Visoka poslovna škola strukovnih studija

Novi Sad

Seminarski rad iz predmeta Menadzment

TEMA:
UPRAVLJANJE ZALIHAMA

Student:
Radojičić Milan, 81/08PB
Novi Sad, novembar 08.

1
 SADRŽAJ

1. Uvod..........................................................................................................
.3
2. Prvi oblici upravljanja zaliha...................................................................
.4
3. Pojam zaliha.............................................................................................
.5
4. Upravljanje zalihama...............................................................................
.6
4.a. Planiranje potreba materijala........................................................... .6
4.b. Planiranje resursa materijala............................................................ .6
4.c.Sitem zaliha „tačno na vreme“............................................................ .7
5. Pristupi u upravljanju zalihama................................................................ .8
5.a.Klasičan pristup................................................................................... .8
5.b.Savremeni pristup................................................................................ .9
6. Literatura.................................................................................................... .10

2
 1. UVOD

Zalihe predstavljaju značajan faktor uspešnosti svake organizacije i kao takvom faktoru,
preduzeće mora posvetiti veliku pažnju u upravljanju zaliha. Sa upravljanjem zaliha se povezuje
pojam efikasnosti i efektivnosti.Jedini način da preduzeće uspešno posluje sa svojim zalihama je
da posluje efikasno i efektivno.Nedostatkom efektivnosti ili efikasnosti dovodi se u pitanje dalji
proces proizvodnje i prodaje.

3
 2. Prvi oblici upravljanja zaliha.

Prvi oblici upravljanja zaliha pojavljuju se još u dalekoj prošlosti ljudske civilizacije.
Stari ljudi su od davnina koristili ambare za skladištenje raličite vrste hrane i roba, što im je
osiguravalo budućnost i lakši opstanak u dugim zimama.
-Zalihe za potrebe vojske nalazimo kod starih Egipćana, 2000 godine p.n.e.
-Kineski vojni pisac i vojskovođa Sun Cu je još u VI i V veku p.n.e. komoru smatrao za
jedan od pet osnovnih elemenata rata.Od prvobitnih do savremenih organizacija, pitanje zaliha je
bilo uvek predmet razmatranja rukovodioca, ali i teorije i nauke ekonomisanja.1

Jay Galbraight je dao iskaz da „upravljanje predstavlja usmeravanje ili navođenje

sistema od početnog ka nekom željenom cilju“.2

1
Radosavljević, Ž. i Tomić, R.(2007).Menadzment u modernom biznisu.Novi Sad:Visoka poslovna škola strukovnih
studija.
2
Erić, D., (2002).Uvod u menadžment. Beograd: Čigoja štampa.

4
 3. Pojam zaliha

Pod pojom zaliha se podrazumevaju različita materijalna sredstva, proizvodi, sirovine,

energija i informacije koje se čuvaju sa ciljem da se kasnije upotrebe ili prerade u određenom
trenutku. Držanjem zaliha obezbeđuje se normalno zadovoljenje potreba organizacije. One su
zapravo amortizer u kontinuitetu realizovanja određenih aktivnosti. U zalihama se mogu čuvati
različite količine sredstava za rad (mašine, uređaji, oprema itd ), gotovih proizvoda i
poluproizvoda (poljoprivrednih, industrijskih i drugih) i sirovina (strategijskih i drugih).
Zalihe su složena ekonomska kategorija koja se pojavljuje u različitim oblicima
angažovanih sredstava. One osiguravaju permanentnu kako proizvodnju tako i potrošnju.
Problem zaliha treba posmatrati integralno između svih subjekata koji učestvuju u snabdevanju
poslovnog sistema.

Najdominatniji faktori u određivanju visine zaliha su: obim i učestalost tražnje, vreme
tražnje, uslovi snabdevanja, raspoloživa sredstva, mogućnost skladištenja, rizik skladištenja i
poslovnog sistema.

-Uslovi snabdevanja

Uslovi snabdevanja su bitni faktori za formiranje zaliha.U trenutcima kada je tržišto

nestabilno, kao kad je ponuda trenutno smanjena ili u nedostatku, nameće se potreba za većim
zalihama. Povećanjem nestabilnosti na tržištu postavljaju se i veće količine zaliha.Iz ovoga se
može zaključiti da je pouzdanost jedan od najbitnijh faktora za određivanje nivoa zaliha.

