Visoka tehnička mašinska škola strukovnih studija

Trstenik

mr Marina Karić

TEHNIČKA TERMODINAMIKA
TEORIJSKI IZVODI SA ZBIRKOM REŠENIH ZADATAKA
- radni materijal -

Trstenik, 2013.
 MEĐUNARODNI SISTEM JEDINICA (SI)
- Usvojen 1955 godine od strane Organizacije ujedinjenih nacija (Međunarodna
konferencija za mere i tegove) pa je njegova primena obavezna u javnom komuniciranju.
- Sistem počiva na 7 Osnovnih jedinica iz kojih se matematičkim operacijama izvode sve
ostale jedinice.
- Pisanje prefiksa koji označava određenu numeričku vrednost vrši se ispred oznake
jedinice.

Osnovne veličine SI sistema i njihove jedinice

Fizička veličina Jedinica

Naziv Oznaka
Dužina Metar m
Masa Kilogram kg
Vreme Sekunda s
Jačina el. struje Amper A
Temperatura Kelvin K
Jačina svetlosti Kandela cd
Količina materije Mol mol

Izvedene merne jedinice ( Važne fizičke veličine u odnosu na osnovne veličine

SI-sistema)

Fizička veličina Definicija Oznaka Odnos prema osnovnim jedinicama

jedinice SI-sistema
Površina m2 kvadratni metar
Zapremina m3 kubni metar
Brzina Pređeni put/Vreme m s metar u sekundi
Gustina Masa/Zapremina kg m 3 kilogram po metru kubnom
Ubrzanje Promena brzine/ m s2 metar u sekundi na kvadrat
Vreme
Zapreminski Zapre min a Vreme m 3 s metar kubni u sekundi
protok
Maseni protok Masa Vreme kg s kilogram u sekundi
Sila Masa  Ubrzanje N N  kg  m s 2 (Njutn)
Pritisak Sila Površina Pa 2
Pa  N m  kg  m s  m 2 2
(Paska)
Rad Sila  Put J J  N  m  kg  m 2
s 2
(Džul)
Snaga Rad / Vreme W W  J s  N  m s  kg  m 2 3
s (Vat)
Toplota Energija J J  N  m  kg  m 2
s 2
(Džul)
Toplotna Kapacitet W W kg  m 2
provodljivost  3
Put  Temp.razlika m  K mK s mK
Specifični Energija J J kg  m 2
toplotni kapacitet  2
Masa  Temp.razlika kg  K kg  K s  kg  K

Dinamička Tangencijalni Pa  s N kg
viskoznost napon ∙vreme Pa  s  2
s  (Paskal-
m ms
sekunda)
Kinematička Dinamička Pa  s m2 s (kvadratni metar u sekundi)
viskoznost viskoznost/gustina kg m 3
Električni napon El. rad/Jačina el. V W kg  m 2
struje V  (Volt)
A A  s3
Električni otpor Napon/Jačina el.  V kg  m 2
struje   2 3 (Om)
A A s
El. kapacitet Jačina el. C C  A s (Kulon)
struje∙Vreme

Numerički faktori, prefiksi i oznake

10-12
 SADRŽAJ

TEMA STRANA

1. Uvod u tehničku termodinamiku 1

Stanja materije 2
Gasovi i pare 2
Procesi u sistemima. Veličine stanja 3
Jednačina stanja idealnog gasa 9

2. Rad i toplota. Prvi princip termodinamike

Definicija rada 12
Toplota. Toplotni kapacitet 13
Prvi princip termodinamike 14
Primeri 16
3. Promene stanja idealnih gasova 19
- izohorski proces (V=const) 20
- izobarski proces (p = const) 20
- izotermski proces (T = const) 21
- adijabatski proces (Q = 0) 22
- politropski proces 25
Primeri

4. Mešavine idealnih gasova 37

Primeri 39

5. Drugi princip termodinamike 41

6. Kružni procesi 44
Ciklusi motora SUS 46
Primeri 50
Ciklus pneumatskog alata 58
Analiza rada kompresora 48

7. Realni gasovi. Pare 60

Isparavanje 61
Primeri 63
Križni procesi s vodenom parom 64

8. Levokretni kružni procesi - Rashladni uređaji 65

9. Razmena toplote 67
Provođenje toplote 67
Prelaz toplote 69
Prolaz toplote 70
Razmena toplote zračenjem 71
Primeri 72

10. Razmenjivači toplote 77

Primeri 78

PRILOG
Konverzije jedinica i veličina 80
Fizičke osobine gasova 81
Ispitne kombinacije 85
 UVOD U TEHNIČKU TERMODINAMIKU

Termodinamika kao deo fizike, jeste nauka o energiji koja proučava pojave nastale
pretvaranjem jednog vida energije u drugi.
Energija predstavlja jedinstvenu količinsku meru različitih oblika kretanja. Oblik energije
bliže definiše vrstu kretanja.
Iz mehanike je poznato, da je energija sposobnost vršenja mehaničkog rada i da je opšte
svojstvo svih oblika energije, da se energija jednog oblika može pretvoriti u energiju drugog oblika.
Pridev kinetička, potencijalna, unutrašnja - označava samo oblik u kome se energija trenutno nalazi.
Toplota je takođe jedan oblik energije i ona se može proizvesti pretvaranjem drugih oblika energije
u toplotnu energiju i obrnuto, toplotna energija se može pretvoriti u neki drugi oblik energije. Kod
sagorevanja pretvara se hemijska energija u toplotnu, a kod izvesnih hemijskih procesa prelazi
toplota u hemijsku energiju. Kod savladavanja trenja nastaje toplotna energija na račun mehaničkog
rada, a kod isparavanja vode i dizanja vodenih para u vis vrši se mehanički rad na račun toplotne
energije. Iskustvo pokazuje da se mehanički rad može vrlo lako i potpuno pretvoriti u toplotu.
Obrnuto, pretvaranje toplote u mehanički rad nije jednostavno i ne može se nikada izvršiti potpuno,
a da pri tome ne bi ostao jedan deo toplote nepretvoren. Toplota je dakle, energija koja prolazi
granice između dva sistema samo zbog razlike njihovih temperatura, ako pri tome granica među
njima propušta toplotu. Uređaji, u kojima se toplota pretvara u mehanički rad zovu se zajedničkim
imenom toplotni motori.
Da bismo objasnili termalno kretanje razmotriće se ukratko nevidljivi svet mikročestica.
Zbir energija mikročestica tela čini unutrašnju energiju (U) tela. Ona se sastoji iz energije
translatornog , obrtnog i oscilatornog kretanja atoma unutar molekula kao i energije usled dejstva
međumolekularnih sila. Unutrašnja energija je to veća što je veća masa materije pa se često
U
unutrašnja energija izražava za jedinicu mase i označava c u  . Kada se telo kreće kao celina
m
ima određenu spoljašnju kinetičku energiju a kada se nalazi u polju odgovarajućih sila ima i (Ep)
potencijalnu energiju pa je ukupna energija tela:

E  U  Ek  Ep
Razlika između unutrašnje energije i toplote je pojmovna. Unutrašnja energija je zaliha
energije nekog sistema, ona karakteriše stanje sistema tj. ona je veličina stanja, dok se količina
toplote odnosi na promenu kojoj se radno telo (sistem) izlaže pri prelazu iz jednog stanja (sa u1) u
neko drugo stanje (sa u2). Znači, da količina toplote nije jednoznačno određena osnovnim
veličinama stanja (p, v, T) već pored njih zavisi i od načina obavljanja procesa tj. količina toplote
nije veličina stanja.
Tehnička termodinamika proučava primenu termodinamičkih zakona na procese
transformacije toplote u rad i obrnuto u toplotnim mašinama (parne mašine, parne i gasne turbine,
motori sa unutrašnjim sagorevanjem (SUS), kompresori, ...) vodeći pri tome računa o
ekonomičnosti. Glavni je zadatak tehničke termodinamike da pronađe načine kako treba
konstruisati toplotne motore i uređaje i da utvrdi uslove pod kojima motori moraju raditi, da bi se
pretvaranje toplotne energije vršilo sa što manje gubitaka. Pošto je gorivo kod toplotnih motora
glavni izvor toplote, zadatak tehničke termodinamike može se iskazati rečima: "Tehnička
termodinamika ima zadatak, da pronađe načine, kako će se sa što manje goriva postići što veći
mehanički rad." Budući da kod toplotnih motora kao glavni nosioci toplote (radna tela) služe gasovi
i pare, termodinamika će se baviti toplotnim pojavama kod gasova i para.
 STANJA MATERIJE

Materija je sastavljena od atoma i molekula. Molekule se mogu sastojati od jednog ili više
atoma (tj atomi se mogu smatrati jednoatomnim molekulima). Atomi su unutar molekule vezani
silama čije je poreklo električne prirode. Molekule se stalno kreću. Kod čvrstih tela molekule
(atomi) osciluju oko manje-više fiksnih centara koji su pravilno raspoređeni gradeći kristalnu
rešetku. Kod tečnosti su međumolekulske udaljenosti nešto veće, privlačne sile slabije, a molekule
pokretljivije. Kod gasova molekule su daleko jedna od druge, međumolekularne sile vrlo su slabe
pa se molekule kreću skoro slobodno i skoro da ne utiču jedna na drugu.
Veličina molekule je reda veličine nanometra, najmanja je vodonikova molekula s
prečnikom 0.23 nm, dok velike organske molekule imaju prečnik do 4 nm i više.
Masa molekula dosta je manja od masa u mikrosvetu i iznosi od 3,3  10 27 za vodonikovu
molekulu pa naviše. Zbog toga masu u svetu atoma i molekula merimo atomskom jedinicom mase:

1u  1.660  10 27 kg
1
koja je jednaka mase atoma izotopa ugljenika 126 C . Često brojčanu vrednost molekularne mase
12
izražene u atomskim jedinicama mase nazivamo relativna molekulska masa Mr (neimenovan broj).
Za razliku od mase koju merimo u kg, jedinica za količinu materije je mol.
Broj molekula u 1 molu jedna je od osnovnih prirodnih konstanti, zove se Avogadrov broj
N A  i iznosi:
N A  6.023  10 23 mol 1
Molarna masa je masa količine materije od 1 mola. Ako je m masa materije,  - broj
molova, tada je molarna masa:
m kg
M u
 mol
Gasovi i pare
Ako neku tečnost zagrevanjem dovedemo do ključanja, ona se daljim dovođenjem toplote
pretvara u gasovito telo. Ovakvo gasovito telo zove se para. Ako se para ugreje znatno, promeniće
se njena svojstva, pa za razliku od pare takvo telo zove se gas. Pare su ona gasovita tela, koja se
odvođenjem toplote (hlađenjem) pretvaraju u tečnost, dok gasovi pri hlađenju ostaju u gasovitom
stanju. Stroge granice između para i gasova nema. Ako se gasovi znatno ohlade, a istovremeno
sabiju pod visokim pritiskom, pretvaraju se i oni u tečnosti.
Pare i gasovi ponašaju se po zakonima, koji se međusobno razlikuju. To je zbog toga , što su
kod para molekule relativno blizu, tako da između njih deluju znatne međumolekularne sile. Osim
toga zapremina pare nije toliko velika, da bi se zapremina molekula mogla zanemariti prema
zapremini pare.
Grejanjem pare povećava se zapremina, međusobna udaljenost molekula postaje sve veća.
Zbog toga se smanjuju molekularne sile, a i zapremina molekula postaje prema zapremini pare sve
neznatnija. Kod temperatura, koje su vrlo daleko od temperatura ključanja, zapremina je toliko
velika, da su molekularne sile postale neznatne i da je zapremina molekula prema zapremini gasa
upravo beznačajna. Zamišljeni gasovi, kod kojih molekularne sile ne bi uopšte delovale, i kod kojih
bi molekule bile bez zapremine, bili bi idealni gasovi. Zakoni koji važe za takve idealne gasove su
jednostavni i pregledni. Stvarni ili realni gasovi, koji su daleko od svog tečnog stanja, ne razlikuju
se mnogo od idealnih gasova pa se za njih mogu bez većih grešaka upotrebiti zakoni za idealne
gasove. Prema temperaturama ključanja pri normalnom atmosferskom pritisku (O2  -1830C, N2
0 0 0
 -196 C, H2  -253 C a NH3  -33.4 C) možemo zaključiti da su gasovi: kiseonik, vodonik,

2
azot...daleko od tečnog stanja i ponašaju se drugačije od amonijaka, kod koga dolaze mnogo više do
izražaja molekularne sile i zapremina molekula.
Gasovi i pare doživljavaju pod uticajem toplote znatno veće promene u zapremini i pritisku
od čvrstih i tečnih tela, pa su zato mnogo podesnije kao radna tela i nosioci toplote kod pretvaranja
unutrašnje termičke energije u mehaničku energiju. Zato se termodinamika najviše bavi gasovima i
parama. Svi procesi u kojima se odvijaju energetske transformacije, povezani su s promenama
stanja radne materije.
Predpostavka: u normalnom pogonu sve promene stanja odvijaju se kvzistatički tj. da se za
vreme promene stanja sistem - globalno posmatrajući - nalazi u stanju ravnoteže (omogućuje da se
promene stanja opisuju veličinama stanja).
Gasove delimo na jednoatomne, dvoatomne i višeatomne. Jednoatomni gasovi su helijum i
drugi plemeniti gasovi - oni u toplotnoj tehnici nemaju velikog značaja. Tehnički su mnogo važniji:
- dvoatomni gasovi: kiseonik (O2), azot (N2), vodonik (H2) i ugljen monoksid (CO2) i - višeatomni
gasovi: metan (CH4), etilen (C2H4), acetilen (C2H2), ugljen dioksid (CO2) pri visokim
temperaturama ili vrlo niskim pritiscima ...
Tehnički najvažnije pare su pre svega vodena para (H2O), amonijak (NH3), sumpor dioksid
(SO2), ugljen dioksid (CO2), pare freona ...
Tehnički su važne i gasne smeše: vazduh, generatorski gas, gasovi koji nastaju pri
sagorevanju u SUS motorima ...
Privlačna sila, koja deluje među molekulima istog tela (kohezija) najveća je kod čvrstih tela.
Molekule se nalaze na izvesnom rastojanju i osciluju oko nekog srednjeg položaja i pri tome se
neprestano međusobno sudaraju. Kinetička energija kretanja molekula je u stvari toplota. Kada bi
nekom telu uspeli oduzeti svu toplotu, molekule bi prestale da se kreću, smestile bi se jedna pored
druge bez razmaka i telo bi zauzimalo najmanju zapreminu. Grejanjem tela razmaci među
molekulima se povećavaju, sila kohezije slabi i telo gubi na krutosti. Daljim zagrevanjem kohezija
ne će moći više vezati molekule na stalno mesto, telo gubi svoj stalni oblik, ono se topi i prelazi u
tečno stanje. Kohezija je među molekulama još uvek tolika da drži molekule na okupu. Grejanjem
tečnosti povećava se kinetička energija molekula sve do trenutka kada će nadvladati molekularne
sile pri čemu dolazi do isparavanja (prelaska u gasovito stanje). Molekule se u gasu kreću
pravolinijski velikim brzinama, sudaraju se međusobno i usled toga menjaju pravac kretanja.
Molekule gasa, koji je zatvoren u sudu, udaraju o zidove suda - pritisak gasa. Smanjimo li
spoljašnjim silama zapreminu gasa, povećaće se pritisak jer će veći broj molekula udarati o istu
površinu posude. Isto tako će se povećati pritisak, ako dovođenjem toplote povećamo temperaturu
gasa, jer će molekuli udarati o zid posude većom brzinom.

Termodinamički sistemi
Da bismo posmatrali procese u kojima dolazi do prenosa toplotne energije i ostale pojave
vezane za toplotu uvode se pojmovi sistem i okolina.
Sistem u termodinamici predstavlja prostor sa određenim sadržajem mase i energije, koji se
u cilju ispitivanja izabere i u kome se dešavaju toplotni procesi. U fizičkom smislu to je skup tela
ograničen granicom sistema - graničnom površinom, koja može biti imaginarna ili stvarna, pokretna
ili nepokretna.
Prostor izvan granica sistema naziva se okolinom. Okolina ima direktan uticaj na ponašanje
sistema. Termodinamika razmatra interakcije sistema i okoline ili interakcije jednog sistema sa
drugim. Kroz graničnu površinu, sistemi mogu da razmenjuju sa okolinom masu i energiju pa se
prema tome dele na otvorene, zatvorene i izolovane.
- Otvoreni termodinamički sistem kroz granicu razmenjuje masu i energiju; unutar sistema
masa ne mora biti konstantna.
- Zatvoreni termodinamički sistem ima konstantnu masu i kroz svoju granicu propušta
samo energiju. Masa zatvorenog sistema naziva se radno telo.
- Izolovan termodinamički sistem ne razmenjuje sa okolinom ni energiju ni masu.
Sistem u termodinamičkoj ravnoteži sa okolinom ne može spontano da menja svoje stanje.
Brzina kojom se dostiže termička ravnoteža uslovljena je oblogom kojom je sistem obuhvaćen. Ako
je sistem:
3
 1) u dijatermskoj oblozi (obloga od metala) termička ravnoteža se brzo uspostavlja;
2) adijabatskoj oblozi termička ravnoteža se uspostavlja posle dužeg vremena (azbestna
obloga).

Procesi u sistemima. Veličine stanja

Sistem tokom interakcije sa svojom okolinom ili drugim sistemom ostvaruje proces. Tokom
procesa u sistemu se menja jedna ili više veličina stanja i sistem može da razmenjuje kroz svoju
granicu količinu toplote i/ili rad.
Toplotno stanje termodinamičkog sistema (gasa ili pare) definiše se pomoću makroskopskih
statističkih merljivih veličina - termodinamičkih parametara stanja.
Osnovne veličine stanja:
p - pritisak - odnos normalne komponente sile i jedinice površine
1
v - specifična zapremina gasa -zapremina jedinice mase , (   - gustina gasa)
v
T - temperatura gasa -stepen zagrejanosti
Ove veličine se nazivaju veličine stanja. Koliko su one bitne za kontrolu nekog toplotnog
procesa, pokazuje i činjenica što su na svim kontrolnim i upravljačkim uređajima osnovni
instrumenti: termometri, instrumenti za merenje pritiska i merači protoka. Kod gasovitih tela ove tri
veličine stanja međusobno su povezane. Promena jedne veličine stanja izaziva promenu druge
veličine stanja ili promenu obe druge veličine stanja, zavisno od toga pod kojim se uslovima vrši
promena prve veličine stanja.
Veličine procesa: razmenjena toplota između sistema i okoline ( Q ) i rad ( L ).
Q i L bitno zavise od vrste procesa - oblik krive u p  v dijagramu koja spaja početno i
konačno stanje, dok recimo promena unutrašnje energije uopšte ne zavisi od načina odvijanja
procesa - zavisi samo od stanja u krajnjim tačkama.
Zato za razmenjenu toplotu i rad kažemo da predstavljaju funkcije procesa a da je
unutrašnja energija funkcija stanja (veličina stanja) .
Veličine stanja mogu se podeliti u dve grupe: intenzivne i ekstenzivne.
- Intenzivne veličine ne zavise od mase sistema i iste su u svim delovima sistema (na primer:
pritisak, temperatura, gustina, viskozitet, brzina itd.)
- Ekstenzivne veličine su one čija vrednost zavisi od mase supstance u sistemu, na primer:
zapremina, unutrašnja energija ( U ) itd. Ekstenzivne veličine jedinice mase (specifične
veličine) takođe su intenzivne. To su specifična zapremina, specifična unutrašnja energija
itd.

Temperatura je jedan od termodinamičkih parametara (veličina stanja) koji karakterišu

toplotno stanje tela. Predstavlja meru srednje kinetičke energije translatornog kretanja molekula i
označava se kao stepen zagrejanosti tela. Na osnovu ovoga sledi da se snižavanjem kinetičke
energije molekula snižava i temperatura gasa. Granična vrednost temperature se dostigne
prestankom kretanja molekula. Ova granična temperatura predstavlja apsolutnu nulu, a Kelvin ju je
uzeo za početak svoje temperaturske skale. Stepen Kelvinove temperaturske skale je po veličini
jednak Celsijusovoj tj. 1C=1K. Tačka mržnjenja vode po Celzijusu je na 0C (pri pritisku
1,013bar) a po Kelvinu na 273,15K. Ključanje vode je pri 1,013bar i 100C = 373,15K. Dakle
Kelvinova skala nastala je na osnovu Celsijusove skale, jednostavnim pomicanjem (translacijom)
skale, bez promene same podele skale.
Temperaturu izraženu u K nazivamo apsolutnom temperaturom. Odnos tih dveju jedinica
izražava se:
T  t  273,15 K  ; t  T  273,15 C 
 t C   T K 

4
 Grafički prikaz odnosa Celzijusove i Kelvinove temperaturne skale

Razlike temperatura izražene u Celzijusovim stepenima ili stepenima Kelvina daju iste
vrednosti. Svojstvo tela da promenom temperature menja vrednosti fizičkih veličina koristi se za
merenje temperature (živin termometar).
Pritisak ( p ) definisan je odnosom normalne komponente sile i površine na koju sila deluje
(tj sila koja deluje na jedinicu površine):
F
p  ;  p 
F   Pa  N
A A m2
Izvedena jedinica za pritisak u SI sistemu je Paskal (Pa).
1bar  10 5 Pa
Kod tečnosti i gasova pritisak deluje na graničnim površinama i u unutrašnjosti sistema. Sila
F može biti uzrokovana vlastitom težinom materije i spoljašnjim opterećenjem (slika 1 i slika 2).

Pritisak zbog sopstvene težine Pritisak zbog spoljašnjeg opterećenja

Kod sistema koje srećemo u termodinamici promena pritiska s visinom kod gasova se može
zanemariti i merodavno je spoljno opterećenje a kod tečnosti treba voditi računa i o visini stuba
tečnosti.
Instrumenti za merenje pritiska u zatvorenom sudu daju
najčešće razliku apsolutnog i barometarskog pritiska - relativni
pritisak. U posudi se nalazi gas pod pritiskom. Da bismo izmerili
pritisak upotrebićemo savijenu cev napunjenu bilo kojom
tečnošću, npr. živom. Ako je pritisak u posudi veći od
atmosferskog pritiska, živa će se spustiti u levom kraku, a dignuti
u desnom.
Razmotrićemo ravnotežu u preseku a-a. S leve strane
deluje težina stuba tečnosti (h1) i pritisak gasa u posudi. Pritisak p1
u preseku a-a s leve strane bi će jednak zbiru pritiska gasa u
posudi (p) i težine stuba žive gh1  :
p1  p  gh1
U istom preseku pritisak p2 bi će jednak zbiru atmosferskog pritiska pb , koji se prenosi preko
tečnosti, i težini stuba žive.
p 2  pb  gh2
 je u oba slučaja gustina tečnosti u cevi, a g = 9.81 m/s2 gravitaciono ubrzanje.
Pošto je tečnost u ravnoteži bi će:
p1  p 2 ili p  gh1  pb  gh2  p  pb  g h2  h1 
Pritisak gasa u boci p  pb  gh (gde je h  h2  h1 )
5
 Iz gornje formule jasno je da težina stuba tečnosti pokazuje razliku između pritiska u posudi
i atmosferskog pritiska. Ako je pritisak u boci veći od atmosferskog pritiska tu razliku zovemo
nadpritisak  p m  gh  .
Za nadpritisak: p  pb  p m p - apsolutni pritisak
pb - barometarski pritisak
pm - pritisak na manometru
Ako je pritisak p u posudi manji od atmosferskog, u preseku a  a pritisak s leve strane biće:
p1  p  gh1
a s desne strane:
p 2  p b  gh2
Pošto je p1  p 2  p  gh1  p b  gh2  p  pb  gh
Težina stuba pokazuje razliku između atmosferskog pritiska i
pritiska gasa u sudu. Ta razlika naziva se podpritisak ili vakum.
Za podpritisak: p  pb  p v pv  pritisak na
vakuumetru
Tehnički instrumenti za merenje pritiska, kao što su manometri
sa membranom i sa spiralnom cevi, a i instrumenti sa stubom tečnosti
mere uvek razliku pritisaka prema atmosferskom pritisku. U
termodinamici koristi se apsolutni pritisak, koji se meri polazeći od
apsolutnog nultog pritiska.

Prikaz pritiska u odnosu na okolni pritisak

Zapremina ( V ) je prostor koji zauzima gas, tečnost ili čvrsta supstanca.

V  m3   1
v  - specifična zapremina jedinice mase     
m  kg   v
V  m3 
vm  - molarna zapremina  
  mol 
Zapremina gasa (tečnosti) koja u jedinici vremena protekne kroz neki cevovod, posudu ili
 m3 
uređaj naziva se protok   .
 s 
Radne materije u termodinamici su gasovi. Za razliku od tečnosti ili čvrstog tela gde su
molekuli povezani (slabije ili jače) sa susednim molekulima, molekuli gasa su slobodne čestice,
koje sa susedima interaguju (međusobno deluju silama) samo tokom vrlo kratkotrajnih sudara.

6
Posmatrajući gas kao celinu, kretanje molekula je haotično (haos - nedostatak uređenosti). Zato se
kretanje molekula gasa naziva haotično ili toplotno ili termalno.
Karakteristike termalnog kretanja ilustrovaćemo situacijom koja vlada u atmosfernom
vazduhu pri normalnim uslovima:
- normalni pritisak okoline p N  1,013  10 5 Pa
- normalna temperatura TN  273,15 K 0C  .
Vazduh je mešavina dvoatomnih gasova ( N 2 i O2 u proporciji 79:21 po zapremini. Kako
su maseni brojevi N i O : 147 N i 168 O , molarne mase su:
N 2  28 g / mol  28kg / kmol
O2  32 g / mol  32kg / kmol
Za količinu materije dozvoljena je i preporučena jedinica 1kmol, kmol je skup od
6,023  10 26 molekula (Avogadrov broj). Praktično 1kmol predstavlja onoliko kilograma gasa kolika
mu je relativna molekulska masa Mr. Tako npr za H2, O2, CO2 , Mrel iznose: Mr (H2)= 2, Mr (O2)=32,
Mr(CO2)=44 a 1kmol H2 = 2kg H2; 1kmol O2 =32 kg O2; 1kmol CO2=44kg CO2.

