Гимназија ,,Јован Скерлић''

Владичин Хан

Семинарски рад из астрономије

Комете и метеори

Ученици:
Милица Живојиновић
Катарина Ђокић
Ведран Хасановић
САДРЖАЈ

1. Увод ..............................................................................3
2. Комете ......................................................................... 3
2.1 Назив и значај комете...........................................3
2.2 Комете кроз историју............................................3
2.3 Веровања о кометама...........................................4
3. Физичке компоненте комете.....................................4
3.1 Језгро комете........................................................5
3.2 Кома.......................................................................5
3.3 Реп комете............................................................5
4. Подела комета према периодичности.....................6
4.1 Краткопериодичне комете.................................6
4.2 Дугопериодичне комете.....................................6
5. Халејева комета.........................................................7
6. Метеори.....................................................................8
6.1 Метеорски ројеви...............................................8
6.2 Метеороиди........................................................9
6.3 Метеорит............................................................11

2
1. Увод
Једна од група тела Сунчевог система је група малих тела Сунчевог система. Овој групи припадају
тела која нису планете, патуљасте планете или природни сателити, а то су астероиди, већина
транс-нептунских објеката, ситна раздробљена материја у међупланетарном простору, метеори и
комете. Сматра се да комете могу бити извор информација о условима у којима је Сунчев систем
настајао.

2. Комете

2.1 Назив и значај комете

Сам назив комета води порекло од латинске речи ,,cometas'' што значи ,,носити дугу косу''.
Хеленима је реп комете заправо коса, а Вавилонцима је више личио на браду. Код нас у народу
комета се зове репата звезда или репатица, затим заставуша или барјактаруша.
Иако припадају групи малих тела Сунчевог система, комете имају велики космички значај јер
узимајући у обзир њихову старост, чувају важне информације о хемијским и физичким условима
који су се одвијали у Сунчевом систему, али и о условима формирања других планетарних система.
Проучавајући комете, ми заправо проучавамо формирање и еволуцију нашег Сунчевог система.
Веровало се да је наш Сунчев систем изолован од осталог свемира великим пространством који га
окружује. Захваљујући кометама сада знамо шта се догађа око Земље и да је цео Сунчев систем
отворен према галагтичкој околини. У филозофским круговима комете су биле предмет дебате
која се водила око тога да ли су ,,божанске'' или постоји неко друго објашњење. Развојем науке
све је више аргумената било у корист ове друге теорије.

2.2 Комете кроз историју

Древне цивилизације су пратиле све догађаје који су се одвијали на небу, од уобичајених,

учесталих појава као што су излазак и залазак Сунца, Месеца и звезда, до Месечевих мена па све
до неуобичајених појава као што су помрачења, нове комете и метеори.
Кинези, Корејанци и Јапанци бележили су све небеске појаве, па тако данас постоје подаци од 11
хиљада година пре нове ере до 1700 године нове ере. О томе сведоче подаци очувани на
кинеским костима пророчанства, атласа комета, на свили и звезданих
мапа Чен Џуоа. Постоје и записи о кометама у вавилонским списима, списима народа Јужне
Америке од Маја до Астека, али је јако мало списа преживело до данас. Забележене су и појаве
комета у хеленским цивилизацијама, али врло мало. Аристотел је 329. године пре нове ере
3
написао дело ,,Meteorologica’’ , а остали су и записи Плинија старијег о повезаности комета са
политичком нестабилношћу и са смрћу. После научних револуција у 16. и 17. веку долази до
повећања броја забележених комета.

2.3 Веровања о кометама

Све до 16. века појаве комета су тумачене као најаве смрти краљева, болести или природних
катастрофа, пораза у рату.
1517. године једна комета је најавила уништење Астецке цивилизације до које је дошло 4 године
касније. Велика комета из 1811. године претказала је пораз Наполеона у рату са Русима, а комета
из 1456. године (Халејева комета) је донела кугу. Мерењем паралакса Велике комете 1557. године
Тихо Брахе је показао да комете морају да буду изван Земљине атмосфере, тј. да комета мора
најмање 4 пута бити удаљенија него што је Месец од Земље.
После пробоја научне мисли од 16. века комете су све више истраживане од Галилеја, Њутна,
Халеја, Енкеа. Претпоставља се да се негде од четрдесет до педесет нових комета открије
годишње.

