СТРАСНА СЕДМИЦА

Великa Среда

- јутарња –

НА ЈУТРЕЊУ, по шестопсалмију певамо Алилуја, по 8-ом гласу, споро и мелодично, затим Тропар
споро и мелодично такође,

глас 8. трипут: Гле Женик долази у поноћи и блажен је слуга којега нађе будног; а недостојан је,
опет, којег нађе ленствујућег. Гле- дај, зато, душо моја, да те сан не савлада, да не будеш смрти
предана, и изван Царства закључана; него се отрезни кличући: Свет, Свет, Свет си Боже наш,
молитвама Бестелесних Сила помилуј нас.

Други пут, крај: Молитвама свих Светих твојих помилуј нас!

Трећи пут, крај: Молитвама Богородице помилуј нас!

Сједални гл. 3. Подобан

Блудница приступи к Теби, миро са сузама изливајући на ноге твоје, Човекољубче, и смрада од зала избавља
се заповешћу твојом. А неблагодарни ученик, дишући благодат твоју, ову одбацује, и смрадом се одева,
среброљубљем продајући Тебе. Слава Христе милосрђу твоме.

Сједални гл. 4. Подобан

Јуда преварант, среброљубља жудећи, лукаво планираше, како, Господе, да прода Тебе, ризницу Живота.
Стога и опивши се, трчи ка Јеврејима, и говори безаконицима: шта ћете ми дати, и ја ћу вам предати Њега да
се разапне.

Сједални гл. 1. Подобан

Блудница у плачу вапијаше, Милосрдни, отирући топло пречисте ноге твоје, косом главе своје, и из дубине
уздишући: Не одбаци мене, и не омрзни Боже мој, но прими ме покајницу, и спаси као једини Човекољубац.

И да се удостојимо... Еванђеље од Јована, зачало 41-43.

После тога: Псалам 50.

Затим: Спаси Боже народ твој; Господе, помилуј, 12 пута. Возглас. Јектенија мала.

Глас 2.
Песма 1. Узалудно је веће безаконих, и сабира се мишљу злона- мерном, да Тебе, Избавитеља покажу
осуђеног, Христе, коме певамо: Ти си Бог наш, и нема светога осим Тебе Господе.
Песма 3. На камену вере утврдивши ме, раширио си уста моја на непријатеље моје, јер се развесели дух мој
да Ти пева: Нема светога, као што је Бог наш, и нема праведнога, осим Тебе Господе.
Кондак, глас 4. Подобан
Безаконовавши више од блуднице, Блаже, кишу суза никада Ти не принесох, но ћутањем молећи се припадам
Ти, љубављу целивајући пречисте ноге твоје, да би ми као Владика подарио опроштај дугова, мени који Ти
вапијем Спаситељу: Од нечистоте дела мојих избави ме.
Икос:
Раније блудница жена, изненада се показа целомудрена, омрзнувши дела срамнога греха, и сласти телесне,
сећајући се срамоте многе и суда мучења, којега ће допасти блудници и развратници, од којих сам први ја, и
бојим се; но остајем у злој навици, безуман. А блудна жена и уплашивши се и похитавши брзо, дође вапијући
ка Избавитељу: Човекољубче и Милосрдни, од нечистоте дела мојих избави ме.

Песма 4. Веће безаконих страшно мисли, будући богоборне душе, да убије као непотребног праведнога
Христа, коме певамо; Ти си Бог наш, и нема светог осим Тебе Господе.
Песма 5. Изливајући жена чесно миро на Владичино и божанско страшно теме, Христе, стопала твојих часних
дотаче се, оскврњеним рукама, и клицаше: сва дела Господња, Господа појте, и преузносите у све векове.
Песма 6. Сузама умива ноге Створитеља, крива за грехе, и отираше косом својом. Стога не би лишена
избављења грехова учињених у животу, те клицаше: сва дела Господња, Господа појте, и преузносите у све
векове.
Песма 7. Свештено се изграђује избављење благодарној, од Спасовог милосрђа, и извора суза, у којем
умивши се исповешћу, не стиђаше се, но клицаше: сва дела Господња, Господа појте, и преузносите у све
векове.
Хвалимо, благосиљамо и клањамо се Господу, појући и преузносећи у све векове.
Песма 8. Реч мучитеља, пошто осили, пећ некада би распаљена седмоструко, и у њој младићи се не
опалише, погазивши царево наређење, но клицаху: сва дела Господња, Господа појте, и преузносите у све
векове.
Песма 9. Душама чистим, и уснама неупрљаним, ходите да узвеличамо нескверну, и пречисту Матер
Емануилову, јер Она из ње Рођеноме приноси молитву: Поштеди душе наше, Христе Боже, и спаси нас.
Двапут.