1 kmol sadrži: N A  6,022  10 26 molekula  M kg ( N A - Avogadrova konstanta )

kg
Srednja molarna masa vazduha: M   ri M i  rO2 M O2  rN 2 M N 2  29 .
kmol
Za vazduh pri normalnim uslovima:
N
- koncetracija gasa, n  ; n  m  3 - broj molekula u jedinici zapremine
V
N   N m  N N
n  A
 A
  A  2.7  10 25 m 3 ili 2.7  10 16 mm 3  ogroman broj
V V V M M
m
N   NA ;  
M
 - broj kilomolova gasa
m - ukupna masa gasa
M - molarna masa
  1,3kg / m 3 - gustina vazduha
- srednja brzina molekula
m   S2 kT 3kT 3RU T 3  8314  293
3  S     500m / s
2 2 m M 29
M kg  N A  m N k k N A RU
  m N A  M  N    m N A  M,   
m kg  N  M NA m m NA M
m - masa jednog molekula (N=1)
Uz navedenu koncetraciju i brzinu, može se stvoriti utisak o haosu koji vlada u mm3
vazduha. Što je veća temperatura veća je i srednja brzina tog haotičnog kretanja molekula, tj.
srednja E K srazmerna je temperaturi:
m  2 3kT J
(1)  ; k  1,38  10 23 - Bolcmanova konstanta
2 2 K
m - masa jednog molekula
Izraz (1) je definiciona formula za temperaturu. Temperatura je mera prosečne kinetičke
energije jedne molekule.
- unutrašnja energija gasa
Gas kao sistem od N čestica ima ukupnu energiju:
2 N m2
MCM N   
EU    i i    i  E p (r1 , r2 , ..., rn )
2 2
i 1 i 1
 
U
7
 U - unutrašnja energija
mi , i - masa i brzina i-tog molekula
 i - energija rotacionog i eventualno vibracionog kretanja tog molekula.
U unutrašnju energiju sistema spada: kinetička energija svih molekula, energija veze među
molekulima (potencijalna energija međumolekularnog delovanja) i energija veze unutar samih
molekula koja potiče od njegovih komponenti.
U idealnom gasu nema sila među molekulima pa je unutrašnja energija jednaka zbiru
kinetičke energije svih molekula :
N N
U   Ek i    i - obe sume se odnose na termalno kretanje.
i 1 i 1
Unutrašnja energija je termodinamička funkcija stanja sistema. Kada se god sistem nađe u
određenom stanju on ima istu vrednost unutrašnje energije, bez obzira na koji način je dospeo u to
stanje i bez obzira u kom je stanju prethodno bio.
U stanju termalne ravnoteže termalna energija je ravnomerno raspoređena po svim
stepenima slobode kretanja. Broj stepeni slobode ( j ) jednak je broju koordinata za definisanje
položaja molekula u prostoru.
Deo termalne energije koja potiče od translatornog kretanja molekula je:
N m 2 3kT R T R
 i i N    3 U  3 U T
i 1 2 2 2 2
j  3 - za jednoatomske gasove
j  3 2  5 (3  translacija, 2  rotacija)
j  3  3 1  7 (1  vibraciono kretanje)
Za dvoatomski gas 3/5 unutrašnje energije otpada na translatorno kretanje molekula, dok 2/5
unutrašnje energije otpada na energiju rotacionog kretanja.

RU T m RU T RT R m
U  j  j m j R U 
2 M 2 2 M M
Unutrašnja energija funkcija je samo temperature gasa.
Uslov idealnosti gasa se može postići na dva načina:
2. smanjivanjem koncetracije gasa tako da zanemarljiv broj molekula daje doprinos
potencijalnoj energiji
3. povećanjem temperature T , termalni član može se povećati tako da E p postane
 
zanemarljiva u odnosu na termalnu. E p  E p t 
Dovodimo li nekoj materiji toplotnu energiju, a istovremeno je u nekom drugom obliku ne
odvodimo , toplota će ostati sadržana u materiji u vidu unutrašnje energije. Grejemo li 1kg
nekog gasa od temperature t1 na temperaturu t 2 pri stalnoj zapremini biće potrebna toplota:
qV  cV t 2  t1  QV  mcV t 2  t1  .
Ta količina toplote povećala je unutrašnju energiju gasa.
U  U 2  U 1  mcV  t  cVm  t
R jR
U   j U  t  cVm  t  cVm  U -molarni toplotni kapacitet pri V  const.
2 2
R jR
U  m j  t  m cV  t  cV  -maseni toplotni kapacitet pri V  const.
2 2
Unutrašnja energija sistema, U, je energetski sadržaj sistema, tj. ukupna energija koju
poseduje sistem osim potencijalne energije koju sistem ima usled svog položaja u prostoru.
Apsolutna vrednost unutrašnje energije se ne može odrediti, ali je za termodinamiku od značaja da
se utvrdi samo promena unutrašnje energije U  U 2  U 1 , pri nekom termodinamičkom procesu.
Promena unutrašnje energije zavisi samo od početnog i krajnjeg stanja sistema, a ne od načina
prevođenja sistema iz stanja 1 u stanje 2.

8
 Jednačina stanja idealnog gasa
Najjednostavnija toplotna svojstva imaju razređeni gasovi, kod kojih su molekule tako
daleko jedna od druge da su međumolekularne sile zanemarljive. U proučavanju gasova često se
služimo modelom idealnog gasa, u kojem molekule zamišljamo kao elastične kuglice koje ne deluju
jedna na drugu nikakvim silama osim u trenutku sudara.
Kod realnih gasova međumolekularne sile u gasu su zanemarljive, ako je gas male gustine
(niži pritisak a viša temperatura). Zbog toga se vazduh, azot, kiseonik, ... mogu smatrati bliskim
idealnim gasovima na sobnoj temperaturi i na normalnom atmosferskom pritisku. Posebno su pod
tim uslovima vodonik i helijum bliski idealnim gasovima.
Stanje neke mase gasa određeno je sa tri parametra: pritiskom p , apsolutnim temperaturom
T i zapreminom V te mase gasa ( obično kao specifična zapremina po jedinici mase, ) a ti
parametri nazivaju se veličine stanja. Njihova zavisnost izražena je termičkom jednačinom stanja
koja zavisi od vrste materije i može se napisati analitički u implicitnom obliku: f ( p, , T )  0 .
Grafička interpretacija jednačine stanja daje u prostoru sedlastu površ drugog reda poznatu
pod nazivom "termodinamička površina".
Svakom stanju radne materije na toj površini odgovara jedna tačka, a različitim materijama
razne površi.

Jednačina stanja idealnog gasa

za m kg gasa za 1 kg gasa
pV=mRT pv=RT

Termodinamička površina" idealnog gasa u p-v-T prostoru i njene projekcije na

odgovarajuće ravni

9
Radi preglednosti u termodinamici se primenjuju ravanski dijagrami ( prikazuju se jednačine stanja
u bilo kojoj koordinatnoj ravni) u kojima se daje zavisnost između dve veličine stanja.
Projektovanjem ove površine na horizontalnu ravan dobijaju se linije konstantne
temperature ili izoterme, koje se prikazuju kao hiperbole u p-v dijagramu, sto zapravo predstavlja
Boil-Mariotov zakon.
Projektovanjem na vertikalnu ravan (T-v dijagram) dobijaju se linije konstantnog pritiska -
izobare koje daju zavisnost zapremine od temperature a to je Gej-Lisakov zakon.
Najčešće se u termodinamici upotrebljava p-v koordinatni sistem (apscisa  specifična
zapremina, ordinata  pritisak) gde se vidi jasniji pregled promene stanja radnog tela. Svaka tačka
grafika određuje jedno toplotno stanje radnog tela, pri čemu se treća veličina stanja određuje na
osnovu jednačine stanja.
Budući da je svaka tačka u prostoru jednoznačno određena sa dve projekcije, oba zakona
ujedno definišu termodinamičku površinu. Klapejron je obadva zakona spojio u jedan i dao
funkcionalnu zavisnost veličina stanja - jednačina stanja idealnog gasa.
Jednačina stanja idealnog gasa važi za idealne gasove, a aproksimativno i za realne.
Aproksimacija je to bolja što je temperatura gasa veća, a pritisak manji, odstupanja postaju znatna
kada se gas približava tački kondenzacije, tj. prelazi u tečno stanje.

10
 Za  kmol gasa jednačina stanja ima oblik:
p  V  RU T ....... (1)
RU - univerzalna gasna konstanta  8314 J kmolK
 - količina materije (kmol)
Iz ove jednačine deljenjem sa  dobijamo jednačinu stanja idealnog gasa za 1 kmol radne
materije:
V
p   RU T  p  m  RU T ........... (2)

V  m3 
m  - molarna zapremina
  kmol 
Jednačine (1) i (2) važe za sve vrste idealnih gasova.

m
 m - kilogramska masa
M M - molarna masa
m
p V  RU T
M
RU - ....(3) jednačina stanja idealnog
p V  m T  p  V  mRT
M gasa za m kg radne materije
RU
R - gasna konstanta za određenu vrstu gasa
M
p  V  mRT / : m
V
p   RT  pv  RT ................ (4) - jednačina stanja
m
idealnog gasa za 1kg radne materije
Jednačine (3) i (4) važe za pojedine vrste idealnih gasova.

p  V  mRT / : V
m
p  RT  p  RT - jednačina stanja idealnog gasa za
V
1m3 radne materije
Oblik jednačine stanja za idealni gas koji struji masenim protokom m :
p  V  m RT
Protok je količina fluida koja protiče kroz posmatrani poprečni presek u jedinici vremena.
Količina može da bude izražena u zapremini ili masi, pa zato imamo zapreminski i maseni protok.
V m3
Zapreminski protok V 


V 
s
Maseni protok m 
m
m   kg
 s
Odnos između zapreminskog i masenog protoka:
V V  1
   v   m    V ;  -gustina flida
m  m 
Ako je strujanje ustaljeno i uzmemo prosečnu brzinu u preseku proticanja, onda zapreminski
protok možemo izraziti:
V A x
V    A   - jednačina kontinuiteta;
 
A- površina poprečnog preseka ,  - brzina strujanja

11
 Potrebno je uvek obratiti pažnju na ispravno uvrštavanje jedinica svih veličina stanja. U
proračunima se veličine moraju uvrstiti u ovim jedinicama:
apsolutni pritisak p  
N m 2  Pa
zapremina V  
m3
masa gasa m kg 
gasna konstanta R J kgK 
apsolutna temperatura T K 
količina materije  kmol 
J
univerzalna gasna konstanta RU  8314
kmolK
Uvrštavanjem tih dimenzija, jednačina stanja mora i dimenzionalno zadržati matematičku
ispravnost
pV  mRT
N J
2
 m3  kg K  N m  J  J  J
m kgK
Veličine stanja, koje određuju toplotno stanje nekog gasa, moraju zadovoljiti jednačinu
stanja za bilo koje stanje gasa.
Vrednosti gasne konstante date su u tablicama u prilogu radnog materijala.

RAD I TOPLOTA. PRVI PRINCIP TERMODINAMIKE

Toplotna energija i mehanički rad su spoljni uticaji. Samo pomoću spoljnih uticaja je
moguće postići promene. Promene se odražavaju u promeni parametara stanja sistema. Menja se :
pritisak, specifična zapremina, temperatura...

Definicija rada
Sila pritiska (F) jednaka je proizvodu pritiska (p) i površine (A) na koju taj pritisak
deluje F  p  A . Sila je usmerena ka površini a deluje u pravcu normale na površinu. Bez obzira
šta je razlog za pomeranje klipa, rad sile na putu x je:
L  F  x  pA  x  pV , gde je V - promena zapremine gasa.
Ako se zapremina povećava (širenje - ekspanzija), tj. ako je V  0 tada je L  0  rad
sile pritiska, ili rad gasa u cilindru je pozitivan.
Ako se vrši sabijanje gasa ( kompresija ), V  0 , pomeranje površine A (klipa) je
suprotno smeru sile pritiska pa je rad gasa negativan.
Rad L  pV možemo predstaviti na p-v dijagramu, kao površinu pravougaonika osnove
V i visine p. Rad gasa pri širenju od stanja 1 do stanja 2 možemo predstaviti kao zbir ovakvih
uzanih pravougaonika što znači da je taj rad jednak površini ispod krive pV  i vertikala povučenih
iz V1 i V2. Dakle, u pitanju je integral
V2 V2

- za m kg gasa: L12  m  pdv   pdV -

V1 V1

konačni izraz za rad promene od stanja 1 do

stanja 2, gde je pdv - elementarni rad širenja
jedinice mase.
V2

Za vrednost integrala  pdV nisu dovoljni podaci o

V1

početnom i konačnom stanju, već vrednost integrala zavisi od puta

promene.
Prikaz mehaničkog rada u p-v dijagramu
12
  pdV   pdV   pdV   pdV
a b c d

Uticaj toka promene na mehanički rad

Mehanički rad se ispoljava na pokretnoj granici sistema pod dejstvom sile koja deluje na
nju. U termodinamici je usvojeno da odvedeni rad (širenje ) ima pozitivnu, a dovedeni rad
(sabijanje) negativnu vrednost, tako da izraz za rad pri sabijanju glasi:
V2

L21    pdV
V1

U p-V dijagramu mehanički rad predstavlja površinu ispod linije procesa.

Toplota. Toplotni kapacitet

Toplota je oblik energije, koja može da se razmenjuje samo zbog Q>0
razlike temperatura sistema i okoline i da se pretvara u druge vidove
energije. Njena jedinica je J. L<0 L>0
sistem
Ako se nekom telu poveća (ili smanji) unutrašnja energija za neko
U a da se pri tome ne vrši nikakav rad, tada kažemo da je telu dovedena (ili Q<0
odvedena) količina toplote Q  U . Pošto je u termodinamičkim procesima
cilj da se na osnovu dovedene toplote dobije koristan rad, dovedena toplota
termodinamičkom sistemu je pozitivna a odvedena je negativna.
Ako se pri dovođenju toplote Q telu promeni temperatura za iznos T , veličina
Q
C  12 - srednja vrednost toplotnog kapaciteta tela brojno jednaka onoj količini toplote koju je
T
J J 
potrebno dovesti da bi se telu (sistemu) povećala temperatura za jedan stepen  , 0  .
K C
C  Q -prava vrednost toplotnog kapaciteta - odnosi se na infinitezimalni proces, u
dT
pitanju je elementarna količina toplote i mala promena temperature).
U zavisnosti od izabrane jedinice za količinu materije (kg, kmol, metar normalni kubni)
razlikuju se: specifični toplotni kapacitet, molarni toplotni kapacitet i zapreminski toplotni kapacitet:
C Q q
c   12  12 - specifični toplotni kapacitet
m mT T
Specifični toplotni kapacitet je količina toplote koju je potrebno dovesti da se temperatura jednom
 J J 
kilogramu neke materije promeni za jedan stepen  ili 0  , označava se malim slovom c.
 kgK kg C 
Količina razmenjene toplote iznosi:
*za 1 kg gasa: q1, 2  c (T2  T1 ) , * za m kg gasa: Q1, 2  mc (T2  T1 )
gde je: c -specifična toplota ( J / kgK ) , a T K  apsolutna temperatura. U zavisnosti od uslova pod
kojima se odvija proces, razlikuju se: specifična toplota pri stalnoj zapremini (cV ) i pri stalnom
pritisku (c p ) . Dovodi li se gasu neka količina toplote Q pri stalnoj zapremini sva će se predati
gasu, a rezultat je povećanje temperature sa t1 na t2 Qv  mcv t  . Dovodi li se gasu neka količina
toplote pri stalnom pritisku, ta će se energija, osim predavanja gasu, utrošiti za vršenje rada da se
podigne klip Q p  mc p t   za isti prirast temperature q p  qv  c p  cv .
13
q p  qV  l  c p  cV t  pv  Rt  c p  cV  R - Majerova jednačina
C C
cm    M  c - molarni toplotni kapacitet (ili molarna toplota) može se definisati kao
 m
M
količina toplote koja je potrebna da bi se jedan kmol supstance zagrejao za jedan
 J J 
stepen,  ili 0 .
 kmolK kmol C 
C
cZ  - zapreminski toplotni kapacitet
VN
gde je VN zapremina na normalnim fizičkim uslovima ( p  1,013bar , T  273K ).
C  mc    c m  V N  c Z
Izobarski i izohorski toplotni kapacitet idealnog gasa povezani su izrazom:
c p  cV  R c pm  cVm  RU - Majerova jednačina (na osnovu poznate vrednost cp koja se
jednostavno meri moguće je odrediti cv)
jR
R  0 ( RU  0)  c p  cV , c pm  cVm cV  , j -broj stepeni slobode
2
j  3 - za jednoatomne, j  5 - za dvoatomne, j  7 - za troatomne i višeatomne
GAS c p kJ / kgK  cV kJ / kgK  c pm kJ / molK  cVm kJ / kmolK  
jednoatoman (5/2) R (3/2) R (5/2) RU (3/2) RU 1,66
dvoatoman (7/2) R (5/2) R (7/2) RU (5/2) RU 1,4
višeatoman (9/2) R (7/2) R (9/2) RU (7/2) RU 1,28
U slučaju da se toplotni kapacitet idealnog gasa tretira kao veličina nezavisna od
temperature, određuje se pomoću navedene tablice.

Prvi princip termodinamike

Opšteprihvaćena prirodna
istina je da je energija neuništiva,
što je formulisano kroz Zakon o
održanju energije koji glasi:
Energija se ne može ni stvoriti ni
uništiti.
Energija može da pređe
iz jednog oblika u drugi ali
ukupna energija ostaje ista
(konstantna).

14
 Prvi zakon termodinamike je univerzalni zakon. To je zakon o održanju energije primenjen
na procese u kojima se između sistema i okoline razmenjuje toplota Q i rad L.
Energetski bilans zatvorenog sistema glasi da je promena energije sistema jednaka promeni
energije okoline sa kojom je sistem u energetskoj interakciji.
Esistema   Eokoline
Esistema  U  E p  Ek
 Eokoline  Q12  L12
Q12  U  L12  E p  Ek  prošireni oblik prvog principa
Posmatraćemo probleme u kojima se poslednja dva člana mogu zanemariti:

Q  dU  L  diferencijalni oblik PPTD Q 12  U  L12  PPTD za zatvorene sisteme u

integralnom obliku
Po ovom principu razmenjena toplota troši se delom za promenu unutrašnje energije a
delom za obavljanje mehaničkog rada. Ako sistemu ne dovodimo energiju , kažemo da je sistem
toplotno izolovan, pa se gas može širiti i vršiti rad jedino na račun svoje unutrašnje energije
L12  U  . Pri konstantnoj zapremini rad gas jednak je nuli, pa dovedena toplota za isto toliko
povećava unutrašnju energiju.
L12   pdV  0 V  const.  Q  dU
Q dU
cV    dU  mcV dT i du  cV dT
mdT mdT
Ovako je moguće izračunati samo promenu unutrašnje energije idealnog gasa, ili njenu
relativnu vrednost u odnosu na neku konvencionalno usvojenu.
u t
t
 du   c dT  u  u
V 0  cv t  t  t0 
0
u0 t0
t
Za usvojeni početak merenja t0  00 C , u0  0 će biti u  cV 0  t .
Neka gas stalnog pritiska p1 ulazi u cilindar, gurajući pred sobom klip do zapremine V1. Na
taj način gas izvrši rad p1V1 (površina pravougaonika). U
tom položaju zatvori se dovod gasa, a dovedeni gas
ekspandira do zapremine V2, gde mu se pritisak izjednači
sa okolinom. Da bi se proces mogao ponoviti ( a to je
osnovni zahtev kod tehničkih uređaja!), mora se gas
izbaciti iz cilindra. Idealno bi to išlo pri stalnom pritisku
pri čemu se mora utrošiti rad p2V2. Algebarski zbir svih
ovih radova nazivamo tehnički rad promene 1-2.
Očigledno da on ima svoj puni smisao kao rad neke gasne
struje. Veličina mu je za 1kg gasa
l t12  p1 v1  l12  p 2 v 2
Iz prvog zakona je: l12  q12  u1  u2 pa je
l t12  p1 v1  u1   p 2 v 2  u 2   q12
lt12 - tehnički rad promene 1-2 jednak je površini levo od linije procesa pV  i horizontala
povučenih iz 1 i 2, pod ovim pojmom obuhvaćen je rad punjenja i pražnjenja radnog prostora, pored
eventualnog rada širenja ili kompresije.
Dakle, u pitanju je integral
p2

l t12    vdp , Lt  mlt12

p1

q  du  pdv  vdp  vdp  du  d  pv   vdp  d u  pv   vdp  dh  l t 

q12  h  lt12 - PPTD za otvoreni sistem za 1 kg radne materije

15
 Q12  H  Lt12
Entalpija specifična h J / kg  kao nova veličina stanja (dobijena kombinacijom predhodnih
veličina stanja p, v i u ) analitički je definisana ovako:
h  u  p
Kako za u ne možemo izračunati apsolutnu vrednost, tako ne možemo ni za h, s obzirom na
vezu između njih. Diferencirajmo izraz za entalpiju
dh  du  d  pv  , kako je za idealni gas pv  RT i d  pv   RdT
Biće (samo za idealni gas!)
dh  cV dT  RdT  cV  R dT  c p dT
dH  mc p dT odnosno
t t
h  h0  c p t  t  t0  , h  c p  t , H  mh  U  pV
0 0

Dovođenjem toplote pri konstantnom pritisku Lt  0 , za isto toliko se poveća njegova
entalpija Q12  H  .

Primeri:

1. Transformisati:
a) 7.8 g cm 3 u kg m 3
b) 100GJ u MWh
c) 500 l min u m 3 s
d) pokazati da proizvod pritiska i zapremine  p  V  ima dimenziju energije
e) ako je p pritisak a T temperatura: pT   A  B  T  C  T 2 u kojim jedinicama se
iskazuju konstante A, B i C ?

kg
g  10 3
g g kg
a) 7.8 3  7.8 3
 7.8  10 3 3
cm m m
cm 3  10  6 3
cm
MW 1 h
b) 100GJ  100  10 9 Ws  100  10 9 Ws  10  6   27.77 MWh
W 3600 s
m3
l  10 3
l l m3 3 m
3
c) 500  500  0.00833  8.33  10
min s s s
min 60
min
N
d)  p   V   Pa  m 3  2  m 3  N  m  J
m
e) pT   A  B  T  C  T 2
Pa
Pa  Pa  B   K  C   K 2   A  Pa , B   , C   Pa2
K K

2. Manometar u dovodnoj cevi nekog gasnog motora pokazuje vrednost 680mm vodenog
stuba. Barometar pokazuje stanje okoline 762 mm živinog stuba. treba izračunati nadpritisak
i apsolutni pritisak u N/cm2 i bar.

Pa bar
p m  680mmVS  680mmVS  9.8066  6668.5Pa  10 5  0.066685bar
mmVS Pa
16
 N N N
p m  6668.5 Pa  6668.5  6668.5  0.66685
m2 cm 2
cm 2
m 2  10 4
m2
bar
p b  762mmHg 0  762mmHg  1.333  10 3  1.0157bar
mmHg
p  p b  p m  1.0157  0.066685  1.082bar
N N
p  1.082  10 5 Pa  1.082  10 5 2
 10.82 2
cm cm
m 2  10 4 2
m
3. Koliko mol idealnog gasa sadrži 3m3 pri normalnim uslovima?

p  1.013bar  1.013  10 5 Pa
-parametri koji definišu normalno stanje okoline
t  0 0 C  T  t  273.15  273.15 K
V=3m3
p  V 1.013  10 5  3
p  V  RU T      0.1338kmol  133.8mol
RU T 8314  273.15

 
 Pa  m 3 N m J 
    kmol 
 J K J J 
 kmolK kmol kmol 

4. Pri kojoj temperaturi ima azot od 50 N/cm2 gustinu od 4.5 kg/m3?

N N
p  50  50  50  10 4 Pa  5bar
cm 2 m 2
cm 2  10  4
cm 2
kg R 8314 J
  4.5 3
; RN2  U   297
m M N2 28 kgK
p 50  10 4
p  R N 2 T  T    374.11K 1010 C 
  R N 2 4.5  297
 N 
 2 3
N m K 
 m   K 
 kg  J J  m2 
 m 3 kgK 
 

5. Balon zapremine 20 l napunjen je kiseonikom pod pritiskom 100 bar na temperaturi 150C.
Posle potrošnje kiseonika pritisak je pao na 76 bar, a temperatura na 100C. Odrediti količinu
utrošenog kiseonika.

m3
V  20l  20l  10 3  20  10 3 m 3
l
O2 - radna materija
p1  100bar  100  10 5 Pa
t1  15 0 C  T1  288.15 K
p 2  76bar  76  10 5 Pa
17
 t 2  10 0 C  T2  283.15K

pV RU 8314 J
pV  mRO2 T  m  ; RO2    256
RO2 T M O2 32 kgK
p1V pV V  p1 p 2 
m  m1  m 2   2      ..............  0.614kg
RO2 T1 RO2 T2 RO2 T
 1 T 2 

6. Dve čelične boce sa sabijenim vazduhom, zatvorene

ventilima, spojene su gumenim crevom unutrašnjeg
prečnika 20mm i dužine 15m. U crevu je vazduh okolnog
stanja 1bar i 150C. U prvoj boci, zapremine 10 l, nalazi se
vazduh stanja p=1.5 MPa i t=150C, a u drugoj boci,
zapremine 25l, vazduh stanja p=200 kPa i t = 150C.
a) Koliki će se pritisak ustaliti u celokupnoj zapremini nakon otvaranja ventila na obema
bocama.
b) Da li je svejedno kojim se redom otvaraju ventili na bocama, ako je najveći pritisak koji
može izdržati gumeno crevo 8bar (odgovor obrazložiti odgovarajućim proračunom).

a) V I  10l  10  10 3 m 3 ; p I  1.5MPa  1.5 10 6 Pa ; t I  t c  t II  15 0 C  T  288.15 K

p I V I 1.5  10 6  10  10 3
mI    0.18kg
RV TI 287  288.15
V II  25l  25  10 3 m 3 ; p II  200kPa  200  10 3 Pa

p II V II
m II   .........  0.06kg
RV TII
Dimenzije creva: d c  20mm  0.02m ; l C  15m
2
dC 
Zapremina creva: VC   l  .........  0.0047m 3
4
p V
masa vazduha u crevu: mC  C C  .......  0.00568kg
RV T
Pritisak u celokupnoj zapremini nakon otvaranja ventila:
m R T
p  VU  mU RV T  p  U V  .........  6.85bar
VU
VU  V I  V II  VC  ........  0.0297 m 3
mU  m I  m II  mC  ..........  0.246kg

b) Ako se prvo otvori V1 pritisak u crevu će biti:

p VC  V I   (mC  m I ) RV T  p  .............  10.45bar
a ako se prvo otvor V2 pritisak u crevu će biti:
p VC  V I I   (mC  m I I ) RV T  p  .............  1.83bar
Redosled otvaranja ventila V2 pa V1.

