1.

Тема беседе на гори

2. Кључне теме – блаженства и молитва господња
3. То су дублети библијски, текстови који су записани на различитим местима у
јеванђељима, има сличност и разлике
4. Заједнички склапају једну слику

1. Налази се на почетку 5. поглавља

2. Традиционално изговорена на гори блаженстава, која и данас постији, мањи
брежуљак у Галилеји, изнад Галилејског језера
3. Мт: 5:1-12
4. Ово представља део веће литералне целине, 5, 6 и 7 поглавље
5. Ово је један манифест Христовог учења
6. Тешко да је ово могло све да се запамти, али ако је неко брзо записивао или ако се
догађај често понављао, а такође су јевреји учили важне стихове напамет, много
чешће су умесно памтили него писмено
7. Пре овог, имамо завршетак Христог кушања у 4. поглављу
8. Главни задатак код Матеја – да нам га опише као Емануила
9. Од 5. главе дато је једно опширно и у свакој реченици концизно и сажето учење

1. Примећујемо да доминира израз блажени, при чему у 11. и 12. стиху се користи
исто са радујете се и веселитесе
2. Код луке имамо у 6:17-26
3. Он поред блаженства доноси и опомену
4. Ту имамо форму „блажени“ и радујте се у онај дан и играјте, а имамо и „тешко
вама“ као апокалиптичну карактеристику за такву књижевност

1. У ужем конктесту ова два блаженства, нису у истом окружењу ова два приказа
2. Исус се попео на гору, сео, ученици су му приступили и он почиње – Матеј
3. Силази са ученицима, стаде на место равно и много ученика његових, а такође се
помиње на мноштво народа из Јудеје и Јерусалима, при чему Лука додаје 2
реченице у којима изражава потребу народа да се исцељује – Лука
4. Конктест у којем су изговорена блаженства је различит због самих реципијената,
коју не треба одбацити, мада није немогуће да је Исус на 2 различита места говорио
на сличан начин, ставили су акценат на одређеним местима која су важна за
њихове слишаоце
5. Код Матеја имамо ауторитативног пророка који тумачи закон, јасна разлика народа
и ученика. Ученици су ближи. Док је Лука приказао Христа као народног учитеља,
који на месту равном поучава, при чему се силазак Исусови додир са народом,
приказује божју љубав за оне који су заборављени, који нису у првим редовима
због неких социолошких момената
6. Ове сличности се могу видети и у СЗ – излазак 18:13-24, Мојсије суди народу, где
видимо да постоји концепција која је слична Матејевом приказу и која приказује
Христа као оног који сличност поступа Мојсеју

1. Резиме – постоји разлика између литералних контекста Матејевих и Лукиних

блаженстава
2. Постоји и разлика између историјских контекста настанка Матејевог и Лукиног
јеванђеља, ако је Матејево јеванђеље настало вероватно у Сирији, и ако је настало
услед раскида са синагогом, а ако је Лукино настало у Малој Азији или Антиохиом,
имамо различите људе, очекивање, потребе итд. свима њима јевађелисти
приближавају Христа на њима својствен начин

1. Који је контекст оригиналан или како су блаженства звучала у оригиналу?

2. Матејева блаженства 4+4+2, тј. (1+1)
3. Лукина блаженства 3+....2+ (4 опомене)
4. Оно што матеј говори у прва 4 блаженства, то је слично са прва три код луке
5. Оно што матеј говори у друга 4 блаженства, то не постоји код Луке
6. Обојица су слични када су у питању додаци
7. И једино Лука доноси 4 опомене
8. Које би блаженство било овде оригинално, онда би кроз диахрону егзегезу
поредили та блаженства како да нађемо заједнички именитељ ових приказа

1. Ми то можемо урадити у неким основним цртама

2. Постоје одређене сличности

1. Матеј – блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство небеско, а Лука -

блажени сиромашни, јер је ваше Царство Божје
2. Матеј – Блажени који плачу, јер ће се утешити, а Лука - Блажени који плачете сада
јер ћете се насмејати
3. Матеј – Блажени гладни и жедни правде, јер ће се наситити, а Лука – Блажени који
сте гладни сада, јер ћете се насменати
4. А код Матеја – Блажени кротки, јер ће наследити земљу нема пара код Луке
1. Применте су случности, али и разлике

1. Први стих – сиромашни духом и сиромашни, ту је разлика, док су Царство небеско

и Царство божје синоними (Такође, њихово и ваше је мала разлика)
2. Када кажемо сиромашни, то има лепезу значења, имамо код Луке доста убогих
сиромаха, Лазар, Блудни син, Самарјанин итд. – оно је улазница за царство божје,
као да они који су оптерећени богатством има проблем да буде становник божјег
простора
3. Матеј – бити сиромашан Духом – два начина
4. Бити свесно сиромашан, желим бити сиромашан, разјашњава шта значи бити
сиромашан ради Царства Божјег – предуслов савршенства и предатости богу јесте
добровољно сиромаштво, Матеј је овде прецизирао
5. Може бити и сиромашан егом, неко ко полаже своју наду и своје биће у Бога,
несматрајући да сам поседује ишта, тако је он духом сиромашан (није сличај да је
неко сиромашан Духом божји, у питању је дух који носи човеком живот)

