Поскок

С Википедије, слободне енциклопедије

Овај чланак не наводи ниједан извор. Побољшајте га додавањем

референци ка поузданим изворима. Садржај непоткрепљен изворима
може бити доведен у питање, а потом и избрисан. (детаљније о
уклањању овог шаблона обавештења)

Поскок

Научна класификација

Царство: Animalia

Тип: Chordata

Подтип: Vertebrata

Класа: Reptilia

Ред: Squamata

Подред: Serpentes

Породица: Viperidae

Потпородица: Viperinae

Род: Vipera

Биномно име

Vipera ammodytes
 (Linnaeus, 1758)

подврсте

V. a. ammodytes
V. a. gregorwallneri Sochurek, 1974
V. a. meridionalis Boulenger, 1903
V. a. montandoni Boulenger, 1904
V. a. transcaucasiana Boulenger,
1913

Европски поскок (лат. Vipera ammodytes) је врста змије из породице љутица.

Садржај

 1Опис

 2Станиште

 3Исхрана

 4Отров

 5Галерија

 6Спољашње везе

Опис[уреди | уреди извор]

Просечна дужина поскока је 50—70 cm, а максимална дужина је око 1 m.

Изражен је полни диморфизам који се одликује у величини јединке.
Јединствена карактеристика поскока, по којој је лако препознатљив, је „рог“ на
предњем делу главе, изграђен од 9—12 плочица организованих у 2 (или 4)
реда. Боја поскока јако варира, од сиве, благо жуте до светло браон, у
зависности од поднебља у којем га налазимо. Заједнчко обележје свих јединки
је тамнобраон или црна цик-цак пруга која се протеже целом дужином леђа.
Доња страна, иначе кратког репа, пребојена је код јединки оба пола жутом,
црвеном или светло зеленом бојом.

Станиште[уреди | уреди извор]

Његово станиште се простире са севера, од југа Швајцарске и северне Италије,

преко Словеније, Хрватске, Босне, Црне Горе, Србије, Македоније, Бугарске,
Румуније па све до Кавказа. Од терена највише воли сува и каменита места
обрасла трњем и ниским растињем, као и рубове светлих шума. Можемо га
срести до 1.000 метара надморске висине.
 Исхрана[уреди | уреди извор]

У потрагу за храном креће у касним поподневним или вечерњим сатима.

Значајан удео у исхрани чине ситни сисари и мишеви, а у јесењем периоду и
птице које хвата на тлу као и на нижим гранама жбунастог растиња и дрвећа. У
том периоду је јако опасан за људе који могу настрадати услед угриза за врат
или главу, јер је пут отрова од места уједа до виталних органа знатно краћи
него када је реч о уједу за екстремитете. Плен након уједа убрзо бива
онеспособљен за бег, а поскок га проналази одлично развијеним чулом мириса
или помоћу топлотних рецептора.

Отров[уреди | уреди извор]

Европски поскок је наша најотровнија змија. Отров садржи супстанце које

изазивају некрозу ткива и уништавају крвне плочице тромбоците услед чега
може доћи до крварења у унутрашњим органима. Сам ујед често није болан али
се након неколико минута јављају пратећи симптоми у виду главобоље,
вртоглавице, убрзаног рада срца, отежаног дисања и повраћања. Зуби поскока
могу бити дуги и до 1 цм што омогућава змији да ефикасно убризга отров у
дубље делове ткива и мишиће, што доприноси бржем ширењу отрова кроз
организам. Зато је важно да се против-отров добије у што је могуће краћем
року. Ујед поскока је често смртоносан, а код старијих особа и деце, смрт је
готово загарантована у случају неправовремено пружене помоћи.

Галерија[уреди | уреди извор]

 
 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Поскок на Викимедијиној
остави.

 Поскок у базама података New Reptile Database

 Vipera ammodytes на странама „Водоземци и гмизавци Европе“
 Vipera ammodytes[мртва веза] на Amphibians & Reptiles in Bulgaria and Balkan
Peninsula.
 излегање младих код поскока, FaunaClassifieds.
 филм о парењу поскока, VipersGarden.