7. Sudovi A i B konstantnih zapremina V A  9l i VB  1l spojeni su kratkom cevčicom

zanemarive zapremine. U cevčici je takozvani diferencijalni ventil, koji kada je otvoren
dozvoljava da gas iz suda A prelazi u sud B samo ako je pritisak u sudu A veći od pritiska u
sudu B za p  1.2  10 5 Pa. U početnom trenutku se gas u sudu A nalazi na temperaturi

18
 To  300 K i na pritisku p A0  10 5 Pa , dok je u sudu B vakuum (100%). Odrediti pritiske u
oba suda posle otvaranja ventila i zagrevanja celog sistema na temperaturu T  420 K
Rešenje:
Jednačina stanja idealnog gasa
p V
p A0V A  Ru T0    A0 A  ..........  3.61  10 4 kmol
Ru T0
Posle uspostavljanja ravnoteže:
p AV A   A Ru T ,  p A  p VB   B Ru T
Sabiranjem gornjih jednačina i, uzimajući u obzir da je    A   B , dobija se:
R T  VB  p
pA  u  ........  1.38  10 5 Pa , p B  p A  p  ....  1.8  10 4 Pa
V A  VB

8. Za kompresiju 15 kg metana, utrošeno je 1500Wh rada. Pri tome je odvedeno 250 kJ

toplote. Kolika je promena unutrašnje energije ukupne mase i po 1kg gasa.

m  15kg CH4
s
L12  1500Wh  1500Wh  3600  5400000Ws  5400000 J  5400kJ
h
Q12  250kJ
Prvi princip termodunamike :
Q12   U  L12   U  Q12  L12   250  (  5400 )  5150 kJ
U 5150 kJ
u    343.33
m 15 kg

TERMODINAMIČKI PROCESI - PROMENE STANJA IDEALNIH GASOVA

Promena stanja termodinamičkog sistema je prelazak posmatranog termodoinamičkog
sistema iz nekog početnog stanja u neko drugo stanje pri čemu se menjaju sve ili bar neke veličine
stanja tog sistema (p, v, T) tako da se promena stanja definiše preko promena određenih
termodinamičkih parametara. Ova prirodna pojava nema nikakvih skokovitosti, nego se svaka
veličina menja tako da u svom intervalu promene prolazi kroz sve vrednosti intervala (promena
stanja geometrijski predstavlja kontinualnu krivu u oblasti definisanosti).
Pri tehničkim procesima u toplotnim mašinama kojima je cilj da proizvedu rad, interesuju
nas one veličine koje utiču na konstrukciju uređaja. To su prvenstveno pritisak (p), temperatura (T)
i zapremina (V), kao i potrebna količina toplote (Q) i mogućnost dobijanja rada (L). Gas u toku
toplotnog procesa menja svoje toplotno stanje. Ta promena, ako znamo samo početno i konačno
stanje, nije određena jer nije jednoznačno određen dobijeni (utrošeni) rad. Da bi mehanički rad a i
potrebna toplota bili jednoznačno određeni, potrebno je što tačnije odrediti tok promene stanja.
Proučićemo, između svih promena stanja, one koje se u tehničkim procesima najčešće pojavljuju, a
definisane su određenim karakteristikama. To su:
1. Izohora – promena stanja pri stalnoj zapremini ( V = const )
2. Izobara – promena stanja pri stalnom pritisku ( p = const )
3. Izoterma – promena stanja pri stalnoj temperaturi ( T = const )
4. Adijabata – promena stanja bez razmene toplote ( Q = 0 )
5. Politropa – promena stanja uz razmenu toplote i promenu temperature čiji se tok, u
p-V-dijagramu nalazi između adijabate i izoterme (tehnička politropa).
Ako znamo početno stanje i tok promene stanja, možemo uz poznavanje samo jedne veličine
konačnog stanja izračunati: sve veličine konačnog stanja, dobijeni-odnosno utrošeni rad i

19
razmenjenu količinu toplote. Pri tome se služimo jednačinom stanja i prvim principom
termodinamike.
Promene stanja gasa se obično predstavljaju dijagramima stanja, najčešće u p-v ali i u
dijagramima koji imaju na osama različite veličine.

1. Izohorski proces
Proces se izvodi pri stalnoj zapremini ( V  const. ). Izohorska promena
stanja javlja se osim kod gasova u zatvorenoj posudi i u procesima
toplotnih mašina gde je nagli prirast pritiska mnogo brži od promene
zapremine (sagorevanje u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem).
Zamenom ove vrednosti u jednačinu stanja dobiće se:
p1V1  mRT1 V1  V2  V  const.
p 2V2  mRT2
p1 T1 p p p
  1  2   const.  Šarlov zakon
p 2 T2 T1 T2 T
Temperatura se pri izohorskoj promeni stanja menja upravno
proporcionalno s pritiskom
U p-V dijagramu izohora je predstavljena: polupravom paralelnom sa
ordinatom, a u T-p dijagramu kosom pravom linijom koja prolazi kroz
koordinatni početak. Ako se jednačina stanja idealnog gasa primeni na
izohorski proces, i ako se sve promenljive veličine prebace na levu
stranu jednačine a sve konstante na desnu dobija se jednačina
izobarskog procesa:
T V
pV  mRT    const  T  const  p
p mR
Što je veća vrednost konstante (tj zapremine) linija je strmija.
L12  0  jer je V  const.
Količina toplote koja se mora dovesti iznosi:
Q12  mcV T2  T1   U

2. Izobarski proces

Izobarski proces se izvodi pri stalnom pritisku. Ako se u jednačinu

stanja uvede p  const. , dobiće se:
p1v1  RT1 ......(1) , p 2 v2  RT2 ....(2)
(1) v T v v v V1 V2 V
..... 1  1  1  2   const. ili    const  Gej Lisakov zakon
2 v2 T2 T1 T2 T T1 T2 T
- Gej-Lisakov zakon
Zapremina se pri izobarskoj promeni stanja menja upravno
proporcionalno sa temperaturom. Gas se pri stalnom pritisku s
povećanjem temperature (zagrevanjem) širi, i obrnuto, s
hlađenjem temperatura mu se smanjuje.
U p-V dijagramu liniju promene stanja (izobaru) predstavlja:
poluprava paralelna sa apcisnom osom a u T-V dijagramu kosa
prava linija koja prolazi kroz koordinatni početak. Ako se
jednačina stanja idealnog gasa primeni na izobarski proces, i ako
se sve promenljive veličine prebace na levu stranu jednačine a sve
konstante na desnu dobija se jednačina izobarskog procesa:
T p
pV  mRT    const  T  const  V
V mR
Što je veća vrednost konstante (tj pritiska) linija je strmija.
20
 Po ovoj zakonitosti menja svoje toplotno stanje gas zatvoren
u cilindru sa pomičnim klipom koji može slobodno da klizi gore dole
i koji zatvara cilindar sa gasom. Ako klip miruje njegov položaj je
određen ravnotežom pritisaka gasa koji deluje na klip odozdo i
pritiska koji deluje na klip odozgo. Kretanjem klipa vrši se ili troši
rad, pri čemu se toplota dovodi ili odvodi. Pri tome se temperatura i
zapremina menaju, a pritisak ostaje nepromenjen.
Analitički izrazi za :
- mehanički rad (pravougaona površina) L12   pdV  p (V2  V1 )  mR(T2  T1 )
- za količinu dovedene toplote
Q12  mc p (T2  T1 )
Izobarski procesi su najčešći u tehnici npr. strujanje gasa kroz neki
cevovod.
3. Izotermski proces
U izotermskom procesu temperatura je stalna ( T  const. )
tako da jednačina stanja glasi:
p1V1  mRT1
kako su desne strane ovih jednačina jednake moraju
p 2V2  mRT2
biti i leve, dakle:
T1  T2  p1V1  p 2V2  pV odnosno p1 v1  p 2 v 2
što predstavlja Boil-Mariotov zakon. Prema ovom zakonu pri stalnoj
temperaturi stalan je proizvod pritiska i zapremine.
U p-V dijagramu izotermu predstavlja ravnostrana hiperbola.
Pri sabijanju, da bi se održala stalna temperatura mora se celokupna količina toplote Q
odvesti u okolinu. Pošto nema promene temperature (ostaje nepromenjena unutrašnja
energija), razmenjena količina toplote i mehanički rad biće ekvivalentni:
2 2
dV V p
Q12  L12   pdV   mRT  p1V1n 2  p1V1n 1
1 1
V V1 p2
L21   L12

4. Adijabatski (izoentropski) proces

U ovom procesu nema razmene toplote sa okolinom. Bilo da
je sistem dobro toplotno izolovan ili da promena stanja teče dovoljno
brzo, odnosno da je zastupljeno oboje (dobro izolovan sistem, s
velikim brojem obrtaja) proces će se odvijati bez razmene toplote sa
okolinom. Polazeći od matematičkog zapisa za Prvi princip
termodinamike dobija se jednačina adijabate u obliku:
p1V1  p 2V2  pV   const.
c
  p - eksponent adijabate veći je od 1 pa je adijabata
cv
strmija od izoterme.

21
 mRT
p1V1  m1 RT1  p1 
V
mRT1  mRT2 
V1   V2  T1V1 1  T2V2 1  TV  1 - jednačina adijabate u T-V
V1 V2 koordinatnom sistemu
mRT
p1V1  m1 RT1  V1 
p1
 
 mRT1   mRT2 
  p1    p2
 p1   p2 
   - jednačina adijabate u p-T
1   1   1  1  1 
p1 T1  p2 T2  p1T1  p2T2  pT  const . koordinatnom sistemu
Na osnovu ovih jednačina može se odrediti konačna temperatura T2 :
 1  1
p   V 
T2  T1  2   T1  1 
 p1   V2 
U p-V dijagramu adijabata je grafički prikazana opštom hiperbolom sa eksponentom  .
Količina razmenjene toplote Q  0( q  0 )
Mehanički rad pri ovoj promeni stanja vrši sa na račun unutrašnje energije:
 u
 cv
q  u   12   12  cv (T1  T2 )   p1v1  p2 v2  
c p  cv

R

  1 
p1v1  p2 v2  p1v1   p2   
 1   1   
cp  p1v1    1   p1  
1  
cv
p1v1  T2  RT1  T2  R
 1    1    T1  T2 
  1  T1    1  T1    1
mR
L12  m 12  T1  T2 
 1

5. Politropski proces
Izotermske i adijabatske promene stanja su idealne promene, koje se mogu ostvariti samo
ako su ispunjeni izvesni uslovi. Tako je kod izotermske promene potrebno da se dovodi kod
ekspanzije upravo toliko toplote koliko se pretvara u mehanički rad. Odstupa li dovođenje toplote
od toga, kriva ekspanzije neće biti izoterma, već neka kriva koja se više ili manje od nje razlikuje.
Isto važi i za izotermsku kompresiju, jedino što kod kompresije treba odvoditi onoliko toplote
koliko je rada utrošeno. Adijabatska promena stanja vrši se samo ako nema razmene toplote sa
okolinom. Cilindar mora kod te promene stanja biti idealno toplotno izolovan ( apsolutno
nepropustan za toplotu). Praktično ti se uslovi ne mogu postići. Zato stvarne promene stanja kod
toplotnih uređaja odstupaju više ili manje od idealno pretpostavljenih promena
Pri izvođenju politropskog procesa vrši se delimična razmena toplote sa okolinom, tako da
se promena stanja nalazi između izoterme (potpuno odvođenje toplote) i adijabate (odsustvo
odvođenja toplote). Jednačina politrope glasi:
pV n  const.
n - eksponent politrope ima vrednost 1  n   za tehničke politrope.
Koristeći izvedene izraze za adijabatski proces zamenom   n , dobiće se sledeće
jednačine:

22
 TV n 1  const.
n

pT 1 n  const.
U p-V dijagramu politropa predstavlja hiperbolu koja se nalazi između adijabete i izoterme.
Količina razmenjene toplote:
n
Q12  mc n T2  T1   mcV T2  T1 
 n
 1
Cn

Mehanički rad:
p1V1n
p1V1n  pV n  const  p 
Vn
V2 V2 V V2
p1V1n 2
p1V1n  n 1 p1V1n  n 1
L12   p V dV   dV  p V n
1 1  V n
dV  V  
V2 
 V1 n 1 
V1 V1 Vn V1
 n  1 V
n  1
1

n 1
p1V1   V1   mRT1  T2 
 1    1  
n  1   V2   n  1  T1 
 
Tehnički rad za opštu politropsku promenu stanja:
Lt12  nL12
Politropski proces se može smatrati opštim jer zadavanjem različitih vrednosti eksponenta n
on se svodi na prethodna četiri osnovna:
n  0 bići pV   p  const  izobara
n  1 bići pV 1  const  izoterma
n bići pV   const  adijabata (izoentropa)

n   bići pV  V  const  izohora

Tok promena pri ekspanziji Tok promena pri kompresiji

Često u praksi nailazimo na snimljene, indikatorske dijagrame procesa toplotnih uređaja s tačnim
stvarnim tokom ekspanzione ili kompresione linije. U drugom slučaju biće nam poznate veličine
krajnjih stanja a nepoznat tok toplotne promene od jednog do drugog stanja. Zadatak će nam biti da

odredimo jednačinu tog toka pV n  const tj. eksponent n. 
n
v  p
p1v1n  p2 v2n   1   2 , logaritmovanjem izraza dobijamo:
v
 2 p1

p
log 2
v1 p2 p1
n log  log n
v2 p1 v
log 1
v2

23
 Promena stanja Izohorska Izobarska Izotermska Izoentropska Opšta politropska
pv   const. pv n  const.
Jednačina promene v  const. p  const. T  const. q  0 Tv  1  const. Tv n1  const.
T  p 1   const. T n p1 n  const.
v2  n
p1 T1  n
1  v2   T   1  v2   T  n 1
p2 T2 v1     1      1 
 v1   T2   v1   T2 
v1 T1 p2 1 1 1 1
1
Odnosi između veličina stanja v2 T2 p1  p 2    T1   1  p 2  n  T1  n 1
         
 p1   T2   p1   T2 
T1 p1 v1  1
 1
n 1
n 1
1  p1   v   p1  n v 
T2 p2 v2     2 
    2 
 p2   v1   p2   v1 
Razmenjena toplota V2 n
kJ  mc p T2  T1 
mRT n mcV T2  T1 
mcV T2  T1  V1 0 n 1
kJ
cV T2  T1  c p T2  T1  V2 0 n
kg RTn cV T2  T1 
24

V1 n 1
2
v2
L12   pdV kJ  p1V1 n mR
T1  T2  mR
T1  T2 
Apsolutni 1 0 p V2  V1  v1  1 n 1
zapreminski rad 2
 kJ  0 p v 2  v1  v2 R
T1  T2  R
T1  T2 
 12   pdv   p1 v1 n  1 n 1
1  kg  v1
2
V2  n
Lt 12    Vdp kJ  p1V1 n  p 2V2  p1V1   p 2V2  p1V1 
1
V  p1  p 2  0 V1 1  1 n
Tehnički rad 2
 kJ  v p1  p 2  0 v2  n
 t12    vdp   p1 v1 n  p 2 v 2  p1v1   p 2 v 2  p1v1 
1  kg  v1 1  1 n
T2 v2 v2 n   T2
Promena specifične entropije s12 cV n c p n Rn 0 cV n
T1 v1 v1 n  1 T1
Promena specifične unutrašnje energije u12 cV T2  T1  0 cV T2  T1 
Promena specifične entalpije h12 c p T2  T1  0 c p T2  T1 
Eksponent politrope  0 1  n

cp
n
Specifična toplota promene cn cV  0 cV
n 1
 Primeri
1. U kotlu zapremine 200l nalazi se ugljenmonoksid pri temperaturi t1  20C i pritisku
p1  0,25MPa . Koliko toplote treba dovesti da se taj gas ugreje na t 2  80C . Koliki će biti
konačni pritisak p 2 ?
Q12  U 2  U 1  L
V  200l  200  10 3 m 3  0,2m 3 CO
L  0 ( jer je V  const .)
t1  20C  T1  293,15K V
t2
p1  0,25MPa  0,25  10 6 Pa p1  p 2 Q12  U 2  U 1  mcV | t
t1
Q12  ? t1  t 2 t2
t 2  80C  T2  350,15K   cVm | t
t1
Q12
p2  ?

c c  c(t ) - na višim temperaturama raste inertnost

gasa pa je potrebno više toplote za jedinični prirast
c2
temperature
t2 1. c  const. - za grube proračune i male
c| temperaturske razlike
t2
2. c  f (t )     t   t 2 - za precizne
c1 proračune
t2
3. c | - srednja specifična toplota (uz
t1
t1 t2
t
 kJ 
posedovanje tablica za c |  
0  kmolK 
t2 t
Određivanje c p | iz c p | :
t1 0
t2 t1  t 2
I. način: t1  50C c p |  c p |
t1 0
t2 t1

t2 c p |  t 2  c p |  t1
0 0
II. način: t1  50C c p | 
t 2  t1
t1

Određivanje ostalih specifičnih toplota iz c p :

 kJ 
1. cVm  c pm  RU  kmolK 
 
c pm  kJ 
2. c p 
Mr  kgK 
c pm  RU  kJ 
3. cV  c p  R   kgK 
Mr  
t2
Q12   cVm | t2  t1 
t1

p1V 0,25  106  200  103

p1V  RU T1      0,0205 kmol
RU T1 8314  293,15

25
 t  t2
t2 1 100
c pm |  c pm |  c pm |  29,16 kJ / kmolK
t1 t1   0 0

t2 t2
cVm |  c pm |  RU  20,846 kJ / kmol
t1 t1

Q12  0,0205  20,846(80  20)  25,69 kJ

p1V  mRT1 p 2 T2 T 353,15
:  p 2  p1 2  0,25  0,301 MPa
p 2V  mRT2 p1 T1 T1 293,15
2. U rezervoaru kočione instalacije održava se konstantan pritisak od p  6 bar . Kolika
je masa i gustina vazduha u rezervoaru na t1  20C ? Za koliko se smanji masa ako se
rezervoar zagreje na Suncu na t 2  70C ?
Rešenje:
p  6 bar
V  0,5m3
m1  ? 
t1  20C ; t 2  70 0 C ; p1  p 2  p  const.
p1V1  m1 RT1
p1V1 6  10 5  0,5
m1    3,56 kg
RT1 8314
 293,15
29
V m3 1 kg  p kg 
v1   0,14 1   7,14 3  ili  1     7,14 3 
m1 kg v1 m  RT1 m 
p 2V2  m 2 RT2
pV 6  10 5  0.5
m2    3.05kg
RT2 287  343,15
kg
m 2   2V  6,1  0,5  3,05
m3
m  m1  m 2  3,56  3,05  0,51 k
3. U horizontalnom cilindru sa klipom ekspandira azot od početne
zapremine 0.1m3 do konačne zapremine od 0.5m3 pri čemu se
5min zagreva električnom grejalicom koja ima snagu 1 kW. Ako
je pritisak u cilindru konstantan i iznosi 150 kPa, 70 kJ toplote se
gubi u okolinu tokom ekspanzije, odredite:
a) izvršeni rad, b) promenu unutrašnje energije gasa
c) skicirati proces u p-v dijagramu
p1  p 2  p  const - izobarski proces
s p
V1  0.1m 3 ; V2  0.5m 3 ;   5 min  5 min 60  300 s ;
min
P  5kW ; Q g  70kJ ; p  150kPa 1 2
Proizvedena toplota:
Qp
P  Q p  P    1  300  300kWs  300kJ
 V
Q12  Q p  Q g  300  70  230kJ - toplota koja stoji na raspolaganju za odvijanje procesa
Izvršeni rad:
L12  p  V  150  10 3  0.5  0.1  60000 J  60kJ
Iz prvog principa sledi promena unutrašnje energije:
Q12  U  L12  U  Q12  L12  230  60  170kJ
26
 4. U cilindričnom sudu prečnika d = 800 mm nalazi se vazduh na
temperaturi od 200C. Sa gornje strane sud je potpuno zatvoren
lako pokretnim klipom, na kome se nalazi teret od 2 t. U
početnom položaju čelo klipa je na visini h1=500 mm. U takvom
stanju cela aparatura se postavi iznad toplotnog izvora, sto izaziva
zagrevanje i širenje vazduha, odnosno podizanje klipa. Odrediti
rad širenja i toplotu koju je potrebno dovesti da se klip podigne na
1250 mm visine.
d  800mm  0.8m
t  200 C  T  293.15K
m  2t  m  2000kg
h1  0.5m, h2  1.25m
Početni pritisak zatvorenog vazduha drži mehaničku ravnotežu spoljašnjem
barometarskom i pritisku usled težine tega:
Gt m g 2000  9.81
p1  pb   pb  t  1  105   139033Pa  1.4bar
A A 0.42  
Pošto se ove dve veličine čija je posledica pritisak p1 ne mogu menjati
zagrevanjem gasa, ostaće nepromenjen pritisak u toku širenja p1  p2  const .
Iz jednačine stanja:
p V 1.4  105  0.25
p1V1  mRT1  m  1 1   0.416kg p
RT1 287  293.15
V1  r 2  h1  0.25m3 , V2  r 2  h2  0.63m3
Iz jednačine procesa: 1 2
V1 h1 T1 h 1.25
   T2  T1 2  293.15
V2 h2 T2 h1 0.5

 732.88 K t2  4600 C 
Q12  mc p T2  T1   0.416  1.01  440  184870 J  184.87 kJ V
L12  p V2  V1   1.4  10 0.63  0.25  53200 J  53.2kJ
5

Provera: Q12  U  L12 184.87kJ  184.98kJ   ispravnost postupka

4. Cilindar je napravljen prema skici. Klip je opterećen tegom mase 785kg i

leži na osloncu A. Manometar na početku pokazuje 1.5 bar, a temperatura
azota u cilindru jednaka je okolnoj i iznosi 200C. Pritisak okoline je 1bar.
Ako se azotu , pomoću grejalice, dovede 12.5 kJ toplote, odrediti
a) pri kojoj će se temperaturi klip sa tegom početi dizati,
b) za koliko će se podići klip sa tegom tokom ovog procesa?
Rešenje:
mt  785kg
p m1  1.5bar
t1  20 0 C  T1  293.15 K
p b  1bar
Qd  12.5kJ
p1  p b  p m  2.5bar
d 2
V1   z  0.0089m 3
4
p1V1  m N 2 R N 2 T1  m N 2  .....  0.0255kg
1-2 -izohorsko dovođenje toplote do postizanja
pritiska p2 (V1=V2)
27
 mt  g
p 2  pb  2
 .......  3.45  10 5 Pa  3.45bar
D 
4
Iz jednačine izohore dobijamo temperaturu T2:
p1 T1 p

p 2 T2 p1

 T2  T1  2  .....  404.55K 131.4 0 C 
Q12  mcVN 2 T2  T1   ......  2.12kJ
2-3 - izobarsko dovođenje toplote (p2=p3)
Qd  Q12  Q23  Q23  Qd  Q12  ......  10.38kJ
Q23  m N 2 c pN 2 T3  T2 
Q23
 T3  T2 
m N 2 c pN 2

 ........  793.33K 520.18 0 C 
Jednačina izobare:
V 2 T2 T
  V3  V 2 3  ......  0.0175m 3
V3 T3 T2
V3  V 2  V  V  V3  V 2  .....  0.00855m 3
D 2
V   z  z  ......  0.272m27.2cm 
4

5. Na velikom rezervoaru za komprimovan vazduh postavljen je

ventil sigurnosti, koji je tako podešen da se otvara na 12 bar.
Zapremina rezervoara je 40 m3. Punjenje je izvršeno uz stalno
hlađenje vazduha koji je dolazio kroz cevovod, tako da je po
završenom punjenju manometar pokazivao 10 bar, pri
temperaturi od 100C. Pre bilo kakve upotrebe vazduha iz ovog
rezervoara, podigne se temperatura vazduha u rezervoaru usled
manjeg požara u neposrednoj blizini na 1000C. Koliko će pokazivati manometar kad se ponovo
uspostavi temperatura od 100C u rezervoaru Barometarski pritisak se nije menjao, a iznosio je 745
mmHg. Na kojoj temperaturi se otvorio ventil sigurnosti i koliko je vazduha isteklo
p2  12bar
V  40m3
pm1  10bar
t1  100 C  T1  283.15 K
t3  1000 C  T3  373.15 K
Pa
pb  745mmHg  745mmHg  133.33  1bar
mmHg
p1  pb  pm1  1  10  11bar
1-2 izohorsko zagrevanje
p1 T1 p 12
  T2  T1 2  283.15  308.89 K
p2 T2 p1 11
 
35.750 C  otvaranje ventila

2-3 isticanje pri konstantnom pritisku

pV pV pV  1 1  12  105  40  1 1 
m  m2  m3            142.5kg
RT2 RT3 R  T2 T3  287  283.15 373.15 
3-4 hlađenje pri V= const

28
 p3 T3 T 283.15
  p4  p3  4  12  9.1bar
p4 T4 T3 373.15
p4  pb  pm4  pm4  p4  pb  9.1  1  8.1bar

6. 2 kg vazduha, uzetog pri pritisku uzetog pri pritisku p1  1MPa i temperaturi t1  300C
ekspanzira do petorostruke zapremine. Potrebno je odrediti konačna stanja,  p 2 , V2 i T2  , količine
toplote, rada i promene unutrašnje energije za sledeće ekspanzije: a) po izotermi, b) adijabati, c)
politropi sa n  1,1 i politropi sa n  1,6 .
a) ekspanzija po izotermi
mRT1 2  287  300  273,15
V1   6
 0,329m 3
p1 1  10
R 8314 J
R U   287 p 1
Mr 29 kgK
n=1,1
V2  5  V1  5  0,329  1,645m 3 izoterma
p1V1  p 2V2  j  na izoterme adijabata
V1 1 2
p 2  p1  1   0,2MPa
V2 5 n=1,5
T1  T2  573,15 K V1 V2 V
V1
L12  p 1V 1  n  1  10 6  0 ,329   n 5  529505 Nm
V2
Q 12  L12  529505 J  U  mc V  t  0
0 T  const . 

b) ekspanzija po adijabati
 1, 4
  V  1
p 2V2  p1V1  p 2  p1  1   1     0,105 MPa
 V2  5
pV 0,105 10 6 1,645
T2  2 2   301 K
mR 2  287
p V  T  1 10 6  0,329  301 
L12  1 1 1  2   1    390548 Nm
  1  T1  1,4  1  573,15 
Q12  U 2  U 1  L12  0  U   L12  390548 J
c) ekspanzija po politropi pri n  1,1
n 1,1
n n V  1
p 2V2  p1V1  p 2  p1  1   1     0,17 MPa
 V2  5
pV 0,17  10 6  1,645
T2  2 2   487,2 K
mR 2  287
mR
L12  T1  T2   2  287 573,15  487,2  493353 J
n 1 1,1  1
jR 5  287
cV    717,5 kJ / kgK
2 2
U  mcV T  2  717,5487,2  573,15 K   123338,25 J
Q12  U  L12  123338,25  493353  370014,75 J
d) ekspanzija po politropi pri n  1,6

29
 n 1, 6
V  1
p 2  p1  1   1     0,0756 MPa
 V2  5
pV 75600  1,645
T2  2 2   216,66 K
mR 2  287
mR
L12  T1  T2   2  287 573,15  216,66  341042 J
n 1 1,6  1
U  mcV t 2  t1   2  717,5 56,49  300  511563 J
Q12  U  L12  511563  341042  170521 J

7. Cilindar prečnika 300mm zatvoren je s gornje strane pomičnim klipom opterećenim sa 2 tega, od
kojih svaki ima masu 500kg. U cilindru je azot temperature 100C, a klip je od dna cilindra udaljen
200mm. Stanje okoline je normalno.
Dovođenjem toplote gas se u cilindru zagreje, pa se klip
podigne za 150mm. Zatim se jedan teg digne dizalicom, pa se
rasterećeni klip još podigne. Zbog brzine podizanja tega taj deo
procesa teče bez razmene toplote, ali ravnotežno.
Izračunati konačnu udaljenost klipa od dna cilinra, dovedenu
toplotu u prvom delu procesa, ukupan rad azota i ukupnu
promenu njegove unutrašnje energije!
Skicirati proces u p-V i T-s dijagramu!
Rešenje:
d  300mm  0.3m
mu  2  mt  1000kg
t1  10 0 C  T1  283.15 K
z1  200mm  0.2m ; z  150mm  0.15m
m g 1000  9.81
p  A  pb  A  mg  p  pb  u  1.013  10 5  2
 2.4  10 5 Pa  2.4bar
A 0.3 
4
2
d 
V1   z1  ....  0.014m 3
4
pV
p1V1  mRT1  m  1 1  ......  0.04kg
RT1
1-2 - izobara (p1=p2)
d 2
V2  z1  z   ......  0.0247m 3
4
V1 T1 V

V 2 T2 V1

 T2  T1 2  ......  499.55K 226.4 0 C 
2-3 - adijabata (Q23=0)
m g
p 3  pb  t :: ...  1.707  10 5 Pa  1.707bar
A
1
 p 
p 2V2  p 3V3  V3  V2   2   ....  0.0315m 3
 p3 
d 2 4V
V3   z  z  2 3  .....  0.4456m
4 d 
z  445.6mm - konačna udaljenost klipa od dna cilindra

30
 p 3V3
p 3V3  mRT3  T3   .....  453K (180 0 C )
mR
Q12  mc p T2  T1   ......  9.06kJ
U  mcV T3  T1   ......  5.05kJ
mR
L  L12  L23  pV2  V1   T2  T3   ........  3.96kJ
 1

8. Kiseonik (idealni gas) mase m = 2kg početnog stanja ( p1  5bar , t1  27C ) vrši sledeće
promene:
1-2 - izobarski se širi do zapremine V2  2,5V1 , zatim
2-3 - adijabatski se sabija do pritiska p3  30 bar i najzad
3-4 - izotermski se širi do zapremine koja je jednaka zapremini na kraju izobarske ekspanzije.
m3 Skicirati ove promene u p-V dijagramu, odrediti
v2  2,5v1  2,5  0,156  0,39 2  4  razmenjenu količinu toplote kao i apsolutni rad za
kg
svaku promenu.
pv 5  10 5  0,39
p1  p2  5  10 5 Pa T2  2 2   750,45 K
RO2 259,84
p3  30 bar
pv   const .

