Download as pdf or txt
Download as pdf or txt
You are on page 1of 137

ЗНАЧАЈНИ ЛИЧНОСТИ ЗА БИТОЛА

ПИСАТЕЛИ
DISTINGUISHED PEOPLE FOR BITOLA
WRITERS

БИТОЛА – BITOLA
2008
Издавачи: Published by:
НУУБ „Св. Климент Охридски“ – Битола NUUB “St. Clement Ohridski” – Bitola
Општина Битола Municipality of Bitola

ЗНАЧАЈНИ ЛИЧНОСТИ ЗА БИТОЛА DISTINGUISHED PEOPLE FOR BITOLA


ПИСАТЕЛИ WRITERS

Составувачи: Authors:
Андоновска Ленче Andonovska Lence
Ѓоргиевски Науме Gorgievski Naume
Николов Благој Nikolov Blagoj
Пешевска Гордана Pesevska Gordana
Стефановска Анета Stefanovska Aneta
Талеска Светлана Taleska Svetlana

Рецензенти: Publisher's readers:


Цветковски Радован П. Cvetkovski Radovan P.
Михајловски Драги Mihajlovski Dragi

Соработници: Associate cooperatives:


Котевска Милка Kotevska Milka
Крстев Александар Krstev Aleksandar
НУУБ „Св. Климент Oхридски“ – Битола
Општина Битола

NUUB “St. Clement Ohridski” – Bitola


Municipality of Bitola

ЗНАЧАЈНИ ЛИЧНОСТИ ЗА БИТОЛА


ПИСАТЕЛИ
DISTINGUISHED PEOPLE FOR BITOLA
WRITERS

БИТОЛА – BITOLA
2008
CIP – Каталогизација во публикација Национална установа
Универзитетска библиотека „Св. Климент Охридски“ – Битола
929:821.163.3
821.163.3.09
ЗНАЧАЈНИ личности за Битола : писатели / [составувачи
Ленче Андоновска, Науме Ѓоргиевски, Благој Николов, Гордана
Пешевска, Анета Стефановска, Светлана Талеска ; [соработници
Милка Котевска, Александар Крстев ; превод на англиски Весна
Милевска] = Distinguished people for Bitola : writers / [authors Lence
Andonovska, Naume Gorgievski, Blagoj Nikolov, Gordana Pesevska,
Aneta Stefanovska, Svetlana Taleska ; [associate cooperatives Milka
Kotevska, Aleksandar Krstev ; translation in english Vesna Milevska]. -
Битола : НУУБ "Св. Климент Охридски" : Општина Битола = Bitola
: NUUB "St. Clement Ohridski" : Municipality of Bitola, 2008 (Битола :
Микена = Bitola : Mikena). - 136 стр. : илустр. ; 24 см

Напореден текст на англ. јазик. - Битолски писатели од


Македонија / Радован П. Цветковски: стр. 5-16 ; Bitola writers
from Macedonia / Radovan P. Cvetkovski: стр. 5-16. - Слики на
составувачите на пресвитокот на предната корица. - Тираж 350.
- Библиографија: стр. 125-131 [85 единици]. - Регистар.

ISBN 978-9989-2783-6-5
1. Насп. Ств. Насл. 2. Андоновска, Ленче
а) Писатели - Битола - Биографии

COBISS.MK-ID 18345025
ПРЕДГОВОР PREFACE

БИТОЛСКИ ПИСАТЕЛИ BITOLA WRITERS FROM


ОД МАКЕДОНИЈА MACEDONIA

1. 1.
Во книжевна Битола во шеесеттите In literary Bitola in the sixties and to
години, да не се враќаме поназад до ли- go even further in the literary companies
тературните дружини во Гимназијата, in the High school, Trade academy and
Трговската академија и Богословијата, the Seminary where actively participated
во кои активно учествуваа наши познати our famous writers (Mite Bogoevski,
писатели (Мите Богоевски, Иван Точко, Ivan Tocko,Vlado Maleski Radoslav
Владо Малески, Радослав К. Петковски,
K.Petkovski Jovan Kostovski and the
Јован Костовски и албанскиот поет и
Albanian poet and novelist Migeni (Milos
новелист Миѓени – Милош Ѓерѓ Никола
Gerg Nikola) and others, happened several
и други), се случија неколку значајни на-
important events almost one after the
стани, речиси едноподруго. Најпрвин, во
март 1961 година беше формиран Клубот another. First, in March 1961 the Club
на млади писатели, подоцна преименуван of Young Writers was founded, later
во Литературен клуб „Стале Попов“, а две renamed as Literary club “Stale Popov”
години подоцна, пролетта, во 1963 година and two years later in the spring 1963
е покренато списанието „Развиток“. И во the magazine “Razvitok” was started. In
двата настани свој голем влог има писа- the both cases the writer Lazo Karovski
телот Лазо Каровски. Ова го спомнуваме had his own great contribution. This is
заради континуитетот со другите настани, mentioned for the continuity with the
односно Издавачката дејност „Развиток“, other events that is the publishing activity
Битолската издавачка дејност „Мисир- “Razvitok”, Bitola publishing activity
ков“, попозната како БИД „Мисирков“ “Misirkov” later known as BID “Misirkov”
или само „Мисирков“ кои, за жал, одамна or just "Misirkov", which unfortunately
не постојат, како што не постои ниту но-
does not exist any more just the same as
вопокренатото списание „Раст“. За вакви-
there is no longer the magazine “Rast”.
те состојби во Битола постоеја објективни
For this situation in Bitola there were
и субјективни причини. Кога зборуваме
за ова, пред сè мислиме на директното
objective and subjective reasons. When
учество на факторот човек, општината и we discuss this, before all we mean to the
општеството, тогаш сето олицетворено во direct participation of the human factor,
Заедницата за култура и нејзините челни- the municipality and the society, all of that
ци. Имаше тогаш и нешто повеќе од тоа. transformed in a Culture community and
Сето ова го нафрламе и за да акцентираме its leaders. There was something more
дека не случајно дојде до формирањето на than that. All of this is mentioned in order

5
Литературниот клуб на млади писатели и to put an ascent that the foundation of the
по него веднаш, покренувањето на списа- Literary club of Young Writers was not
нието „Развиток“. accidentally nor was the starting of the
Всушност, групата писатели збрани magazine “Razvitok”.
околу списанието „Развиток“ е и Битол- Actually, the group of writers gathered,
скиот книжевен круг, чиј ‘ркулец е во at the magazine “Razvitok”, is Bitola
Литературниот клуб „Стале Попов“. Во literary circle, which core is at the Literary
таа најпрвична група околу списание-
club “Stale Popov”.In that first group at
то „Развиток“ беа писателите Владимир
the magazine “Razvitok” there were the
Костов, Доне Пановски, Лазо Каровски,
writers Vladimir Kostov, Done Panovski
Димитар К. Стефановски, тогаш само со
Lazo Karovski, Dimitar K.Stefanovski at
објавениот прв и последен расказ „Бохор“
и други. Тие беа покренувачите и првата
the time with the only published first and
редакција на списанието „Развиток“. И, last tale “Bohor” and others. They were
бидејќи Лазо Каровски беше во некаква the initiators and the first editorship of
си „политичка немилост по ИБе“, спи- the magazine “Razvitok”.And as Lazo
санието беше регистрирано на името на Karovski was in some political disfavor of
Доне Пановски. Токму таа група, однос- IBE, the magazine was registered on the
но проширената група за уште десети- name of Done Panovski. That exact group
на автори, меѓу кои Цане Здравковски, that is the wider group of about 10 more
Јован Боцевски, Константин Поповски, writers including Cane Zdravkovski, Jovan
Богоја Таневски, Никола Кочовски, Ра- Bocevski, Konstantin Popovski, Bogoja
де Павловски (сега Силјан), Радован П. Tanevski, Nikola Kocovski, Rade Pavlovski
Цветковски, Веле Смилевски, Панде Ма- (now Siljan), Radovan P.Cvetkovski,Vele
нојлов и др., дадени редоследно како што Smilevski, Pande Manojlov and others
објавиле во списанието, беа јатката на given in alphabetic order as it was
Битолскиот книжевен круг. Овие авто- published in the magazine were the core of
ри пред тоа објавуваа и во алманахот на
Bitola Literary circle. These writers before
Литературниот клуб „Стале Попов“, беа
that published in the Almanac of the
во редакции и негови уредници. Значи,
Literary club “Stale Popov”, they were its
бројот од писатели околу списанието од
publishers and editors. So, the number of
година во година се зголемуваше преку
прелевање на автори од Клубот „Стале writers around the magazines grew from a
Попов“, но и преку прифаќање на нови year to a year by taking authors from the
соработници надвор од Битола, со што Club “Stale Popov”, but also by accepting
неговата дејност се прошируваше и до- new associates outside of Bitola,by which
биваше своја достојна книжевна тежина its activity was became wider and gained
и реноме. Во шеесеттите години, што ги its significant literary weight and brand.
земаме за клучни, во Битола се школуваа In the sixties which we take as crucial in
и други писатели. Bitola there were other writers.

6
На 29 април 1964 година излезе први- On 29 April 1964 there was the first
от број од весникот „Битолски весник“. number of the newspaper “Bitolski vesnik”.
Во него посредно или непосредно беа It directly or indirectly included writers.
вклучени и писателите. Тоа беше третиот That was the third event that happened in
настан што се случи во Битола. Појавата Bitola. The appearance of this newspaper
на овој весник е посебно значајна, зашто was specially important as in 1969 the
кон него во 1969 година се формира и из- publishing activity under the name “Special
давачка дејност под името Посебна изда- publishing activity” was founded within
вачка дејност при „Битолски весник“, со “Bitolski vesnik” with its own Publishing
свој Издавачки совет, со своја издавачка board, with its own publishing plan and
програма и со своја Редакција, која по- its own editorship which later took over
доцна го презеде и издавањето на списа- the publishing of the magazine “Razvitok”
нието „Развиток“ и доби платен секретар. and gained paid secretary. Much later, the
Многу подоцна, опсесијата на некој да се
obsession of some one to have its own
има свое издаваштво и свое списание, го
publishing activity and its own magazine
услови неговото распаѓање.
conditioned its felling apart.
Осумдесеттите години, ако не и не-
The eighties and we might say even
што порано, Доне Пановски спомнува во
sooner Done Panovski mentioned in his
монографијата „Битола“ (1985) дека во
monograph “Bitola” 1985, that in Bitola
Битола „создаваат дваесетина писатели
“there are twenty writers who create and
и веќе се почесто се зборува за еден вид
more frequently is discussed of a kind of
битолски литературен круг“. Подоцна
Bitola literary circle”. Later, it was named
го именувавме како Битолски книжевен
Bitola literary circle. He would emphasize
круг. Тоа тој го нагласи и во предговорот
„Савремено песништво Битоле“ кон из-
that in the preface of “Modern poems of
борот песни од Радован П. Цветковски, Bitola” within the election of poems by
Панде Манојлов и Кире Неделковски, за Radovan P.Cvetkovski, Pande Manojlov
учество на Смедеревска песничка јесен во and Kire Nedelkovski, when they
Смедерево, во 1986 година, но и на други participated at "Smederevo Poem Autumn"
места. Тоа што тогаш се зборуваше, стана in Smederevo in 1986, but on other places
вистина. Најверојатно, во бројката од пи- as well. What it was said before became
сатели покрај оние десетина автори што truth. Most probably to the number beside
се изделија со свои книжевни квалитети и those ten writers, who already promoted
се изборија за свое место во Македонска- themselves by their literary qualities and
та писателска асоцијација, се мислеше и fought their place at Macedonian Writers
на оние уште толку понадежни битолски Association, it was thought to the rest so
автори. Сепак, некои од нив не се надми- hopeful Bitola writers. However, some of
наа и не го пречекорија прагот на кни- them did not come over and did not step
жевниот квалитет. Во сето тоа свој влог over the literary quality. A huge part in all

7
имаа и другите битолски писатели од Ма- of that also had other Bitola writers from
кедонија, сега иселени од Битола. Macedonia, now migrated from Bitola.
Сега во Битола, навистина, активно Now, actually there are five-six authors
создаваат пет-шеснаесет автори-поети, who have created poets, narrators, novelist’s
раскажувачи, романсиери, критичари и critics and literary historians, eleven of
книжевни историчари, од кои единаесет which are members of the Macedonian
се членови на Друштвото на писателите Writers Association (Vladimir Kostov,
на Македонија (Владимир Костов, Цане
Cane Zdravkovski, Nikola Kocovski,
Здравковски, Никола Кочовски, Радован
Radovan P.Cvetkovski, Kire Nedelkovski,
П. Цветковски, Кире Неделковски, Пан-
Pande Manojlov, Ljubomir Gruevski,
де Манојлов, Љубомир Груевски, Петре
Petre Dimovski, Zoran Pejkovski, Dobre
Димовски, Зоран Пејковски, Добре Тодо-
ровски и Мирјана Стојановска Палигора,
Todorovski and Mirjana Stojanovska
како и Бранко Наумовски во Австралија). Paligora as well as Branko Naumovski in
Од сите тие, десет се редовни членови на Australia). All of them ten regular members
Битолскиот книжевен круг, а осум се и of Bitola literary circle, eight are members
членови на Македонското научно друшт- of Macedonian Scientific Association
во во Битола, формирано пред Македон- in Bitola, founded before Macedonian
ската академија на науките и уметности- Academy of Sciences and Arts. Beside
те. Покрај редовните, членуваат уште и the regular members there are ten more
десетина автори како придружни члено- authors who are associate members out
ви од кои пет-шест веќе претендираат за of which five or six claim for admission
прием во Друштвото на писателите на at Macedonian Writers Association. In
Македонија. Особено во таква предност such advance there are the authors Vesna
се авторите Весна Мундишевска, Весна Mundisevska, Vesna Evtimova, Milica
Евтимова, Милица Радевска, Илија Мер- Radevska, Ilija Merkovski, Gorgi Prckov,
ковски, Ѓорѓи Прчков, Богоја Таневски, Bogoja Tanevski, Jovan Bocevski and
Јован Боцевски и други.
others.
2.
2.
It is not accidental that we allowed
Не случајно си дозволивме да упот-
ourselves to use such preface. We want to
ребиме ваков вовед. Сакаме со тоа уште
повеќе да ја нагласиме потребата од ва- emphasize even more the necessity of such
ков информативен прирачник каков што informative manual that Bitola misses. That
на Битола £ недостасува. Таа празнина emptiness fulfiles the book “Distinguished
ја надополнува книгата „Значајни лич- People for Bitola" (writers).The authors
ности за Битола – писатели“. Составува- of this article and holders of the project
чи на овој труд и носители на проектот Lence Andonovska, Naume Gorgievski,
се Ленче Андоновска, Науме Ѓоргиев- Blagoj Nikolov, Gordana Pesevska, Aneta
ски, Благој Николов, Гордана Пешевска, Stefanovska, Svetlana Taleska, and their

8
Анета Стефановска, Светлана Талеска и associates Milka Kotevska and Aleksandar
нивните соработници Милка Котевска и Krstev.This project related to the previous
Александар Крстев. Овој проект, поврзан one from 2007 “Distinguished people for
со претходниот од 2007 година „Значај- Bitola” with presence of a hundred sixty
ни личности за Битола“, со застапеност one person, with size on two hundred and
на сто шеесет и една личност во обем на ninety pages, both projects financed by
цели двесте и деведесет страници, и двата the Ministry of Culture of R.Macedonia,
проекта финансирани од Министерство-
gained national value and as such fits in
то за култура на Р. Македонија, добива
the overall efforts for proclamation of
и национална вредност, но како таков и
2008 A year of Macedonian language and
вклопување во севкупните заложби во
Bitola the City of Culture. Simulatneously,
прогласеноста на 2008 за Година на маке-
донскиот јазик, како и на Битола за Град
these projects not only they are related,
на културата. Истовремено, овие проекти but they fulfill each other. Such position
не само што имаат своја поврзаност, туку responds to the conclusion of the preface
и се надополнуваат. Таквата поставка од- of the book “Distinguished people for
говара на заклучокот од предговорот на Bitola”(2007) “…In this impressive gallery
книгата „Значајни личности за Битола“ of characters, certainly not on purpose,
(2007): „Во оваа импресивна галерија на some citizens are not represented,
ликови, секако ненамерно, некои граѓа- although they are important for Bitola,
ни не се застапени, иако претставуваат but they will be certainly in some other
значајност за Битола, но сигурно ќе ги our edition which will follow”. The said
има во некое наше издание што следува“. became truth through the realization of the
Изреченото како да станува вистина пре- newest project named and presented in the
ку реализирањето на најновиот проект monograph publication “Distinguished
насловен и заокружен во монографската people for Bitola -writers". As a wider idea
публикација „Значајни личности за Би- for publishing there will be other projects
тола - писатели“. Во пошироката идеја за
In that case the said thought will gain its
издавање ќе следат и други слични проек-
truth. The book “Distinguished people
ти. Во тој случај ќе се дообистини иска-
for Bitola -writers" (2008) before all caries
жаната мисла.
the literary, historical value, important
Книгата „Значајни личности за Би-
тола“ – писатели, (2008), пред сè, ја носи for Bitola and wider on which stands on
книжевноисториската вредност значајна the previous “Distinguished people for
за Битола и пошироко, на што се потпи- Bitola (2007) and represents important
ра и претходната („Значајни личности informative manual which will not be left
за Битола“ (2007), и претставува знача- out by the literary researcher, as it carries
ен информативен прирачник што не ќе relevant bio- bibliographic data, separately
можат да го заобиколат книжевните ис- for each author with 2008 inclusive.
тражувачи, зашто носи релевантни био- According to the way the manual is made

9
библиографски податоци, поодделно and what it covers and even more the
за секој автор заклучно со 2008 година. type of users it is meant for, here with all
Според тоа како е работен прирачникот importance for Bitola, it has multiple value
и што во него е опфатено, а уште повеќе as the book has parallel English translation,
за кои консументи е наменет, тука со це- so it will soon pass Macedonian borders.
лата важност за Битола, има повеќекрат- And that is crucial for Bitola and Bitola
на вредност, зашто книгата во напореден writers. From the other side, taking
превод и на англиски јазик многу бргу ќе
into consideration the frequency in the
ја мине границата на Македонија. А тоа е
publishing realization by its quantity and
и корисно и важно и за Битола и за би-
its quality, The Library is encountered
толските писатели. А пак, од друга страна,
among the most successful libraries in
имајќи ја во предвид зафатноста на изда-
вачката реализација и по квантитет и по
Macedonia. It has large number of such
квалитет, Библиотеката се вбројува меѓу achievements in its upstream increasing.
најуспешните библиотеки во Македонија. It is especially markable to mention that in
Достатен е бројот на таквите остварувања the last five years beside these two current
во нејзиното нагорно искачување. Особе- projects “Distinguished people for Bitola”
но позабележливо е тоа во последниве пет (2007) and “Distinguished people for Bitola
години кога се реализирани не само овие –writers” (2008) both with national value,
два сегашни проекти „Значајни личности but there are also prevoius ones. And as
за Битола“ (2007) и „Значајни личности such in the period from 2004 there are
за Битола – писатели“ (2008), и двата со over ten. We are going to separate several
национална вредност, туку и оние што им of them as a illustration, titled “Vladimir
претходат. А такви во периодот од 2004 Kostov" (Personal bibliography 2004),
година наваму ги има над десетина. Од “Retrospective patriotic bibliography”
нив, колку за илустрација, ги регистрира- “Bitolski vesnik”: articles 1996-2000(2004),
ме следните проекти: „Владимир Костов“ “60 years NUUB “St Clement Ohridski"
(Персонална библиографија, 2004), „Рет-
Bitola (2005), “Vera Stojcevska –Antic"
роспективна роднокрајна библиографија
(Personal bibliography 2007), “From the
„Битолски весник“: статии 1996-2000
treasury of all books in Bitola churches
(2004), „60 години НУУБ „Св. Климент
and monasteries” (multimedia CD- ROM
Охридски“ - Битола (2005), „Вера Стојчев-
ска - Антиќ“ (Персонална библиографија, 2007), “Bibliography for NUUB “St
2007), „Од ризницата на стари книги во Clement Ohrdiski Bitola (1945-2008)”,
битолските цркви и манастири“ (мулти- “Personal libraries in Bitola”(2006), “Guide
медијален ЦД-РОМ, 2007), „Библиогра- for NUUB “St Clement Ohridski”-Bitola"
фија за НУУБ „Св. Климент Охридски “- (2007), “St Clement Ohridski”(2008),
Битола (1945-2008)“, (2008), „Приватните “The National Institute University Library
библиотеки во Битола“ (2006), „Водач низ "St Clement Ohridski” Bitola (DVD
НУУБ „Св. Климент Охридски“ - Битола“ 2008), Vanco Nikoleski, "Poems" (From

10
(2007), „Свети Климент Охридски“ (2008), a manuscript to a book 2008), “Library
„Национална установа Универзитетска trend (magazine, 4 editions annually,
библиотека „Св. Климент Охридски“ - started in 2003), “First patriotic meeting
Битола“ (ДВД, 2008), Ванчо Николески, with Bitola writers from Macedonia”
„Песни“ (Од ракопис до книга, 2008), (Collection of presentations, Round
„Библиотечен тренд“ (списание, 4 броја table, Bitola 16 March 2005), Second
годишно, покренато 2003 година), „Прва patriotic meeting with Bitola writers from
роднокрајна средба со битолски писатели Macedonia” (Collection of presentations,
од Македонија“ (Зборник на излагања, Round table, Bitola 23 May 2007), “Third
Тркалезна маса, Битола 16 март 2005 го- patriotic meeting with Bitola writers from
дина), „Втора роднокрајна средба со би- Macedonia” (Collection of presentations,
толски писатели од Македонија“ (Збор- Round table, Bitola 23 May 2008) and
ник на излагања, Тркалезна маса, Битола others. Though them the continuity
23 мај 2007 година), „Трета роднокрајна
and the upper flow of the editorship is
средба со битолски писатели од Македо-
preserved.
нија“ (Зборник на излагања, Тркалезна
For the authors taking into
маса, Битола 23 мај 2008) и други. Преку
consideration in this book from one
нив се продолжува континуитетот и на-
side the name of Bitola and the author
горниот ôд во издаваштвото.
from the other side, it was not easy to
На составувачите, имајќи ја предвид
take the responsibility in the election of
намената на оваа книга, од една, и гри-
the distinguished people for Bitola, this
жата за реномето на Битола и авторот, од
time writers, out of seventy in Bitola and
друга страна, ни малку не им било лесно
outside its borders. At the same time
во преземањето на одговорноста за избо-
рот на значајни личности за Битола, овој
they had to draw a line to the upper and
пат писатели, од оние седумдесетина во especially the lowest line, but not formally
Битола и надвор од неа. Притоа, тие мо- as each such rising or putting down of the
раа да повлечат линија до каде нагоре, editorship line can provoke increasing or
особено до каде надолу, но не формално, decreasing for about two-three authors.
затоа што секое кревање или спуштање And it was made in such a way not because
на редакциската линија повлекува зго- they wanted to, but because new reasons
лемување или намалување за околу два- and additional requests appeared. I think
триесет автори. И, тоа така е направено you know the thing I allude. Only in that
не оти не се сакаше, туку дека од тоа про- way it is possible to circle the number of
излегуваа нови причини и дополнителни represented authors. In this book titled
барања. Мислам дека разбирате на што almost as the previous “Distinguished
се алудира. Само на тој начин е можно people for Bitola” with the suffix writers
заокружување на бројот од застапени ав- there are forty two writers. The election
тори. contains the criteria birthplace and

11
Во оваа книга, насловена речиси исто education. There are seven from the
како претходната, „Значајни личности за previous book “Distinguished people for
Битола“ со додавката писатели, застапени Bitola 2007”. The structure organization
се четириесет и два автори. Изборот го со- is created for 32 writers members of the
држи критериумот место на раѓање, шко- Macedonian Writers Association, with
лување и работа. Во нив се и оние седум од three academicians (Bozin Pavlovski, Petre
претходната книга - „Значајни личности M Andreevski and Ante Popovski). It says
за Битола“ (2007). Структурната поставка
a lot for the concrete choice of authors.
ја прават 32 писатели членови на Друшт-
This is emphasized for the importance
вото на писателите на Македонија, во нив
and the weight of the organization where
тројца академици (Божин Павловски,
there is no withdrawing. Actually this
Петре М. Андреевски и Анте Поповски).
Тоа зборува за многу содржајниот избор
book is not closed once and for ever, this
на автори. Ова го акцентиравме заради could never be final version as there are
значноста и тежината на поставката во new authors to come. After a period, this
која нема отстапки. Всушност, оваа книга book will go above itself which will take
не е затворена еднаш засекогаш. Никогаш its new edition with supplement of new
не може да остане конечна оваа првобит- authors. But, then the edition line should
на верзија, зашто надоаѓаат други автори. be drawn. And it will be such in every new
По еден изминат временски период оваа edition. Now and then, it will be well done
книга самата себеси ќе се надмине, што ќе with respect to the personality, writer and
повлече нејзино преиздавање со надопол- his work.
нување од нови автори. Но, и тогаш мо- Bitola as a city -the citiest, it could be
ра да биде повлечена редакциска линија. also said the most literary city, something
Тоа така при секое преиздавање. И сега и that many cities could not show, justifies
тогаш е добро ако се прави тоа со почит the edition of this informative manual
и кон личноста писател и кон неговото and the finance support by the Ministry of
дело.
Culture of R.Macedonia. All of them the
Битола како град - најград, би рекле
present ones and those not included in this
уште и најкнижевен град, со што мно-
edition (poets, narrators, novelists, drama
гу градови и не можат да се пофалат, го
writers, critics and literary historians) are
оправдува издавањето на овој информа-
тивен прирачник и финансиската под- the literary face of Bitola.They in their
дршка од Министерството за култура на own way left mark of recognition for the
Р. Македонија. Сите тие, застапените, и existence of Bitola. We support that with
оние кои не влегоа во ова издание (поети, those fifty authors who passed through
раскажувачи, романсиери, драматичари, this city and those twenty who live and
критичари и книжевни историчари) се work here. They are new to come and as
книжевниот образ на Битола. Тие на свој the previous ones will leave their traces,
начин оставиле белег на препознавање во their mark in the overall living of the

12
постоењето на Битола. Тоа го поткрепу- city, especially at literary Bitola, because
ваме со оние педесетина автори што по- all of them, the previous ones and those
минале низ овој град и оние дваесетина yet to come stand on the tradition and
што живеат и творат во него. Надоаѓаат touch with their soul life, history and the
и нови кои, како претходните, ќе оста- disasters of the city. The city is their work
ват своја трага, свој белег во севкупното .It lives there. That is why it makes me
живеење на градот, особено на книжевна happy the fact that the number of authors
Битола, зашто сите тие, оние претходните
is great, such number that who knows,
и оние кои допрва доаѓаат, се потпираат
if any other city in Macedonia can be
на традицијата и се допираат со душата,
compared with Bitola.
животот, историјата и невремињата на
The preparation of this book again
градот. Градот е во нивните дела. Таму
живее и постои тој, градот. Затоа радува
is really successful attempt within the
фактот што е толкав бројот на автори, frame of the previous one, according to
со каква бројка којзнае да ли може некој the bibliographic and the well known
друг град од Македонија да се спореди со system of creation as it is emphasized in
Битола. the preface from “Distinguished people for
Приредувањето на оваа книга и ов- Bitola”(2007) practiced form in all editions
де е со вистински потход на успешност of this type of literary science.In such form
во рамките на форматот од претходната, the book became useful and unsurpassable
„според биографскиот и сознајниот сис- informative manual. We could also name
тем на творење“, како што е нагласено во it bio bibliographical manual. There are
Предговорот од „Значајни личности за present biographic and bibliographic
Битола“ (2007), практикувана форма во characteristics (the published work, gained
сите изданија од ваков вид во книжевна- awards and recognitions). And the fact that
та наука. Вака оформена, книгата станува “Distinguished people for Bitola" (writers)
корисен и неодминлив информативен is composed by all parameters it could be
прирачник. Би го нарекле уште био-биб-
seen in the supplement made registers (used
лиографски прирачник. Во него се при-
literature and wide name pointer which gives
сутни биографското и библиографското
the book the persisted form. Overall, we are
(објавеното дело, освоените признанија
discussing about rare edition attempt first of
и награди). А дека книгата „Значајни лич-
ности за Битола – писатели“ е средена по its type in Bitola.
сите параметри, се гледа и во додатноиз-
работените регистри (Користена лите- 3
ратура и Проширен именски показалец) When we discuss the final form of the
што £ даваат на книгата издржана офор- informative manual “Distinguished people
меност. Севкупно, станува збор за еден for Bitola" (writers) we have to underline
несекојдневен издавачки потфат, прв од that available bio- bibliographic material
ваков вид за Битола. was used. That is why the facts for the

13
3. authors for the literary historical material
Кога станува збор за конечното обли- are relevant. Through all those personal
кување на информативниот прирачник and other literary historical data we come
„Значајни личности за Битола – писате- to the conclusion that Bitola -the citiest
ли“, мораме да подвлечеме дека е корис- city, is not only city with cultural tradition
тена достатна био-библиографска граѓа. generally speaking, but with literary
Оттаму и релевантноста на фактите за tradition, which emerges in writers books,
авторите во книжевноисториската вред-
in continuity named as literary Bitola. The
ност на проектот. Преку сите тие, персо-
beginning of such literary Bitola touches
нални и други книжевноисториски пода-
to the period between the both World
тоци, доаѓаме до заклучокот дека Битола,
Wars and not sooner. In that direction
најградскиот град, не е само град со кул-
турна традиција воопшто, туку и со кни-
and on those facts Done Panovski named
жевна традиција што се содржи во делата Bitola literary center which stands on a
на писателите, во континуитет именувана life literary activity and represents literary
како книжевна Битола. tradition in a continuity that passed
Почетокот на таквата книжевна Би- through many marks over the stormy
тола допира до меѓу двете светски војни, history of Bitola. Many of those forty
ако не и порано. Во таа насока и врз тие writers are now well known in Macedonia
факти Доне Пановски ја нарекува Битола and abroad. The path of local flying place
литературен центар, што се потпира на to the universality is the topic and high
жива книжевна дејност и што претставува literary artistic quality. And such authors
книжевна традиција во еден целосен кон- are in Bitola.
тинуитет што минува преку повеќе реле- It is essentially important to emphasize
вантни ознаки низ бурната историја на the published opinion of Done Panovski
Битола. Многумина од оние четириесети- in the first edition of the monograph
на писатели, сега веќе со книжевна акти- “Bitola” (1985), presented through our
ва од дела трезорирани во македонската
free interpretation. In that direction, if the
современа книжевност, се познати и над-
event, the foundation of the club of Young
вор од Македонија. Патот од локалното
Writers “Stale Popov” happened in far
излетиште кон универзалното е темата и
1961 before exactly 47 years, if the Club
високо книжевноуметничкиот квалитет.
А такви автори има и во Битола. gathered young talented authors, today
Притоа, е важно да го доакцентираме promoted poets, narrators, novelists,
објавеното мислење на Доне Пановски во critics and literary historians, if there
првото издание на монографијата „Бито- started the core of Bitola literary circle
ла“ (1985), низ наша слободна интерпре- which was raped and widen with the
тација. Во смисла на тоа, ако настанот, foundation of the magazine "Razvitok" and
формирањето на Клубот на млади писа- if that continuity of the literary companies
тели „Стале Попов“ се случи во далечната after The High school, The Trade academy

14
1961 година, пред рамно 47 години, ако and The Seminary, 50 anniversary of the
Клубот собра млади, талентирани автори, Club coincides with 2011, and the book
денеска афирмирани поети, раскажува- “Distinguished people for Bitola” (writers)
чи, романсиери, критичари и книжевни came before that jubilee, we have to admit
историчари, ако во него се зачна јатката that literary Bitola has significant share
на Битолскиот книжевен круг што со- primarily as part of its literary face, then
зреа и се прошири со покренувањето на in the modern Macedonian literature and
списанието „Развиток“, и ако во тој кон-
the embassy affirmation of Bitola. That
тинуитет, по литературните дружини во
continuity lives in Bitola for generations.
Гимназијата, Трговската академија и Бо-
Here, we will put our ascent to the writer
гословијата, 50-годишнината на Клубот
as creator on a level of cultural and literary
се совпаѓа со 2011 година, а книгата „Зна-
чајни личности за Битола – писатели“ до-
Bitola, but also on national raising, which
аѓа пред тој јубилеј, мораме да признаеме does stay in local and national frames but
дека книжевна Битола има значаен влог with its creational authority passes the
најпрвин во својот сопствен книжевен literary border of Macedonia. Here comes
образ, потоа во современата македонска the importance of this book, informative
книжевност и во амбасадорската афирма- manual, which could include larger
ција на Битола. И тоа продолжува во еден number because at least ten of those not
континуитет низ кој книжевна Битола present here could become members of
живее генерациски. Во тоа го акцентира- the Macedonian Writers Association and
ме писателот како творечка личност на to jump the edition line with necessary
едно рамниште на културна и книжевна number of books. As a result of that, for
Битола, но и на национална издигнатост, that national interest, but with clear image
што не останува во тие локални и нацио- in reciprocal relation on all levels, the
нални рамки, туку тој со својот творечки character concern should be even larger.
авторитет ја минува книжевната граница So, with the existence of the University City
на Македонија. Оттаму е и важноста на
and within its frames University library
издавањето на оваа книга, информативен
as National Institute, writers, scientists
прирачник, чиј број од застапени автори
etc. there is no magazine. I do not know
може да биде знатно поголем, зашто ба-
whether, it is possible to renew the first
рем десетина од тие што не влегоа во ова
издание може утре да бидат членови на magazine “Ravzitok” in order to fill in that
Друштвото на писателите на Македонија continuous emptiness, as it was bought
и да ја преминат повлечената редакциска illegally, now with degradeted tradition
линија со потребниот број дела. Оттаму, of existence or to return to “Rast” which
во тој национален интерес, но со јасна also does not gain many means. In other
поставка низ возвратна релација и на words there are no upper steps without a
сите нивоа, грижата за личноста писател magazine. We emphasize what role the
мора да биде поголема. Ете, при постоење club of Young Writers “Stale Popov” and

15
на универзитетски град и во него универ- their “Almanac” had from one side and
зитетска библиотека како национална ус- the magazine “Razvitok” from the other
танова, писатели, автори од науката итн, side, that is with this number of writers
нема списание. Нагласивме каква улога Bitola needs a magazine as it will support
изиграа Клубот на млади писатели „Стале more dynamic literary life in upper line in
Попов“ и неговиот „Алманах“, од една, и achievement of the aims of cultural and
списанието „Развиток“, од друга страна,
literary Bitola. The holders of that life are
односно дека при постоење на толкав
the writers. At the end not to forget that
број писатели, на Битола £ треба и спи-
a share of all that are the published books
сание, зашто тоа ќе поттикне подинами-
informative manuals “Distinguished people
чен книжевен живот во нагорна линија
на остварување на целите на културна и for Bitola" (2007) and “Distinguished
книжевна Битола. Носители на тој живот people for Bitola - writers" (2008). Most
се писателите. Како инаку, освен ако тие probably other editions will follow of this
не се збрани околу некое книжевно гла- type. At the same time, we honestly believe
сило? Но, на крајот, и да не заборавиме that in the attempts and the possibilities of
дека влог во тоа се и двете објавени книги the National Institute University Library
информативни прирачници – „Значајни “St Clement Ohridski” from Bitola, in
личности за Битола“ (2007) и „Значајни the human factor and as well in the
личности за Битола – писатели“ (2008). qualification and the professionalism.
Најверојатно, ќе следат и други изданија
од овој вид. Притоа, искрено веруваме во 14.10.2008 Radovan P. Cvetkovski
настојувањата и можностите на Нацио- Bitola
налната установа Универзитетска библи-
отека „Св. Климент Охридски“ од Битола,
како во факторот човек, така и во уме-
ењето и стручноста.

14.10.2008 г. Радован П. Цветковски


Битола

16
ЗНАЧАЈНИ ЛИЧНОСТИ ЗА БИТОЛА
ПИСАТЕЛИ

DISTINGUISHED PEOPLE FOR BITOLA


WRITERS
АНДРЕЕВСКИ ANDREEVSKI
ПЕТРЕ М. PETRE M.