-Raspoloživa finansijska sredstva

Raspoloživa finansijska sredstva predstavljaju uslov za formiranje zaliha.Kao posebna

vrsta zaliha pojavljuje se formiranje rezervi i kod tog elementa posebnu značaj pridaju
raspoloživa finansijska sredstva. U slučajevima kod sezonske robe (voća, povrća itd.) neophodno
je na vreme angažovati finansijska sredstva za otkup.Sezonska potrošnja za nekim artiklima se
javlja tokom jednog perioda u godini dok se njena proizvodnja obavlja tokom cele godine iz
razloga što je tražnja mnogo veća u odnosu na količinu koju prodavac može da proizvede za taj
vremenski period. Ovaj problem se rešava isključivo putem zaliha, odnosno skladištenja. Iz

5
ovoga možemo zaključiti da zalihe imaju ulogu da otklone vremenske i prostorne
nepodudarnosti i teškoće koje nastaju u međusobnim odnosima u procesu poslovne logistike.3

4. Upravljanje zalihama.

Zalihe predstavljaju značajnu investiciju i potencijalni izvor otpada kojeg treba pažljivo
kontrolisati. Ukoliko se desi da menadzeri drže prevelike zalihe, potrošiće novac na njihovo
skladištenje, a izgubiće ga ako dođe do oštećenja zaliha ili krađe. S druge strane, u slučaju da
nema dovoljno zaliha, menadzeri će možda morati da prekinu proizvodnju dok se ne nabavi
potreban materijal i na taj način će izgubiti vreme i rad. Kako bi se smanjili troškovi, a zalihe
održale na optimalnom nivou, razvijeni su brojni matematički i kompjuterski modeli pomoću
kojih menadzeri operacija mogu da odluče kada će i koliko zaliha poručiti. Tri važna metoda su:
planiranje potreba materijala, planiranje resursa materijala i nužne zalihe.

a. Planiranje potreba materijala.

Planiranje potreba materijala (materials-requirements planing) je prvi pokušaj da se ispita

proizvod i naknadno utvrde svi resursi materijala, radne snage i svega drugog što je potrebno da
bi se proizveo jedan proizvod. Ovaj metod omogućava menadzerima da utvrde efekte kašnjenja
isporuke, sirovina lošeg kvaliteta i drugog na proizvodni sistem. Ovakva kontrola se ne može
zamisliti bez kompjuterskih sistema koji mogu da obrade velike količine informacija potrebnih
za opisivanje tipično kompleksnih proizvoda i proizvodnih sistema.

b. Planiranje resursa materijala

Planiranje resursa materijala (materials-resource planning) je šira tehnika od planiranja

potreba materijala i obuhvata input iz finansijskog i marketinškog odeljenja. I dok se PPM bavi
planiranjem potreba, PRM se bavi i slobodnim resursima. Troškovi rada i ostali troškovi se mogu
integrisati u proces donošenja odluke kao jedinični troškovi. Programi PRM se takođe mogu
povezati sa drugim programima u kompjuterskom sistem, kao što je unos porudzbine,
fakturisanje, nabavka, planiranje kapaciteta i upravljanje skladištem. Kao takav, program

3
Radosavljević, Ž. i Tomić, R.(2007).Menadzment u modernom biznisu.Novi Sad:Visoka poslovna škola strukovnih
studija.

6
planiranja resursa materijala omogućuje bolju i obuhvatniju kontrolu nad materijalom nego
planiranje potreba materija.4

c. Sistem zaliha „Tačno na vreme“ („Just-IN-Time)

Tradicionalno, menadzeri operacija utvrđuju nivo zaliha pomoću formula kako bi

uspostavili ravnotežu između prosečnih fiksnih troškova kupovine sirovina i promenljivih
troškova skladištenja sirovina.. Sredinom sedamdesetih godina, svet se upoznao sa japanskim
sistemom zaliha „tačno na vreme“ odonosno kanbanom. Kanban predstavlja pokušaj da se
ostvari idealno stanje u kojem su proizvedene količine jednake količinama koje se isporučuju. Na
ovaj način smanjuju se troškovi držanja zaliha, troškovi skladištenja i premeštanja zaliha iz
skladišta u proizvodnu halu. Materijali se kupuju češće, ali u manjim količinama, „tačno na
vreme“, kada treba da se koriste, a gotova roba se proizvodi i isporučuje „tačno na vreme“ kada
treba da se proda.

Nekada je proizvođač automobila morao da poruči celu količinu svćica nekoliko dana pre
isporuke automobila. Danas je taj proces mnogo brži i proizvođač je u mogućnosti da poruči
robu svega par sati ranije i roba će stići na vreme.

Fabrika Nissana u Smirni, Tenesi, uspela je da ovaj rok svede na samo jedan čas. Umesto
skladišta koristi se nekoliko prikolica na drugoj strani ulice, preko puta fabrike, kao privremeno
skladište. Kamioni se tovare prema potrebama, a viljuškar dolazi direktno sa montažne trake da
preuzme delove.

Uštede na osnovu sistema zaliha „tačno na vreme“ mogu da budu impresivne. Međutim,
ovaj sistem zahteva efikasan tajming i koordinaciju unutar sistema operacija, kao i između
organizacija i dobavljača.Ovaj zahtev je važan, jer može da dovede do dramatičnog poboljšanja
produktivnosti i kvaliteta.5

4
Stoner, Dz.,Friman, E. i Gilberte, D.,(2002).Menadžment.Beograd: Želnid.
5
Stoner, Dz.,Friman, E. i Gilberte, D.,(2002).Menadžment.Beograd: Želnid.