МЕТАНИЈА

Ексапостилар певамо трипут, споро и са умилењем, глас 3. (звани: Велики Свјетилен). Њега
певамо до великог Четвртка, а пева се на средини цркве од појаца.
Ложницу твоју видим, Спасе мој, украшену, и одећу немам да бих ушао у исту. Просвети хаљину
душе моје, Светлодавче, и спаси ме.

На хвалите, стихире самогласне на 4.

Глас 4. Тебе Дјевиног Сина, блудница познаде као Бога, говораше у плачу вапијући, као она која је починила
дела достојна суза: Разреши ми дуг, као ја плетенице, заволи ону која је љубила, с правом омрзнуту, и слично
цариницима проповедаћу Те, Добротворе Човекољубче.

Скупоцено миро, блудница помеша са сузама, и изливаше на пречисте ноге твоје, љубећи их; њу си одмах
оправдао, а нама опроштај даруј, који си нас ради пострадао, и спаси нас.

Када грешница приношаше миро, тада се ученик договараше с безаконицима; ова се дакле радоваше,
изливајући миро скупоцено, а он се труђаше да прода непроцењивог; ова Владику познаваше, а онај се од
Владике раздвајаше; ова се ослобађаше, а Јуда роб постајаше непријатељу. Страшна је лењост! Велико је
покајање! које ми и даруј, Спасе, који си нас ради пострадао, и спаси нас.

О Јудине несреће! Гледаше блудницу која целиваше стопе, и размишљаше лукаво о издаји целивом. Она
плетенице развеза, а он се гњевом свезиваше, носећи уместо мира злосмрадну злоћу; јер завист не зна да
претпостави корисно. О Јудине несреће! од које избави Боже душе наше.

Слава. Глас 2.
Грешница отрча к миропродавцу, да купи скупоцено миро да помаже Добротвора, и миропродавцу вапијаше:
дај ми миро да помажем и ја Онога који је очистио све грехе моје
И сада. Глас 6.
Погружена у греху, пронађе Те пристаниште спасења, и помешавши миро са сузама, Теби вапијаше: Види Ти,
који примаш покајање сагрешивших. Но Владико, спаси ме од буре греха, ради велике твоје милости.

На стиховње, самогласан.
Глас 6. Данас Христос долази у дом фарисејев, и жена грешница приступивши к ногама, превијаше се
вапијући: Види погружену у греху, очајну због својих дела, које се не гнуша твоја доброта; и дај ми Господе
опроштај зала мојих, и спаси ме.

Стих: Испунисмо се ујутру милости твоје, Господе...

Пружи блудница косу Теби Владици, пружи Јуда руке безаконицима. Ова да прими опроштај, онај да прими
сребрнике. Зато вапијемо Теби проданоме који си нас ослободио, Господе, слава Теби.
Стих: И нека буде светлост Господа Бога нашега на нама...
Приступи жена злосмрадна и нечиста, сузе лијући на ноге твоје, Спасе, страст исповедајући: Како да погледам
на Тебе, Владико, јер си сам дошао да спасеш блудницу. Подигни ме из дубине умрлу, који си Лазара
четвородневног васкрсао из гроба. Прими ме кукавну, Господе, и спаси ме.
Слава, И сада. Глас 8.
Господе, жена која је пала у многе грехе, осетивши Твоје Божанство, узела је чин мироносице, и ридајући
Теби миро пре погреба приноси. Авај мени! говорећи: јер ноћ ми је распаљивање блуда незадрживог, а
мрачна и без зрака је жеља греха! Прими моје изворе суза, Ти који облацима изводиш воду мора. Пригни се
мојим срдачним уздасима, Ти који си приклонио небеса неизрецивим снисхођењем твојим. Да целивам
пречисте ноге твоје, и обришем их опет косом главе моје, од којих се Ева у рају, предвече шум ушима чувши,
страхом сакрила. Мноштво грехова мојих, и бездане судова твојих ко ће испитати. Душеспашче Спасе мој, не
презри мене, слушкињу твоју, Ти који имаш неизмерну милост.

Благоисповједати господеви... из часослова. И крај као на великопосном јутрењу.