АНДРЕЕВСКИ, Петре М. (1934- ANDREEVSKI, Petre M. (1934-


2006), академик, истакнат поет, роман- 2006), academic, promoted Macedonian
сиер, драмски автор, литературен кри- poet, novelist, play writer, literature critic
тичар и преведувач со многудецениски and translator with many decades opus, he
опус, афирмира творештво што го вброи promoted work by which he will encounter
во најзначајните и најистакнатите сов- himself among the most important and most
ремени македонски писатели чии дела, distinguished modern Macedonian writers,
а посебно книгата стихови „Дениција“ и whose acts and especially his poetry book
романот „Пиреј“ станаа општо признати “Denicia” and his novel ”Wheat grass” be-
дострели на нашата современа литерату- came generally recognized accomplishment
ра и неодминливо четиво на генерации of our modern literature and compulsory es-
љубители на литературата. say of generations of literature lovers.
Роден е на 25 јуни 1934 година во с. He was born on 25 June 1934 in v. Sloes-
Слоештица. Основно училиште заврши tica. He finished his primary school in his
во родното место, гимназија во Битола, а birthpalce, high school in Bitola, and after
потоа студираше македонски јазик и југо- that he studied Macedonian language and
словенска литература на Филозофскиот Yugoslav literature at The Faculty of Philos-
факултет во Скопје. Годините на студии ophy in Skopje. His faculty period marked
го обележуваат времето кога Петре М. the period when Petre M.Andreevski started
Андреевски почнува интензивно да се за- intensively to work with literature and to
нимава со литература и ги објави своите publish his first songs in the newspapers
први песни во весниците („Млад борец“) (“Mlad Borec”) and the literature magazines
и литературните списанија („Разгледи“, (“Razgledi”, “Mlada literatura“and etc).
„Млада литература“ и др.). Во 1963 година In 1963 he worked as a journalist at Radio
се вработи како новинар во Радио Скопје Skopje (children programs,youth programs,
(емисии за деца, младински програми, ли- literary programs and programs on culture
тературни програми и емисии од областа and art field). He also worked at Macedo-
на културата и уметноста). Работеше и nian Broadcasting. He was also editor of the
во Македонската телевизија. Беше уред- magazine “Razgledi”. He was a member of
ник на списанието „Разгледи“. Беше член the Macedonian Academy of Sciences and
на Македонската академија на науките Arts from 2000 and he was a member at The
и уметностите од 2000 г. и беше член на Macedonian PEN center, as well as of a large
Македонскиот ПЕН центар, како и на number associations in R.Macedonia. He

19
голем број здруженија во Р. Македонија. was a member of the Macedonian Writers
Беше член на Друштвото на писателите Associationfrom 1964.He was president of
на Македонија од 1964 година. Беше прет- Macedonian Writers Association.At the mo-
седател на Друштвото на писателите на ment of his death in 2006, he was a secretary
Македонија. Смртта го затекна во септем- at the Department of Literature and Art at
ври 2006 г. како секретар на Одделението MANU.
за литература и уметност при МАНУ. In the literature P.Andreevski had his
Во литературата Петре М. Андреевски debut in 1960 with his collection of poetry
дебитираше во 1960 г. со стихозбирката ” Knots’ and then subsequently new books
„Јазли“, а потоа континуирано се јавуваше and elected poetry, stories, novels and plays
со нови книги и избори на поезија, раска- appeared.
зи, романи и драми. Книгите на Петре М. Petre M Andreevski’s books have been
Андреевски имаат доживеано повеќе из- published in many editions, especially his
данија, особено романот „Пиреј“, кој со novel”Wheat grass”, which with its ten edi-
десетина изданија стана една од ретките tions became one of the rare books in Mac-
книги во Македонија. Неговото твореш- edonia.
тво е претставено и преку објавените His work was represented through elect-
одбрани дела во пет тома во 1984 година ed books in five volumes in 1984 (poetry,
(поезија, раскази, драми, „Пиреј“ и „Ска- stroies, plays“Wheat grass” and “Grasshop-
кулци“). Петре М. Андреевски активно per”). Petre M. Andreevski actively coop-
соработуваше во македонската периоди- erated in the Macedonian period and his
ка, а неговите дела се преведени и објаве- books have been translated and published
ни во литературни списанија, зборници и in literature magazines, collections and an-
антологии во повеќе земји - на англиски, thologies in many countries- in English,
француски, италијански, шпански, гер- French, Italian, Spanish, German, Russian,
мански, руски, чешки, шведски, турски, Czech, Swedish, Trukish, Greek, Romanian
грчки, романски и на други јазици. and other languages.
Творештвото на Петре М. Андреевски The work of Petre M.Andreevski for
веќе четири децении и повеќе е предмет almost four decades and even more is sub-
на постојано интересирање и следење од ject of constant interest and was followed by
македонската критика и од критиката на Macedonian critics and the critics of the lan-
јазиците на кои е преведувано. Бројни се guages it was translated into.There are many
приказите, критиките, огледите и студиите stories, critics’ views and studies for his po-
за неговото поетско и прозно творештво и etry and prose work and for some essential
за некои суштински аспекти на неговиот aspects of his language, style, motives of his
јазик, стил, мотиви, на неговата поетика. poetry. He was present in all anthologies of
Застапуван е во сите антологии на македон- Macedonian poetry published in our coun-
ската поезија објавени кај нас и во светот. try and abroad.
Пишува поезија, раскази, романи, He wrote poetry, stories, novels, plays
драми и филмски сценарија. Ги објави and film scripts. He published the book

20
книгите поезија: „Јазли“ (поезија, 1960), poetry “Knots” (poetry 1960), “Nor on
„И на небо и на земја“ (поезија, 1962), heaven nor on earth”, (poetry 1962) “De-
„Дениција“ (поезија, 1968), „Дални на- nicia” (poetry 1968), “Distant anvils” (po-
ковални“ (поезија, 1971), „Пофалби и etry 1971), “Rewards and complaints” (po-
поплаки“ (поезија, 1975), „Вечна куќа“ etry 1975), ”Eternal house” (poetry 1987),
(поезија, 1987), „Лакримариј“ (поезија, “Lakrimarij” (poetry 1999), “The seventh
1999), „Седмиот ден“ (раскази, 1964), day (stories 1964), “Unfaithful years”(stories
„Неверни години“ (раскази, 1974), „Сите 1974) “All faces of the death” (stories 1994
лица на смртта“ (раскази, 1994), „Пиреј“ ) ”Wheat grass” (novel 1980), “Look and
(роман, 1980), „Шарам барам“ (стихови seek”(children poetry,1980) “Grasshoppers”
за деца, 1980) „Скакулци“ (роман, 1983), (novel 1983), ”Plays”(plays,1984) which en-
„Драми“ (драми, 1984), во која влегуваат closes “Merciless to God”(1971 performed
„Богунемили“ (1971 изведена во Драм- at the Drama Theatre in Skopje), ” Time for
скиот театар во Скопје), „Време за пеење“ singing” (1975 performed at the National
(1975 изведена во Народниот театар во Theatre in Bitola), “Heaven Tijanovna”
Битола), „Небеска Тимјановна“ (роман, (novel 1988), “The Last Peasants”( novel,
1988), „Последните селани“ (роман, 1987), 1987) ”Eat and grow up”(children poet-
„Касни порасни“ (стихови за деца, 1992) и ry1992 ) and “Tunnel”(novel 2003).
„Тунел“ (роман, 2003). He was recipient of numerous awards
Добитник е на бројни награди, меѓу among which : “Brothers Miladinovci” at
кои: „Браќа Миладиновци“ на Струшки- Struga Poetry Evenings (twice) first for the
те вечери на поезијата (два пати), прво за poetry book “Denicia” and after three years
книгата песни „Дениција“, а по три годи- for the poetry book “Distant anvils”, the
ни за книгата песни „Дални наковални“, prestige award “11th October” for the poetry
престижната награда „11 Октомври“ за book “Denicia” “Racin recognition” for the
книгата песни „Дениција“, „Рациновото story book “Unfaithful years”(1974) and “All
признание“ за книгата раскази „Неверни faces of death” (1994), “Stale Popov”(twice)
години“ (1974) и „Сите лица на смртта“ for the novel “Wheat grass” (1980), “Heaven
(1994), „Стале Попов“ (два пати) за рома- Tijanovna”(1989), as well as the award of
нот „Пиреј“ (1980) и за романот „Небес- RTS Skopje for the best book in the genre
на Тимјанова“ (1989) како и наградата на children poetry for the book “Look and
РТВ Скопје за најдобра книга во жанрот seek” (1982). For his novel “The Last Peas-
песни за деца, за книгата „Шарам барам“ ants” in 1998 he was nominated for the pres-
(1982). За неговиот роман „Последните tige award “Balkanika”.
селани“ во 1998 година беше номиниран
за престижната награда „Балканика“.

21
БАШЕВСКИ BASEVSKI
ДИМИТАР DIMITAR

БАШЕВСКИ, Димитар, романси- BASEVSKI, Dimitar novelist, poet


ер, поет и преведувач. and translator.
Роден e во с. Ѓавато, Битолско, 1943 г. He was born in village Gavato Bitola
Основно и средно училиште заврши во in1943. He finished his primary and second-
родното место и во Битола. Филозофски ary school in his birthplace and in Bitola. He
факултет заврши во Скопје, на Универзите- graduated at the Faculty of Philosophy in Sko-
тот „Свети Кирил и Методиј“. Долги години pje, at the university “St Cyril and Methodius”.
работeше како новинар, уредник и издавач, He had been working for many years as jour-
а извесен период беше и постојан дописник nalist, editor and publisher and for a certain
од Атина. Беше директор и главен уредник period; he has been constant correspondent
на издавачката куќа „Култура“ во Скопје. from Athens. He was a manager and chief edi-
Од 2000 до 2006 г. беше претседател, а потоа tor of the publishing house “Kultura” in Sko-
почесен претседател на Македонскиот ПЕН pje. From 2000 to 2006 he was a president and
центар. Сега е главен уредник на издавачка- shortly after that honorable president of the
та куќа „Слово“ од Скопје. Неговите книги Macedonian PEN Center. He is chief editor of
се објавувани на англиски, чешки, роман- the publishing house “Slovo” from Skopje. His
ски, грчки, српски, турски и албански јазик. books have been published in English, Czech,
Башевски £ припаѓа на елитната група Romanian, Greek, Serbian, Turkish and Alba-
творци во бујниот тек на современата маке- nian language.
донска литература - напишаа критичарите за Basevski belongs to the elite group of
овој автор во земјата и во странство. Книжев- creators in the blooming flow of the modern
ното творештво на Башевски, вклучително со Macedonian literature –critics wrote for this
неговото севкупно креативно вложување во author in the country and abroad. His liter-
сферата на културата, ги носи сите обележја ary creation including his overall creative
на една зрела и респектабилна појава на ма- engagement in the sphere of culture carries
кедонската културна сцена. Англискиот кри- all marks of a mature and respectable ap-
тичар Алан Браунџон, по повод објавувањето pearance at the Macedonian culture scene.
избор од поезијата на Башевски во Лондон, The English critic Alan Brownjohn on the
пишува: „Башевски е романсиер со висока ре- occasion of publishing of the elected poetry
путација во неговата родна земја Македонија, of Basevski in London wrote ” Basevski is
постојано фален за неговата раскажувачка a novelist with high reputation in his birth
умешност, богатство и фина интелигенција“, country Macedonia, constantly awarded for
додавајќи дека свртувањето на Башевски кон his narrative capability, fortune and fine

22
поезијата е исклучително успешно. Постои intelligence, adding that turning of Basevki
согласност кај странските и домашните кри- towards the poetry is extremely important”.
тичари дека Башевски е поет на синтетизи- Both foreign and home critics agree that Ba-
рано искуство, дека потезите со кои ја обли- sevski is a poet of synthetic experience, his
кува песната му се симетрични и елегантни, moves are symmetrical and elegant, and his
јазикот во нив проѕирен, емоцијата спокојна, language is clear, his emotions calm and his
а мислата суштинска. Книгите што ги пишу- thought substantial. The books that are writ-
ва Башевски, додаваат критичарите кај нас, ten by Basevski add our home critics”appear
„излегуваат пред читателот со една несомне- in front of the reader with an undoubted and
на и длабока сугестивност дека литературата deep suggestively that literature is the life
е самиот живот - толку се наоружани со чув- itself - armed so much with the feeling that
ството дека се вистинска пријателска испо- they are true friendly confession”. And that
вед. И тоа исповед на личност шта зацрпела is a confession of the personality who deeply
во самата основа на искуството. Во таа смис- entered in the essence of the experience. In
ла, по повод романите на овој автор е речено that sense, on the occasion of the novels of
дека, некои од тие романи се реперна точка не this author is said that some of them are ex-
само на подемот на авторовата поетика, туку ample point not only uprising of the author
и за целокупното романескно творештво во poetry, but for the overall prose creation in
Македонија во последниве години. Macedonia in the last several years.
Башески е автор на делата: „Туѓинец“ (ро- Basevki is author of the books: “Foreinger”
ман, 1969), „Враќање“ (роман, 1972), „Раска“ (novel 1969), “Returning” (novel 1972),
(роман, 1974), „Нема смрт додека ѕвони“ (ро-
“Mote” (novel,1974), “There is no death un-
ман, 1980), „Една година од животот на Иван
til it rings”(novel,1980), “A year in the life of
Плевнеш“ (роман, 1985), „Куќата на животот“
Ivan Plevnes” (novel 1985), “The house of life
(поезија, 1987), „Сарајановскиот каранфил“
“(poetry 1987), ”Sarajan’s carnation”(novel
(роман, 1990), „Дневникот на Ања“ (роман
1990), “The Diary of Anja” (children novel
за деца, 1994), „Привремен престој“ (поезија,
1994), “Temporary residence”(poetry 1995),
1995), „Совладано време“ (поезија, 1998), „Бу-
“Conquered time”(poetry 1998), ”Well”(novel
нар“ (роман, 2001), „Аголен камен“ (поезија,
2001), “Angled rock” (poetry 2005), “The
2005), „Братот“ (роман, 2007).
brother” (novel 2007). He is present in the an-
Застапуван е во антологиите на македон-
thologies of Macedonian poetry and prose. He
ската поезија и проза. Преведува од англиски
translates from English language.
јазик.
For his books he has been awarded with
За своите книги ги има добиено најви-
соките книжевни награди во Република the highest literary awards in The Republic
Македонија - „11 Октомври“, „Рациново при- of Macedonia “11 October”, ”Racin recogni-
знание“, „Печалбарска повелба“, „Ванчо Ни- tion”, “Migrant’s charter”, “Vanco Nikole-
колески“ и наградата „Роман на годината“ од ski” and the award “Novel of the year” by
„Утрински весник“ за романот „Бунар“, кој во “Utrisnki vesnik” for the novel “Well” which
2002 г. беше номиниран за наградата „Балка- in 2002 was nominated for the award “Bal-
ника“. kanika”.

23
БОЦЕВСКИ BOCEVSKI
ЈОВАН JOVAN

БОЦЕВСКИ, Јован, поет за деца и BOCEVSKI, Jovan, children poet and


романсиер. novelist
Роден е во селото Екши-Су, Леринс- He was born in the village Ekshisu,
ко, Егејска Македонија, на 15 април 1938 Lerin, Aegean Macedonia on 15 April 1938
г. Основното образование го заврши во .He finished his primary education at the
Училиштето „Даме Груев“, средното во school “Dame Gruev”, his secondary edu-
Економското училиште „Јане Сандански“, cation at the Economic school “Jane San-
а се запишува и на Вишата педагошка danski” and he enrolled at the Pedagogical
академија на предметна настава по Маке- Academy at the educational department
донски и српско-хрватски јазик. Негово- of Macedonian and Serbian-Croatian
то прво вработување беше на 1 февруари language. His first employment was on 1
1959 г. во Градски кина т.е. Претпријатие February 1959 at The City Movies that is
за прикажување на филмови – Битола. the Company for projection of films, Bi-
Таму остана до 31 март 1977 г., а од 1 ап- tola. He stayed there until 31 March 1977
рил 1977 па сè до неговото пензионирање and from 01 April 1977 until his retire-
(2002) работеше во СОК, подоцна Завод ment (2002), he worked at SOK, later the
за платен промет. Твори и работи во Би- Institute for turnover. He has created and
тола, а пишува подеднакво поезија и про- worked in Bitola and he equally writes po-
за како за деца така и за возрасни. etry and prose for children and adults.
Негови дела за деца се: „Црвените His children books are: ”The red shoes”
чевлички“ (раскази, 1971), „Чудниот кра- (stories 1971), “The strange thief”(stories
дец“ (раскази, 1985), „Јанко Врбјанко“ 1985), “Janko Vrbjanko” (stories 1987),
(раскази, 1987), „Есента на моето детство“ “The autumn of my childhood”(stories
(раскази, 1990), „Дивите рогушки“ (рас- 1990), “The Wild horns”( stories 1993),
кази, 1993), „Кој ја скрши вазната“ (раска- “Who broke the vase“ (stories 1995), “My
зи, 1995), „Мојата втора љубов“ – роман, second love”- novel, his first written book
негово прво дело напишано за возрасни, for adults, “Curse’ his second novel.
„Проклетство“ – вториот негов роман. He has been published in many news-
Објавуван е во повеќе весници и спи- papers and magazines at home and at the
санија, како кај нас така и во поранеш- Former Yugoslav Republic “Drugarce”,
ните југословенски републики: „Другар- “Razvigor”, “Nas Svet”,”Deteto i soo-
че“, „Развигор“, „Наш Свет“, „Детето и brakajot”, “Kolibri”, “Vesele sveske”, Sara-
сообраќајот“, „Колибри“, „Веселе свеске“ jevo and many others and for adults he

24
- Сараево и многу други, а за возрасни published at “Nova Makedonija”, “Mlad
објавува во: „Нова Македонија“, „Млад Borec”, “Studenski zbor”, “Stremez”
борец“, „Студентски збор“, „Стремеж“, “Branicevo”, “Prosveten rabotnik”, “Be-
„Браничево“, „Просветен работник“, lezi”, “Izgrev”, “Tribina” (where he got
„Белези“, „Изгрев“, „Трибина“ (каде што prose award), “Pateki” Kumanovo 1968
добива награда за проза), „Патеки“ - Ку- (where he got poetry award).
маново, 1968 г. (каде што добива награда He participated on many literary meet-
за поезија) и др. ings and he is winner of many awards and
Присуствуваше на многу литературни recognitions for his poems and stories, for
средби и добитник е на повеќе награди и example; second award for the story “A dy-
признанија за неговите песни и раскази, ing” at “Studenski zbor”, the bought sto-
како на пр.: втора награда за расказот „Ед- ries at “Nova Makedonija” and “Studenski
но умирање“ во „Студентски збор“, отку- Zbor” as well as the poems in “Kurirce”-
пените раскази во „Нова Македонија“ и Kicevo(II award ), “Meetings at Meglen”,(I
„Студентски збор“, како и наградите за and II award several years in a roll) then,
песни во: „Курирче“ - Кичево (II награда), literary recognitions by Razvitok NUUB
„Мегленски средби“ (I и II награда, не- “St Clement Ohridski” Bitola, “National
колку години по ред), потоа признанијата Health”, Testimonial for participation at
за литература од „Развиток“, НУУБ „Св. the exhibition of books by local authors:
Климент Охридски“ – Битола, „Народно “Bitola literary inheritance” held from 1
здравје“, пофалница за учество на Из- June 2007 to 14 June 2007 at KIC of Re-
ложбата на книги од роднокрајни автори: public of Macedonia in Sofia, Republic of
„Битолско книжевно наследство“ одржа- Bulgaria.
на од 1 јуни 2007 до 14 јуни 2007 во КИЦ
на Република Mакедонија во Софија, Ре-
публика Бугарија.

25
БОШКОВСКИ BOSKOVSKI
ЈОЗО Т. JOZO T.

БОШКОВСКИ, Јозо Т. (1933- BOSKOVKI, Jozo T. (1933-2008) po-


2008), поет, раскажувач, есеист, преведу- et, narrator, essayist, translator and painter.
вач и сликар. He was born in village Ostrilci, Krushevo
Роден е во с. Острилци, Крушевско in1933. He graduated from The Faculty of
1933 г. Заврши Филолошки факултет во Philology in Skopje. He worked as a journal-
Скопје. Работеше како новинар во Ма- ist at the Macedonian broadcasting. He was
кедонската телевизија. Почесен член е honorable member of the European Acad-
на Европската академија, како и на ДПМ emy as well as of DPM from 1965. As a man,
од 1965 година. Како човек зналец, тео- expert, theoretician and practical performer
ретичар и практичен изведувач (учител, (teacher, lecturer, and educator) and man
предавач, воспитувач) - заљубен во де- in love with Majkovski and Michelangelo
лата на Мајаковски и Микеланѓело, кого works, who studied in Rome and Paris Jo-
го проучуваше во Рим и Париз, Јозо Т. zo T.Boskovski published around twenty
Бошковски има објавено дваесет и не- books. He wrote his first poems in 1947
колку книги. Првите песни ги напиша and he started publishing on the wall pa-
во 1947 година и почна да ги објавува на per in the boarding school of the Krush-
ѕиден весник во интернатот на Крушев- evo, prohigh school “Nikola Karev” and in
ската прогимназија „Никола Карев“ и во his written papers of Macedonian language
писмените задачи по македонски јазик, at the same school, in “Stremez” number
во истата школа; во „Стремеж“ бр. 6 - под 6, under the surname Jonoski at the news-
презиме Јоноски; во весникот „Народна paper “Mlada literatura”, in “Venec” and
просвета“; во „Млада литература“; во „Ве- the weekly newspaper “Veceren reporter”,
нецот“ на неделникот „Вечерен репортер“ which he later edited himself. Most of the
што подоцна го уредуваше и тн. Најмногу poems of J.Boskovski translated by Herbert
песни на Јозо Т. Бошковски, во превод на Kuner and other translators have been pub-
Херберт Кунер и други преведувачи, се lished in Austria, Australia, America, Eng-
објавени во Австрија, Австралија, Аме- land, Albania, Germany, Nederland, India,
рика, Англија, Албанија, Германија, Хо- Italy, Czechoslovakia, Canada Switzerland,
ландија, Индија, Италија, Чехословачка, Greece, Syria, Mexico, Brazil and in Serbian-
Канада, Швајцарија, Шведска, Грција, Croatian and Croatian- Serbian, in Albanian
Сирија, Мексико, Бразил и на српско–хр- and Turkish language in Skopje, Belgrade,
ватски и хрватско–српски, на албански и Zagreb, Sarajevo Pristine.

26
турски јазик, во Скопје, Белград, Загреб, He is the author of the books “Bat-
Сараево, Приштина... tle with Gadurija” (poetry 1963), “Active
Автор е на книгите: „Бој со Гадурија“ poet-spokesman”(poetry 1966), “Mac-
(поезија, 1963), „Активен поет - говор- edonian tragedy” (poetry play 1966),
ник“ (поезија, 1966), „Македонска траге- “Blossom” (poetry and drawings 1969),
дија“ (поетска драма, 1966), „Цветовина“ “The Wisdom of the Sun ZNAJA and the
(поезија и цртежи, 1969), „Мудроста на ultimate consequences” (poetry essays
сонцето ЗНАЈА и крајните консеквенци“ and drawings 1976), “The miraculous
(поезија, есеи и цртежи, 1976), „Чудо- thread of the beauty” (materials on the
творниот конец на убавината“ (материја- field of the material culture of the Mac-
ли од областа на материјалната култура на edonian people) published many times
македонскиот народ), објавувани повеќе in sequences in the press and on Ra-
пати во продолженија низ печатот и на dio and television, “Brain –head of the
Радиото и Телевизијата, „Умиште - глава Universe”(monograph 1980), The Eter-
на вселената“ (монографија, 1980), „Вечна nal river (poetry 1980)- awarded poems
река“ (поезија, 1980) - наградени песни со with the First European Award for poet-
Првата европска награда за поезија, во ry in 1980, Nepal, Italy, special edition in
1980 година, Неапол, Италија, специјал- Macedonian and Italian language; “Chil-
но издание на македонски и италијански dren and flowers and stars”(children
јазик, „Деца и цвеќиња и ѕвезди“ (поезија poetry 1981), “Sorrow for the South”
за деца, 1981), „Тга за југ“ (антологија (anthology of Macedonian poetry India
на македонската поезија, Индија, 1981), 1981)“Enlighten man” (poetry 1984 ), ”Dark
„Осветлен човек“ (поезија, 1984), „Црна poetry” (1984), “Lights of the Universe” (po-
поезија“ (1984), „Светла на вселената“ etry 1989), “Brain” (monograph 1990), “The
(поезија, 1989), „Умиште“ (монографија, huge explosion” (poetry and essays 1992),
1990), „Големата експлозија“ (поезија и “Cure against death” (poetry and essays
есеи, 1992), „Лек против смртта“ (поезија 1994), “The Skopje sheep” (stories 1996),
и есеи, 1994), „Скопската овца“ (раскази, “Umzart” (poetry, 1998), “Atlantida the real
1996), „Умжарт“ (поезија, 1998), „Атлан- one and Macedonia- blooming Macedonia”
тида вистинската и Македонија - високо- (history and poetry 1998), “The triumph of
цветна Македонија“ (историја и поезија, the material” (esthetics –guide 2000), “The
1998), „Триумф на материјата“ (естетика - art is the eternal sphinx” (2002), “Unclear
водич, 2000), „Уметноста е вечна сфинга“ forces” (2002), “The rotational plasma- The
(2002), „Нејасни сили“ (2002), „Ротациона poem Sun” (poetry 2003).
плазма - Песната Сонце“ (поезија, 2003). He was honored with the poetry awards
Добитник е на наградите: за поезија in Bitola in 1950, at the competition for
во Битола, во 1950, на Конкурсот на Скоп- Skopje railway in 1978 and the award “Gold
ската железарница во 1978 година и на- string” in 1979, he won the prestige award
градата „Златна струна“ во 1979 година и “Dimo Todorovski” by the specialist jury of
ја освои престижната награда „Димо То- DLUM, in 2003. He was honored with the

27
доровски“ од Стручното жири на ДЛУМ, award “Grand prix of the Mediterranean”
во 2003 година. (Madrid 1980), at the anonymous competi-
Добитник е на наградата „Гран При tion for literature and art with residence in
на Медитеранот“, (Мадрид, 1980), на ано- Nepal, Italy. Then he was awarded with the
нимниот конкурс на Европската акаде- title Academic- poet and he was announced
мија за литература и уметност, со седиш- for an honorable member of the European
те во Неапол, Италија. Тогаш му беше academy.
доделена титулата Академик - поет и бе- Bio-bibliographical editions for Jozo
ше примен за почесен член на Европската T.Boskovski have been published in sev-
академија. eral editions at the International Biographic
Био-библиографските изданија за Јо- Center from Cambridge, England in the edi-
зо Т. Бошковски се објавени во неколку tion “Who is who in Europe” (Belgium), in
изданија на Интернационалниот био- the book “Who is who in Yugoslavia” in the
графски центар од Кембриџ, Англија, во book “Who is who in the Macedonian Lit-
изданието „Кој е кој во Европа“ (Белгија), erature”, second edition.
во книгата „Кој е кој во Југославија“, во
книгата „Кој е кој во македонската лите-
ратура“, второ издание.

28
БОШКОВСКИ BOSKOVSKI
ПЕТАР Т. PETAR T.

БОШКОВСКИ, Петар Т. (1936- BOSKOVSKI, Petar T. (1936-2006)


2006), поет, романсиер, есеист, критичар, poet, novelist, essayist, critic, play writer
драмски автор, преведувач и антологи- translator and analogist.
чар. He was born in village Ostrilci, Kru-
Роден е во с. Острилци, Крушевско, shevo on 9 January 1936. He studied high
на 9 јануари 1936 г. Гимназија учеше во school in Krushevo and Bitola. He studied
Крушево и Битола. Студираше на Прав- at the Faculty of Law in Skopje and worked
ниот факултет во Скопје. Работеше како as a journalist for the newspapers “Studen-
новинар во весниците „Студентски збор“ ski zbor” and “Mlad borec” and from 1963
и „Млад Борец“, а од 1963 г., како одго- as an executive editor at the Macedonian ra-
ворен уредник во Македонската радио- dio broadcasting. He was a president of the
телевизија. Беше претседател на Советот Counsel of Racin’meetings and Struga Poet-
на Рациновите средби и на Струшките ry Evenings long-term and executive editor
вечери на поезијата, долгогодишен уред- of the magazine “Razgledi”. He was member
ник и одговорен уредник на списанието of the Macedonian PEN center and a mem-
„Разгледи“. Беше член на македонскиот ber of the Macedonian Writers Association
ПЕН центар и член на Друштвото на пи- from 1963. He died in Skopje in 2006.
сателите на Македонија од 1963 г. Почина In the largest part of his poetry opus, he
во Скопје во 2006 година. was inspired by the touch of the legend and
Во најголемиот дел од поетскиот опус the folklore and he transformed the national
тој се инспирира од допирот со легендата art in his own specific way. His poems have
и фолклорот и ја преобликува народната the power to conquer with their rich mean-
мудрост на свој, специфичен начин. Не- ings and universal messages.
говите песни имаат моќ да не освојат со He is the author of the books:”
своите богати значења и универзални по- Gully”(poetry 1962), “Bed of thorn” (poetry
раки. 1970), ”Views and critics”(1978), “Immortal
Автор е на книгите: „Суводолица“ water” (poetry 1980), “Heavenly rock” (po-
(поезија, 1962), „Постела од трње“ (по- etry 1985), “Critical recalling “(critics 1986)”
езија, 1970), „Огледи и критики“ (1978), “Ispolin” (poetry 1987), “White wind” (po-
„Бесмртна вода“ (поезија, 1980), „Небесен etry 1991), “Beauty of the clearness” (critics,
камен“ (поезија, 1985), „Критички одѕи- 1993), “The Second East sin” (poetry 1994),
ви“ (критики, 1986), „Исполин“ (поезија, “Alexander on the East”(TV drama, 1994),
1987), „Бел ветер“ (поезија, 1991), „Пре- “The black bull”(novel 1995), “There is no-

29
леста на проѕирноста“ (критики, 1993), where a place” (novel, 1996), “Essays and
„Вториот источен грев“ (поезија, 1994), critics” (1997) “Bets”(novel1998), “Stars at
„Александар на исток“ (тв драма, 1994), noon “(novel 2001), “Critical spot” (poetry
„Црниот бик“ (роман, 1995), „Никаде 2002), “The difficulties in critics” (critics and
место“ (роман, 1996), „Есеи и критики“ essays 2003), “Tansy” (2005). He was the au-
(1997), „Лилјаци“ (роман, 1998), „Ѕвезди thor of the anthologies “Macedonian novel”
на пладне“ (роман, 2001), „Критична точ- 1972(co-author) and Macedonian stories
ка“ (поезија, 2002), „Премрежјето во кри- (1974). In 1997 his work was published in
тиката“ (критики и есеи, 2003), „Вратика“ four volumes. He was also involved with po-
(2005). Составувач е на антологиите „Ма- etry adaptation.
кедонскиот роман“, како коавтор (1972) и He was honored with the awards “Broth-
„Македонски раскази“ (1974). Во 1997 г. er Miladinovci”, “13 November”, Macedoni-
објавен е избор од неговото творештво во an literary foundation “Literature Scepter”,”
четири тома. Се занимаваше и со препев Stale Popov”, “Aco Popov” “Dimitar Mitrev”,
на поезија. “11 October”, the award “Grigor Prlicev” for
Добитник е на наградите: „Браќа Ми- the adaptation of the Montenegro poetry of
ладиновци“, „13 Ноември“, Македонска the twentieth century and the award of the
книжевна фондација, „Книжевно жезло“, Macedonian Writers Association for the col-
„Стале Попов“, „Ацо Шопов“, „Димитар lection of poetry “White wind” in 1992.
Митрев“, „11 Октомври“, наградата „Гри-
гор Прличев“ за препевот на црногорската
поезија од дваесеттиот век и наградата на
Друштвото на писателите на Македонија за
стихозбирката „Бел ветер“ во 1992 г.

30
ГРУЕВСКИ GRUEVSKI
ЉУБОМИР LJUBOMIR

ГРУЕВСКИ, Љубомир, поет и теа- GRUEVSKI, Ljubomir, poet and the-


тарски/филмски критичар. atre /film critic.
Роден е на 17 јануари 1949 г. во Гев- He was born on 17 January 1949 in
гелија. Основно образование и гимназија Gevgelija .He finished his primary education
завршува во Битола и Штип, а студираше and high school in Bitola and Stip and he
литература на Филолошкиот факултет studied literature at the Faculty of Philology
во Белград и Филозофскиот факултет во in Belgrade and the Faculty of Philosophy in
Скопје, каде и дипломира во 1971 година. Skopje where he graduated in 1971. He lives
Живее и работи во Битола како професор and works in Bitola as a high school teacher.
во гимназија. He was a manager of many institutions
Беше управител на повеќе институ- on the field of culture: The National Thea-
ции од областа на културата: Народни- tre Bitola, Heraklea Linkestis as its initiator,
от театар - Битола, Хераклеа Линкестис, manager and executive editor of the pub-
како и покренувач, директор и гла- lishing houses BID “Misirkov”(1985) and
вен уредник на издавачките куќи БИД “Arteros”(1995) in Bitola. He was initiator
„Мисирков“ (1985) и „Артерос“ (1995) and chief editor of the youth literary maga-
во Битола. Беше покренувач и главен zine from Macedonia “ZA” (Bitola 1983)
уредник на списанието за литература and chief and executive editor of the literary
на младите од Македонија „ЗА“ (Бито- magazine “Razvitok” Bitola (1986-1990).
ла, 1983) и главен и одговорен уредник He is a member of DPM from 1998. He
на списанието за литература „Развиток“ generally writes poetry, theatre and film crit-
Битола (1986-1990). ics. He has been included in several antholog-
Член е на ДПМ од 1998 година. Пи- ical elections of Macedonian Poetry signed
шува претежно поезија, како и театар- by the anthologist M.Drugovac, S.Hristova,
ски/филмски критики. Застапуван е во Jocik, D.Panovski, V.Tocinovski, H.Petreski
повеќе антологиски избори на маке- and others. Beside above-mentioned peo-
донската поезија, потпишани од анто- ple J.Koteski, J.Pavlovik, D.Brajkovik,
логичарите: М. Друговац, С. Христо- M.Rendzov, T.Calovski, I.Ivanovski and oth-
ва-Јоциќ, Д. Пановски, В. Тоциновски, ers also wrote for him. He has been included
Х.Петрески и др. За него покрај споме- in the encyclopedia Britannica (in Mac-
натите пишувале и: Ј. Котески, Ј. Павло- edonian language) and other lexicographi-
виќ, Д. Брајковиќ, М. Ренџов, Т. Чалов- cal editions. He is the author of the books
ски, И. Ивановски и др. “Boats”(poetry 1980), “Fiery land”(1983),

31
Застапен е и во Encyclopedia Britanika “Sieged city” (poetry 1991), “The Island and
(на македонски јазик) и други лексико- the other legends” (poetry 1998), “Magna
графски изданија. Chrata” (poetry + CD), “Images and shad-
Автор е на книгите: „Гемии“ (поезија, ows” (poetry 2008), “The book of wisdom”
1980), „Огнена земја“ (1983), „Опсаден (Florilegium of aphorism 1999), “Macedo-
град“ (поезија, 1991), „Островот и другите nian national love poems” (election 1991),
легенди“ (поезија, 1998), „Magna charta“ “Theatre, film, line…” (critics 2006), “The
(поезија + ЦД), „Слики и сенки“ (поезија, symbolism” A. Belly (translation) and he is
2008), „Книга на мудроста“ (флорилегиум the author of the scene act “Macedonian sto-
на сентенци, 1999), „Македонски народни ry ( for K.P.Misirkov; performance in com-
љубовни пеења“ (избор, 1991), „Театар, petition for DAF 2007 Kocani ) and others.
филм, стих...“ (критики, 2006), „Симбо- He has been awarded with first and
лизмот“ А.Бели (превод), а автор е и на second awards “Holiday of Linden”
сценската игра „Македонска приказна“ (2006/2008), “Days of Goce” 1998, “Ratko-
(по/за К. П. Мисирков, претстава во кон- vik Evenings” (YU/Montenegro), participant
куренција на ДАФ 2007, Кочани) и др. of SVP. He has been awarded for stories. He
Наградуван е со први и втори награди: has also been honored with the “4 Novem-
„Празник на липите“ (2006/2008), „Гоце- ber” award.
ви денови“ (1998), „Ратковиќеви вечери“
(ЦГ/ЈУ), учесник на СВП. Добитник е на
наградата „4 Ноември“.

32
ДИМОВСКИ DIMOVSKI
ПЕТРЕ PETRE

ДИМОВСКИ, Петре, раскажувач, DIMOVSKI, Petre, narrator, novelist


романсиер и монодрамски автор. and monodrama author.
Роден е 1946 г. во с. Брод, Битолско. Ос- He was born in 1946 in Brod, Bitola. He
новно училиште заврши во с. Бач, а сред- finished his primary school in village Bac
ното образование го оформи во Битола. and his secondary education in Bitola. After,
По завршувањето на средното училиште he had finished his secondary edition he im-
замина како печалбар во Австралија, каде migrated to Australia where he stayed until
остана до 1969 г. По враќањето се запиша 1969. After his return he enrolled at the Fac-
на Филолошкиот факултет во Скопје, каде ulty of Philology in Skopje where he gradu-
дипломира во 1975 г. Потоа работеше како ated in 1975.Then he worked as journalist at
новинар во весникот „Нова Македонија“ во the newspaper “ Nova Makedonija” in Sko-
Скопје и како уредник и лектор во весни- pje and as an editor and lector at the news-
кот „Осигуреник“. Моментно е професор paper “Osigurenik”. At the moment he is a
по македонски јазик во Битола. Учествува teacher of Macedonian language in Bitola.
во работата на Редакцијата на списание- He participated in the work of editorship of
то „Развиток“ како уредник за проза, а го the magazine “Razvitok” as prose editor and
покрена и е главен и одговорен уредник на he is chief and executive editor of the maga-
списанието „Раст“. Член е на Македонското zine “Rast”. He is a member of the Macedo-
научно друштво од Битола и на Друштво- nian Scientific Association from Bitola and
то на писателите на Македонија, каде зема the Macedonian Writers Association where
активно учество во работата на органите и he actively participated in the work of the
телата, во два мандати и како член на не- organs and bodies in two mandates and as a
говото Претседателство. Претседател е на member of its presidentship. He has been a
Битолскиот книжевен круг. president of Bitola Literature circle.
Литературната дејност ја започна со He started his literature activity with
песни кои ги објавуваше во детските и poems which he published in children and
младинските списанија, а од 1971 г. кога youth magazines and from 1971 when his
е објавена неговата прва прозна творба first prose work was published “The story for
„Расказ за слепиот коњ“, на конкурсот во the blind horse” on the competition of the
весникот „Нова Македонија“, работи на newspaper “Nova Makedonija” he worked
прозата, определувајќи се жанровски за on the prose, devoting himself for the genre
кусиот расказ, за романот, монодрамата и of the short story, for the novel, mono drama
патеписот. and the travelogue.

33
Неговите дела се објавени во спи- His works are published in the maga-
санијата „Развиток“, „Разгледи“, „Стре- zines “Razvitok”, “Razgledi”, “Stremez”,
меж“, „Современост“, „Сум“, „Стожер“, “Sovremenost” “Sum”, “Stozer”, “Sintezi”
„Синтези“, а е застапуван во избори и ан- and he has been included in elections and
тологии на краткиот расказ. anthologies of the short story.
Објавени дела: „Преломи“ (раскази, Published works:” Turning points”
1973), „Жед и жештини“ (раскази, 1996), (stories 1973), “Thrust and heats”(stories
„Пламенка“ (роман, 1996), „Резервна тај- 1996), “Plamenka”(novel 1996), “Reserve
на“ (роман, 1997), „Крилја“ (роман, 1998), secret” (novel 1997), “Wings” (novel 1998),
„Сонце во ќелијата“ (роман, 2000), „Ни “The son of the cell” (novel 2000), “Not his
свој“ (монодрами, 2002), „Црната мачка“ own”(mono drama 2002), “The black cat”
(раскази, 2002), „Балканскиот ѓавол“ (ро- (stories 2002), “Balkan devil” (novel 2004),
ман, 2004), „Големата авантура“ (роман за “The big adventure” (children and youth
деца и млади, 2007), „Потрага по корени- novel 2007), “Search of the roots” (novel
те“ (роман, 2008). Составувач е на Антоло- 2008). He was a composer of the children
гијата на расказот за деца во македонска- story anthology in Macedonian literature
та литература, од проектот „Македонска in the project Macedonian literature by the
книжевност“ на Владата на Република Ма- Government of The Republic of Macedonia.
кедонија. He has been honored with the award “4
Добитник е на наградата „4 Ноември“ November” and the story collection “Thrust
за збирката раскази „Жед и жештини“, and heats”, the first award of BID “Misirkov”
на првата награда на БИД „Мисирков“ for the novel “Plamenka” award at the Festi-
за романот „Пламенка“, награда на Фес- val of monodrama for monodramas of the
тивалот на монодрамата за монодрами- collection “Not himself” honored with award
те од збирката „Ни свој“, добитник е на “Fashion” of the publishing house “Feniks”
наградата „Тренд“ на Издавачката куќа for the novel “Balkan devil”, award “Vanco
„Феникс“ за романот „Балканскиот ѓа- Nikoleski”, Macedonian Writers Associa-
вол“, на наградата „Ванчо Николески“ од tion award for the novel “The big adventure”
Друштвото на писателите на Македонија as well as other awards and recognitions on
за романот „Големата авантура“, како и the field of literature.
на други награди и признанија од областа
на литературата.