7
 5. Pristupi u upravljanju zaliha

U ekonomiji zaliha, najvažnije je pitanje upravljanja. Način upravljanja zalihama je

uslovljen pitanjem samog razumevanja zaliha. Zbog nerazumevanja, mnogi proizvodi ili sirovine
su bili precenjeni ili podcenjeni, što je dovodilo do neekonomskog ponašanja. U savremenoj
organizaciji se po pitanju upravljanja zalihama mogu razlikovati dva pristupa i to: klasičan i
moderan pristup.

a. Klasičan pristup
Klasičan pristup u ekonomisanju zaliha polazi od toga da se zalihe dele na tri grupe i to
na : minimalne, maksimalne i optimalne.

Minimalne zalihe predstavljaju najmanje količine proizvoda, sirovina, poluproizvoda ili

drugih materijalnih resursa, koje obezbeđuju kontinuitet u izvršavanju zadataka organizacije, uz
najmanji nivo troškova uskladištenja. Minimalne zalihe su po svom karakteru rezervne i koriste
se tek po iskorišćenju tekućih zaliha.
S druge strane minimalne zalihe nisu i najekonomičnije.One zahtevaju češće nabavke u
manjim količinama, što uvećava troškove nabavke. Minimalne zalihe su opravdane u slučaju ako
su troškovi nabavke manji od troškova nekog artikla, a nabavka po tako sniženim cenama donosi
veće efekte nego što su troškovi skladištenja.
Minimalne zalihe su sa stanovništva ekonomije povoljnije, ali one sa sobom nose
određen rizik koji pri nedostatku određenih sirovina prekida kontinuitet poslovanja.

Maksimalne zalihe su suprotnost prethodnim zalihama. To je praktično gornji nivo zaliha

koji postoji u kompaniji.Maksimalne zalihe mogu biti ekonomski opravdane samo ako su uštede
koje se ostvaruju u korišćenju prednosti ekonomije obima nabavki veće od troškova skladištenja
i blokiranja novčanih sredstava i samo tad su ekonomičnije od minimalnih zaliha.
Formiranje maksimalnih zaliha se pojavljuje u slučajevima nestabilnih uslova
snabdevanja, kada postoji opasnost da poslovni sistem ostane bez osnovnih resursa za
izvršavanje postavljenih zadataka odnosno kada se očekuje skok cena i inflacije.
Optimalne zalihe su kompromisne zalihe.One obezbeđuju kontinuitet funkcionisanja
kompanije pod najekomičnijim uslovima. Optimalne zalihe predstavljaju onaj obim robe na

8
skladištu koji dovodi do najnižih ukupnih troškova nabavki i skladištenja. To je u isto vreme i
najpoželjniji nivo zaliha, jer je za organizaciju najekonomičniji.Sa stanovništva klasičnog
pristupa, ovaj pristup je najekonomičniji, jer eliminiše slabosti minimalnih i maksimalnih zaliha,
a pojačava njihove dobre stvari.6

b. Savremeni pristup
Savremeni pristup u ekonomiji zaliha je nastao u drugoj polovini dvadesetog veka i
rezultat je dostignuća japanske privrede u ovoj oblasti. Dok američki menadzment smatra da su
svake zalihe nužno zlo, Japanci smatraju da su zalihe apsolutno zlo, što opredeljuje i različit
odnos, ali i upravljanje zalihama.
Savremeni pristup u upravljanju zalihama polazi od eliminacije uzorka koji dovode do
potreba za zalihama, a nakon toga insistira na kvalitetnom uprvaljnju zalihama.
Uzorci koji dovode do zaliha su :
 nesigurni i nepouzdani snabdevači
 neusklađen rad organa u kompaniji
 korišćenje prednosti u ekonomiji nabavki
 nabavka neodgovarajuće robe
 neravnomerno i neadekvatno održavanje
materijalnih sredstava.

Ovaj pristup nastoji da eliminiše navedene uzorke i da zalihe svede na što manju meru.7

6
Radosavljević, Ž. i Tomić, R.(2007).Menadzment u modernom biznisu.Novi Sad:Visoka poslovna škola strukovnih
studija.
7
Radosavljević, Ž. i Tomić, R.(2007).Menadzment u modernom biznisu.Novi Sad:Visoka poslovna škola strukovnih
studija.

9
 6. LITERATURA

1. Radosavljević, Ž. i Tomić, R.(2007).Menadzment u modernom biznisu.Novi Sad:Visoka

poslovna škola strukovnih studija.
2. Stoner, Dz.,Friman, E. i Gilberte, D.,(2002).Menadžment.Beograd: Želnid.
3. Erić, D., (2002).Uvod u menadžment. Beograd: Čigoja štampa.

10