Поскок
С Википедије, слободне енциклопедије
 Овај чланак не наводи ниједан извор. Побољшајте га додавањем
референци ка поузданим изворима. Садржај непоткрепљен изворима
може бити доведен у питање, а потом и избрисан. (детаљније о
уклањању овог шаблона обавештења)

Поскок

Научна класификација

Царство: Animalia

Тип: Chordata

Подтип: Vertebrata

Класа: Reptilia

Ред: Squamata

Подред: Serpentes

Породица: Viperidae

Потпородица: Viperinae

Род: Vipera

Биномно име

Vipera ammodytes

(Linnaeus, 1758)

подврсте
 V. a. ammodytes
V. a. gregorwallneri Sochurek, 1974
V. a. meridionalis Boulenger, 1903
V. a. montandoni Boulenger, 1904
V. a. transcaucasiana Boulenger,
1913

Европски поскок (лат. Vipera ammodytes) је врста змије из породице љутица.

Садржај

 1Опис

 2Станиште

 3Исхрана

 4Отров

 5Галерија

 6Спољашње везе

Опис[уреди | уреди извор]

Просечна дужина поскока је 50—70 cm, а максимална дужина је око 1 m.

Изражен је полни диморфизам који се одликује у величини јединке.
Јединствена карактеристика поскока, по којој је лако препознатљив, је „рог“ на
предњем делу главе, изграђен од 9—12 плочица организованих у 2 (или 4)
реда. Боја поскока јако варира, од сиве, благо жуте до светло браон, у
зависности од поднебља у којем га налазимо. Заједнчко обележје свих јединки
је тамнобраон или црна цик-цак пруга која се протеже целом дужином леђа.
Доња страна, иначе кратког репа, пребојена је код јединки оба пола жутом,
црвеном или светло зеленом бојом.

Станиште[уреди | уреди извор]

Његово станиште се простире са севера, од југа Швајцарске и северне Италије,

преко Словеније, Хрватске, Босне, Црне Горе, Србије, Македоније, Бугарске,
Румуније па све до Кавказа. Од терена највише воли сува и каменита места
обрасла трњем и ниским растињем, као и рубове светлих шума. Можемо га
срести до 1.000 метара надморске висине.

Исхрана[уреди | уреди извор]

У потрагу за храном креће у касним поподневним или вечерњим сатима.

Значајан удео у исхрани чине ситни сисари и мишеви, а у јесењем периоду и
птице које хвата на тлу као и на нижим гранама жбунастог растиња и дрвећа. У
том периоду је јако опасан за људе који могу настрадати услед угриза за врат
или главу, јер је пут отрова од места уједа до виталних органа знатно краћи
него када је реч о уједу за екстремитете. Плен након уједа убрзо бива
онеспособљен за бег, а поскок га проналази одлично развијеним чулом мириса
или помоћу топлотних рецептора.

Отров[уреди | уреди извор]

Европски поскок је наша најотровнија змија. Отров садржи супстанце које

изазивају некрозу ткива и уништавају крвне плочице тромбоците услед чега
може доћи до крварења у унутрашњим органима. Сам ујед често није болан али
се након неколико минута јављају пратећи симптоми у виду главобоље,
вртоглавице, убрзаног рада срца, отежаног дисања и повраћања. Зуби поскока
могу бити дуги и до 1 цм што омогућава змији да ефикасно убризга отров у
дубље делове ткива и мишиће, што доприноси бржем ширењу отрова кроз
организам. Зато је важно да се против-отров добије у што је могуће краћем
року. Ујед поскока је често смртоносан, а код старијих особа и деце, смрт је
готово загарантована у случају неправовремено пружене помоћи.

Галерија[уреди | уреди извор]

 
 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Поскок на Викимедијиној
остави.

 Поскок у базама података New Reptile Database

 Vipera ammodytes на странама „Водоземци и гмизавци Европе“
 Vipera ammodytes[мртва веза] на Amphibians & Reptiles in Bulgaria and Balkan
Peninsula.
 излегање младих код поскока, FaunaClassifieds.
 филм о парењу поскока, VipersGarden.

