Ultrazvuk je oblik energije nastao mehaničkim vibracijama čija se učestalost

kreće od 20 KHz do 1000MHz.

Mehaničke vibracije nastaju kada se UZ sonda aktivira kratkim električnim
impulsom koji se u kristalu pretvara u ultrazvučni impuls. Kada UZ impuls naiđe na
prepreku gustine različite od gustine kroz koju je prošao deo energije će se odbiti od
te razdvojene površine i vratiti u sondu gde se ultrazvučni impuls pretvoriti u elektični
impuls koji će se posle obrade pretvoriti u sliku.

Austrijski matematičar Dopler proučavao je određena svojstva svetlosnih

talasa emitovanih sa zvezda a kada se taj efekat primeni na zvučne talase može se
objasniti na sledeći način. Naime, talasi se od izvora kreću u koncentričnim
krugovima i ako se izvor kreće prema posmatraču ili posmatrač ka izvoru, talasi se
zgušnjavaju i učestalost (frekvencija) je viša a udaljavanjem izvora talasi se razređuju
i učestalost je niža. Kada se to primeni na UZ dijagnostiku imamo sledeće. Sonda
šalje UZ talas koji udara u crvena krvna zrnca. Krv svojim kretanjem ka sondi
zgušnjava UZ talase i oni se odbijeni vraćaju sa povećanom učestalošću u sondu.
Vrednost brzine protoka krvi zavisi od visine upadnog ugla UZ-a i
transmitirane frekvencije sonde i ona je tačnija što je transmitirana frekvencija sonde
viša a upadni ugao bliži nuli. Svako očitavanje brzine zahteva prethodnu proveru
visine ugla pri kojoj se spektar analizira i po potrebi se vrši eventualna korekcija na ili
ispod 60˚. Kada upadni UZ pogađa pokretnu metu pod pravim uglom onda ne dolazi
do promene frekvencije upadnih UZ talasa, odnosno nema stvaranja Dopler efekta što
rezultira nedostatkom zvuka, spektra i obojavanja lumena i zato kod doper pregleda
lineranom sondom u cilju izbegavanja vertikalnog upada talasa vršimo njegovo
elektronsko ili ručno zakrivljenje (steering).

Duplex sistem. Podrazumeva postojanje dva funkcionalno nezavisna kristala od kojih

jedan u funkciji dobijanja B slike a drugi u funkciji dobijanja spektralne krive.
Dupleks sistemom dobija se anatomska slika analiziranog područija i mogućnost
postavljanja osetljivog uzorka (sample volume) u centar lumnena krvnog suda.
Color dopler. Tokom ovog pregleda navedena mesta se pozicioniraju u središnji deo
monitora i ograde dopler poljem (color box). Današni dopler aparati omogućavaju
istovremeno dobijanje B slike, spektralne krive i obojenosti lumena (tripleks sistem).
Power dopler . Ovaj modalitet je baziran na digitalnoj obradi jačine reflektovanih
talasa a prezentiran je jednobojnim – žuto narandžast obojeni lumen. Njegova
prednost se ogleda u potpunijem prikazu malih krvnih sudova, boljom detekcijom
sporih protoka i kompletnijom angiografskom slikom pregledane zone kao i manjom
zavisnošću od visine dopler ugla.
 Da bi se dopler evaluacija pravilno interpretirala potrebno je
ispuniti nekoliko preduslova:
1-realizacija upadnog ugla od 45˚između sonde i i analiziranog objekta
2-smeštanje uzorka za merenje (sample volumen) SV-a u centar krvog suda sa
kursorom postavljenim po uzdužnoj osovini lumena, stim da je uzorak do 1/3 lumena
osim kod izračunavanja volumnog protoka kada je veći od 1/2.
3-ugao ne viši od 60˚.

Spektralna frekvencijska analiza: Analiza se spektralne krive se obavlja

unutar koordinatnog sistema. Brzina protoka se izražva u m/s. Podeljenost vertikalne
skale zavisi od brzine analiziranog protoka i kreće se od 0,05m/s kod vena i fokalnih
promena do 0,5m/s kod veoma brzih protoka.

Normalni arterijski protoci su laminarni i parabolični.