 RT 
p   const . m  2 kg
 p  8315
p  p    T   const . RO2 T1  300,15
32 m3
1 p1  5bar , t1  27C   v1    0,156
p1   T   const . p1 5  105 kg
p12   T2  p13   T3
 1   1
 T3  p  T3  p3  
    2    
 T2   p3  T2  p2 
 1
0 , 286
p    30 
T3  T2  3   750,45   1252,8 K
 p2   5 
T3  T4  1252,8 K 
 RO2 T4 259,84  1252,8
m 3  p4    8,35 bar
v2  v4  0,39  4 0,32
kg 

Q12  mc p T2  T1   2  0,91750,45  300,15  818,7 kJ

L12  mpv2  v1   2  5  105 0,39  0,156  234 kJ
Q23  0 Q23  U  L23  L23   U  mcV T2  T3  
 2  0,65750,45  1252,8  653,055 kJ
(T const . U 0 )
RT v
Q34  U 4  U 3   L34  Q34  L34  m  pdv  m  dv  mRT3n 4 
 v3
8314 30
 2  1252,8n  832,67 kJ
32 8,35

p3
p4

31
9. Promena stanja jednog dela toplotnog procesa dizel motora teče od 1 do 2 izobarski, a od 2 do 3
adijabatski. Pri tome su odnosi pripadnih zapremina v3 : v 2 : v1  10 : 2 : 1 . Početno stanje gasa dato je
veličinama p1  39,2bar i t1  800C .
a) Količine su veličine stanja karakterističnih tačaka (1, 2, 3) ako je eksponent adijabate
  1,4 a gasna konstanta R  304 J / kgK
b) Koliki je pri tome ukupno dobijeni rad za 1 kg gasa.
Rešenje:
1 2
p1  39,2bar  39,2  105 Pa ; T1  273,15  t1  273,15  800  1073K 2
RT1 304  1073,15 m3
v1    0,0832
p1 39,2  105 kg
3
Stanje 2 :
m3
v2 : v1  2 : 1  v2  2v1  2  0,0832  0,1664
kg
1  2 izobara p1  p2  39,2  10 5 Pa
p2 v2 392  105  0,1664  v2 v1 v 
T2    2146 K    T2  T1 2  1073  2  2146 K 
R 304  T2 T1 v1 
a) Stanje 3 :
m3
v3 : v2  10 : 2  v3  5v2  0,832
kg
 
  v  1 39,2
p2 v2  p3v3  p3  p2  2   p2    1, 4  4,12 bar
 v3  5 5
pv 4,12  105  0,832
T3  3 3   1128K
R 304
l  l12  l32
 N m3 N  m J 
l12  p1 v2  v1   2    
 m kg kg kg 
J kJ
l12  39,2  10 5  0,1664  0,0832   326000  326
kg kg
  1 
p 2 v 2   p3   
l 2 3  1  
  1   p2  
 
1, 41
 
39,2  10 5  0,1664   4,12  1, 4  kJ kJ
l 2 3  1    775 l  1101
1,4  1   39,92   kg kg
 
10. Klipni kompresor, sastavljen od cilindra i klipa u njemu koji je klipnom polugom vezan za
kolenasto vratilo, radi sa 1500 ob/min usisavajući azot ( N2 ) stanja 1 (p1 = 1bar, t1 = 200C) i
komprimujući ga do p2 = 25bar. Gas stanja 2 istiskuje se u rezervoar visokog pritiska. Kompresija
je politropska sa eksponentom n = 1.3 a zapremina cilindra je 1.5 l. Kolika je pogonska snaga za rad
ovog kompresora Za koje vreme će se komprimovati 625 kg
azota Zanemariti gubitke.
1 - cilindar
2 - klip
3 - klipnjača
4 - kolenastio vratilo
32
Klip mora osloboditi najveću zapreminu u momentu usisavanja pa je:
Vc  V1  1.5l  1.5  10 3 m3

1 p1  1bar , t1  200 C 
2 p2  25bar , n  1.3
ob ob ob
n   1500  1500  25
min min 60 s min s
1 1
n n p  n
 1  1.3
p1V1  p 2V2  V2  V1  1   1.5  10 3    0.126  10 3 m 3
 p2   25 
n
Lt12   p 2V2  p1V1   1.3 25  10 5  0.126  10 3  1  10 5  1.5  10 3   715 J
1 n 1  1.3
J
P  n  Lt12  25  715  17875  17.875kW
s
. m3
V 1  n V1  25  1.5  10 3  0.0375  zapreminski protok zavisi od broja obrtaja i zapremine
s
cilindra.
p V kg m m 625
p1V1  m RT1  m  1 1  ........  0.043 ; m       14534.88s  4h
RT1 s  m 0.043
11. Jednocilindrični kompresor usisava okolni vazduh stanja 1(p1=1bar i
t1= 200C) i sabija ga politropski na 6 bar. Eksponent politrope je n=1.24.
Ako je za kompresiju utrošena snaga od 15kW, odrediti:
a) maseni protok vazduha,
b) koliko treba dovesti rashladne vode za hlađenje cilindra
kompresora, ako se ona sme zagrejati za 100C?
c) kolika treba biti zapremina cilindra, ako kompresor radi s 400
obrtaja (tj. procesa) u minuti?
Skica procesa u p-v dijagramu obavezna!

1 p1  1bar , t1  20 0 C 
2( p 2  6bar )
n=1.24; P=15kW
temperatura na kraju procesa kompresije:
1 n
n n
p  n
pT1 1
1 n
 p 2T 2
1 n

 T2  T1  1   .......  414.67 K 141.52 0 C 
 p2 
Iz izraza za snagu dobijamo maseni protok:
m R
P  L t  n T2  T1   m  ......  0.08324 kg
n 1 s
Količina toplote koju treba odvesti u procesu
kompresijeračuna se:
n
Q12  m cV T2  T1   .........  4.855kW
n 1
Ovu količinu toplote odnosi voda pa je:
kg
Q12  QW  m W cW t W  m W  .......  0.116
s
ob 400
Zapremina cilindra, ako je n   400   6.66 s 1
min 60
V
VC  V1  1  ......  0.0105m 3  10.5l , pri čemu je V1 - zapreminski protok vazduha u usisnom
n
vodu kompresora, dobijen iz jednačine stanja za strujne procese:
33
 m3
p1V1  m RT1  V1  .....  0.07
s

12. U jednocilindričnom klipnom kompresoru izvodi se adijabatska kompresija struje vazduha,

protoka 630 m3/h, temperature 170C i pritiska 1bar. Ulje kojim se kompresor podmazuje
dozvoljava maksimalnu temperaturu u cilindru kompresora 1770C. Stepen korisnog dejstva
kompresora iznosi 0.7.
Izračunati maksimalni dozvoljeni pritisak nakon kompresije, specifični utrošeni rad i
snagu elektromotora za pogon kompresora.

3
m m3 m3
V1  630  630  0.175
h s s
h  3600
h
t1  17 0 C  T1  290.15K
t 2  t max  177 0 C  T2  450.15 K
  0.7
Maksimalni dozvoljeni pritisak na kraju procesa kompresije određuje se iz jednačine politrope:

 
1  1   T  1 
p1T1  p 2 T2  p 2  p1  1   .........  4.65bar
 T2 
Specifični utrošeni rad:
R
l t 12    l12    T1  T2   ........  160.72 kJ
 1 kg
L t 12  m  l t12  0.21   160.72   33.77 KW
p V
p1V1  m RT1  m  1 1  ..........  0.21 kg s
RT1
P  L  33.77 kW
k t

Pk P 33.77
  Pel  k   48.243kW
Pel  0.7
Pel Pu  - električna (uložena snaga)

13. Četvorocilindrični kompresor usisava okolni vazduh stanja 1(p1=1bar i t1=200C i sabija ga
politropski na 7bar i 1400C, za šta troši snagu 12 kW. Izračunaj zapreminske protoke usaisanog i
sabijenog vazduha. Koliko treba dovesti rashladne vode za hlađenje cilindara kompresora, ako se
ona sme zagrejati za 100C? Koliki treba biti prečnik svakog od ta 4 cilindra ako kompresor radi s
400 ob/min (tj procesa) a hod klipa jednak je prečniku cilindra (s=d)?
Rešenje:
z  4 - broj cilindara
  
1 p1  1bar , t1  20 0 C ; 2 p 2  7bar , t 2  140 0 C 
P  12kW ; V1  ? ; V2  ? ; m W  ? ; tW  10 0 C ; d  s  ? ; n   400ob / min
Kompresija je politropska, iz jednačine politrope dobijamo eksponent n (tj tok promene stanja):
n
n n
 T  1 n p
pT
1 1
1 n
 p 2T   1   2 / log
2
1 n

 T2  p1
n T  p  n
log 1   log 2    5.67  n  1.2  tehnička politropa
1 n  T2   p1  1  n
34
 m R
P  L t12  n  L12  n T2  T1   12  10 3  m  ....  0.058kg / s
n 1
m RT1
p1V1  m RT1  V1   .....  0.0488m 3 / s
p1
m RT2
V2   .....  0.0098m 3 / s
p2
Količina toplote koju tokom kompresije treba odvesti od
radne materije Q 12 jednaka je količini toplote koju prima
voda:
n
Q 12  m cV T2  T1   ......  5kW
n 1
Q 12  Q W  m W cW t W  m W  ....  0.12kg / s
Zapremina cilandara (z=4):
V 0.048
VC  V1  1   0.0018m 3 (1.8l)
n   z 400
4
60
d 2 4V
Prečnik cilindra (ako je s=d): VC   s  d  3 1  ....  0.132m , s  d  132mm
4 

14. Vazduh iz rezervoara stanja 1(p1 = 3.5 bar, t1 = 7600C) služi za punjenje cilindra radne mašine.
U cevovodu od rezervoara do mašine vazduh se zagreva tako da mu se apsolutna temperatura
poveća 1.2 puta. U mašini vazduh ekspandira politropski do atmosferskog pritiska koji iznosi
735.6mmHg. Eksponent politrope je n = 1.2. Količina vazduha u procesu je 2600 kg/h. Zanemarivši
gubitke pritiska pri kretanju vazduha od rezervoara do ulaska u cilindar skicirati promene stanja u
termodinamičkim dijagramima i odrediti:
a) temperaturu na kraju procesa ekspanzije
b) ostvarenu snagu, odnosno stvarno obavljeni tehnički
rad
c) količinu toplote koja se mora obezbediti za ceo
proces.
Rešenje:
1(p1 = 3.5 bar, t1 = 1033K), p1=p2=3.5 bar
T2
T1

 1.2  T2  1.2T1  1239.78K t 2  966.630 C 
Pa
p3  pb  735.6mmHg  133.33  0.98  105 Pa  0.98bar
mmHg
kg kg
m  2600  0.722
h s
1  2 izobarski proces
p1  p 2  const
2  3 politropski n  1.2

35
 1 n
n n  0.166
p n  3.5 
p T  p T  T3  T2  2   1239.78
2 2
1 n
3 3
1 n
  
 1002.86 K t3  729.7 0 C
 p3   0.98 
nm R
P  L t 23  n  L 23  T2  T3 
n 1
1.2  0.722  287
P 1239.78  1002.86  98186.3W  98.186kW
1.2  1
n
Qu  Q12  Q23  m c p T2  T1   m c v T3  T2 
n 1
 1.2  1.4
Qu  0.7221.01  206.63  0.72  236.920  273.8kW
 1.2  1 
15. Na jedan izolovan potisni vod u kojem je nadpritisak 6 bar priključena su tri turbokompresora
od kojih prvi doprema 2.87 kg/s
vazduha temperature 1400C, drugi
7.19 kg/s temperature 810C a treći
14.38 kg/s temperature 820C.
a) Kolika je temperatura vazduha u
potisnom vodu
b) Koliki je maseni protok vazduha u
kg/h odnosno zapreminski protok
vazduha u m3/h u potisnom vodu?
c) koliko bi se najviše snage u kW moglo teorijski dobiti iz izlazne struje u potisnom vodu ako je
stanje okoline definisano pritiskom od 1bar i temperaturom od 200C.
Proces pod c) prikazati u p-v i T-s dijagramu !
Rešenje:
Mešanje vazdušnih struja bez razmene toplote sa okolinom i pri konstantnom pritisku:
Q 12  H  L t12  H 1  H 2  m 1 c p t1  m c p t 2  m 3 c p t 3  m 1  m 2  m 3 c p  t /:cp
m 1t1  m 2 t 2  m 3 t 3
t  .....  88.33 0 C
m 1  m 2  m 3
m   m i  m 1  m 2  m 3  .....  24.45kg / s
24.45  287  361.48
pV  m RT  V  5
 3.62m 3 / s
7  10

Maksimalna snaga dobila bi se ako bi se ekspanzija izvela do p=1bar po

izotermi (teorijska snaga):
V p
Pmax  L t  m RT ln 2  m RT ln 1  ....  5.1MW
V1 p2

36
 PRIGUŠIVANJE - TIPIČNI NEPOVRATNI PROCES
Naiđe li gas pri svom strujanju kroz cevovod na suženje preseka naglo će se promeniti smer
i brzina strujanja, pri čemu nastaju vrtlozi na koje se troši energija gasa. Taj deo energije se pretvara
u toplotu koja ostaje sadržana u gasu. Ako za vreme tog procesa nema razmene toplote sa okolinom
sadržaj energije gasa - entalpija - ostaje nepromenjen:
h1  h2
Rezultat prigušenja je pad pritiska  p2  p1  . Proces
A1 A2
prigušenja je potpuno nepovratan, pa je s toplotnog stanovišta
gubitak. Ali često je to jedini način da se pritisak snizi na
1 2 željenu vrednost. To se vrši u fino podešljivim redukcionim
ventilima (ako to ne zahteva proces, prigušivanje treba
p1 izbegavati). U složenim postrojenjima s velikim brojem ventila
p2
prigušivanje je uvek prisutno.
Kod idealnih gasova važi da je unutrašnja energija a time i entalpija h  u  pv  , zavise
samo od temperature. Pri prigušivanju je h  const. , pa za idealne gasove možemo pisati zakon
prigušivanja:
h  h1  h2  const.
T  T1  T2  const.
Za realne gasove (pare) to ne važi pa zakon prigušivanja ostaje samo:
h1  h2  h  const.
U h-s dijagramu za paru, promena stanja prigušivanjem teče po vodoravnom pravcu.

MEŠAVINE IDEALNIH GASOVA

U tehničkim problemima nailazimo vrlo često na mešavine dvaju ili više gasova, tj. u tehnici
radna tela su mešavine nekih gasova. Na primer atmosferski vazduh je mešavina više gasova, no
uglavnom su to kiseonik i azot. Kada imamo mešavinu svaki gas unutar mešavine je komponenta
pri čemu smatramo da komponente međusobno ne reaguju. Ponašanje mešavine zavisi od njenog
sastava, a sastav se definiše na više načina. Navešćemo 3:

1. Maseni sastav mešavine definiše se preko masenih udela.

n
m S   mi  m1  m2  ...  mi  ...  m n / : m S
i 1

m1 m 2 m m
1   ...  i  ...  n
mS mS mS mS
1  g 1  g 2  ...  g i  ...  g n
mi mi  masa komponente
g i 1 gi 
mS m S  masa sme{e

2. Molarni sastav mešavine definiše se preko molarnih udela.

n
 S    i   1   2  ...   i  ...   n / :  S
i 1

1 2  
1   ...  i  ...  n
S S S S
1  n1  n2  ...  ni  ...  nn
n
i  i  broj kilomolova komponente
n
i 1
i 1 ni 
S  S  broj kilomolova sme{e

37
 3. Zapreminski sastav mešavine definiše se preko zapreminskih udela.
n
VS  Vi  V1  V2  ...  Vi  ...  Vn / : VS
i 1

V1 V2 V V
1   ...  i  ...  n
VS VS VS VS
1  r1  r2  ...  ri  ...  rn
Vi Vi  redukovana zapremina komponente
r  1
i
VS
ri 
VS  ukupna zapremina sme{e
Veze između ovih udela:
pV  p  Vi  V  p i
p i Vi
piV  pVi    ri
p V
Ispitaćemo da li se i na koji način zakoni jednostavnih gasova mogu primeniti i na njihove
mešavine.
U adijabatski izolovanoj posudi pregradom su odvojeni gasovi 1 i 2.
+ + + + + . . . . . . . . + . + . + . +
T,p +
+ + + +
+ + + +
.
.
.
.
.
.
.
T,p
. . . . .
+
+
p, T V1  V2 
. + . + . + .

+ + + + . . . . . . . + . + . + . + . +
V , m1+
+ + + +
+ + + 1+
.
.
.
.
.
.
. V. 2 ,.m.2 . .
.
+
+
. +
. +
m
. +  m
. 1+
. +
.2 +
.

+ + + + + . . . . . . . . + . + . + . + .

Nakon odstranjivanja pregrade svaki gas se širi po čitavom raspoloživom prostoru V1  V2 
kao da drugi gasovi nisu ni prisutni.
Gas 1 nakon mešanja biće pod pritiskom p1 , koji odgovara njegovoj jednačini stanja za
povećani prostor:
p1 V1  V2    1 RU T
odnosno gas 2:
p2 V1  V2    2 RU T

U smeši gasova, jednačina stanja idealnog gasa može se primeniti za svaku komponentu.
Pojedinačni pritisci nazivaju se parcijalnim pritiscima.
pV  RU T  p  p1  p 2   1  2 .
Kod mešavina važi Daltonov zakon: Totalni (ukupni) pritisak mešavine jednak je zbiru
pojedinačnih (parcijalnih) pritisaka komponenata:
n
p   pi
i 1
Parcijalni pritisak je onaj pritisak koji bi imala komponenta kada bi zauzimala zapreminu
smeše i nalazila se na temperaturi smeše.
Ako se komponenta nalazi na pritisku mešavine onda bi ona zauzimala redukovanu
zapreminu:
n
V   Vi
i 1

38
 piV  mi RiT  JSIG za komponentu
p i V  m i Ri T
pmV  mm RmT  JSIG za mešavinu
mS
pi mi Ri
 
R
 ri  gi i
 p V   m R T
i i i 
mS
pm m R RS
  mi 
p SV  mS  R T
 m  i
piV   i RU T ...............(1)  S 
pSV   S RU T .............(2) p S V  m S  g i Ri T
(1) pi  i p S V  m S RS T  R S   g i Ri
   ri  ni
(2) pS  S
 m    Mr
i i

mS   S M S
M S - prividna molekulska masa smeše:
RU
M S   ri M i RS 
MS
Gustina mešavine se definiše:
pi
 S   ri  i i 
Ri T
Specifična toplota mešavine:
c pS   g i c pi
cvS   g i cvi
c pS  cvS  RS  Majerova j - na za me{avinu idealnih gasova
c pS
 S
cvS
Izobara: pV  mRT
Q  U  L12
mc p T  mcv T  pV
m c p T  m cv T  mRT / : mT
c p  cv  R / : cv
cp R
1
cv cv
R R
 1  cv 
cv  1

PRIMERI:
1. Procentualni zapreminski sastav neke mešavine je
rO2  4%; rCO  28%; rCO2  8%; rN 2  60% .
Odrediti gasnu konstantu mešavine i njen maseni sastav.
R
RS  U
MS
4
M S   ri M i  rO2  M O2  rCO  M CO  rCO2  M CO2  rN 2  M N 2
i 1

39
 kg
M S  0,04  32  0,28  28  0,08  44  0,6  28  29,44
kmol
RU 8314 kJ
RS    282,4
M S 29,44 kgK
Ri
ri  g i  veza izmedju zapreminskog i masenog sastava
RS

RU
R M M
g i  ri S  ri S  ri i
RI RU MS
Mi
32
g O2  0 ,04  0 ,044  4 ,4% 
29 ,44
28
g CO  0 ,28  0 ,266  26 ,6% 
29 ,44
44
g CO2  0 ,08  0 ,12  12% 
29 ,44
28
g N 2  0 ,6  0 ,57  57% 
29 ,44

2. Kroz cevovod prečnika d  100mm struji mešavina idealnih gasova zapreminskog sastava
rH 2  0,03; rCO  0,26; rCO2  0,11; rN 2  0,6 , pritiska p  1bar . U pravcu ose gasovoda
ugrađen je električni grejač snage P  0,5 kW . Temperatura mešavine ispred grejača je t1  40C a
iza grejača t 2  80C . Odrediti srednju brzinu strujanja mešavine po poprečnom preseku gasovoda
ako se promena pritiska duž posmatranog dela može zanemariti.
2
q  h   t  t    vdp  0 p  const 
1

P
Q  mh  Q  P  m h  m 
c pS t2  t1 
m V  A    j  na kontinuiteta V  zapreminski protok
   m  V  A 
V    brzina strujanja
n
c pS   g i c pi - (maseni) specifični toplotni kapacitet smeše
i 1
n
c pmS   ri c pim - molarni toplotni kapacitet smeše
i 1

c pm
c pS  - veza između ovih kapaciteta
MS

40
 80

c pmH |  29,04 kJ / kmolK 
2 40
 t2 t1
80

c pmCO |  29,174 kJ / kmolK  t2 c p m |  t 2  c p m |  t1
40  0 0
80  tablični podaci c p m | 
c pmCO |  38,66 kJ / kmolK  t1 t 2  t1
2 40 
80 
c pmN |  29,042 kJ / kmolK 
2 40 
n
c pmS   ri c pim  rH 2  c pmH  rCO  c pmCO  rCO2  c pmCO  rN 2  c pmN
i 1 2 2 2

 0,03  29,04  0,26  29,174  0,11  38,66  0,6  29,042  30,13 kJ / kmolK
Maseni specifični toplotni kapacitet smeše:
cp 30,133 kJ
c pS  m   1,04
MS 28,98 kgK
M S   ri M i  rH 2  M H 2  rCO  M CO  rCO2  M CO2  rN 2  M N 2 
 0,03  2  0,26  28  0,11  44  0,6  28  28,98 kg / kmol
Maseni protok:
 kJ 
P  kW kg  0,5 kg
m    s    12 10 3
c pS t 2  t1   kJ  K kJ s  1,04  80  40 s
 kgK kg 
Poprečni presek cevovoda:
2
d 2 0,1 
A   7,85  10 3 m 2
4 4
Gustina smeše:
p 10 5  28,98 kg  4
p 
S    0,987 3  ili  S   ri  i ;  i  
RS T 8314  353 m  i 1 Ri T 
Brzina strujanja mešavine:
 kg 
m 12  10 3
m  s m
   1, 459   
A   S 7,85  10 3  0,987 s  m 2  kg s
 m3 

DRUGI PRINCIP TERMODINAMIKE

Između pretvaranja mehaničkog rada u toplotu i obrnutog postupka, pretvaranja toplote u
mehanički rad, postoji velika razlika. Izvesna količina mehaničkog rada može se kočenjem potpuno
pretvoriti u toplotu, dok se kod pretvaranja toplote u mehanički rad samo deo dovedene toplote
pretvara u rad a preostali deo toplote se beskorisno gubi.
Dok prvi zakon termodinamike kaže da se toplota koja se dovodi sistemu može pretvoriti u
rad, drugi zakon ograničuje to pretvaranje i kaže: nemoguće je napraviti toplotni motor koji bi u
periodičnom kružnom procesu svu dovedenu toplotu pretvorio u mehanički rad i da ovoj mašini ne
treba hladnjak. To bi bio perpetum mobile druge vrste. Kad ne bi važio ovaj princip, brod bi se npr.
mogao kretati uzimajući toplotu iz mora. To bi bilo moguće po prvom zakonu ali se protivi drugom
a i iskustvu. Da bi se napravio toplotni motor, potrebno je imati dva izvora različitih temperatura: iz
onog više temperature motor uzima količinu toplote Q1, pretvara jedan njen deo u rad, a ostatak Q2
predaje rezervoaru niže temperature. Pri tom je stepen iskorištenja:

41
 L Q1  Q2
  uvek manji od jedinice.
Q1 Q1
Slično rade i toplotne pumpe (hladnjaci): oni prenose toplotu s hladnijeg na toplije telo uz utrošak
rada.

Šeme rada: toplotnog motora toplotne pumpe

Drugi princip termodinamike se može iskazati na više načina:
Toplota sama od sebe prelazi samo s tela više temperature na telo niže temperature.
Toplota prelazi s tela niže temperature na telo više temperature samo uz delovanje spolja, tj.
samo uz trošenje rada.
Perpetum mobile druge vrste nije moguć: nije uopšte moguće kružnim procesom trajno
uzimati toplotu samo iz jednog toplotnog izvora i pretvarati je u mehanički rad, bez odvođenja
jednog njenog dela toplotnom ponoru.