34
ЃУРОВСКИ GUROVSKI
ЈОВАН JOVAN

ЃУРОВСКИ, Јован, поет и роман- GUROVSKI, Jovan, poet and novelist


сиер. He was born on 17 November 1941 in
Роден е на 17 ноември 1941 г. во село- the village Vitoliste, Mariovo. He finished
то Витолиште – Мариовско. Основното his primary education in Bitola where he at-
училиште го заврши во Битола кадешто tended only the eighth grade at the Primary
одеше само во осмо одделение во Основ- school “Dame Gruev” as he attended the
ното училиште „Даме Груев“, а до седмо primary school Borka Talevski” in his birth
настава посетуваше во родното село, во village until his seventh grade. After that
Основното училиште „Борка Талевски“. he continued his education at the Teachers
Потоа образованието го продолжи на School “Braka Miladinovci” in Bitola where
Учителската школа „Браќа Миладинов- he graduated in 1960. He graduated at the
ци“ во Битола која ја заврши во 1960 г. Faculty of Philosophy –department Yugo-
Во Скопје заврши Филозофски факултет slav literature with Macedonian language In
– група Југословенска книжевност со ма- Skopje in 1968.
кедонски јазик во 1968 г. Firstly, in his professional engagement
Првенствено, во неговиот професи- came his work as a teacher, as a class teach-
онален ангажман доаѓа неговата работа er in Mariovo in the villages Vitoliste and
како учител во одделенска настава во ма- Gradesnica and a subject teacher in the vil-
риовските села Витолиште и Градешница, lages Suvodol and Staravina. Then, for eight
а во предметна настава во селата Суводол years he was principal of the Primary School
и Старавина. Потоа, осум години беше и “Ivo Lola Ribar” in v.Crneec where in cer-
директор на Основното училиште „Иво tain occasions due to shortage of staff, taught
Лола Рибар“ во с. Црнеец, кадешто во од- other subjects as a class teacher, except the
редени случаи, заради недостиг на кадар, foreign languages. After the revocation of
ги предава и другите предмети од одде- the school and his joining to the school in
ленска настава, освен странските јазици. village Kukurecani in the next two years he
По укинувањето на училиштето и негово- continued his professional life at the Evening
то присоединување кон училиштето во с. School at the University “St Clement Ohrid-
Кукуречани, во наредните две години го ski” in Bitola, so in the next twenty five years
продолжи својот професионален живот until his retirement he was a subject teacher
во Вечерната школа при Универзитетот of Macedonian language and literature at the
„Св. Климент Охридски“ во Битола, по Primary School “Todor Angeleski” in Bitola.
што во наредните дваесет и пет години, сè He has been awarded for his results in the

35
до неговото пензионирање беше предме- educational work and he is the holder of the
тен наставник по македонски јазик и ли- Republic title Promoted pedagogical worker.
тература во Основното училиште „Тодор He published the humorous collec-
Ангелески“ во Битола. Наградуван е за tion “Teasing of the Edrejko the teacher”
неговите резултати во воспитно-образов- (1994), “At random” (1996). He published
ната работа и е носител на републичкото the following books with serious content
звање Истакнат педагошки работник. “The Weight of the word” (poetry 1996),
Ги издаде збирките хуморески: „Брец- “Remembering to disappear” (poetry 1997),
кањата на Едрејко Даскалот“ (1994), „На “Their autumn in the life” (humorous novel
бавтана“ (1996); ги објави следните книги 2004), “The friends of the teacher” (novel
со сериозна содржина: „Тежината на збо- 2004), “The Blood can not become wa-
рот“ (поезија, 1996), „Навраќања во неврат“ ter” (novel 2005), “When vampires walked
(поезија, 1997), „Нивната есен во животот“ around the village” (novel 2007).
(хумористичен роман, 2004), „Пријателите His professional articles for the educa-
на даскалот“ (роман, 2004), „Крвта вода не tion he published in “Literaturen zbor” and
бидува“ (роман, 2005), „Кога вампири ше- in “Prosveten nastavnik” and in “Bitolski
таа по селото“ (роман, 2007). vesnik”. He appeared as a writer under the
Своите стручни трудови за настава- nickname Edrejko the teacher where as,
та ги објавува во „Литературен збор“, а when he wrote about the social questions he
во „Просветен работник“ и „Битолски signed as Perun Tribunski.
весник“ повеќе се јавува како писател на He participated at Mariovo-Meglen
хуморески под псевдонимот Едрејко Дас- meetings in the village Vitoliste and he wa-
кало, додека, пак, кога пишуваше за опш- has been honored with III award for the hu-
тествени прашања се потпишуваше како morous story Returning II award for the “Si-
Перун Трибунски. lence is waiting” and I award for “Petkana”
Учествуваше на Мариовско-меглен- who became a part of the humorous collec-
ските средби во с. Витолиште и е добит- tion” At random” (1996). He was also a par-
ник на III награда за хумореската „На- ticipant at Pelagonija meetings with literary
враќања“, II награда за „Тишината чека“ и critic in 2007 for the collection “Return” of
I награда за „Петкана“, кои станаа дел од Bogoja Tanevski and in 2008 for the novel
збирката хуморески „На бавтана“ (1996). “Dark love” by Petko Sipinkarovski.
Исто така беше учесник и на Пелагонис-
ките средби со литературна критика во
2007 за збирката „Повраток“ на Богоја
Таневски и во 2008 за романот „Црна љу-
бов“ од Петко Шипинкаровски.

36
ЗДРАВКОВСКИ ZDRAVKOVSKI
ЦАНЕ CANE

ЗДРАВКОВСКИ, Цане, раскажу- ZDRAVKOVSKI, Cane, narrator,


вач, романсиер, критичар и драмски ав- novelist, critic and drama author.
тор. He was born on 2 June 1936 in the village
Роден е на 2 јуни 1936 г. во селото Vranjevci, Bitola. He was educated in Bitola,
Врањевци, Битолско. Се школуваше во where he graduated at Teacher’s school and
Битола каде заврши Учителска школа, а the Pedagogy academy and The Faculty of
Педагошка академија и Филолошки фа- Philology. He graduated in Skopje in 1980.
култет заврши во Скопје. Во 1980 г. докто- He had his doctor’s thesis at the same Fac-
рира на истиот факултет на темата „Жи- ulty titled “The life and work of Ivan Tocko”.
вотот и делото на Иван Точко“. До 1981 Until 1981 he was a high school teacher in
г. беше гимназиски професор во Битола, Bitola, then independent pedagogical coun-
а потоа самостоен педагошки советник во selor at the Pedagogical Institute at the Min-
Педагошкиот завод при Министерството istry of education of the Republic of Mace-
за образование на Република Македонија. donia. He has been a member of the Writers
Член е на Друштвото на писателите на Association of Macedonia since 1971.
Македонија од 1971 г. Cane Zdravkovski is known at the Mac-
Цане Здравковски £ е познат на маке- edonian literary public as very engaged and
донската книжевна јавност како мошне fertile author with different spheres of in-
ангажиран и плоден автор со различни terest, literary critic, literary history, theatre
сфери на интерес - литературна критика, critic, literary work.
литературна историја, театарска критика, Cane Zdrakovski is a writer-narrator
литературно творештво. who narrates warm, honestly and lyrically
Цане Здравковски е писател - раска- and above all presents the emotional side of
жувач кој раскажува топло, искрено и ли- his heroes.
рично, и пред сè, ја изнесува емотивната His literary activity Cane Zdravkovski
страна на своите херои. started in 1956 when in the paper “Veceren
Својата литературна активност Цане reporter” published his first story “Unex-
Здравковски ја започна уште во 1956 г. pressed”. Then followed big number of
кога во весникот „Вечерен репортер“ го stories, literature reviews and critic as well
објави својот прв расказ „Недоизрече- reviews for the theatre performances, which
ност“. Следуваа голем број раскази, ли- he published in different magazines and
тературни рецензии и критики како и newspapers. In 1968 in an edition of the
прикази за театарски претстави што ги Publishing house “Misla” from Skopje came

37
објави во разни списанија и весници. Во out of press his first novel “Spot”. It is a huge
1968 г., во издание на Издавачкото прет- number of critic titles for the works of Mac-
пријатие „Мисла“ од Скопје излезе од пе- edonian authors which Cane Zdravkovski
чат неговиот прв роман „Дамка“. Голем е published in the magazines “Razvitok” and
бројот и на критичките написи за дела од “Stremez”. He wrote theatre reviews, before
македонските автори кои Цане Здравков- all for the performances of Bitola Theatre.
ски ги објави во списанијата „Развиток“ He is one of the founders and editors of the
и „Стремеж“. Пишува и театарски рецен- magazine “Razvitok”.
зии, пред сè, за претставите на битолски- Published books: “Spot” (novel 1968),
от театар. Тој е и еден од основачите и “Extract of roots”(stories 1970), “Chain”
уредниците на списанието „Развиток“. (novel 1972), “Drama writer” (drama
Објавени дела: „Дамка“ (роман, 1968), critics 1973), “Narrators” (literary crit-
„Откорнување“ (раскази, 1970), „Синџир“ ics 1973), “Big fire” (literary critics 1979),
(роман, 1972), „Драматичари“ (драмски “The Newcomers of Hera” (novel 1980),
критики, 1973), „Раскажувачи“ (книжев- “Narcissi”(play 1983), “Ivan Tocko” (mono-
ни критики, 1973), „Големиот оган“ (кни- graph 1984), “Fire uprising” (novel 1984),
жевни критики, 1979), „Дојденци на Хера“ “Consul city” (novel 1987), “The novel as
(роман, 1980), „Нарцисие“ (драма, 1983), an obsession” (literary critics 1987), “Stella”
„Иван Точко“ (монографија, 1984), „Огнено (novel 1991), “The Crazy Pastoral” (novel
вишнеење“ (роман, 1984), „Конзулски град“ 1992), “Macedonian novelist“(literary critics
(роман, 1987), „Романот како опсесија“ 1992), “The novel in the education“ (literary
(книжевни критики, 1987), „Стела“ (роман, critics 1993) “Ataturk the prophet” (novel
1991), „Лудиот Пасторел“ (роман, 1992), 1993), “The rising of the Macedonian novel”
„Македонски романсиери“ (книжевни кри- (literary critics 1994), “The drama in the ed-
тики, 1992), „Романот во наставата“ (кни- ucation” (literary critics 1994) “Black gold”
жевни критики, 1993), „Ататурк пророк“ (novel 1995), “Twenty novelists” (literary
(роман, 1993), „Растежот на македонскиот critics 1995), “The story in the education”
роман“ (книжевни критики, 1994), „Дра- (literary critics 1995), “Matura”(manual
мата во наставата“ (книжевни критики, 1996), “The triple sword” (novel 1996),
1994), „Црно злато“ (роман, 1995), „Дваесет “The dream of the child” (post collection
романсиери“ (книжевни критики, 1995), co- author 1996), “The poetry in the educa-
„Расказот во наставата“ (книжевни крити- tion” (literary critics 1996), “The will” (novel
ки, 1995), „Матурата“ (прирачник, 1996), 1997), “Methodology of education of litera-
„Тројниот меч“ (роман, 1996), „Сонот на ture” (manual 1997), “Hot women” (novel
детето“ (поетски зборник-коавтор, 1996), 1998), “Scene opinions”(drama critics 1998),
„Поезијата во наставата“ (книжевни кри- “The national literature in the education”
тики, 1996), „Аманет“ (роман, 1997), „Мето- (manual 1998), “The black bridge” (novel
дика на наставата по литература“ (прирач- 1999), “The professor Damjan”(novel 1999),
ник, 1997), „Жешки жени“ (роман, 1998), “The silver wedding” (novel 1999), “The
„Сценски видувања“ (драмски критики, Ohrid swan”(novel 1999), “The shallow

38
1998), „Народната литература во настава- waters”(stories 1999), “The big city” (open
та“ (прирачник, 1998), „Црн мост“ (роман, novel 2000).
1999), „Професорот Дамјан“ (роман, 1999), Not stopping with his literary activity, he
„Нарцисие“ (роман, 1999), „Сребрена свад- currently works on new stories and texts on
ба“ (роман, 1999), „Охридскиот лебед“ (ро- the field of critics and essay. At the moment
ман, 1999), „Матни води“ (раскази, 1999), his newest novel is being printed “Loop”
„Велеградот“ (отворен роман, 2000). which will appear in front of the reading au-
Не запирајќи со својата литературна dience in 2009.
активност, моментно работи на нови рас-
кази и текстови од областа на критиката и
есеистиката. Во тек е печатењето на него-
виот најнов роман „Бесилка“, кој во текот
на 2009 г. ќе се појави пред читателската
публика.

39
КАРОВСКИ KAROVSKI
ЛАЗО LAZO

КАРОВСКИ, Лазо (1927 - 2000), KAROVSKI Lazo (1927-2000) poet,


поет, романсиер и книжевен историчар. novelist and literary historian.
Роден е во Кавадарци на 17 февруари He was born in Kavadarci on 17 Febru-
1927 г. Заврши Филолошки факултет во ary 1927. He graduated from the Faculty
Скопје, при Универзитетот „Свети Кирил of Philology in Skopje at the University “St
и Методиј“, каде и докторира. Извесен Cyril and Methodius” where he defended
период работеше како научен советник his doctor’s thesis. He worked as research
во Институтот за македонски фолклор counselor at the Institute of Macedonian
„Марко Цепенков“ во Скопје. Голем дел folklore “Marko Cepenkov” in Skopje. The
од својот животен и работен век го поми- largest part of his life and working century
на во Битола, каде беше активно вклучен he passed in Bitola where he was actively in-
во литературните и едукативните проце- cluded in literary and educational processes
си во градот. Како професор во Учител- in the city. As a professor at the Teacher’
ската школа и на Педагошката акедемија school and the Pedagogical Academy in Bi-
во Битола, Лазо Каровски изврши силно tola, Lazo Karovski had enormous influence
влијание врз развојот на книжевноста towards the literary development in Bitola.
во Битола. Со формирањето на литера- With foundation of the Literary Associa-
турната дружина при Школата откри и tion at the School he discovered and directed
насочи литературни таленти, на кои не- literary talents, unselfishly helped building
себично им ја даваше својата помош во themselves as writers. Lazo Karovski was
нивното изградување како писатели. Ла- one of the founders of the literary maga-
зо Каровски беше и еден од основачите zine “Razvitok” and he was the first presi-
на списанието за литература „Развиток“ dent of the Editorship of this magazine. He
и прв претседател на Редакцијата на ова was one of the founders of the literary club
списание. Беше еден од основачите на ли- “Stale Popov from Bitola ,which represented
тературниот клуб „Стале Попов“, кој прет- the core of Bitola Literary circle and gave
ставуваше јатка на битолскиот книжевен the following authors: Vele Smilevski, Rade
круг, од кој произлегоа автори како: Веле Siljan,Vladimir Kostov, authors who left
Смилевски, Раде Силјан, Владимир Кос- deep seal in the Macedonian literature. He
тов и многу други кои оставаат длабок was a member of the Macedonian Writers
печат во македонската литература. Член Association from 1950.
беше на Друштвото на писателите на Ма- Lazo Karovski was a national writer
кедонија од 1950 г. with epic imagination. Although, educated

40
Лазо Каровски е народен писател со еп- writer, professor of literature, Doctor of Sci-
ска имагинација. Иако образован писател, ence, Karovski was expressed traditionalist.
професор по литература, доктор на науки, He was changed by time, but he however did
Каровски е изразит традиционалист. Ме- not come out from the style- formational
нувајќи се со текот на времето, тој сепак не frame of the national realism with folklore,
излегува од стилско - формациската рамка historical and fighting- revolutionary quali-
на народниот реализам, со фолклорни, ис- fications. His style is colorful, new, fluent
ториски и борбено-револуционерни ква- which is a true treasury of the century na-
лификативи. Неговиот стил е колоритен, tional fortune.
свеж, гргорлив, што е вистинска ризница He is author of the books:
на вековното народно богатство. “Shepard”(poetry for children 1946),
Автор е на книгите: „Овчарче“ (пое- “Bloody blockade”(poetry 1947), “Tikves
зија за деца, 1946), „Крвава блокада“ (по- legend” (poem 1948), “The Country in
езија, 1947), „Тиквешка легенда“ (поема, poems”(poetry 1951), “The nightingale’s
1948), „Родината в песни“ (поезија, 1951), song” (children poetry 1955), “Girl’s
„Песна на славејот“ (поезија за деца, 1955), peak”(poetry 1955), “Sheaf”,(poetry 1958),
„Момина чука“ (поезија, 1955), „Ставини“ “Roads” (novel 1959), “Plowing” (novel
(поезија, 1958), „Патишта“ (роман, 1959), 1971), “Clement Ohridski” (novelist prose
„Заорок“ (роман, 1971), „Климент Охрид- 1969), “Breaking” (novel 1973), “The migra-
ски“ (романизирана проза, 1969), „Рас- tion in Macedonian literature” (study 1979),
кин“ (роман, 1973), „Печалбарството во “Macedonian poems for NOB” (study 1980),
македонската литература“ (студија, 1974), “Let pigeons fly” (children novel 1986).
„Саможртвата во македонската народна Lazo Karovski wrote the first sonnet
песна“ (студија, 1979), „Македонски пес- wreath in Macedonian literature “Mother
ни за НОБ“ (студија, 1980), „Нека летаат Macedonian”.
гулабите “ (роман за деца, 1986). He was awarded with 4 November of the
Лазо Каровски го има напишано и city of Bitola.
првиот сонетен венец во македонската
литература „Мајка Македонка“.
Добитник е на наградата „4 Ноември“
на град Битола.

41
КОСТОВ KOSTOV
ВЛАДИМИР VLADIMIR

КОСТОВ, Владимир, современ KOSTOV, Vladimir, modern narra-


раскажувач и драмски автор, еден од tor and play writer, one of the most fertile
најплодните прозаисти, кој целиот свој novelists who dedicated his opus to the city
опус го посвети на градот Битола. of Bitola.
Роден е на 22 септември 1932 годи- He was born on 22 September 1932
на во Битола. Основното образование и in Bitola. He finished his primary school
гимназијата ги заврши во родниот град. and high school in his birth city. In 1951
Во 1951 г. се запиша на Филозофски фа- he enrolled at the Faculty of Philosophy at
култет на Универзитетот „Св. Кирил и the University “St Cyril and Methodius”
Методиј“ во Скопје. Дипломира во 1955 in Skopje, where he graduated in 1955 at
година на групата Југословенска книжев- the department of Yugoslav literature. His
ност. Првото негово вработување беше first employment was as an artist at the Ra-
како артист во Радио-драмата на Радио dio drama at Radio Skopje. From 1956 he
Скопје. Од 1956 работеше како професор worked as a teacher of Macedonian language
по македонски јазик во Ветеринарното at the Veterinary school in Bitola. In 1964 he
училиште во Битола. Во 1964 година бе- was elected for a professor at the Pedagogical
ше избран за професор на Педагошката academy in Bitola, where he worked until his
академија во Битола, каде работеше сè retirement. He has been involved in research
до своето пензионирање. Се занимава со on the field of language and literature and he
истражување и проучување од областа на also writes .He has published larger number
јазикот и литературата и писателската деј- of articles of this area among which “Irregu-
ност. Има објавено поголем број трудови larities in Bitola speech and its style”, The
од оваа област, меѓу кои се: „Отстапување poet language of K Racin”, The Collection of
на битолскиот говор и неговиот стил“, Miladinovci and Racin “White dawns”, “The
„Поетскиот јазик на К. Рацин“, „Зборни- personal pronouns in Bitola city speech” and
кот на Миладиновци и Рациновите „Бели others.
мугри“, „Личните заменки во битолскиот With his literary work he started since
градски говор“ и др. his high school. His first published book is
Со литературно творештво почна да the novel “People with masks” (1967).In-
се занимава уште во гимназиските го- volved with literary creation, he generally
дини. Прва објавена книга му е романот writes prose. He published 16 novels, 10 col-
„Лица со маски“ (1967). Занимавајќи се lections of novels and stories and 8 books
со литературно творештво, претежно пи- for children and teenagers. He published 2

42
шувајќи проза, има објавено 16 романи, plays. He writes youth prose. His books are
10 збирки новели и раскази и 8 книги за ambient and by their topic connected to
деца и млади. Објави и 2 драми. Пишува the historical events and the modern life in
и проза за млади. Неговите дела амбиен- Bitola. He wrote theatre critics, essays and
тално и тематски се поврзани со настани literary reviews as well as views on differ-
од историјата и современиот живот на ent occasions and statements in numerous
Битола. Пишуваше и театарски критики, interviews. He is also present in the sylla-
есеи и литературни осврти како и напи- bus of Macedonian language for secondary
си по разни поводи и искази во состав на schools. With his own stories he is present in
бројни интервјуа. Беше и е застапен во many analogies at home and abroad. With
програмата за македонски јазик во сред- the novel “New mind” he is present at the
ните училишта. Со свои раскази застапен anthology of Macedonian novel and with the
е во повеќе антологии кај нас и во стран- novel “The wedding of Mara” he is present
ство. Со романот „Нов ум“ застапен е во in edition of “The 10 most read novels”.
антологијата на македонскиот роман, а With the same novel he is also present in the
со романот „Свадбата на Мара“ застапен edition of “Pearls”. He is presented in “Elect-
е во едицијата „10 најчитани романи“. Со ed novels” in 4 volumes and “Elected works”
истиот роман застапен е и во едицијата in 6 volumes (2004). The Home and Uni-
„Бисери“. Претставен е и во „Избрани versity library “St Clement Ohridski” Bitola
романи“ во 4 тома и во Избрани дела“ published his personal bibliography (2004).
во 6 тома (2004). НУУБ „Св. Климент Vladimir Kostov was one of the founders of
Охридски“ - Битола ја објави и неговата KLU Iilinden (1957) in Bitola and his long-
„Персонална библиографија“ (2004). Вла- term artistic manager. He has been one of
димир Костов е еден од основачите на the founders of the literary magazine “Raz-
КУД „Илинден“ (1957) во Битола и негов vitok” (1963) where he was long-term chief
долгогодишен уметнички раководител. and executive editor. From 1977 he was a
Исто така е еден од основачите на литера- member of the Association of Science and
турното списание „Развиток“ (1963), каде Art in Bitola. In 1983 he became a member
беше и долгогодишен главен и одговорен of the Macedonian Writers Association and
уредник. Од 1977 година член е на Друшт- from 1988 he was a member of The Associa-
вото за наука и уметност во Битола. Во tion of Independent Macedonian Writers.
1983 година стана член на Друштвото на Many of his books were dramatized. So,
писателите на Македонија, од 1988 г. член in 1977 the Bitola National theatre set on and
е и на Асоцијацијата на независните пи- performed “The Wedding of Mara”, drama-
сатели на Македонија. tization of his same titled novel. The same
Многу од неговите дела се драматизи- performance was successfully performed in
рани. Така, во 1977 година, во изведба на Sarajevo, Sterijno pozoriste in Novi Sad, at
Народниот театар од Битола беше одиг- Dubrovnik Summer Plays and other scenes
рана „Свадбата на Мара“, драматизација in Macedonia and Yugoslavia. In 1986 the
на неговиот истоимен роман. Истата прет- short novel “The Sinner Zaharija” was per-

43
става со успех е одиграна и во Сараево, formed at Bitola National theatre and at the
Стерииното позорје во Нови Сад, на Дуб- festival for small and experimental scenes
ровничките летни игри и на други сцени in Sarajevo directed by Ljubisa Georgievski.
во Македонија и Југославија. Во 1986 г. и In 2001 his third book was dramatized the
новелата „Грешниот Захарија“ е изведе- novel “The church Forty Martyrs in Bitola”
на во Народниот театар во Битола и на performed by Bitola Theatre.
Фестивалот за мали и експериментални He is author of the books “People with
сцени во Сараево, во режија на Љубиша mask” (novel 1967), “The Wedding of Mara”
Георгиевски. Во 2001 година беше драма- (novel 1968), “Play” (short stories 1969),
тизирана и трета негова книга, романот “New mind” (novel 1970), “Oh you” (short
„Црквичето „Четириесет маченици“ во stories 1970), “The teacher” (novel 1976),
Битола“ во изведба на Битолскиот театар. “Where are you going my son?”(youth novel
Автор е на книгите: „Лица со маски“ 1980), “The forest was echoing”(fairytale
(роман, 1967), „Свадбата на Мара“ (ро- 1982), Masks (1983), “The church Forty
ман, 1968), „Игра“ (кратки раскази, 1969), martyrs in Bitola” (novel 1984), “Uncle”
„Нов ум“ (роман, 1970), „Ах, бре“ (кратки (novel 1984), “The Sinner Zaharija” (short
раскази, 1970), „Учителот“ (роман, 1976), novels 1986), “Will” ( short stories for teen-
„Каде си тргнал сине“ (роман за млади, agers), “Plague” (short novels 1989), “Curse”
1980), „Шумата ечеше“ (сказна, 1982), (novel 1989), “Mistake” (short novel 1991),
„Маски“ (1983), „Црквичето „Четирие- ”The last kiss” (novel 1992), “He told me”
сет маченици“ во Битола“ (роман, 1984), (youth novel 1992) “The bald” ( short nov-
„Вујко“ (роман, 1984), „Грешниот Заха- els) “Bitola triode” (novel 1994 ), “Shadow in
рија“ (новели, 1986), „Тестамент“ (кратки the city of Bitola” (novel 1994), “Margarita”
раскази за млади), „Чума“ (новели, 1989), (short stories 1996), “The tears for Mite”
„Клетва“ (роман, 1989), „Грешка“ (краток ( youth novel 1997), “The Strict school of
роман, 1991), „Последното целивание“ life” (short stories for children and teenag-
(роман, 1992), „Тој ми кажа“ (роман за ers 1998), “Bitola chronicles –family trag-
млади, 1992), „Келешот“ (новели), „Би- edy” (two short novels 1998) “Tane” (novel
толски триод“ (роман, 1994), „Сениште во 2000), “Heraclea mosaic”(collection of 201
градот Битола“ (роман, 1994), „Маргарит“ stories, 2003), “Bitoliada” (2006), “The Jew-
(кратки раскази, 1996), „Солза за Мите“ ish Sami” (prose for children and teenagers
(роман за млади, 1997), „Строгата шко- 2007), “The broken glass” (stories 2007) and
ла на животот“ (кратки раскази за деца “The Miller’s stone” (stories 2008)
и младинци, 1998), „Битолска хроника - He has been honored with many awards
обителска трагедија“ (два кратки романи, and recognitions among which the award
1998), „Тане“ (роман, 2000), „Хераклејски of The City of Bitola “4 November” for life
мозаик“ (збирка од 201 расказ, 2003), „Би- achievement. In 1996 he was awarded for the
толијада“ (2006), „Еврејчето Шами“ (про- play “Clocks” at the competition by the As-
за за деца и младинци, 2007), „Скршена sociation of the Socialist Youth of Macedo-
nia. For the novel “The wedding of Mara”

44
чаша“ (раскази, 2007), „Воденичен камен“ he received the award “1 May” by The Asso-
(раскази, 2008). ciation of the Unions of Macedonia while in
Носител е на повеќе награди и призна- 1984 for the novel “The Church forty mar-
нија, меѓу кои наградата на градот Битола tyrs” he received the award “4 November”.
„4 Ноември“ за животно дело. Во 1966 го- In 1997 for his youth novel ”The Tear for
дина е награден за драмата „Часовници“ Mite” he received the award by the Macedo-
на конкурсот распишан од Сојузот на со- nian Writers Association “Vanco Nikoleski”.
цијалистичката младина на Македонија. The award “Racin recognition” was handed
За романот „Свадбата на Мара“ ја доби in 1999 for the novel “Bitola chronicle- the
наградата „1 Мај“ од Сојузот на синдика- family tragedy”.
тите на Македонија, додека во 1984 г. за
романот „Црквичето „Четириесет маче-
ници“ во Битола“ ја доби наградата „11
Октомври“. Во 1997 за неговиот роман за
млади „Солза за Мите“ ја доби наградата
од Друштвото на писателите на Македо-
нија „Ванчо Николески“. Наградата „Ра-
циново признание“ му беше врачена во
1999 година за романот „Битолска хрони-
ка - Обителска трагедија“.

45
КОСТОВ KOSTOV
ПЕТАР PETAR

КОСТОВ, Петар, раскажувач, ро- KOSTOV, Petar, narrator, novelist


мансиер и драмски автор. and drama author. He was born in Bitola on
Роден е во Битола, на 16 мај 1928 г. 16 May 1928. He finished Economic school
Економски техникум заврши во Битола, in Bitola, he was a grandaunt at the Faculty
апсолвира на Економскиот факултет во of Economics in Zagreb and graduated at
Загреб, а дипломира на Економскиот фа- Faculty of Economics in Skopje. The love
култет во Скопје. Љубовта кон пишаниот towards the written word came from his ear-
збор ја носи уште од најрана возраст под liest age under the influence of his parents
влијание на неговите родители кои биле who were great literature lovers. Also, his
големи вљубеници во литературата. Исто native Bitola gives inspiration in the creation
така и неговата родна Битола делува ин- of his books or as he himself applies”... my
спиративно во создавањето на неговите native Bitola and Jeni Maalo take important
дела, или како што самиот истакнува „ ... place for what I really am as a human and as
мојата родна Битола и Јени Маало зазема- a creator".
ат значајно место за тоа што навистина Petar Kostov on the literary field has
сум, како човек и како творец“. appeared relatively late. His first story was
Петар Костов на литературното по- publihsed in 1968 in the magazine “Razgle-
ле се појави релативно доцна. Првиот di”. Then, he continuoulsy published novels,
расказ го објави во 1968 г. во списанието stories, theatre radio and TV plays.
„Разгледи“. Потоа континуирано објавува Around twenty five of his radio plays are
- романи, раскази, театарски, радио и ТВ performed on the waves of Radio Skopje
драми. and six of his TV plays are at the programs
Околу дваесет и пет негови радио- of Skopje broadcasting among which “The
драми се изведени на брановите на Радио merchant from Thessaloniki” dedicated to
Скопје, а шест негови ТВ драми на про- Goce Delcev.
грамите на Телевизија Скопје, меѓу кои и Many critics have written for his work
„Трговецот од Солун“, посветена на Гоце Petar T.Boskovski, Mateja Matevski, Branko
Делчев. Cvetkovski, Tamara Arsovska, Atanas
За неговото творештво пишуваа многу Vangelov, Rade Siljan.He is present in many
критичари - Петар Т. Бошковски, Матеја books with critics like “History of Macedo-
Матевски, Бранко Цветковски, Тамара nian literature XX century” in the “Anthol-
Арсовска, Атанас Вангелов, Раде Силјан. ogy of the Macedonian story of XX century”,
Застапен е во книги со критики, во „Ис- “Secret chamber” which is translated in

46
торија на македонската книжевност XX english.He is a member of the Macedonian
век“, во Антологијата на македонскиот Writers Association since 1971. Published
раказ на XX век „Тајна одаја“, која е пре- books “Fly” (play 1969), “The red cocks are
ведена на англиски јазик. crowing again” (novel 1971), “God have
Член е на Друштвото на писателите на mercy on Charlie’s soul”(stories 1973), “The
Македонија од 1971 г. tower” (novel 1980), “For the water, vine
Објавени дела: „Мува“ (драма, 1969), and Angelija” (stories 1983), “The singing
„Пак кукуригаат црвените петли“ (роман, continues” (play 1983), “A candle for the
1971), „Бог да го прости Чарли“ (раскази, archbishop Methodius”(play 1985), “Clerks,
1973), „Кулата“ (роман, 1980), „За водата, lovers, poets and rebels” (stories 1988), “The
виното и Анѓелија“ (раскази, 1983), „Пе- King from Kumanovo” (novel 1989), “The
ењето продолжува“ (драма, 1983), „Свеќа Yellow canary”(novel 1992), “Sejtan and
за архиепископот Методиј“ (драма, 1985), the eagle”(novel 1993) “The red rain” (novel
„Чиновници, љубовници, поети, бунтовни- 1997), “The soldier of Jesus of Nazareth”
ци“ (раскази, 1988), „Кралот од Куманово“ (historical novel 2001) “Masterpiece and
(роман, 1989), „Канарката жолта“ (роман, crimes”(stories 2001).
1992), „Шејтан и орел“ (роман, 1993), „Цр- He has been honored with three first
вен дожд“ (роман, 1997), „Војник на Исус awards at the traditional competition for a
од Назарет“ (историски роман, 2001), „Ре- short story by The Editorship of the newspa-
мекдела и злодела“ (раскази, 2001). per “Nova Makedonija”.
Добитник е на три први награди на
традиционалниот конкурс за краток рас-
каз, од Редакцијата на весникот „Нова
Македонија“.

47
КОЧОВСКИ KOCOVSKI
НИКОЛА NIKOLA

КОЧОВСКИ, Никола, раскажувач, KOCOVSKI, Nikola, narrator, novel-


романсиер, драмски писател и критичар. ist, play writer and critic.
Роден е на 1 декември 1933 г. во Би- He was born on 1 December 1933 in
тола. По завршената Учителска школа Bitola. After he had graduated Teacher’s
повеќе години работеше како учител и school he worked for many years as a teach-
наставник. Паралелно со неговата анга- er. Simultaneously, with his engagement as
жираност како педагошки работник, сту- pedagogical worker he studied and finished
дираше и заврши Педагошка академија, the Pedagogical Academy and then the Fac-
а потоа и Филозофски факултет - група ulty of Philosophy department History of
Историја на книжевноста. Во тоа време literature. During that time the results of his
веќе се наѕираа резултатите од неговата great love towards world and domestic liter-
голема љубов кон светската и домашната ature perceived. His first literature attempts
литература. Неговите први литературни are decorated with ascent of psychological.
обиди се одликуваат со акцент на психо- Kocovski is persistent in his determination
лошкото. Кочовски е истраен на својата for deepen prose artistic creation. The fruit
определба за задлабочено прозно умет- of that determination and progress in work
ничко создавање. Плод на таа определба beside the constant numerous appearances
и напредувањето во работата, покрај не- in Macedonian literature periodic (“Razgl-
прекинатите бројни пројави во македон- edi”, “Sovremenost”, “Stremez”, “Razvitok”,
ската литературна периодика („Разгледи“, “Kulturen zivot”, “Stozer”, “Nase pismo”)
„Современост“, „Стремеж“, „Развиток“, and in the culture columns of nearly all more
„Културен живот“, „Стожер“, „Наше important newspapers in the country , his
писмо“) и во културните рубрики на ре- bibliography with integrally published books
чиси сите позначајни весници кај нас, за- is also remarkable. The publishers of those
бележителна е неговата библиографија books are promoted Macedonian publish-
со интегрално издадени дела. Издавачи ing houses “Misla”, “Razvitok”, “Misirkov”,
на тие дела се реномирани македонски “Nasa kniga”, “Aleksandar and Aleksandar”,
издавачки куќи - „Мисла“, „Развиток“, “Matica Makedonska”, “Kutura”.
„Мисирков“, „Наша книга“, „Александар The Kocovski opus was praised by
и Александар“, „Матица Македонска“, Vladimir Kostov, Radovan P.Cvetkovski,
„Култура“. Done Panovski, Cane Zdravkovski, Petre
За творештвото на Кочовски пишуваа Dimovski, Jugo Pavlovik, Georgi Arsovski.
и мошне пофално се изразија - Владимир

48
Костов, Радован П. Цветковски, Доне Па- Temporally, Kocovski appears with lit-
новски, Цане Здравковски, Петре Димов- erary critics activity. In periodicals he pub-
ски, Југо Павловиќ, Георги Арсовски. lished several articles for newly appeared
Повремено Кочовски се пројавува и works of Macedonian authors among which
со литературно-критичарска активност. Vladimir Kostov, Bozin Pavlovski, Dimi-
Во периодиката објавува повеќе написи tar Basevski, Radovan P.Cvetkovski, Kire
за новопојавени дела на македонски авто- Nedelkovski, Petre Dimovski.
ри, меѓу кои за Владимир Костов, Божин He has been a member of the Macedo-
Павловски, Димитар Башевски, Радован nian Writers Association since 1973, one of
П. Цветковски, Кире Неделковски, Петре the founders of Bitola literary circle. For a
Димовски. certain period he was a member of the edi-
Член е на Друштвото на писателите на torship of the magazine “Razvitok” and the
Македонија од 1973 г. Еден е од основачи- literature review of the Macedonian Writers
те на Битолскиот книжевен круг. Извесен Association “Stozer”.
период беше член на Редакцијата на спи- Published books: “ Small Bilja” (novel-
санието „Развиток“ и на литературната two volumes 1969 -1970), “Marks” (stories
ревија на Друштвото на писателите на 1970), “Upset consciousness “(stories 1974),
Македонија, „Стожер“. “Burden” (novel 1981), “Dicovica, young
Објавени дела: „Малата Билја“ (ро- bride” (play 1984), “The native ground”
ман - два тома, 1969, 1970), „Зарезготини“ (stories 1995), “Without own flock”(novel
(раскази, 1970), „Вознемирена совест“ 1999), “Icon gift”(novel 1999), “The hated
(раскази, 1974), „Бреме“ (роман, 1981), flower”(novel 2000), “The time of fathers”
„Дичовица млада невеста“ (драма, 1984), (stories 2001), “Rasko” (novel 2002).
„Родната грутка“ (раскази, 1995), „Без Kocovski has been honored witrh
свое јато“ (роман, 1999), „Исконскиот awards for stories on many literary competi-
дар“ (роман, 1999), „Омразениот цвет“ tions by the newspapers “Nova Makedonija”,
(роман, 2000), „Времето на татковците“ “Studenski zbor”, “Prosveten rabotnik”, the
(раскази, 2001), „Раско“ (роман, 2002). magazines “Belezi and sovremenost”. The
Кочовски е добитник на награди за novel “Small Bilja” has been awarded by the
раскази на повеќе литературни конкур- publisher “Misla”. He has been awarded by
си, од страна на весниците „Нова Маке- “4 November” prize of city of Bitola for the
донија“, „Студентски збор“, „Просветен novel “Burden”.
работник“, списанијата „Белези“ и „Со-
временост“.
Романот „Малата Билја“ му е награ-
ден на анонимниот конкурс од издавачот
„Мисла“.
Добитник е на наградата „4 Ноември“
на град Битола, за романот „Бреме“.

49
МАНОЈЛОВ MANOJLOV
ПАНДЕ PANDE

MANOJLOV, Pande, poet, narrator,


МАНОЈЛОВ, Панде, поет, раска- critics and journalist.
жувач, критичар и новинар. He was born on 2 May 1948 in village
Роден е на 2 мај 1948 година во с. По- Porodin, Bitola. He finished his primary
родин, Битолскo. Основно образование education in village Velushina and second-
заврши во село Велушина, а средно обра- ary education at Bitola high school “Josip
зование во битолската Гимназија „Јосип Broz Tito”.He studied at the Faculty of Law
Броз Тито“. Студираше правен факултет in Zagreb and he graduated in Skopje. Af-
во Загреб, а дипломира во Скопје. По ter his graduation he worked as a lawyer in
дипломирањето десет години работеше many Bitola organizations and then he got
како правник во повеќе битолски орга- employed as a journalist at “Bitolski vesnik”
низации, за потоа да се вработи како но- where he worked for twenty five years, get-
винар во „Битолски весник“ каде работе- ting promoted to manager and chief and
ше дваесет и пет години, стигнувајќи до executive editor. Beside “Bitolski vesnik”
директор и главен и одговорен уредник. he was also correspondent on the field of
Освен во „Битолски весник“, дописник culture from Bitola of “Makedonija denes”
од областа на културата од Битола беше (four years) correspondent of “Makedonija”
и на „Македонија денес“ (четири години), magazine of the Immigrant Society of Mac-
дописник на „Македонија“, списание на edonia and etc. He was a member of many
Матицата на иселениците од Македонија editorship boards of many magazines. In the
и др. Член е на редакциски одбори во по- Macedonian literature he appeared in the
веќе списанија. Во македонската литера- far 1967, when in the newspaper “Studenski
тура се појави уште во далечната 1967 го- zbor” published his first poem. He is fertile
дина кога во весникот „Студентски збор“ journalist with about 400 articles, annually
ја објави првата песна. Плоден новинар published in many newspapers throughout
со околу 400 статии годишно кои се обја- Macedonia. He has been a member of the
вуваа во повеќе весници низ Македонија. Macedonian Writers Association from 1989
Член е на Друштвото на писателите на and of the Macedonian Scientific Society.
Македонија од 1989 година и на Маке- His work is composed of nine collec-
донското научно друштво. tions poetry, two collection of stories and
Неговото творештво го сочинуваат де- one book of theatre critics, works for which
вет збирки поезија, две збирки раскази, две the academic Gane Todorovski, Eftim Klet-
збирки поезија за деца и една книга театар-

50
ски критики, дела за кои пишуваа академик nikov, Done Panovski, Vladimir Kostov and
Гане Тодоровски, Ефтим Клетников, Доне other eminent writers and critics wrote.
Пановски, Владимир Костов и други еми- Pande Manojlov wrote the books: “Red
нентни писатели и критичари. unrest in red burns” (poetry 1971) ” “Con-
Панде Манојлов ги напиша делата: stellation of pain” (poetry 1977), “Poems for
„Црвен немир во црвено пламти“ (пое- Tito” (poetry 1981), “Fiery land” (together
зија, 1971), „Соѕвездие на болот“ (поезија, with Ljubomir Gruevski poetry 1983),
1977), „Песни за Тито“ (поезија, 1981), “Gentleness”(poetry 1988), “For Bitola cen-
„Огнена земја“ (заедно со Љубомир Гру- turies and love” (poetry 1989), “Attempt to
евски, поезија, 1983), „Блажевина“ (по- enter in zero” (stories 1996) “Hearts, field
езија, 1988), „За Битола, вековите и љу- poppy and snowflake”(children poetry
бовта“ (поезија, 1989), „Обид да се влезе 1997), “Macedonian poet silence”(poetry
во нулата“ (раскази, 1996), „Срца, булки 1997), “Flight in a dream over the Eiffel
и снегулки“ (поезија за деца, 1997), „Ма- tower” (poetry in Macedonian and French
кедонски поетски молк“ (поезија, 1997), 1998), “Stick” (humoristic satire texts 2000),
„Лет во сонот над Ајфеловата кула“ (по- “Talija on Bitola scene (theatre critics 2003),
езија на македонски и француски, 1998), “Poems for Nikola and Damjan” (children
„Стап“ (хумористично-сатирични текс- poetry 2003), “Love and grief”(poetry 2005),
тови, 2000), „Талија на битолската сце- “Fool’s poems” (poetry 2008).
на“ (театарски критики, 2003), „Песни за He has published poetry almost in all
Никола и Дамјан“ (поезија за деца, 2003), newspapers and magazines in Macedonia.
„Љубов и чемер“ (поезија, 2005), „Тевеке- The texts in the collection “Stick” have been
лиски песни“ (поезија, 2008). published on the pages of “Bitolski vesnik”
Поезија објавува во речиси сите вес- under the nickname Pantelej Ckembaro.
ници и списанија во Македонија. Текс- He was included in many collections of po-
товите од збирката „Стап“ се објавени etry among which “October reviews”(NOB
на страниците на „Битолски весник“ под and the Revolution in the artistic poetry
псевдонимот Пантелеј Чкембаро. Заста- 1989),”Poems for Skopje (poetry 2000),
пен е во повеќе стихозбирки меѓу кои “Paths”, “Ilinden reviews”,(Ilinden in the
„Октомвриски одгласи“ (НОБ и Рево- artistic poetry 1983). He gained world glory
луцијата во уменичката поезија, 1989), with the poem “Palestine” adapted in Arabi-
„Песни на Скопје“ (поезија, 2000), „Па- an language and published in great number
теки“, „Илинденски одгласи“ (Илинден of Arabian newspapers and magazines. Part
во уметничката поезија, 1983). Стекна of his work is translated in English, German,
светска слава со песната „Палестина“, Bulgarian, Polish Croatian and Serbian lan-
препеана на арапски јазик и објавена во guage. He participated at Struga Poetry Eve-
голем број арапски весници и списанија. nings. He has also participated on poet festi-
Делови од неговото творештво се преве- val in Stuttgart (Germany) Malme (Sweden),
дувани на англиски, германски, бугарски, Melbourne (Australia), Bosanski Samac
полски, хрватски и српски јазик.