- laminarni tip protoka (aortalni)- ukoliko se eritrociti tokom srčanog ciklusa u

svakoj tački kreću jednakim brzinama to rezultira tankom grafičkom krivuljom
(frekvencijska traka) kakav se viđa kod širokih arterija ( mala spektralna širina i
potpuno praznim sistolnim prostor između tanke grafičke krivulje i bazalne linije).
slika

-parabolični tup protoka se sreće kod arterija srednjeg i malog kalibra postoji i ovde
postoji razlika u brzini kretanja eritrocita u centru i na periferiji lumena pa je profil
brzina na poprečnom preseku parabolične forme (protip je renalni ili hepatalni
protok). slika

Patološki tip protoka (turbulentni, parvus et tardus, bifazični ili

pendularni i to and fro protok.

-tubuletni tip protoka se javlja zbog istovremeno različitih brzina i smerova kretanja
eritrocita, krivulja je deblja i prezentirana iznad i ispod bazalne linije, nazubljene je
konture, povećana je spektralna širina i pun sistolni prozor.
 - pendularni tip protoka krakteriše da se tokom sistole protok kreće u jednom a u
dijastoli u drugom smeru. Viđamo ga kod pseudoaneurizme, distalne arterijske
okluzije, okluzije odvodnih vena.

-Analogan mu je to and fro tip protoka koji je nastao odbijanjem krvne struje od
prepreke i njenim vraćanjem unazad.

-Kod wall thump imamo nagli vertikalni pad sistolne krive odmah iza njenog vrha i to
kad krvna struja naiđe na prepreku.

-parvus et tardus talas se javlja iza visokostepenovane stenoze.

Tipovi krivulja su različiti:

1. Monofazičan talas (visceralni tip protoka, anterogradni, kontinuirani tip jer su

i sistola i dijastola sa iste strane), ukoliko je smer kretanja krvi tokom ciklusa
konstantan kao kod visceralnih arterija onda će se cela krivulja nalaziti samo
sa jedne strane bazalne linije. Krivulja je samo sa jedne strane nulte
linije. Ponekad se na kraju sistolnog talasa može videti usek uzrokovan
zatvaranjem aortnih valvula. Visceralni i periferni tip protoka su normalni.
2. Kod pregleda perifernih arterija, ukoliko je ekstremitet u fazi mirovanja zbog
fiziološkog spazma kapilarne vaskularne mreže i porasta perifernog otpora
dobijamo trifazičnu tj. polifazičnu krivulju; sistolna faza kao i rana
dijastolna faza retrogradnog otkolona i kasno dijastolna faza anterogradnog
otkolona. U ovom slučaju imamo više vrednosti glavnih vaskularnih indeksa
(RI, PI i S/D).
U visceralnom cirkulatornom bazenu veći značaj se pridaje vrednostima RI a u
perifernom indeksu pulzatilnosti PI. Kod visceralnog bazena odnos S/D je normalno
od 2 do 3 a kod perifernog bazena manji od 8.
3. U ekstremitetima protok može biti kontinuiranog tipa a sreće se kod mišićne
aktivnosti i postojanja visoko postotne proksimalne stenoze.
 4. Vreme akceleracije (AT) je vreme od početka do prvog sistolnog zupca u
sekundama i merimo ih na IR granama i to kod sumnje na postojanje RA
stenoze.
Slabost miokarda , poremećaj ritma, hipertenzija, hipotonija dodatno utiču na kvalitet
protoka.

Bikolornim obojavanjem krvnih sudova zaključujemo:

-postojanju i smeru protoka,
-širini lumena i donekle o brzini krvi jer svetlije nijanse ukazuju na brži protok.
Ukoliko se na jednom krvnom sudu osim crvene i plave boje registruje i
neobojeni međuprelaz to objašnjava lepezastim padom UZ talasa na njega i ovaj
neobojeni – crni prelaz odgovara upadu talasa pod uglom od 90˚.
Ukoliko se prelaz od jedne osnovne ka drugoj boji ide preko nijanse žute,
narandžaste i svetlo plave boje (color aliasing) posledica je neadekvatnih tehničkih
parametara tj. kada visoke frekvencije protoka ne budu „pokrivene „ adekvatnim PRF
vrednostima. Spektralna kriva pokazuje pojavu „otkinutih „ vrhova kao i njihov
prikaz sa druge strane bazalne linije Povećanjem PRF vrednosti, smanjenje
transmiterne frekvencije i dopler ugla kao i odmicanjem bazalne linije i zaleđavanjem
2D slike najčešće uspevamo otkloniti ovaj artefakt.
Ukoliko UZ talasi na svom putu naiđu na prepreku (kalcifikovani plak,
paravaskularni gas) dolazi do njegove refleksije i pojave dorzalne akustične senke
koja pokriva ehoanatomske strukture i krvne sudove u tom područiju.
Color box označava veličinu dopler okvira koji ne bi smeo biti od trećine
širine slike na monitoru. Njegova srednja veličina je ujedno i najbolja.
Ukoliko se želi prikazati obojavanje krvnih sudova u crvenoj i plavoj boji
koristimo kolor mapu. Vertikalnim pomeranjem nulte linije na postraničnom kolor
stubiću poboljšavamo kvalitet kolor prikaza. Proširenjem npr. „crvenog“ na račun
plavog dela poboljšavamo kvalitet obojavanja povećanjem broja nijansi crvene boje i
obrnuto.