Поскок
С Википедије, слободне енциклопедије

Овај чланак не наводи ниједан извор. Побољшајте га додавањем

референци ка поузданим изворима. Садржај непоткрепљен изворима
може бити доведен у питање, а потом и избрисан. (детаљније о
уклањању овог шаблона обавештења)

Поскок
 Научна класификација

Царство: Animalia

Тип: Chordata

Подтип: Vertebrata

Класа: Reptilia

Ред: Squamata

Подред: Serpentes

Породица: Viperidae

Потпородица: Viperinae

Род: Vipera

Биномно име

Vipera ammodytes

(Linnaeus, 1758)

подврсте

V. a. ammodytes
V. a. gregorwallneri Sochurek, 1974
V. a. meridionalis Boulenger, 1903
V. a. montandoni Boulenger, 1904
V. a. transcaucasiana Boulenger,
 1913

Европски поскок (лат. Vipera ammodytes) је врста змије из породице љутица.

Садржај

 1Опис

 2Станиште

 3Исхрана

 4Отров

 5Галерија

 6Спољашње везе

Опис[уреди | уреди извор]

Просечна дужина поскока је 50—70 cm, а максимална дужина је око 1 m.

Изражен је полни диморфизам који се одликује у величини јединке.
Јединствена карактеристика поскока, по којој је лако препознатљив, је „рог“ на
предњем делу главе, изграђен од 9—12 плочица организованих у 2 (или 4)
реда. Боја поскока јако варира, од сиве, благо жуте до светло браон, у
зависности од поднебља у којем га налазимо. Заједнчко обележје свих јединки
је тамнобраон или црна цик-цак пруга која се протеже целом дужином леђа.
Доња страна, иначе кратког репа, пребојена је код јединки оба пола жутом,
црвеном или светло зеленом бојом.

Станиште[уреди | уреди извор]

Његово станиште се простире са севера, од југа Швајцарске и северне Италије,

преко Словеније, Хрватске, Босне, Црне Горе, Србије, Македоније, Бугарске,
Румуније па све до Кавказа. Од терена највише воли сува и каменита места
обрасла трњем и ниским растињем, као и рубове светлих шума. Можемо га
срести до 1.000 метара надморске висине.

Исхрана[уреди | уреди извор]

У потрагу за храном креће у касним поподневним или вечерњим сатима.

Значајан удео у исхрани чине ситни сисари и мишеви, а у јесењем периоду и
птице које хвата на тлу као и на нижим гранама жбунастог растиња и дрвећа. У
том периоду је јако опасан за људе који могу настрадати услед угриза за врат
или главу, јер је пут отрова од места уједа до виталних органа знатно краћи
него када је реч о уједу за екстремитете. Плен након уједа убрзо бива
онеспособљен за бег, а поскок га проналази одлично развијеним чулом мириса
или помоћу топлотних рецептора.
 Отров[уреди | уреди извор]

Европски поскок је наша најотровнија змија. Отров садржи супстанце које

изазивају некрозу ткива и уништавају крвне плочице тромбоците услед чега
може доћи до крварења у унутрашњим органима. Сам ујед често није болан али
се након неколико минута јављају пратећи симптоми у виду главобоље,
вртоглавице, убрзаног рада срца, отежаног дисања и повраћања. Зуби поскока
могу бити дуги и до 1 цм што омогућава змији да ефикасно убризга отров у
дубље делове ткива и мишиће, што доприноси бржем ширењу отрова кроз
организам. Зато је важно да се против-отров добије у што је могуће краћем
року. Ујед поскока је често смртоносан, а код старијих особа и деце, смрт је
готово загарантована у случају неправовремено пружене помоћи.

Галерија[уреди | уреди извор]


  

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Поскок на Викимедијиној
остави.

 Поскок у базама података New Reptile Database

 Vipera ammodytes на странама „Водоземци и гмизавци Европе“
 Vipera ammodytes[мртва веза] на Amphibians & Reptiles in Bulgaria and Balkan
Peninsula.
 излегање младих код поскока, FaunaClassifieds.
 филм о парењу поскока, VipersGarden.