51
Учесник е на Струшките вечери на (Bosnia and Herzegovina) Valjevo (Serbia)
поезијата. Исто така учествуваше на поет- and others.
ски фестивали во Штудгарт (Германија), He has been honored with the award
Малме (Шведска), Мелбурн (Австралија), “4 November” of the municipality of Bi-
Босански Шамац (Босна и Херцеговина), tola for the children book poems “Hearts,
Ваљево (Србија) и други. field poppy and snowflakes”. He is winner
Добитник е на наградите „4 Ноември“ of the second award “Vanco Nikoleski” at
на Општината Битола, за книгата песни the Manifestation Poems for children in
за деца „Срца, булки и снегулки“ добит- Bitola, twice he has got poem award at the
ник е на втората награда „Ванчо Нико- International Manifestation “The Holiday of
лески“ на манифестацијата Песни за деца Linden”(2003) organized by DPM twice, first
во Битола, двапати доби награда за песна award for poem of “Goce days” Delcevo, first
на Меѓународната манифестација „Праз- award for a poem at “May poetry meetings”,
никот на липите“ (2003), во организација recognition by the French president Jacques
на ДПМ, прва награда за песна на „Гоцеви Chirac, second award for a satire of the man-
денови“ – Делчево, прва награда за песна ifestation “In Vinica veritas” and etc.
на „Мајските поетски средби“, признание
од францускиот претседател Жак Ширак,
втора награда за сатира на манифеста-
цијата „Ин Виница Веритас“ и др.

52
МЕРКОВСКИ MERKOVSKI
ИЛИЈА ILIJA

МЕРКОВСКИ, Илија, поет. MERKOVSKI, Ilija, poet


Роден е на 13 јуни 1953 година во с. He was born in village Smilevo, Demir
Смилево - Демир Хисар. Основно и сред- Hisar. He finished elementary and second-
но образование заврши во Битола, дипло- ary school in Bitola. He graduated at the
мира на Педагошката академија во Бито- Pedagogical Academy in Bitola. He worked
ла. Работеше како просветен работник во as a teacher at many places in Macedonia
повеќе места низ Македонија (Маврови (Mavrovi Anovi, village Staravina, village
Анови, с. Старавина, с. Буково). Момен- Bukovo). At the moment he works as a
тално работи како наставник по маке- teacher of Macedonian language at ES “Kole
донски јазик во ОУ „Коле Канински“ во Kaninski” in Bitola
Битола. From 1972 he has been long-term mem-
Од 1972 година е долгогодишен член ber of the Writers club “Stale Popov” and
на Клубот на писателите „Стале Попов“, today he is the president of the same, chief
а денес е претседател на истиот, главен and executive editor of the Publishing house
и одговорен уредник на Издавачката деј- “Apeks” president of the Management board
ност „Апекс“, претседател на Управниот of the foundation “Vanco Nikoleski and
одбор на Фондацијата „Ванчо Николески“ founder and mentor of the workshop for
и основач и ментор на работилницата за writing “Path of the word”.
пишување „Пат за зборот“. Since his earliest years, he has showed
Уште од најраните години пројави interest for the Macedonian language and
интерес за македонскиот јазик, за литера- for the poetry in general. With writing of
турата и за поезијата, воопшто. Со пишу- personal poems he started in primary school
вање на лични творби почна во основно- continued in high school where he won many
то училиште, продолжи во гимназијата, awards for literature readings. He published
каде освои повеќе награди на литератур- works in “Mlad borec”, “Studenski zbor”,
ни читања. Објавуваше творби во „Млад “Razvitok”, “Kulturen zivot” and others. He
борец“, „Студентски збор“, „Развиток“, participated at many festivals; “Autumn fes-
„Културен живот“ и други. Учествува на tival in Kikinda”, Ratkovik’s nights” in Bijelo
повеќе фестивали: „Есенски фестивал“ во Polje, “May shakings” in Titograd, “Voice
Кикинда, „Ратковичеви вечери“ во Бијело of Spring” and “Young Struga”. He actively
Поље, „Мајска руковања“ во Титоград, participated with edition and publishing of
„Глас на пролетта“ и „Млада Струга“. magazines and books critical views and re-
Активно се занимава со уредување и из-

53
давање на списанија и книги, критички views among which the most important is
осврти и рецензии, меѓу кои позначајна е “Bitola ‘s writers”.
„Битолските писатели“. He is author of the books: “Museum
Автор е на книгите: „Музеј на живо- of life” (poetry 1996), “Kept image” (poetry
тот“ (поезија, 1996), „Сочувана слика“ 1985) “Secret passage” (poetry 1998), “Dear
(поезија, 1985), „Таен премин“ (поезија, at the window of summer” (poetry 2000),
1998), „Елен на прозорецот од летото“ “Tensioned jump“ (poetry 1993), “Unsent
(поезија, 2000), „Стегнат скок“ (поезија, letters of Sizif Macedonian” (poetry 2004),
1993), „Непратените писма на Сизиф Ма- “Macedonian Genealogy” (2004), “Take
кедонецот“ (поезија, 2004), „Македонски honey, find cure” (professional monograph
родослов“ (2004), „Земи мед, најди лек“ 2004), “The prostate” (professional mono-
(стручна монографија, 2004), „Простата“ graph 2006), “Path of the word” (manual
(стручна монографија, 2006), „Пат за збо- 2006)
рот“ (прирачник, 2006). He has been honored with the first
Добитник е на наградите: прва награда award at “May shakings” in Titograd. He has
на „Мајска руковања“ во Титоград, про- announced for honorable citizen in Kraljevo
гласен е за почесен граѓанин на Краљево за for the poem “The City in the defense of its
песната „Градот во одбрана на својата мла- youth”, first place at “The Spring voice” by
дост“, прво место на „Глас на пролетта“, со which he gained the right to participate at
што се стекна со право за учество на „Мла- Young Struga in 1979 and others.
да Струга“ во 1979 година и други.

54
МИХАИЛОВА MIHAILOVA
БОШНАКОСКА ГОРДАНА BOSNAKOSKA GORDANA

МИХАИЛОВА БОШНАКОСКА, MIHAILOVA BOSNAKOSKA,


Гордана, поет, романсиер и новинар. Gordana, poet, novelist and journalist
Родена е на 1 септември 1940 г. во Би- She was born on 1 September 1940 in Bi-
тола. Средно училиште и Филозофски фа- tola. She graduted the secondary school and
култет – група Југословенска книжевност Faculty of Philosophy, department Yugo-
заврши во Скопје. Се вработи во Телеви- slav literature in Skopje. She was employed
зија Скопје (подоцна Македонска телеви- at Skopje broadcasting (later Macedonian
зија), во Редакцијата за култура и умет- broadcasting) at the editorship of culture
ност како новинар, а подоцна и уредник. and art as a journalist and later as an editor
Реализираше голем број емисии од облас- she, realized a large number of programs on
та на културата и уметноста со ликовни the field culture and art with artists, writ-
уметници, писатели и научни работници. ers and research fellows. Among the most
Меѓу позначајните се оние со добитници- important are those like the winners of the
те на Златниот венец на Струшките вече- Stuga Poetry Evenings with the poetry of
ри на поезијата: Хусто Хорхе Падрон, Та- Husto Horhe, Padron Thaddeus, Ruzevic
деуш Ружевич, Томас Шапкот и др. Потоа Tomas Sapkot and etc.Then the portraits in
портретите во нејзините емисии на дел од her programs part of the eminent Macedo-
еминентните македонски писатели како nian writers such as Blaze Koneski, Slavko
што се: Блаже Конески, Славко Јаневски, Janevski, Aco Sopov and many others. Cer-
Ацо Шопов и многу други. Секако, тука tainly, there are programs of documentary
се и емисиите од документарен тип во type among which are there are covered
кои се опфатени творештвата на македон- works of the Macedonian artists like Borko
ските ликовни уметници, меѓу кои: Борко Lazeski, Petra Mazev, Ordan Petlevski, Jor-
Лазески, Петар Мазев, Ордан Петлевски, dan Grabul, Vangel Kodzoman, Vangel
Јордан Грабул, Вангел Коџоман, Вангел Naumovski and etc. Normally, it is worth
Наумовски и др. Нормално вреди да се to mention the large number of programs of
спомне и големиот број емисии од доку- documentary type on the field of history and
ментарен вид во областа на историјата и linguistics.
лингвистиката. She has been a member of the Macedo-
Член е на македонскиот ПЕН центар, nian PEN center as well as of DPM since
како и на ДПМ од 1963 година. 1963.
Во нејзиното творештво, на прво In her work firstly came her book of
место доаѓа нејзиното „првенче“, кни- poems “The time is gone” from 1965 which

55
гата песни „Времето го нема“ од 1965 г., was published by the publishing house “Kul-
која ја објави Издавачката куќа „Култу- tura”. Then followed “Letters” (poetry 1974),
ра“. Потоа следуваат: „Писма“ (поезија, “Entrance in delta” (poetry 1981), “Bosphor
1974), „Влегување во делта“ (поезија, summer”(stories 1984), “Newyorkson” (po-
1981), „Босфорско лето“ (раскази, 1984), etry 1997), “Search for story”(novel 2001),
„Њујорксон“ (поезија, 1993), „Нордиски “The messages of distances” (poem 2001),
љубовници“ (поезија, 1993), „Планини од “The interpretation of the sea” (poetry
картонски кутии“ (поезија, 1997), „Потра- 2008), “The eternity” (poetry 2008), “The
га по приказна“ (роман, 2001), „Пораките time is gone” (election poetry in Bulgarian
на далечините“ (поема, 2001), „Толкување language 2008).
на морето“ (поезија, 2008), „Бесконечно- Her books are translated in many world
то“ (поезија, 2008), „Времето го нема“ (из- languages among which in Albanian they
бор поезија на бугарски јазик , 2008). were published together with her poetry ti-
Нејзиното творештво е преведено на tled “In the dreams of calm boys” (2000) in
повеќе светски јазици, меѓу кои и на ал- translation of Dzavir Ahmeti. She has pub-
бански јазик на кој е издаден избор од неј- lished prose in many magazines and newspa-
зината поезија под наслов „Во соништата pers and she has awarded for the stories on
на мирните момчиња“ (2000) во превод на the anonymous competition of ”Nova Make-
Џабир Ахмети. Проза објавува во повеќе donija”. She has been included in several an-
списанија и весници, а наградени £ се рас- thologies of Macedonian stories in Macedo-
кази на анонимни конкурси на „Нова Ма- nia and abroad. Beside that she is present in
кедонија“. Застапена е и во неколку антоло- the anthology “Black tower” whose author is
гии на македонскиот расказ во Македонија Vlada Urosevik published by “Makedonska
и во странство. Покрај нејзиното присуство kniga” in 1976. She is also included in the
во Антологијата „Црна Кула“, чиј автор е anthology of the fabulous story “Masters of
Влада Урошевиќ издадена од „Македонска the labyrinth” by Borislav Pavlovski from
книга“ во 1976 г., застапена е и во антоло- 1998, then in the anthology “Macedonian
гијата на фантастичниот расказ „Господари poetry until the end of XX century” by Dani-
на лавиринтот“, од Борислав Павловски во lo Kocevski, anthology of Macedonian story
1998 година, потоа во антологијата „Маке- of XX century “Secret chamber” of Katica
донската поезија во крајот на XX век“, од Kulavkova and in the sightseeing of the bible
Данило Коцевски, антологијата на маке- motives in the modern Macedonian poetry
донскиот расказ XX век „Тајна одаја“, на “Orpheus and Jesus” by Ante Popovski. She
Катица Ќулавкова и во панорамата на биб- is also worthily included in audio and video
лиските мотиви во современата македонска records that is an audio cassette of her poet-
поезија „Орфеј и Исус“, од Анте Поповски. ry has been published by Macedonian radio
Таа, исто така, заслужено е застапена и пре- and Macedonian broadcasting has recorded
ку аудио и видео записи т.е. аудио касета “TV lyrics” (election of her poetry) as well as
од нејзината поезија е издадена од страна TV film for the story “Tango” from her col-
на Македонското радио, а Македонската lection “Bosphor summer”.

56
телевизија има снимено ТВ Лирика (избор Regarding the awards and recognitions
од нејзината поезија), како и ТВ филм за she was awarded for: “Mountains of cartoon
расказот „Танго“, од нејзината збирка „Бос- boxes “( poetry 1997) for which she has re-
форско лето“. ceived the award “Brother Miladinovci” for
Во однос на наградите и признанија- 1998 at Struga Poetry Evenings .
та, наградена е за: „Планини од картонски
кутии“ (поезија, 1997) - за која ја доби на-
градата „Браќа Миладиновци“ за 1998 г.
на Струшките вечери на поезијата.

57
МИХАЈЛОВСКИ MIHAJLOVSKI
ДРАГИ DRAGI

МИХАЈЛОВСКИ, Драги, поет, MIHAJLOVSKI, Dragi, poet, nar-


раскажувач, романсиер, есеист, преведу- rator, novelist, essayist, translator and pro-
вач и професор. fessor. He was born on 16 October 1951 in
Роден е на 16 октомври 1951 г. во Bitola. He passed his childhood in Bitola
Битола. Детството го мина во Битола. and graduated at The Faculty of Philology
Основно и средно образование заврши in Skopje where he defended his master
во Битола, дипломира на Филолошкиот and doctorate thesis in the area of English
факултет во Скопје, каде магистрира и language and translation activity. He is full
докторира во областа на англискиот ја- time professor at the Faculty of Philology
зик и преведувачката дејност. Редовен in Skopje at the department of English lan-
професор е на Филолошкиот факултет во guage and literature professor of the course
Скопје, на Катедрата за англиски јазик и “Theory and practice of translation”. He has
книжевност. Член е на ДПМ од 1992 г., на been a member of DPM since 1992, member
ПЕН на Македонија, на Асоцијацијата на of PEN of Macedonia and member of Writ-
писателите за мир, Вашингтон, САД. ers Association of Peace, Washington, USA.
Има објавено голем број збирки пое- He has published large number of collec-
зија, раскази, романи и преведена лите- tions of poetry, stories, novels and translated
ратура од англиски на македонски јазик literature from English to Macedonian lan-
и обратно. guage and vice versa. He writes clearly, pure
Пишува јасно, чисто, со разбирлив with understandable and interesting style.
и интересен стил. Преведе преку 70.000 He has translated over 70.000 lines of Eng-
стихови од англиски на македонски и об- lish into Macedonian and vice versa among
ратно, меѓу кои 11 драми од В. Шекспир, which 11 plays of William Shakespeare,
„Загубениот рај“ од Џон Милтон, поезија “Paradise lost” by John Milton, poetry of
од Перси Шели, Џон Китс, Вилијам Блејк, P.Shelly, John Keats William Blake, John
Џон Дан, Вилијам Вортсворт, Т.С.Елиот и Donne, William Wordsworth, T.S Eliot and
многу други, како и делата на Кензебуро many others as well as the works of Kenze-
Ое, Тони Морисон и Дерик Волкот. burou Oe, Tony Morison and Derek Volkot.
Автор е на книгите „Речно улиште“ He is author of “River Beehive” ( stories
(раскази, 1981), „Ѓон“ (раскази, 1990), 1981), “Sole Leather” (stories1990), “Pole
„Скок со стап“ (раскази, 1994), „Трипол- Vault” (stories 1994), “Tripolian Gate” (sto-
ската капија“ (раскази, 1999), „Раскази ries 1999), “The Stories from the Sixth Floor”
од шести кат“ (раскази, 2003), „Пророкот (stories 2003); “The Prophet of Discountria”

58
од Дискантрија“ (роман, 2001), „Смртта ( novel 2001), “The Death of the Scrivener”
на дијакот“ (роман, 2002), „Мојот Скен- ( novel 2002), and “My Scanderbeg” ( novel
дербеј“ (роман, 2006), „Волшебното кот- 2006), “The Wonderful Pot” and “Other
ле и други бајки“ (книги за деца, 1995), Fairy Tales” ( book for children 1995) and
„Сиромавиот и чучурлигата“ (книги за “The Poor Man and the Skylark” ( book for
деца, 2000), „Нераспнати богови“ (есеи, children 2000), and translations “Uncruci-
1991), „Под Вавилон - задачата на преве- fied Gods” (the book of essays 1991), “Under
дувачот“ (докторат, 2000). Babel: the task of the translator” (doctorate
Добитник е на Рациновото признание 2002).
за книгата раскази „Скок со стап“, на на- He has been awarded with Racin recog-
градата „Стале Попов“ (2002) за романот nition for the book of stories “Pole Vault”,
„Смртта на Дијакот“, на наградата „Гри- “Stale Popov” prize (twice) for “The Death
гор Прличев“ (1996). of the Scrivener”(2002) and “My Scander-
beg”(2006), Grigor Prlicev prize(1996)

59
МИЦКОВИЌ MICKOVIK
СЛОБОДАН SLOBODAN

МИЦКОВИЌ, Слободан (1935- MICKOVIK, Slobodan (1935-2002)


2002), книжевен критичар, есеист, ро- literary critic, essayist, novelist, translator
мансиер, преведувач и професор. and professor.
Роден е во Битола на 18 јуни 1935 го- He was born in Bitola on 18 June 1935
дина, каде што и го започна своето об- where he started his education. Ever since
разование. Уште како ученик се истак- he was student he was promoted with love
нуваше со љубовта кон пишаниот збор. towards written word. He participated in
Учествуваше во работата на Литератур- the work of literary company at the High
ната дружина во гимназијата во Битола, school in Bitola together with Vera Stojces-
заедно со Вера Стојчевска Антиќ, Петар ka, Antik Petar, Boskovski Petre, and Petre
Бошковски, Петре М. Андреевски и др. M.Andreevski. He graduated at the Faculty
Дипломира на Филолошкиот факултет of Philology in Skopje. He started his work
во Скопје. Мошне рано ја започна своја- very early writing critics in the newspaper
та творечка дејност пишувајќи критики “Studenski zbor” Then, he worked as an edi-
во весникот „Студентски збор“. Потоа tor of the artistic literature at the publishing
работеше како уредник за уметничка ли- house “Misla” as well as at the Macedonian
тература во Издавачката куќа „Мисла“, National theatre. He was an editor of the
како и во Македонскиот народен театар. magazine “Razgledi”.After, the defense of
Беше уредник на списанието „Разгледи“. his doctorate (1984) titled “Poetry of Blaze
По одбраната на докторатот (1984) на Koneski” he was elected for a professor at the
тема „Поезијата на Блаже Конески“, бе- Faculty of Philology. On his working post at
ше избран за професор на Филолошкиот the department of Macedonian and Yugoslav
факултет. На работното место професор literature he gained his retirement. Among
на Катедрата за македонска и јужносло- his most promoted function, he was a man-
венска книжевност ја доживеа и својата ger at the Institute of Macedonian Literature
пензија. Меѓу истакнатите функции, беше president of the Board of Struga Poetry Eve-
и раководител на Институтот за македон- nings (one mandate).He was member of the
ска литература, претседател на Советот Macedonian Writers Association from 1965
на Струшките вечери на поезијата (еден and of the Macedonian PEN center. He died
мандат). Член е на Друштвото на писате- on 21 May 2002 in Skopje.
лите на Македонија од 1965 година и на Until the appearance of his first novel
Македонскиот ПЕН центар. Почина на 21 Slobodan Mickovik was known as a critic
мај 2002 година во Скопје. and essayist giving fertile work on the field

60
Сè до појавата на неговиот прв роман, of science for literature and literary critics.
Слободан Мицковиќ беше познат како From 1992 when he published the novel
критичар и есеист, плодно работејќи на “Aleksandar and the death”, he turned his
полето на науката за литература и кни- attention towards his artistic creational ex-
жевната критика. Од 1992 година, кога го pression by which he had his debut in Mac-
објави романот „Александар и смртта“, го edonian prose literature in his most mature
сврте вниманието кон својот уметнички years with all his literary theoretical and
творечки израз со што дебитираше во ма- critical experience. He had extraordinary
кедонската прозна литература во своите relation and style in the literary work; he
најзрели години, со сето свое книжевно- represented one of the most informed and
теоретско и критичко искуство. Посе- one of the most well-read theoreticians in
дуваше извонреден однос и стил во ли- our literature environment critic with feel-
тературното творештво, претставуваше ing, literary researcher and narrator who on
еден од најупатените и најначитаните те- Macedonian literature scene gave remark-
оретичари во нашата книжевна средина, able novels by which he became one of the
критичар со чувство, литературен истра- most important narrators of our time.
жувач и раскажувач кој на македонската Slobodan Mickovik is the author of the
книжевна сцена настапи со бележити ро- work “Thinking” (critics 1969), “Interpre-
мани, со што стана еден од најзначајните tations” (book of essays and critics 1973),
раскажувачи на нашево време. “Time of poem” (book of essays and critics
Слободан Мицковиќ автор е на делата: 1983), “Poet ideas of Koneski” (study 1986),
„Размислувања“ (критики, 1969), „Толку- “A word and talking”(studies, book of es-
вања“ (есеи и критики, 1973), „Време на says and critics 1990), “Aleksandar and the
песната“ (есеи и критики, 1983), „Поетски- death” (novel 1992), “To kill an apostle”
те идеи на Конески“ (студија, 1986), „Збор (novel 1994), “Channel” (novel 1994), The
и разбор“ (студии, есеи и критики, 1990), third generation (book of essays and critics
„Александар и смртта“ (роман, 1992), „Да се 1995), “Oh that Paris that drank the river” (
убие Апостол“ (роман, 1994), „Канал“ (ро- children and youth novel 1995), “History of
ман, 1994), „Трета генерација“ (есеи и кри- black love” (novel 1996), “Change of God”
тики, 1995), „Ах тој Париз што ја испи река- (novel 1998), “Literature flows” (book of
та“ (роман за деца и млади, 1995), „Историја essays and critics 1998), “The House of Ma-
на црната љубов“ (роман, 1996), „Промена zarena” (novel 2002), “King Marko” (novel
на Бога“ (роман, 1998), „Книжевни текови“ 2003), “That is that” (e-edition collection of
(есеи и критики, 1998), „Куќата на Мазаре- columns)
на“ (роман, 1999), „Самоубиецот“ (роман, He published two anthologies of Mac-
2002), „Крале Марко“ (роман, 2003), „Тоа е edonian poetry: “The poem of the land” (in
тоа“ (е-издание, збирка колумни). Russian language) and post war Macedonian
Има објавено и две антологии на ма- poetry (in Serbian language). His three nov-
кедонската поезија: „Песна на земјата“ els “Channel”, “History of black love” and
(на русински јазик) и „Повоена македон- “Change of God” represent old imagined

61
ска поезија“ (на српски јазик). Неговите part of there short novels connected by the
три романи „Канал“, „Историја на црната trilogy “The double period”.
љубов“ и „Промена на Бога“ претставува- He was awarded with “Dimitar Mitrev”
ат одамна замислена целост од три кратки prize that is allocated by the Macedonian
романи коишто ги обединува насловот на Writers Association for the critic view
трилогијата „Двојно доба“. “Word and talking”, Racin recognition for
Добитник е на наградите: „Димитар the novel “Aleksandar and the death”, the
Митрев“, што ја доделува Друштвото на first award by the publishing house “Zum
писатели на Македонија, за критичкиот pres” for the novel “Channel” novel of the
осврт „Збор и разбор“, „Рациново приз- year of “Utrinski vesnik” for “The House of
нание“ за романот „Александар и смрт- Mazarena” and others.
та“, прва награда на Издавачката куќа
„Зум-прес“ за романот „Канал“, роман на
годината на „Утрински весник“ за „Куќа-
та на Мазарена“ и други.

62
МУНДИШЕВСКА MUNDISEVSKA
ВЕЛЈАНОВСКА ВЕСНА VELJANOVSKA VESNA

МУНДИШЕВСКА ВЕЛЈАНОВСКА, MUNDISEVSKA VELJANOVSKA,


Весна, поет. Vesna, poet.
Родена е на 13 ноември 1973 г. во Би- She was born on 13 November 1973 in
тола. Основно и средно образование за- Bitola. She finished elementary and second-
врши во Битола. Своето универзитетско ary school in Bitola. She continued her uni-
образование го продолжи, исто така, во versity education also in Bitola at the Faculty
Битола, на Техничкиот факултет, каде of Technical Sciences where she graduated
дипломира на Графичкиот отсек. Рабо- at the graphic department. She works as a
ти како наставник по графички стручни teacher of graphic professional course at the
предмети во Средното општинско учи- Secondary Municipal School “Taki Daskalo”
лиште „Таки Даскалот“ - Битола. Bitola.
Уште од основното образование чле- Since her primary school she partici-
нуваше во литературни секции и органи- pated in literary sections and organizations
зации, а во 1993 и 1994 г. беше претседател and in 1993 and 1994 she was president of
на општинскиот огранок на Книжевната the Municipal branch of the literary youth of
младина на Македонија. Еден е од осно- Macedonia. She is one of the founders and
вачите и претседател (2000-2007) на Друш- president (2000-2007) of the Association of
твото за литература и култура „Развиток“ literature and culture “Razvitok”, Bitola. She
- Битола. Член е во Редакцијата на списа- is a member of the editorship of the magazine
нието за современо воспитание, образо- of modern education and lecturers”Vospitni
вание и настава „Воспитни кростопати“ krstopati” (publishing house Zvezda-Sko-
(Книгоиздателство „Ѕвезда“ - Скопје). pje). Parallel with her pedagogical work,
Паралелно со својата педагошка работа, she actively works on the field of literature.
активно работи и на полето на литера- She participated in the creation and she is
турата. Учествуваше во создавањето и е one of their members of several newspapers
член на редакцијата на повеќе весници и and magazines “Plima” (bulletin of Literary
списанија: „Плима“ (Билтен на Книжев- Youth of Macedonia), Graph press (bulletin
ната младина на Македонија), „Графо- of the students of the graphic section at DSU
прес“ (Билтен на учениците од графичка “Taki Daskalo” Bitola), “Grst” (school news-
струка при ДСУ „Таки Даскалот“ - Бито- paper), “Razgledi” (professional bulletin of
ла), „Грст“ (училишен весник), „Разгле- the teachers of SOU “Taki Daskalo”), “Izrek”
ди“ (стручен билтен на наставниците од (Bulletin of the Association for literature
СОУ „Таки Даскалот“), „Изрек“ (Билтен and culture, “Razvitok”- Bitola). She is a par-

63
на Друштвото за литература и култура ticipant of numerous culture manifestations
„Развиток“ - Битола). Учесник е на бројни “Young Struga” 1994 and 1996, “Il Vento
културни манифестации: „Млада Струга“ Della Pace” (The Winds of peace), Italy 2003
1994 и 1996 г., „Il Vento della Pace“ (Вет- “Heraclea poetry celebrations” Bitola, 2006,
ришта на мирот), Италија - 2003 г., „Хе- 2007 and 2008 “34 Karamanov poetry meet-
раклејски поетски свечености“ - Битола ings” Radovis 2007, The third native meet-
2006, 2007 и 2008 г., „34 Караманови по- ing of Bitola Writers of Macedonia, Bitola
етски средби“ Радовиш - 2007 г., „Трета 2008, “The eight Pelagonija culture research
роднокрајна средба на битолските писа- meeting” 2008.
тели од Македонија“ Битола - 2008г., „Ос- She is author of the research articles
ма пелагониска културно-научна средба“ published in magazines in the Republic of
- 2008г. Macedonia on the field of education and lec-
Автор е на шеесетина стручни трудо- turing, where she covered topics on the field
ви објавени во списанија во Република of Macedonian language and literature.
Македонија од областа на воспитанието, She is author of the poetry books “In the
образованието и наставата, во кои обра- dream a dream” (1994), “Unrest sun” (1997)
ботува теми од областа на македонскиот “A Day - a day and night” (1999), “Bird
јазик и литературата. scream” (2000), “Celestial sphere” (2001),
Автор е на книгите поезија: „Во сонот “Spirit vibrations” (2007) .
сон“ (1994), „Неспокојно сонце“ (1997), She has been honoured with: Award for
„Ден – денување“ (1999), „Птицоврик“ unpublished debut book poetry in edition
(2000), „Вонземски сводови“ (2001), „Виб- of “Alpha”- Literary Youth of Macedonia
рации на духот“ (2007). Skopje (1994), third award for the most
Добитник е на следните награди: На- successful unpublished poem Association
града за необјавена дебитантска книга of teachers –literary creators of Republic of
поезија во едицијата „Алфа“ - Книжевна Macedonia, Skopje (2005), the award “Kara-
младина на Македонија - Скопје (1994), manov” of unpublished book of poetry at 34
трета награда за најуспешна необјавена “Karamnov meetings” Radovis (2007)
песна - Здружение на просветните работ-
ници - литературни творци од Република
Македонија, Скопје (2005), наградата „Ка-
раманов“ за необјавена книга поезија на
34. Караманови средби, Радовиш (2007 ).

64
НАУМОВСКИ NAUMOVSKI
БРАНКО BRANKO

НАУМОВСКИ, Бранко, поет, рас- NAUMOVSKI, Branko, poet, narra-


кажувач, писател за деца и возрасни и но- tor, children and adult writer and journalist.
винар. He was born on 13 March 1941 in village
Роден е на 13 март 1941 г. во с. Дихо- Dihovo, Bitola. He finished primary school
во, Битолско. Основно образование завр- in his birthplace, Teachers school and Peda-
ши во родното место, Учителска школа и gogical academy in Bitola and Faculty of
Виша педагошка академија во Битола, а Philology graduated in Skopje at the Uni-
Филолошки факултет заврши во Скопје versity “St Cyril and Methodius”. He was a
на Универзитетот „Св. Кирил и Методиј“. teacher for certain period in village Dihovo
Извесно време учителствуваше во Дихо- and after that several years in village Orlanci,
во, а потоа неколку години во с. Орлан- Kicevo. He has lived for a longer period in
ци, Кичевско. Подолго време живее во Sydney Australia. With his arrival to Syd-
Сиднеј, Австралија. Со пристигнувањето ney 1970, he organized the first play group
во Сиднеј во 1970 година ја организира in the suburb Rockdale and under his direc-
првата драмска група во предградието на tion the plays “Immigrants” by Anton Panov
Рокдаел и во негова режија беа изведени and “Runaway bride” by Vasil Iljoski were
драмите „Печалбари“ од Антон Панов set on. In 1981 he became the first lecturer at
и „Бегалка“ од Васил Иљоски. Во 1981 the high school “Korga” (secondary school)
година станува прв предавач во гимна- and he was the first teacher of Macedonian
зијата „Корга“ (средно училиште) и е прв language of grandaunts- Macedonians who
наставник што на македонски јазик ја got the opportunity to be educated in Mace-
изведе првата генерација на матуранти - donian language. In 1986 he had a seminary
Македончиња кои добија можност да се for the teachers of Yugoslav languages (from
образуваат на свој мајчин јазик. Во 1986 former Yugoslavia) on the topic processing
година држи семинар за наставниците по of reading at VII grade and he had his lectur-
југословенските јазици (од поранешна Ју- ers in Macedonian language. He cooperated
гославија) на тема Обработка на лектира with many newspapers and magazines in R.
во VII одделение и своите предавања ги Macedonia and Australia. He has worked
држеше на македонски јазик. Соработу- for several years at the Multicultural centre
ваше во повеќе весници и списанија во of the Ministry of education of New South
Р. Македонија и во Австралија. Неколку Wells, preparing textbooks of Macedonian
години работеше и во Мултикултурниот language for the regular classes at primary
центар на Министерството за образова- schools. In 1988 he was elected for a secre-

65
ние на Нов Јужен Велс, изработувајќи tary of the Macedonian educational school
учебници по македонски јазик за редов- Board of New South Wells in Sydney. On the
ната настава во основните училишта. occasion, the happening Days of Macedo-
Во 1988 година беше избран за секретар nian culture in Cabramata, Sydney, Branko
на Македонскиот просветно-училишен Naumovski started the Macedonian ethnical
одбор на Нов Јужен Велс во Сиднеј. По school “St Clement Ohridski”.
повод одржувањето на Деновите на ма- He is a member of the Literary Associa-
кедонската култура во Кабрамата, Сиднеј, tion Grigor Prlicev from Sydney from 1981
Бранко Наумовски го отвори Македон- where for a certain period he was a member
ското етничко училиште „Св. Климент of the editorship of the magazine “Povod”.
Охридски“. In 1989 he was elected for a member of the
Член е на Литературното друштвото Macedonian Writers Association. In 1990
„Григор Прличев“ од Сиднеј од 1981 го- he became a member of the Macedonian
дина каде извесно време беше член на Ре- Journalist Association and from 2006 he was
дакцијата на списанието „Повод“. Во 1989 elected for corresponding member of the
година е примен за член на Друштвото на Macedonian Scientific Association Bitola.
писателите на Македонија, во 1990 годи- He is promoted on the field of journalism.
на станува член на Здружението на нови- He has been a special correspondent for sev-
нарите на Македонија, а од 2006 година е eral years for the magazine “Macedonia” and
примен за дописен член на Македонското the Immigrant Society of Macedonia from
научно друштво - Битола. Се истакнува Sydney, correspondent of “Bitolski vesnik”
и на полето на новинарството. Некол- and “Makedonija ekspres” from Sydney.
ку години беше специјален дописник на He was a radio presenter at the Macedonian
списанието „Македонија“ на Матицата на radio station” Sydney Macedonia” and for
иселениците на Македонија, од Сиднеј, more than three years of the Macedonian ra-
дописник на „Битолски весник“ и на „Ма- dio station “Radio Luna”.
кедонија експрес“ од Сиднеј. Една година He is the author of the books: “The guard
беше радиоводител (спикер) на македон- of children memories” (stories for children
ската радио станица „Сиднеј Македонија“ 1985), “Time for memory (poems for chil-
и повеќе од три години на македонската dren 1986), “Turn back the time” (poems
радио станица „Радио Луна“. 1990), “The Shot star” (poems 2006), “The
Автор е на книгите: „Чувар на де- word our Macedonian” (textbook 2006),
тските спомени“ (раскази за деца, 1985), “Saint seniors” (poems 2007).
„Време за спомен“ (песни за деца, 1986), He has been awarded with three first,
„Вратете ми ги времињата“ (песни, 1990), five second and one third prize for literary
„Прострелана ѕвезда“ (песни, 2006), „Збо- achievements at the traditional anonymous
рот наш македонски“ (учебник, 2006), competition that is organized by PLD “Grig-
„Свети синори“ (песни, 2007). or Prlicev” from Sydney, Australia, winner
Добитник е на три први награди, пет of the award of DPM for the poem at the
втори и една трета награда за литератур- International manifestation “The holiday of

66
ни остварувања на традиционалниот ано- linden” 2006, Skopje and the winner of the
нимен конкурс што го организира МЛД highest municipal recognition the award “4
„Григор Прличев“ од Сиднеј, Австралија, November” 2006 for the collection of poems
добитник е на наградата на ДПМ за песна “Shot star”.
на Меѓународната манифестација „Праз- Macedonian Immigrant Society awarded
ник на липите“, 2006 година - Скопје и him with “Gold wreath” for his contribution
добитник е на највисокото општинско on the field of social, educational and culture
признание, наградата „4 Ноември“ 2006 activity in Australia 1997 and he is also win-
година, за збирката песни „Прострелана ner of the prestige award “Immigrant letter”
ѕвезда“. for the most successful poet from the Di-
Матицата на иселениците на Македо- aspora.
нија го одликува со „Златен венец“ за не-
говиот придонес на полето на општестве-
ната, просветната и културната дејност во
Австралија, 1997 година и добитник е на
престижната награда „Иселеничка грамо-
та“ за најуспешен поет од дијаспората.

67
НЕДЕЛКОВСКИ NEDELKOVSKI
КИРЕ KIRE

НЕДЕЛКОВСКИ, Кире, поет. NEDELKOVSKI, Kire, poet.


Роден е на 28 септември 1954 г. во Би- He was born in Bitola where he gradu-
тола, каде што завршува Педагошка Ака- ated at the Pedagogical Academy, depart-
демија – група Mакедонски и српскохрват- ment Macedonian and Serbian –Croatian
ски јазик. Објавува поезија од 1972 г., а од language. He published poetry from 1972
1981 г. (па неколку години по ред), беше and from 1981 (several years in a roll) he
уредник во списанијата „Развиток“, „Сто- was editor of the magazines “Razvitok”,
жер“ и „Раст“. Член е на Друштвото на “Stozer” and “Rast”. He has been a member
писателите на Македонија од 1989 г., а мо- of the Macedonian Writers Association form
ментално е секретар во истото. Застапуван 1989 and at the moment, he is its secretary.
е во повеќе избори и антологии, а дел од He is present in many elections and antholo-
неговите песни се преведени на англиски, gies and part of his poems are translated in
француски, руски, турски, српски и други English, French, Russian, Turkish, Serbian
јазици. Меѓу неговите дела се вбројуваат: and other languages. Among his works
„Потреси“ (поезија, 1982), „Прав“ (поезија, there are: “Concussions”(poetry 1982),
1986), „Слоеви“ (поезија, 1989), „Душа“ (по- “Dust”(poetry 1986), “Layers”(poetry 1989),
езија, 1992), „Некои нешта“ (поезија, 1994), “Soul” (poetry 1992), “Some things”(poetry
„Безмерно“ (поезија, 1997), „Излегување од 1994), “Infinite”poetry(1997), “Exit from
времето“ (поезија, 1999), „Чуда“ (двојазичен the time”(poetry 1999), “Wonders (two
поетски избор, на македонски и арoмански, language poet election in Macedonian and
2000), „Откопано вино“ (двојазичен по- Aromanian, 2000), “Uncovered vine” (two
етски избор, на македонски и француски, language poet election in Macedonian and
2000), „Судбини и соништа“ (поезија, 2004), French 2000), “Destinies and dreams” (po-
„Чест“ (поезија, 2008). etry 2004), “Honour” (poetry 2008).
Добитник е на следните награди: He has been honoured with the follow-
„Книжевна младина“ (1982), „Млад бо- ing awards “Literary youth (1982), “Young
рец“ (1986), „Смедеревска поетска есен“ fighter” (1986), “Smederevo poetry au-
(1987), „Ѓурѓа“ (1992) и „Празник на ли- tumn”(1987), “Gurga” (1992) and “Holiday
пите“ (III награда, 2000). Учествуваше of the Linden”(III award 2000). He has par-
повеќе пати на Струшките вечери на пое- ticipated several times at Struga Poetry Eve-
зијата, како и на овогодишниот фестивал. nings as well on this year festival.He publish-
Често објавува и во периодиката во Ма- es regularly and in periodicals in Macedonia
кедонија и странство. and abroad.