Toplotni dijagram
p-v dijagram mogli bismo nazvati radnim jer njegove su koordinate veličine čiji proizvod
daje mehanički rad. Pokazuje se potreba da se konstruiše takav dijagram proizvod čijih koordinata
bi dao količinu toplote. Površina ograničena krivama promene stanja i ordinatama predstavljala bi
toplotu onako kao što u p-v dijagramu predstavlja mehanički rad.
Videli smo da je osnovni uslov prelaza toplote razlika temperature, a time i osnovi uslov
pretvaranja toplote u mehanički rad. Temperatura kao osnovni uzrok toplotnih pojava u takvom
toplotnom dijagramu biće nanesena na ordinatnoj osi. Druga veličina tog dijagrama ne može biti
odabrana po volji. Uvodi se entropija kao veličina stanja koja u datim uslovima pokazuje smer
najverovatnijeg odvijanja stvarnih procesa.
Entropija je veličina koja pokazuje nered u jednom sistemu. Savršeno uređen sistem
poseduje nisku entropiju, dok neuređen poseduje visoku entropiju. Živi organizam je visoko uređen
sistem u kome treba entropiju održavati na niskom nivou. Da bi život funkcionisao nužno je da
svaki činilac ( organ, tkivo, ćelija) bude na svom mestu. Prema drugom principu termodinamike
ovakvu uređenost je potrebno održavati dovođenjem energije iz okoline.
U svakom sistemu spontano raste neuređenost. U termodinamici postoji mera za
neuređenost a to je entropija (S).
dS S  0 - II princip termodinamike u diferencijalnom obliku – matematička formulacija
Promena entropije izolovanog sistema duž neke promene stanja je  0 .
Promene stanja se odvijaju tako da entropija izolovanog sistema raste. U prirodi pored
principa održanja energije važi i princip povećanja entropije.
Primer:Ako dovedemo u kontakt dva tela na temperaturama T1 i T2 T1  T2  onda će količina
toplote Q preći sa toplijeg na hladnije telo. Ukupna entropija sistema:
Q Q
dS     0 T1  T2 
T1 T2
dS S  0 za povratne promene
dS S  0 promena stanja je nepovratna i odvija se u smeru porasta entropije
42
 Integraljenjem dobijamo: S S  0 - u zatvorenom sistemu entropija može samo da raste
dostižući maksimum u stanju termodinamičke ravnoteže
U opštem slučaju sistem sadrži radnu materiju i okolinu. Okolina služi da iz nje uzmemo ili
u nju odvedemo neku količinu toplote (izvor ili ponor).
S S  S rM  S Ti  S Tp  0
Pojedini sabirci mogu biti i manji od 0 ali je konačan rezultat uvek veći ili jednak 0.
Entropija S je veličina stanja i predstavlja meru neuređenosti kretanja sistema. Toplota je
energija haotičnog kretanja pa dovođenjem toplote neuređenost se povećava, pa je:
Q
dS   Q  TdS - posledica II principa termodinamike.
T
TdS  dU  pdV - ova jednačina objedinjuje I i II princip termodinamike

Za ravnoežne promene stanja važi:

2
Q  TdS ; Q12   TdS
1
2
q  Tds ; q12   Tds
1
Površina ispod linije promene stanja u T-s
dijagramu predstavlja razmenjenu toplotu:
dovedenu ( S  0 ) ili odvedenu ( S  0 )
Q  0  TdS  0  dS  0 
S  const  izentropaadijabata 

Promena entropije pri politropskim procesima

Za politropski proces imamo konstantan STK.
Q  mcn dT

TdS  mcn dT / : T
dT
dS  mcn
T
2 2
dT
1 dS  mcn 1 T
S 2  S1  mcn nT2  nT1 
T2
S 2  S1  mcn n
T1
cn  0  adijabata Grafički prikaz politropskih promena
T  stanja u T-S koordinatnom sistemu
S  mcn n 2 cn  cV  izohara
T1 c  c  izobara
 n p

T  const.
Q Q
TdS  Q  dS   S   Q12  T S 2  S1 
T T

43
 KRUŽNI PROCESI
Kružnim procesom ili ciklusom naziva se niz uzastopnih promena stanja posle kojih se
radna materija vraća u početno stanje tj. konačno stanje radne matrije je indentično početnom pa je:
U  0 ; H  0 ; S  0 ; E k  0 ; E p  0 - za jedan ciklus
Jedini efekat kružnog procesa su toplota i mehanički rad po ciklusu:
Q  L - Neto razmenjena toplota tokom ciklusa jednaka je neto izvršenom mehaničkom
radu (za jedan ciklus).
S obzirom na mehanički rad po ciklusu razlikujemo desnokretne i levokretne kružne
procese.

Desnokretni procesi (u smeru kazaljke na satu) - dobivanje rada

Mehanički rad se dobija pri ekspanziji gasa, a troši pri kompresiji gasa. Cilj je da dobiveni
mehanički rad pri ekspanziji bude veći ( po apsolutnoj vrednosti) od utrošenog rada pri kompresiji tj
da promene stanja pri ekspanziji leže iznad onih pri kompresiji

Da bismo neki proces mogli ponoviti, treba vratiti

radnu materiju u početno stanje (na početni pritisak i početnu
temperaturu). Ako je radna materija obavila ekspanziju od
stanja 1 do stanja 2 po putu a , dobili bismo rad La . Ovo je
proces koji se desi jednom i više nikad (Nas interesuje mašina
koja stalno vrši rad). Ukoliko obavljanje dotičnog rada želimo
često ponavljati moramo radnu materiju nekako vratiti u
početno stanje. Put kojim tu materiju vraćamo u početno stanje
mora se naravno razlikovati od puta a , jer bismo inače sav
dobijeni rad utrošili za izvođenje ovakvog suprotnog procesa.
Odabraćemo za vraćanje put b po kome dolazimo opet u polazno stanje. I u tom slučaju trošimo
neki rad za kompresiju ali je on ipak manji od dobijenog rada pri ekspanziji na putu a . U p  V
dijagramu rad predstavlja površinu ispod linije promene stanja a to je površina pozitivna kada se
integrali u smeru pozitivne ose V , a negativna kad se ide u smeru negativne ose V .
Koristan rad je L :
L  La  Lb  La  Lb
Ovo je desnokretni kružni proces (u smeru kazaljke na satu) koji odgovara procesu radnih
mašina, površine omeđene zatvorenom krivom linijom povratne promene stanja; u p  V dijagramu
predstavljaju dobijeni rad L , u T  S dijagramu razmenjenu količinu toplote Q.
Da bismo dobili rad potrebno je imati radnu materiju koja vrši kružni ciklus.
U T  S sistemu možemo definisati max i min temperaturu
(T1 i T2), između njih ćemo povući neki proizvoljni kružni proces.
B-A dovodi se toplota radnoj materiji iz toplotnog izvora
A-B odvođenje toplote u toplotni ponor
Ako kod kružnog procesa posmatramo promenu unutrašnje
energije radne materije, vidimo da ona tokom promene stanja menja
menja svoju vrednost, ali tako da konačno poprima svoju polaznu
vrednost jer se radna materija vraća u početno stanje. Unutrašnja
energija na početku i na kraju zatvorenog procesa ima iste vrednosti
tako da je U  0 . Prema prvom principu termodinamike:
Q  U  L  Q  L
Q  Q d  Qo
L  Qd  Qo  Leks  Lkomp  0
Kod desnokretnih kružnih procesa promene stanja pri ekspanziji leže iznad onih pri
kompresiji a dobijeni rad jednak je razlici dovedene i odvedene toplote ili zbiru radova pojedinih

44
politropa sa kojim je proces aproksimiran L   Li  L12  L23  L34  L41  ... . U p-v dijagramu je
ovaj rad geometrijski predstavljen površinom koju zatvara kružni proces.
Vazan kriterijum za ocenjivanje stepena transformacije toplotne energije u mehanički rad je
stepen korisnosti desnokretnog kružnog procesa:
L Q  Q0 Q
t  k  d  1 0
Qd Qd Qd
Ovo je parametar koji pokazuje koliko se mehaničkog rada (u J) dobije po 1J uložene toplotne
energije i on je uvek manji od jedinice, budući da se u kiružnom procesu uvek pojavljuje toplota
koji treba odvesti QO. Cilj je da  Radna materija nije u stanju da sama od sebe izvrši kružni
proces, jer u jednom delu treba dovesti toplotu a u drugom delu je od te radne mateije odvesti. U tu
svrhu trebaju nam dva toplotna rezervoara od kojih jedan dobavlja toplotu (izvor toplote) a drugi
preuzima toplotu (ponor toplote).
Aproksimacija kružnih procesa vrši se korištenjem specijalnih politropa sa n = const, što
olakšava račun i grafičko prikazivanje.

Specijalni kružni procesi

U tehničkoj praksi brojni su kružni procesi. Opisaćemo samo najvažnije.

Desnokretni Carnotov kružni proces
Između Tmax i Tmin postoji proces koji ima najveći mogući stepen korisnosti. To je Karnov
kružni proces koji se sastoji iz 2 izoterme i 2 izentrope.

1-2 izentropska kompresija; 2-3 izotrmska ekspanzija; 3-4 izentropska ekspanzija

4-1 izotermska kompresija
Toplota se dovodi na delu 2-3 a odvodi na delu 4-1, pa je temički stepen korisnosti:
T min S 4  S1  T min
 tc  1   1
T maxS 3  S 2  T max
veći ako je temperatura radne materije pri kojoj se toplota dovodi viša, odnosno ako je niža
temperatura radne materije pri kojoj se toplota odvodi.
U najboljem slučaju  tc  0,5 .
Ovo je model idealnog procesa sa  max za dati opseg radnih temperatura i kao takav može
poslužiti kao etalon za ocenu efikasnosti ostalih kružnih procesa. Nema praktičnu primenu.

45
 Desnokretni Jouleov proces
Proces se sastoji od dve izobare i dve izentrope

1-2 izentropska kompresija; 2-3 dovođenje toplote pri konstantnom pritisku (p2=p3);
3-4 izentropska ekspanzija; 4-1 odvođenje toplote pri konstantnom pritisku (p4=p1), čime je
proces završen
- Dovedena toplota: Qd  Q23  mc p T3  T2  , J / ciklusu 
- Odvedena toplota: Qo  Q41  mc p T1  T4 , J / ciklusu 
- Rad po ciklusu: L  Qd  Qo , J / ciklusu 
 1
T p  
- Termički stepen korisnosti:  t  1  1  1   1 
T2  p2 

Ciklusi motora SUS

Motori s unutrašnjim sagorevanjem nose taj naziv iz
razloga dovođenja toplote sagorevanjem goriva unutar samog
cilindra. Toplota oslobođena tokom sagorevanja predaje se
produktima sagorevanja, čime se povišava njihov energetski
potencijal, izražen pritiskom i temperaturom. Širenjem gasova u
radnom prostoru motora, pretvara se jedan deo sadržane toplotne
energije u mehanički rad. Neprekidni rad postrojenja postiže se
uz kružni proces radne materije, u kojem veličine stanja p,v,T na
kraju procesa ponovo postižu početne vrednosti. Prema načinu
dovođenja toplote razlikuju se:
1. motori s dovođenjem toplote pri konstantnoj zapremini, tzv. oto motori
2. motori s dovođenjem toplote pri konstantnom pritisku, tzv. dizel motori
3. motori s mešovitim dovođenjem toplote (pri konstantnoj zapremini i konstantnom pritisku),
tzv. Sabateovi motori.
Za sva tri slučaja odvođenje toplote je pri konstantnoj zapremini.
Procesi motora SUS se najčešće prikazuju u p-V i T-S dijagramima.
Definicije osnovnih pojmova i princip rada motora SUS
Na slici je prikazan klipni motor sa osnovnim elementima i veličinama:

46
 Klipni motor (1-klip,2- klipnjača, 3-kolenasto vratilo, 4-cilindar, 5-cilindarska glava, 6-donji
deo motorske kućice, 7-gornji deo motorske kućice, 8- usisni ventil, 9-izduvni ventil, u- ulaz
tečnosti za hlađenje, i-izlaz tečnosti za hlađenje).
Cilindar je najsloženiji i najznačajniji element na putu radnog medija. U cilindru dolazi do
pretvaranja hemijske energije goriva u toplotu koja se zatim pomoću klipnog mehanizma pretvara u
mehanički rad.
Mrtva tačka - položaj klipa u krajnjoj tački njegovog kretanja u cilindru, kada se ostvaruje
minimalna ili maksimalna zapremina u cilindru. DMT je tačka krajnjeg položaja klipa u kojoj je
zapremina cilindra maksimalna. GMT je tačka krajnjeg položaja klipa u kojoj je zapremina cilindra
minimalna.
Takt - predstavlja pomeranje klipa od jedne do druge mrtve tačke. U svakom taktu obavi se deo
radnog ciklusa motora.
Hod klipa (s) - rastojanje koje klip pređe krećući se iz jedne mrtve tačke u drugu. Jedan hod
klipa odgovara polovini okretaja kolenastog vratila
Zapremina cilindra - pri kretanju klipa zapremina cilindra se menja, akarakteristične su sledeće
zapremine:
- ukupna zapremina cilindra (VC) - je zapremina prostora iznad klipa, kada se klip nalazi u
DMT;
- radna zapremina (VR) - je zapremina koja odgovara hodu klipa od DMT do GMT;
- kompresiona zapremina (VK) - je zapremina prostora iznad klipa kada se klip nalazi u GMT.
Radni ciklus četvorotaktnog motora ( četiri hoda klipa- 2 puna okreta osovine) sastoji se od
sledeća 4 takta:
I takt- usisavanje, II takt - sabijanje ili kompresija; III takt - širenja ili ekspanzija; IV takt -
izduvavanje. Na slici je dat redosled odvijanja radnog ciklusa četvorotaktnog motora.

Kod dizel-motora u toku usisavanja u cilindar se usisava vazduh, a kod oto- motora smeša
goriva i vazduha, mada se u novije vreme mogu sresti i oto-motori sa usisavanjem vazduha i
ubrizgavanjem benzina u cilindar.

Ottov kružni proces - teorijski

Otov kružni process sastoji se iz:
- 2 adijabate: 1-2 sabijanje i 3-4 širenje i
- 2 izohore: 2-3 sagorevanje pri konstantnoj zapremini i 4-1 izduvavanje, predstavljeno kao
odvođenje toplote pri konstantnoj zapremini.

47
 Odnos između ukupne zapremine V1 i kompresione zapremine V2 naziva se stepen
kompresije (kreće se u granicama od 7do10):
V V V  VR
  1  max  K
V2 Vmin VK
Kod Otovog procesa kompresija se vrši po adijabati od 1 do 2 pri čemu temperatura raste:
 1 
  1 
T  1  p   T   p  
p1T1 1 
 p 2 T2 1 
  2    1    2     2   
 T1   p2   T1    p1  
 1  1
p   V 
 T2  T1  2   T2  T1  1   T1  1
 p1   V2 
p1V1  p 2V2 p1V1  p 2V2
  1
p 2  V1   1  1 V 
  T1V1  T2V2  T2  T1  1   T1  1
p1  V2   V2 
Q1  Qd  mcV T3  T2 
Ekspanzija se vrši po adijabati od 3 do 4. Odvođenje toplote je pri V  const. od 4 do 1.
Q2  QO  mcV T1  T4 
Tako je dobijeni rad:
L  Qd  QO .
Termički stepen korisnosti u slučaju cV  const. iznosi:
L Q  QO  QO mc T  T1  T T
0   d  1  1 V 4  1 4 1
Qd Qd Qd mcV T3  T2  T3  T2
1
T4
1  1
T1 T1 T V  1
 1  1  1  1   2   1  1
T2 T3 T2  V1  
1
T2
(1) ......... T1V1 1  T2V2 1  j - na adijabate za proces 1  2 u T  V dijagramu
(2) ......... T4V4 1  T3V3 1  j - na adijabate za proces 3  4 u T  V dijagramu
 1  1
(2) T4  V4  T  V3  T4 T3
   3    
(1) T1  V1  T2  V2  T1 T2
1 1
48
 Stepen koristnosti motora zavisi od vrste radnog tela (utoliko je veći ukoliko je  veće) i od
stepena kompresije (i ukoliko je on veći stepen koristnosti je veći). Stepen koristnosti se može
povećati samo do određene granice.

Dieselov kružni proces - teorijski

Dizelov kružni proces se sastoji iz dve adijabate, jedne izobare i jedne izohore . Kod
desnokretnog ciklusa izobarskim procesom 2-3 toplota se dovodi u ciklus dok se izoharskim
procesom 4-1 predaje okolini i kao takva se ne može iskoristiti za dobijanje rada.

Termodinamički ciklus Dizel motora

Za razmatranje stepena korisnosti uvode se parametri:

V V
  1  stepen kompresije   3  stepen predekspan zije
V2 V2
Kod ovog procesa se toplota dovodi pri p  const. Qd  mc p T3  T2  ,
a odvodi pri V  const. QO  mc T1  T4  .
Termički stepen korisnosti uz c p  const . i cv  const . iznosi:
T4
1
Qd  QO QO mc T4  T1  1 T4  T1  T1 T1
D   1  1  1  1 
Qd Qd mc p T3  T2   T3  T2  T2  T3 
   1
 T2 
 1
1   1 T1  V2  1
 1 jer je   
  1    1 T2  V1    1

 T je utoliko veći ukoliko je veći stepen kompresije ( kreće se u granicama od 12 do 20),

veći  (zavisnost od vrste radnog tela i opada sa stepenom predekspanzije).
2-3 proces pri p  const. :

49
 V3 T3
    Gej Lisakov zakon
V2 T2
T4 T4 T3 T2 1 p Qd ''
      1  1      1   
T1 T3 T2 T1  3 p  const.
Qd ' 3’
T4V4 1  T3V3 1
V  const.
 1  1 Q  0
T4  V3  V V  1 2
    3  2     1 4
T3  V4   V2 V1    1
||
V1 Q  0

Sabateov ciklus (kombinovani Ottov + Dieselov) 1

Sastoji se iz 2 adijabate, 1 izobare i 2 izohare.
V2 V1 V
Dovođenje toplote se vrši delom pri V  const. , a delom
pri p  const. .
Qd  Qd 'Qd ' '  mcV T3 'T2   mc p T3''  T3' 
Odvođenje toplote je kod
V  const . Q O  mc V T1  T 4 
QO cV T4  T1  T4  T1 
S  1   1  1
Qd cV T3'  T2   c p T3''  T3'  T3'  T2    T3''  T3' 
Iz jednačine za termički stepen korisnosti vidimo da je on utoliko veći što je viša srednja
temperatura kod dovođenja toplote, a što niža srednja temperatura kod odvođenja toplote. Visoke
temperature su ograničene izdržljivošću materijala zidova komore za sagorevanje, a srednja
temperatura odvođenja toplote zavisi od temperature okoline. To su osnovni razlozi što se termički
stepen korisnosti ne može postići po želji visok.
Stirlingov kružni proces (2 izoterme + 2 izohore)
Eriksonov kružni proces (2 izoterme + 2 izobare)
Svi predhodno opisani kružni procesi prikazani su u obliku njihove aproksimacije s
karakterističnim politropama s eksponentom n = const, što se može tolerisati u idealiziranim
pristupima.
Snaga motora:
Dobiveni rad (L) odnosi se na jedan obavljeni ciklus. Za dobivanje snage motora (P)
potrebno je znati broj izvršenih ciklusa u sekundi:

P  nc  L - ukupna snaga za nc ciklusa

ciklusa s J ciklusu  = J  W
s
a ukupni toplotni fluksevi:
Q d  nc  Qd ; Q o  nc  Qo
Broj ciklusa (nc) se može razlikovati od broja obrtaja (n) motora:
- kod 2-taktnih motora potreban je jedan obrtaj da bi se obavio ciklus, pa je nc  n ,
n
- kod 4-taktnih moora za obavljanje jednog ciklusa potrebna su dva obrtaja motora, pa je nc 
2
Primeri:
3
T Qd T 1. 1m vazduha pritiska 1bar , temperature 20C ostvaruje
T 3 4 Kornoov kružni proces. Vazduh se komprimuje izotermski do
i
5bar a zatim izentropski do 50bar . Odrediti veličine stanja u
s s karakterističnim tačkama, dovedenu i odvedenu količinu toplote,
Tp termodinamički stepen korisnosti i koristan rad.
2 1 Za izotermsku promenu stanja (1-2) iz jednačine izoterme:
T QO T

S 50
 T2  T1  p1V1  p 2V2
p1 1
V2  V1  1  0,2m 3
p2 5
p3  50bar p 2  50bar T2  293K
Jednačina izentrope:
 1  11, 4
 
 T  1  p p    5  1, 4
1  1 
p 2T2  p3T3   3   2  T3  T2   2   293   566 K
 T2  p3  p3   50 
  1,4  za vazduh
mPT3
V3   j - na stanja
p3
Jednačina stanja za tačku 1 je:
pV
p1V1  mRT1  m  1 1
RT1
R  287 J/kgK
1  10 5 1
m  1,19kg
287  293
1,19  287  566
V3  5
 0,0387m 3

50 10
Tačka 4 - imamo T4  T3 a tačku 4 možemo povezati sa tačkom 1.
  1, 4
 
1  1   T  1  p T  1   293  11, 4
p1T1  p 4T4   1   4  p 4  p1   1   1  10 5    10bar
S  const .  T4  p1  T4   566 
Iz jednačine stanja dobijamo V4 :
mRT4 1,19  287  566
V4   5
 0,193m 3
p4 10  10
Termodinamički stepen korisnosti:
T T 566  293
 C  max min   0,482
Tmax 566
Ti - najviša temperatura u procesu
Tp - najniža temperatura u procesu
Količina toplote je:
3  4  dovodi se Qd
1  2  Odvodi se QO
p 50
Qd  Q34  mRT3 n 3  1,19  287  566  n  311kJ
p4 10
pri T  const.
p1 1
QO  Q12  mRT1n  1,19  287  293  n  161kJ
p2 5
Koristan rad je:
LK  Qd  QO  311  161  150kJ .
2. Vazduh mase 0.012 kg radna je materija u kružnom procesu koji se odvija na sledeći način:
1-2 izentropska ekspanzija
2-3 izotermska kompresija do početnog pritiska
3-1 izobarsko dovođenje toplote do početne temperature

51
 Poznati su sledeći podaci: p1=2bar, t1=2000C i t2=300C. Izračunati najniži pritisak gasa u
procesu i termički stepen korisnosti procesa! Kolika je snaga motora u kome se takav proces
ponavlja 210 puta u minuti. Skicirati proces u p-v i T-s dijagramu!

 
1  1   T 1 
pT
1 1  pT 2 2  p2  p1  1   .......  0.42bar  pmin
 T2 

Qd  Q13  mc p T1  T3   ......  2.06kJ

V3 p
Q0  Q23  mRT ln  mRT ln 2  .....  1.63kJ ; Q12  0
V2 p3
L 0.43
Lk  Qd  Qo  0.43kJ ;   k   0.21
Qd 2.06
Snaga motora:
210  1 kJ 
P  n c  Lk   0.43  1.5kW  s  kJ   kW 
60  s 

3. Motor SUS radi na principu OTO procesa. Stanje vazduha na početku kompresije jednako je
stanju okoline koja ima pritisak p  0,1MPa i temperaturu t  18C . Stepen kompresije
  4 , a zapremina cilindra je 2,4l . Nakon sagorevanja u cilindru je temperatura 1100C .
Kolika je snaga tog motora ako on radi sa 2400o / min ? Gasovi u cilindru neka imaju
svojstva vazduha. Kolika je dovedena i odvedena toplota, koliki su pritisci i temperature u
karakterističnim tačkama procesa? Koliki je termički stepen korisnosti ovog procesa?
Specifične toplote smatrati konstantnim. Skicirati proces u p-V i T-S dijagramu.
p
Q23 3

Q23 3
T
2
V2  V3

4 2
4
Q41 Q41
1
1
V1 V2 V S
Tačka 2:
V V 2,4
  1  V2  1   0,6  0,6  10 3 m 3
V2  4
T1V1 1  T2V2 1  T2  T1  1  291,15  41, 41  506,92 K (t 2  233,77C )
p1V1  p 2V2  p 2  p1   0,1  41, 4  0,696 MPa

52
 Tačka 3:
T3  1373,15 K  zadato
p3 p 2 T3 1373,15
  p3  p 2  0,696   1,885MPa
T3 T2 T2 506,92

Tačka 4:
 1
 1  1 V  1 1
T3V3  T4V4  T4  T3  3   T3  1  1373,15  1, 41  788,67 K (t 4  515,52C )
 V4   4
p 4 p1 T 788,67
  p 4  p1 4  0,1   0,271MPa
T4 T1 T1 291,15

Količina gasa:
p1V1 0,1  10 6  2,4  10 3
m   2,8  10 3 kg
RT1 2,87  291,15

Specifični toplotni kapacitet:

R 287
CV    717,5 J / kgK
  1 1,4  1
Q d  Q 23  mcV t 3  t 2   2,8 10 3  717,5  1100  233,77   1740,26 J
QO  Q41  mcV t1  t 4   2,8 10 3  717,5  18  515,52  999,5 J
L K  Q d  QO  740,7 J
LK 740,7
   0,426
Qd 1740,26
Rad LK dobijen je u jednom kružnom procesu tj. na svaki drugi okret. Pretvorimo rad u snagu
za četvorotaktni motor:
n 2400
P  L K   0,74   14,8kW
2 2  60
kJ  s 1
 kW 
3. 1kg gasa sa osobinama vazduha izvodi Dieselov kružni proces. Kompresije počinje pri pritisku
V
95kPa i temperaturi 20C . Stepen kompresije   1  12 . Maksimalna temperatura u procesu
V2
je 1150C . Kolike su dovedena i odvedena toplota, koristan rad i termički stepen korisnosti
ovog procesa. Računati sa konstantnim specifičnim toplotnim kapacitetom. Skicirati proces u p-
V i T-S dijagramu.
m  1kg
p1  95kPa p Q23
T Q23
t1  20C 3
3 2
  12 2 p 2  p3
Tmax  1150C 4 4
V1  V4
Qd  ?
Q41 Q41
QO  ? 1 1
LK  ?
v S
 ?

