1

NADNASLOV: UVODNIK

NASLOV: SVEOPŠTA NEBRIGA ZA BAROŠEVAC

Dana 5. jula ove godine u skupštinskoj sali opštinske zgrade u Lazarevcu održano je javno predstavljanje
nacrta „Studije o proceni uticaja na životnu sredinu eksploatacije lignita na površinskom kopu ''Polje E'', sa
odlagališnim prostorom na Poljima A, B, C, D i Turija“. Inače, samo iskopavanje uglja na „Polju E“ vršiće se na
prostoru katastarskih opština Zeoke, Medoševac i Burovo, a odlaganje jalovine na prostoru više okolnih
katastarskih opština od ranije zahvaćenih rudarskim radovima, među kojima je i Baroševac. Desetak dana uoči
predstavljanja lokalni javni mediji dali su informaciju o ovom skupu, upućeni su i zvanični pozivi na odgovarajuće
adrese, tako da se u pomenutoj prostoriji iskupio pristojan broj zainteresovanih građana, među kojima i desetak
Baroševčana.

Ne bih na ovom mestu o samoj sadržini Studije, pored ostalog i zbog toga što su rešenja koja se u njoj
iznose u izvesnoj meri i „stručna“, donekle i nerazumljiva laiku, samo bih konstatovao da je konačna poruka
predstavljanog elaborata da celokupni radovi na ovom novom kolubarskom ugljenokopu neće imati neke
značajnije negativne uticaje na životnu sredinu prostora zahvaćenog pomenutom delatnošću. Uostalom, sve
studije o proširenjima kolubarskog ugljenog basena zaključuju da su novi radovi bezbedni po pitanju očuvanja
zdravlja okolnog stanovništva, kao i ekologije životnog prostora na kojem to stanovništvo obitava. A tih je studija
u zadnjih desetak i više godina bilo baš dosta, takoreći svake godine se bar po jedna javno prestavlja.

Dakle, osvrnuo bih se na to kakav je odnos ovih studija i građanstva Baroševca, i u procesu njihovog
donošenja, i tokom realizacije aktivnosti koje su njima predviđene. Kao prvo, onome ko u kontinuitetu prati
prilično česta predstavljanja ovakvih obimnih dokumenata, u kojima su do u detalje obrađene sve pojedinosti
koje doprinose jasnijem sagledavanju situacije izazvane rudarskim radovima, nameće se zaključak da se prilikom
izrade svake nove studije ne uzima u obzir da li se realizuje sve ono što je napisano u prethodnim studijama, a što
garantuje da se predviđenim prljavim industrijskim delatnostima neće ugrožavati zdravlje okolnog stanovništva,
takođe i ovdašnja životna sredina u najširem smislu reči. Uprošćeno rečeno, evo šta se dešava: studije se redom
donose, sve jedna za drugom, da ne kažem i sve obimnije i obimnije, a dosta toga što se u njima nalazi uopšte se
ne realizuje, zbog čega, recimo, Baroševčani trpe. Uostalom, dovoljno je samo par sati provesti u našem selu i bez
napora uočiti da je ovde zagađenost jako izražena, buka, blato, prašina, smrad, svakojake nečistoće, a najveći deo
toga potiče od ovako koncipiranog rada kolubarskog basena. Jednostavno, dosledno nepridržavanje planskih
zaključaka, a sve to mi osećamo na našim leđima. Šta sam, u stvari, hteo reći? Sa jedne strane, sumnjam u tačnost
parametara na osnovu kojih se u pomenutim studijama izvode zaključci da neće biti negativnih uticaja na
ovdašnju životnu sredinu. Tačnije rečeno, ti parametri (nivo buke, količina opasnih čestica u vazduhu, čistoća
vode...) bi možda i bili takvi kakvi se u ovim dokumentima navode da se prethodne studije dosledno poštuju od
strane onih koji izvode rudarske radove. Ali, kao što je opštepoznato, „Kolubara“ radi po svome, ne osvrćući se
uopšte na neophodne norme koje regulišu taj rad, a koje su sve tako lepo navedene u ovim studijama, u svom
svojem obimu. Uprošćeno rečeno, prilikom donošenja svakog novog ovakvog elaborata treba sagledati kakvo je
stanje sa realizacijom zaključaka iz onih koji su u prethodnom periodu doneti. A na početku svake nove studije
navode se svi planski akti iz ove oblasti koji su ranije javno predstavljeni, isto tako i to da sadržaj tih prethodnih
dokumenata umnogome utiče na rešenja koja će biti izvedena u toj novoj studiji. Sve to lepo izgleda onome ko
nije upućen u situaciju na terenu, da ne kažem i idilično. Ne sumnjam u sposobnost i dobru nameru povelikog
 2

