UNIVERZITET U NIŠU

UČITELJSKI FAKULTET U VRANJU

OBRAZOVNA
TEHNOLOGIJA

Simić Marina 52/07

1.Šta predstavlja naučna tehnološka revolucija?

Predstavlja novi stepen u razvoju produktivnih snaga društva.Tim tempom u

mnogim sinonimima oznašavamo revolucionarne promene produktivnih
snaga u drugoj polovini ovoga stoleća, kad naučna pokrića i tehnološka
dostignuća menjaju sadašnju civilizaciju.

2.Koje pojave su karakteristične za NTR?

Za NTR su karakteristične revolucionarne promene na području hemijske

tehnologije, energetike, elektronike i automatske, transporta, kosmonautike,
medicine te scijensazma na svim područjima čovekova rada.

3.U stručnoj literaturi koja dva ekstremna spajalista o sadryaju se oponašaju?

U stručnoj literaturi se oponašaju dva ekstremna stajališta o sadržaju,

društvenoj prirodi i društveno-ekonomski konzekvencama i uticajima NTR.
Jedno glorificira ulogu nauke i tehnologije i pripisuje joj mističnu moć,
pomoću koje je moguće rešavati sve socijalno-ekonomske probleme
savremenog sveta.

4.Kako se manifestuju razvoj naučnih saznanja i njihova upotreba u praksi?

Manifestuju se kao razvoj sredsrava za rad. S obzirom na razvoj

proizvodnih sredstava razlikujemo više etape, sigurno je da su glavne etape
ručno-obrtničkog rada ( upotreba alata) u etapi industrijskog rada (upotreba
mašine).

5.Šta je zapisao V.P.Bespaljko krajem šesdesetih godina?

Da je pedakoški rad jedino gde se do danas sačuvao ručni rad : koji je nužno
nisko produktivan, uscrpljujuć i skup, s ograničenom mogućnošću
intezifikacije.

6.Koji je značajan vidik intenzivnijeg razvoja vaspitno-obrazovnog sistema?

Unutarnja organizacija nastave u školi koja bi trebala sve vise postajati

neposredna produktivna sila celokupnog društvenog razvoja.
7.Šta znaše inovacije u nastavi?

Znače otvaralački vidik razvoja, reforme i budući oblici našeg školskoga

sistema.

8.Šta predstavljaju nastavna sredstva?

Predstavljaju materijalnu podlogu za misaonu aktivnost učenika i zato

postoji u svim fazama vaspitno-obrazovnog procesa.

9.Koje etape oponašamo u razvoju obrazovne tehnologije?

U prvoj etapi razvoja obrazovna tehnologija je prestavljana smao umetak u

tradicionalnom obliku nastave.Obeležavaju je upotreba nastavnoih sredstava
i pomagala, pre svega zbog veće očiglednosti.
U drugoj etapi razvoja nastavna sredstva i pomagala upotrebljavaju i učenici.
Te time mediji delimičnozamenjuju direktan rad nastavnika.
Treću etapu razvoja mogli bismo označiti multimedijalnim
pristupom.Obrazovna tehnologija se upotrebljava za komunikaciju između
učenika i različitih uvoda informacija.

10.Koja su dva očekivanja uspunili u uvođenje i upotreba medija u

obrazovanju?

Prvo, obrazovanje postoje sve dostupnije, prevaziđene su fizičke prepreke

udaljenosti prostora i vremena, i druga, mediji omogućuju poboljšanje
kvaliteta obrazovanja u didaktičkom smislu.

11.Kakve su mogućnosti upotrebe medija koncitiranih na spoj tehnološkoj

osnovi u obarzovanju?

Novi informacijski mediji mogu postojati kako pri nastojanju informacija

tako i pri čuvanju obrtadi, prenosu i posredovanju informacija.
Učenicima su potrebne informacije za učenje, zato u procesu učenja
obrađuju informacije dobijene na takav ili drugačiji način.

12.Šta su komunikacijski mediji?

Komunikacijski mediji su sastavni deo vaspitno-obrazovnog procesa i
učestvuju u stvaranju odgovarajućih uslova u životnoj sredini učenika što
omogućuje realizaciju nastavnih ciljeva. Razvoj novih informacijskih
tehnologija uticao je na nastanak mnogih novih medija koji su postali
sastavni deo našeg života. Može se očekivati da će postati i sastavni deo
vaspitno-obrazovnog procesa.

13.Šta predstavlja hardver?

Hardver predstavlja materijalnu osnovu informacijskog sistema. Tu

ubarajamo nastavna pomagala koja omogućuju različite vrste transfera
informacija u nastavi.