3. Физичке компоненте комете

Комете су специфична тела Сунчевог система мале масе. Када се приближе Сунцу постају видљиве.
На слици бр. 1 се виде делови комете, а то су:
-језгро (нуиклеус)
-кома
-реп

Слика бр. 1; Делови комете

4
3.1 Језгро комете

Језгро комете представља чврсту, средишњу структуру комете. Састављено је од чрстог

материјала, воденог леда, прашине и замрзнутих гасова, као што су угљен – диоксид, угљен –
моноксид, метан, амонијак. Поред ових гасова у језгру се може наћи и велики број органских
једињења, као што су метанол, формалдехид, етанол, етан, али и дуголанчани угљени хидрати и
аминокиселине. Ово можда упућује на то како су се ова једињења појавила на Земљи.
Пречник језгра комете је од 0,2 до 10 километара и оно одбија Сунчеву светлост. Језгра комете су
међу најтамнијим познатим објектима у Сунчевом систему, имају малу густину од 0,6 g/cm3, па
због мале масе и величине језгра комета не постаје сферична, због своје сопствене гравитације
која је јако мала и због тога су скоро увек неправилног облика.

3.2 Кома
Када се комета приближи Сунцу лед испарава, а од прашине и гасова образује се сферни омотач –
кома. Кома може да има и милион километара у пречнику. Језгро и кома заједно чине кометину
главу. Кома је састављена од воде и прашине, где вода чини 90 % нестабилних материја које
изилазе из језгра када је комета на 450 – 600 милиона километара удаљена од Сунца. Почетни
молекул воде разбија се фотодисоцијацијом и у мањој мери фотојонизацијом. Иако кома може да
буде велика, њена величина варира временом. Тако када комета пређе орбиту Марса на 1.5 А.Ј
тада соларни ветар постаје такав да све гасове и честице потисне из коме у реп.

3.3 Реп
Под утицајем Сунчевог зрачења, притиска и соларних ветрова прашина и гас у млазу напуштају
кому и формирају један или више репова. Постоје два основна типа репова. Један чине честице
прашине и он је жућкасте боје, јер рефлектује светлост Сунца. Дужина прашинастих репова се
мери десетинама милиона километара.
Други тип је грађен од јонизованих атома, зрачи плавичасту светлост и дужи је од прашинастих
репова. Достиже дужину и до 100 милиона километара. Када се комета приближи Сунцу на мање
од 2 АЈ формирају се ова два репа која су супротно усмерена од Сунца. То је навело Бирмана да
предвиди постојање Сунчевог ветра 10 година пре његовог открића 1962. године. Сунчев ветар
делује у смеру од Сунца, реп комете је увек окренут супротно од Сунца, без обзира у ком правцу се
комета креће. Електромагнетно зрачење и брзе честице стално напуштају Сунце. Соларни ветар је
струја честица избачених великом брзином из горњих слојева сунчеве атмосфере, углавном
електрона и протона. За Сунце је овај губитак масе готово безначајан и густина Сунчевог ветра
мала, честице се крећу великим брзинама и изазивају појаву поларне светлости усмеравајући реп
комете супротно од Сунца. Поларна светлост настаје када се пристигле наелектрисане честице
5
сударају са атомима гаса атмосфере, побуђују их и гас почиње да светли, зелено или црвено, јер
гас атмосфере емитује светлост одређених фреквенција, а не белу светлост.