tima stručnjaka koji su uključeni u izradu ovih složenih akata. Međutim, nedostaje ta neophodna karika, koja je
odlika jedne odgovorne i dobro organizovane zajednice, a to je uključenje u izradu ovih studija, i to na samom
početku, u smislu upozorenja da se ima na umu u kojoj meri se sprovode zaključci doneti u ranijem vremenu.
Odgovornost za ovo snose pre svega oni koji javno predstavljaju Baroševac. Nacrti svih studija dostavljaju se pre
njihove javne prezentacije, ostavlja se mogućnost na ulaganje primedbi, a na samom predstavljanju odgovara se
na te primedbe. Međutim, kao što se zna, one koji predstavljaju građane Baroševca odlikuje totalna
nemotivisanost i imbecilnost. Umesto da se upuste u tešku borbu za očuvanje zdrave životne sredine oni šire
zlonamerne laži o selidbi celog sela i „vuku“ stranu „Kolubari“, kao zagađivaču, nauštrb ovdašnjem stanovništvu.

Kao drugo, primećuje se velika nezainteresovanost i neobaveštenost Baroševčana o izradi, predstavljanju i

konačnom usvajanju ovih studija. Na javnim prezentacijama ovih obimnih akata retko se može videti neko iz
našeg sela niti odavde ima ozbiljnih primedbi na nacrte studija. Jednostavno, ovde vlada uverenje da postoji
svemogući „neko“ ko neprekidno „misli“ na nas i štiti nas od svih zala koja nam prete. Za razliku od nekih okolnih
mesnih zajednica, kao što je, recimo, susedna nam Bistrica, gde nema nekih značajnijih radova koji bi umnogome
uticali na život tamošnjeg življa, Baroševac je selo sa retko značajnom dinamikom raznoraznih događanja koja su u
neverovatnom obimu izmenila sveukupnost naše stvarnosti. Trebalo je, treba i trebaće otvoriti „četvore oči“ da
nam sve te javne aktivnosti na prostoru naše katastarske opštine ne „dođu glave“. Baš sam se začudio kada sam,
kao što na početku ovog teksta napisah, primetio da je na predstavljanju studije o kojoj je ovde reč bilo prisutno
desetak Baroševčana, među njima i nekoliko članova našeg „jadnog“ Saveta mesne zajednice. U stvari, sa par
naših sugrađana sam na nekoliko dana uoči prezentacije razgovarao o ovome, obavestio ih o njoj, i uputio na
adresu na kojoj se može pogledati nacrt ovog akta. Integralni oblik Studije je baš obiman dokumenat od blizu 450
strana, ali postoji i njen separat od svega pedesetak stranica iz kojega se mogu saznati sve neophodne
informacije. Kao i sve prezentacije i ova je tekla tako što su neki članovi tima koji je sastavio Studiju govorili o njoj,
prezentovan je i određeni video sadržaj, data je informacija o tome da li je bilo blagovremenih pisanih primedbi
na ovaj akt i iznet je stav sastavljačkog tima o tim primedbama. Napomenuto je da se primedbe na nacrt Studije
mogu izneti i u diskusiji koja je potom usledila. Dva naša sugrađanina su i diskutovala i odmah se primetilo da
uopšte nisu bili upoznati sa materijom koja se predstavlja te su pričali o nečem „sasvim trećem“, što nema
nikakve veze sa Studijom. Jedan od njih je otišao toliko daleko da je diskusiju o nacrtu „Studije o proceni uticaja
na životnu sredinu eksploatacije lignita na površinskom kopu ''Polje E'', sa odlagališnim prostorom na Poljima A,
B, C, D i Turija“ iskoristio da kritikuje jednu drugu studiju, usvojenu još pre nekoloko godina, čiji je nacrt takođe
svojevremeno predstavljen na istom mestu, a radi se o projektu retenzionih objekata na reci Peštan i nekim
njegovim pritokama koji su predviđeni za ublažavanje povremenih poplavnih talasa u slivu ovog vodnog toka čije
posledice su više puta pričinile veliku štetu ovdašnjem življu. Istina, retenzije se prevashodno rade zbog zaštite
rudarskog Kopa, ali će koristi imati i selo Baroševac. Na predstavljanju nacrta tog akta posećenost je bila izuzetno
slaba (iz Baroševca skoro pa niko) , bilo je par diskusija, ta studija je usvojena i, koliko mi je poznato, sprovode se
neke aktivnosti po tom pitanju. A taj naš „veseli“ sugrađanin rekao je, od prilike, ovako nešto: „Ma šta mi vi tu
pravite branu na Peštanu koja može da pukne i da mi od poplave koja bi potom usledila bude srušena kuća a ja da
nastradam!“ Bruka, i za njega, i za Baroševac. Kao prvo, primedbe na nacrt te studije trebalo je dostaviti još pre
nekoliko godina. Kao drugo, nikad se i nigde u svetu ništa ne bi uradilo ako bi se za svaki stručno potkovani
poduhvat izražavala ultimativna sumnja u opravdanost datog posla. To je isto kao kad bih ja zahtevao od
Ministarstva saobraćaja da ukine taj i taj avionski let pošto mu se putanja nalazi baš iznad mojeg domaćinstva i
bio bih oštećen ako bi se vazduhoplov srušio i pao mi na kuću. Istina, nesreće ove vrste se dešavaju, toga je uvek
bilo, na svim nivoima tehnološkog razvitka ove civilizacije, ali ti izolovani slučajevi, koji su često i posledica ljudske
greške, ne predstavljaju pravilo i kočnicu društvenog napretka. Kao treće, Baroševčani bi se ponajviše trebali
 3