53
 8314
 293,15
RT m3
p1v1  RT1  v1  1 29  0,885
p1 95  103 kg

Tačka 2:

  v 
p1v1  p2v2  p2  p1  1   p1   95  121, 4  3080,2kPa
 v2 
 1  1
 1  1 v  v 
T1v1  T2v2  T2  T1  1   293,15 1   293,15 121, 4 1  792,07 K
 v2  v2 


3
v1 v 0,885 m
 12  v2  1   0,074
v2 12 12 kg
Tačka 3:
p3  p2  3080,2kPa
Tmax  T3  1150  273,15  1423,15K
8314
 1423,15
RT3 m3
p3v3  RT3  v3   29  0,132
p3 3080,2 103 kg
Tačka 4:
m3
v1  v4  0,885
kg
 1 1, 4 1
 1  1 v   0,132 
T3v3  T4v4  T4  T3  3   1423,15     6657 K
 v4   0,885 
8314
 6655
RT4 29
p4    215,42kPa
v4 0,885
8314
5
jR 29  716,72 J
cv  
2 2 kgK
8314 J
c p  cv  R  716,72   1003,4
29 kgK
kJ
q
23  c p T3  T2   1003,4  1423,15  729,07   633225,67 J  633,255
kg
dovedena
toplota
kJ
q
41  c T1  T4   716,72  293,15  665  266512,332 J  266,512
odvedena
kg
toplota
kJ
 K  qd  qO  633,225  266,512  366,713
kg
 K 366,713
   0,579
qd 633,225
4. Vazduh vrši sledeći kružni proces: izotermska ekspanzija teče od početnog pritiska 0,8MPa i
temperature 400C do pritiska 0,2MPa ; pri konstantnom pritisku hladi se vazduh na 20C .
Zatim se izotermskom kompresijim postiže početni pritisak, a naknadnim grejanjem pri

54
 konstantnom pritisku postiže se opet početno stanje. Koju snagu u kW razvija ovaj motor ako je
količina vazduha 250kg / h ? Skicirati proces u p-V dijagramu.
1-2 izotermska ekspanzija
p1  0 ,8 MPa; t1  400C ; p2  0 ,2 MPa
2-3 izobarski proces p
p3  p2 ; t3  20C 4 1 p1  const
3-4 izotermska kompresija
t3  t4 ; p4  p1 L t1  400C
4-1 izobarski
250 kg 2
m  250kg / h  3 t3  const
3600 s
0 2 v
RT dv v
Q12  U  L12 ; Q12  m pdv  m dv  mRT  mRTn 2
v v v1
p1v1  RT1  v2 p
 p1v1  p2 v2   1
p 2 v2  RT2  v1 p2
6
p 250 8315
Q 12  m RT1n 1   273,15  400  n 0,8  10 6  18581W
p2 3600 29 0,2  10
p
Q 34  m RT3 n 3 
250 8315
 273,15  20  n 0,2  8092 J
p4 3600 29 0,8 s
Q  m c T  m c T  T ; Q  m c T  m c T  T 
23 p p 3 2 41 p p 1 4

T1  T4   T3  T2 ; Q 41  Q 23

J
L  Qd  QO  18581  8092  10489 W  ili L   Li
s
kJ
P  L  m   10489  10 3  10,5kW
s

5. Azot mase m = 5kg na temperaturi t1  127 0 C i pritisku p1  10 6 Pa širi se pri konstantnom

prititisku dok mu se zapremina ne utrostruči. Posle toga azot se hladi pri konstantnoj zapremini
pri čemu se odvede količina toplote Q23  2,6  10 6 J . Zatim se azot sabija politropski n  ?
do početnog stanja. Odrediti:
a) veličine stanja u karakterističnim tačkama
b) eksponent politrope T
c) razmenjenu toplotu 2
d) termički stepen iskorišćenja
e) koristan rad i
f) promenu entropije po politropi. p 1 2 1
p1  const . T1  const .
3
m  5kg
t1  1270C 3
6 t1  const . s
p1  10 Pa
Q23  2,6  10 6 J 
a ) p , v, T  ? d)  t  ?
b) n  ? e) Akor  ?
c) Q  ? f ) S  ?

55
Tačka 1:
p1  10 6 Pa ; T1  400 K
8314
5  273 ,15   127
mRT1 28
p1V1  mRT1  V1    0 ,594 m 3
p1 10 6
Tačka 2:
V2  3V1  1,782 m 3
p 2  p1  10 6 Pa
p 2V2 10 6  1,7827
p 2V2  mRT2  T2    1200 ,28
mR 8314
5
28
Tačka 3:
V3  V2  1,782m3 ; p3  ? T3  ?; Q23  2,6  106 J
Q23 Q23
Q23  mcV T3  T2   T3  T2   T3   T2
mcV mcV
 2,6  106
T3   1200,28  499,77 K (t3  226,62C )
5  742,32
8314
7
cp 
 j  2R  28  1039,25 J ; c  742,32 J
V
2 2 kgK kgK
8314
5  499,77
mRT3 28
p3V3  mRT3  p3    4,163 105 Pa
V3 1,782
n
n n V  p
p V  p3V3
1 1   1   3
 V3  p1
p3 4,163  10 3
nn
V  p p1 10 6
nn 1   n 3  n    0,79
 V3  p1 V1 V1
n n
V3 3V1
c) Q12  mc p T2  T1   5  1039,25  1200,28  400,15  4156,22kJ
Q23  2600kJ
0,797  1,4  n 
Q31  mc n T1  T3   5  742,32 400,15  499,77   1098,32kJ  c n  cV 
0,797  1  n 1 
Qd  Q12  4156,22kJ QO  Q23  Q31  3698,32kJ
Q  QO QO 3698,32
d ) t  d  1  1  0,11 ;
Q
d
Q
d 4156,22
e) L K  Qd  QO   t  Qd  457,18kJ
f ) TdS  Q; TdS  mcn dT
3 3
dT
 dS   mc
1 1
n
T
n   T3 0 ,797  1,4 499 ,77 J
S 3  S 1  mcV n  5 742 ,32 n  2 ,45  10 3
n  1 T1   0 ,797
 1 400
  K
2205 ,02 0 ,2223

56
 Ciklus pneumatskih alata

Primer:Pneumatski čekić za serijsko zakivanje ima sledeće karakteristike: broj udara u sekundi 17,
prečnik klipa 3 0mm i hod klipa 250mm . Cilindar čekića usisava vazduh iz rezervoara
pritiska 4,9bar . Iz jednog rezervoara napaja se 10 tih alata, s ukupnom potrošnjom vazduha
od 0,0019kmol / s .
a) Koliki je pritisak na kraju ekspanzije ako ona teče izotermski sa t 0  17C ?
b) Koliko je vremena potrebno za zakivanje jedne glave zakovice ako za tu obradu treba
utrošiti 49kJ energije, računajući bez gubitaka.
Iz rezervoara visokog pritiska vazduh ulazi u cilindar
p
1 pod pritiskom p1 . U tački 1 ulazni se ventil zatvara i
4 počinje ekspanzija do pritiska p 2 . Od 2-3 teče
p izoterma (t 0 ) istiskivanje iskorišćenog vazduha. Ako je p 2  p0 rad
Lt Lt je maksimalan.
2 p2  p0   0,0019kmol / s
3 p  4,9bar  4,9 10 5 Pa
1

V t1  17C  T1  290,15 K
|||
Broj kmol koji učestvuje u jednom ciklusu:
p  0,0019
1    1,1176 10 5 kmol
||| n   17 10
 -broj čekića
S n - broj ciklusa u s

izraženo u kg to je : m  Mr    29 1,1176  0,324 10 3 kg

1 
Stanje 2 zadato je zapreminom cilindra alata V :
D 2 0,03 2 
V  V2  4  S   0,25  1,767 10 4 m 3
4
Jednačina stanja za tačku 1:
R T 1,1176 10 5  8314  290,15
p1V1  RU T1  V1  U 1  5
 5,5 10 5 m 3
p1 4 10
Jednačina izoterme:
pV 4,9 10 5  5,5 10 5
p1V1  p 2V2  p 2  1 1  1
 1,53 105 Pa  1,53bar 
V2 1,767 10
b) Tehnički rad izoterme:
p 4,9
Lt  p1V1n 1  4,9  10 5  5,5  10 5 n  31,37 J
p2 1,53
Čekić sa 17 udaraca u sekundi ima snagu:
1 
P  n  Lt    J  W   17  31,37  533,27W  0,533kW 
s 
Vreme potrebno za obradu zakivanja jedne glave zakovice:
E E 49  10 3
P     92s .
 P 533,27

57
 ANALIZA RADA KOMPRESORA
Kompresori su radne mašine ili uređaji koji komprimiraju neki gas ili paru na viši pritisak,
odnosno gasovima i parama povećavaju energetski nivo.
p Sabijeni vazduh se upotrebljava za: pogon pneumatskih
2 čekića, brusilica i ostalih alata, pneumatski transport
3
materijala, pogon gasnih turbina i avionskih mlaznih
motora, pogon visokih peći i metalurških peći.... U
Lteh tehnici hlađenja komprimiranje para radnih materija
omogućava odvijanje levokretnih kružnih procesa i
1 ostvarivanje hlađenja ispod okolne temperature, sve do
4 ekstremno niskih temperatura.
b a Objasniće se princip rada klipnog kompresora
GMT DMT V (pritisak se ostvaruje neposrednom promenom
||| zapremine) a rezultati analize služiće i za ostale tipove
kompresora. Promena zapremine i pritiska može se vršiti:
||| - izotermski – toplota oslobođena kompresijom
gasa se potpuno odvodi tj. promena pritiska i zapremine
nastaje kod stalne temperature,
- adijabatski – toplotu kompresije preuzima gas – raste mu temperatura jer nema odvođenja
toplote u okolinu,
- politropski – realna kompresija (nije ni izotermska ni adijabatska) – deo toplote se odvodi
u okolinu – menja se pritisak, zapremina i temperatura.
Usisani gas (stanje 1) klip komprimira do stanja 2 kada je postignut željeni pritisak. Otvara
se izduvni ventil delovanjem pritiska u cilindru pa klip istiskuje gas pri konstantnom pritisku sve do
GMT (od 2 do 3). Pošto je klip došao do GMT počinje se vraćati. Pri tome se zatvara izduvni ventil
a otvara se usisni i počinje usisavanje, takođe pri konstantnom pritisku. Pri kompresiji i istiskivanju
utrošen je rad koji predstavlja površina a-1-2-3-b, a kod usisavanja dobijen je rad određen
površinom 4-1-a-b. Rad koji je potreban za izvršavanje tog procesa predstavljen je površinom 1-2-
3-4. Ovaj rad se naziva tehnički rad Lteh  . Taj rad je jednak:
Lteh  nL
p gde je n eksponent politrope po kojoj se vrši kompresija.
2 Ako je kompresija po adijabati biće umesto n eksponent  , a za
izotermu je n=1.
L je rad (zapreminski) za određenu promenu stanja. Kod
izvedenih kompresora iz tehničkih razloga nije moguće istisnuti
1 sav gas. Zaostali deo gasa ekspandira pri vraćanju klipa i tako
4 smanjuje prostor za usisavanje one količine gasa koja bi se mogla
V0 V usisati kod potpunog istiskivanja.

Kompresijom se želi postići visoki pritisak nakon kompresije. Ako kompresija ne teče po
izotermi već po adijabati ili nekoj politropi, tada se gas kompresijom zagreva na višu temperaturu.
3 3’ Ta temperatura zavisi od stepena kompresije, vrste
p 
pV  const .
promene stanja i početne temperature. Visoke
''
Lteh Q temperature nisu poželjne pre svega zbog osetljivosti
ulja, koje bi time izgubilo svoja osnovna svojstva. Iz tog
2
razloga kod, komprimiranja na veće pritiske, vrši se
L'teh 
pV  const . višestepena kompresija, a između pojedinih stupnjeva
hladi se gas do početne temperature: Lt  L't  L't' .
t1  t ' .  const.
1 2

58
Primer:Klipni kompresor komprimira 1000kg / h okolnog vazduha
pritiska 0,1MPa i temperature 25C na konačni pritisak od p
2
3,6 MPa . Koju snagu troši adijabatski kompresor izraženo u
kW ako je kompresija jednostepena? Kolika bi bila
utrošena snaga ako bi kompresiju izvršili u dva stepena
takođe adijabatski, a vazduh između dva stupnja ohladili na Lt
početnu temperaturu? Međupritisak neka je 0,6 MPa .
Koliko se toplote odvodi u međuhladnjaku? Skicirati proces 1
u p-V dijagramu.
V
a) Jednostepena kompresija: p1  0,1MPa
t1  25C
m  1000kg / h
p 2  3,6MPa
Temperatura na kraju kompresije:
 
1  1 
p1T1  p 2T2  j  na adijabate
 1   1
 T2  1  p p   p  
   1  T2  T1  1   T1  2 
 T1  p2  p2   p1 
1, 4 1
 3,6  1, 4
T2  298,15   830 K t 2  556,85C 
 0,1 
Koristan rad za ovaj proces iznosi:
  m  R
Lt  L  T1  T2 
 1 
L   dU c p  cV  R / : cV
1,4  1000  287
Lt  298,15  830  R
1,4  1  3600  L  mcV T1  T2    1
 cV
J
Lt  148400 W   L  m R T1  T2  R
s   1 cV 
P  Lt  148,4kW
 1
b) Dvostepena kompresija: Temperatura nakon kompresije u I stepenu:
 1 1, 4 1
t  const. p    0,6  1, 4
p Tm  T1  m   298,15   497,47 K t m  224,32C 
2 2’ p
 1  0 ,1 
LUŠ Rad za I stepen:
  m  R
L t 
''
Lt T1  Tm 
 1
m'
m

Lt ' L t 
1,4 1000  287
298,15  497,47   55616 J
1,4  1  3600 s
Nakon hlađenja u međuhladnjaku, početna temperatura za II stepen
1 je ista kao i za I:
V t 1  t m '  25C .
Temperatura na kraju kompresije u II stepenu:
 1 1, 4 1
p    3,6  1, 4
T2  Tm '  2   298,15   497,47 K t 2  224,32C 
 pm   0,6 
Zbog istih temperatura i rad za II stepen je isti kao i za I:
59
 J
L t' '  L t'   55616 .
s
Snaga za dvostepenu kompresiju:
PII  Lt'  Lt''  111,232kW .
Kod dvostepene kompresije postignuta je ušteda snage:
PUŠ  PI  PII  148,4  111,232  37,168kW .
Toplota odvedena u međuhladnjaku:
1000 29,435
Q m  m c p t m '  t m    25  224,32  56,38kW
3600 29
 kJ 
 kg kmolK kg kJ kJ 
  kg  K   K   kW 
 s s kgK s 
 kmol 

REALNI GASOVI. PARE

Promene agregatnih stanja- fazni prelazi

Prelaz iz jednog agregatnog stanja u drugo naziva se fazni prelaz. Pri tome se menja samo
relativni raspored čestica i/ili njihova pokretljivost ali ne i njihova hemijska priroda.
Zavisno od temperature i spoljašnjeg pritiska neka supstanca može da bude u čvrstom ,
tečnom ili gasovitom stanju. Pod faznim prelazima podrazumevaju se prelazi između čvrste , tečne i
gasne faze. Pretpostavimo da uzorak neke supstance zagrevamo grejačem konstantne snage P , tako
da je dovedena toplota proporcionalna vremenu  : Q  P  .

T topljenje isparavanje

kristalizacija kondenzacija
T2

T1
T0 tečnost gas
kristal

qt qi QJ 
Glavna osobina idealnih gasova je što su vrlo daleko od uslova koji dovode do pretvaranja
njegove gasovite faze u tečnu. U praksi postoje i realni gasovi kao i mnogi procesi pri kojima
istovremeno postoje u ravnoteži gasovita i tečna (isparavanje i kondenzacija) odnosno tečna i
čvrsta faza (topljenje i očvršćavanje).
Fazni prelazi će odgovarati horizontalnim delovima krive: temperatura je konstantna, a
dovedena toplota se troši na promenu faze.
T 1 -temperatura topljenja
T 2 -temperatura ključanja
Ove temperature zavise od spoljašnjeg pritiska, što je prikazano na slici.

Supst. t T C  pT t K C  pK

H2O 0,01 611 Pa 374,15 22,9 bar
CO2 56,6 5,18 bar 31 73,8 bar

Trojna tačka vode nalazi se na temperaturi 273,16 K 0,01C  i pritisku 611Pa , a kritična tačka
TK  374,15C , p K  22,9MPa .

60
 Trofazno područje supstance

Svaka kriva prezentuje ravnotežu između dve faze

f  p, v, T   0 - jednačina stanja (kad znamo dve veličine stanjatreća kod idealnih gasova)
(Za realne gasove su vrlo složene pa se služimo drugim načinima.)
Svaka funkcija se može predstaviti tablično i dijagramima, umesto trodimenzionalnih dijagrama
koristimo dvodimenzionalne.
Ovo matematički tretirano predstavlja površ. Ta površina je veoma komplikovana -
nepravilna. Pravimo projekciju te površine na p-t ravan. Ovakav dijagram ima svaka radna materija
samo se kvantitativno kvalitativni podaci razlikuju, npr. položaj trojne tačke. U trojnoj tački
određenoj pritiskom i temperaturom imamo ravnotežu sva tri agregatna stanja koja mogu da
egzistiraju beskonačno dugo. Linija od T do K je površ u prostoru koja ima dve granične linije.
Na slici tačka A predstavlja određeno stanje radne materije u p-t dijagramu. Ako se gas hladi
pri p=const temperatura će se smanjivati do pojave kondenzacije (tačka 1). Za vreme kondenzacije
t=const sve dok se proces kondenzacije ne završi, a zatim će novim hlađenjem tečne faze na
p=const temperatura ponovo opadati ( t B  t1 . Za druge vrednost pritiska veće ili manje dobiće se
niz tačaka čije geometrijsko mesto predstavlja krivu ravnoteže - graničnu krivu između tečne i
gasovite faze. Ako se tečna faza (stanje B) dalje hladi pri p=const u stanju 2 nastupiće proces
pretvaranja u čvrstu fazu (kristalizacija). Proces kristalizacije traje sve dok i poslednja čestica tečne
faze ne pređe u čvrstu fazu, pri čemu t2 ostaje const i pored stalnog odvođenja toplote. Temperatura
se počinje smanjivati tek kada se čvrsta faza hladi.
Pri pritiscima ispod trojne tačke čvrsta faza direkno prelazi u gasovitu (sublimacija) i
obrnuto (desublimacija). Kriva I predstavlja krivu ravnoteže tečne i gasovite faze, kriva II-krivu
ravnoteže čvrste i tečne faze i kriva III- krivu ravnoteže čvrste i gasne faze. Pri faznim prelazima i
pored dovođenja, odnosno odvođenja toplote temperatura ostaje konstantna, s toga se ta toplota
naziva latentna (skrivena- troši se na promenu faze).
Na p-t dijagramu prikazan je ceo raspon temperatura unutar kojega neka supstanca može biti
u tečnom stanju. To je raspon između kritične temperature i temperature trojne tačke.

Isparavanje
Isparavanje je fazni prelaz neke supstance iz tečne u gasovitu fazu. Kondenzacija je obrnuti
proces (prelazak iz gasovite u tečnu fazu). Fazni prelaz se dešava na karakterističnoj temperaturi pri
određenom pritisku. Prikazaćemo proces nastajanja vodene pare obzirom da ona ima značajnu
ulogu u tehničkoj praksi u parnim mašinama i kao grejni fluid u mnogim industrijskim uređajima.
Vodena para se dobija isparavanjem vode na određenom pritisku višem od atmosferskog u parnim
kotlovma - gde su uslovi kontrolisani. Taj proces pojednostavićemo sledećim šematskim
prikazom:U posudu stavimo 1kg vode, klip sa stalnim opterećenjem obezbeđuje stalni pritisak na
zatvorenu materiju dok se na nekoj skali u svakom trenutku može očitati zapremina koju zauzima
zatvorena supstanca. Ugrađenim termometrima možemo patiti tok temperature u posudi. Pri
dovođenju toplote raste temperatura vode u posudi i voda se jedva primetno širi. Na određenoj
61
 E
D
A B C

p  const.
f  p2 
f  p1 

q q q q
q t

tS  f  p2 

t S  f  p1 

Isparavanje pri p  const

temperaturi, koja zavisi od pritiska, voda počinje da ključa, pri čemu se na zidovima stvaraju
mehurići pare. Proizvedena para iste je temperature kao i voda. Pri pritisku od
1,01325bar  1atm ili 760mmHg  voda ključa na 100C . Uz povećan pritisak i temperatura
ključanja je viša. Vodena para ima mnogo veću zapreminu od vode iz koje je nastala.Para se
sakuplja iznad još neisparene vode a klip se diže. Za vreme ključanja pri stalnom pritisku ne menja
se ni temperatura tečnosti ni temperatura pare, već su one konstantne i međusobno jednake.
Pojačamo li grejanje, primetićemo intenzivnije isparavanje, ali se temperatura pri tome ne
menja. Tek kad nestane zadnja kap tečnosti, temperatura pare počinje da raste. Sada se dovođenjem
toplote para greje i širi kao i svaki drugi gas.
U procesu isparavanja ne povećava se temperatura već se sva dovedena količina toplote troši
na promenu faze (molekula unutar tečnosti predstavlja vezanu česticu jer je za napuštanje tečnosti
potrebno izvršiti rad protiv privlačnih sila na granici tečnost-gas). Ako je ovaj rad W , tada je
Q  N A  W napred definisana molarna toplota
isparavanja.
p Ovo što smo crtali prenosimo na p-V dijagram.
p 2 A2 B2 C2 D2 E2 A2 -na istoj v kao i A1 jer je voda nestišljiva
B2 -(se pomera udesno) na većoj zapremini od B1 jer
D1 E1 je povećana temperatura T  f  p 
p1
A1 B1 C1 C - nije fiksno stanje
D2 -(ide ulevo) na nižoj v  pre se završava
v isparavanje pri većem p
E -neka tačka u pregrejanom području. K
Tačke B se pomeraju udesno a tačke D se pomeraju
ulevo, pri nekom pritisku tačke B i D se spajaju i to je p
kritična tačka.
Levo od tačke K je donja granična kriva, a desno je
gornja granična kriva. A B C D E
Donja granična kriva je geometrijsko mesto tačaka
ključanja vode na raznim pritiscima.
Gornja granična linija je GMT završetka isparavanja
na raznim pritiscima. v
Tačka K je nestabilno stanje gde na tren možemo

62
imati paru koja trenutno prelazi u vodu i obrnuto.
A - tečnost
B - ključala tečnost
C - vlažna para
D - suva para
E - pregrejana para

Izoterma i izobara se poklapaju u vlažnom području.

Dvofazna oblast (bilo koja tačka unutar krive predstavlja mešavinu dve faze tečnu i gasovitu).
Latentna toplota isparavanja ( r ) je količina toplote koja je potrebna da se 1kg ključale
tečnosti prevede u suvozasićenu paru. Pri obrnutom procesu oslobađa se ista ta količina toplote.
0 ( p  const .)
q  h   t
r  q  h' ' h'

 x   ' x ' ' '

hx  h' xh' 'h' 
 - obrasci za izračunavanje veličina
s x  s ' xs ' ' s ' 
stanja u vlažnom području
u x  u ' xu ' 'u ' 

mp x - sadržaj pare m p - masa pare

x x =0 - za vrelu vodu
mt  m p mt - masa tečnosti
x =1 - za suvozasićenu paru

Veličine sa oznakom:
’’ - odnose se na suvozasićenu paru
’ - odnose se na vrelu vodu i očitavaju se iz tablica

Veličine x pokazuju nam koliko je iz 1kg vode nastalo kg pare ( 0  x  1 - za vlažno

podružje).

1. U otvoren sud, u kome se u ravnotežnom stanju nalazi mešavina od

ml  15kg leda i mW  20kg vode, uvedeno je toplotno izolovanim
parovodom m p  3,5kg suvozasićene pare stanja
( p  1bar , t  100C ). Okolina u toku ovog procesa preda mešavini u
sudu 320kJ toplote. Toplota topljenja leda iznosi ql  334kJ / kg ,
specifična toplota vode cW  4,186kJ / kgK , a toplota kondenzacije
pare q t  2,26 MJ / kg . Odrediti:

63
 a) Temperaturu u sudu u trenutku dostizanja termičke ravnoteže
b) Skicirati promene temperatura mešavine i pare na dijagramu t   .

ml  15kg
mW  20kg
m p  3,5kg ( p1  1bar , t  100C )
Qd  320kJ
q l  334kJ / kg Qd
cW  4,186kJ / kgK Qd  QO Količina toplote koju dobija mešavina
q t  2,26 MJ / kg jednak je količini toplote koju izgubi para
Jednačina toplotnog bilansa:
Qd  m p  qi  m p t K  t   mL q L  mW  mL t  0 
Qd  m p  qi  m p 100  m p  t  mL q L  mW  t  mL  t t kondenzacja
pare
Qd  m p  qi  m p 100  mL q L  mL  mW  m p  t
led+voda
320  3,5  2260  100  3,5  15  3334
t
15  20  3,5
t  92,72C
topljenje leda 
2. U kalorimetarskom sudu se nalazi 200 g leda na temperaturi od  20C . Led se zagreva
grejačem koji razvija snagu od 500W . Za koje vreme će se led istopiti i dobijena voda zagrejati
do 50C ? Specifična toplota leda je 2000 J / kgK , toplota topljenja leda 320kJ / kg i specifična
toplota vode 4,18kJ / kgK .
m L  200 g  0,2k ; t L  20C ;
Pg  500W ; tW  50C ;
c L  2000 J / kgK ; q L  320kJ / kg ;
cW 4,18kJ / kgK

zagrevanje leda topljenje leda zagrevanje vode

      
Q  mL  c L 0   20   mL  q L  mW cW 50  0   0 ,2  2  20  0 ,2  320  0 ,2  4 ,186  50  113 ,86 kJ
Q 113860
Q  P      227 ,72 s   3 ,79 min
P 500

KRUŽNI PROCESI SA VODENOM PAROM

Parna postrojenja namenjena su isključivo za proizvodnju mehaničke energije, većinom za
pogon električnih generatora u parnim termoelektranama.
Jenostavno parno postrojenje s kružnim protokom vodene pare prikazano je u sledećoj šemi:
1

Qd T 1
kotao turbina
W1 2 L12 

L34 W3 4 4 2 Q0 4
napojna
pumpa kondenzator 3 2

3 Rankineov ciklus S

64
 Vodena para na kružnom putu menja svoje toplotno stanje. Karakteristična mesta različitih
toplotnih stanja označena su u šemi brojevima a isto i u T-S dijagramu.
Parni kotao je jedan deo postrojenja u kome se vrši proces od tačke (4) do tačke (1) u
dijagramu T-S, tj. proces dovođenja toplote pri konstantnom pritisku.
U tački (4) u kotlu se nalazi voda, a u tački (1) suvozasićena para.
Ukupna količina dovedene toplote u toku kotlovskog procesa je:
0
q  dh  dp
q  dh
q d  h1  h4
Para u turbini ekspandira adijabatski od stanja (1) do stanja (2) tako da je:
l12  h2  h1 
h1 , h2 - entalpija pare na ulazu i izlazu iz turbine
Sledeći proces predstavlja kondenzaciju pare pri konstantnom pritisku u kondenzatoru pri
čemu: q0  h3  h2 .
Rad za pogon pumpe iznosi: l 34  h4  h3  .
Rad napojne pumpe je mali u odnosu na druge radove pa se za kotlove sa relativno niskim
radnim pritiskom može i zanemariti.
Ugradnjom pregrejača pare temperatura (te i entalpija) pare se podiže bez istovremenog
porasta pritiska. U tom slučaju dobija se Rankineov ciklus sa pregrejanom parom.
Na ovaj način se postiže: povećanje stepena korisnosti, smanjenje specifične potrošnje pare
kao i povećanje neto rada.
2
2
T 1
Q51 1 turbina
kotao W23

5 3 Q34 5
napojna
pumpa kondenzator 4 3

4 S
Rankineov proces sa pregrejanom parom

LEVOKRATNI KRUŽNI PROCESI - RASHLADNI

Namena rashladnih procesa je hlađenje nesavršeno izolovanih prostorija, u koje stalno
dotiče toplota iz toplije okoline. Rashladnim procesima postižu se dakle temperature niže od
okoline, te se takve održavaju.
Najpoznatiji primer rashladnog procesa je običan hladnjak koji se može sresti u svakom
domaćinstvu. Jedno jednostavno rešenje rashladnog procesa dobija se uključivanjem levokretnog
Karnoovog procesa između rashladne prostorije s temperaturom TH i okoline s temperaturom TOK .
T Q
4 3
T
L
T0
1 Q0 2

S
Radnoj materiji se dovodi toplota Q0 pri niskoj temperaturi T0 u rashladnoj prostoriji, a u
okolinu više temperature T odvodi se od radne materije toplota Q . Za izvršenje ovog procesa
potrebno je utrošiti rad L .
65
 Za ocenu kvaliteta rada postrojenja definišemo stepen hlađenja  - rashladni učinak koji se
dobija utroškom 1kJ mehaničkog rada.
Za Karnoov proces između temperatura T i T0 dobija se :
Q T0
 0  .
L T  T0
On je povoljniji što je manja razlika temperatura T  T0  koju treba savladati.
Odavde proizilazi osnovno načelo rashladne tehnike: ne hladi niže nego što je bezuslovno
potrebno! Danas se najviše upotrebljava parni rashladni proces koji se sastoji od kompesora (K),
kondenzatora, redukcionog ventila ( RV ) i isparivača.
Kompresor usisava suvozasićenu paru radne supstance stanja 1 i komprimira ga na pritisak
p 2 . Pritisak p 2  p3 mora biti toliki da je temperatura kondenzacije radne supstance T2 uvek veća
od temperature okoline. Time je omogućen siguran prelaz toplote Q sa radne materije na okolinu.
T2  T2'  T .
Q

3 2 Q
h  const. 2
kondenzator T 2’ T2'
3
K T
Th
4 1 4 1 4
Q0
isparivač S
Q0
Prikaz procesa u T-S dijagramu
hladnjak

U stanju 2 je pregrejana para rashladne materije koja dalje ulazi u kondenzator. U

kondenzatoru se radnoj materiji odvodi toplota Q i predaje okolini. Odvođenje toplote traje sve do
stanja 3 kada se radna supstanca potpuno kondezuje. Ovako tečna radna materija prolazi kroz
prigušni ventil u kojem se pritisak prigušuje na p 4  p1 . Kod prigušivanja entalpija se ne menja:
h3  h4 .
Pritisak p 4 treba biti takav da temperatura isparavanja radne materije T1 bude manja od
temperature u hladnjaku Th . Tako je omogućen prelaz toplote Q0 iz hladnjaka na radnu materiju.
Zbog dovođenja toplote, u isparivaču se vrši proces isparavanja radne materije do
suvozasićenog stanja 1.
Radne materije su fluidi koji imaju nisku temperaturu isparavanja (NH3, freoni). NH3 na
p  1bar ključa na  33C , pa se upotrebljava za održavanje niskih temperatura.
Od ovih fluida zahteva se da:
- budu neotrovni
- nemaju mirisa
- ne budu agresivni prema odgovarajućim metalima
- ne budu zapaljivi
- budu jeftini za proizvodnju
- imaju veliku toplotu isparavanja.
NH3 nepovoljan je za životne namirnice, primenjuje se u industriji za hlađenje.