4. Подела комета према периодичности

Према орбиталним параметрима, комете се деле на:
1. Краткопериодичне
2. Дугопериодичне

4.1 Краткопериодичне комете

Краткопериодичне комете имају период обиласка око Сунца краћи од 200 година. По космичким
мерилима појављују се у кратким интервалима, па отуда и назив краткопериодичне. Долазе из
Кајперовог појаса, области која се протеже далеко иза орбите најудаљеније планете Сунчеве
породице – Нептуна. Кајперов појас је дом великом броју малих тела Сунчевог система укључујући
и три патуљасте планете – Плутон, Макемаке и Хаумеу. Краткопериодичне комете сваки пут
пролазећи поред Сунца губе један део своје материје која испари и распе се у међупланетарном
простору. Тако се смањује маса комете док се та комета употпуности не угаси. Расејани материјал,
крупније и ситније честице, настављају материјал на истој орбити али више не светле. Земља може
да пресече такву орбиту и од количине и величине честице зависи шта ће се десити. Најчешће су то
метеорски ројеви.

4.2 Дугопериодичне комете

Дугопериодичне комете обилазе око Сунца са периодом од 200 година до неколико стотина
хиљада година. Оне са периодом од 30 милиона година долазе из Ортовог облака. Њихове путање
су толико издужене, да комети треба и више хиљада година да их обиђу. Путање заузимају
различите нагибе према равни еклиптике.

5. Халејева комета
Халејева комета је најпознатија краткопериодична комета у Сунчевом систему са периодом
појављивања од 76 год. у просеку. Име је добила по Едмунду Халеју, који је проучавао записе о
комети која је виђена 1456. године, 1531. године и 1682. године. Он је одредио њен период тј.
дошао је до закључка да је у питању једно небеско тело које се периодично појављује на небу.
Предвидео је да ће се појавити 1758. године опет, али то није доживео.

6
Слика бр. 2; Халејева комета 8. марта 1986. године

На слици бр. 2 приказана је Халејева комета 1986. године.

Халејева комета рефлектује само 4 % Сунчеве светлости, па научници сматрају да је тамнија и од
угља, а сија једино када се налази близу Сунца у тренутку када честице леда, прашине и стена од
којих је састављена рефлектују део светлости коју примају.
Са пречником у дужини од 15 километара и 8 километара у ширини, може да достигне дужину од
100 хиљаде километара захваљујући трагу честица које оставља за собом.
Халејева комета је приказана на ,,Таписерији из Бајеа'' што се види на слици бр. 3.
На њој је приказано где краљу Харолду показују Халејеву комету пре битке код Хејстингса 1066. г.

Слика бр. 3; Таписерија из Бајеа

Халејева комета се креће у смеру казаљке на сату, а планете супротно. Реп јој је увек усмерен од
Сунца. Реп јој је подељен у праменове бледомодрог гаса и закривљене праменове прашине
обојене у нијанси жуте боје.
Задњи пут је прошла поред Земље 1986. године а очекујемо њен долазак 2061. године.
7
6. Метеори
Метеор је светлосна појава која настаје кад метеороид који уђе у Земљину атмосферу запали
услед трења и постане видљив. Метеори су познати још и као ,,звезде падалице''.

Слика бр. 4; Метеор

На слици број 4. је приказан метеор. Највећи и најсјајнији метеори који као ватрене лопте, уз
тутњаву и грмљавину, пролазе кроз атмосферу, зову се болиди.

6.1 Метеорски ројеви

Метеори могу да се јављају у ројевима или као усамљени, спорадични.Метеорски ројеви се
јављају периодично, сваке године када Земља на путу око Сунца пресече путању комете по којој је
расут ситни материјал од комета. Када се комета нађе у близини Сунца, лед који чини највећи део
њене масе сублимира, па се ослобађају честице које су биле заробљене у језгру комете. Ове
честице имају мале радијлне брзине у односу на брзину кретања око Сунца, па остају на орбитама
блиским орбитама комете. Када Земља наиђе на ове честице, оне се крећу скоро паралелним
путањама, а посматрачу се чини као да извиру из исте тачке. Та тачка је радијант, а за метеоре који
долазе из ње кажемо да припадају одређеном метеорском роју. На слици број 5 је приказан
радијант.

8
Слика бр. 5; Метеори једног роја привидно извиру из једне тачке – радијант.

Метеорски ројеви добијају име по латинском називу сазвежђа у коме се радијант налази.
Метеорски ројеви: Квадрантиди, Персеиди, Леониди ...