14.Šta obuhvata softver ?

Softver obuhvata nematerijalne elemente informacijskog sistema izvore

znanja.

15.Šta je lajfer?

Lajfer su timovi stručnjaka a takođe i makro organizatora koji sudeluju u

planiranju i izradi didaktičkog materijala, te nastavnih pomagala iz stručno-
pedagoškog, didaktičkog, metodičkog, školsko-higijensko i drugih sručnih
vidika.

16.Šta je orgver?

Orgver su pedakoški, didaktički, metodički i organizacijki postupci i načini

usklađivanja povezivanja triju prethodnih elemenata u skladu, funkcionalnu,
radionalnu, ekonomičku i kompatibilnu vaspitno-obrazovnu funkciju.

17.Koja istaživanja posle 1925. godine su bila karakteristična proučavanja

pojedinačnih nastavnih medija?

Za istraživanje posle 1925. godine bila su karakteristična proučavanja

pojedinačnih nastavnih medija i njihovih učenika obrazovnom području u
usporedbi sa tradicionalnim ili konvencionalnim načinom poučavanja i
pomoću nastavnika ili drugih medija.
A Lumsdaine to doba istrazivačkih nastojanja naziva doba ,,komparativno
evaluacijskih istraživanja’’.
Više od treideset godina je takav pristup prevladavao u istraživanju medija.

18.Koje godine se pojavio novi grafički nastavni medij-programirana

nastava?

Šestdesetih godina.

19.Šta predstavlja prvo posleratno empirijsko istraživanje medija?

Predstavlja doktorska disertacija J.Đorđevića, s naslovom Doprinos

ekperimentalnom istraživanju didaktike vrednoski nstavnog filma.

20.Pre svega sta je autor J.Đorđević odgovoriti?

1) Koje su opšte vrednosti nastavnog filma,

2) Kaoko nastavni film utiče na zatamćivanje činjenica, na shvaćanje
naučnih nedela, na razumevanje procesa u upotrebu naučnog znanja,
3) Kako nastavni film deluje na trajnost naučnog gradiva.

21.Čime su se bavili didaktičari B.Vlahović, M.Vilotijević, M.Golažič,

D.Mandić, N.Mijanović i D.Soleša i u kom veku?

Krajem proslog i početkom 21. veka tom tematikom se bave didaktičari

B.Vlahović koji je pokrenuo časopis Inovacije u nastavi M.Vilotijević koji
proučava opšta pitanja merija u okviru obrazovne tehnologije,
M.Goložič koji istražuje istoriju nastavnih medija i metodologiju upotrebe
obrazovne tehnologije sa posebnim osvrtom na multimedijske interaktivne
pristupe, D.Mandić koji razvija didaktičke pristupe na bazi informacionih
tehnologija. N.Mijanović koji proučava imprementaciju savremene
obrazovne i D.Soleša koji pazvija dipispalnu obrazovnu tehnologiju.

22.Kako je definisao G.Dohmen pojam medija u najširem smislu reči?

U vezi s komunikacijskom didaktikom pojam medija je defisao u najširem

smislu reči G.Dohmen (1973) , kao ’’...nositelje i ili posrednike
informacija’’.

23.Kako preciziraju definiciju medija Dichanz i Kolb (1974) ?

Pod pojmom medij podrazumevamo nositelja znaka, odnosno informacije, a
takođe i sistem znakova, odnosno informacija koji podupiru i ili tek
omogućuju komunikaciju najmanje dvaju partnera.

24.Šta je karakteristično za tehnološki nastavni mediji?

- Da odašiljač izabere znakovni sistem, za koji predtsvlja da ga verovatno

razume pre definisan krug adresa.
To će uraditi dakle, na osnovi predpostavke a bar delimičnom zajedničkom
kodnom repertoaru koji upotrebljavaju odašiljač i prijemnik pri čemu
odašiljač uzima u obzir odgovarajuće didaktičke aspekte;
- da je sadržaj poruke, koji treba upoznati, sastavni deo nastavnog
plana,
- da oblik saopštava nastavnog sadržaja motivira određenu grupu
ućenika,
- da je izabran prikladan prenosni kaiš i sa njim povezan način
simulacije za posredovanje tehničkih i fizikalnih karakteristika
nastavnog predmeta, koje su značajne u didaktičkom sklopu.

25.Šta za nas znači nastavna metoda?