68
НИКОЛЕСКИ NIKOLESKI
ВАНЧО VANCO

НИКОЛЕСКИ, Ванчо (1912-1980), NIKOLESKI, Vanco (1912-1980)


романсиер, раскажувач и поет. Припаѓа на novelist, narrator and poet.He belongs to
првата генерација македонски писатели за the first generation of Macedonian children
деца, генерација што во литературата влезе writers, generation that entered in the litera-
непосредно по ослободувањето. ture directly after the liberation.
Ванчо Николески е роден на 10 јуни Vanco Nikoleski was born on 10 June
1912 година во с. Црвена Вода, Дебарца, 1912 in the village Crvena Voda, Debarca,
Охридско. По завршувањето на основно- Ohrid. After he finished elementary school
то училиште во родното место, гимназија in his birth place, he studied high school
учеше во Охрид, а Учителска школа во in Ohrid and Teacher school in Skopje. He
Скопје. Неколку години учителствуваше was a teacher for several years in villages
во селата низ Македонија (Белчишта, Ко- throughout Macedonia (Belcista, Kosel and
сел и др.). Тој е еден од првите учители на other). He is one of the teachers of Mac-
македонски јазик во селата на ослободена edonian language in the villages of liberated
Дебарца за време на бугарската окупација Debarca, during the Bulgarian occupation of
на Македонија во Втората светска војна. Macedonia in the Second World War. That
Тоа е време кога за еден изговорен ма- is the period when for a single spelled word
кедонски збор се одеше в затвор и време one would go to jail and time when there
кога не постоеја планови и програми за were no syllabus and Nikoleski himself took
настава, а Николески самиот ја презеде the hard resposible and noble work to write
тешката, одговорна и благородна работа text in native languge and gave lectures. Af-
да пишува текстови на мајчин јазик и со ter the liberation he worked as a journalist
нив да држи настава. По ослободување- and editor of children newspapers “Titiov
то работеше како новинар и уредник pioner” and “Pionerski vesnik” as well as in
во весниците за деца „Титов пионер“ и children programs of Radio Skopje and Ra-
„Пионерски весник“, како и во детските dio- Bitola. Significant part of his working
емисии на Радио-Скопје и Радио-Битола. life he passed in Bitola as promoted teacher
Значаен дел од својот работен век поми- and pensioner. His life and creational path
на во Битола како истакнат просветен he ended in Ohrid on 15 April 1980.
работник и пензионер. Својот животен Ever since he was a student and young
и творечки пат го заврши во Охрид на 15 teacher, he wrote poems for children and
април 1980 година. published them in the newspapers “Uciteljski
podmladak”(Uzice) and “Pravda” (feuilleton

69
Уште како ученик и млад учител пи- for children Belgrade) as well as in the maga-
шуваше песни за деца, објавувајќи ги во zine “Venac” of Jeremija Zivanovik (Bel-
весниците „Учитељски подмладак“ (Ужи- grade). He was a pioneer in writers waters
це) и „Правда“ (подлисток за деца, Белг- going forward and in front of the young gen-
рад), како и во списанието „Венац“ на Је- erations who expected books in their mother
ремија Живановиќ (Белград). Пионерски language. In the period from 1945 to 1960 he
влезе во писателските води, излегувајќи was the most present Macedonian author in
£ во пресрет на младите генерации кои children literature. Children and the child-
очекуваа дела на мајчиниот македонски hood were his constant inspiration. Children
јазик. Во периодот од 1945 до 1960 година newspapers, textbooks and the most famous
тој беше најприсутниот македонски автор anthologies of Macedonian children litera-
во детската литература. Децата и детство- ture are enriched with the wonderful poems
то беа негова постојана инспирација. Дет- and stories of this fertile author. His first
ските весници, читанките и најпознатите collection of poetry in Macedonian language
антологии на македонската литература за “Macedonian child’ made great impact to
деца се збогатени со прекрасните песни the poetry of the first generation showing
и раскази на овој плоден творец. Првата them how national fortune and tradition
негова збирка песни на македонски јазик, can be connected to the modern creation in
„Македонче“, изврши големо влијание на Macedonian literature. He was a member of
поетите од првата генерација, покажу- the Macedonian Writers Association from
вајќи им како може народното творештво 1950.
и традиција да се поврзат со современо- Nikoleski is author of the books: “Mac-
то творење во македонската литература. edonian child” (first collection of chil-
Член беше на Друштвото на писателите dren poetry in Macedonian language,
на Македонија од 1950 година. 1946), “School bell” (poems 1947), “First
Николески е автор на делата: „Маке- joy” (poems 1947), “Mice” (poem1947),
донче“ (прва збирка песни за деца на ма- “Grand mum spindle”(poems 1948),
кедонски јазик, 1946), „Школско ѕвонче“ “By the fire”(poems 1948), “Grandfather
(песни, 1947), „Прва радост“ (песни, 1947), stories”(poems 1950), ”Colorful bag (po-
„Мице“ (поема, 1947), „Бабино вретенце“ ems 1950), “My country” poems(1950),
(песни, 1948), „Крај огниште“ (песни, “My village”(poems 1950), ” Strange world”
1948), „Дедови приказни“ (песни, 1950), (poems 1952), “Miraculous pipe”, My day (
„Шарено торбиче“ (песни, 1950), „Татко- picture-book 1952), “Get up Kole”(poems
вина“ (песни, 1950), „Моето село“ (песни, 1952), “Brothers company” (stories and fairy
1950), „Чуден свет“ (песни, 1952), „Чу- tells), “Forty thousand blinded” (historical
дотворен кавал“ (раскази, 1952), „Мојот poem for the period of Czar Samuil 1954),
ден“ (сликовница, 1952), „Стани, Коле“ “Stories and fairy tells for children” (1955),
(песни, 1952), „Братска дружба“ (приказ- “Strange events” (stories 1958), “The magic
ни и бајки за деца, 1953), „Четиринаесет pack saddle” (novel 1959),Cveta bothers
илјади ослепени“ (историска поема за me (picture-book 1960) “Stories for my vil-

70
Цар Самоил, 1954), „Приказни и бајки lage” (stories 1964), “Goce Delcev”(novel
за деца“ (1955), „Чудни случки“ (раска- 1964), “Strange grandfather” poems(1964),
зи, 1958), „Волшебното самарче“ (роман, “Under the unfurled flag”(novel 1967),”Sto-
1959), „Цвета смета“ (сликовница, 1960), ries of the magic house”(tales 1970), “The
„Приказни од моето село“ (раскази, 1964), little hunter”(stories 1970), ”Stanko sleepy
„Гоце Делчев“ (роман, 1964), „Чуден де- boy”(poems 1972), “Star nights”(poems
до“ (песни, 1964), „Под виорното знаме“ 1973), “Racko the weeper”(poems 1973),
(роман, 1967), „Приказни од волшебната “Bloody years”(chronicle –novel), “Live
куќичка“ (раскази, 1970), „Малиот ловец“ book”(stories 1978).
(раскази 1970), „Станко спанко“ (песни, At NUUB “St Clement Ohridski” Bitola
1972), „Ѕвездени вечери“ (песни, 1973), Nikoleski left many manuscripts which are
„Рачко плачко“ (песни, 1973), „Крвави witnesses for his fertile work as well as for
години“ (хроника-роман), „Жива книга“ his collection activity of Macedonian na-
(раскази, 1978). tional poems from the surrounding of De-
Во НУУБ „Св. Климент Охридски“ barca. Some of those manuscripts are taken
- Битола, Николески остави повеќе ра- poems and stories not published previously
кописи кои сведочат за неговото плодно and they are put in the book “Poems from
творештво, како и за неговата собирачка manuscript to a book” (poetry 2008).
дејност на македонски народни песни од His books have been translated in many
околината на Дебарца. Од тие ракописи Slavic languages and he himself translated
издвоени се песни, поеми и приказни во from Serbian and Russian language. (Jovan
стихови кои досега не се објавени и смес- Jovanovik Zmaj, Vitalij Bjanki and others).
тени се во книгата „Песни, од ракопис до He was recipient of several awards among
книга“ (поезија, 2008). which the most important are “Clement
Неговите дела се преведувани на по- Ohridski”, “Young generation” (1969) “Cou-
веќе словенски јазици, а и самиот се зани- rier” (Maribor), “11 October”, “Zmaj award”
маваше со преведување од српски и руски and others.
јазик (Јован Јовановиќ Змај, Виталиј Бјан-
ки и др.).
Добитник е на неколку награди, меѓу
кои најзначајните се: „Климент Охрид-
ски“, „Младо поколение“ (1969), „Курир-
че“ (Марибор), „11 Октомври“, „Змаева
награда“ и др.

71
ОСМАНЛИ OSMANLI
ТОМИСЛАВ TOMISLAV

ОСМАНЛИ, Томислав, сценарист, OSMANLI, Tomislav, script writer,


драматург, критичар и новинар. play writer, critic and journalist.
Роден е на 25 октомври 1956 г. во Би- He was born on 25 October 1956 in Bi-
тола. Дипломираше на Правниот факул- tola. He graduated at the Faculty of Law in
тет во Скопје, во 1982 г. Неговото прво Skopje in 1982. His first employment was in
вработување беше во весникот „Млад бо- “Mlad Borec”. He worked for the newspa-
рец“. Работеше во весниците: „Комунист“, pers “Komunsit” and “21” and “Nova Make-
„21“ и „Нова Македонија“. Последен не- donija”.His last and the fourth his engage-
гов ангажман е во „ТВ Телма“, како одго- ment is in TV Telma as executive editor of
ворен уредник на Културно-уметничката the Culture artist program. He is a member
програма. Член е на ДПМ, на Македон- of DPM, member of the Macedonian PEN
скиот ПЕН и на неговото Претседател- and a member of its presidentship. He is a
ство. Исто така член е и на тричлената Ре- member of three member editorship of the
дакција на списанието „Macedonian PEN“. magazine Macedonian PEN. He is author of
Автор е на 15 книги, драмски текстови, 15 books drama texts, scripts, prose theory
сценарија, проза, теорија на медиумите, of the media essays and publications. His
есеи и публицистики. Негови авторски author creations are published in English,
творби се објавени на англиски, полски, Polish, Albanian, Serbian-Croatian, Greek
албански, српски, хрватски, грчки и ро- and Romanian. He has published publica-
мански јазик. Објавуваше публицистички tion and theoretical texts in almost every
и теоретски текстови во речиси сите ма- Macedonian and larger number of ex-Yugo-
кедонски и во голем број екс-југословен- slav magazines.
ски списанија, во разни енциклопедии и The theoretical study “The film and the
на бројни интернет страници. political” in the national film history has
Теоретската студија „Филмот и поли- been ratified as a first book dedicated to the
тичкото“ во националната филмска исто- seventh art in Macedonia and at the same
рија е забележана како прва книга посве- time the first book of film politics in Yugo-
тена на Седмата уметност во Македонија, slavia.
а истовремено и прва книга на тема филм- Other books where he is signed as author
политика во поранешна Југославија. are: “Skopje diptych”(scripts 1992), “Medi-
Други книги зад кои е потпишан ка- um that misses”(urban essays 1992), “Hear-
ко автор се: „Скопски диптих“ (сцена- ings very late at night”(political essays 1993),
рија, 1991), „Медиумот што недостасува“, “Butterfly of the childhood”(stories 1993),

72
(урбани есеи, 1992), „Ослушнувања во “Two in one” (play in Macedonian and Eng-
глуво доба“ (политички есеи, 1993), „Пе- lish and a comic 1995), “New czar” (Christ-
перутката на детството“ (раскази, 1993), mas mystery first play with Bible content in
„Двајца во еден“ (пиеса, 1995), „Новиот Macedonia 1998), “Stars above Skopje” (play
цар“ (театарска пиеса, 1998), „Ѕвезди- 2000), “Violet lights and shadows”(stories
те над Скопје“ (пиеса, 2000), „Виолетни 2001), “Path for Paramaribo” (play 2003),
светлини и сенки“ (раскази, 2001), „Пат “Stories from Skopje” (stories 2005), “Apoc-
за Парамарибо“ (драма, 2003), „Приказни alyptical comedy” (play 2006), “People
од Скопје“ (раскази, 2005), „Апокалип- meanwhile” (three scripts of different gen-
тична комедија“ (драма, 2006), „Луѓе од res 2008), “Light for Hanukah” (Judea Bal-
меѓувреме“ (три сценарија од различни kan stories and short novels 2008). From his
жанрови, 2008), „Светилка за Ханука“ pen there are also the anthological stories:
(јудео балкански раскази и новели, 2008). “Skopje stories” (1996) “Day for Skopje”
Од неговото перо произлегоа и антологи- (1998), “Model” (2001), “Czar cut” (edition
ските раскази: „Скопски раскази“ (1996), on Internet 2001). He also has feature length
„Ден за Скопје“ (1998), „Макета“ (2001), film scripts “People without address”(1976),
„Царски рез“ (издание на интернет, 2001). “Stars of 42” (1984), Skopje Dreams (1987),
Негови се и долгометражните играни сце- “Stars without trembling”(2000), “Snake flies
нарија: „Луѓе без адреса“ (1976), „Ѕвездите in the sky” (1999) realized as “Stubborn” in
на 42-та“ (1984), „Скопски сновиденија“ (2006), “On the occasion of Manaki” (docu-
(1987), „Ангели на отпад“ (1987), „Ѕвезди mentary project 2007). He also writes plays
без трепет“ (2000), „Смок лета по небото“ and scene projects “Saloon Bume” (satirical
(1999), „По повод Манаки“ (домумента- comedy 1987), “Memento for a city” (multi-
рен проект, 2007). Исто така пишува и media history 1993), “Unrest shadows” (film
пиеси и сценски проекти: „Салон Бумс“ cabaret 1993), “Both in one” (chamber play
(сатирична комедија, 1987), „Мементо 1995), “Lights in nights” (play 1997), “New
за еден град“ (мултимедијална повест, czar” (Christmas mystery 1998),”Apoca-
1993), „Немирни сенки“ (филмско каба- lyptical comedy “(lyrical grotesque, 1999),
ре, 1993), „Светулки во ноќта“ (драма, “Techno star” (play 2000), “One more sky”
1997), „Новиот цар“ (божиќна мистерија, (2000/2002), “Path to Paramaribo” (play
1998), „Апокалиптична комедија“ (лирска 2002).
гротеска, 1999), „Техно ѕвезда“ (драма, He has been honored with large number
2000), „Уште едно небо“ (2000/2002). of awards and recognitions among which
Добитник е на голем број награди и при- the most important are: twice winner of the
знанија, меѓу кои позначајни се: двапати prize “13 November” for the script “Stars of
е добитник на наградата „13 Ноември“ за 42” (1987) and for long term drama activity;
сценариото „Ѕвездите на 42-та“ и за по- three recognitions on competitions on MTV
веќегодишна драматуршка дејност, три for feature length films, second prize for the
признанија на конкурси на МТВ за долго- script “People without an address” (1976),
метражни играни сценарија, втора награ- first prize for the script “Stars of 42” (1987)

73
да за сценариото „Луѓе без адреса“ (1976), the purchased award for the script “Skopje
прва награда за сценариото „Ѕвездите на dreams”(1987), medallion of NOMSM for
42-та“ (1987), откупната награда за сцена- journalism and activity by the newspaper
риото „Скопски сновиденија“ (1987), пла- “Mlad Borec” (1986), the award for journal-
кета на NOMSM за новинарство и дејност ism “Krste P.Misirkov” (1992), first award
од весникот „Млад борец“ (1986), награ- for critics allocated for his analyses of the
дата за новинарство „Крсте П. Мисирков“ film “Skin” by Liljana Kavani (1986), first
(1992), прва награда за критика доделена prize at the competition by the Foundation
за неговата анализа на филмот „Кожа“ “SOROS” for script for creation of inter-
од Лилијана Кавани (1986), прва награда ethnical medium campaign “Together to the
на конкурсот на Фондацијата „Soros“ за hope” (1993), third and the only one award
сценарио за осмислување интер-етничка for the script of TV film” Snake flies on the
медиска кампања „Заедно до надежта“ sky” (1999). For"Photos of Aunt Rashela" on
(1993), трета (и единствена) награда за 11 March 1999, he was solemnly awarded
сценариото на ТВ филмот „Смок лета по with the first prize on the competition of
небото“ (1999). За „Сликите на тетка Ра- MANU for the story without limits: rap-
шела“, на 11 март 1999 свечено му беше proachment of people and cultures. He has
доделена првата награда од Конкурсот received the first award at the competition at
на МАНУ, за расказ без ограничување, на The Festival of Monodrama in Bitola for the
тема: Зближување на народите и култури- monodrama ”One more sky” (2002) .
те. Добитник е и на прва награда на кон-
курсот на Фестивалот на монодрамата во
Битола, за монодрамата „Уште едно небо“
(2002).

74
ПАВЛОВСКИ PAVLOVSKI
БОЖИН BOZIN

ПАВЛОВСКИ, Божин, академик, PAVLOVSKI, Bozin, academic, fa-


прозаист, романсиер, есеист, еден од mous Macedonian writer, narrator and nov-
најпреведуваните македонски писатели elist one of the most translated Macedonian
на странски јазици. writers in foreign languages.
Роден е на 7 јануари 1942 г. во Жван, He was born in v.Zvan Demir Hisar. He
Демирхисарско. Средно образование за- finished his secondary education in Bitola,
врши во Битола. Дипломираше на Фило- graduated at the Faculty of Philosophy in
лошкиот факултет во Скопје на групата Skopje, department History of literature
Историја на книжевностите на народите of the people of SFRY. He worked as a vet,
на СФРЈ. Работеше како ветеринар, нови- journalist in “Trudbenik”, “Mlad borec” and
нар во „Трудбеник“, „Млад борец“ и „Но- “Nova Makedonija”, film critic, editor, and
ва Македонија“, филмски критичар, уред- manager of the publishing house “Misla”
ник и раководител на издавачката куќа in Skopje. Bozin Pavlovski in 1965 founded
„Мисла“ во Скопје. Божин Павловски во the publishing house “Misla” which un-
1965 г. ја основа издавачката куќа „Мис- der his management in a period of 25 years
ла“ која под негово раководство, во пери- will achieve impressive results in total af-
од од 25 години, ќе оствари импресивни firmation of the Macedonian literature. He
резултати во севкупната афирмација на accomplished longer studies in Australia
македонската литература. Оствари подол- (which twenty years later will become his
ги студиски престои во Австралија (која second country), United States of America
дваесет години подоцна ќе стане и него- (twice) and the river Nile in Egypt (three
ва втора татковина), Соединетите Аме- times). In 1992 in Melbourne and Sydney
рикански Држави (два пати) и на реката (Australia, Europe, America which issued
Нил во Египет (три пати). Во 1992 г. во the newspapers “Denes” and “Makedonija
Мелбурн и Сиднеј (Австралија) ја осно- denes” which are encountered among the
ва издавачката корпорација АЕА – Авс- most influential ethnical newspapers in Aus-
тралија, Европа, Америка, која ги издава tralia, USA and Canada. From 1996 he is
весниците „Денес“ и „Македонија денес“, the executive editor of the publishing house
кои се вбројуваат меѓу највлијателните “Matica Makedonska” from Skopje. He is a
етнички весници во Австралија, САД и member of the Macedonian academy from
Канада. Од 1996 г. е главен уредник на 1988. He has been member of DPM from
кногоиздателството „Матица македон- 1964.He permanently lives in Melbourne,
ска“ од Скопје. Член е на Македонската Australia and Skopje, Macedonia.

75
академија на науките и уметностите од He is author of appreciated novels (“Mi-
1988 г. Член е на ДПМ од 1964 г. ladin from China”, “Blows” by which the
Перманентно живее во Мелбурн, Авс- scripts for the films “Australia, Australia”,
тралија и Скопје, Македонија. “West Aust” were shot, translated and pub-
Автор е на пет високо оценети рома- lished in many European languages and
ни („Миладин од Кина“, „Дува“, по чие decorates with many respected literary inter-
сценарио е снимен филмот „Австралија, pretations, “The red hypocrite”, “Eagle owl
Австралија“, „Вест Ауст“, преведен и обја- neighbors”) two books of stories, travelogue
вен на повеќе европски јазици и закитен “The Macedonian of that side of the equa-
со бројни и авторитетни книжевни тол- tor”. He writes scripts. His works are holders
кувања, „Црвениот хипокрит“, „Уткини of many awards and recognitions.
соседи“), две книги раскази, патописот In his works Bozin Pavlovski is preoccu-
„Македонците отаде Екваторот“. Пишува pied with Macedonian contemporary times
и сценарија. Неговите дела се носители на and his literature represents artistic images
повеќе награди и признанија. of the social, political and spiritual situation
Во своите дела Божин Павловски е of our time, tightly connecting with the des-
преокупиран со македонската совреме- tiny of the Macedonian human .
ност и неговата литература претставува Bozin Pavlovski is one of the most trans-
една од сеопфатните уметнички слики lated Macedonian writers in foreign lan-
на социјалната, политичката и духовната guages His works are translated in English,
ситуација на нашето време, цврсто повр- Russian, Serbian, Italian, Romanian, Alba-
зувајќи се со судбината на македонскиот nian, Slovenian and etc For his work there
човек. are published essays, studies and critics in
Божин Павловски е еден од најпреве- the country and abroad.
дуваните македонски писатели на стран- The novels of Bozin Pavlovski achieved
ски јазици. Неговите дела се преведени Macedonian and international affirmation
на англиски, руски, српски, италијански, not only by the high press run which was
романски, албански, словенечки и др. За interesting for a great number of audience,
неговото творештво се објавени есеи, сту- but also by the extraordinary interpretations
дии и критики во земјата и во странство. by the most famous critics from the country
Романите на Божин Павловски оства- and the world. His stories are represented in
рија македонска и меѓународна афирма- all anthologies of Macedonian story.
ција, како по високите тиражи што заинте- He is author of the books “Play with love”
ресирале бројна читателска публика, така и ( novel 1964), “Fantasti” (tales 1964) “Mila-
по извондредните толкувања на најпозна- din from China” (novel I part 1967),“Lud-
тите критичари од земјата и од странство. isti” (tales 1964), “Miladin from China” (II
Неговите раскази се застапени во сите ан- part 1968), “Macedonians behind the equa-
тологии на македонскиот расказ. tor” (reportage, prose 1971) , “Blows” (novel
Автор е на книгите: „Игра со љубов“ 1973), “Australia, Australia” (script for
(роман, 1964), „Фантасти“ (раскази, 1964), documentary film) 1975, “West Oust” novel

76
„Миладин од Кина“ (роман, I дел, 1967), 1978, “The red hypocrite” (novel 1984)”
„Лудисти“ (раскази, 1967), „Миладин од Owl neighbors”(novel 1987), “Return of the
Кина“ (роман, II дел, 1968), „Македон- tales” (novel 1989),”Duva and the flea”(novel
ците зад Екваторот“ (патописна проза, 1997) “Movable graves”(novel 1998), “Trav-
1971), „Дува“ (роман, 1973), „Австралија, elling with the beloved” (novel 2000), “Egypt
Австралија“ (сценарио за документарен dreamer”(novel 2001), “Back to the brain”
филм, 1975), „Вест Ауст“ (роман, 1978), ( journalist essays 2003),”Lost in Paradise
„Црвениот хипокрит“ (роман, 1984), „Ут- garden” (novel 2004), “Macedonian Agony”
кини соседи“ (роман, 1987), „Враќање во 2004, “The smells of the wet nurse”(novel),
сказните“ (роман, 1989), „Дува и болва- “The beauty and the Maroder”(novel 2006),
та“ (роман, 1997), „Подвижни гробови“ “Winter in summer”(novel 2007).
(роман, 1998), „Патување со љубената“ His works are holders of many awards
(роман, 2000), „Египетска сонувалка“ (ро- and recognitions that he has been honoured
ман, 2001), „Роман за моето заминување“ with the awards such as Racin recognition,
(2003), „Назад кон разумот“ (новинарски 11th October, “Stale Popov”, “Goce conven-
есеи, 2003), „Изгубени во рајската гради- tion”, “Koco Racin” and the international
на“ (роман, 2004), „Агонијата на Маке- Mladost.
донија“ (2004), „Мирисите на доилката“ He won The Inter Balkans literary award
(роман, 2005), „Убавицата и Мародерот“ (Thessalonica, Greece 2002).This year (2008)
(роман, 2006), „Зима во лето“ (роман, Bozin Pavlovski was awarded with the most
2007). valuable state award 11th October for life
Неговите дела се носители на повеќе achievement on the field of culture and art.
награди и признанија. Добитник е на
наградите: „Рациново признание“, „11
Октомври“ за романот „Вест Ауст“, на-
градите „Стале Попов“, „Железница Си-
сак“ и „Кочо Рацин“ за романот „Утки-
ни соседи“, „Гоцева повелба“ за романот
„Враќање во сказните“ и Меѓународната
награда „Младост“.
Добитник е на Интербалканската кни-
жевна награда (Солун, Грција, 2002 г.).
Оваа година (2008) Божин Павловски е
добитник на највисоката државна награ-
да „11 Октомври“ за животно дело во об-
ласта на културата и уметноста.

77
ПАНОВСКИ PANOVSKI
ДОНЕ DONE

ПАНОВСКИ, Доне (1935-1997), ли- PANOVSKI, Done(1935-1997) liter-


тературен критичар и историчар, есеист и ary critic, historian, essay writer and activist
доајен во битолското новинарство. in Bitola journalism.
Роден 1935 г. во с. Буф, Леринско, He was born in v.Buf in 1935, Lerin,
Егејскиот дел од Македонија. Основно и Aegean part of Macedonia. He finished his
средно образование заврши во Битола. primary and secondary education in Bitola,
Дипломираше на Филозофcкиот факул- graduated at the Faculty of Philosophy in
тет во Скопје, на отсекот Историја на Skopje, at the department History of litera-
книжевностите на СФРЈ, во 1974 г. tures of SFRY in 1974.
Својот работен век го помина како He passed his working century as jour-
новинар во „Битолски весник“ од негово- nalist in “Bitolski vesnik” from its founda-
то основање, еден е од покренувачите на tion and he was one of the initiators of the
списанието „Развиток“ од основањето и magazine “Razvitok” from its foundation
негов долгогодишен главен уредник. Бе- and it was its long-term executive editor. As
ше дописник на српски, хрватски и сло- a professional journalist he was correspond-
венечки весници, редовен дописник на ent in Serbian, Croatian and Slovenian lan-
в. „Нова Македонија“ и дописник на бел- guage. He was full time correspondent of
градска „Политика“. “Nova Makedonija” and correspondent of
Тој е автор со изразита творечка кре- Belgrade “Politika”.
ација и со потенцијал од огромно литера- He was author with expressive creation
турно познавање. Со книжевна дејност, and with huge literary potential knowledge.
најпрво, започна со песни за деца и за Firstly, he started with children and adults
возрасни, а потоа брзо се преориентира poems and then he fast reoriented to the
на книжевната критика, есејот и книжев- literary critic essay and literary history, by
ната историја со што стана познат во маке- which he became famous in the Macedonian
донската книжевност. literature.
Доне Пановски воспостави врски со Done Panovski established connections
многумина писатели, љубители на лите- with many writers, literary lovers not only
ратурата, не само во градот, туку низ це- in the city, but through out our country and
лата наша земја и пошироко. wider.
Пановски има објавено над 500 кни- Panovski published over 500 literature
жевни критики во литературната пери- critics in the literature and newspapers and
одика и весниците, дванаесетина само- twelve independent books on the field of the

78
стојни книги од областа на литературната literary critics and more than 15 manuscripts
критика и повеќе од 15-тина ракописи which were not published.He participated
кои не се објавени. Учествуваше на голем in large number of scientific symposiums
број научни симпозиуми и собири. Почи- and meetings He died in 1997 in Bitola.His
на 1997 г. во Битола. work from the literary critics is translated
Негови трудови од литературната in Polish, Czech, Serbian and German lan-
критика се преведени на полски, чешки, guage.
српски и германски јазик. He is author of the books “Evaluations”
Автор е на книгите „Вреднувања“ (critics 1967), ”Impressions”(critics1970),
(критики, 1967), „Импресии“ (критики, “Literary portraits”(views1975), “Literature
1970), „Литературни портрети“ (огледи, records”(critics1981), “ The writers for
1975), „Литературни записи“ (критики, Ilinden”(literary views 1983), Rajko Zinzi-
1981), „Писателите на Илинден“, (кни- fov (views,1983) “Ilinden reflections” 1990,
жевни огледи, 1983), „Рајко Жинзифов“ Touches and rapprochement(critics 1990)
(огледи, 1983), „Илинденски одгласи“ “Textbooks writers and reformers”, “Reflec-
(1990), „Допири и доближувања“ (крити- tions” 1990, and “Literary studies”(1996),
ки, 1990), „Учебникари и просветители“ “Buf and its people”(monograph 1998)
(книжевни огледи, 1992), „Одгласи“ (сту- “Prose work of Boris Visinski”(study 1999),
дии, 1990), „Литературни студии“ (1996), he was author with wide prefaces “Ilinden
„Буф и буфчани“ (монографија, 1998), reflections” (1983) and “October reflections”
„Прозното творештво на Борис Вишин- (1989)
ски“ (студија, 1999). Автор е на поетските He was honored with the award 4th No-
панорамски избори со опширни предго- vember for literature critic and silver certifi-
вори: „Илинденски одгласи“ (1983) и „Ок- cate of honor of DNU Bitola.
томвриски одгласи“ (1989).
Добитник е на наградата „4 Ноември“
на Општината Битола за литературна кри-
тика и Сребрена плакета на ДНУ - Битола.

79
ПЕЈКОВСКИ PEJKOVSKI
ЗОРАН ZORAN

ПЕЈКОВСКИ, Зоран, поет, драм- PEJKOVSKI, Zoran, poet, play writer


ски писател и публицист. and publicist
Роден 21 октомври 1968 г. во Битола. He was born on 21 October 1968 in Bi-
Основно и средно училиште заврши во tola.He finished his primary and secondary
Битола. Студираше на Педагошката ака- school in Bitola. He studied at the Academy
демија во Битола. Од 1983 до 1987 г. ра- of Pedagogy in Bitola From 1983 to 1987
ботеше како новинар во „Радио Битола“ he worked as journalist at Radio Bitola and
и „Битолски весник“, а од 1987 до 1994 “Bitolski vesnik” and from 1987 to 1994 as
г. како постојан новинар – известувач во full time journalist –reporter at the Culture
Културната редакција на Македонското department at the Macedonian Radio, Radio
радио – Радио Скопје. Од 1993 до 2004 Skopje from 1993 to 2004 he was a journal-
г. беше новинар во Информативниот ist at the informative political weekly news-
политички неделник „Дело“, „Битолски papers “Delo”, “Bitolski vesnik” “Balkan-
весник“, „Балканска газета“, неделникот ska gazeta” the weekly newspaper “Puls” the
„Пулс“, списанието „Нова зора“, допис- magazine, “Nova Zora”, correspondent of
ник на весникот „Австралија – Македо- the newspaper “Australia Makedonija” from
нија“ од Австралија, на радиото „Канал Australia at the radio Channel 77 as well
77“, како и пишувач на раскази во списа- as writer of tales in the magazine “Svedok”
нието „Сведок“ од Скопје. Кон крајот на from Skopje, towards the end of 2002. Zoran
2002 и почетокот на 2003 г., Зоран Пеј- Pejkovski formed Bitola informative weekly
ковски го формира битолскиот инфор- newspaper “Javnost” which he owns. He si-
мативен неделник „Јавност“, кој е негова multaneously works on literary critics and
сопственост. Истовремено работи и на polemics.
литературни критики и полемики. He has been member of the Macedonian
Член е на Друштвото на писатели на Writers Association from 1995 and from
Република Македонија од 1995 г., а од 2000 he has been a regular member of the
2000 г. е редовен член на Меѓународната Journalist International Federation in Brus-
федерација на новинари во Брисел, каде sels, where he accomplished the study visit
остварува студиски престој и специјали- and he specialized analytical high politics.
зира аналитичка висока политика. Исто From 2000 he became a regular member of
така, од 2000 г. стана редовен член на ре- the Reformed Journalist Association of Mac-
формираното Здружение на новинарите edonia.
на Македонија.

80
Филолошките студии и студиите на The philological studies and the studies
Академијата за театар и филм во Црна Го- at the Academy of theatre and film in Mon-
ра кај него инспирираа поезија, пишува- tenegro inspired his poetrywhich is writ-
на за метафората на животот, и драмски ten for the methaphory of life and the play
ракописи за прагматичниот и апсурдниот scripts for the pragmatic and absurd life of
живот на човекот. the man.
Неговите книжевни ангажмани да- His literary engagements date from the
тираат од почетокот на осумдесеттите го- begining of the eighties and still last in order
дини и траат се уште, за да кулминираат to culminate in well- known and recognized
во познат и признат македонски писател, Macedonian writer poet and publicist.
поет и публицист. During his literary engagments there are
Во текот на неговите книжевни ан- performances on many poet manifestations,
гажмани има и настапи на повеќе поет- but also poetry manifestations in the state
ски манифестации во државата и надвор and abroad among which is Struga Poetry
од неа, меѓу кои и на Струшките вечери Evenings. He has been translated in English
на поезијата. Преведуван е и препејуван and French.
на англиски и француски јазик. He is author of the books “Tight sky”,
Автор е на делата: „Тесно небо“ (пое- The last act of the commedy of death”
зија, 1993), „Последниот чин на комедија- (play1994) “Relic of the light” (poetry 1996),
та на смртта“ (драма, 1994), „Реликвијата adaption of the poem “Cloud in pants” by
на светлината“ (поезија, 1996), препев на Vladimir Majakovski (1997), “Relic of the
поемата „Облак во пантолони“ од Влади- light” (1998), “Philosophy of death” (poetry
мир Мајаковски (1997), „Relic of the light“ 1999), “Love on loan”(play 2000), the theatre
(1998), „Филозофија на смртта“ (поезија, is rytham and style(monograph 2002).
1999), „Љубов на вересија“ (драма, 2000), His play- tragicomedy “The last act of
„Театарот е ритам и стил“ (монографија, the commedy of life” has been set on for the
2002). first time in 1995 and in 1995 it has been
Неговата драма – трагикомедија „Пос- performed on different theatre festivals and
ледниот чин на комедијата на смртта“ во cultural manifestations in the state. In the
декември 1995 г. за прв пат е одиграна на theatre season 2001-2002 the National thea-
театарска сцена, а во 1995 г. изведувана е tre from Bitola,performed the monograph”
на разни театарски фестивали и културни For life, love and death”
манифестации во државата. Во театар- He is winner of the award Culture Edu-
ската сезона 2001-2002 г. во изведба на cational Community of Macedonia.
Народниот театар од Битола, одиграна
е монодрамата „За животот, љубовта и
смртта“.
Добитник е на наградата на Културно-
просветната заедница на Македонија.

81
ПЕТРЕВСКИ PETREVSKI
ГОРЈАН GORJAN

ПЕТРЕВСКИ, Горјан, раскажувач PETRESKI, Gorjan, narrator and


и романсиер за деца и млади. children and youth novelist.
Роден е на 14 јули 1951 година во с. He was born on 14 July 1951 in village
Мренога, Демирхисарско, во рударско се- Mrenoga, Demir Hisar in mining family. He
мејство. Основно училиште заврши во село finished primary school in village Virovo and
Вирово, а гимназија во Прилеп. Студираше high school in Prilep. He studied at the Fac-
на Филолошкиот факултет на Универзи- ulty of Philology at the University “St Cyril
тетот „Св. Кирил и Методиј“ во Скопје, на and Methodius” in Skopje at the department
групата Југословенска книжевност. Десети- of Yugoslav literature. He worked as a jour-
на години работеше како новинар во Маке- nalist for about ten years at the Macedonian
донската телевизија, на Програмата за деца broadcasting at children program. From
и млади. Од 1986 година премина на работа 1986 he started working at “Detska radost”
во „Детска радост“ при НИП „Нова Маке- at NIP “Nova Makedonija” in Skopje, where
донија“ во Скопје, каде што работеше како he worked as executive editor at the publish-
одговорен уредник на издавачката дејност. ing activity. He was journalist and editor of
Беше новинар и уредник на весникот „Наш the newspaper “Nas svet”, executive editor
свет“, одговорен уредник на списанието of the magazine “Razvigor” and now he is
„Развигор“, а сега професионално е врабо- profesionaly employed at “Prosvetno delo”
тен во „Просветно дело“, во редакцијата на in the editorship of “Detska radost”. He has
„Детска радост“. Член е на Друштвото на been member of the Macedonian Writers
писателите на Македонија од 1985 година. Association from 1985.
Горјан Петревски уште од малечок ги Gorjan Petrevski since he was a little
слушаше приказните и раскажувањата од boy heard the stories and narrations of his
неговиот татко, кој го воведе во еден нов father, who brought him into that wonde-
чудесен свет. Токму тогаш кај него се јави ful world. It is exactly the period when his
првата љубов кон зборот и непосредноста first love appeared towards word and direct-
во изразот. Прв пат почна да пишува уш- ness to the expression.He started writing as
те како ученик во трето и четврто одделе- a school boy in the third and fourth garde.
ние. За време на гимназиските денови во During his high school days in Prilep he felt
Прилеп, чувствувајќи се осамен и далеку lonely and far away from his birthplace. He
од родното место, ги напиша првите рас- wrote tales, memories from the childhood,
кази – спомени од детството, „Детство“ “Childhood” (1966), “The old cherry”, “The
(1966), „Старата црешна“, „Ливадата“, кои mellow” which he later published in his first

82
подоцна ги објави во првата книга раска- book of tales “Flower of the forest”He wrote
зи „Гороцвет“. Напишано и објавено има over twenty books.
над дваесетина книги. His basic inspiration for his work are the
Основна инспирација за неговите де- first feelings at teenagers, early awaking of
ла се првите чувства кај младите, раното love, sighs, tears, intimate experiences and
будење на љубовта, воздишките, солзите, preocupations. The tales in his novels come
интимните доживувања и преокупации. out of life itself, out of some truth.Writ-
Приказните во неговите романи про- ing for him is a challenge. He narrates eas-
излегуваат од самиот живот, од некоја ily, directly and dynamicaly. A writer who
негова вистина. Пишувањето за него е constantly communicates with his readers
предизвик, раскажува лесно, непосред- through letters, vistis of school and literary
но и динамично. Писател кој постојано meetings discussing for topics and ideas of
комуницира со своите читатели преку life period which young readers are into,
писма, посети по училишта и литератур- topics which provoke their spirit and are put
ни средби, разговарајќи за теми и идеи од on the pages of his books.
животниот период во кој се наоѓаат мла- Gorjan Petrevski is the author of the
дите читатели, теми кои го провоцираат books: “Flower of the forest” (tales 1973),
нивниот дух, а се сместени на страниците “The dream of the earth” (tales 1980),
во неговите дела. “Memory”(novel 1982), “Father tears”
Горјан Петревски е автор на делата: (tales 1985), “The sad whistler“ (tales with
„Гороцвет“ (раскази, 1973), „Земјата на со- direct translation in Macedonian and Ser-
нот“ (раскази, 1980), „Споменка“ (роман, bian 1986), “Marta” (novel 1989) Late
1982), „Татковите солзи“ (раскази, 1985), letters of Spomenka (lyric record 1990),
„Тажниот свирач“ (раскази со напореден “Snow of Clementine Ewin” (novel 1991 ),
превод на македонски и српски јазик, 1986), “Far love” (novel 1992), “Same eyes” (novel
„Марта“ (роман, 1989), „Задоцнети писма 1993), “Father first love” (poet prose records
од Споменка“ (лирски записи, 1990), „Сне- 1997),”Spring rains”(tales according to na-
говите на Клементина Евин“ (роман, 1991), tional motives 1998), “Eternal wind” (novel
„Далечна љубов“ (роман, 1992), „Исти очи“ 2000), “Love came early” (tales 2002), “What
(роман, 1993), „Татковата прва љубов“ (по- is love” (tales 2002), “The son and the Moon
етско-прозни записи, 1997), „Пролетни (tales 2002), “The path of the dropped
дождови“ (сказни работени според народ- tears”(tales), Aloe (novel 2003).
ни мотиви, 1998), „Вечниот ветар“ (роман, He is author of scripts for TV serials
2000), „Рано дојде љубовта“ (раскази, 2002), (complete and serials) for which he wrote
„Што е љубов“ (раскази, 2002), „Сонцето independent and separate scripts (colorful
и Месечината“ (раскази, 2002), „Патот на monitor quiz 1974) “Illustrated TV diction-
капката Солзица“ (раскази), „Сама“ (роман, ary” (serial 1979), “Red yellow green” (se-
2003). rial 1981), “Tale city” (puppet show 1983),
Автор е и на сценарија за ТВ серии “Place for tales”(puppet show 1986) and ect.
(целосни или епизоди), за кои напи- He participated at the informative documen-

83
ша самостојни или одделни сценарија: tary serials: “Discoveries”, “Curious camera”
„Шарен монитор“ (квиз, 1974), „Илуст- “Jump and stop”.
риран ТВ речник“ (играна серија, 1979), His novels reached long-term editions
„Црвено, жолто, зелено“ (играни серии, “Spomenka” three high press runs, “Marta”
1981), „Басноград“ (куклена серија, 1983), seven press runs and reading for seventh
„Баснодром“ (куклена серија, 1986) и др. grade, “The snows of Clementine Ewin”
Учествува и во информативно-докумен- three editions at the same time adapted as
тарните серии: „Откривања“, „Љубопит- children and youth radio drama, “Far love”
на камера“, „Скоп-стоп“ и др. two editions, “Same eyes” five editions,
Неговите романи достигнаа повеќе- “Alone” three editions.
тиражни изданија: „Споменка“ - три ви- He has been honored with the prize
сокотиражни изданија, „Марта“ - седум “Vanco Nikoleski” of DPM in 1998 for
изданија и лектира за седмо одделение, “Spring rains”. For “Father’s tears” he got the
„Снеговите на Клементина Евин“ - три second prize at the competition of “Detska
изданија, истовремено адаптиран како radost” for the best book with tales in 1984
радио-драма за деца и млади, „Далечна and “The love came early” he got the prize
љубов“ - две изданија, „Исти очи“ - пет “St Clement Ohridski” as the most popular
изданија, „Сама“ - три изданија. book; in 2001 for the novel “Alone” he was
Добитник е на наградата „Ванчо Ни- honored with two prizes: “Prose masters” in
колески“ на ДПМ во 1998 година за „Про- 2004 and “The Most read author in 2005 at
летни дождови“. За „Татковите солзи“ the “Winter fairy of the book in 2006” and
ја доби втората награда на конкурсот на etc.
„Детска радост“ за најдобра книга со рас-
кази во 1984 г., за „Рано дојде љубовта“ ја
доби наградата „Св. Климент Охридски“
како најчитана книга во 2001 г., за ро-
манот „Сама“ има освоено две награди:
„Прозни мајстори“ во 2004 г. и „Најчитан
македонски автор“ во 2005 г. на Зимскиот
саем на книгата во 2006 г. и др.

