Professional Documents
Culture Documents
Modeli, Saobraćajni Tok, SCB
Modeli, Saobraćajni Tok, SCB
Modeli, Saobraćajni Tok, SCB
1
[1] FIMEK, Novi Sad, 2020. “Теорија саобраћајног тока”, Novi Sad.
1
Слика 1. Гриншилдсов линеарни модел брзина-густина [1]
2
На слици 2 приказано је Гринбергов логаритамски модел брзина-густина.
3
Слика 3. Андервудов експоненцијални модел брзина-густина [1]
Мана овог модела је то што брзина никада није једнака нули, ма колико велика густина
саобраћајног тока била, што нема практичног смисла. [1]
2.1.4. Модел звонасте криве за релацију брзина-густина
Дрејк са сарадницима је предложио звонасту криву као општи облик модела за релацију
брзина-густина. Овај модел гласи:
1 g 2
Vs = Vsl∙e - ( ) .......................................................................................................................
2 gsr
(4)
На слици 4 приказан је Дрејков модел звонасте криве за релацију брзина-густина.
4
Слика 5. Едијев дворежимски модел брзина-густина [1]
Андервудов дворежимски модел брзина-густина
Андервуд је кориговао свој једнорежимски модел брзина-густина у домену великих
густина тако да при највећој могућој густини тока брзина саобраћајног тока има вредност
нула. [1]
На слици 6 приказан је Андервудов дворежимски модел брзина-густина.
5
Слика 7. Диков дворежимски модел са Гриншилдсовим моделом (горе) и
Гринберговим моделом (доле) [1]
Хипотетички петорежимски модел брзина-густина
Путем хипотетичког петорежимског модела се дефинишу међузависности основних
параметара саобраћајног тока у реалним, али приближно идеалним путним и саобраћајним
условима са циљем пружања основе за што поузданију интерпретацију међузависности
основних параметара саобраћајног тока у реалним условима, ради дефинисања алата за
практичне саобраћајне прорачуне, и са циљем истицања стања саобраћајног тока
(слободан, нормалан, засићен, форсиран) које се користи у решавању практичних
задатака. [1]
На слици 8 приказан је хипотетички петорежимски модел брзина-густина.
6
Слика 8. Хипотетички петорежимски модел брзина-густина [1]
У идеалним путним (1 саобраћајна трака, права, равна, довољно широка, без бочних
сметњи) и саобраћајним условима (ток путничких аутомобила), оквирне вредности
основних параметара саобраћајног тока за поједине режиме су дате у табели 1.
У табели 1 приказан је оријентационе вредности граничних густина саобраћајног тока.
Табела 1. Оријентационе вредности граничних густина саобраћајног тока [1]
Наведене граничне вредности густине саобраћајног тока нису једнаке у свим путним,
амбијенталним и саобраћајним условима. Највеће расипање брзине саобраћајног тока
остварује се у условима слободног тока, а како густина саобраћајног тока расте, тако
расипање брзина саобраћајног тока постаје мање. [1]
8
2. ЕМПИРИЈСКИ МОДЕЛИ ЗАВИСНОСТИ ПРОТОКА ВОЗИЛА ОД ГУСТИНЕ
САОБРАЋАЈНОГ ТОКА
Криву која описује релацију између протока возила и густине саобраћајног тока одликују
следеће карактеристике:
- Ако нема густине, нема ни протока, што значи да крива проток-густина пролази
кроз координатни почетак.
- Ако на саобраћајници има велики број возила на јединицу дужине, тј. ако постоји
велика густина саобраћајног тока, онда нема протока. То је случај када прво возило
у току стане, а остала возила иза њега не могу да прођу.
- Између екстремних вредности густина (𝑔 = 𝑔𝑚𝑖𝑛 = 0 и 𝑔 = 𝑔𝑚𝑎𝑥) налази се домен
густине при којој постоји проток, а у том домену мора бити бар једна вредност
густине у којој се остварује максимални проток.
- Крива проток-густина у реалним путним и саобраћајним условима не мора бити
континуална у целом подручју између екстремних вредности густина. 2
На слици 11 приказан је пример емпиријски добијене криве проток-густина.