Parni rashladni procesi imaju termodinamičke nedostatke, otklanjanje tih nedostataka je

moguće ali bi to štetno delovalo na sigurnost rada čitavog sistema. Tako je bolje dozvoliti
termodinamičke nedostatke a imati sigurniji rad sistema.

66
 RAZMENA TOPLOTE
U dosadašnjim razmatranjima smo videli da se vrši razmena toplote s jednog tela na drugo.
Šta je potrebno učiniti da se razmena toplote pospeši, ili ako je to potrebno, da se oteža, pokazaće
teorija razmene toplote.
Prenošenje toplote s jednog mesta na drugo vrši se na tri načina:
- provođenje (kondukcija)
- konvekcija
- zračenje.
U većini slučajeva toplota se ne razmenjuje samo na jedan od navedenih načina, već je to
često kombinacija dva ili sva tri načina.

Provođenje toplote
Provođenje toplote je oblik razmene toplote koji nastaje razmenom E K molekula tela.
Molekule tela s višom temperaturom imaju veću E K , tj. veću prosečnu brzinu. Molekuli s
većom brzinom udaraju se s molekulima koji imaju manju  u hladnijem delu i ubrzavaju ih, dok
se brže molekule usporavaju. Prirodna posledica ovakve izmene impulsa izjednačavanje brzine
molekula, a time i temperature po celom telu.
Toplota koja se provodi kroz zid određuje se prema Furijeovom izrazu:
dt
Q   A …………………………..(1)
dx
Gde je:  , u W mK , koeficijent toplotne provodljivosti materijala zida,
 dt dx temperaturni gradijent duž ose x koja je upravna na površinu zida,
A, u m2, površina za razmenu toplote (zida) a  , u s , vreme.
Koeficijent toplotne provodljivosti  zavisi od fizičkih svojstava
materijala. Za različite materijale razlikuju se i koeficijenti toplotne
provodljivosti. Tako su  za metale (za bakar   380W / mK , za
aluminijum   200W / mK , za čelik   50W / mK ) mnogo veće od
veličina za građevinske materijale (za opeku   0.7W / mK , za azbestnu
vunu   0.16W / mK , za plutu   0.04W / mK itd). Posebno je niska
vrednost  kroz slojeve vazduha koji pri 0 0 C ima vrednost 0.024W / mK .
Što neki materijal ima više šupljina, to sadrži više slojeva vazduha, pa mu je
toplotna provodljivost manja. Takve materije nazivamo toplotnim izolatorima i njihova svojstva
koristimo da što više smanjimo prolaz toplote. Takođe se jako razlikuje koeficijent toplotne
provodljivosti za tečnosti i gasove, odnosno pare. Tako je za vodu   0.58W / mK , a za vodenu
paru   0.024W / mK .
Na slici je prikazan temperaturski tok pri prolazu toplote kroz zid
sastavljen od dva različita materijala ( različit  ) i različitih debljina  .
Prvi sloj je provodnik toplote pa je za isti prolaz toplote potreban manji
temperaturni pad T1 . Taj temperaturni pad smanjiće se u tom sloju
manjom debljinom  1 . U izolacionom sloju debljine  2 , da bi prošla ista
količina toplote, potrebna je mnogo veća temperaturska razlika T2 .
Primećujemo da je:
1. temperaturska razlika to veća što je veća debljina zida u smeru prolaza toplote
2. temperaturni pad to strmiji što je koeficijent provodljivosti manji.
Koeficijent toplotne provodljivosti, zavisi od temperature. Ta zavisnost se može prikazati u obliku:
  0 1  at  , gde je 0 - koeficijent toplotne provodljivosti pri 00C, a a je konstanta koja
zavisi od materijala.
Q J
Q 

Q   W ………………………(3)
s
- toplota koja se provodi u jedinici vremena (toplotni fluks)

67
 Toplotni fluks koji prolazi kroz jedinicu površine naziva se gustina toplotnog fluksa:
Q
q  q   W2
A m
Toplotni fluks kroz ravan zid debljine  (u m ) i sa temperaturom na površinama t1 i t 2 u
C dobija se iz (1) i (3) u obliku:

t t W
Q   1 2 A gde je  koeficijent provođenja toplote .
 mK
Kod tehničkih problema često se javlja provođenje toplote kroz zid cevi. Površina kroz koju
struji toplota se menja i zavisi od radijusa cevi:
- na određenom radijusu r dužine L površina iznosi:
A  2 r L ,
a toplotni fluks kroz istu površinu:
dt dt
QS   A   2rL ,
dr dr
ova jednačina se može pisati u obliku:
Q S dr
dt    .
2L r
Nakon integraljenja ove jednačine uz   const. dobija se:
 
 
QS r2 t1  t 2  t1  t 2
t1  t 2   n  QS  2L W  L  QS 

2L r1 r  1 d 
n 2  n 2 
r1  2 d1 

Jednoslojna cev

Konvektivni prenos (prelaz) toplote

Osnovnu jednačinu prenosa toplote s krutog tela na tečnosti i gasove i obrnuto, konvekcijom
dao je Njutn u obliku:
Q  AT W 
 W 
  2  - koeficijent prelaza toplote
m K 
 
A m 2 - dodirna površina između fluida i zida
T K  - razlika temperatura između fluida i površine zida.
Koeficijent  zavisi od vrste radnog tela, fizičkih osobina materije, od dimenzija sistema,
hidrodinamike sistemavrste strujanja. Tako se  za vodu kreće između 300 i 1700W / m 2 K i za
vazduh od 1 do 60W / m 2 K .
Vrste radnog tela - npr. prelaz toplote između vode i našeg tela ili vazduha i tela (  vode je
oko 100 puta veće od  vazduha). Znači vrstu radnog tela ne smemo da zanemarimo , za svaku
vrstu fluida imamo novo  .
Zavisnost  od brzine strujanja svodi se na njegovu zavisnost od prirode tog strujanja:
laminarno ili turbulentno. Turbulentno strujanje je povoljnije u pogledu prelaza toplote.

68
 Za ocenu prirode strujanja služi Re broj:
Re  2300  laminarnostrujanje 
Re 
d 2300  Re  10000 prelaznirežimstrujanja
 
 
Re  10000 turbulentno strujanje 
Zavisnost koeficijenta prelaza toplote između tečnosti i površine zida daje se u sledećem
obliku:
Nu  f (Re, Gr , Pr) .
Pri tome su pojedine veličine bezdimenzionalni brojevi, odnosno brojevi sa imenima
istraživača zaslužnih na tom polju istraživanja:
  *   * g 3 T
Nuseltov broj Nu  ; Rejnoldsov broj Re  ; Grashofov broj Gr  2
  
Prantlov broj.
l  - karakteristična dužina u m (kod cevi je to prečnik, kod ravne ploče dužina i sl.).
 - brzina strujanja fluida u m / s
 - kinematička viskoznost u m 2 / s
 - koeficijenat termičkog širenja 1 / K
a - koeficijent temperaturne provodljivosti u m 2 / s

- za prinudno strujanje:
Nu  f (Re, Pr)
Nu  b Re m Pr n
b, m, n su konstante
- za prirodno strujanje:
Nu  f (Gr , Pr)
Poznavajući Nuseltov broj izračunava se koeficijent prelaza toplote:
Nu  
 .
*
Prolaz toplote
Skoro nikada provođenje i prelaženje toplote ne sreću se u praksi odvojeno. Ako su dva
fluida međusobno razdvojeni nekim zidom toplota će kroz zid prolaziti od jednog fluida drugom
(ako su im temperature različite).
Q   1 t I  t1 A - razmenjena količina toplote konvekcijom
između fluida temperature t I i površine zida temperature t1 , ta ista
tI t1
količina toplote se provodi kroz zid:
1 
t 2 t II Q  t1  t 2 A
 
2 i prenosi na fluid temperature t II :

Q   2 t 2  t II A
Ako se jednačine saberu:
Q  1  1 
     t I  t II .
A   1   2 
Konačno se toplota, koja prolazi od jednog fluida na drugi kroz n zidova, može izračunati
po jednačini:
Q  k  t I  t II A .
gde je k koeficijent prolaza toplote:

69
 1
k n
.
1  1
 i 
 1 i 1 i  2
Analogno se dobija i jednačina za prolaz toplote kod višeslojnih cevi dužine  :
Q  k c  t I  t II 
gde je koeficijent prolaza toplote:
1
kc  n
.
1 1 ri 1 1
 n 
2r1 1 i 1 2 i ri 2rn1 2

Razmena toplote zračenjem

Toplotno zračenje je oblik razmene toplote sa tela na telo za koje nije potreban fizički
kontakt između tela koje emituje i objekta koji prima toplotu. Toplotno zračenje se ostvaruje kroz
emisiju i apsorbciju elertromagnetnih talasa. Svaka materija (čvrsto telo, gas ili tečnost) emituje ovu
vrstu talasa, ali ih i apsorbuje. Količina toplote koja se na ovaj način prenosi zavisi od:
- temperature oba tela
- rastojanja između tela
- veličine površina oba tela
- vrste materijala tela i stanja njegove površine (emisione i apsorbcione osobine tela)
Određeno je talasnim dužinama 0,8  400 m . Od ukupne dozračene energije E , telo
reflektuje jedan deo energije Er , drugi deo apsorbuje Ea , a ostali deo prolazi kroz telo Ed ,
E  Er  Ea  Ed .
Za veličine pojedinih delova energije E koriste
se koeficijenti, koji predstavljaju odnos tog dela energije E Er
s obzirom na ukupno dozračenu energiju. Tako je :
r - koeficijent refleksije
a - koeficijent apsorpcije
d - koeficijent dijatermnosti (prozračnosti)
Za ove koeficijente važi da je: Ea
1 r ad .
Ako neko telo ne odbija energiju ( Er  0 ), ne Ed
propušta ( Q d  0 ), već svu energiju apsorbuje naziva se
apsolutno crno telo.
Ako se potpuno
Koeficijent apsorpcije za crno telo :
reflektujeogledalo.
Ea
a  1, r  d  0
E
a  d  0 r  1  ogledalo

a  r  0 , d  1  nevidljiva tela
U prirodi potpuno crno telo ne postoji. Za prirodna tela a  1 , pa je ozračena energija E
takvog prirodnog tela uvek manja od one crnog tela E c iste temperature. Odnos:
E
 , naziva se koeficijent emisije.
EC

Zakoni zračenja
Energija koju neko telo odzračuje u poluprostor 2 sterradijana proporcionalna je četvrtom
stepenu apsolutne temperature (Stefan-Bolcmanov zakon):
E  T 4

70
 W
  5,667 10 8 W / m 2 K 4 - univerzalna konstanta zračenja, odnosno cc  5,667 4
.
m 100 K 
2

Za proračune zgodno je pisati:

4
 T 
E  c  gde je c  cc 
 100 
W
cc  5,667 - konstanta zračenja apsolutno crnog tela.
m2
Dva paralelna zida od kojih jedan ima temperaturu T1 , a drugi T2 , i ako je rastojanje između
njih malo razmenjuju količinu toplote:
 T1  4  T2  4  W
q12  c12      u 2.
 100   100   m
Konstanta zračenja za ovaj slučaj je:
cc 1
c12 
1 1
 1
1 2
 1 i  2 su emisioni koeficijenti jednog i drugog zida.
Emisioni koeficijenti su dati za vrstu materije, stanje površine i temperaturu i to za zračenje
u pravcu normale  n .
Al glatko izvaljan na 170C  n  0,039
Cu oksidisan na 130C  n  0,76
Pb oksidisan na 28C  n  0,28
glatko drvo na 20C  n  0,8
opeka na 20C  n  0,9

Emisioni koeficijent:   k n ,
k - konstanta koja zavisi od vrste površine
k  1,2 - za sjajne metalne površine
k  0,95 - za glatke površine
k  0,98 - za hrapave površine.

Svojstvo apsolutno crnog tela ispunjava šupljina sa izvanredno malim otvorom na zidu. U
njoj se zrak koji uđe kroz otvor posle velikog broja odbijanja može smatrati potpuno apsorbovan.

Od reflektovanog dela uvek se apsorbuje veći deo a manji deo

reflektuje tako da na kraju dobijamo 1% reflektovano  sva energija je ostala
u telu.

PRIMERI
1. Zid se sastoji od tri sloja: cigle debljine  1  38cm 1  0.87W / mK  ,  2  15cm debelog
sloja plute 2  0.05W / mK  i  3  5cm betona 3  0.6W / mK  . Okolni vazduh koji je
u dodiru sa ciglom, ima temperaturu t1 =300C, a vazduh koji je u dodiru s betonom t2= -
100C. Koeficijenti konvektivnog prelaza toplote su poznati: sa strane cigle
   
 1  20W / m 2 K i sa strane betona  2  9W / m 2 K . Izračunati:
a) toplotni fluks kroz 1m2 tog zida,
b) temperaturu na sredini plute.

71
q  k   t ;
1 1 W
k   0.272 2
1 1  2  3 1 1 0.38 0.15 0.05 1 m K
       
1 1 2 3  2 20 0.87 0.05 0.6 9

W
q  0.272  30   10   10.866
m2
t x - nepoznata temperatura na polovini debljine plute određuje se
iz uslova da je q =const:
t1  t x t t
10.866  q   1 x  t x  t1  21.6  8.4 0 C
1  1  2 2 1.987
 
1 1 2

2. Dužina cevi koja spaja mašinsku halu sa kotlarnicom iznosi 100m . Kroz cev struji
pregrejana vodena para temperature t I  300C ; temperatura spoljašnjeg vazduha iznosi
t II  20C . Cev je prečnika 320 / 300 mm . Cev je izolovana azbestnim papirom debljine
75mm i slojem plute debljine 30 mm .
Naći toplotne gubitke po celoj dužini cevi i temperature na dodirnim površinama pojedinih
slojeva. Kakav uticaj ima izolacija od plute?

Podaci:  1  500kcal / m 2  h  C  (sa pare na zid cevi)

 2  10kcal / m 2  h  C  (sa cevi na vazduh)
~  40kcal / m  h  C 
a  0,13kcal / m  h  C 
 p  0,051kcal / m  h  C 
kcal 4186 ,8 J J
1   1,163  1,163W
h 3600 s s
Toplotni protok po 1m cevi za prolaženje toplote sledi iz jednačine:
t I  t II
q   k  t I  t II   
1 1 d2 1 d3 1 d4 1
 n  n  n 
d11 2~ d1 2a d 2 2 p d 3 d 4 2
300  20
 
1 1 320 1 470 1 530 1
 n  n  n 
  0 ,3  58 ,15 2  46 ,52 300 2  0 ,15 320 2  0 ,059 470   0 ,53  11,63
 1,28 300  20   358 ,53W / m
Q  q     358,53  100  35853W
Temperatura na unutrašnjoj površini cevi sledi iz izraza za konvektivno razmenjenu toplotu:
1 1
q    d 1 1 t I  t1   t1  t I  q   300  358,53  299,3C .
 d1 1   0,3  581,5
Kako je termički otpor čeličnog zida zanemarljiv u odnosu na druge termičke otpore može se
uzeti da je: t1  t 2 .
Temperatura na spoljašnjoj površini azbesta:
q d 358,53 470
t 3  t 2   n 3  299,3  n  153,07C
2a d2 2  0,15 320
Temperatura na spoljašnjoj površini plute:

72
 q  358,53
t 4  t II   20   38,5C
 d 4 2   0,53  11,63

U slučaju da je cev bez plute toplotni protok po 1m cevi bi bio:

q '  k ' t I  t II   2,15300  20   602,1W / m
Q '  q '    602,1  100  60210W
 
Temperatura spoljašnje površi izolacije od azbestnog papira:
q ' 602,1
t 3  t II   20   55C
 d 3 2   0,47  11,63
 602 ,1 
  100  168%  povećavaju se gubici.
 358 ,53 

3. U rezervoaru za vodu nalazi se električni grejač. Dimenzije

rezervoara su D  1200mm i H  1800mm . Dna rezervoara su
ravna. Debljina zida rezervoara je  1  3mm 1  50W / mK  .
Rezervoar je izolovan slojem mineralne vune debljine
 2  35mm 2  0,043W / mK  . Temperatura vode u rezervoaru
održava se na nivou od 50C . Temperatura vazduha u prostoriji
iznosi 15C . Smatrati da površine zidova rezervoara imaju navedene
temperature.
a) Odrediti toplotne gubitke rezervoara
b) Ako se iz rezervoara dnevno troši 3000l vode temperature 50C i ako
je temperatura napojne vode kojom se dopunjuje rezervoar 12C
odrediti potrebnu snagu električnog grejača.

Gubitak kroz cilindrični dvoslojni zid (u pitanju je provođenje toplote ):

t1  t 2 50  15
Q1  H   301.64W
1 d i 1 1 1,206 1 1,276
 2 n d 2
 50
 n 
1,2  2  0,043
n
1,206
i i    

zid vuna
Gubitak kroz dve ravne površine:
t t 50  15 1,2 2  
Q2  2  1 2  A  2    97,26W
i 3  10 3 35  10 3  4
 50

0,043 1,131m2
i

Q g  Q1  Q2  398,9W
3000
P  Q g  m cW t   398,9   4186  50  12  
24  3600
 5922,1W  5,922kW

4. Zidovi rashladnih prostorija redovno se oblažu sa unutrašnje strane izolacionim materijalom da

bi se umanjio prodor toplote iz okoline. Debljina izolacije se bira tako da se dozvoli optimalan
prodor toplote, s obzirom na cenu izolacionog materijala i rashladne instalacije.
Neka je optimalna vrednost toplotnog fluksa po jedinici površine q = 9.3 W/m2 pri spoljašnjoj
temperaturi +300C i unutrašnjoj -100C. Debljina zida od cigle je 25cm, koeficijent provođenja
toplote je  = 0.87 W/mK. Koeficijent prelaza toplote je unutra 1 = 8 W/m2K, a spolja 2 = 29
W/m2K.
Kolika je debljina izolacije od plute sa koeficijentom provođenja toplote  = 0.052 W/mK, ako
se zanemari uticaj ostalih premaznih slojeva na zidu 

73
 W
q  9.3
m2
q 9.3 W
q  k  t  k    0.23 2
t 40 m K
1 1   
k   0.23   1  0.23 0.4468  iz    iz  0.198m
1  1  iz 1  iz  0.052 
   0.4468 
1 1 2  2 0.052
5. Za čuvanje zidova neke stambene prostorije od taloženja vlage iz vazduha treba održavati
temperaturu unutrašnje površine zida iznad temperature tačke rose vazduha u prostoriji. Za
 
očekivano stanje vazduha u prostoriji t  20 0 C ,  0.8 , pb  1bar , temperatura tačke rose je
t R  16.50 C . Koeficijent prelaza toplote sa unutrašnje strane zida je  1  8.14W m 2 K , a sa
spoljašnje strane je  2  29 W m 2 K , dok je za zid od cigle ( = 39.5 cm) koeficijent toplotne
provodljivosti   0.87 W mK . Osim toga zid je obložen
oblogom od 1 = 1.5 cm sa unutrašnje strane 1  0.7 W mK  .
Očekuje se najniža spoljna temperatura - 200C. Proveriti da li je
potrebno pojačanje izolacije da bi se sprečila mogućnost taloženja
vlage iz vazduha na unutrašnje površine zida. Kolika bi trebala da
bude najmanja debljina heraklit ploče 2  0.072W mK  .
Proveravamo da je potrebna heraklit ploča tj. da li će temperatura
unutrašnje površine zida biti ispod temperature rose vlažnog
vazduha, ako se ne ugradi ploča.
t z - temperatura unutrašnje površine zida

q   1 t f 1  t z  - prelaz toplote sa fluida na zid

q  k t f 1  t f 2  - prolaz toplote sa jednog na drugi fluid kroz višeslojni ravan zid
1 1 W
k   1.58 2
1  1 1 0.395 0.015 1 m K
 i    
1 i  2 8.14 0.87 0.7 29
W
q  1.58  20   20   1.58  40  63.2 2
m
8.14  20  t z   63.2  20  t z  7.76  t z  12.24 0 C  16.50 C
Prema tome mora se postaviti heraklit ploča koja će pojačati toplotni otpor, odnosno smanjiti
veličinu toplotnog fluksa.
1 1
k1  
1 1  2 x 1 x
    0.633 
1 1 2 3  2 0.072
Koeficijent k1 treba da bude toliki da bude t z  16.50 C , tada je fluks:
W
q1  8.1420  16.5  28.49 2
m
28.49 W
q1  k1  40  k1   0.71 2
40 m K
1
0.71   0.45  9.86 x  1  x  0.056m  x  5.6cm
x
0.633 
0.072
Ako bi zbog sigurnosti uzeli ploču od 6cm bila bi temperatura zida t z  16.650 C .