Artefakti i greške pri radu sa dopplerom

- prevelik ili premali color box, optimalno oko 1/3

- adekvatna jačina color boje
- aliasing, nastaje kada visoke frekvencije protokane budu pokrivene
adekvatnim PRF vrednostima

Interpretacija:

-stenoze 20%, uzrokuju malo vrtloženje što dovodi do proširenja spektra sa

punjenjem prozora ali maksimalne frekvencije spektra su u normalnim
granicama i to se zove prelazni tok i ne uslovljava hemodinamske promene.

-stenoze 40-60% uzrokuju proširenje spektra i manji porast brzine

-stenoze 60-70% dovode do porasta brzine i sistolne i dijastolne
-stenoze 70-90% praćene su ekstremno povećanim PSV i EDV, ispunjenim
sistolnim prozorom, proširenmje spektralne širine, niskim vrenostima PI i RI
-stenoze 90-99% karakteriše se varijabilanim i spektralnim prezentacijama.
 Anatomija

Desna ACC polazi iz tr. brahiocefalikusa dok se leva odvaja dublje na nižem
nivou sa arkusa aorte pa je leva duža 5cm. Najčešće imaju ravan tok, bez
grananja . ACC prosečno je širine lumena oko 7mm.
Intimomedijalni kompleks do 1mm i obuhvata unutrašnji hiperehogeni sloj-
intimu i srednji hipoehogeni mišićni sloj. ACC su proširene u bulbus i potom
se račvaju na ACI i ACE.
U 70% slučajeva ACI je položena lateralno od ACE, u 18% slučajeva je
pozadi i upolje a u 12% je pozadi i unutra. Cervikalni deo ACI je dužine 2-
4cm i označava se kao C1 segment. Srednji dijametar je od 7-9mm , nema
grana.
ACE je uža i na svom putu daje sledeće grane: A. thyreoidea superior,
a. linualis, a. facialis, a. temoralis superficialis, a. occipitalis. Brzim i
naizmenuičnim pritiskanjem temoralne arterije oscilira nivo dijastolnog
protoka u ACE.
Istostrane ACI i ACE komuniciraju preko supraorbitalne i
supratrohlearne arterije , grana a oftalmice.

Spektralna analiza:

ACI je visceralna arterija i njeni frekvencijski otkoloni su tokom celog

ciklusa viši ( monofazičan, kontinuirani anteroigradni protok), naime ACI ima
karakteristike visokog protoka tj. visok i sistolni i dijastolni protok, malu
pulzatilnost PI <1,5 i mali otpor RI < 0,7;).
Kod ACE dijastolna faza je takođe niža a spektralna specifičnost joj
čini usek na silaznom kraku dijastole. ACE karakteriše mali dijastlni protok,
snažnije pulzira ( PI oko 3,8) i veći otpor RI >0,8; )
dok je ACC zapravo prosek ta dva dijastolna otpora, tj ima veći
dijastolni protok od ACE i veću pulzatilnost od ACI.

PSV/EDV
----------------------------------
ACC 80/20
ACI 85/40
ACE 75/20

Karakteristike protoka zavise i od stanja organiztma:

-Aortna stenoza : manje vrednosti PSV i EDV i porast vremena akceleracije

(sinonimi RT, SRT AT)
-Insuficijencija ušća : pad EDV i porast RI i PI
 Upoređujući maksimalne brzine u obe ACC normalan rezultat se kreće od 0,7
do 1,3
Ukoliko je PSV manji od 0,25m/s ili ako je za 30% niža od druge ACC takođe
ukazuje na oštećenje istostrane ACI
pojačan protok kroz ACI i AV viđa se i kod suženja konbtralateralne.