Поскок
С Википедије, слободне енциклопедије

Овај чланак не наводи ниједан извор. Побољшајте га додавањем

референци ка поузданим изворима. Садржај непоткрепљен изворима
може бити доведен у питање, а потом и избрисан. (детаљније о
уклањању овог шаблона обавештења)

Поскок
 Научна класификација

Царство: Animalia

Тип: Chordata

Подтип: Vertebrata

Класа: Reptilia

Ред: Squamata

Подред: Serpentes

Породица: Viperidae

Потпородица: Viperinae

Род: Vipera

Биномно име

Vipera ammodytes

(Linnaeus, 1758)

подврсте

V. a. ammodytes
V. a. gregorwallneri Sochurek, 1974
V. a. meridionalis Boulenger, 1903
V. a. montandoni Boulenger, 1904
V. a. transcaucasiana Boulenger,
 1913

Европски поскок (лат. Vipera ammodytes) је врста змије из породице љутица.

Садржај

 1Опис

 2Станиште

 3Исхрана

 4Отров

 5Галерија

 6Спољашње везе

Опис[уреди | уреди извор]

Просечна дужина поскока је 50—70 cm, а максимална дужина је око 1 m.

Изражен је полни диморфизам који се одликује у величини јединке.
Јединствена карактеристика поскока, по којој је лако препознатљив, је „рог“ на
предњем делу главе, изграђен од 9—12 плочица организованих у 2 (или 4)
реда. Боја поскока јако варира, од сиве, благо жуте до светло браон, у
зависности од поднебља у којем га налазимо. Заједнчко обележје свих јединки
је тамнобраон или црна цик-цак пруга која се протеже целом дужином леђа.
Доња страна, иначе кратког репа, пребојена је код јединки оба пола жутом,
црвеном или светло зеленом бојом.

Станиште[уреди | уреди извор]

Његово станиште се простире са севера, од југа Швајцарске и северне Италије,

преко Словеније, Хрватске, Босне, Црне Горе, Србије, Македоније, Бугарске,
Румуније па све до Кавказа. Од терена највише воли сува и каменита места
обрасла трњем и ниским растињем, као и рубове светлих шума. Можемо га
срести до 1.000 метара надморске висине.

Исхрана[уреди | уреди извор]

У потрагу за храном креће у касним поподневним или вечерњим сатима.

Значајан удео у исхрани чине ситни сисари и мишеви, а у јесењем периоду и
птице које хвата на тлу као и на нижим гранама жбунастог растиња и дрвећа. У
том периоду је јако опасан за људе који могу настрадати услед угриза за врат
или главу, јер је пут отрова од места уједа до виталних органа знатно краћи
него када је реч о уједу за екстремитете. Плен након уједа убрзо бива
онеспособљен за бег, а поскок га проналази одлично развијеним чулом мириса
или помоћу топлотних рецептора.
 Отров[уреди | уреди извор]

Европски поскок је наша најотровнија змија. Отров садржи супстанце које

изазивају некрозу ткива и уништавају крвне плочице тромбоците услед чега
може доћи до крварења у унутрашњим органима. Сам ујед често није болан али
се након неколико минута јављају пратећи симптоми у виду главобоље,
вртоглавице, убрзаног рада срца, отежаног дисања и повраћања. Зуби поскока
могу бити дуги и до 1 цм што омогућава змији да ефикасно убризга отров у
дубље делове ткива и мишиће, што доприноси бржем ширењу отрова кроз
организам. Зато је важно да се против-отров добије у што је могуће краћем
року. Ујед поскока је често смртоносан, а код старијих особа и деце, смрт је
готово загарантована у случају неправовремено пружене помоћи.

Галерија[уреди | уреди извор]


  

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Поскок на Викимедијиној
остави.

 Поскок у базама података New Reptile Database

 Vipera ammodytes на странама „Водоземци и гмизавци Европе“
 Vipera ammodytes[мртва веза] на Amphibians & Reptiles in Bulgaria and Balkan
Peninsula.
 излегање младих код поскока, FaunaClassifieds.
 филм о парењу поскока, VipersGarden.