radovati da se ove retenzije na pomenutim vodnim tokovima urade, i to što pre, jer se svi dobro sećamo poplave
iz maja 2014. godine.

Kao što sam na početku napisao, iskopavanje uglja na „Polju E“ vršiće se na prostoru katastarskih opština
Zeoke, Medoševac i Burovo, ali će se odlagalište jalovine u priličnoj meri prostirati na baroševačkom ataru, odmah
tu pored našeg naselja. Prosto rečeno, u perspektivi je da se po završetku planiranih obimnih radova u Zeokama i
dalje prema zapadu prostire ogromna rupčaga, ispunjena vodom, dakle – veštačko jezero, a udubljenje koje je
nastalo iskopavanjem uglja severno od baroševačkog naselja bilo bi popunjeno novom jalovinom. Dakle,
predstavljanje Studije bilo je prilika da se u vezi ovoga saznaju dodatne informacije o posledicama koje će se ticati
ovdašnjeg življa. Uslediće velike promene u reljefu i mikroklimi u našem neposrednom okruženju, celokupna
situacija će biti potpuno drugačija od sadašnje i u očima običnih ljudi izaziva razumljivu nelagodnost. Trebalo se
na vreme pripremiti za prezentaciju nacrta Studije i na pravom mestu dobiti odgovore na neka značajna pitanja.

Dakle, vremena su se promenila, ne može se više biti samo pasivni posmatrač događanja koja se u našem
neposrednom okruženju dešavaju, a umnogome utiču na ovdašnju stvarnost. Treba se za pomoć obraćati svima
onima koji su dužni da nas zaštite, pre svega opštinskim službama, bez obzira na neprincipijelnu spregu između
ovdašnje lokalne samouprave i države, koja je očigledna, a šteti nama kao poreskim obveznicima.

***

Podsećamo da Udruženje građana „Bukinac“ pokreće medijsku inicijativu za osnivanje opštinskog

zavičajnog muzeja. Spremni smo razmotriti sve dobronamerne predloge za bolje funkcionisanje naše nevladine
organizacije. Zahvaljujemo se svima onima koji nam na bilo koji način pomažu. Ocene i mišljenja u objavljenim
radovima u ovom broju časopisa isključiva su stanovišta autora istih. Izvinjavamo se za učinjene greške.

Decembar 2019. Zoran Mirković