfat i
najposle go zamolil za bratska pomo{, posebno za zazemawe kaj carot.
Carot go povikal kaj sebe samiot Dionisij i srde~no razgovaral so nego za
`ivotot na Sveta Gora. Ohrabren od toa, prepodobniot mu predlo`il na carot da bie
ktitor na negovata po~nata obitel, kako {to negovite pretci bile ktitori na nekoi
manastiri na Sveta Gora. A za vozvrat, tie vo svoite bogoslu`bi od pokolenie na
pokolenie, i od vek vo vek, voznesuvaat molitvi za spasenie na nivnite du{i.
Trognat od zborovite na starecot, imperatorot so zadovolstvo go prifatil
negoviot predlog: go obezbedil manastirot so bogatstvoto od svoite riznici, i so
carska povelba gi obvrzal i naslednicite na prestolot da se gri`at za manastirot.
Pritoa osven dadenite pari~ni sumi, so istata povelba,139 carot odredil sekoja godina
od carskite riznici da mu se davaat na manstirot po iljada srebreni pari, {to dolgo
vreme bilo izvr{uvano.

139
Povelbi, gramoti ili hrisouli, dadeni od carot Aleksij III Komnen (1350-1390) na Dionisijatskiot
manastir i denes se ~uvaat vo manastirskata arhiva.

240
 Otkako pominal izvesno vreme kaj svojot brat, po uspe{no izvr{enata zada~a
kaj carot, prepodobniot Dionisij radosen trgnal nazad, slavej}i ja Bo`jata promisla,
koja tolku dobro pomogna vo ostvaruvaweto na negovata namera. Me|utoa,
plovej}i po Crnoto more, naedna{ toj i negovite sopatnici zabele`ale nekolku
Turski razbojni~ki brodovi {to im doa|ale vo presret. Site se ispla{ile, no Dionisij
so cvrsta nade` vo Boga im rekol na sopatnicite:
- Ne pla{ete se! Po malku }e ja vidite Bo`jata sila. Da ja polo`ime seta nade`
vo Gospoda i toj }e n# izbavi od opasnosta!
Varvarite, pribli`uvaj}i se, po~nale da gi ga|aat so streli. Toga{ prepodobniot,
podigaj}i gi racete kon neboto, po~nal da go moli Gospod velej}i:
-Gospodi Isuse Hriste, Bo`e na{, Koj sekoga{ Te slavime so Otecot i Duhot,
usli{i me mene, Tvojot nedostoen sluga, i poradi Tvojata pre~ista Majka i Tvojot
Prete~a i Krstitel Jovan, izbavi n# od na{ite neprijateli!
Tolku golema bila smelosta na prepodobniot pred Boga! I naedna{ se pojavil
velikiot Prete~a, so `ezol vo desnata raka, i gi uspokoil site Dionisievi sopatnici, a
na varvarite im se zakanil so smrt ako ne se vratat nazad. Zapla{uvawata na
Krstitelot bile prosledeni so kaznuvawe na varvarite: nivnite race malaksale i se
vko~anile.
Gledaj}i go takvoto slavno ~udo, i brzata pomo{ od neboto, site prisutni mu
blagodarele na Gospoda izvikuvaj}i:
- Slava Ti semo}en Bo`e, zatoa {to n# izbavi od smrtnata opasnost preku
Svojot Krstitel i Prete~a!
Taka Dionisij, so svoite u~enici, bezbedno stignale vo svojot manastir na
Sveta Gora. Koga bra}ata doznale kako Gospod im pomognal, radosno ja
proslavile Bo`jata promisla. Pritoa prepodobniot Dometij mu rekol na bla`eniot
Dionisij, deka za sekoj dobar potfat, pa i za osnovawe na manastir, potreben e
samo dobar po~etok, a za drugoto - pomo{nik e Gospod.
- I taka sega so usrdnost prodol`i so gradeweto na svojata obitel! - rekol toj.
Prepodobniot Dionisij pristapil kon yidaweto na manstirot, i podignal
velelepen hram vo ~est na sveti Jovan Prete~a, a napravil i vodovod i u{te mnogu
drugi manastirski zdanija. Taka nastanal svetogorskiot manastir “Sveti Jovan
Prete~a” vo 1380 godina po Ro`destvoto Hristovo.
No podarenite sredstva ne bile dovolni za zavr{uvawe na manastirot i hramot,
i za nivno celosno ukrasuvawe, pa zatoa se nametnala potrebata prepodobniot
Dionisij povtorno da otpatuva za Trapezunt po nova pomo{. Kako i prviot pat,
carot i sega blagonaklono gi soslu{al negovite molbi, i so radost gi ispolnil. I koga
prepodobniot starec radosno se vra}al kon svoeto bratstvo, po Bo`jo dopu{tenie,
postojaniot neprijatel na ~ove~koto spasenie, zavidliviot satana, mu zadal te`ok
udar.
Pristigaj}i na Sveta Gora, toj go na{ol manastirot opusto{en i ograben od
Turskite morski razbojnici, koi gi odvele vo ropstvo site negovi monasi i gi sobrale
site crkovni skapocenosti. Svetiot starec, gledaj}i go toa, bil obzemen od golema

