Professional Documents
Culture Documents
Krahina Autonome e Kosovës Dhe Metohisë
Krahina Autonome e Kosovës Dhe Metohisë
Krahina Autonome e Kosovës Dhe Metohisë
Застава
Грб
Матична држава Србија
Административни
Приштина
центар
Владавина
Историја
— Ослобођење 1912.
од Османске окупације
Географија
Површина
— укупно 10.887 км2
Становништво
— 2011.. 1.780.021[1]
— густина 163/км2
Економија
Остале информације
1
Евро (EUR) је дефакто у употреби у највећем делу покрајине, а српски динар
само у местима са српском етничком већином
Садржај
1Име
2Географија
3Историја
o 3.1Античко доба
o 3.2Средњи век
o 3.3Косовска битка и последице
o 3.4Косово и Метохија у саставу Османског царства
o 3.5Косово и Метохија у саставу Србије и Црне Горе
o 3.6Косово и Метохија у Другом светском рату
o 3.7Косово и Метохија у СФРЈ
o 3.8Сукоби на Косову и Метохији
o 3.9Косово и Метохија под управом УН
4Политика и међународни статус
5Службени језик
6Административна подела
7Демографија
o 7.1Већи градови
8Привреда
9Образовање
10Светска културна баштина
11Спорт
12Фотографије Косова и Метохије
13Види још
14Референце
o 14.1Цитирани извори
15Литература
16Спољашње везе
Име
Назив Косово потиче од словенске, српске речи кос — црна птица,[6] а појам Косово
означава, на српском језику, област насељену тим птицама. Име Метохија долази
од грчке речи метох, којом су била називана црквена имања, пошто су значајни
земљишни поседи са селима у тој области били не само у власништву Пећке
патријаршије, него су повељама српских владара, многи њихови поседи у
Метохији, укључив и читава села додељивани појединим српским манастирима,
пре свега владарским задужбинама, попут Високих Дечана или Светих Архангела.
Део владарских поседа у Метохији био је често уступан на трајно коришћење
манастиру Хиландару на Светој гори.[тражи се извор]
Географија
Детаљније: Географија Косова и Метохије
Косово и Метохија
Историја
Детаљније: Историја Косова и Метохије
прошири
Антика
прошири
Средњи век
прошири
прошири
Савремено доба
п
р
у
Првобитне границе Србије, Црне Горе и Албаније након османског пораза у Првом балканском рату
1913. године
прошири
п
р
у
Распад Југославије
Службени језик
Према Закону о употреби језика, који је Скупштина Косова донела 2006. године,
албански и српски језик и њихови алфабети су званични службени језици на
Косову и Метохији.[30] На нивоу општина званичним језиком се подразумевају и
језици које говоре мањинске заједнице, чији матерњи језик није ни један од
званично признатих језика, у случају када те заједнице чине најмање 5% укупног
становништва општине, а у случају да мањинска заједница чини најмање 3%, њен
језик се може наћи у службеној употреби у тој општини. Посебно, у општини
Призрен, без обзира на проценат мањинске заједнице, турски језик би требало да
има званичан статус.[31] Осим тога, званичне косовске институције своја документа
објављују и на енглеском језику.[32]
Мада добро прописан, закон се у пракси лоше примењује и своди се на употребу
албанског језика. Живот на Косову и Метохији без знања албанског језика је јако
тежак, а запошљавање у јавним институцијама Косова је немогуће. Језичке
баријере не постоје једино у релацијама између криминалаца.[33]
На административном прелазу, при улазу на Косово и Метохију, на званичним
таблама обично нема натписа на српском језику или је свака реч исписана на том
језику премазана фарбом, искидана или изгребана. Употреба српског језика на
таблама са именима институција, на путоказима, таблама са именима насељених
места, називима улица, личним документима готово и да не постоји или су лоше
преведени, а погрешно се пишу и лична имена особа којима се документа издају.