84
ПЛЕВНЕШ PLEVNES
ЈОРДАН JORDAN

ПЛЕВНЕШ, Јордан, поет, драма- PLEVNES, Jordan, poet, play writ-


тург и романсиер. er and novelist.
Роден е на 29 октомври 1953 г. во с. He was born on 29 October 1953 in
Слоештица, Демирхисарско. Основно учи- the village Sloesnica, Demir Hisar. He
лиште заврши во Демирхисарско, средно finished primary school in Demir Hisar
во Битола, а факултет на Универзитетот and Secondary in Bitola and Faculty at
„Св. Кирил и Методиј“ во Скопје, каде што the University “St Cyril and Methodius”
и магистрира на Филолошкиот факултет, in Skopje where he defended his master
на тема „Македонската народна драма“. Ка- thesis at the Faculty of Philology titled
рактеристично за него е да се каже и тоа де- “Macedonian National Drama”. It is
ка во текот на 1973 и 1974 г. работеше како characteristic for him to be said that dur-
метач на гробиштата „Пер Лашез“ во Париз ing 1973 and 1974 he worked as cleaner
и со еден патувачки театар на илузионисти of the cemeteries “Per lashes” in Paris
ја пропатува Европа, што несомнено гово- and with traveling theatre of illusionists
ри за неговиот нескротлив дух. Од 1975 г. traveled around Europe which speaks
беше уредник на културната рубрика во about his unrest spirit. From 1975 he was
„Студентски збор“. Од 1980 до 1985 г. бе- editor of the culture feulltion in “Stu-
ше уредник во Издавачката куќа „Мисла“. denski zbor”. From 1980 to 1985 he was
Исто така значајно е да се истакне дека од editor at the publishing house “Misla”.
1985-1988 г. работеше и како асистент на It was also significant to be mentioned
Институтот за литература при Филолош- that from 1985-1988 he worked as an as-
киот факултет „Блаже Конески“ во Скопје, sistant at the Institute of literature at the
а член е на ДПМ од 1982 г., како и на Маке- Faculty of Philology “Blaze Koneski” in
донскиот ПЕН центар. Предава креативно Skopje and he has been member of DPM
пишување на повеќе европски и американ- and since 1982 a member of Macedonian
ски универзитети, како на пример: Инсти- PEN center. He teaches creative writing
тутот за ориентални јазици и цивилизации on many European and American uni-
во Париз, Универзитетот Оресе во Париз, versities for example: “Institute of orien-
Универзитетот на Тексас во Далас, Уни- tal languages and civilizations in Paris”,
верзитетот Јеил. Од декември 2000 г. па сè “University Ores in Paris”, “University
до 2005 г. беше амбасадор на Р. Македонија of Texas in Dallas”, “University Yell”.
во Франција, Шпанија, Португалија и при From December 2000 until 2005 he was
УНЕСКО. Од 2005 г. е потпретседател на ambassador of R.Macedonia in France,

85
Интернационалната асоцијација на УНЕС- Spain, Portugal and at UNESCO. From
КО од Париз, Р. Франција, за дијалог меѓу 2005 he was vice president of the Inter-
цивилизациите, а од октомври 2008 г. е рек- national Association of UNESCO from
тор на Универзитетот за аудио-визуелни Paris, R.France for dialogue among civi-
уметности при ESRA – Европската филмска lizations and from October 2008 he has
академија Скопје-Париз-Њујорк. been a chancellor of the University of
Во однос на неговото творештво ка- Audio and Visual arts at ESRA European
рактеристично е тоа што неговите дела се Film Academy Skopje, Paris New York.
објавувани во педесетина земји во светот, It is characteristic about his work that
преведувани на повеќе од петнаесетина his books are published in fifty countries
јазици, а неговите драми изведувани во in the world, translated in more than
над триесетина земји во светот. Тој пи- fifteen languages and his dramas are set
шува на македонски и француски јазик, on in more then thirty countries in the
а преведува од српскохрватски, грчки и world. He writes in Macedonian and
француски јазик. Негова прва книга е „Те- French. His first book is “Theory of the
орија на отровот“ (збирка поезија, 1980), poison” (poetry collection 1980), after
по што следуваат: „Еригон“ (драма, 1980), that followed “Erigon play” 1980, “Mac-
„Мацедонише цуштенде“ (драма, 1984), edonishe cushtende” (play 1987 ), ”An-
„Југословенска антитеза“ (драма, 1987), gry Dionis” (study 1989), “Plays” (1996),
„Р“ (драма, 1987), „Бесовскиот Дионис“ “Underground Republic” (play 1991),
(студија, 1989), „Драми“ (1996), „Под- “Godless”(play 1991), “The happiness is
земна република“ (драма, 1991), „Безбог“ a new idea in Europe” (play 1998), “Jus-
(драма, 1991), „Среќата е нова идеја во tinian the first” (monodrama adaptation
Европа“ (драма, 1998), „Јустинијан први“ 2001), “The last day of Misirkov” (play
(монодрамски спев, 2001), „Последниот 2003), “The eighth world miracle” (his
ден на Мисирков“ (пиеса, 2003), „Осмото first novel 2005). He was honored with
светско чудо“ (неговиот прв роман, 2005). the following rewards: “Studenski zbor”
Добитник е на следните награди: во for a debut book, award for the best Yu-
„Студентски збор“ за дебитантска книга, goslav play script at XIII MECC in Sara-
награда за најдобар југословенски драмски jevo, extra award at “Sterijno pozoriste”,
текст на XIII МЕСС во Сараево, вонредна Novi Sad for the play “Underground
награда на „Стерино позорје“ – Нови Сад, republic”, performed by Bitola National
за драмата „Подземна република“ изведена Theatre, high prize at the National cent-
од Битолскиот театар, високата награда на er of literature of R.France for the drama
Националниот центар за книжевност на Р. “The happiness is new idea in Europe”,
Франција за драмата „Среќата е нова идеја winner of the International award of the
во Европа“, добитник е на интернационал- Frank phony “Silver jasmine” in 2004 for
ната награда на франкофонијата „Сребрен the overall his creation and in 2008 at
јасмин“, во 2004 г., за целокупното негово the opening of the festival of French film
творештво, а во 2008 г., на отворањето на in Ohrid, the ambassador of R.France,

86
првиот Фестивал на француски филм во R.Macedonia Bernar Valero on the be-
Охрид, амбасадорот на Р. Франција во Р. half of the president of France Nikola
Македонија Бернар Валеро, во името на Sarcoxie gave him the highest French
претседателот на Франција, Никола Сарко- award “The Knight of literatures and
зи, му ја врачи високата француска награда arts”, he is winner of many other awards
„Витез на книжевностите и уметностите“. and international literary recognitions.
Добитник е и на многу други награди и
меѓународни книжевни признанија.

87
ПОЛАЗАРЕВСКИ POLAZAREVSKI
ВАНЧО VANCO

ПОЛАЗАРЕВСКИ, Ванчо, писател POLAZAREVSKI, Vanco, children


за деца и хуморист. writer and humorist.
Роден е на 21 март 1951 г. во Гостивар. He was born on 21 March 1951 in Gos-
Живееше во Призрен и Битола, а сега во tivar. He lived in Prizren, Bitola and Skopje.
Скопје. Заврши Виша техничка школа во He graduated at the College of Technical Sci-
Битола и недовршени студии на Фило- ences in Bitola and unfinished studies at the
зофски факултет - Историја на уметност Faculty of Philosophy, department history of
со археологија во Скопје. Работеше ка- art with archeology in Skopje.He worked as
ко новинар и уредник во Радио Битола, a journalist and editor at Radio Bitola, “Mlad
„Млад борец“, „Остен“ и „Детска радост“. borec”, “Osten” and “Detska radost”. He
Пишува за деца и возрасни. Соработува- writes for children and adults. He cooper-
ше со повеќе весници и списанија кај нас ates with many newspapers and magazines
и во поранешните југословенски репуб- at home and former YU republics.
лики. His books are translated in Turkish,Alb
Неговите дела се преведени на турски, anian,Estonian and languages of the former
албански, естонски и јазиците на поранеш- Yugoslav republics.He is present as a read-
ните југословенски републики. Застапен е ing for I grade and with his own poems in
во лектирите за прво одделение и со свои the textbook and other books of reading edi-
песни, раскази и пиеси во читанки и други tions. He has been a member of the Writers
книги од лектирните изданија. Член е на Association from 1990.
Друштвото на писателите од 1990 година. He is author of the book “So what” (hu-
Автор е на книгите: „Па што?“ (хумо- morous for adults 1981), “So what skriptiz
рески за возрасни, 1981), „Па што скрип- (aphorisms 1987)“Odds and ends”(children
тиз“ (афоризми, 1987), „Сештологија“ play 1987), “Shaggy” (children poetry 1989),
(пиеси за деца, 1987), „Бушавиште“ (пое- “Laughing place” (children poetry 1989),
зија за деца, 1989), „Смеалиште“ (поезија “Coat tree” (tales for children 1990), “Seal
за деца, 1989), „Џемпер-дрво“ (раскази за in a drawer(tongue twisters 1992) “Shock-
деца, 1990), „Фока во фиока“ (брзозбор- ing (tales for children ), “Uncontrolled tales”
ки, 1992), „Шашардарие“ (раскази за деца, (children tales 1998), “Violet pilaf” (poetry
1993), „Распашани приказни“ (раскази за for children 1998), “Nervous tales” 2000
деца, 1998), „Лилав пилав“ (поезија за де- “Lift poetry” 2001, “Tears and pearls” (thea-
ца, 1998), „Нервозни приказни“ (раскази, tre show) 2001, “Day and Night” prose for
2000), „Лифт“ (поезија, 2001), „Солзи и children, “Onomono donamono” (tongue

88
бисери“ (театарска претстава, 2001), „Ноќ twisters 2007). He is author of several pic-
и ден“ (проза за деца, 2004), „Ономоно до- ture books for children “Big and small” 1997,
номоно“ (брзозборки, игрозборки, 2007). “Counter” 1997, “First words” 2002.
Автор е и на неколку сликовници за деца: He has been honoured with the MTV
„Големи и мали“ (1997), „Броенка“ (1997), reward for the best book among two Struga
„Први зборови“ (2002). festivals…several awards for radio-sketch,
Добитник е на наградата на МТВ за caricatures and humours
најдобра книга меѓу две Струги, неколку
награди за радио-скеч, карикатури и ху-
морески.

89
ПОПОВСКИ POPOVSKI
АНТЕ ANTE

ПОПОВСКИ, Анте (1931-2003), POPOVSKI, Ante (1931-2003) poet,


поет, есеист, препејувач, антологичар, essayist, adaptor, analogist, academician and
академик и публицист. publicist.
Роден е во Лазарополе, Дебарско, на 3 He was born in Lazaropole, Debar on 3
јуни 1931. Основно образование заврши во June 1931.He finished his primary school in
родниот крај. По нападот и ѕверствата од his birthplace. After, the attack and harass-
балистичките банди во Лазарополе 1943 го- ment of the Ballistic gangs in Lazaropole in
дина, со семејството се преселија во Охрид, 1943, his family moved to Ohrid and im-
а веднаш потоа во Скопје. Живееја покрај mediately after that to Skopje. They lived by
Вардар, веднаш до Библиотеката, во стара the river Vardar next to the Library in an old
напуштена куќа на Евреи. При едно бом- abandoned Jewish house. During one bomb-
бардирање на Скопје, куќата во која жи- ing of Skopje, the house was completely de-
вееја беше уништена и затоа се иселија од stroyed and that is why they moved to vil-
Скопје во село Црнеец, блиску до Битола, lage Crneec, nearby Bitola and soon after
а потоа и во градот, каде заврши гимнази- that to the city, where he graduated high
ско образование. Тука активно се вклучи school. Here he actively participated in the
во богатиот битолски културен живот, rich culture life, became member of many
членувајќи во литературните дружини, ра- literary companies, radio and newspapers.
диото и весниците. Во 1950 г. се запиша на In 1950 he enrolled at the Faculty of Phi-
Филозовскиот факултет во Белград, а потоа losophy in Belgrade and then at the Faculty
на Медицинскиот факултет во Скопје, каде of Medicine in Skopje where he graduated in
што и дипломира во 1957 година. Напоред- 1957. Simultaneously with his studies he did
но со студиите по медицина, Поповски не not take his eye from the happenings in the
испушташе ни еден миг од случувањата во Macedonian litertaure.He was active associ-
областа на македонската литература. Беше ate of “Mlada Literatura”, he cooperated part
активен соработник на „Млада литература“, time at Radio Skopje, at the culture feuille-
хонорарно соработуваше во Радио Скопје, ton of “Nova Makedonija”, “Razgledi” and
во културниот додаток на „Нова Македо- “Sovremenost”, he went to the meetings at
нија“, во „Разгледи“ и „Современост“, одеше the Macedonian Writers Associations wrote
на состаноци во Друштвото на писателите poems and reviews. In the period from 1957
на Македонија, пишуваше песни, рецензии. to 1962, he worked as an assistant at the Fac-
Од 1957 до 1962 работеше како асистент на ulty of Medicine in Skopje and as a doctor
Медицинскиот факултет во Скопје и како in Debar. Although he graduated from the

90
лекар во Дебар. Иако дипломира медици- Faculty of Medicine he dedicated to devote
на, реши да го посвети животот на литера- his life to literature. He was a journalist at
турата. Беше новинар во Радиотелевизија Skopje broadcasting, editor and manager
Скопје, уредник и директор на НИП „Нова of NIP “Nova Makedonija” and manager of
Македонија“ и директор на „Вардар филм“. “Vardar” film. He was member of the Gov-
Беше член на Извршниот совет (Владата) ernment of SR Macedonia. He participated
на СР Македонија. Учествуваше во осно- in the foundation of MAAK and in two
вањето на МААК, а во два мандати беше mandates he was president of the Macedo-
претседател на Друштвото на писателите на nian Writers Association where he became a
Македонија, каде се зачлени во 1956 годи- member in 1956. He was vice president at the
на. Беше потпретседател на Републичката Republic Committee for cultural relations
комисија за културни врски со странство и abroad and president of the Board of Struga
претседател на Советот на Струшките вече- Poetry Evenings(1966/67 and 1978/79). He
ри на поезијата (1966/67 и 1978/79), член на was a member of MANU from 2001 and at
МАНУ од 2001 година и на Македонскиот the Macedonian PEN center. In 2001 he was
ПЕН центар. Во 2001 година беше избран за elected for a member of the World Poetry
член на Светската академија на поезијата, Academy founded by UNESCO, where27
формирана од УНЕСКО, во која членува- poets participate from all over the world
ат 27 поети од цел свет, а Анте Поповски е and Ante Popovski is the first representative
прв претставник од Македонија. Почина во from Macedonia. He died in Skopje on 1 Oc-
Скопје на 1 октомври 2003 година. tober 2003.
Почна да пишува, претежно поезија, He started writing generally poetry
уште во училишните денови, а веќе како since his school days and as a student he
студент беше афирмиран соработник во was promoted associate in Macedonia and
македонската и југословенската периоди- Yugoslav periodicals. They named him
ка. Го нарекуваа „летописец на македон- chronicler on Macedonian ground because
ската земја“ затоа што „долго време беше he was recognized in the Macedonian po-
препознаван во македонската поезија etry as a poet of its people as a Mojsej who
како поет на својот народ, како еден вид lead his people, reprimands, gives courage,
Мојсеј кој зад себе го води својот народ, advises, teaches how to love their coun-
го прекорува, го храбри, го соколи да try (Venko Andonovski). He belonged to
издржи, го советува, го учи како се сака those elected Macedonian poets who with
татковината“ (Венко Андоновски). Спаѓа their poetry discover new poet world, poet
меѓу оние одбрани современи македон- of Macedonian secret records and country
ски поети кои со својата поезија откри- records, a poet who made the invisible,
ваат нови поетски светови, поет на маке- visible a poet who claims “that even the
донските тајнописи и родописи, поет кој stars whisper in Macedonian”.
невидливите нешта ги правеше видливи, Ante Popovski is the author of the
поет кој тврдеше дека „дури и ѕвездите books: “Shinning”(poetry 1955) “Vard-
шепотат македонски“. ar” (poetry 1963), ”Samouil” (poetry

91
Анте Поповски е автор на делата: „Од- 1963), ”Disobedience“ (poetry 1964)
блесоци“ (поезија, 1955), „Вардар“ (поезија, “Tripttihone”(election poetry 1967), “Ma-
1958), „Самуил“ (поезија, 1963), „Непокор“ kovi” (election poetry 1969), “Stone” (po-
(поезија, 1964), „Триптихон“ (избор поезија, etry 1972), “Secret record” (poetry 1975),
1967), „Макови“ (избор поезија, 1969), „Ка- “Love record”(poetry 1980), “Country
мена“ (поезија, 1972), „Тајнопис“ (поезија, record” (poetry 1981), “Blue poem” (po-
1975), „Љубопис“ (поезија, 1980), „Родопис“ etry 1984), “Unique root” (election poetry
(поезија, 1981), „Сина песна“ (поезија, 1984), 1985), “A voice from Ancient times” (pub-
„Корен единак“ (избор поезија, 1985), „Глас lication with literary historical and po-
од дамнина“ (публикација со литературно- etic character 1986), “Unnamed” (poetry
историски и поетолошки карактер, 1986), 1988), “Chained time” (articles and com-
„Ненасловена“ (поезија, 1988), „Оковано ments 1991), “A tree that bleeds” (election
време“ (статии и коментари, 1991), „Дрво poetry 1991), “Between life and signs” (es-
што крвари“ (избор поезија, 1991), „Меѓу says 1991), “Providence” (poetry 1995),
животот и знаците“ (есеи, 1991), „Провиде- “The eye, lights” (essays 1996), “The holly
нија“ (поезија, 1995), „Окото, светлините“ poem” (poetry 2001), “Two silences” (po-
(есеи, 1996), „Света песна“ (поезија, 2001), etry 2003).
„Две тишини“ (поезија, 2003). He was a composer of two anthologies
Составувач на две антологии: „Света- “The holly land of word” (anthology of ju-
та земја на зборот“ (антологија на јидиш dies poetry 1997) and “Orpheus and Jesus”
поезија, 1997) и „Орфеј и Исус“ (антоло- (anthology, Bible motives in the modern
гија, библиски мотиви во современата Macedonian poetry in Macedonian and
македонска поезија, на македонски и ан- English language 2000).
глиски јазик, 2000). In 2001 “Nasa kniga” published elec-
Во 2001 г. „Наша книга“ издаде избор tion of his work in three volumes (“Po-
од неговото творештво во три тома („По- etry”, “Chained time” and “Between life
езија“, „Оковано време“ и „Меѓу животот and signs”) which represents connection
и знаците“), што претставува спој меѓу between poet work, literary history, es-
поетското творештво, книжевната исто- thetics, literary presentation and political
рија, есеистиката, книжевниот приказ и publication.
политичката публицистика. He was included in all anthologies of
Застапуван е во сите антологии на Macedonian poetry in the country and
македонската поезија во земјата и во abroad. Elections of his poetry in separate
странство. Избори од неговата поезија во book are published in Albania, Greece,
посебни книги се објавени во Албанија, France, Russia, Turkey, Italy, Germany,
Грција, Франција, Русија, Турција, Ита- Great Britain and India.
лија, Германија, Велика Британија, Ин- He was translator of the authors of es-
дија. thetics and he adopted the poetry of Eudzen-
Беше преведувач на автори од есеис- io Montale, Ceslav Milos, Juhuda Amihaj,
тиката, а ја препеа и поезијата на Еуџенио

92
Монтале, Чеслав Милош, Јехуда Амихај, Simborska and many other important names
Вислава Шимборска и многу други зна- of the world poetry.
чајни имиња на светската поезија. He was honored with the awards “Broth-
Добитник е на наградите „Браќа Мила- er Miladinovci at “Struga Poetry Evenings”,
диновци“ на Струшките вечери на поезија- the national award “11 October”, “Koco Rac-
та, Националната награда „11 Октомври“, in”, “Aco Sopov” for the poem “Holly poem”
„Кочо Рацин“, „Ацо Шопов“ за поемата published at MANU, “Goce Charter” as well
„Света песна“ во издание на МАНУ, „Гоце- as the International award for the best poem
ва повелба“ и на Меѓународната награда за “Premio Europa”.
најдобра песна „Premio Europa“.

93
ПОПОВСКИ POPOVSKI
КОНСТАНТИН KONSTANTIN

ПОПОВСКИ, Константин (1910- POPOVSKI, Konstantin (1910-1990)


1990), поет, прозаист, професор, есеист и poet, novelist, professor, essayist and critic
критичар, познат како професорот Кочо known as the professor Koco Popov.
Попов. He was born on 29 January 1910 in Pri-
Роден е на 29 јануари 1910 г. во При- lep in respected priest family. He finished
леп, во угледна попска фамилија. Основ- primary and secondary education in Pri-
но и средно образование заврши во При- lep and Bitola.He enrolled at the Faculty of
леп и Битола. Се запиша на Филозовскиот Philosophy in Belgrade at the department of
факултет во Белград, на отсекот Ком- Comparative literature where he was taught
паративна литература, на која предавач by the eminent professor and critic Bogdan
беше еминентниот професор и критичар Popovik.His second specialty was Russian
Богдан Поповиќ. Втора специјалност му language and literature. He graduated with
беше рускиот јазик и литературата. Дип- excellent grades. After serving the army he
ломираше со одличен успех. По отслужу- was appointed for supplant at Bitola high
вањето на воениот рок, беше назначен за school and soon after that he was transferred
суплент во Битолската гимназија, за набр- to different areas in Serbia, Montenegro,
гу потоа да биде преместен во разни кра- Vojvodina and etc. During the occupation
еви во Србија, Црна Гора, Војводина и др. his progressive and non compromised at-
За време на окупацијата, поради неговиот titude sent him to Internal internation to
напреден и бескомпромисен став, беше Bulgaria as willing high school teacher (to
испратен во внатрешна интернација во work without a salary) together with his four
Бугарија, како „волнонаемен гимназиски member family. He returned to Macedonia
учител“ (да работи без плата) заедно со in 1944 where due to lack of teachers he was
своето четиричлено семејство. Се врати given an assignment to prepare the students
во 1944 година во Македонија, каде пора- of first classes for teachers of near by villages
ди недостиг од учителски кадар, му беше and the city. In 1945 he was appointed for
доверена задача да ги подготви учениците a professor of Macedonian language and
од првите класови за учители во блиските literature at the Gender high school “Goce
села и градот. Во 1945 г. беше поставен за Delcev” where he developed literary culture
професор по македонски јазик и литера- activity, especially as a manager of the liter-
тура во Полната гимназија „Гоце Делчев“ ary company “Koco Racin”. Then he went to
каде разви интензивна литературно-кул- the Medical School also as a teacher of Mac-
турна дејност, особено како раководител edonian language and literature where after

94
на литературната дружина „Кочо Рацин“. twenty years of fertile educational activity he
Потоа премина во Медицинското учили- was retired. From his spiritual school came
ште, исто како професор по македонски out many generations, so we can freely say
јазик и литература, каде што по дваесет- that Popovski left as the greatest teacher
годишна плодна воспитно-образовна “used by” all his students among which the
дејност се пензионира. Од неговата ду- most popular are Ante Popovski, Gane To-
ховна школа излегоа многу генерации, па dorovski, Katerina Ilievska and others. He
слободно може да се каже дека Поповски died in 1990 in Bitola.
си замина како најголем професор „иско- He spoke many languages German, Rus-
ристен“ од страна на сите негови учени- sian, French and others. He translated sev-
ци, меѓу кои попознати се: Анте Попов- eral plays for Bitola National theatre. He
ски, Гане Тодоровски, Катерина Илиева и cooperated with many local newspapers
др. Почина 1990 година во Битола. and magazines where he published his own
Владееше со повеќе јазици: германски, poems, articles, critics as “Razvitok”, “Lit-
руски, француски и др. Преведе од срп- eraturen zbor”, “Sovremenost”, “Prosveten
ски јазик неколку драмски пиеси за Би- rabotnik”.
толскиот народен театар. Соработуваше He was president of the literary club
во повеќе локални весници и списанија, “Stale Popov” at the Worker’s University in
во кои објавуваше свои песни, прилози, Bitola. He was a member of the Association
критики, како: „Развиток“, „Литературен of Macedonian language in Skopje as well as
збор“, „Современост“, „Просветен работ- the Research Association in Bitola.
ник“ и др. Konstantin Popovski wrote the fol-
Беше претседател на Литературни- lowing books: “The youth and the love
от клуб „Стале Попов“ при Работнич- sing”(together with Elisaveta Popovska- his
киот универзитет во Битола. Член беше daughter, poetry 1963), Shadows and lights
на Друштвото по македонски јазик во (poetry 1963), “Always live presences” (es-
Скопје, како и на Научното друштво во says and tales1964), “Life speaks-poems”
Битола. (poetry 1964), “Saplings” (play 1965), “Flow-
Константин Поповски ги напиша след- er that makes you happy “(poetry 1966),
ните дела: „Младоста и љубовта пеат“ (за- “Springs and ripples”(poetry 1966), “Path
едно со Елисавета Поповска-негова ќерка, towards life”(critic poetry and tales 1966),
поезија, 1963), „Сенки и светлини“ (поезија, “Rhapsody in blue” (in Serbian and Croatian
1963), „Секогаш живи присутности“ (есеи 1968), “Anecdote” (anecdotes 1968), “Star
и раскази, 1964), „Животот зборува-пес- on the horizon” (together with Elisaveta
ни“ (поезија, 1964), „Фиданки“ (театарска Popovska Vasovik poetry and tales 1969),
пиеса, 1965), „Цвет што усреќува“ (поезија, “Smells of the bloomed black locust”(poetry
1966), „Врутоци и жубори“ (поезија, 1966), and tales 1970) “Colours and smells” (poetry
„Патеки кон животот“ (критики, поезија 1971). “The problem of ethical and artistic”
и раскази, 1966), „Рапсодија у плавом“ (на (separation 1971), My stars on your sky (po-
српскохрватски, 1968), „Анегдота“ (анегдо- etry 1972), “Life speaks” (poetry 1974).

95
ти, 1968), „Ѕвезди на хоризонтот“ (заедно He is author of plays which were set on
со Елисавета Поповска-Васовиќ, поезија by mature companies and had important
и раскази, 1969), „Мириси на расцутени success (Lied, Saplings ,Piece of sunlight).
багреми“ (поезија и раскази, 1970), „Бои Only “Saplings” was printed.
и мириси“ (поезија, 1971), „Проблемот на He had great number research articles
естетското и уметничкото“ (сепарат, 1971), published in many newspapers and maga-
„Моите ѕвезди на твоето небо“ (поезија, zines: “The street as educational factor” (No-
1972), „Животот зборува“ (поезија, 1974). va Makedonija, 1951), “Formalism in the
Автор е и на театарски пиеси кои беа education” (Nova Makedonija 1952), “For
изведувани од аматерски дружини и имаа the poetry”, (Razvitok 1966), “The art and
значаен успех („Прелагана“, „Фиданки“, literature from anthropological, sociologi-
„Грст сончева светлина“). Печатена му е cal, historical, philosophical and ontological
само „Фрагменти“. aspect (Enclosures 1969), “Opinion for the
Има голем број научни трудови обја- novel” (Articles 1970), “Grigor Prlicev” clas-
вени во повеќе весници и списанија: sical poet from the period of Macedonian
„Улицата како воспитен фактор“ („Но- reformations (extract article 1976 and many
ва Македонија“, 1951), „Формализам во others .
наставата“ („Нова Македонија“, 1952), He is present with his own tales and po-
„За поезијата“ („Развиток“, 1966), „Умет- ems in many collections “Almanac 63”, of
носта и книжевноста од антрополошко The club of young writers Bitola 1963 and
– социолошки, историско – филозофски “Almanac 61” of the Literary club at the
и онтолошки аспект“ („Прилози“, 1969), Worker’s university (1961), “Paths”, “Duma
„Размислување за романот“ („Прилози“, at leeward side”, “Path to the word and etc.
1970), „Глигор Прличев – класичен поет For his contributions on the filed of the
од времето на македонската преродба“ culture, educational field and popularization
(сепарат-прилог, 1976) и многу други. of book, he was honored with high republic
Застапен е со свои раскази и песни во recognition Certificate of service for cultiva-
повеќе збирки: „Алманах ’63“, на Клубот на tion of Macedonian literature language with
младите писатели - Битола (1963) и „Алма- students and realization of the aims at high
нах – 61“, на Литературниот клуб при Ра- school “Josip Bros Tito”-Bitola.
ботничкиот универзитет (1961), „Патеки“,
„Дума на заветрина“, „Пат до зборот“ и др.
За заслугите на културно-просветно
поле и популаризирање на книгата, одли-
куван е со високо републичко признание,
а во 1970 доделена му е Споменица за
култивирање на македонскиот литерату-
рен јазик кај учениците и реализирање на
целите на Гимназијата „Јосип Броз Тито“
- Битола.

96
ПРЧКОВ PRCKOV
ЃОРГИ GORGI

ПРЧКОВ, Ѓорги, прозаист, роман- PRCKOV, Gorgi, novelist and chil-


сиер и детски раскажувач. dren narrator.
Роден е во Битола 1942 година, во зана- He was born in Bitola 1942 in a craft
етчиско семејство. Своето образование го family. He started his education at ES “Tri-
започна во ОУ „Трифун Пановски“, за да fun Panovski” and continued at the Second-
продолжи во Средното земјоделско учи- ary Agricultural School. He graduated at the
лиште. Дипломира на Педагошката Ака- Academy of pedagogy in Bitola at the class
демија во Битола, во класата на Владимир of Vladimir Jostov and Lazo Karovski. He
Костов и Лазо Каровски. Со пишување started writing since his earliest childhood,
почна од најрано детство, во почетокот at the beginning with short tales and then
со куси раскази, а потоа романи и сказни novels and children and youth tales and
за деца и млади. Откако се вработи во ОУ after he got employed at ES “Todor Ange-
„Тодор Ангелевски“ како наставник по levski” as a teacher of Macedonian language
македонски јазик, почна поинтензивно he started more intensively to write and pub-
да пишува и објавува, во почетокот проза lish, at the beginning prose for children and
наменета за деца и млади, а од 1990 и за young and from 1990 for adults. He narrates
возрасни. Раскажува едноставно, лесно и simply, easily and not intrusively. Vladimir
ненаметливо. Владимир Костов ќе рече: Kostov would say ….“In his literature eve-
„Во неговата литература сè е завиткано во rything is wrapped in art, but unseen art so
уметност, ама досега невидена уметност, far, in front of which if there were be top
пред која ќе се најдат изненадени и врвни critics even such would not be able to find
критичари, дури и таквите не ќе можат да the end..."openly copes with tyrants they
му го најдат крајот ... отворено се пресме- in themselves would recognize that but in
тува со силниците, тие во себе признание public". After forty years of fertile work he
ќе му оддадат, ама јавно не.“ По четири- retired in 2006 Prckov worked as a journalist
есет години плодна воспитно - образов- and also for the magazine “Nas Svet”.
на работа се пензионира во 2006 година. He was a member of the editorship for
Прчков се занимаваше и со новинарство. the composition of Bitola writers. His tales
Извесен период работеше како дописник are met in the magazines for children “Dru-
на списанието „Наш свет“. garce”, “Razvigor”, “Nas svet”, “The child
Член беше на редакцијата при сос- and the traffic”, “Kolibri” and seven text-
тавувањето на антологијата „Битолски books for primary education. His tale has
писатели“. Негови раскази среќаваме во been published in the book Gold book of

97
списанијата за деца: „Другарче“, „Разви- children prose (2004). For adults he pub-
гор“, „Наш свет“, „Детето и сообраќајот“, lished at “Mlad borec”, “Studenski zbor and
„Колибри“, во седум читанки за основно- the magazine “Razvitok”.
то образование. Негов расказ објавен е во He is author of the following books:
книгата „Златна книга на прозата за деца“ “Marching” (tetralogy first and the only
(2004). За возрасни објавуваше во „Млад in Macedonia 2000), “Thrust in the heart”
борец“, „Студентски збор“ и списанието (tales 2000), “Bitola details” (novel 2001 ),
„Развиток“. “Corrosion and defeated” (novel 2020), “In
Автор е на следните дела: „Марши- the name of the cross and icon lamp”(novel
рања“ (тетралогија - прва и единствена 2003) “Types”(novel 2003), “Jack”(novel
во Македонија, 2000), „Жед во срцето“ 2004), “Veruska” (novel 2004), “Will”(novel
(раскази, 2000), „Битолски подробности“ 2006), “That” (tales 2006), “Zea mouse”
(роман, 2001), „‘Рѓосани и поразени“ (ро- (novel 2007), “Martyr” (novel 2007), “Bur-
ман, 2002), „Жими крст и кандило“ (ро- mut” (novel 2008), “Heraclea rings” (nov-
ман, 2003), „Сорти“ (роман, 2003), „Џек“ els 2008). He writes for children and teen-
(роман, 2004), „Верушка“ (роман, 2004), agers: “Cyclist” (story 1980), “Purgatory”
„Аманет“ (роман, 2006), „Она“ (раскази, (tales 1981), “The mine” (novel 1982) “Life
2006), „Зеа маус“ (роман, 2007), „Мачени- on wheels” (story 1984) “Lelco”(tale 1985),
ца“ (роман, 2007), „Бурмут“ (роман, 2008), “The Slavic teachers” (tales 1985) “Sprout
„Хераклејски прстени“ (роман, 2008). Пи- and Cuki” (tale 1985), “The great teacher
шува за деца и младина: „Велосипедисти“ Clement Ohridski” (tales 1986) “The three
(повест, 1980), „Чистотник“ (раскази, precious stones” (tale 1990), The ball that
1981), „Рудата“ (роман, 1982), „Живот на knows much (tale 1993) “Mathematician”
тркала“ (повест, 1984), „Лелчо“ (сказна, (play 1996), “The way Slavco grows”(tales
1985), „Словенските првоучители“ (рас- 1996), “Fires” (tales 1996), “Cricket” (tale
кази, 1985), „Ластарче и Цуки“, (сказна, 2005), “The Favorite Mince” (tale 2007).
1985), „Големиот учител Климент Охрид- After long work and huge number of
ски“ (раскази, 1986), „Tрите скапоцени published works this year will be printed
камчиња“ (сказна, 1990), „Топката што “Elective work” by Gorgi Prckov in 7 vol-
многу знае“ (сказна, 1993), „Математи- umes, 6 of which are for adults (Bitola de-
чар“ (драма, 1996), „Како расте Славчо“ tails, Marching, Veruska, Zea mouse and
(раскази, 1996), „Огнови“ (раскази, 1996), ect) and in the last volume there are children
„Штурчо“ (сказна, 2005), „Миленичето tales. In seven volumes on over seven thou-
Монче“ (сказна, 2007). sand pages there is prose.
По долго работење и огромниот број He is winner of the award “4th Novem-
издадени дела, оваа година излегуваат од ber” the highest recognition of the munici-
печат „Одбрани дела“ од Ѓорѓи Прчков pality of Bitola in 1986 for the book “Sprouts
во 7 тома, од кои 6 тома се за возрасни and Cuki” for which he also won the second
(„Битолски подробности“, „Марширања“, prize on the competition of the publishing
„Верушка“, „Зеа Маус“, и др.), а во пос- house “Detska radost” from Skopje, for the

98
ледниот том сместени се сказните за деца. book “Cricket” he won the second prize for
Во седумте тома сместени се преку седум the best book for children and young at the
илјади страници пишувана проза. competition of the publishing house “Fe-
Добитник е на наградата „4 Ноември“, lix” from Skopje. He had been awarded and
највисоко признание на Општината Би- bought several tales in “Studenski zbor”,
тола во 1986 г., за книгата „Ластарче и Цу- “Nova Makedonija” as well as on the compe-
ки“ ја освои втората награда на конкурсот tition of “Kurirce”.
на Издавачката куќа „Детска радост“ од
Скопје, за книгата „Штурчо“ ја освои вто-
рата награда за најдобра книга за деца и
млади на конкурсот на Издавачката куќа
„Феликс“ од Скопје. Наградени и откупе-
ни му се повеќе раскази во „Студентски
збор“, „Нова Македонија“, како и на кон-
курсите на „Курирче“.