241
 taga i oblean so topli solzi, no voop{to ne roptal protiv Gospoda, znaej}i deka ova
zlo mu go napravil pri~initelot na site zla - |avolot.
Pri takvi okolnosti, prepodobniot Dionisij kako vistinski pastir na ograbenoto
stado, gi otkupil od te{koto ropstvo svoite bra}a i site tie povtorno se na{le zaedno.
Me|utoa, ovoj ~ovekoqubiv podvig skapo go ~inel svetiot igumen, seta carska
pari~na pomo{ ja potro{il za otkup na svoeto bratstvo i povtorno ostanal bez
sredstva za dovr{uvawe na manastirot i ukrasuvawe na crkvata. Vo taa te{ka
sostojba toj povtorno mu se obratil za sovet na bo`estveniot Dometij. Dali i po
tretpat da otide vo Trapezunt? Starecot Dometij mu prepora~al u{te edna{ da otide
kaj carot, po {to prepodobniot re{il da zamine. Na razdelbata toj mu rekol na
starecot:
- Na tebe, o~e, posle Gospoda i velikiot Prete~a, ja predavam ovaa obitel!
Pret~uvstvuvam, deka pove}e nema da ve vidam nitu nea nitu tebe!
Bogovdahnoveniot starec odgovoril:
- Da, nie ve}e nema da se vidime eden so drug na zemjata! No zatoa, na
nebesata, pred Bo`joto lice, beskrajno }e bla`enstvuvame i nema da se razdelime
vo veki.
Taka i stanalo. Po doa|aweto vo Trapezunt, prepodobniot im raska`al na
svojot brat i imperatorot za nastanata nesre}a. Carot so~uvstvitelno go soslu{al
starecot i go ute{il, vetuvaj}i mu ja svojata carska pomo{. No, Dionisij ne go
do`iveal ispolnuvaweto na toa vetuvawe zatoa {to po nekolku dena nastapi
posledniot den od negoviot `ivot na zemjata. Im ja doveril svojata obitel na svojot
brat i imperatorot, i vo nivno prisustvo, so molitva na ustata zaminal kaj Gospoda
na 25 juni, vo 72-ta godina od svoeto ra|awe. Trapezuntskiot mitropolit izvr{il
tor`estven pogreb na svojot brat, od ~ij grob podocna se slu~uvale mnogubrojni
~uda, koga vernicite molitveno go povikuvale prepodobniot za blagodatna pomo{.
A monasite, sopatnici na prepodobniot od Sveta Gora, bile bogato daruvani
kako od carot taka i od episkopot, a potoa, bez igumenot, otpatuvale za Aton. Koga
tie im ja soop{tile vesta za upokojuvaweto na prepodobniot, site pla~ele poradi
golemata zaguba. A sveti Dometij, otkako gi ute{il, naumil da se povle~e vo
bezmolvie. No, toga{, celoto bratstvo so solzi padnalo pred negovite noze i go
molele da ne gi napravi celosni siraci, tuku da go zazeme mestoto na pokojniot
Dionisij. Poslu{niot Dometij, trognat od nivnite solzi i preku svojata volja, go
prezel na sebe upravuvaweto so manastirot, s# dodeka na dlaboka starost i samiot
ne oti{ol kaj Gospoda. Slava na na{iot Bog niz site vekovi. Amin.