Симултани преводи на српски језик у Скупштини Косова су погрешни и
одборницима неразумљиви, што у великој мери отежава рад, како одборника, тако
и новинара који извештавају о њиховом раду. Текстове закона на српском језику
најчешће лекторишу особе којима српски није матерњи језик. За решавање овог
проблема отворена је Канцеларија повереника за српски језик, која би требало да
контролише службене текстове на српском језику. Ова канцеларија може једино
да упозори институцију која издаје документ, када уочи грешке у преводима
докумената.[33]
Проблеми са правилном употребом српског језика постоје и у школама, чак и оним
које финансира Република Србија, као и у медијима на српском језику. Најчешћи
проблем је непознавање правила о гласовним променама.[33]
Чести су лични напади на особе које гласно разговарају на српском језику на
јавном месту, посебно у градским срединама, у којима је већинско становништво
албанско.[33]
У практичној употреби, ћирилично писмо на Косову и Метохији је непожељно и
непопуларно и Срби га ретко користе. На интернету се највише користи ошишана
латиница од 25 слова.[33]
Административна подела
Према институцијама Владе Републике Србије Косово и Метохија се дели на 5
округа: Косовски, Пећки, Призренски, Косовскомитровачки и Косовскопоморавски.
Косово и Метохија
Демографија
Детаљније: Демографија Косова и Метохије и Српске општине на Косову и
Метохији
Годин
Албанци Срби1 Остали
а
1455[34] 1% 98% 1%
20002 88% 7% 5%
20072 92% 5% 3%
1
укључујући Црногорце
2
приближан податак
Извор: Статистичка канцеларија КиМ-а,
Светска банка (2000), OSCE (2005)
88% Албанци (1.496.000—1.672.000)
6% Срби (102.000—114.000)
3% Словенски муслимани (Горанци, Муслимани, Бошњаци и др.) (51.000—
57.000)
2% Роми (34.000—38.000)
1% Турци (17.000—19.000).[тражи се извор]
Из овог демографског прегледа искључена су међутим, расељена лица са Косова
и Метохије, којих је крајем 1999. године по подацима УНХЦР-а било око 248.000, и
то Срба, Црногораца, Рома и Горанаца.
Број интерно расељених Срба 2008, још је био око 200.000 лица, Рома око 60.000
лица и Горанаца око 16.000 лица.
Процентуално узев, 60% Срба, 66% Рома и 70% Горанаца живе и 2012. године у
централној Србији као интерно расељена лица.
Албанске власти у Приштини нису обезбедиле ни безбедносне ни политичке ни
економске услове за њихов повратак, који је бројчано остао симболичан, мањи од
једног процента.[тражи се извор]
Хаплогрупа R (26,7%)
Хаплогрупа E (25,2%)
Хаплогрупа I (23,4%)
Хаплогрупа J (22,5%)
Већи градови
У табели испод, приказан је списак већих градова на Косову и Метохији уз додатне
податке.
Популациј
Град Слика Управни округ
а
Приштина 198.112 Косовски
Привреда
На Косову и Метохији се паралелно користе евро и динар као званичне валуте.
Евро се користи за званичне административне потребе. [тражи се извор]
Косово и Метохија спада у једну од најсиромашнијих регија у Србији и у Европи са
годишњим приходом по становнику од 1.565 евра (2004). [тражи се извор] Иако је у
прошлости Косово и Метохија примало велике инвестиције за време СФРЈ од
бивших Република, Косово и Метохија је и пре било најсиромашнији део
Југославије. Поред тога, за време 1990-их, лоша економска политика,
међународне санкције, слаб извоз, као и етнички сукоби, су утицали на већ лошу
економију.[тражи се извор]
После благог раста 2000. и 2001. године, БДП је имао негативан раст 2002. и 2003.
године. Инфлација је мала, док је буџет у дефициту први пут од 2004. године.
Већа економска улагања су почела од 1999. године у трговини и грађевинарству,
док је индустрија и даље слаба, као и набавка електричне енергије.
Незапосленост је између 40-50% од укупног радно-способног становништва. [36]
УНМИК је de facto увео царине, као и спољно-трговинску политику од 3.
септембра 1999, када је постављена царинска контрола на границама Косова и
Метохије. Сва увезена роба је оцарињена са 10% (укључујући и робну размену са
остатком Србије). УНМИК и косовско-метохијска влада потписало су споразум о
слободној трговини са Босном и Херцеговином,[37] Албанијом[тражи се извор] и Северном
Македонијом[тражи се извор].
Због непознатог статуса Косова и Метохије, покрајина има великих потешкоћа у
привлачењу страних инвестиција и кредита.[38] Због таквог стања, на Косову и
Метохији има доста "сиве економије" — шверцовање бензина, цигарета, цемента.