99
САДИКАРИО SADIKARIO
АВРАМ AVRAM

САДИКАРИО, Аврам (1919-2007), SADIKARIO, Avram (1919-2007)


поет. poet.
Роден е на 14 мај 1919 г. во Битола. He was born on 14 May 1919 in Bitola.
Основно училиште и гимназија заврши He finished his primary education and high
во Битола. Во 1938 г. почна студии по school in Bitola. In 1938 he started his Stud-
медицина во Белград, сè до 1941 г. кога ies of Medicine in Belgrade until 1941 when
се врати во Битола, поради окупацијата he returned to Bitola because of the occu-
на Југославија. Учесник беше во НОБ од pation of Yugoslavia. He was NOB partici-
1941 г. Од 1943 до 1944 година беше за- pant from 1941. From 1943 to 1944 he was
робеник во концентрациониот логор во in imprisonment at the concentration camp
Плевен. Одликуван е со Орден за заслуги in Pleven. He was awarded with Order of
за народ од прв ред и Орден братство- services for people of first level and Order
единство од прв ред. Дипломира на Ме- for brotherhood and unity of first level. He
дицинскиот факултет во Софија во 1945 graduated at the Faculty of Medicine in Sofia
г. Истата година се врати во Македонија in 1945. The same year he returned to Mace-
и се вработи во Куманово како детски ле- donia and got employment as a child doctor.
кар. Од 1946 г., долги години, сè до пензи- From 1946 he was a full time professor for
онирањето во 1984 г., беше редовен про- many years until his retirement at the Clinic
фесор и директор на Клиниката за детски of child diseases in Skopje. He was member
болести во Скопје. Беше член на ДПМ од of DPM from 1973. He died in August 2007.
1973 г. Почина во август 2007 година. Together with his research and doc-
Покрај тоа што ја обавуваше својата tor profession he was present on the filed
научна и лекарска професија, неколку of literature for several decades. The poetry
децении беше присутен и на полето на of Avram Sadikario beside the number of
литературата. Поезијата на Аврам Сади- lines with high quality, in its frames contains
карио, покрај тоа што е бројна по стихови complex layers of a wide imaginary world,
со виден квалитет, во своите рамки содр- wise and masterly captured in the poet real-
жи сложени пластови од еден широк има- ity. As a life witness of the horrible destiny
гинеран свет, мудро и мајсторски доловен of Jews during the fascist terror when his
во поетската стварност. Како жив сведок closest family was taken way to death from
на грозоморната судбина на Евреите за his arms, the poet in many of his poems de-
време на злогласниот фашистички терор, scribed these terrible images and situations
кога од неговите прегратки беа оттргнати of that cataclysm.

100
и одведени во смрт неговите најблиски, He published eight book of poetry with
поетот во повеќето негови стихозбирки different topics out of which three are in
опишува морничави слики и состојби на Macedonian and Spanish with the topic ded-
таа катаклизма. icated to the holocaust.
Објави осум книги поезија со најраз- He is author of the books “No sound no
лични тематики, од кои три се на маке- dawn” (poetry 1973), “Eyes and roots” (po-
донски и шпански јазик со тематика пос- etry 1974), “Burnt summer” (poetry 1975),
ветена на холокаустот. “Views and bells” (poetry 1976), “Hanilea”
Автор е на книгите: „Ни крик ни са- (poetry 1985), “Silent justice” (poetry 1987),
мина“ (поезија, 1973), „Очи и корења“ “World recalling” (poetry 1995), “Dates of
(поезија, 1974), „Запалено лето“ (поезија, hell” (poetry 1996). He published several es-
1975), „Погледи и ѕвона“ (поезија, 1976), says of the Jewish history and the religious
„Ханилеа“ (поезија, 1985), „Замолкната culture of Macedonia He was honored with
правдина“ (поезија, 1987), „Онасветски the award of literary work by the Association
призиви“ (поезија, 1995), „Датуми на пе- of Jewish municipalities for the collection of
колот“ (поезија, 1996). Има издадено и poetry “Three thousand years of Jerusalem”
неколку есеи за еврејската историја и ре- written in Macedonian, Serbian and Spanish
лигиозната култура во Македонија. language.
Добитник е на наградата за литератур-
но дело доделена од Сојузот на еврејските
општини за збирката поезија „Три илјади
години на Ерусалим“ напишана на маке-
донски, српски и шпански јазик.

101
СИЛЈАН SILJAN
РАДЕ RADE

СИЛЈАН, Раде, поет, есеист, книже- SILJAN, Rade, poet, essayist, literary
вен критичар, антологичар и преведувач. critic, anthologist and translator.
Роден е на 16 април 1950 г. во с. Жван, He was born on 16 April 1950 in village
Демирхисарско. Основно образование Zvan, Demir Hisar. He finished primary
заврши во родното место, гимназија во school in his birthplace, high school in Bi-
Битола, а Филолошки факултет - група tola and Faculty of Philology department
Јужнословенска книжевност на Универ- South Slavic literature at the University “St
зитетот „Св. Кирил и Методиј“ во Скопје. Cyril and Methodius in Skopje.
Работеше како новинар во „Студенски He worked as a journalist in “Studenski
збор“, „Наш свет“ и Радио Скопје. Беше zbor”, “Nas Svet” and Radio Skopje. He was
главен уредник на Третата програма на Ма- executive editor of the Third program of the
кедонското радио и генерален директор на Macedonian radio and general manager of
Книгоиздателството „Македонска книга“. the book publishing house “Makedonska
Основач и директор е на Книгоиздател- kniga.” He is founder and manger of the
ството „Матица македонска“ во Скопје. book publishing house “Matica makedon-
Член е на ДПМ од 1982 година. Сек- ska” in Skopje.
ретар беше на истата асоцијација (2000 - He has been a member of DPM from
2004), а сега е претседател на Друштвото 1982. He was a secretary at the same associa-
на писателите на Македонија. tion (2000-2004) and now he is the president
За него творештвото е чин на под- of the Macedonian Writers Association.
војување на сензибилитетот на субјектот For him the creation is an act of separa-
и неговото рацио. Поетските идеи му се tion of the sensibility of the subject and its
движат од проклетството, преку прелага- ratio. The poet ideas move from the curse
та (како „време на илузии“) кон заврше- through the lie (as time of illusions) towards
тоците, односно во маѓепсаниот круг на the end that is the viscous circle of the “Ir-
небиднината. relevance”.
Неговите книги се преведувани на ан- His books are translated in English, Rus-
глиски, руски, турски, грчки, албански, sian, Turkish, Greek, Albanian, Bulgarian,
бугарски, српски, словенечки, француски Serbian, Slovenian, French and Romanian
и романски јазик. language.
Застапуван е во панорамски и анто- He is present in panoramic and antho-
логиски избор на македонската поезија, logical election of Macedonian poetry pub-
објавен во Р. Македонија и во странство. lished in R.Macedonia and abroad.

102
За неговото творештво пишуваа: Гане For his creation wrote Gane Todorovski
Тодоровски, Петар Т. Бошковски, Матеја Petre T Boskovski, Matea Mateski, Luan
Матевски, Луан Старова, Радомир Ивано- Starova, Radomir Ivanovik, Miodrag Drugo-
виќ, Миодраг Друговац, Христо Георги- vac, Hristo Gerogievski, Done Panovski, Ve-
евски, Доне Пановски, Ефтим Клетников, le Smilevski, Paskal Gilevski, Todor Calovski,
Веле Смилевски, Паскал Гилевски, Тодор Naume Radicevski, Sande Stojcevski Branko
Чаловски, Науме Радичевски, Санде Стој- Cvetkovski and etc.
чевски, Бранко Цветковски и др. He is author of the books “The third
Автор е на книгите: „Третиот лик на face of time” (poetry 1975) “Shadows of the
времето“ (поезија, 1975), „Сенки на јаве- reality”(poetry 1980), “Found form” (critics
то“ (поезија, 1980), „Пронајден облик“ and essays 1986), “Dialogue with time” (crit-
(критики и есеи, 1986), „Дијалог со вре- ics and essays 1988), “Bricking of the shad-
мето“ (критика и есеи, 1988), „Заѕидување ow” (poetry 1990), “Magic of the word” (crit-
на сенката“ (поезија, 1990), „Магија на ics and essays 1991), “Lonely view” (election
зборот“ (критики и есеи, 1991), „Осамен of poetry 1996), Copied time (poetry 1999),
поглед“ (избор од поезија, 1996), „Пре- “Article for education of literature in five
сликано време“ (поезија, 1999), „Прилози books (critics 2000), “The voice of the an-
за наставата по литература“ во пет книги cestries (poetry 2001 ), “Romanism (review
(критики, 2000), „Гласот на предците“ 2003), “Draft in the country” (poetry 2004),
(поезија, 2001), „Романтизам“ (преглед, “Sour birthplace” (poetry 2006) “Macedoni-
2003), „Провев во татковината“ (поезија, an writers and work” (critics and essay 2006
2004), „Горчлив вилает“ (поезија, 2006), first book), “Shadow of the country (poetry
„Македонски писатели и дела“ (критика 2007), “Macedonian writers and their work”
и есеи, 2006, прва книга), „Сенки на тат- (critics and essays, second book 2008), “On
ковината“ (поезија, 2007), „Македонски battle field with the country” (poetry 2008).
писатели и дела“ (критики и есеи, втора He is co author of five editions “Mac-
книга, 2008), „На мегдан со татковината“ edonian literature in the literary critic”
(поезија, 2008). (1973/74) and composer of the anthologies
Коавтор е на петтомната едиција „Ма- “Macedonian play” (1990), “Macedonian
кедонската книжевност во книжевната poetry of XIX and XX century”(1990), “One
критика“ (1973/74) и составувач на ан- hundred years of Macedonian play” (1992),
тологиите: „Македонска драма“ (1990), “New and modern Macedonian poetry”
„Македонската поезија во XIX и XX век“ (1996), “Forbidden chamber” (election of
(1990), „Сто години македонска драма“ Macedonian tales 2004), “Macedonia sings”
(1992), „Нова и современа македонска (election of Macedonian poetry 2008),
поезија“ (1996), „Забранета одаја“ (избор “Macedonian tale” (2008), “Macedonian lit-
од македонскиот расказ, 2004), „Македо- erary critics” (2008). He has been honored
нија пее“ (избор од македонската поезија, with the awards “Koco Racin”, “Studenski
2008), „Македонски расказ“ (2008), „Ма- zbor”, “Brother Miladinovci”, “Aco Sopov”,
кедонската литературна критика“ (2008). “Goce charter”, “Dimitar Mitrev”, “Velja

103
Добитник е на наградите: „Кочо Ра- box” (2008), “Kocicev pen” (2008) and the
цин“, „Студенски збор“, „Браќа Милади- International foundation “Ardzeris” from
новци“, „Ацо Шопов“, „Гоцева повелба“, Bucharest (Romania).
„Димитар Митрев“, „Велја кутија“ (2008),
„Кочиќево перо“ (2008) и на Меѓународ-
ната фондација „Арџесис“ од Букурешт
(Романија).

104
СМИЛЕВСКИ SMILEVSKI
ВЕЛЕ VELE

СМИЛЕВСКИ, Веле, поет, есеист, SMILEVSKI, Vele, poet, essayist,


литературен критичар и научен работник. literary critic and research worker.
Припадник е на помладата генерација He belongs to the younger generation
македонски писатели која на планот на of Macedonian writers who on the field of
уметничкиот израз внесе доста иноватив- artistic expression entered a lot of innova-
ни елементи, оригинални мотивски опре- tive elements, original motive, determina-
делби и неодминливи естетски резултати. tions and unsurpassable esthetic results.
Роден е на 6 мај 1949 г. во Ново Село, He was born on 6 May 1949 in Novo
Демирхисарско. Дел од својот младешки Selo, Demir Hisar. Part of his youth life
живот помина во Битола каде го заврши he passed in Bitola where he finished his
средното образование. Филолошки факул- secondary education. He graduated at the
тет заврши во Скопје на Универзитетот Faculty of Philology in Skopje at the Uni-
„Свети Кирил и Методиј“, каде ги заврши versity “St Cyril and Methodius”, where
и магистерските и докторските студии. Из- he finished his master and doctor studies.
весен период беше новинар во весникот He was a journalist for a certain period at
„Нова Македонија“, уредник во книгоизда- the newspaper “Nova Makedonija” editor
телството „Мисла“ и уредник во Македон- at the book publishing house “Misla” and
ската радио - телевизија. Во периодот од editor at the Macedonian broadcasting.
1994 - 1997 г. беше акредитиран новинар на In the period from 1994 -1997 he was li-
Македонското радио во Прага. censed journalist at the Macedonian Radio
Работи како научен советник во Ин- from Prague.
ститутот за македонска литература и е He worked as a research counselor at
вонреден професор на Студиите по нови- the Institute for Macedonian literature
нарство на Правниот факултет во Скопје. and as a part time professor at the Stud-
Во 1989/90 г. оствари студиски престој на ies of journalism at the Faculty of Law in
Универзитетот „Ломоносов“ во Москва. Skopje. In 1989/90 he had study visit at the
Од 1994 до 1997 г. престојуваше на Кар- University Lomonosov in Moscow. From
ловиот универзитет во Прага како лектор 1994-1997 he studied at the Karl Univer-
по македонски јазик. Беше претседател на sity in Prague as a lector of Macedonian
Советот на Струшките вечери на поезија- language. He was president of the Board
та и секретар за меѓународна соработка на of Struga Poetry Evenings and secretary
Друштвото на писателите на Македонија. of the International Cooperation of the
Член е на Македонскиот ПЕН центар. Macedonian Writers Association. He is

105
Член е на Друштвото на писателите на member of Macedonian PEN center. He
Македонија од 1972 г., а од 2000 до 2004 г. has been a member of the Macedonian
беше негов претседател. Writers Association from 1972 and from
Со право можеме да кажеме дека името 2000-2004 he was his president .We can
на Веле Смилевски зазема значајно место certainly say that the name of Vele Smi-
во хиерархијата и вредносната скала на сов- levski takes a significant place in the hi-
ремената македонска литература. Неговите erarchy and the value scale of the modern
поетски пораки речиси секогаш се протка- Macedonian literature. His poet messages
ени со призвук на нагласена ироничност и almost always are stacked through with
од нив постојано извира поетовата загри- the sound of emphasized ironic where
женост за опстојувањето и верувањето на poet concern constantly emerges for sur-
овој наш простор. Неговата поезија води vival and trust on these areas. His poetry
отворен дијалог со светот што е негова leads open dialogues with the world which
преокупација и иницира тематски пункто- is his preoccupation and initiates thematic
ви многу ретко загатнати во нашиот духо- stops which very rarely are puzzled in our
вен простор. Делата на Веле Смилевски се spiritual area. The works of Vele Smilevski
докажани и постојани во својата неодмин- are proved and constant in their unsurpas-
ливост на уметничките резултати. sibality of artistic results.
Објавени дела: „Слика што согорува“ Publsihed works: “Picture that burns”
(поезија, 1974), „Кафез“ (поезија, 1978), „Ди- (poetry 1974) “Cage” (poetry 1978),
ши длабоко“ (поезија, 1985), „Одзив на зди- “Breaths deeply” (poetry 1985), “Echo of
вот“ (поезија, 1987), „Крстопати на зборот“ the sigh”(poetry 1987), “Cross roads of
(критики и есеи, 1987), „Критички нотес“ the word” (critics and essays 1987),” Criti-
(1988), „Поетика на сонот“ (студија, 1988), cal notebook” (1988), “Poetry of drama”
„Подвижни точки“ (поезија, 1990), „Кни- (study 1988), “Movable points” (poetry
жевни посланија“ (критики и есеи, 1991), 1990), “Literary representations”(critics
„Гребнатинки“ (поезија, 1992), „Процеси и and essays 1991), “Scratches” (poetry
дела“ (критики и огледи, 1992), „Аспекти 1992), “Processes and work” (critics and
на македонската книжевност 1945-1985“ review 1992), “Aspects of Macedonian
(книжевно историска студија - докторска literature” (1945-1985) (literary historic
дисертација, 1993), „Фокусирања“ (критики study-doctorate thesis 1993), “Focusing”
и есеи, 1998), „Аспекти на новинарската те- (critics and essay 1998) “Aspects of jour-
орија и практика - жанрови“ (студија, 1999), nalist theory and practice –genres” (study
„Литературни студии“ (2000), „Педесет пес- 2000), “Fifty poems” (poetry 2000), “Es-
ни“ (поезија, 2000), „Есеи“ (2002), „Новин- says” (2002), “Journalist Critics” (2003).
ска критика“ (2003). Коавтор е на петтом- Co-author of the five volume edition
ната едиција „Македонската книжевност “Macedonian literature in the literary crit-
во книжевната критика“ (1973). Приреду- ics” (1973). Organizer of the books “Mac-
вач е на книгите „Македонска поезија XX edonian poetry XX century” (1989), co
век“ (1989), „Македонскиот расказ“ (1990).

106
Коавтор е на публикацијата „Литературен author of the publication “Literary review”
преглед“ (1980-1985). (1980-1985).
Добитник е на наградите - „Млад бо- He is winner of three awards: “Mlad
рец“, „13 Ноември“, „Крсте Мисирков“ и Borec”, “13th November” “Krste Misirk-
на Наградата за најдобра критика во Ма- ov” and the award for the best critic in
кедонија. Macedonia.

107
СТЕФАНОВСКИ STEFANOVSKI
ГОРАН GORAN

СТЕФАНОВСКИ, Горан, академик, STEFANOVSKI, Goran academi-


плоден и атрактивен драмски автор. cian, fertile and attractive play writer. He
Роден е на 27 април 1952 година во Бито- was born on 27 April 1952 in Bitola, in artis-
ла, во уметничко семејство. Заврши студии tic family. He graduated on English language
по англиски јазик и книжевност на Фило- and literature at The Faculty of Philology in
лошкиот факултет во Скопје. Дипломира во Skopje. He graduated in1974 with testimo-
1974 година со награда за најдобар студент во nial for the best student of the generation.
генерацијата. Студираше и драматургија на He studied drama at the Theatre Academy
театарската академија на Универзитетот во at the University in Belgrade (1972-1973).
Белград (1972-1973). Во периодот 1975-1977 In the period from 1975 to1977 he was on
беше на постдипломски студии на Универзи- post graduate studies at the University in
тетот во Белград - на Филолошкиот факултет, Belgrade, at the Faculty of Philology, litera-
литературни студии. Во 1979 година ја одбра- ture studies. In 1979 he defended his master
ни магистерската теза со наслов „Сценските thesis Scene directions as basis of the drama-
напатствија како основа на драматургијата tology of Samuel Baket”. From 1974-1977 he
на Семјуел Бекет“. Од 1974 до 1977 година worked as dramatist at the Drama editorship
работеше како драматург во Драмската ре- of TV Skopje (drama work of TV scripts,
дакција на ТВ Скопје (драматуршка работа edition and adaptation of numerous drama
на ТВ сценарија, уредување и адаптација на works in production and post production
бројни драми, работа во продукција и пост- and from 1978 to 1986 he was an assistant
продукција), а од 1978 до 1986 година како of English Literature at the Faculty of Philol-
асистент по англиска книжевност на Фи- ogy in Skopje. From 1986 to 1998 he was full
лолошкиот факултет во Скопје. Од 1986 до time professor at the Faculty of art in Sko-
1998 година беше редовен професор по дра- pje (worked on the field of creative writing
матургија на Факултетот за драмска уметност and studies of drama theories and models).
во Скопје. Академската година 1979-1980 In the Academic year 1979-1980 he passed
ја помина на Универзитетот во Манчестер, at the University in Manchester, Great Brit-
Велика Британија, работејќи на докторската ain where he had his doctorate thesis for the
дисертација за современата англиска драма modern English drama and Edward Bond.
и Едвард Бонд. Есента 1984 година во Ајова In the autumn 1984 he was a guest at the
Сити, САД, беше гостин на Меѓународната International writer’s program in Iowa, City
писателска програма. Летниот семестар во USA.. In the summer semester in 1990 he
1990 година го помина во САД со Фулбрајто- passed to USA with the Fulbright scholar-

108
ва стипендија, како истакнат уметник. Таму ship as promoted artist and he taught drama
предаваше драматургија на Одделот за театар at the Department of Theatre at the Univer-
при Универзитетот „Браун“ во Провиденс, sity Brawn in Providence, Road Island. He
Роуд Ајленд. Држеше предавања за драмата had tutorials of drama at the University Har-
на универзитетите Харвард во Бостон, Кали- vard, nearby Boston, California, Los Ange-
форнија во Лос Анџелес и Мисури во Канзас les and Missouri, Kansas city. In the period
Сити. Во периодот 1998-2000 беше визитинг from 1998-2000 he was visiting professor of
- професор по драматургија на Драмскиот drama at the Drama institute in Stockholm,
институт во Стокхолм, Шведска, а од 2000 Sweden and from 2000 he is a part time pro-
година беше хонорарен професор по драма- fessor of drama at the University in Kent
тургија на Универзитетот во Кент и на Крајст and Christ Church college at Canterbury.
Черч колеџот во Кентербери, Велика Бри- He is member of the International PEN club
танија. Член е на Интернационалниот ПЕН and the European culture parliament. From
клуб и Европскиот културен парламент. Од 2003 he has been a member of the Macedo-
2003 г. е член на Македонската академијата за nian Academy of science and art.
наука и уметност. He had his debut in the literature thirty
Во литературата дебитираше пред трие- years ago with the TV play “Spike” 1974.
сетина години со ТВ-играта „Клинч“ (1974). Eversince then he has appeared as fertile
Оттогаш па сè до нашиве дни се пројаву- author mainly in the drama art connecting
ва како плоден автор, главно во драмската his and the national name to prestige and
уметност, врзувајќи го и своето и национал- high domestic and international award and
ното име за престижни и високи домашни и recognitions. In the orbit of the general in-
интернационални награди и признанија. Во terest he became famous with the play “Wild
орбитата на сеопштиот интерес се проби со meat” (1979) for first time performed at the
драмата „Диво месо“ (1979), која за прв пат е scene of the Drama theatre in Skopje, De-
изведена на сцената на Драмскиот театар во cember 1979.
Скопје, во декември 1979 година. Goran Stefanovski has been set on all
Горан Стефановски е изведуван на сите Macedonian scenes through out forme-
македонски сцени, преку сите некогашни ју- rYugoslav culture centers to the big theatre
гословенски културни центри, сè до големите center in the world, USA, Great Britain,
театарски центри во светот: во САД, Велика Poland, Hungary France, West Germany,
Британија, Полска, Унгарија, Франција, За- SSSR, Bulgaria, Slovakia, Belgium, Sweden
падна Германија, СССР, Бугарија, Словачка, and Venezuela.
Белгија, Шведска и Венецуела. Plays of Stefnaovski are published in
Драмите на Стефановски се печатени на Macedonian and numerous translations
македонски јазик и во бројни преводи, како as well as special editions and in literature
посебни изданија и во литературни магази- magazines and anthologies in Yugoslavia,
ни и антологии во Југославија, САД, СССР, USA, SSSR, Great Britain, Czehoslovakia.
Велика Британија, Чехословачка и Полска. He is author of the works:” Spike” (Yu play
1974), “Jane Zadrogaz” (play 1974), “The

109
Автор е на делата: „Клинч“ (тв-игра, Apprentice Shakespeare” (radio drama
1974), „Јане Задрогаз“ (драма, 1974), „Чира- 1975),”Hearing of the Railroad worker”(TV
кот Шекспир“ (радио-драма, 1975), „Сослу- drama 1976), “Tome from a gas pump” (TV
шувањето на железничарот“ (тв-драма, 1976), film 1978), “Our years”(TV serial 1979)“Wild
„Томе од бензиската пумпа“ (тв-филм, 1978), meat”(drama 1979) “Hill, hill wildness” (TV
„Наши години“ (тв-серија, 1979), „Диво ме- drama 1980), “Flight on the same place”
со“ (драма, 1979), „Тумба, тумба, дивина“ (тв- (drama 1981), “Hi- Fi” (theatre mutation)
драма, 1980), „Лет во место“ (драма, 1981), 1982, “Double bottom” (play ) 1983, “Tat-
„Хај-Фај“ (драма, 1982), „Дупло дно“ (драма, too souls” (theatre play let) 1988, “Fuzzy
1983), „Тетовирани души“ (драма, 1985), „Бу- alphabet” (TV play) 1985, Black hole(play
шавата азбука“ (едукативна тв-серија, 1985), 1987) “Long play”(play 1988), “Tower of Ba-
„Црна дупка“ (драма, 1987), “Long Play“ (дра- bel” (theatre play let) 1990, Tarviata(libretto
ма, 1988), „Кула вавилонска“ (драма, 1989), 1991) Zodiac (libretto 1990) Chernodrinski
„Травијата“ (либрето, 1989), „Зодијак“ (либ- returns home (play 1991) I love Cherno-
рето, 1990), „Чернодрински се враќа дома“ drinski (libretto 1991) Goce (a ply in one
(драма, 1991), „I love Чернодрински“ (либре- act 1991) Sarajevo (stories of a city) 1993,
то, 1991), „Гоце“ (едночинка, 1991), „Сарае- “The old man with the stone around his
во“ (драма, 1993), „Старецот со камен околу neck” 1994, Oasis of Mira (TV drama 1994)
вратот“ (едночинка, 1994), „Оазата на Мира“ “Now it’s the time (farce) 1995, “Bacchana-
(тв-драма, 1994), „Сега му е мајката“ (едно- lia” 1996,Ex Yu(a play in one act 1996 Good
чинка, 1995), „Баханалии“ (драма, 1996), „EX- luck transition (TV serial 1996) “Casablan-
YU“ (едночинка, 1996), „Аирлија транзиција“ ca” 1998, “We are all people” 1998, “Stories
(тв-серија, 1996), „Casabalkan“ (драма, 1997), of a city” 1999, “Hotel Europe” (script for
„Сите сме луѓе“ (1998), „Приказни од еден multimedia project) 2000, “Everyman” 2002,
град“ (1999), „Хотел Европа“ (сценарио за “Small book for traps” (manual for writing
мултимедијален проект, 2000), „Everyman“ plays 2003), “Conservative impressions”
(2002), „Мала книга на стапици“ (помагало (aphorisms 2004), “Views from the Wild
за пишување драми, 2003), „Конзервативни East” (short prose 2005) and the “Deom of
импресии“ (афоризми, 2004), „Прикази од Debar Мaalo” 2006. etc. G. Stefanovski is
дивиот исток“ (кратка проза, 2005), „Демо- recipient of numerous awards among which
нот од Дебар Маало“ (2006). the most valuable is the award of RM 11th
Стефановски е добитник на бројни на- October(1980), Sterja’s award ,twice (1980
гради, меѓу кои се „Стале Попов“, највисока- and 1988) for best texts of the plays “Wild
та награда на Р. Македонија - „11 Октомври“ meat” and “Black hole” and “Vojdan Cerno-
(1980), Стериината награда два пати (1980 и drinski” 6 times for the best text.
1988) за најдобри текстови на драмите „Диво
месо“ и „Црна дупка“ и „Војдан Чернодрин-
ски“ 6 пати за најдобар текст.

110
ТАЛЕВСКИ TALEVSKI
НИКОЛА NIKOLA

ТАЛЕВСКИ, Никола, хуморист, TALEVSKI, Nikola humorist, satirist,


сатиричар, прозаист и новинар. novelist and journalist.
Роден е на 18 јануари 1940 г. во Би- He was born on 18 January 1940 in Bitola
тола каде што го комплетира основно- where he finished his primary and secondary
то и средното образование. Исто така jа education. He also graduated at the College
заврши Вишата земјоделска школа, по of Agriculture and his education continued
што неговиот пат на научна надоградба in Belgrade where he graduated at the Fac-
продолжи во Белград каде што го заврши ulty of Political Sciences and afterwards he
Факултетот за политички науки, а потоа defended his master thesis of politiocology
магистрира политикологија на Институ- at the Institute for sociological and political
тот за социолошки и политичко-правни law research in Skopje, so on his life path he
истражувања во Скопје. Неговиот жи- returned to Bitola as a part time professor of
вотен пат го врати повторно во Битола Political Economy at the College of Agricul-
како хонорарен професор по Политичка ture. Then, from 1962 he started profession-
економија на Вишата земјоделска школа. ally to work as journalist at Radio Bitola and
Потоа, од 1962 г., започна професионално from December 1965, he was correspond-
да се занимава со новинарство во Радио ent from Bitola for Radio Skopje and then
Битола, а од декември 1965 г. беше допис- on Skopje broadcasting. In his professional
ник од Битола за Радио Скопје, а потоа и career as a journalist beside his editor part
на Телевизија Скопје. Во својата профе- he also got another one that is doyen. From
сионална кариера како новинар, покрај 2006 he was chief and executive editor of the
тоа што доби уредничка улoга, се здоби и newspaper “Info magazine”.
со една друга функција која е значајна за In 1958 he wrote his first texts and pub-
секоја професија – доајен. Од 2006 г. беше lished them on the local radio in the pro-
главен и одговорен уредник во весникот gram “Humor and satire” which he later
„Инфо магазин“. edited by himself. Characteristic nicknames
Во 1958 ги напиша првите текстови under which he appeared and was recog-
и ги објави на локалното радио во еми- nized at that time were Risto Modernisto as
сијата „Хумор и сатира“, која што подоц- well as Koljo Bitoljo by which he appeared
на и сам ја уредуваше. Карактеристични in “Osten”. As at his beginnings he started
псевдоними под кои се појавуваше и по with writing humorous and satirical texts, he
кои е препознат во тоа време се Ристо continued with their writing for many media
Модернисто како и Кољо Битољо со кои at the Former Yugoslav area. His aphorisms

111
се потпишуваше во „Остен“. Како што во humorous and satirical texts are translated in
неговите почетоци започна со пишување many languages among which Russian, Ro-
на хумористични и сатирични текстови manian, Albanian, Bulgarian, German Eng-
така и продолжи со нивно пишување за lish and etc. What is difficult to define is the
повеќе медиуми на некогашните југо- exact number of these genres. Beside humor
словенски простори. Неговите афориз- and satire he wrote books as: “Joke house”
ми, хуморески и сатирични текстови се (monograph publication 1970), “Do thing
преведени на повеќе јазици, меѓу кои на on a sin” (tales 1987), “Erotic sayings”(tales
руски, романски, албански, бугарски, гер- 1990), “ Brain washing” (aphorisms 1999),
мански, англиски и др. Но она што е теш- “Bitola in XXI century facts for Bitola”,
ко да се определи е точниот број творби (monographic edition 2002), “Bitola” (Mac-
од овие жанрови. Покрај хумор и сатира edonian and English version monograph
тој пишува и книги, така што е автор на edition 2002). He participated in the docu-
делата: „Шегаџилница“ (монографска mentary films “Kiril Macedonian”, “Work
публикација, 1970), „И не мисли на грев“ over the clouds” and “Would a man”.
(раскази, 1987), „Еротски кажувања“ (рас- He was awarded for text at the second
кази, 1990), „Перење на мозокот“ (афо- Yugoslav festival for humor and satire in
ризми, 1999,), „Битола во XXI век - Факти Budva in 1969 as well as with a special re-
за Битола“ (монографско издание, 2002), ward for aphorisms at the Second Yugoslav
„Битола“ (македонска и англиска верзија, festival in Krushevac in 1994 .
монографско издание, 2002). Учествува-
ше во реализацијата на документарните
филмови: „Кирил Македонски“, „Работа
над облаци“ и „И би човек“.
Награден е за текст на Вториот југо-
словенски фестивал за хумор и сатира во
Будва, во 1969 година, како и со специјал-
на награда за афоризми на Вториот југо-
словенски фестивал во Крушевац во 1994
година.

112
ТАНЕВСКИ TANEVSKI
БОГОЈА BOGOJA

ТАНЕВСКИ, Богоја, прозаист и TANEVSKI, Bogoja, novelist and


поет. poet.
Роден е на 9 август 1936 г. во с. Дол- He was born on 9 August 1936 in Dolno
но Ореово, Битолско. Мала матура (осмо Oreovo, Bitola. He finished primary school
одделение) заврши во тогашната Нижа at the former Junior high school “Nikola
гимназија „Никола Карев“ во Битола. Во Karev” in Bitola. In 1958 he finished Teach-
1958 г. заврши Учителска школа, каде бе- er’s school where he was the president of the
ше претседател на литературната дружи- literary company promoting himself with
на, истакнувајќи се со своите литератур- his own literary activities. In that period
ни активности. Во тој период ги објави he published his own first poems at Skopje
своите први песни во скопските весници newspapers “Veceren reporter” and “Hori-
„Вечерен репортер“ и „Хоризонт“. Потоа zont”. Then he published in the newspapers
објавуваше песни во весниците „Просве- “Prosveta”, “Prosveten rabotnik”, “Mlad
та“, „Просветен работник“, „Млад борец“, borec”, “Bitolski vesnik”, “Nova Makedoni-
„Битолски весник“, „Нова Македонија“, ja”, “Trudbenik”. After finishing secondary
„Трудбеник“. По завршувањето на сред- school, he got employed as a teacher, but he
ното образование се вработи како учител, continued with his literary engagement. In
но продолжи и со својата литературна the period from 1960-1970 he was part time
ангажираност. Во периодот од 1960 - 1970 correspondent of Radio Bitola, Radio Skop-
г. беше хонорарен дописник на Радио Би- je, “Nova Makedonija” and “Bitolski vesnik”.
тола, Радио Скопје, „Нова Македонија“ и He was member of the editorship and he was
„Битолски весник“. Член е на Редакцијата the editor of the “Almanac Paths” that was
и уредник на алманахот „Патеки“ што го published the Literary club “Stale Popov”
издава Литературниот клуб „Стале По- from Bitola. He is member of the editorship
пов“ од Битола, член е на Редакцискиот board of the magazine “Ravitok” member of
совет на списанието „Развиток“, член на the editorship and editor of the collection
Редакцијата и уредник на зборникот со with articles of Pelagonia research meetings.
трудови од Пелагонските научни сред- On 6 June 2005, Bogoja Tanevski was pro-
би. На 6 јуни 2005 г. Богоја Таневски е claimed for a member of Macedonian Scien-
примен за член на Македонското научно tific Association in Bitola.
друштво во Битола. His works are published at many pe-
Неговите творби се објавени во мно- riodicals, present in many collections and
гу периодични списанија, застапуван е anthologies, author of reviews for a large

113
во зборници и антологии, автор е на ре- number of authors as: Cane Zdravkovski,
цензии за голем број автори, како: Цане Done Panovski Petre Dimovski, Svetozar
Здравковски, Доне Пановски, Петре Ди- Tasevki, Slavka Arsova, Gorgi Kotevski,
мовски, Светозар Тасевски, Славка Арсо- Vasil Alabakovski. He takes active participa-
ва, Ѓорѓи Котевски, Васил Алабаковски. tion of large number of literary cultural and
Зема активно учество на голем број лите- research meetings.
ратурни, културни и научни средби. Published works: “Upstream” (po-
Објавени дела: „Угорнина“ (поезија, etry 1971), “Ilinden fires” (poetry 1980),
1971), „Илинденски огнови“ (поезија, “Breaking through time” (poetry), “Steps
1980), „Провир низ времето“ (поезија), in myself” (poetry 1996) “Destinies” (po-
„Чекори во мене“ (поезија, 1996), „Суд- etry 1999), “Dawn” (poetry 1999), “Bitten
бини“ (поезија, 1999), „Разденување“ horizons”(poetry 2002) “Paralovo crags”
(поезија, 1999), „Нагризени хоризонти“ (monodrama 2002), “Bitola motives”(poetry
(поезија, 2002), „Параловските чукари“ 2005), “Through unrest waters of life” (liter-
(монодрама, 2002), „Битолски мотиви“ ary views 2005), “Return” (poetry 2005). His
(поезија, 2005), „Низ немирните води poems are translated in Serbian- Croatian
на животот“ (книжевни согледби, 2005), and Polish language.
„Повраток“ (поезија, 2005).
Неговите песни се преведувани на срп-
ски, хрватски и полски јазик.

114
ТАСЕВСКИ TASEVSKI
СВЕТОЗАР SVETOZAR

ТАСЕВСКИ, Светозар, писател. TASEVSKI, Svetozar, writer.


Роден е на 6 април 1925 година во с. He was born on 6 April 1925 in village
Ташмаруниште, Струшко. Основно учи- Tasmaruniste Struga. He finished elemen-
лиште заврши во родното место. Од 1949 tary school in his birthplace. From 1949 he
г. се пресели во Битола, како постојано moved to Bitola as constant place of liv-
место на живеење. Во 1956 година заврши ing. In 1956 he graduated at the Economic
Економски техникум (средно образова- School (secondary) in Bitola in 1959/60, in
ние) во Битола. Работеше како трговски Bitola he graduated at the School for skilled
работник. Во 1959/60 година, во Битола workers.
заврши школа за висококвалификувани He feels in himself a gift for literary ex-
работници. pression, tried in children collections of
Чувствува во себе дар за книжевен из- poetry in rhyme and latter in more mature
раз, се обидува во стихозбирки за деца, во works, he got free form the rhyme and gives
рима, а подоцна пишува позрели работи, free line. Although, narrative and sometimes
се ослободува од римата и дава слободен unclear, those lines have poetic idea and said
стих. Иако наративни и наместа нејасни, in allegory act by reflexive way of sense.
тие стихови имаат поетска идеја и кажани On 19 February the Club of Young Writ-
во алегорија делуваат по рефлексивен пат ers Bitola was founded and its first president
на разумот, како басни. was Svetozar Tasevski and also for the next
На 19 февруари 1961 г. беше формиран four mandates he was elected a president
Клубот на млади писатели - Битола, чиј at this club. In 1961 he was an editor of the
прв претседател беше Светозар Тасевски, first "Almanac" of the Writer club from Bi-
а потоа четири мандати беше избиран за tola where he was editor of the following 22
претседател на овој клуб. Во 1961 година Almanacs. In 1962 The Literary club “Kon-
беше уредник на првиот „Алманах“ на trasti” was founded and at this club Svetozar
Клубот на писателите од Битола, каде бе- Tasevski was president and the same year he
ше уредник и на наредните 22 алманаси. published the magazine “Kontrasti” where
Во 1962 година формиран е Литературни- he appeared as editor. Then in 1985 as presi-
от клуб „Контрасти“ и на овој клуб Све- dent of the club and executive editor of the
тозар Tасевски беше претседател, а истата book “Preserved book” by Ilija Merkovski,
година го издава и списанието „Контра- he is editor of the literary club “Stale Popov”
сти“, каде се јавува како уредник, потоа at the Memory house of culture in Bitola. He
во 1985 година е претседател на Клубот и is an editor and reviewer of many books.