74
6. Horizontalni dimovodni kanal kružnog preseka, prečnika 500mm napravljen je od tankog
čeličnog lima d u  d s  d  . Kroz kanal struje dimni gasovi (  1  40 W/(m2K)), a s spoljašnje je
strane vazduh (  2  10 W/(m2K)) temperature 300C. (Zračenje zanemariti).
a) Sme li se limeni zid spolja obojiti bojom koja je postojana do 1500C, ako je temperatura
dimnih gasova 2000C?
b) Kolika bi u opisanim uslovima trebala biti temperatura dimnih gasova u kanalu, da
temperatura lima bude tačno 1500C

a) Q  k c t I  t II   l /:l
q  k c  t I  t II   12.56  170  2136.22 W m
1
kc   ........  12..56 W mK
1 1 ds 1
 ln 
d 1 2 d u d 2
Q    d  l t  30  /:l
2 zs

2136.36
q   2  d t zs  30   t zs  30   166 0 C
10  0.5  
0
t zs  150 C  limeni zid se ne sme obojiti tom bojom

b) toplotni fluks koji se predaje s zida na okolni vazduh = toplotnom fluksu koji se predaje zidu s
dimnih gasova
 1  d  l 150  30   2  d  l t g  150  t g  180 0 C

7. Kroz izolovanu čeličnu cev  70/60mm, dužine

l=15m protiče m  80kg / h suve vodene pare pritiska
p = 4bar (tk = 143.620C). Debljina izolacije je 2 =
30 mm, a temperatura spoljašnjeg vazduha 150C.
Koeficijent provođenja toplote za čelik iznosi č
=58W/mK a za izolaciju iz = 0.058 W/mK.
Koeficijent prelaza toplote sa pare na unutrašnju
površinu cevi je 1 = 2900 W/(m2K), a sa spoljašnje
površine izolacije na vazduh 2 = 9.3 W/(m2K).
Odrediti:
a) toplotne gubitke cevi u kW .
b) količinu kondenzovane vode u cevi ako je toplota
kondenzacije (na pritisku od 4 bar) qk= 2133kJ/kg, kao i stepen suvoće pare na izlazu iz cevi.
d1  0.06m, d 2  0.07 m , d 3  d 2  2 2  0.07  2  0.03  0.13m
l  15m ,  2  30mm  0.03m
kg kg
m  80kg / h  80  0.022
h  3600 s h s
Q  kc t I  t II   l  0.51  143.62  15 15 
a)
 983.94W  0.984kW
1
kC 
1 1 d 1 d 1
 n 2  n 3 
d11 21 d1 22 d 2 d3 2
1 W
kC   0.51
1 1 0.07 1 0.13 1 mK
 ln  ln 
  0.06  2900 2  58 0.06   0.07  0.058 0.07   0.13  9.3
Sva odvedena toplota troši se na promenu faze tj jedan deo pare se kondenzuje:
75
 Q 0.984
Q  m k  q k  mk    4.6  10  4 kg s  1.656 kg h - maseni protok kondenzata
qk 2133
m p m  m k
x   0.98
m m

RAZMENJIVAČI TOPLOTE
Razmenjivači toplote su aparati čija je osnovna namena razmena toplotne energije između
dva ili više fluida.
Toplota koja se razmenjuje između toplijeg i hladnijeg fluida koji stacionarno struje u
razmenjivačima toplote može se odrediti iz jednačine toplotnog bilansa:
   
Q  m ' hu'   hiz'  m '' hiz''  hul'' ...................(1)
m - maseni protok fluida; h - specifična entalpija fluida
Indeks “prim” označava topliji, a “sekund” hladniji fluid. Donji indeks “ul” odnosi se na
ulaz, a “iz” na izlaz iz aparata.
Ako fluidi pri proticanju kroz aparat ne menjaju agregatno stanje iz jednačine (1) sledi:
  
Q  m ' c 'p Tu'   Tiz'  m '' c p Tiz''  Tul'' 
 J 
cp   - izobarski toplotni kapacitet.
 kgK 

Razmenjivač toplote tipa ,, cev u cevi,, (A-prva tečnost ili gas, B-druga tečnost ili gas)

U industrijskoj praksi se od svih razmenjivača toplote najviše koriste rekuperatori. U ovim

aparatima su dva fluida koji simultano struje razdvojena tankim zidom kroz koji se razmenjuje
toplota. Razmena toplote između toplijeg i hladnijeg fluida ostvaruje se prolaženjem toplote.
Temperature fluida u opštem slučaju se menjaju duž aparata. Kao pogonska sila za razmenu
toplote u proračunima rekuperatora koristi se srednja logaritamska razlika temperatura:
t  t II
t m  I .
t I
n
t II
t I - razlika temperatura na ulazu u razmenjivač
t II - razlika tempeararura na izlazu iz razmenjivača
Temperaturni profil u razmenjivaču toplote suprotnosmernog i istosmernog toka prikazan je
na slici.
t I  t ul'  t iz'' t I  t ul'  t ul''
t II  t iz'  t ul'' t II  t iz'  t iz''
Tul'' Tul''
Tul' Tul'
Tiz'' Tiz' Tul' '
Tiz' Tul' Tiz'
T
iz
Tul'' Tiz''
Tul''
Tiz'' Tiz''
suprotnosmerni tok istosmerni tok
76
 Toplotni fluks (obzirom da je temperatura fluida promenljiva) u razmenjivaču toplote:
Q  kA p  t m
k - koeficijent prolaza toplote u W / m 2 K
A p - potrebna površina za razmenu toplote (u m 2 )
t m - srednja logaritamska razlika temperatura.
Stvarna površina za toplotnu razmenu, za definisanu geometriju rekuperatora izračunava se
preko izraza: AS  nc    d S  L
gde je: nc - broj cevi u rekuperatoru
L - dužina cevi
Da bi dati aparat mogao da obavi razmenu toplotne energije, za koju je projektovan,
potrebno je da bude ispunjen uslov: AS  A p .
Primeri:
1. U hladnjaku višestepenog kompresora hladi se vazduh između dva stepena sa 150C na 25C .
Količina vazduha je 0,181kg / s koji se hladi rashladnom vodom temperature 8C . Koeficijent
prelaza toplote sa strane vazduha je  1  69,8W / m 2 K , dok je sa strane vode
 2  4650W / m 2 K . Zid je od bakra debljina 3mm , toplotne provodljivosti   349W / mK .
a) Koliki je koeficijent prolaza toplote k ?
b) Kolika je potrebna površina tog razmenjivača ako je izveden istosmerno i ako je potrošnja
rashladne vode m W  0,43kg / s ?
c) Kolika je potrebna površina ako se razmenjivač izvede suprotnosmerno?
a) Koeficijent prolaza toplote, za ravan zid biće:
1 1
k   68,7W / m 2 K .
1  1 1 0,003 1
   
 1   2 69,8 349 4650
b) Količina razmenjene toplote u razmenjivaču:

77
 m V  0,181kg / s
t1
cp |
m t2
Q  m c p t1  t 2   m t1  t 2 
Mr
t1  t 2
cp |
Q  m m 0
t1  t 2   0,181  29,28 150  25  22,86kW
Mr 29
Q 22,86
Q  m W c p tW  tW    12,6C
m W c p 0,43  4,186
Izlazna temperatura vode:
tW  tW2  tW1  tW2  tW1  tW  20,7C

Srednja logaritamska razlika temperatura: t

t  t 2 150  8  25  20,7 
t m  1   38,7C 150
 t 142
 n 1
n 25
t 2 4,3 20,7
Površina hladnjaka (razmenjivača toplote):
Q 22860
Q  kA  t m  A    8,6m 2 8

 k t m 68, 7  38, 7 
c) Ako se hladnjak izvede kao suprotnosmerni: t
t m 
150  20,7   25  8  55C 150
 150  20,7
 n 20,7
25  8 25
Q 22860
A  k  t   6m 2 8
 m 68, 7  55
 
 
2. U razmenjivaču toplote tipa cev u cev zagreva se voda od 20C do
90C . Grejni fluid je suva para p  4bar t K  143,62C  koja se potpuno kondezuje. Toplota
kondenzacije pare na tom pritisku iznosi r  h' ' h'  2133,3kJ / kg . Dimenzije unutrašnje cevi
su d U / d S  36,44(mm) . Cevi su od čelika   56W / mK  . Protok vode je 0,25kg / s . Para
protiče kroz međucevni prostor a voda kroz užu cev. Koeficijenti prelaza toplote su: sa strane
pare  1  6400W / m 2 K , a sa strane vode  2  2000W / m 2 K . Potrebno je:
a) izračunati protok nastalog kondenzata t
b) odrediti dužinu razmenjivača 143,62C
c) izračunati promenu entropije sistema para/vode.
tWul  20C
90C
tWiz  90C
p  4bar t K  143,62C  - suva para 20C
q i  2133,3kJ / kg
  A
d U 36
 mm Raspored temperatura
d S 44 duž razmenjivača
m W  0,25kg / s
 1  6400W / m 2 K  2  2000W / m 2 K

78
t m 
143,62  20  143,62  90  23,8C
123,62 para
n
53,62 W
  2000
1 voda m2K
kc  
1 1 d2 1
 n 
d1 1 2 d1 d 2 2
1

1 1 0,044 1
 n 
0,036    2000 2 56 0,036 0,044    6400
W
 163,36
mK
73  10 3
Q  kA  t m  A  5,33m 2
163,39  83,8
A 5,33
A  dS         38,58m
d S   0,044  3,14
Q  m c t  0,25  4,174  70  73kW
W W

73  10 3 kg
m W cW t  m p qi  m p   0,034
2133,3 s
T Q 273,15  90  73
S S  SW  S p  m W cW n 2W  12  0,25  4,174  n 
T1W Tp 273,15  20 273,15  143,62
kW W
S S  0,223  0,175  0,048  48
K K

79
Osnovne jedinice SI sistema

80
Numerički faktori, prefiksi i oznake

81
 2. KONVERZIJE JEDINICA I VELIČINA
Tabela 2.1 - JEDINICE GUSTINE
OZNAKA kg / m 3 kp  s 2 / m 4 lb / ft 3 lb / ln 3
1 kg / m 3 1 0,102 6243  10 5 3,616 10 5
1 kp  s 2 / m 4 9,80665 1 0,6122 3,566 10 4
1 lb / ft 3 16,02 1,633 1 5,782 10 4

1 lb / in 3 2,768 10 4 2,823 10 3 1,728 10 3 1

ft-stopa, in- inč, lb-funta, kp-kilopond
Tabela 2.2 - JEDINICE SILE
NAZIV OZNAKA N kp dyn lbf
1 njutn N  kg  m / s 2 1 0,102 10 5 0,2248
1 kilopond kp 9,80665 1 9,81 10 5 2,204
1 din dyn 10 5 1,02 10 6 1 2,25 10 6
1 funta sile lbf 4,44822 0,4536 4,448 10 5 1

Tabela 2.3 - JEDINICE PRITISKA

NAZIV OZNAKA Pa bar kp / cm 2 mmHg, Torr

1 paskal Pa  N / m 2 1 10 5 1,01972 10 5 750,06 10 5

1 bar bar 10 5 1 1,01972 750,06
1 kilopond po kvadratnom metru kp / m 2
1 milimetar vodenog stuba* 9,80665 9,80665 10 5 10 4 735,56 10 4
mmH 2 O
1 kilopond po kvad. santimetru kp / cm 2
9,80665 10 4 0,9807 1 735,56
1 atmosfera at
1 mm živinog stuba, tor** mmHg, Torr 1,3332 10 2 1,3332 10 3 1,3595110 3 1
1 fizička atmosfera atm 1,01325 10 5 1,01325 1,03323 760
1 funta sile po kvad. inču psi  lbf / ln 2 0,68948 10 4 0,68948 10 1 0,70307 10 1 51,715
* Pri 4C ** 1 mmHg pri 0C
Tabela 2.4 - JEDINICE ENERGIJE
NAZIV OZNAKA J kWh kcal kpm
1 d`ul J  N m 1 2,7778 10 7 2,388 10 4 0,10197

1 kilovatčas kWh 3,6 10 6 1 859,845 3,671  105

1 kilokalorija kcal 4,1868 10 3 1,163 10 3 1 426,935
1 kilopondmetar kpm 9,80665 2,724 10 6 2,342 10 3 1

1 konjskasnagačas KSh 2,6478 10 6 0,7355 632,416 2,700 10 5

1 britanska termička jedinica Btu 1,05506 10 3 2,9307 10 4 0,252 1,0758 10 2

Tabela 2.5 - JEDINICE SNAGE

NAZIV OZNAKA W kp  m / s kcal / h KS
1 vat W J/s 1 0,102 859,845 10 3 1,360 10 3
1 kilopondmetar po sekundi kpm / s 9,80665 1 8,4312 0,01333
1 kilokalorija po času kcal / h 1,163 0,1186 1 1,58110 3
1 konjska snaga KS 735,3 75 632,3 1

82
Tabela 2.6 - JEDINICE TEMPERATURE
NAZIV OZNAKA T, K t C ,C t F , F
T kelvina K T t C  273,15 5
t F  459,67 
9
t C stepeni Celzijusa C tC 5
T  273,15 t F  32
9
t F stepeni Farenhajta F 9 9 tF
T  459,67 t C  32
5 5

Tabela 2.7 - JEDINICE TERMIČKE PROVODNOSTI

NAZIV OZNAKA W / m  K  kcal / m  h  C  Btu /  ft  h   F  Btu / in  h   F 
1 vat po metru i kelvinu W / m  h  K  1 0,8598 0,57779 0,0415
1 kilokalorija po metru ~asu i kcal / m  h  C  1,163 1 0,67197 0,05599
stepenu Celzijusa
1 britanska termička jedinica po Btu /  ft  h   F  1,731 1,488 1 0,08333
stopi času i stepenu Farenhajta
1 britanska termička jedinica po
po inču času i stepenu Btu / in  h   F  20,77 17,86 12 1
Farenhajta

3. G A S O V I
Tabela 3.1 - FIZIČKE OSOBINE GASOVA (I)
Gustina Molarna Gasna Specifične toplote pri Dinamička Termička
gasa* masa konstanta 20C , 1bar viskoznost* provodnost*
GAS  cp   10 6 
M  10 3 R c cp
k
kg / m 3 kg / mol J / kg  K  J / kg  K  c Pa  s W / m  K 
Acitelen (C2H2) 1,171 26,04 319,6 1683 1352 1,25 9,35 0,0184
Amonijak (NH3) 0,771 17,03 488,3 2219 1680 1,37 9,18 0,0215
Argon (Ar) 1,782 39,94 208,5 532 322 1,65 20,9 0,0173
Azot (N2) 1,251 28,02 296,7 1047 746 1,40 17,0 0,0228
Azotoksid (NO) 1,340 30,01 277,1 975 696 1,38 17,8 0,0221
Butan (C4H10) 2,673 58,12 143,2 1917 1733 1,108 8,10 0,0135
I-Butan (C4H10) 2,668 58,12 143,2 1632 - - 7,47 0,0139
Etan (C2H6) 1,357 30,06 276,7 1729 1445 1,20 8,50 0,0180
Etilen (C2H4) 1,261 28,05 296,6 1528 1222 1,25 9,85 0,0164
Etiletar (C4H10O) - 74,12 112,2 2302 - - 286,0 0,1400
(te~an)
Etilhlorid (C2H5Cl) - 64,5 129,0 1340 - - 9,4 0,00873
Helijum (He) 0,178 4,002 2079 5274 3181 1,66 (20C) 0,144
Hlor (Cl2) 3,217 70,91 117,3 481 355 1,36 18,8 0,0072
Hlorovodonik (HCl) 1,639 36,47 228,0 812 583 1,40 12,0 -
(16C)
Kiseonik (O2) 1,4290 32 259,9 913 653 1,40 - 0,024
Kripton (Kr) 3,708 83,7 100,3 251 151 1,67 20,3 0,0084
Ksenon (Xe) 5,851 131,30 63,84 159 96,3 1,7 23,2 0,00525
Metan (CH4) 0,717 16,03 518,8 2225 1700 1,31 21,0 0,030
Metilhlorid (CH3Cl) 2,308 50,48 164,8 741 582 1,28 10,3 0,0085
Neon (Ne) 0,9002 20,18 411,7 1038 620 1,68 9,89 0,0445
Ozon (O3) 2,22 48,0 173,4 - - 1,29 29,7 -
Pentan (C5H12) - 72,10 115,2 1717 1575 1,09 - 0,0128
Propan (C3H8) 2,020 44,06 188,8 1863 1650 1,13 8,74 0,0148
Propilen (C3H6) 1,914 42,05 198,0 1635 1437 1,17 7,95 -
Sumpordioksid (SO2) 2,927 64,06 129,8 633 503 1,25 (18C) 0,0077
Sumporvodonik (H2S) 1,539 34,09 244,2 1059 804 1,30 8,35 0,0132
(20C)
Ugljendioksid (CO2) 1,976 44,01 189,0 837 653 1,30 11,7 0,0137
Ugljenmonoksid (CO) 1,250 28,01 297,0 1047 754 1,40 11,66 0,0226
Vazduh - 1,293 (28,95) 287,0 1010 720 1,40 13,7 0,0245
Vodonik (H2) 0,08985 2,016 4157,0 14266 10130 1,407 16,6 0,163
17,3
8,42
* vrednosti pri 0 C i 1bar

83
Tabela 3.2 - FIZIČKE OSOBINE GASOVA (II)
Tempe- Toplota
ratura Tempe- ispara- Toplota Gustina Kritično stanje
klučanja ratura vanja toplje- tečne faze
GAS topljenja nja (pri tC )
pri 1bar pri 1bar tkr pkr  kr
C C kJ / kg kJ / kg kg / m 3 C bar kg / m 3
Acitelen (C2H2) -83,6 -81,8 830 - 613 (-80) 35,7 62,4 231
Amonijak (NH3) -33,4 -77,7 1375 351 683(-34) 132,4 113 236
Argon (Ar) -185,87 -189,3 163 28,1 1374(-183) -122,44 48,6 531
Azot (N2) -195,78 -210,01 199,5 25,6 808(-196) -147,13 33,93 311
Azotoksid (NO) -151,8 -163,7 446 77,1 1226(-89) -94 65,9 520
Butan (C4H10) -0,5 -138,3 386 80 601(-0,5) 152 38 225
I-Butan (C4H10) -11,72 -159,4 381 78,4 584(0) 133,7 37 -
Etan (C2H6) -88,50 -183,65 486 122,3 546(-88,5) 32,1 49,5 210
Etilen (C2H4) -103,7 -169,15 481,5 119,5 610(-102) 9,7 51,4 220
Etiletar (C4H10O) +34,48 -116,3 360 100,6 714(+20) 194 36,8 265
Etilhlorid (C2H5Cl) +12,6 - 135,5 - 919(0) 185 53,2 330
Helijum (He) -268,95 -271,4 19,51 5,72 125(-269) -267,96 2,29 69.3
Hlor (Cl2) -33,8 -101,0 306 126 1469(0) 144 77,1 573
Hlorovodonik (HCl) -85 -112,0 444 56,1 - 51,4 84,1 610
Kiseonik (O2) -182,98 -218,83 213 13,8 1140(-183) -118,82 50,37 430
Kripton (Kr) -153,21 -157,17 119,5 8,0 2160(-146) -63,75 54,9 780
Ksenon (Xe) -109,1 -140 99,3 23,6 3060(-107) 16,6 58,93 1154
Metan (CH4) -161,58 -182,6 511 60,7 424(-161) -82,15 46,2 162
Metilhlorid (CH3Cl) -24,1 -91,5 406 - 954(0) 148 66,9 370
Neon (Ne) -246,08 -248,6 85,8 14,25 1204(-246) -228,7 27,2 484
Ozon (O3) -112,0 -251,4 251,2 - 537(-5) -5 67,9 537
Pentan (C5H12) +36,08 -129,7 360 - 626(+20) 197,1 33,4 232
Propan (C3H8) -42,1 -187,71 427 80,5 582(-44) 95,6 43,6 232
Propilen (C3H6) -47,7 -185,25 440 71,6 610(-47) 91,4 96,7 233
Sumpordioksid (SO2) -10,8 -72,1 394 135 1472(-10) 157,5 78,8 520
Sumporvodonik (H2S) -60,2 -83,0 549 77,5 960(-60) 100,4 191,4 . .-
Ugljendioksid (CO2) -78,5 -56,6 574 190 1155(-50) 31,1 73,9 460
(-56,3C)
Ugljenmonoksid (CO) -191,48 -209,44 211,5 814(-195) -140,2 35,0 311
-192 do 33,5 310 do
Vazduh - - 197 861(-194) -140,75 37,74
-195 - 350
Vodonik (H2) -259,2 454,5 70,9(-252) -239,9 12,97
-252,75 58,7 31

Tabela 3.3 - MOLARNE SPECIFI^NE TOPLOTE I ODNOS MOLARNIH SPECIFI^NIH TOPLOTA

 
k  Mc p / Mc  IDEALNIH GASOVA (PREMA KINETI^KOJ TEORIJI GASOVA)
Mc  Mc p 
k
IDEALNI GAS J kcal J kcal 
mol  K kmol  K mol  K kmol  K
Jednoatomni 12,5 3 20,8 5 1,67
Dvoatomni 20,8 5 29,1 7 1,40
Troatomni i višeatomni 29,1 7 37,4 9 1,28

84
Tabela 3.4 FIZIČKE OSOBINE NEKIH IDEALNIH GASOVA
M 10 3 R cp c k
GAS J kJ kJ
kg

mol kg  K kg  K kg  K
Acitelen (C2H2) 26 320 1,44 1,12 1,28
Amonijak (NH3) 17 489 2,20 1,71 1,28
Argon (Ar) 40 208 0,52 0,31 1,67
Azot (N2) 28 297 1,04 0,74 1,40
Benzol (C6H6) 78 107 0,48 0,37 1,28
Butan (C4H10) 58 143 0,64 0,50 1,28
Etan (C2H6) 30 277 1,25 0,97 1,28
Etilen (C2H4) 28 297 1,34 1,04 1,28
Etilhlorid (C2H5Cl) 64,5 129 0,58 0,45 1,23
Helijum (He) 4 2078 5,20 3,12 1,67
Hlorovodonik (HCl) 36,5 228 0,80 0,57 1,40
Kiseonik (O2) 32 260 0,91 0,65 1,40
Metan (CH4) 16 520 2,34 1,82 1,28
Metilhlorid (CH3Cl) 50,5 165 0,74 0,58 1,28
Neon (Ne) 20 416 1,04 0,62 1,67
Ozon (O3) 48 173 0,78 0,61 1,28
Pentan (C5H12) 72 115 0,52 0,40 1,28
Propan (C3H8) 44 189 0,85 0,66 1,28
Sumpordioksid (SO2) 64 130 0,58 0,45 1,28
Sumporvodonik (H2S) 34 244 1,10 0,86 1,28
Ugljendioksid (CO2) 44 189 0,85 0,66 1,28
Ugljenmonoksid (CO) 28 297 1,04 0,74 1,40
Vazduh - 29 287 1,00 0,72 1,40
Vodonik (H2) 2 4157 14,55 10,40 1,40
1) Zaokružene vrednosti, dobijene pomoću vrednosti MR   8,314 J / mol  K  i vrednosti iz tabele 3.3

t
Tabela 3.5 - SREDNJA MOLARNA SPECIFIČNA TOPLOTA Mc p  0 , J / mol  K 
NEKIH POLUIDEALNIH GASOVA* )
t H2 N2 O2 CO H 2O CO2 SO2 vazduh N2
C ~ist iz vazd.
0 28,98 29,12 29,07 29,09 33,48 36,11 38,9 29,03 28,97
100 29,03 29,16 29,50 29,16 33,76 38,24 40,8 29,16 29,03
200 29,08 29,25 29,94 29,31 34,12 40,15 42,5 29,33 29,14
300 29,13 29,40 30,40 29,53 34,55 41,85 44,0 29,54 29,30
400 29,19 29,61 30,87 29,80 35,05 43,36 45,3 29,79 29,51
500 29,25 29,86 31,33 30,11 35,61 44,70 46,4 30,08 29,76
600 29,32 30,15 31,76 30,44 36,18 45,89 47,4 30,40 30,04
700 29,41 30,46 32,15 30,77 36,77 46,96 48,3 30,73 30,35
800 29,52 30,76 32,50 31,09 37,37 47,92 49,0 31,04 30,65
900 29,65 31,05 32,82 31,39 37,98 48,79 49,7 31,33 30,94
1000 29,79 31,33 33,11 31,68 38,59 49,58 50,2 31,61 31,21
1100 29,94 31,59 33,38 31,95 39,19 50,29 50,7 31,87 31,47
1200 30,11 31,84 33,63 32,20 39,78 50,93 51,1 32,12 31,72
1300 30,29 32,08 33,86 32,44 40,36 51,51 51,5 32,35 31,95
1400 30,48 32,30 34,07 32,66 40,92 52,06 51,9 32,57 32,17
1500 30,66 32,51 34,27 32,86 41,47 52,58 52,2 32,77 32,38
1600 30,84 32,71 34,47 33,05 42,00 53,06 52,5 32,96 32,58
1700 31,02 32,90 34,66 33,23 42,50 53,50 52,8 33,15 32,76
1800 31,20 33,08 34,83 33,40 42,98 53,90 53,1 33,33 32,93
1900 31,38 33,24 35,00 33,56 43,45 54,28 53,4 33,49 33,09
2000 31,56 33,39 35,17 33,71 43,90 54,63 53,6 33,65 33,24
2100 31,73 33,54 35,33 33,87 44,34 54,96 33,80 33,39
2200 31,90 33,68 35,48 34,00 44,77 55,27 33,94 33,53
2300 32,07 33,81 35,63 34,12 45,19 55,57 34,07 33,66
2400 32,23 33,93 35,78 34,24 45,59 55,85 34,20 33,78
2500 32,39 34,05 35,92 34,35 45,98 56,12 34,32 33,89
2600 32,54 34,16 36,06 34,46 46,36 56,37 34,43 34,00
2700 32,69 34,26 36,19 34,56 46,73 56,61 34,54 34,10
85
 2800 32,83 34,36 36,32 34,65 47,09 56,84 34,65 34,20
2900 32,97 34,46 36,45 34,74 47,44 57,05 34,75 34,30
3000 33,10 34,55 36,58 34,83 47,78 57,25 34,85 34,39
*)
Mc  t0  Mc p  t0  MR  (MR=Ru)

t
Tabela 3.6 - SREDNJA MASENA SPECIFI^NA TOPLOTA c p 0 , kJ / kg  K 
NEKIH POLUIDEALNIH GASOVA* )

t H2 N2 O2 CO H 2O CO2 SO2 vazduh N2

C čist iz vazd.
0 14,38 1,039 0,9084 1,039 1,858 0,8205 0,607 1,004 1,026
100 14,40 1,041 0,9218 1,041 1,874 0,8689 0,637 1,007 1,031
200 14,42 1,044 0,9355 1,046 1,894 0,9122 0,663 1,013 1,035
300 14,45 1,049 0,9500 1,054 1,918 0,9510 0,687 1,020 1,041
400 14,48 1,057 0,9646 1,064 1,946 0,9852 0,707 1,029 1,048
500 14,51 1,066 0,9791 1,075 1,976 1,016 0,724 1,039 1,057
600 14,55 1,076 0,9926 1,087 2,008 1,043 0,740 1,050 1,067
700 14,59 1,087 1,005 1,099 2,041 1,067 0,754 1,061 1,078
800 14,64 1,098 1,016 1,110 2,074 1,089 0,765 1,072 1,088
900 14,71 1,108 1,026 1,121 2,108 1,109 0,776 1,082 1,099
1000 14,78 1,118 1,035 1,131 2,142 1,126 0,784 1,092 1,108
1100 14,85 1,128 1,043 1,141 2,175 1,143 0,791 1,100 1,117
1200 14,94 1,137 1,051 1,150 2,208 1,157 0,798 1,109 1,126
1300 15,03 1,145 1,058 1,158 2,240 1,170 0,804 1,117 1,134
1400 15,12 1,153 1,065 1,166 2,271 1,183 0,810 1,124 1,142
1500 15,21 1,160 1,071 1,173 2,302 1,195 0,815 1,132 1,150
1600 15,30 1,168 1,077 1,180 2,331 1,206 0,821 1,138 1,157
1700 15,39 1,174 1,083 1,186 2,359 1,216 0,824 1,145 1,163
1800 15,48 1,181 1,089 1,193 2,386 1,225 0,829 1,151 1,169
1900 15,56 1,186 1,094 1,198 2,412 1,233 0,834 1,145 1,175
2000 15,65 1,192 1,099 1,204 2,437 1,241 0,837 1,162 1,180
2100 15,74 1,197 1,104 1,209 2,461 1,249 1,167 1,186
2200 15,82 1,202 1,109 1,214 2,485 1,256 1,172 1,191
2300 15,91 1,207 1,114 1,218 2,508 1,263 1,176 1,195
2400 15,99 1,211 1,118 1,222 2,530 1,269 1,181 1,200
2500 16,07 1,215 1,123 1,226 2,552 1,275 1,185 1,204
2600 16,14 1,219 1,127 1,230 2,573 1,281 1,189 1,207
2700 16,22 1,223 1,131 1,234 2,594 1,286 1,193 1,211
2800 16,28 1,227 1,135 1,237 2,614 1,292 1,196 1,215
2900 16,35 1,230 1,139 1,240 2,633 1,296 1,200 1,218
3000 16,42 1,233 1,143 1,243 2,652 1,301 1,203 1,221

*) t t
c 0
 cp R
0

86
ISPITNI ZADACI

87
88
89
90