Такође, један од проблема је и организовани криминал. [тражи се извор]
Образовање
Призренска богословија
Високи Дечани
Пећка Патријаршија
Богородица Љевишка
Грачаница
Спорт
Фудбалски савез Косова и Метохије је територијалне савез у оквиру Фудбалског
савеза Србије са седиштем у Косовској Митровици. ФК Мокра Гора из Зубиног
Потока део је Српске Лиге Запад и игра на стадиону Мала Маракана, а у четвртом
рангу српског фудбалског такмичења учествују ФК Трепча из Косовске Митровице
(Градски стадион Звечан) у Зони Морава и Полет 1980 из Лаљег Села у Зони Југ.
Остали клубови такмиче се у нижим лигама.
У сезони 2017/18. члан Суперлиге Србије у рукомету је РК Мокра Гора. У Првој
лиги запад такмичи се РК Трепча, а у Другој лиги Копаоник - запад 1 такмичи се РК
Мокра Гора 2.
У Првој лиги Србије у одбојци такмичи се ОК Косовска Митровица, а у Другој лиги
запад ОК Грачаница. У женској Другој лиги запад такмиче се ЖОК
Лепосавић и ЖОК Мокра Гора. Постоји и женска нижа лига Косово и Метохија у
којој се такмиче тимови из Доње Гуштерице, Зубиног Потока, Звечана,
Лепосавића, Грачанице, Штрпца и Косовске Митровице.
Кошаркашки клуб Трепча игра у Другој регионалној лиги запад 2, а ЖКК Звечан у
Другој лиги Југ - група А.
Панорама Приштине
Манастир Бањска
Манастир Девич
Призрен ноћу
Шар планина
Језеро Газиводе
Косовска Митровица
Види још
Речник косовско-метохиског говора
Референце
1. ^ Врати се на:а б Процена становништва Косова 2011 (PDF). Приштина: Агенција за
статистике Косова. 2013.
2. ^ „Устав Републике Србије — Преамбула устава”. Влада Републике Србије.
Приступљено 17. 11. 2016.
3. ^ „www.icj-cij.org/docket/files/141/15987.pdf” (PDF).
4. ^ Republika Nauru je 17. zemlja koja je povukla priznanje tzv. Kosova
5. ^ Koliko je relevantno što pet milijardi ljudi ne priznaje Kosovo? - Istinomer
6. ^ „ЈОШ ЈЕДАН ДОКАЗ ДА АЛБАНЦИ НЕМАЈУ ВЕЗЕ СА ЊИМ Знате ли како је Косово
добило име? Земља крвљу натопљена назив дугује једној птици. Ево шта то значи!”. Ало.
17. 10. 2018. Приступљено 26. 10. 2018.
7. ^ Павловић, Момчило (2006). Косово и метохија : прошлост,памћење и стварност.
Нови Сад: Препород ММ. стр. 44, Поднаслов "Реке"; 1.пасус. ISBN 86-909019-1-4.
8. ^ Павловић, Момчило (2006). Косово и Метохија : прошлост, памћење, стварност.
Нови Сад: Препород ММ. стр. 41, Поднаслов "Клима", 3.пасус. ISBN 86-909019-1-4.
9. ^ Врати се на:а б в г д ђ Šiljegović 1961, стр. 654.
10. ^ Павловић, Момчило (2006). Косово и Метохија : прошлост,памћење,стварност.
Нови Сад: Препород ММ. стр. 369, Хронологија догађаја на Косову 1991—1999;. ISBN 86-
909019-1-4.
11. ^ Археолошко благо Косова и Метохије од неолита до раног средњег века (Зборник
радова), II (Каталог), ed. Н. Тасић, Београд–Приштина
12. ^ Čerškov, Emil. 1969. Rimljani na Kosovu i Metohiji. Beograd: Arheološko društvo
Jugoslavije
13. ^ Мркобрад 2006, стр. 394.
14. ^ „MONTENEGRINA - digitalna biblioteka crnogorske kulture i
nasljedja”. www.montenegrina.net. Приступљено 2021-01-26.
15. ^ Врати се на:а б в г д ђ е Šiljegović 1961, стр. 655.
16. ^ Врати се на:а б в г д ђ Šiljegović 1961, стр. 656.
17. ^ „Пројекат Растко Косово и Метохија: : Историјат Епархије рашко-призренске и
косовско-метохијске”. www.rastko.rs. Приступљено 2021-01-26.
18. ^ Врати се на:а б в г д Šiljegović 1961, стр. 657.
19. ^ Врати се на:а б в г д Šiljegović 1961, стр. 658.
20. ^ „Хитлер и Косово”. Православље. Приступљено 17. 11. 2016.