115
одговорен уредник на книгата „Сочува- He is author of the books: “As you see
на слика“ од Илија Мерковски, издавач е with my eyes” (poems for adults and children
Литературниот клуб „Стале Попов“ при 1962), “The loop over the smoke”(historical
Спомен домот на културата во Битола. story for Ilinden period 1963), “Lied” (stories
На повеќе книги се јавува како редактор and drama 1963), “Except love everything
и рецензент. else is for money” (drama 1963), “Loop over
Автор е на книгите: „Како гледаш со smoke” (second edition 1966), “The thought
моите очи“ (песни за возрасни и деца, sings and tells” (collection of poems 1966),
1962), „Бесилка над чадот“ (историска “Resistance” (autobiographical story 1969),
повест за илинденскиот период, 1963), “Loop over smoke” (third edition 1983),
„Прелагани“ (раскази и драмски текст, “Frame of word” (written words of over 800
1963), „Освен љубов друго е сè за пари“ people, 1991) “Ornaments -1 (poem in arch
(драмски текст, 1963), „Бесилка над ча- line 1991), Ornaments- 2, Ornaments- 3
дот“ (второ издание, 1966), „Мислата пее (poems 1996), Sensibilities (romantic story
и раскажува“ (збирка песни, 1966), „От- 1996) Ornaments -4 and Ornaments- 5 (po-
порности“ (автобиографска повест, 1969), ems 1997), “Orient of arch line 1” (poems
„Бесилка над чадот“ (трето издание, 1983), 1998), Orient of arch line 2 (poems 1999),
„Рамка на зборот“ (запишани мисли од Orient of arch line 3 (poems 2000).
над 800 личности, 1991), „Орнаменти-1“ In 1997 he got diploma from Moscow,
(песна во акростих,1991), „Орнаменти-2“, Russia for participation at the International
„Орнаменти-3“, (песни, 1996), „Сензи- competition on the occasion of 850 anniver-
билности“ (романизирана повест, 1996), saries of Moscow and in 1999 as long-term
„Орнаменти-4“ и „Орнаменти-5“ (песни, correspondent of Radio Moscow he received
1997), „Ориент по акростихот-1“ (песни, diploma from Moscow on the occasion
1998), „Ориент по акростихот-2“ (песни, of 200 anniversary of birth of AS Puskin
1999), „Ориент по акростихот-3“ (песни, (1980).
2000).
Во 1997 година доби диплома од Мос-
ква, Русија, за учество на Меѓународниот
конкурс по повод 850 годишнината на
Москва, а во 1999 година како долгогоди-
шен соработник на Радио Москва, доби
диплома по повод 200 годишнината од
раѓањето на А. С. Пушкин (1980).

116
ТОДОРОВСКИ TODOROVSKI
ДОБРЕ Ј. DOBRE J.

ТОДОРОВСКИ, Добре Ј., совре- TODOROVSKI, Dobre J., modern


мен раскажувач, романсиер. narrator, novelist.
Роден е на 11 март 1960 г. во Бабино, He was born on 11 March 1960 in
Демирхисарско. Основно образование Babino, Demir Hisar. He finished primary
заврши во Битола, а средно во Сараево, school in Bitola, secondary education in
БиХ. Студира на Биотехничкиот факултет Sarajevo BIH. He studied at the Biotechno-
во Битола. За член на Друштвото на пи- logical Faculty in Bitola. He was elected for a
сатели на Македонија е избран во 2000 г. member of the Macedonian Writers Associ-
Од 2001 година е член и на Друштвото за ation in 2000. From 2001 he was member of
наука и уметност Битола, (сега Македон- the Science and Art Association Bitola (now
ско научно друштво-Битола). Еден е од Macedonia Research Association, Bitola).
членовите возобновувачи на Битолскиот One of the members of reformers of Bitola
книжевен круг, во 2005 година, здруже- literary circle in 2005 and Association of Bi-
ние на битолските писатели, членови на tola Writers members of DPM. He is chief
ДПМ. Главен и одговорен уредник е на and executive editor of “Prilozi” magazine of
,,Прилози”, списание на Македонското The Macedonian Research Association Bi-
научно друштво – Битола. Живее и твори tola. He lives and creates in Bitola.
во Битола. The beginnings of his prose literary crea-
Почетоците на неговото прозно лите- tion are connected to his primary school
ратурно творештво се врзуваат уште во with the newly published children novel
основното образование, со необјавениот “Copper fires” written in 1974. As employee
роман за деца ,,Бакарни огнови”, пишу- at the defense he was long term correspond-
ван во 1974 година. Како вработен во Од- ent of the army magazines “Odbrana” and
браната, долги години беше постојан до- “Armiski zbor” where beside articles over
писник на армиските гласила (,,Одбрана” 70 humorous were published. He was at the
и ,,Армиски збор”) каде што покрај број- same time part time correspondent of many
ните написи, објавени се и 70 хуморески. magazines and other newspapers.
Истовремено беше хонорарен дописник His works are connected to events of the
на повеќе гласила и други весници. newest history which speak about life of the
Неговите дела тематски се поврза- man as mark of his situation on the area of
ни со настани од поновата историја, кои wider Bitola surrounding .What is character-
говорат за животот на народот/човекот, istic of his work is that in his works he uses
како белег на неговата опстојба на про-

117
сторот од пошироката битолска околина. the national speech of Demir Hisar, part by
Карактеристично за неговото творештво which his local marks are preserved.
е тоа што во своите дела го користи на- His first published book is “The grayness
родниот говор од демирхисарското под- of the step” 1998. He wrote mainly prose and
небје, со што се зачувуваат неговите ло- he published the following works: “The gray-
кални белези. ness of step” (novel 1998), The thought for
Прва објавена книга со која се прет- souls” (tales 1999), “Sickness”(prose records
стави пред читателската публика е рома- 1999), “Deep in myself” (poetry 2001),
нот ,,Сивилото на одот“ (1998). Пишу- “What is written” (mono drama 2001),
вајќи претежно проза, досега ги издаде “The teacher Maksim Poposki” (monograph
следните дела: ,,Сивилото на одот“ (ро- 2003), “Over the sorrow”( novel 2005). “Bur-
ман, 1998), ,,Дума за душите“ (раскази, ied truth” (plays 2006), “At the end” (collec-
1999), ,,Болештини“ (прозни записи, tion of tales 2008).
1999), ,,Длабоко во мене“ (поезија, 2001), He was honored with awards and rec-
,,Што ни било пишано“ (монодрами, ognitions among which “Immigrants pen”
2001), ,,Учителот Максим Попоски“ (мо- (2000), award of “Matica Makedonska” of
нографија, 2003), ,,Над тагата“ (роман, the immigrants of Macedonia and 4th No-
2005), ,,Закопана вистина“ (драми, 2006), vember of the Municipality of Bitola (2002).
,,Прикрај“ (збирка раскази, 2008).
Добитник е на повеќе награди и приз-
нанија, меѓу кои: ,,Иселеничко перо“
(2000), награда на Матицата на иселени-
ците на Македонија, и ,,4 Ноември“ на
Општината Битола (2002).

118
ХРИСТОВСКИ HRISTOVSKI
МЕТОДИЈА METODIJA

ХРИСТОВСКИ, Методија, поет и HRISTOVSKI, Metodija, poet and


раскажувач. narrator.
Роден е во 1930 г. во Јени Маало, Би- He was born in 1930 in Jeni Maalo Bi-
тола. Основно образование заврши во tola. He finished primary school in Bitola in
Битола, во време на Кралството на СХС, the Kingdom of SHS and prohigh school also
а Прогимназија, исто така, во Битола, до- in Bitola while there was the Second World
дека на овие простори беснееше Втората War. He was educated on trading craft and
светска војна. Се школуваше за трговски- gained skilled qualification in 1960. Love
от занает и со стручна квалификација се towards the book kept him from his earli-
стекна во 1960 г. Љубовта кон книгата ја est childhood and he started writing in1988
негува од најрана возраст, а со пишување First, he created and published poetry and
почна во 1988 г. Најпрво создаваше, пи- later he started to appear with prose crea-
шуваше и објавуваше поезија, а во подоц- tion.
нежниот период почна да се јавува и со Metodija Hristovski is known as poet
прозно творештво. of the nature. In his collection of poems
Методија Христовски е познат како beside numerous there are over 100 poems
„поет на природата“. Во неговите стихоз- with ecological topics. It is very important
бирки, покрај многуте испеани песни, има to mention his prose work “From Memo-
над стотина со еколошка тематика. Битно ry” where in a very strong and impressive
е да го спомнеме и неговото прозно дело way he described the destiny of Bitola Jews
„Од незаборавот“, во кое на мошне силен and once again returned the memories on
и впечатлив начин ја опишува судбината them.
на битолските Евреи и уште еднаш нè на- He is member of Writers Association
враќа на спомените кон нив. “Stale Popov” from Bitola. Published books:
Член е на Друштвото на писатели “Strong springs” (poetry 2000), “All of
„Стале Попов“ од Битола. stone” (poetry 2001 ),”Leafy” (poetry 2001),
Објавени дела: „Силни извори“ (пое- “Grapes in garden” (poetry 2002), “Trene
зија, 2000), „Сè од камен“ (поезија, 2001), fought for Macedonia as well” (poetry 2002),
„Бршлен“ (поезија, 2001), „Лозница во “A step forward” (poetry 2003), “Ferment”
дворот“ (поезија, 2002), „И Трене се боре- (poetry 2004), “The train stopped by force”
ше за Македонија“ (поезија, 2002), „Чекор (poetry 2004), “Open shoe” (prose 2006),
напред“ (поезија, 2003), „Превирања“ (по- “From memory” (prose 2006).
езија, 2004), „Возот присилно сопре“ (по-

119
езија, 2004), „Зинат чевел“ (проза, 2006), At the moment he works on the prose
„Од незаборавот“ (проза, 2006). work “Bitola carpenters” and the novel Long
Моментно работи на прозното де- period is in a phase of finishing and its pub-
ло „Битолските дограмаџии“, а романот lishing is expected towards the end of 2008.
„Долг период“ е во фаза на доработка
и неговото излегување се очекува кон
крајот на 2008 г.

120
ЦВЕТКОВСКИ CVETKOVSKI
РАДОВАН П. RADOVAN P.

ЦВЕТКОВСКИ, Радован П., поет, CVETKOVSKI, Radovan P., poet,


раскажувач, есеист и литературен крити- narrator, essayist, literary critic children and
чар, писател за деца и млади, пасиониран youth writer, passionate folklorist, linguist
фолклорист, лингвист и преведувач. and translator.
Роден е на 3 септември 1931 г. во с. Со- He was born on 3 September in village
потница, Демирхисарско. Основно и сред- Sopotnica, Demir Hisar. He finished prima-
но образование заврши во Битола, а Виша ry and secondary school College of pedago-
педагошка школа и Филозофски факултет gy in Bitola and Faculty of Philosophy at the
во Скопје. department of Yugoslav literature in Skopje.
Повеќе години беше во редакцијата на He has been for many years at the editor-
списанието „Развиток“ од Битола и секре- ship of the magazine “Razvitok” from Bitola
тар на Издавачката дејност и на списанието and secretary of the publishing activity of the
„Развиток“ при „Битолски весник“ (1973- magazine “Bitolski vesnik” (1973-1976).
1976). He was manager of “Dr Trifun Pan-
Беше директор на ОУ „Д-р Трифун Па- ovski” Bitola and member of the Assembly
новски“ - Битола, како и член на Собрани- of the Republic Community of culture as
ето на Републичката заедница на културата Assembly of SRM (1974-1979). He has been
во својство на Собор на Собранието на honored with certificate of war service with
СРМ (1974-1979). Одликуван е со Орден за silver swords.(1977).
воени заслуги со сребрени мечеви (1977). He belongs to Bitola Literary circle; he is
Припаѓа на Битолскиот книжевен круг. member of the Macedonian Writers Associ-
Член е на Друштвото на писателите на Ма- ation, member of The Macedonian Research
кедонија, на Македонското научно друштво Association in Bitola and the Macedonian
во Битола и на Друштвото на фолклористи- Folklorist Association.
те на Македонија. He was a member of the presidentship of
Беше член на Претседателството на the Macedonian Writers Association (2000-
Друштвото на писателите на Македонија 2002),member of the Management Board of
(2000-2002), на Управниот одбор на Ма- the Macedonian Research Association Bitola
кедонското научно друштво - Битола и and secretary of the Department of linguistics
секретар на Одделението за лингвистика и and literature (2002-2005), member of the jury
литература (2002-2005), член на жирито за for poetry of the International Manifestation
поезија на Меѓународната манифестација “Holiday of Linden” (2000-2001) for the award
„Празник на липите“ (2000-2001), за на- “Aco Sopov” (2004-2005) and “Vanco Nikole-

121
градата „Ацо Шопов“ (2004-2005) и „Ванчо ski” (2007-2008) which are awarded by DPM.
Николески“ (2007-2008) што ги доделува In 2004 in an edition of the Department of cul-
ДПМ. Во 2004 година во издание на Ди- ture and art Skopje, Dr Vasil Tocinovski wrote
рекцијата за култура и уметност - Скопје, the book “Literary critic for the act of Radovan
д-р Васил Тоциновски ја приреди книгата P. Cvetkovski”.
„Книжевната критика за делото на Радован Now, he is member of the management
П. Цветковски“. board of the magazine “Sovremenost”. His
Сега е член на Управниот одбор на спи- first poem he published in 1947 on the wall
санието „Современост“. Првата песна ја paper in the high school boarding building in
објави во 1947 година на ѕидниот весник во Bitola His poems are translated in Russian,
гимназискиот интернат во Битола. Негови English, French, German, Serbian, Sloveni-
песни се преведени и препеани на руски, an, Croatian, Bulgarian, Polish, Flemish and
англиски, француски, германски, српски, other languages.
словенечки, хрватски, бугарски, полски, He published and publishes at “Mlad
фламански и други јазици. Borec”, “Studenski zbor”, “Razvitok”, “Rast”
Објави и објавува во „Млад борец“, “Sovremenost”, “Razgledi”, “Literaturen
„Студентски збор“, „Развиток“, „Раст“,
zbor”, “Stremez”, “Kulturen zivot”, “Belezi”,
„Современост“, „Разгледи“, „Литературен
“Spektar”, “Veles”, “Bitolski vesnik”, “Nova
збор“, „Стремеж“, „Културен живот“, „Беле-
Makedonija”, Prosveten rabotnik”, “Nas
зи“, „Спектар“, „Велес“, „Битолски весник“,
trudbenik”, “Narodna prosveta”, “Stozer”
„Нова Македонија“, „Просветен работ-
of DPM, “Ogledalo”, “Prilozi”, “Provincija”,
ник“, „Наш свет“, „Трудбеник“, „Народна
“Smederevo”, “Branicevo”, “Zdanje”, “Pov-
просвета“, „Стожер“ на ДПМ, „Огледало“,
elja”, “Stig” “Gradina” (Nis), “Puls” (Sofia),
„Прилози“, „Провинција“, „Смедерево“ ,
“Noviot puls” of the Association of Bulgar-
„Браничево“, „Здање“, „Повеља“, „Стиг“,
„Градина“ (Ниш), „Пулс“ (Софија), „Нови- ian writers (Sofia), “Narodna volja” (Blago-
от пулс“ на Сојузот на бугарските писатели evgrad), “Irin- Pirin” (Sandanski), “Bagdala”
(Софија), „Народна волја“ (Благоевград), (Krusevac), “Knizevjna Riejka”, “Svetolik
„Ирин-Пирин“ (Сандански), „Багдала“ Rankovik”, “Sodobnost” Ljubljana, “Mogu-
(Крушевац), „Книжевна Ријека“, „Светолик knosti”, Split and etc. as well as in collections
Ранковиќ“, „Содобност“ (Љубљана), „Мо- of symposiums. He is present in panoramas
гуќности“ (Сплит) и др., како и во зборни- and elections as well as in the anthology
ци од симпозиуми. Застапен е во панорами “Fortuneteller in the ash” in English lan-
и избори, како и во антологијата „Гледач во guage (Pittsburg USA 1977).
пепелта“ на англиски јазик (Питсбург, САД, He is author of the books: “My region”
1977). (poetry 1971), “Circles of scars” (poetry
Автор е на книгите: „Моето поднебје“ 1974), “White insomnia” (poetry 1982),
(поезија, 1971), „Кругови од лузни“ (поезија, “My granddad in Balkan wars”(poetry
1974), „Камен и небо“ (поезија, 1977), „Бели 1985), “Snake from the cave” (tales for chil-
несоници“ (поезија, 1982), „Дедо ми во Бал- dren 1992), “When stars fall towards the
канските војни“ (поезија, 1985), „Смокот sky”(poetry 1993), Macedonian national

122
пештерски“ (раскази за деца, 1992), „Кога saying (election 1993), “Return to landscape”
ѕвездите кон небото паѓаа“ (поезија, 1993), (poetry election 1994), “Angel and the key”
„Македонски народни пословици“ (избор, (tales 1995), “Knots of the soul” (poetry
1993), „Врати во пејзажот“ (поетски избор, 1996), “Tales from Demir Hisar” (anecdotes
1994), „Ангелот и клучот“ (раскази, 1995), 1996), “Rasko”, (novel for children), “Roots
„Јазли на душата“ (поезија, 1996), „Ска- from the doorstep” (poetry 1998), Wills (two
занија демирхисарски“ (анегдоти, 1996), language edition in Macedonian and Aroma-
„Рашко“ (роман за деца, 1997), „Корени од nian language 1998), “Dagi” (poetry 1999),
прагот“ (поезија, 1998), „Аманети“ (двоја- “Broken time” (poetry 1999), “Tales from a
зично издание-поезија на македонски и vineyard” (tales 2000). Our crucifixion (poet
на аромански јазик, 1998), „Даги“ (поезија, election 2001), “Demir Hisar and other tales”
1999), „Прекршено време“ (поезија, 1999), (anecdotes 2003), “Views” (critics 2003),
„Приказни од лозје“ (раскази, 2000), „Рас- “Time from there and here” (studies 2003),
петие наше“ (поетски избор, 2001), „Де- The study for Demir Hisar speech (language
мирхисарски и други сказанија“ (анегдоти, research 2006), Dreamt feeling (poetry 2006)
2003), „Видувања“ (критики, 2003), „Отаде и As a co author, he appeared with the book
одавде времето“ (студии, 2003), „Студија за “Printing and publishing in Bitola” 1999 and
демирхисарскиот говор“ (јазични истражу- “Macedonian writers 2000”.
вања, 2006), „Сонето претчувство“ (поезија, He was honored with the awards: third
2006). Се јавува како коавтор на книгите: award of “Trudbenik” for the poem “On
„Печатарството и издаваштвото во Битола“ stone between a stone and the sky”1976,
(1999) и „Македонските писатели“ (2000). Culture educational community of Mac-
Добитник е на наградите: трета награ- edonia 1980, 4th November of the city of
да на в. „Трудбеник“ за песната „На камен Bitola for the poetry book “White Insom-
меѓу камен и небо“ (1976), „Културно-про- nia”(1983), and for the “Printing and pub-
светна заедница на Македонија“ (1980), „4 lishing in Bitola” co author (1999) at the Fif-
Ноември“ на градот Битола за поетската teen YU meeting “Brotherhood and unity”
книга „Бели несоници“ (1983) и за „Печа- in Kraljevo, out of ten equal awards for po-
тарството и издаваштвото во Битола“ (ко- etry, first award for the poem “For the elev-
автор, 1999), на Петнаесеттите југословенс- enth hanged fighters” 1982, second award
ки средби „Братство-единство“ во Краљево for the poetry for the poem “Unnamed to
од десет рамноправни награди за поезија you” (2005) and third award for the sonnet
прва награда за поемата „На единаесетми- “And not goodbye” 2007 at the International
ната обесени првоборци“ (1982), втора на- manifestation Holiday of Linden, the award
града за поезија за песната „Ненасловена до that is allocated by the Macedonian Writers
тебе“ (2005) и трета награда за сонетот „И Association.
не збогум“ (2007) на Меѓународната мани-
фестација „Празник на липите“, награда
што ја доделува Друштвото на писателите
на Македонија.

123
124
КОРИСТЕНА ЛИТЕРАТУРА

1. Алушевски, Илија, Груевски, Љубомир: Македонски народни љубовни пеења. Битола :


БИД Мисирков, 1991
2. Арсовска,Тамара: Отаде минливоста. Скопје : Македонска книга, 1994
3. Боцевски, Јован: Јанко Врбјанко. Скопје : Современ возач, 1987
4. Боцевски, Јован: Мојата втора љубов. Битола : А.Д. Киро Дандаро, 2005
5. Боцевски, Јован: Проклетство. Битола : Херакли Комерц, 2007
6. Бошковски, Јозо Т.: Панта реи, Ротациона плазма - Еволуирање на вселената - Песната
сонце - Енциклопедиска метафора. Скопје : Нов Свет, 2003
7. Бошковски, Јозо Т.: Нејасни сили. Скопје : Нов Свет, 2002
8. Бошковски, Јозо Т.: Насмеано сонце. Скопје : Нов Свет, 2006
9. Бошковски, Јозо Т.: Евангелиум. Скопје : Нов Свет, 2005
10. Бошковски, Јозо Т.: Верзумот, пирамидиум, вечната сфинга - уметноста. Скопје : Нов
Свет, 2002
11. Бошковски, Јозо Т.: Осветлен човек. Скопје : Култура, 1984
12. Бошковски, Јозо Т.: Македонска трагедија. Скопје : Наша книга, 1987
13. Бошковски, Јозо Т.: Биг банг. Скопје : Нов Свет, 1992
14. Бошковски, Јозо Т.: Триумф на материјата. Скопје : Нов Свет, 2000
15. Бошковски, Јозо Т.: Приказничарот Бошко Јонов од Острилци. Скопје : Нов Свет, 2002
16. Бошковски, Јозо Т.: Мудрости на сонцето знаја крајни консеквенци. Скопје : Нов Свет, 1976
17. Бошковски, Петар Т.: Ѕвезди на пладне. Скопје : Матица македонска, 2001
18. Бошковски, Петар Т.: Лилјаци. Скопје : Култура, 1998
19. Георгиевски, Христо: Критиката за романите на Божин Павловски. Скопје : Матица ма-
кедонска, 1999
20. Груевски, Љубомир: Опседнат град. Охрид, 1991
21. Груевски, Љубомир: Слики и сенки. Битола : Ариес медиа, 2008
22. Димовски, Петре: Пламенка. Битола : Нова зора, 1996
23. Друговац, Миодраг: Македонската книжевност за деца и младина. Скопје : Детска ра-
дост, 1996
24. Друговац, Миодраг: Македонската книжевност за деца и младина - Од Џинот до Чинго.
Скопје : Детска радост, 1996
25. Друговац, Миодраг: Повоени македонски писатели. Скопје : Наша книга, 1986

125
26. Ѓуровски, Јован: Нивната есен на животот. Битола : Апекс, 2004
27. Ѓуровски, Јован: Пријателите на даскалот. Битола : Апекс, 2004
28. Ѓуровски, Јован: Крвта вода не бидува. Битола : Апекс, 2005
29. Ѓуровски, Јован: Кога вампири шетаа по селото. Битола : Апекс, 2007
30. Здравковска Илиевска, Ана: Цане Здравковски одблиску. Скопје : Народна книга, 2001
31. Костов, Петар: Ремек дела и злодела. Скопје : Македонска книга, 2003
32. Македонски писатели. Скопје : Друштво на писателите на Македонија, 1987
33. Македонски писатели. Скопје : Друштво на писатели на Македонија, 2004
34. Манојлов, Панде: Љубов и чемер. Битола : Матица македонска, 2005
35. МИ-АНОВА енциклопедија. Скопје : МИ-АН, 2006
36. Михаилова Бошнакоска, Гордана: Босфорско лето. Скопје : Македонска книга, 1984
37. Михаилова Бошнакоска, Гордана: Нордиски љубовници. Скопје : Мисла, 1993
38. Михаилова Бошнакоска, Гордана: Потрага по приказна. Скопје : Матица македонска, 2001
39. Мицковиќ, Слободан: Промена на Бога. Скопје : Детска радост, 1998
40. Мицковиќ, Слободан: Крале Марко. Скопје : Слово, 1998
41. Наумовски, Бранко: Прострелана ѕвезда. Битола : Македонија, 2006
42. Наумовски, Бранко: Свети синори. Битола, 2007
43. Наумовски, Бранко: Време за спомен. Сиднеј : Македонско литературно друштво Григор
Прличев, 1986
44. Наумовски, Бранко: Вратете ми ги времињата. Скопје : Наша книга, 1990
45. Наумовски, Бранко: Зборот наш македонски. Битола : Македонија, 2006
46. Неделковски, Кире: Безмерно. Охрид : Macedonia Prima, 1997
47. Неделковски, Кире: Излегување од времето. Скопје : ИД Развиток, 1999
48. Неделковски, Кире: Некои нешта. Битола : БИД Мисирков, 1999
49. Неделковски, Кире: Чуда (избор). Скопје : Scopia, 2000
50. Неделковски, Кире: Судбини и соништа. Битола : Макавеј, 2004
51. Неделковски, Кире: Чест. Скопје : Дијалог, 2008
52. Османли, Томислав: Стрип запис со човечки лик. Скопје : Култура, 2002
53. Османли, Томислав: Виолетни светлини и сенки. Скопје : Матица македонска, 2001
54. Османли, Томислав: Пат за Парамарибо. Скопје : Слово, 2003
55. Османли, Томислав: Апокалиптична комедија. Скопје : Култура, 2005
56. Пановски, Доне: Литературни студии. Битола : Друштво за наука и уметност, 1996
57. Пејковски, Зоран: Филозофија на смртта. Скопје, 1999
58. Петревски, Горјан: Споменка. Скопје : Просветно дело, Детска радост, 2004

126
59. Петревски, Горјан: Сама. Скопје : Просветно дело, Детска радост, 2006
60. Плевнеш, Јордан: Теорија на отровот. Скопје : Студентски збор, 1979
61. Плевнеш, Јордан: Драми. Скопје : Детска радост, 1996
62. Плевнеш, Јордан: Јустинијан први. Скопје : Просветно дело, 2001
63. Плевнеш, Јордан: Осмото светско чудо. Скопје : Култура, 2005
64. Полазаревски, Ванчо: Распашани раскази. Скопје : Детска радост, 1998
65. Полазаревски, Ванчо: Лилав пилав. Скопје : Детска радост, 1998
66. Полазаревски, Ванчо: Шашардија. Скопје : Детска радост, 1993
67. Константин Поповски - биографија со библиографија. Битола : Друштво за наука и умет-
ност, Прилози, бр. 19, 1973
68. Прилози за наставата по литература - Македонска поезија. Скопје : Матица македонска, 2001
69. Прчков, Ѓорги: Огнови. Битола : Табакерата, 1996
70. Прчков, Ѓорги: Рудата. Скопје : Современ возач, 1982
71. Ристиќ, Бранко : Ванчо Николески: отац македонске книжевности за децу. Шид : Графосрем, 1994
72. Садикарио, Аврам: Датуми на пеколот. Скопје : Македонско – израелско друштво на
пријателство и соработка, 1996
73. Стојчевска Антиќ, Вера: Зборот на Слободан Мицковиќ, Прва роднокрајна средба, 2005
74. Талевски, Никола: Перење на мозокот. Битола : Липекс, 1999
75. Таневски, Богоја: Повраток. Битола : Македонско научно друштво, 2006
76. Тасевски, Светозар: Бесилка над чадот. Битола : Македонија, 1963
77. Тасевски, Светозар: Цветови по акростих. Битола : Клуб на писатели Стале Попов, 2001
78. Тасевски, Светозар: Ориент по акростихот. Битола : Ирис, 1998
79. Тодоровски, Добре: Прикрај. Скопје : Матица македонска, 2008
80. Тоциновски, Васил: Книжевната критика за делото на Радован П. Цветковски. Скопје :
Дирекција за култура и уметност, 2004
81. Цветковски, Радован П.: Сказанија демирхисарски. Битола : Друштво за наука и умет-
ност, 1996
82. Цветковски, Радован П.: Отаде и одавде времето. Скопје : Академски печат, 2003
83. Цветковски, Радован П.: Демирхисарски и други сказанија (анегдоти). Скопје : Матица
македонска, 2003
84. Цветковски, Радован П.: Сонето претчувство. Скопје : Современост, 2006
85. Цветковски, Радован П.: Студија за демирхисарскиот говор. Битола : МНД, 2006

127
USED LITERATURE

1. Alusevski, Ilija, Gruevski, Ljubomir: Macedonian national love poems. Bitola : BID Misirkov, 1991
2. Arsovska, Tamara: From that side of the transience. Skopje : Makedonska kniga, 1994
3. Bocevski, Jovan: Janko Vrbjanko. Skopje : Sovremen vozac, 1987
4. Bocevski, Jovan: My second love. Bitola : AD Kiro Dandaro, 2005
5. Bocevski, Jovan: Curse. Bitola : Herakli komerc, 2007
6. Boskovski, Jozo T.: Panta rei, Rotational plasm-Evaluation of the cosmos - The poem Sun-ency-
clopedia methapr. Skopje : Nov Svet, 2003
7. Boskovski, Jozo T.: Unclear forces. Skopje : Nov Svet, 2002
8. Boskovski, Jozo T.: Smiled sun. Skopje : Nov Svet, 2006
9. Boskovski, Jozo T.: Evahgelium. Skopje : Nov Svet, 2006
10. Boskovski, Jozo T.: Verzium, piradium, the eternal sphing-art. Skopje : Nov Svet, 2002
11. Boskovski, Jozo T.: Prolighting human. Skopje : Kultura, 1984
12. Boskovski, Jozo T.: Macedonian tragedy. Skopje : Nasa kniga, 1987
13. Boskovski, Jozo T.: Big bang. Skopje : Nov Svet, 1992
14. Boskovski, Jozo T.: Triumph of the materia. Skopje : Nov Svet, 2000
15. Boskovski, Jozo T.: The storyteller Bosko Jonov from Ostrilci. Skopje : Nov Svet, 1976
17. Boskovski, Petar T.: Stars at noon. Skopje : Matica Makedonska, 2001
18. Boskovski, Petar T.: Bets. Skopje : Kultura, 1998
19. Gerogievski, Hristo: Critics for the novels of Bozin Pavlovski. Skopje Matica makedonska, 1999
20. Gruevski, Ljubomir: Haunted city. Ohrid, 1991
21. Gruevski, Ljubomir: Images and shadows. Bitola : Aries media, 2008
22. Dimovski, Peter: Plamenka. Bitola : Nova zora, 1996
23. Drugovac, Miodrag: Macedonian literature for children and teenagers. Skopje : Detska radost,
1996
24. Drugovac, Miodrag: Macedonian literature for children and teenagers-From Dzin to Cingo.
Skopje : Detska radost, 1996
25. Drugovac, Miodrag: Postwar Macedonian Writers. Skopje : Nasa kniga, 1986
26. Gurovski, Jovan: Their autumn of life. Bitola : Apeks, 2004
27. Gurovski, Jovan: Friends of the teacher. Bitola : Apeks, 2004

128
28. Gurovski, Jovan: Blood does not become water. Bitola : Apeks, 2005
29. Gurovski, Jovan: When vampires walked around the village. Bitola : Apeks, 2007
30. Zdravkovska Ilievska, Ana: Cane Zdravkovski at close. Skopje : Narodna kniga, 2001
31. Kostov, Petar: Master pieces and crimes. Skopje : Makedonska kniga, 2003
32. Macedonian writers. Skopje : Macedonian Writers Association, 1987
33. Macedonian writers. Skopje : Macedonian Writers Association, 2004
34. Manojlov, Pande: Love and grief. Bitola : Matica Makedonska, 2005
35. MI-ANOVA encyclopedia. Skopje : MI-AN, 2006
36. Mihailova Bosnakoska, Gordana: Bosphor summer. Skopje : Makedonska kniga, 1984
37. Mihailova Bosnakoska, Gordana: Nordic lovers. Skopje : Misla, 1993
38. Mihailova Bosnakoska, Gordana: Search of a story. Skopje : Matica makedonska, 2001
39. Mickovik, Slobodan: Change of God. Skopje : Detska radost, 1998
40. Mickovivk, Slobodan: King Marko. Skopje : Slovo, 1998
41. Naumovski, Branko: Anthrax star. Bitola : Makedonija, 2006
42. Naumovski, Branko: Saint seniors. Bitola, 2007
43. Naumovski, Branko: Time for memory. Sydney : Macedonian Literary Company Grigor Prlicev,
1986
44. Naumovski, Branko: Give me back my time. Skopje : Nasa kniga, 1990
45. Naumovski, Branko: Word our Macedonian. Bitola : Makedonija, 2006
46. Nedelkovski, Kire: Limitlessness. Ohrid : Macedonia Prima, 1997
47. Nedelkovski, Kire: Out of the time. Skopje : Razvitok, 1999
48. Nedelkovski, Kire: Some things. Bitola : Misirkov, 1999
49. Nedelkovski, Kire: Wonders (election). Skopje : Scopia, 2000
50. Nedekovski, Kire: Destinies and dreams. Bitola : Makavej, 2004
51. Nedelkovski, Kire: Honour. Skopje : Dijalog, 2008
52. Osmanli, Tomislav: Comic record with human face. Skopje : Kultura, 2002
53. Osmanli, Tomislav: Violet lights and shadows. Skopje : Matica makedonska, 2001
54. Osmanli, Tomislav: Path to Paramaribo. Skopje : Slovo, 2003
55. Osmanli, Tomislav: Apocaliptical commedy. Skopje : Kultura, 2005
56. Panovski, Done: Literary studies. Bitola : Asscocition of science and art, 1996
57. Pejkovski, Zoran: Philosophy of death. Skopje, 1999
58. Petrevski, Gorjan: Spomenka. Skopje : Prosvetno delo, Detska radost, 2004
59. Petrevski, Gorjan: Alone. Skopje : Prosvetno delo, Detska radost, 2006
60. Plevnes, Jordan: Theory of poison. Skopje : NIO Studneski zbor, 1979

129
61. Plevnes, Jordan: Plays. Skopje : Detska radost, 1996
62. Plevsnes, Jordan: Justinian the first. Skopje: Prosvetno delo, 2001
63. Plevnes, Jordan: the Eighth world wonder. Skopje : Kultura, 2005
64. Polazarevski, Vanco: Unruly tales. Skopje : Detska radost, 1998
65. Polazarevski, Vanco: Violet pillaf. Skopje : Detska radost, 1998
66. Polazarevski, Vanco: Shocking. Skopje : Detska Radost, 1993
67. Konstantin Popovski - biography with bibliography. Bitola : Assocition of science and art,
Enclosures number 19, 1973
68. Enclosures for litertaure lectures - Macedonian poetry. Skopje : Matica makedonska, 2001
69. Prckov, Gorgi: Fires. Bitola : Tabakerata, 1996
70. Prckov, Gorgi: The Mine. Skopje : Sovremen vozac, 1982
71. Ristic, Branko: Vanco Nikoleski: Father of Macedonian literature for children. Sid : Grafosrem,
1994
72. Sadikario, Avram: Dates of hell. Skopje : Macedonian-Isreal Association of friendship and
cooperation, 1996
73. Stojcevska Antic, Vera: Word of Slobodan Mickovik. First native meeting, 2005
74. Talevski, Nikola: Brainwashing. Bitola : Lipesks, 1999
75. Tanevski, Bogoja: Return. Bitola : Macedonian Research Association, 2006
76. Tasevski, Svetozar: Loop over smoke. Bitola : Makedonija, 1963
77. Tasevski, Svetozar: Flowers in acro line. Bitola : Club of writers Stale Popov, 2001
78. Tasevski, Svetozar: Orient in acro line. Bitola : Iris, 1998
79. Todorvski, Dobre: At the end. Skopje : Matica Makednska, 2008
80. Tocinovski, Vasil: The literary critics for the work of Radovan P. Cvetkovski. Skopje : Department
of culture and art, 2004
81. Cvetkovski, Radovan P.: Sonnet feeling. Skopje : Sovremenost, 2006
82. Cvetkovski, Radovan P.: Demir Hisar Tales. Bitola : Science and Art Association, 1996
83. Cvetkovski, Radovan P.: Time from here and there. Skopje : Akademski pecat, 2003
84. Cvetkovski, Radovan P.: Demir Hisar and other tales (anegdotes). Skopje : Matica Makedonska,
2003
85. Cvetkovski, Radovan P.: A study for Demir Hisar speech. Bitola : MND, 2006

130
РЕГИСТАР

Андреевски М. Петре. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
Башевски Димитар . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
Боцевски Јован. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
Бошковски Т. Јозо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
Бошковски Т. Петар. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
Груевски Љубомир . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
Димовски Петре . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
Ѓуровски Јован . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
Здравковски Цане . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
Каровски Лазо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
Костов Владимир . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
Костов Петар . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
Кочовски Никола . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
Манојлов Панде. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
Мерковски Илија. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
Михаилова Бошнакоска Гордана. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
Михајловски Драги. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58
Мицковиќ Слободан . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
Мундишевска Велјановска Весна . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
Наумовски Бранко . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65
Неделковски Кире. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68
Николески Ванчо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69
Османли Томислав . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72
Павловски Божин . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75
Пановски Доне. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78
Пејковски Зоран . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80
Петревски Горјан. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82
Плевнеш Јордан . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
Полазаревски Ванчо. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88
Поповски Анте. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90
Поповски Константин . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94
Прчков Ѓорги . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97

131
Садикарио Аврам . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
Силјан Раде . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102
Смилевски Веле . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105
Стефановски Горан. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108
Талевски Никола . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111
Таневски Богоја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113
Тасевски Светозар . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115
Тодоровски Ј. Добре . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117
Христовски Методија. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119
Цветковски П. Радован . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121

132
REGISTER

Andreevski M. Petre . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
Basevski Dimitar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
Bocevski Jovan. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
BoskovskiT Jozo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
Boskovski T.Petar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
Gruevski Ljubomir . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
Dimovski Petre . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
Gurovski Jovan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
Zdravkosvki Cane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
Karovski Lazo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
Kostov Vladimir . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
Kostov Petar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
Kocovski Nikola. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
Manojlov Pande . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
Merkovski Ilija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
Mihailova Bosnakoska Gordana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
Mihajlovski Dragi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58
Mickovik Slobodan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
Mundisevska Veljanovska Vesna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
Naumovski Branko . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65
Nedelkovski Kire . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68
Nikoleski Vanco. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69
Osmanli Tomislav . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72
Pavlovski Bozin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75
Panovski Done . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78
Pejkovski Zoran . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80
Petrevski Gorjan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82
Plevnes Jordan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
Polazareski Vanco . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88
Popovski Ante . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90
Popovski Konstantin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94
Prckov Gorgi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97

133
Sadikario Avram . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
Siljan Rade . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102
Smilevski Vele . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105
Stefanovski Goran . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108
Talevski Nikola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111
Tanevski Bogoja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113
Tasevski Svetozar. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115
Todorovski J. Dobre . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117
Hristovski Metdoija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119
Cvetkovski P. Radovan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121

134
Издавачи: Published by:
НУУБ „Св. Климент Охридски“ - Битола NUUB “St. Clement Ohridski” - Bitola
Општина Битола Municipality of Bitola

За издавачите: For the publishers


Науме Ѓоргиевски Naume Gorgievski
Владимир Талески Vladimir Taleski

ЗНАЧАЈНИ ЛИЧНОСТИ ЗА БИТОЛА DISTINGUISHED PEOPLE FOR BITOLA


ПИСАТЕЛИ WRITERS

Лектура и коректура Lector and proofreading


Здравко Божиновски Zdravko Bozinovski

Превод на англиски Translation in English


Агенција за превод „Филип М“ - Битола Translation service agency “Filip M” - Bitola
Весна Милевска Vesna Milevska

Лектор на англиски Lector in English


Марија Гаштаров Marija Gastarov

Дизајн на корица Cover design


Горан Микаровски Goran Mikarovski

Печатење и компјутерска подготовка Printing and computer preparation


МИКЕНА - Битола MIKENA - Bitola

Тираж Press run


350 примероци 350 copies

Книгата е финансирана од Министерството за култура на Република Македонија


и од Општината Битола

The book is financed by the Ministry of culture, of the Republic of Macedonia


and Municipality of Bitola

135
Книгата „Значајни личности за Битола – писатели“, пред сè ја носи
книжевноисториската вредност значајна за Битола и пошироко. Таа
претставува значаен информативен прирачник што не ќе можат да го
заобиколат книжевните истражувачи. Во неа се сместени автори кои се
книжевниот образ на Битола. Тие на свој начин оставиле белег на
препознавање во постоењето на Битола, нејзината историја, животот,
невремињата и душата на градот.

The book “Distinguished people for Bitola – writers”, before all caries the literary,
historical value important for Bitola and wider. It represents important informative
manual which will not be left out by literary researchers. The included writers are
the literary face of Bitola. They in their own way left mark of recognition for the
existence of Bitola, its history, life, disasters and soul of the city.

You might also like