Professional Documents
Culture Documents
Eксплоатација угља на ПК
Eксплоатација угља на ПК
Eксплоатација угља на ПК
Апстракт
У геолошком стубу главног угљеног слоја поља „Ц“, развијен је
прослојак који карактерише брзо смјењивање фација угља и слојне јаловине
(лапорци, глине, лапоровити угаљ, угљевити лапор, и лапоровито угљевите
глине). Процентуални однос угља и јаловине у овом прослојку се креће у
односу 50% : 50 %.
Дебљина прослојка коју карактерише наведени генетски модел
износи од 2-5 м што процентуално износи 10-20% од укупне дебљине
главног угљеног слоја. Постојећом технологијом експлоатације угља на
пољу „Ц“ готово немогуће је селективно издвојити угаљ из овог прослојка. У
досадашњој пракси експлоатације угља са лежишта Гацко, ови прослојци су
транспортовани на одлагалишта због великих разблажења угља који би се
проузрокавали депоновањем истог на депонији термоелектране.
С обзиром да се ради о значајним количинама угља које се
постојећом технологијом експлоатације не могу издвојити из слоја потребно
је изнаћи рјешење за валоризацију ових угљених маса.
УВОД
Површински коп “Грачаница” – Гацко је отворен 1978. год. на
западном делу Гатачког поља. Радови су се изводили по Главном
рударском пројекту (“Енергоинвест” Сарајево; 1978.) и техничким пројектима
(“Рударски Институт” Тузла; 1985-1989.), као и Допунском рударском
пројекту (“Колубара Пројект” Лазаревац; 2001.), који није одобрен од стране
Министарства за енергетику и рударство.
До 1999. године експлоатација угља на ПК „Грачаница“ Гацко
одвијала се помоћу једног БТД система којим је откопаван ровни угаљ и
транспортован на депонију ТЕ. Оваквим начином експлоатације предвиђено
је издвајање прослојака међуслојне јаловине изнад 0,5 метара. Калорична
моћ угља је износила од 7.000 – 7.500 кЈ/кг.
Рад БТД система на производњи угља, услед раслојавања угљеног
слоја и великог учешћа међуслојне јаловине у пољу "А" условио је пад
капацитета система и пад квалитета добијеног угља.
Зато је урађена Студија селективног откопавања и примењена
технологија селективног откопавања угља дисконтинуалном опремом.
Добијени резултати су омогућили значајно побољшање квалитета откопаног
угља што се директно одразило и на повећање производње електричне
енергије уз низ других позитивних ефеката.
Од 1999. године експлоатација угља се обавља дисконтинуалним
системима (хидраулични багери кашикари и дампери) а од 2000. године
овако ископан угаљ се дроби и транспортује на ТЕ преко ДТД система.
Технолошки систем селективне експлоатације угља на ПК
„Грачаница“ заснован је на селективном раду хидрауличних багера
кашикара.
Калорична моћ овако добијеног угља се креће од 8.000 до 8.500 кЈ/кг.
Издвајана је већа количина међуслојне јаловине из угљеног слоја,
постигнуто је мање разблажење угља али су повећани експлоатациони
губитци.