6.2 Метеороиди
Метеороиди су мала небеска тела, чврст комад материје – прашине, камења, леда и метала који
круже око Сунца и не може се регистровати оптичким путем у слободном космичком простору.
Његове димензије варирају, од честице прашине до већих комада стена. Свакодневно настају нови
метеороиди, на два начина. Једни настају од комета, док другу групу сачињавају метеороиди
настали од астероида. Метеороиди настали од астероида су компактнији, већи и састоје се од
чршћег материјала. Комете стварају метеороиде, тако што се приликом приближавања Сунцу
загревају и губе део своје масе.
Метеороид је чрст комад материје, малих димензија, који кружи око Сунца. Када Земља крећући
се око Сунца, пресече путању метеороида, он улази у њену атмосферу, сагорева и при томе
емитује светлост. Појава светлосног трага који настаје док се метеороид креће кроз атмосферу
назива се метеор. Док лети кроз атмосферу, то небеско тело се и даље назива метеороид, док
,,метеор'' означава целу пламтећу појаву. Ако је метеороид довољно велики и не сагори у
потпуности у Земљиној атмосфери, он пада на тло. Такво небеско тело које падне на површину
Земље је метеорит.

9
6.3 Метеорит

Метеорит је комад стене или железа, метеорида, комета или планетоида, који је пао из свемира
на Земљу. Када је удар јачи настаје ударни кратер – астроблем.

Слика бр. 6; Удари метеорита

Астроблеми су обично прекривени млађим географским слојевима, па се тешко препознају.

Нађено их је више од стотину, пречника од 1 – 100 километара. Већина метеорита потиче од
мањих тела метеорида, а ретки од планетоида (астероида). Највећи камени метеор има масу већу
од једне тоне, а железни од 60 тона. У народу су били познати под именом ,,небеско камење'' .
Најпознатији гвоздени метеорит је Хоба, масе 60 тона, пао је у Намибији пре око 80 хиљада
година, а стар је између 200 и 400 милиона година. Када је пао није направио кратер, што се
објашњава отпором ваздуха који је смањио брзину при његовом паду под великим углом. На
слици број 7 је приказан метеорит Хоба.

10
Слика бр. 7; Метеорит Хоба

Према хемијском саставу метеорити се деле на:

-камене
-гвоздене  садрже висок проценат легура гвожђа и никла.
-камено-гвоздене
Камени се према минералном саставу деле на: хондрите и ахондрите. Хондрити садрже
округла зрна, хондре, које се састоје од оливина и пироксена. Хемијски састав хондра
одговара саставу Сунца, а њихов кугласт облик асоцира на настанак у бестежинском
простору. 86 % свих метеорита су хондрити. Ахондрити углавном потичу од планетоида
Vesta, а има и оних који садрже минерале каквих има на Месецу и Марсу.
Становници Сокобање су 1887. године приметили велику куглу на небу која се уз велику
експлозију распрсла. Није било штете ни повређених. Претпоставља се да је метеор имао
око 80 килограма, а у околини Сокобање сакупљени су комади који су укупно имали 50
килограма. Највећи, тежак 15 килограма, чува се у Природњачком музеју у Београду.
Најпознатији метеорити у музеју су: Сокобањски, Јелички и Димитровградски.
Сведочанство о паду метеорита код Сокобање записао је Јосиф Панчић. Јелички метеорит
је пао октобра 1889. године на планину Јелицу код Чачка. Пронађене комаде је сакупио и
проучио професор Велике школе Јован Жујовић.
Димитровградски метеорит је највећи метеорит који је пронађен у Србији.

11
Због гвозденог састава називају га ,,Димитровградско гвожђе''. Откривен је 1948. године и
има пречник 45 центиметара, а тежи стотину килограма.

Литература
12
Атанацковић Олга, Астрономија за четврти разред гимназије природно-математичког
смера, Klett
Шеварлић, Б. (1980): Астрономија за четврти разред усмереног образовања математичко-
техничке струке, Научна књига, Београд

https://sites.google.com/site/suncevsistem01/home/komete

https://eskola.zvjezdarnica.hr/osnove-astronomije/suncev-sustav/meteori/

http://suncevsistem.mojsajt.rs/malanebeskatela

13