2
[2] file:///TEORIJASAOBRAJNOGTOKA-PREDAVANJE--.pdf
9
g g
q = Vs∙ g = (Vsl - Vsl) ∙ g → q = Vslg (1- ) ..................................................................
gmax gmax
(5)
Вредности густине засићеног тока, при којој се остварује максимални проток, може се
добити рачунањем првог извога горње једначине по 𝑔 и изједначавањем добијеног израза
са нулом: [2]
1
gzr = gmax .................................................................................................................................
2
(6)
Вредности средње просторне брзине засићеног тока, при којој се остварује максимални
q
проток, може се добити заменом једначине 𝑔 = у горњу једначину и рачунањем првог
Vs
извога тако добијене једначине по 𝑉𝑠, a затим изједначавањем добијеног израза са нулом:
1
Vzr = Vsl ....................................................................................................................................
2
(7)
На основу добијених вредности густине и брзине засићеног тока може се написати израз
за максимални проток [2]
1 1 1
qmax = Vs∙g = Vsl∙ gmax = Vslgmax ..................................................................................
2 2 4
(8)
10
Слика 12. Параболични модел проток-густина [2]
11
Мерењима у тунелу Линколн у Њујорку утврђено је да средња просторна брзина
саобраћајног тока износи 27,7 km/h, а максимална густина саобраћајног тока 141 voz/km.
На основу тога следи да је максимални проток једнак 1437 voz/h и да се остварује при
густини саобраћајног тока од 52 voz/km. [2]
На слици 13 приказан је модел проток-густина заснован на логаритамској зависности
брзине од густине.
12
g
q = g∙ Vsle - ( ) .......................................................................................................................
gzr
(10)
3.1.3. Дворежимски модел проток-густина
Дворежимски модел проток-густина представља тзв. испрекидани модел проток-густина,
који се заснива на тврдњи истраживача Едија да се саобраћајни ток различито понаша при
великим и малим густинама. Ова тврдња је позната из релација брзина-густина. Према
овом становишту, постоје две криве проток-густина, које указују на то да се саобраћајни
ток различито понаша у условима када је саобраћајни захтев мањи од капацитета и у
условима када је саобраћајни захтев већи од капацитета. [2]
На слици 14 приказан је испрекидани дворежимски модел проток-густина.
13
3.1.4. Модел проток-густина на путу на коме постоји уско грло
Уско грло на путу представља део (одсек) пута са релативно неповољнијим техничко-
експлоатационим карактеристикама (сужење, успон, кривина, стање коловоза) у односу на
остале делове пута (испред и иза уског грла), које утичу на погоршање основних
параметара саобраћајног тока, пре свега на смањење брзине и максималног протока, у
односу на параметре које омогућавају остали делови пута на којима не постоји уско грло.
[2]
Уска грла могу бити проузрокована и регулативним мерама, на пример, ограничењем
брзине на вредности које су мање од брзине засићеног тока при којој се остварује
максимални проток.
На слици 15 приказано је уско грло на путу са одговарајућим стањима саобраћајног тока.
Слика 15. Уско грло на путу са одговарајућим стањима саобраћајног тока [2]
На слици 16 приказано је
3. ЕМПИРИЈСКИ МОДЕЛИ ЗАВИСНОСТИ СРЕДЊЕ ПРОСТОРНЕ БРЗИНЕ
ОД ПРОТОКА ВОЗИЛА
На основу релација брзина-густина може се одредити модел за релацију брзина-проток.
На основу претходно изложених међузависности основних параметара саобраћајног тока,
познато је да ће крива која описује релацију брзина-проток имати три унапред познате
тачке:
- Тачка у координатном почетку – када је проток једнак нули, у случају када густина
тежи максималној густини, брзина је такође једнака нули, јер нема услова за
кретање возила;
- Тачка 0,𝑙 у овој тачки је проток једнак нули, у случају када густина тежи нули.
Пошто тада владају услови слободног тока, јер се на путу налази врло мали број
возила, средња просторна брзина тежи максималној, тј. слободној брзини.
- Тачка 𝑞𝑚 ,𝑇 - максималан проток се остварује при брзини засићеног тока. [2]
Све остале тачке криве брзина-проток зависе од облика криве брзина-густина.
14
4.1. Параболични модел брзина-проток
Параболични модел брзина-проток се заснива на Гриншилдсовој линеарној зависности
брзине и густине. [2]
На слици 18 приказано је параболични модел брзина-проток.
15
.................................... 23
16