CVAST

Cvast predstavlja skup cvetova na zajedničkoj osovini. Biološki značaj cvasti je u tome što grupisanje
cvetova olakšava oprašivanje jer insekti za kratko vreme obiđu više cvetova kada su oni grupisani i lakše
ih uočavaju u lišću.

Zajednička osovina je vreteno cvasti, koje može da se grana:

• monopodijalno

• simpodijalno.

U zavisnosti od toga kako se vreteno grana razlikuju se dva osnovna tipa cvasti:

• 1. racemozne –vreteno se grana monopodijalno

• 2. cimozne-vreteno se grana simpodijalno

Vrste racemoznih cvasti su :

1. grozd, kod koga se na dugačkom vretenu nalaze cvetovi na drškama iste dužine;

2. klas, na dugačkom vretenu se nalaze sedeći cvetovi;

3. gronja je, u stvari, grozd samo što su cvetne drške različitih dužina, donji, stariji cvetovi imaju duže
drške;

4. klip je isto što i klas samo što je vreteno valjkasto i zadebljalo;

5. štit, sa kratkog vretena polaze zrakasto raspoređene drške iste dužine;

6. glavica, vreteno je prošireno, kratko, zadebljalo i na njemu se nalaze sedeći cvetovi;

7. složen štit, sa kratkog vretena polaze štitovi

8. resa je klas čije je vreteno tanko, vitko i visi;

9. složen klas, kod koga se na vretenu umesto cvetova nalaze klasovi;

10. metlica je sastavljena od većeg broja grozdova ili klasova.

 Cimozne (račvaste) cvasti
U zavisnosti od toga koliko se bočnih osovina (jedna, dve ili veći broj) obrazuje posle prve razlikuju se tri
tipa ovih cvasti:

• monohazijum, među kojima su najpoznatije krivudarka i uvojak;

• dihazijum

• polihazijum.
Plod je reproduktivni biljni organ koji se posle oplođenja obrazuje iz plodnika. Smatra se preobraženim
plodnikom koji u unutrašnjosti zatvara seme (plod je prisutan samo kod skrivenosemenica).

Posle oplođenja dolazi do promena u zidu plodnika – on razrasta i obrazuje zid ploda, perikarp
(oplodnica).

Delovi perikarpa su:

• egzokarp (spoljašnji omotač),

• endokarp (unutrašnji omotač) i

• mezokarp, koji se nalazi između njih.

Plodovi se dele na:

• proste-nastaju od tučkova jednog cveta

• složene -složeni nastaju od cvasti

• Posebnu vrstu – zbirne plodove.

SEME
▪ Seme je reproduktivni biljni organ prisutan kod golosemenica i skrivenosemenica

▪ Jedinica za rasejavanje kod mahovina i paprati je spora, a kod semenjaca tu funkciju ima seme.

▪ Seme je višećelijska struktura sa hranljivim materijama i klicom, začetkom organizma sporofit

generacije.

▪ Semena skrivenosemenica se razlikuju od semena golosemenica po načinu nastanka

endosperma kao i po broju kotiledona
 ▪ Sastoji se od semenjače i jezgra

▪ Semenjača je opna koja obavija jezgro i ima zaštitnu ulogu

▪ Izgrađena je od sklerenhimskih ćelija, koje se kod nekih biljaka mogu pretvoriti u sluz

▪ Jezgro sadrži klicu okruženu hranljivim materijama i endosperm.

▪ Oblik semena može biti: loptast,elipsoidan, valjkast,nitast itd.

▪ Izuzetno mala semena imaju orhideje, a posebno velika semena imaju neke palme-kokos

▪ Neke biljke imaju bela semena, neke crna, a neke jarko obojena ili šarena

Rasejavanje plodova i semena

• Rasejavanje plodova i semena pomoću vetra

Kod ovih biljaka je seme obično sitno (lakše lebdi u vazduhu), a plodovi i semena su često snabdeveni
raznim dodacima (dlakama, krilatim izraštajima…)

• Rasejavanje plodova i semena pomoću vode

Voda učestvuje u raznošenju semena i plodova mnogih vodenih obalskih binjaka. Kod plodova i
semena hidrohornih biljaka često se javljaju razni dodaci, na primer mehurovi ispunjeni vazduhom,
što im omogućuje lakše lebdenje u vodi.

• Rasejavanje plodova i semena pomoću životinja

-plodovi i semena se zakače ili zalepe spolja za životinje

-životinje jedu plodove i seme prolazi kroz njihov crevni trakt. Posle izbacivanja iz životinje, seme
zadržava svoju klijavost i dalje se razvija u novu biljku.

• Rasejavanje plodova i semena pomoću čoveka

-Čovek ima posebnu ulogu u rasprostiranju plodova i semena

-U prvom redu je čovekovo delovanje u rasprostiranju kulturnih biljaka. Bilo koja važnije kulturna biljka
koja se razvila na jednom kontinentu, uz pomoć čoveka preneta je i u druge krajeve sveta.