СПОМЕН НА НАШИОТ ПРЕПОДОБЕН ОТЕЦ

НИКОДИМ ТИСМАНСКИ
Prekrasno e i pre~udno Hristovoto Evangelie i Pravoslavnata na{a, vera,
hristijanska. Za{to evangelskata, pravoslavna, vera podednakvo, gi spasuva site lu|e i

242
narodi i gi soedinuva vo edna zaednica na Teloto Hristovo, Koja e Crkvata
Pravoslavna, stolb i tvrdina na vistinata. I vo taa zaednica na Svetiot Duh, nema
Evrein ni Grk, nitu Makedonec ni Srbin, nitu pak Bugarin ili Romanec, tуku site se
edno vo Isusa Hrista. Najdobar primer za toa, e ovoj svet ~ovek za kogo ovde stanuva
zbor. Za{to ovoj sveti Nikodim, preku Evangelieto podednakvo be{e i Romanec i
Makedonec i Grk, Srbin i Bugarin. Toj ne gleda{e na svoeto telesno poteklo, tuku na
blagodatnata svetost i bogougodnost, so koi se ukrasi sebe si i mnogu drugi {irum
Бalkanskiot poluostrov.
Prepodobniot na{, otec Nikodim be{e roden vo centralnite prostori na
Makedonija,140 od tatko - Grk i majka, makedonкa-slavjanka.141 U{te od ranata
mladost e odgledan, vo pobo`nost i blago~estivost, i vredno gi izu~uva{e knigite,
za{to be{e mnogu nadaren. Izu~uvaj}i ja bo`estvenata nauka na Svetoto Pismo i
svetoto u~ewe na Pravoslavnoto bogoslovie, toj osobeno i so seta du{a, go zasaka
mona{kiot `ivot i Mu se mole{e na Boga da go udostoi, so mona{kiot potstrig. Bog gi
usli{a negovite molitvi i mu prati nekoi monasi od manastirot Hilandar na
poluostrovot Atos, pa svetoto mom~e otide so niv na Sveta Gora i tamu se zamona{i.
Vo svoeto mona{ko `iveewe, gi pomina site nalo`eni poslu{anija i podvizi i se
udostoi, so |akonski i prezviterski ~in. Po smrtta na igumenot na tamo{niot manastir,
za nov igumen be{e izbran prepodobniot Nikodim, bidej}i be{e ukrasen so sekoja
bogougodna dobrodetel i so sekoe svetsko i bo`estveno znaewe. Toj odli~no gi znael
slavjanskiot i gr~kiot jazik, i mo`el na niv prekrasno da zboruva i da gi preveduva. Bil
blizok prijatel so mnogu sveti i istaknati lu|e od toa vreme, (a toa bilo vo
~etirinaesetiot vek), kako {to bile: prekrasniot starec Isaij Svetogorec, svetiot
velikoma~enik knez Lazar, svetiot patrijarh Evtimiј Trnovski i mnogu drugi.
No, ne mu dolikuva{e na ovoj svetilnik da ostane skrien vo sadot pod kapak,
tuku treba{e da izleze na videlo i da im sveti na mnogumina za nivnoto spasenie.
Zatoa, (po za nas neznajnite Bo`ji sudovi i pati{ta), toj trgna od Sveta Gora Atonska
vo Srbija i dojde vo dr`avata na slavniot knez Lazar. Lazar saka{e da go izdigne na
visoka duhovna polo`ba vo svojata zemja, no sveti Nikodim ne go prifati toa i se
naseli kako obi~en eromonah, vo isto~nite kraevi na Lazarevata dr`ava, okolu mestoto
Kladovo na Dunav. Tuka svetitelot se oddade na bogougodni podvizi, po koi naskoro
se pro~u na daleku, taka {to kaj nego po~naa da pristigaat mnogu lu|e, `elni za
mona{ki `ivot i podvig. Osven monasite od poedini manastiri od Srbija, pristignaa i
nekoi monasi od Sveta Gora, taka {to okolu prepodobniot Nikodim se sozdade
pogolemo bratstvo. Na toa mesto, toj podigna crkva vo imeto na Svetata Troica i
nekoe vreme `ivee{e tuka.
Potoa po Bo`јо otkrovenie, toj premina preku Dunav i se nastani vo
Ugrovla{kite kraevi (vo severinski Banat, blizu do dene{niot grad Tur-Severina vo
Romanija). So nego pojdoa i izvesen broj monasi i јeromonasi i koga stignaa tamu,
prepodobniot Nikodim go osnova preubaviot manastir „Vodica” (na rekata Vodica) i

