VAŽNO OBAVEŠTENJE EPIDEMIOLOGA:

Sve veći broj postkovid pacijenata sa

oštećenjem mozga, ako primetite ove
simptome odmah kod lekara
AUTOR: Magločistač/alo.rs/S.Ć. DATUM I VREME: 19.04.2021. 10:43

0 Komentara
Pacijent se obično ne snalazi u prostoru, nekada priča nepovezano, različite su kliničke slike koje
viđamo, ali se dešavaju zbog svih ovih promena na moždanim krvim sudovima
Foto: TANJUG/ TARA RADOVANOVIC
Državni sekretar u Minstarstvu zdravlja Mirsad Đerlek izjavio je da nema mesta panici, ali ni
opuštanju jer su i dalje visoke cifre novozaraženih koronom i, kako je naveo, nećemo se "zaletati i
donositi odluke da se vratimo iz kovid u nonkovid sistem"."Još je rano i moramo ubrzati
imunizaciju", rekao je Đerlek za TV Pink, potvrdivši da je predviđeno da danas stigne 130.000 doza
ruske vakcine "Sputnjik V".

On je pozvao građane da iskoriste "veliki broj doza vakcina koje će doći ovih dana" i masovno se
odazovu kako bi se ubrzao tempo imunizacije, navodeći da je potrebno vakcinisati veliki broj ljudi
za kratko vreme.

On je istakao da je interesovanje građana za vakcinaciju sve veće i da se nada da će se do kraja juna

revakcinisati između dva i po miliona i tri miliona građana, što bi stavilo barijeru širenju korone.
Kako je dodao, "ubeđen je da će Srbija pobediti koronu i antivaksere".

"Imamo naučno utemljene dokaze da je to što antivakseri stalno plasiraju preko društvenih mreža -
glupost", rekao je Đerlek.
Epidemiološkinja dr Gordana Krtinić, svakodnevno se tokom rada u Kovid jedinici suočava sa
problemima i posledicama koje trpe pacijenti nakon preležanog kovida.
Ona je rekla da su najčešći problemi zbog kojih se pacijenti javljaju lekarima plućne, kardiološke i
neurološke komplikacije, kao i komplikacije kod hroničnih bolesnika i gojaznih osoba, dok se
povećava i broj mladih i dece sa teškom kliničkom slikom.

Navodi da od produženog kovida uglavnom češće pate pacijenti koji su imali srednje tešku do tešku
kliničku sliku, a to stanje može da potraje i mesecima, pa i godinu dana nakon preležane bolesti.

"Najčešće komplikacije koje viđamo jesu trombo-embolijske komplikacije. Da li će se to desiti

na plućima ili na srcu zavisi od toga gde se taj tromb, koji se stvori, praktično zadrži, odnosno stvori
se potpuno začepljenje krvnog suda, pa tako najčešće viđamo plućne, srčane probleme, infarkt, ali
dosta često i neurološke probleme, moždani udar. Sama bolest dovodi i do jedne vrste 'moždane
magle' koja dovodi do nekih neuroloških stanja koja su vrlo česta, a to je recimo konfuzija
pacijenta. Pacijent se obično ne snalazi u prostoru, nekada priča nepovezano, različite su kliničke
slike koje viđamo, ali se dešavaju zbog svih ovih promena na moždanim krvim sudovima",
objašnjava dr Krtinić.

Prema njenim rečima, najčešće se takve komplikacije vraćaju u prvih šest nedelja do dva meseca
nakon preležane bolesti, međutim, mogu se desiti i nakon tri, četiri, pa i šest meseci.

"Kod pacijenata kod kojih postoje povišeni parametri zgrušavanja krvi, obavezno se daje anti-
koagulantna terapija i dok su na bolničkom lečenju i ona se nastavlja i prati i nakon otpusta iz
bolnice. Bitno je da što duže uzimaju tu terapiju, najmanje mesec i po do dva, da bi predupredili
moguće komprikacije. To je nešto što viđamo najčešće", kaže dr Krtinić.

Dodaje da virus ne napada samo pluća, već praktično može da ošteti svaki organ u telu.

"Tada dolazi do različitih oštećenja tkiva i organa i ona mogu nastati praktično na svakom organu,
zbog toga se javlja jedna produžena malaksalost i hronični zamor. Kod preležane teške bolesti
pacijenti i nakon pola godine osećaju zamor, malaksalost, znojenje, noćno znojenje", navodi dr
Krtinić.

Neophodno sticanje imuniteta koji obezbeđuje vakcina

Dr Gordana Krtinić kaže da je apsolutna preporuka da kao zemlja što pre stvorimo taj željeni
vakcinalni obuhvat od sedamdeset odsto.

"To ne znači da osobe koje su vakcinisane ne mogu da se zaraze, a posebno se odnosi ova poruka i
apel na one osobe koje nisu u potpunosti završile vakcinaciju. Neko ko je dobio prvu dozu, pa čeka
drugu ili je prošlo samo nekoliko dana od druge doze – ne smatra se zaštićenom osobom. Tek kada
prođu tri nedelje od druge doze vakcine možemo reći da je osoba potpuno vakcinisana", navodi
Krtinić.

Dodaje da se u tom periodu dešavaju najčešće greške da se ljudi opuste i da se ne pridržavaju opštih
mera i pravila koja smo već svi naučili.