Za nas nastavna metoda znači planiran i sistematičan, sposobnostima i

posebnostima učenika odgovarajući, način nastave, koje najpouzdanije vodi
prema postavljenom nstavnom cilju, to je usvajanje znanja, razvijanje
sposobnosti i oblikovanje ličnosti.

26.Šta obrađuje enciklopedijski rječnik pedagogije?

Enciklopedijski rječnik pedagogije odvojeno obrađuje didaktički trougao i

nastvna sredstva i pomagala koje međusobno ne povezuje i ne upućuje na
mogućnost povezovanja.

27.Koji su faktori nastave?

28.Na koji model se oslonila kibernetička didaktika?

Kubernetička didaktika se kao jedan od najmlađih smerova pri proučavanju

faktora nastave oslonili na berlinski model, od koga je, doduše, ali ih je
drugčije imenovala. H.Frank je upotrebio berlinski model i na toj osnovi
oblikovao i predtavio svoje razvrstovanje na tzv. pedagoskom prostoru
(PETERSEN, 1989).

29.Koji su strukturni elementi berlinskog modela?

- nastavna namera,
- nastavni sadržaj,
- nastavne metode,
- nastavni medij,
- antropološko-psihološke pretpostavke socijalno-kulturne
predpostavke.

30.Koje su dimenzije pedagoskog prostota?

- nastavni cilj,
- nastavna materija psihostruktura,
- nastavni aligoritam,
- nastavni medij,
- sociostruktura.

31.Koje sudimenzije pedagoškog prostora po Franku? Kako?

 32.Kako izražava težnju kibernetički model faktora?
Kibernetički model faktora izražava težnju za algditmizacijomi formalizacija
i za preciznije vođenje nastave, a što je moguće smao integracijom tehničkih
sistema u nastavni proces, koji shvataju kao poseban oblik tehničkog
vođenja nastavnog sistema.

33.Na koja dva pitanja odgovara kibernetička didaktička teorija?

Ona pokušava odgovoriti na pitanja i to kako i čime dostignuti postavljene

ciljeve na prvo pitanje je odgovor nastavni algoritam, a na drugo nastavni
medij.

34.Za šta se upotrebljava pojam kiberetika?

Upotrebljava za označavanje jedinstva svih problema koji se pojavljuju

prilikom prenošenja informacija i upravljanja organskim i tehnološkim
sistemima.

35.Ko je razvio teoriju informacija, koja se zasniva na matematičkoj logici?

C.Shannon (1948).

36.Šta je teorija komunikacije?

Je relativno mlada naučna disciplina koja proučava sadržaje, strukture i

proces komuniciranja u svim pojavnim oblicima i istražuje strukture i
funkcije socijalniih komunikacijskih sistema.

37.Od kog latinskog glagola potiče termin komunikacije?

Počinje od ,,COMMUNICARE’’ što znači napraviti zajednički, deliti što s
nekim, saopštiti, biti u međusobnoj vezi, biti spojen.
Izvor comunicio (latinski) znači zajednica i comununis (lat.) zajednički,
opšti, communicatio (lat.) znači poruka, povezanost, veza.

38.Šta usmerava etimologija reči?

Etimologija reči usmerava našu pažnju na nešto što je međusobno povezano,

Što je zajedno, na procese koji su mogući samo u zajednici i na adekvatno
učešće određenih faktora.

39.Šta podrazumevamo pod pojmovima znak i sistem znakova?

Oslonićemo se na često citirano Benseove određenje koje pojma znaka

definiše ovako: ’’Znak je sve i samo ono što je obeleženo kao znak’’.
Znak je sredstvo koje je za interpretatori priređeno nekom objektu.

40.Šta je informacija?

Informacija je sve ono što daje podatke o nekom događaju.Informacije se

renose pomoću signala koji putuju od nekog sistema, odnosno podstistema
po kanalu premasistemu koji ih prima, gde signal izazovu odeređenu
informaciju.

41.Koje modele komunikacijskog sistema razvio je Amerikanac

C.Shannon?

- odašiljač,
- prenosni kanal,
- primalac.

42.Kakva je nastavnikova funkcija u okviru komunikacijskog lanca?

Kkomunikacijski lanac je sastavljen od odvaju sistema, nastavnog sistema i

sistema koji se uči.

43.Od čega je stastvljen nastavni proces?

Sastavljen je od organizovanog i planiranjaprenosšenja infrmacija učenicima
koji informacije primaju, zadrže u sećanju, odnosno praktično uh
koriste.Proveravanje znanja nastavnik dobija delimično i povratnu
informaciju o kvalitetu i usvojenog znanja.

44.Šta znači