140
Spored edni: sveti Nikodim e roden vo gradot Prilep, a spored drugi vo gradot Kostur.
141
Spored romanskoto `itie sveti Nikodim bil makedono-vlah.

243
go posveti na sveti Antonij Veliki. Toa se slu~i za vreme na Vla{kiot gospodar
Vladislav-Vlajko, Vojvoda (koj vladee{e od 1364 do 1377 godina). Vojvodata Vlajko
ja potvrdi samostojnosta na manastirot Vodica, so svojata vladetelska povelba (1374
godina). Podignuvaweto na ovoj manastir go pomogna i Svetiot knez Lazar, za{to
ima{e golema qubov kon Svetiot otec Nikodim.
Naskoro, zaradi pomiruvawe na Pe~kata i Carigradskata patrijar{ija, svetiot
knez Lazar i Srbskiot patrijarh, ispratija vo Carigrad grupa monasi od Sveta Gora, na
~elo so se~esniot otec Isaij (1375 godina), a vo taa grupa be{e povikan i vklu~en i
prepodobniot Nikodim, kako dobar poznava~ na slovenskiot i gr~kiot jazik i mudar
tolkuva~ i diplomat. Za toa vaka pi{uva vo `itieto na starecot Isaij (koe se ~uva vo
Hilandаr): „Isaij go zede so sebe i Nikodima, ma` - ~esen i osveten, silen vo knigite, i
u{te posilen vo mudrosta i zborovite i odgovorite. Po poteklo Grk, toj vo
Ungаrovla{kata zemja podigna dva golemi i ~esni manastiri. So silata i pomo{ta na
Svetiot Duh, toj tamu sobra golemo mno{tvo, mona{ko op{te`itie i ukrasen so sekoja
duhovna dobrodetel kako svetla yvezda sveti na taa zemja.”
Za uspe{niot kraj na ovaa sveto delo, okolu pomiruvaweto na dvete Patrijar{ii,
se zboruva op{irno vo `itieto na sv. knez Lazar (15 juni).
Prepodobniot Nikodim go podigna i golemiot manastir Tisman (na istoimenata
reka), vo Vla{ka i go posveti na Presveta Bogorodica. Vo toa go pomaga{e i vla{kiot
vojvoda Radu I (1377-1384) i srbskiot knez Lazar, koj mu podari na Tismanskiot
manastir mnogu sela. Prepodobniot podigna u{te nekolku crkvi i manastiri vo
Romanskata zemja (crkvite Vratna i Monastirica, i manastirot Prislop), i tie manastiri,
stanale duhovni rasadnici na mona{tvoto i duhovniot `ivot ne samo vo Vla{ka, tuku i
vo Moldavija i vo drugite kraevi na Romanija. Zatoa Romanskiot pravoslaven narod,
od samiot po~etok, go po~ituva sveti Nikodim, kako svoj prosvetitel i go narekuva so
blagodatnoto ime „Osve{teni”.
Prepodobniot Nikodim mirno po~ina, vo Gospoda na 26 dekemvri 1406
godina i be{e ~esno pogreben, vo svojot manastir Tisman.

244
245