Демократски избори

Циљ лекције: У овој лекцији ученици ће размотрити зашто су избори веома важна
институција демократских представничких власти.

Избори и гласање. Избори и гласање налазе се у срцу демократског процеса. Гласањем на

изборима суверени народ одлучује ко ће вршити послове власти, а често доноси и друге
одлуке, као што су - да ли ће предложене мјере постати закон.

Шта су демократски избори? „Демократски избори нису чиста симболика... То су избори

који омогућавају једнакост свих учесника, ограничени су по мандату, укључиви и
коначни, и избори у којима се главни доносиоци одлука у власти бирају од грађана који
уживају потпуну слободу да критикују власт, да јавно објављују своје критике, и да
понуде алтернативе.“

Демократски избори су ограничени по мандату. Мандат изабране особе је ограничен и

унапријед дефинисан у изборној процедури. У демократији се нико не бира на
доживотну функцију. Изабрана особа може бити опозвана и прије истека мандата (само
по унапријед утврђеној процедури) уколико није испунила предизборна обећања или
очекивања бирача.

Демократски избори су укључиви. Право учествовања у демократским изборима имају

сви пунољетни. Они имају право да бирају и право да буду бирани на одређене
функције.

Демократски избори су коначни. Овим се изборима утврђују водећи људи на власти.

Подвргавајући се законима и уставу земље, представници изабрани на демократским
изборима имају стварну власт (они нису симболичке фигуре).

Демократија стреми ка отворености и транспарентности, са једним веома важним

изузетком: чином гласања које треба бити тајно - због тога се избори сматрају слободним
уколико је гласачима дозвољено тајно гласање, при чему су испуњени ови услови:
 Изборна процедура мора бити једноставна и добро објашњена свим гласачима
прије избора,
 Мора постојати вјеродостојан попис грађана, при чему је осигурано правило да
сваки грађанин има један глас,
 Грађани судјелују у изборним комисијама и комисијама за провјеру идентитета
гласача прије гласања,
 На мјесту испуњавања гласачког листића мора постојати потпуна приватност,
 Треба омогућити гласање у одсуству, болесним и старијим особама,
 Гласачке кутије морају бити добро заштићене,
  грађани (групе, организације, странке) имају право надзора над одвијањем
избора,
 пребројавање гласова треба провести што је могуће отвореније,
 треба постојати право опозива против оних који не поштују изборне законе,
правила и процедуре,
 треба постојати могућност провјере регуларности избора.

Горе су наведени услови које власти требају осигурати како би избори били демократски.
Слиједе неки приједлози активности који грађани могу предузети да би допринијели
демократизацији:
 Информисање о значајним питањима и програмима које нуде различите странке,
 Писање писама подршке кандидатима и политичарима, који одржавају и
продужавају владавину закона,
 Учествовање у предизборним кампањама,
 Дјеловање с циљем да се ограничи износ прилога и донација кандидатима који се
смију употријебити у предизборној кампањи,
 Давање подршке непристрасној и независној судској власти која ће контролисати
финансирање кандидата и странака,
 Гласање и подржавање кандидата који се залажу за подржавање владавине
закона и рад у складу са словом закона.

У неким демократијама бирачи се, такође, могу одлучивати за одређена питања јавне
политике путем референдума и иницијатива које се стављају на гласање. Референдум је
облик директног одлучивања грађана о питањима која утврди скупштина. Иницијатива
је вид директног одлучивања грађана за предлагање неког закона, других прописа и
општих аката. Грађани могу сакупити одређени број потписника (често се одреди
проценат од броја регистрованих бирача) који је потребан да би се питање ставило на
гласање.