21. ^ Врати се на:а б в г д „Бомбардовањеː Пут у рат”, Време филм, 2009., Време - званични Јутјуб
канал
22. ^ „Бомбардовањеː Жртве рата”, Време филм, 2009., Време - званични Јутјуб канал
23. ^ „Скупштина укинула Привремено извршно веће Косова”. Б92. 27. 2. 2002.
24. ^ „Мартовски погром”. Вечерње Новости. Приступљено 17. 11. 2016.
25. ^ „Подсећање на Мартовски погром 2004”. Епархија рашко-призренска и косовско-
метохијска. Приступљено 17. 11. 2016.
26. ^ „Мартовски погром 2004. године”. Влада Републике Србије. Приступљено 17. 11.
2016.
27. ^ „Шта пише у споразуму”. Политика. Приступљено 17. 11. 2016.
28. ^ „Академик Коста Чавошки о неуставности Бриселског споразума”. Фонд Слободан
Јовановић. Приступљено 17. 11. 2016.
29. ^ „Декларација о оснивању Привремене скупштине Аутономне Покрајине Косова и
Метохије”. Скупштина Аутономне Покрајине Косова и Метохије. Приступљено 17. 11. 2016.
30. ^ Закон бр. 02/L-3 2001, стр. 2.
31. ^ Закон бр. 02/L-3 2001, стр. 3.
32. ^ Закон бр. 02/L-3 2006, стр. 10.
33. ^ Врати се на:а б в г д Српско српски дијалог & 12. 12. 2015.
34. ^ Турски катастарски попис (Оригинална верзија на турском језику се чува у архиви у
Истанбулу, 1972 Институт за Блискоистичне студије у Сарајеву је урадио превод тог пописа под
називом Област Бранковића — Опширни катастарски попис из 1455. године)
35. ^ „Kosovo — Atlas of Genetic Genealogy”. atlas.xyvy.info (на језику: енглески).
36. ^ „May finds Kosovo with 50% unemployed”. Економска иницијатива за Косово (на језику:
енглески). Архивирано из оригинала на датум 18. 11. 2016. Приступљено 17. 11. 2016.
37. ^ „УНМИК и Босна и Херцеговина започињу трговински споразум” (PDF). EU in Kosovo.
Приступљено 17. 11. 2016.
38. ^ „Brussels offers first Kosovo loan”. Би-Би-Си онлајн (на језику: енглески). 3. 5. 2005.
Цитирани извори
Литература
Дучић, Нићифор (1896). Рашко-призренска митрополија и национално-културна мисија
Краљевине Србије у Старој Србији и Маћедонији. Београд.
Иванић, Иван (1902). Из црквене историје Срба у Турској у XVIII и XIX веку. Београд-Нови Сад:
Друштво Рад.
Туцовић, Димитрије (1914). Србија и Албанија: Један прилог критици завојевачке политике
српске буржоазије. Београд.
Костић, Петар (1928). Црквени живот православних Срба у Призрену и његовој околини у XIX
веку. Београд: Народна мисао.
Papazoglu, Fanula (1969). Srednjobalkanska plemena u predrimsko doba: Tribali, Autarijati,
Dardanci, Skordisci i Mezi. Sarajevo: Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine.
Јанковић, Марија (1985). Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку (Bishoprics
and Metropolitanates of Serbian Church in Middle Ages). Београд: Историјски институт САНУ.
Богдановић, Димитрије (1985). Књига о Косову. Београд: Српска академија наука и
уметности.
Батаковић, Душан Т., ур. (1988). Савременици о Косову и Метохији 1852-1912. Београд:
Српска књижевна задруга.
Николић, Слободан, ур. (1989). Косово и Метохија у српској историји. Београд: Српска
књижевна задруга.
Јевтић, Атанасије (1990). Страдања Срба на Косову и Метохији од 1941. до 1990.
Приштина: Јединство.
Батаковић, Душан Т. (1991). Косово и Метохија у српско-арбанашким односима: Студије и
чланци. Приштина-Горњи Милановац: Јединство, Дечје новине.
Божовић, Бранислав; Вавић, Милорад (1991). Сурова времена на Косову и Метохији: Квислинзи
и колаборација у Другом светском рату. Београд: Институт за савремену историју.
Petrović, Ruža; Blagojević, Marina (1992). The Migration of Serbs and the Montenegrins from Kosovo
and Metohija: Results of the Survey Conducted in 1985-1986. Belgrade: Serbian Academy of Sciences
and Arts.[мртва веза]
Стојанчевић, Владимир (1994). Косово и Метохија у српско-арбанашким односима у XIX веку
(1804—1878). Београд: Српска академија наука и уметности.
Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа.
Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до 20. века. Београд: Евро.
Батаковић, Душан Т. (1998). Косово и Метохија: Историја и идеологија. Београд: Хришћанска
мисао.
Stephenson, Paul (2000). Byzantium's Balkan Frontier: A Political Study of the Northern Balkans, 900-
1204. Cambridge University Press.
Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium.
Богавац, Милован Ј. (2004). Историја српске књижевности на Косову и Метохији 1850-1941.
Београд-Приштина: Апостроф, Институт за српску културу.
Krstić, Branislav (2004). Kosovo: Facing the Court of History. Amherst: Humanity Books.
Радовановић, Милован (2004). Етнички и демографски процеси на Косову и Метохији.
Београд: Liber press.
Маликовић, Драги (2005). Качачки покрет на Косову и Метохији 1918-1924. Лепосавић-
Косовска Митровица: Институт за српску културу, Филозофски факултет.
Јовић, Саво Б. (2007). Етничко чишћење и културни геноцид на Косову и Метохији:
Сведочанства о страдању Српске православне цркве и српског народа од 1945. до 2005. године.
Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве.
Хенри, Изолда (2007). Прикривање геноцида на Косову: Злочин против Бога и човечности.
Београд: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска.
Радомировић, Славица, ур. (2008). Шиптарски геноцид над Србима у 20. веку: Документа
Архиве Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске. Грачаница: Епархија рашко-призренска.
Радовановић, Милован (2008). Косово и Метохија: Антропогеографске,
историјскогеографске, демографске и геополитичке основе. Београд: Службени гласник.
Judah, Tim (2008). Kosovo: What Everyone Needs to Know. Oxford: Oxford University Press.
Јагодић, Милош (2009). Српско-албански односи у Косовском вилајету (1878—1912). Београд:
Завод за уџбенике.
Јагодић, Милош (2010). Уређење ослобођених области Србије 1912—1914: Правни оквир.
Београд: Историјски институт САНУ.
Марковић-Новаков, Александра (2011). Православна српска богословија у Призрену (1871—
1890). Ниш: Епархија рашко-призренска: Епархија нишка.
Стојчевић, Павле (2013). Извештаји са распетог Косова Светом архијерејском синоду за
Свети архијерејски сабор Српске православне цркве 1957-1990. Београд: Издавачка фондација
Српске православне цркве Архиепископије београдско-карловачке, Фондација патријарх Павле.
Јагодић, Милош (2013). Нови крајеви Србије (1912—1915). Београд: Филозофски факултет.
Николић, Коста; Цветковић, Срђан (2014). Срби и Албанци на Косову и Метохији у 20. веку
(1912—1990). Београд: Институт за савремену историју.
Радић, Радмила; Исић, Момчило (2015). Српска црква у Великом рату 1914-1918. Београд-
Гацко: Филип Вишњић, Просвјета.
Растовић, Александар (2015). Велика Британија и Косовски вилајет 1877—1912. године.
Београд: Завод за уџбенике.
Женарју-Рајовић, Ивана (2016). Црквена уметност XIX века у Рашко-призренској епархији
(1839—1912). Лепосавић-Приштина: Институт за српску културу.
Гаталовић, Миомир (2016). Косово и Метохија у државној политици Југославије 1958-1965.
Београд: Институт за савремену историју.
Kolё, Berisha (27. 7. 2006). „Zakon Br. 02/L-37 о Upotrebi jezika”. Закон. Приштина: United Nations
Interim Administration Mission in Kosovo - UMNIK - Скупштина Косова. 02/L-37.
Ћуп, Анђелка (12. 12. 2015). „Српско српски дијалог”. Чаглавица: Медија центар. Архивирано
из оригинала на датум 3. 12. 2017. Приступљено 3. 12. 2017.
Спољашње везе
Више информација о чланкуКосово и Метохијапронађите на Википедијиним сестринским пројектима:
Медији на Остави
Новости на Викиновостима
Подаци на Википодацима
п
р
у
Аутономне покрајине Републике Србије
прошири
у
Статистички региони Републике Србије
прошири
у
Географски региони Србије
прошири
у
Централноевропски уговор о слободној трговини
Нормативна
GND: 4032571-4
контрола
Категорије:
Косово и Метохија
Спорне територије
Административна подела Србије
Статистички региони Србије
Датум и време последње измене странице: 2. април 2021. у 18:42
Текст је доступан под лиценцом Creative Commons А