1. У другом блаженству, за плач, код луке постоји разјашњење – плачете сада, а матеј
говори о универзалном плачу, кадгод
2. Имамо прво „блажено“ па после аподозу, односно утеху

1. Коначно, видимо сличан случај, код Луке имамо на садашње, сада гладни, али
Матеј говори о гладни и жедни правде
2. Употпуњено је код Матеја, као да је речено да није сваки глад насићење телесне
потребе, већ жели правду

1. А имамо изузек – блажени кротки, то може бити на 2. месту или на 3. месту

2. Јер је сиромашан духом и кротак веома сличан, то је вероватно једна поетска
допуна првог стиха, само другачијег садржаја, а паралела се види у паралели неба и
земље, па би први и други стих требало читати као један
3. Ту се онда показује мање разлике а више сличности

1. Ако се налази на 2. месту, онда је оправдано и јасно

2. Садашњи је поредак да је оно на 3. месту (или да није одмах иза
3. Када преведемо то на грчи, добијамо сиромапни духом и кротост исто (анава),
смирен – сиромашан духом, (наћи на грчком), а кротак значи исто
 1. Можемо рећи да постоји заједнички извор Матејевих и Лукиних блаженстава
2. Постоји различито смештање овог извора у контекст Матејевих и Лукиних
читалаца
3. То је беседа на гори или беседа на равном, разликује се наступ

1. ТУМАЧЕЊЕ

1. Шта значи бити блажен?

2. Сз наслеђе – неколико типова употребе ове речи – блажен
3. Први тип – мудросног карактера, у причама соломоновим, блаженство је
представљено као једна врста среће, благо човеку који нађе мудрост, и човеку који
добије разум, јер је боље њом трговати него сребрном, јер је добитак бољи од злата
4. Сирах 14:1-2 – благо човеку који није згрешио релима и који не мучи грижња због
греха
5. Ово је широки неодређени тип, врста пословице

1. Други тип је другачији, пс 144:12-15

2. Благо народу, у којега је све овако, благо народу у којега је Господ Бог!
3. Ово значи једно очекивање, блажен би био народ када би било тако, и блажен би
био у које га је Бог

1. Трећи тип – есхатолошког карактера

2. Благо ономе који претрпи и дочега хиљаду и триста стотине и тридесет и пет дана
3. Биће благословен онај који то дочека
4. Такође – енох, блажени сте ви који сте праведни и изабрани, јер је слава ваше
наслеђе, благословени смо јер чекамо то наслеђе

Кљична -Исаија 61:1-3

1. Ту није употребљена реч „блаженство“ али говори о појављувању Божјијем слузи
који ће дати гласе кроткима, онима који су сужњу, који плачу итд.
2. Код Луке прво овај текст иде, па онда блаженства

1. Бити блажен – бити на добром путу, то Хритос говори

2. Метафора пута је присутна, Хритос је на путу
3. Онај који је досегне циљ, губи циљ, а онај који је стално на путу, носи циљ са
собом
4. Та мисао очигледно прати ова блаженства

1. Ако прихватимо могућност да овде има 10 блаженстава, то је један нови

декалог, јер је Христос представљен као нови Мојсије, он на гори даје нову
врсту закону
2. То није кроз забране, него описује људе који то већ познају али који осећају
несавршенство испољавања божјег присуства, стреме ка његовом испуњењу и
уколико су они на том путу сиромашни духом, кротики итд. на добром су путу
3. Овде су у питању мотивациони текстови

1. Зашто је структура код Матеја 4+4,

2. Бити сиромаша, плакати и бити гладан тиче се човека као човека, његове личне
одлуке
3. У следећој целини, веома је битно присуство другом, то је напреднији ступањ
4. Много је израженије у другом делу
5. Оцу су прву групу – лични однос са богом, а други са човеком, прва је вертикала, а
друга хоринзонтала
6. Напреднија је она која има хоризонтална, које је тежа, од вертикална да се
затвримо у своју клет и волети бога само за себе

1. Први који је разрадио ову тему јесте Григорије Ниски, показао је да су блаженства
једна лестица која човека узводе ка богу и да је потребно једну по једну савладати,
где ће кроз последњу бити прогоњен
2. Први стадиум – прихватање учеништва, које је пропраћено сиромаштвом духом
3. Затим када види пут који је велики и незграпан, он почиње да плаче
4. А тај плач чини њега кротким и очишћеним
5. А тако очишћен види око себе колико влада неправда, постаје гладан и жедан
правде
6. Међутим, за њега је највећи изазов постати милостив, будући да је постао
праведан, мора постати и милостив да би био христов ученик, мора праштати
7. Пошто је то несумњиво блиско, он бива очишћен тако да има чисто срце
8. Тако напредује у миротворца, односно самог Сина Божјег, бити у његовом рангу,
задобија Христов лик
9. И бива прогнан правде ради, јер га свет не познаје нити га жели
1. Имамо 8 беседа Григорија Ниског
2.