Поскок
С Википедије, слободне енциклопедије

Овај чланак не наводи ниједан извор. Побољшајте га додавањем

референци ка поузданим изворима. Садржај непоткрепљен изворима
може бити доведен у питање, а потом и избрисан. (детаљније о
уклањању овог шаблона обавештења)

Поскок
 Научна класификација

Царство: Animalia

Тип: Chordata

Подтип: Vertebrata

Класа: Reptilia

Ред: Squamata

Подред: Serpentes

Породица: Viperidae

Потпородица: Viperinae

Род: Vipera

Биномно име

Vipera ammodytes

(Linnaeus, 1758)

подврсте

V. a. ammodytes
V. a. gregorwallneri Sochurek, 1974
V. a. meridionalis Boulenger, 1903
V. a. montandoni Boulenger, 1904
V. a. transcaucasiana Boulenger,
 1913

Европски поскок (лат. Vipera ammodytes) је врста змије из породице љутица.

Садржај

 1Опис

 2Станиште

 3Исхрана

 4Отров

 5Галерија

 6Спољашње везе

Опис[уреди | уреди извор]

Просечна дужина поскока је 50—70 cm, а максимална дужина је око 1 m.

Изражен је полни диморфизам који се одликује у величини јединке.
Јединствена карактеристика поскока, по којој је лако препознатљив, је „рог“ на
предњем делу главе, изграђен од 9—12 плочица организованих у 2 (или 4)
реда. Боја поскока јако варира, од сиве, благо жуте до светло браон, у
зависности од поднебља у којем га налазимо. Заједнчко обележје свих јединки
је тамнобраон или црна цик-цак пруга која се протеже целом дужином леђа.
Доња страна, иначе кратког репа, пребојена је код јединки оба пола жутом,
црвеном или светло зеленом бојом.

Станиште[уреди | уреди извор]

Његово станиште се простире са севера, од југа Швајцарске и северне Италије,

преко Словеније, Хрватске, Босне, Црне Горе, Србије, Македоније, Бугарске,
Румуније па све до Кавказа. Од терена највише воли сува и каменита места
обрасла трњем и ниским растињем, као и рубове светлих шума. Можемо га
срести до 1.000 метара надморске висине.

Исхрана[уреди | уреди извор]

У потрагу за храном креће у касним поподневним или вечерњим сатима.

Значајан удео у исхрани чине ситни сисари и мишеви, а у јесењем периоду и
птице које хвата на тлу као и на нижим гранама жбунастог растиња и дрвећа. У
том периоду је јако опасан за људе који могу настрадати услед угриза за врат
или главу, јер је пут отрова од места уједа до виталних органа знатно краћи
него када је реч о уједу за екстремитете. Плен након уједа убрзо бива
онеспособљен за бег, а поскок га проналази одлично развијеним чулом мириса
или помоћу топлотних рецептора.
 Отров[уреди | уреди извор]

Европски поскок је наша најотровнија змија. Отров садржи супстанце које

изазивају некрозу ткива и уништавају крвне плочице тромбоците услед чега
може доћи до крварења у унутрашњим органима. Сам ујед често није болан али
се након неколико минута јављају пратећи симптоми у виду главобоље,
вртоглавице, убрзаног рада срца, отежаног дисања и повраћања. Зуби поскока
могу бити дуги и до 1 цм што омогућава змији да ефикасно убризга отров у
дубље делове ткива и мишиће, што доприноси бржем ширењу отрова кроз
организам. Зато је важно да се против-отров добије у што је могуће краћем
року. Ујед поскока је често смртоносан, а код старијих особа и деце, смрт је
готово загарантована у случају неправовремено пружене помоћи.

Галерија[уреди | уреди извор]


  

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Поскок на Викимедијиној
остави.

 Поскок у базама података New Reptile Database

 Vipera ammodytes на странама „Водоземци и гмизавци Европе“
 Vipera ammodytes[мртва веза] на Amphibians & Reptiles in Bulgaria and Balkan
Peninsula.
 излегање младих код поскока, FaunaClassifieds.
 филм о парењу поскока, VipersGarden.