Tehnike pregleda
Pregled u B modu : položaj, tok i širina lumena, IM kompleks.
1. Color box zakrivljenost u 1. polovini u smeru dolazeće krvi a u 2. polovini
u suprotnom. Spektra analiza se vrši na krivuljama snimljenim na
simetričnim mestima.

Varijacije na karotidnim arterijama

1. Agenesia
2. Hipolasia

Normalan prikaz ACC i bifurkacije

1. ACC ujednačenog lumena ( proksimalni i distalni segment)

a) na poprečnom preseku okrugao
b) bulbus - na poprečnom preseku ovalan
2. BULBUS - deo distalne ACC i proksimalni deo ACI
3. bifurkacija na nivou C4
ACC 9,2+1,6 mm 7,8+1,1
ACI 8,6+1,8 7,6+1,4 (iza bifurkacije) Hipoplazija < 3mm
ACE 5,5 +1,1 4,7+0,9

Brzina NORMALNA 60-100cm/s

ACC 430ml/min
ACI 350ml/min

IMK u ACC se meri na 1-1,5cm od bifurkacije i normalno je do 1mm a u distalnom

delu na najdebljem mestu u bulbusu i normalan je do 1,3mm.
IMK na ACI se meri u proksimalnom delu i normalan je do 1,1mm
IMK u AV u V1 segmentu (normalno je do 1mm)
Stepen stenoze strukturni nalaz sistolna br. ACI/ACC kraj dijastole
Noralan nalaz IMK normalan <125cm/s <2 <40cm/s
Nema plakova
Stenoza <50% IMK zadebljan <125cm/s <2 <40cm/s
Prisutan plak
Stenoza 50-69% IMK zadebljan 125-230cm/s 2-4 40-100cm/s
Plak vidljiv
Stenoza>70% suzenje vidljivo >230cm/s >4 >100cm/s
Subokluzija izrazeno suzenje nagli pad varijabilan nagli pad
Okluzija prekid protoka nema protoka ne postoji nama prot.

DOLIHOARTERIOPATIJE:

-KINKING- kraci zahvataju oštar ugao.Hemodionamaski su značajni oni kod kojih je

ugao manji od 60 stepeni a sistolna brzina u predelu temena koja odgovara
hemodinamskoj stenozi od 125cm/s ili više.
Operativni zahvat je potreban kada:
-učestali TIA korelišu sa stranom hemidinamski značajnog kinkinga.
-asimptomatski pacijenti sa kinkingom manji od 30 stepeni i kontralateralnom
karot. okluzijom i td.
-COLILING njegov hemodionamski značaj je manji od kinkinga
-TORTUOZNOST uvijenost u obliku sova S i C

PATOLOŠKE PROMENE NA KAROTIDNIM ARTERIJAMA :

ARTERIOSKLEROZA : SLIKE . Degenerativna inflamatorna bolest arterija koja

se manifestuje generalizovanim zadebljanjem zida, smanjenom elastičnošću i
prisutnim plakovima (aterom). Plakovi prolaze kroz tri faze; početna sa zadebljanjem
intime, preateromska i faza sa vidljivim plakovima. Plak predstavlja lokalno
zadebljanje IMK preko 2mm različitog UZ izgleda. Od mogućih promena na njima
navodimo upalu, neovaskularizaciju, eroziju kapsule, hemoragiju i pojavu kalcifikata.

Upalni proces može dovesti do njegovog rasta –edema a kasnije do rascepa intime,
ulkusa, diskecije i rupture zida.
Plakovi mogu biti glatke i hrapave površine, stabilni i nestabilni a sa aspekta suženja
lumena stenotični i nestenotični. Kod opisa plaka navesti tačnu lokalizaciju, dužinu,
debljinu , ehogene karakteristike i izgled površine.
Prema ehogenosti mogu biti :
-hipoehogeni (mast i vezivo)- podložni hemoragiji i ulceraciji
-hetroehogeni
-hiperehogeni fibrozno kalcifikovani

PRE STENOZE (preko 50%) redukcija brzine, kraćom i uskom uzlaznom sistolom i
debljom i nižom dijastolom dok u ekstremnim slučajevima visina sistolnih plakova je
znatno niža dok dijastolna može potpuno nestati (wall thump- odbijanje od zida
NA MEST STENOZE(preko 70%) svetle nijanse. Speektralni aliasing zbog
neadekvatnog PRF vrednosti
POSTSTENOTIČNO : mozaični kolor i zona reverznog protoka.
ANEURIZMA je lokalizovano proširenje krvnog suda za 50% šire od očekivanog
dijametra a čiji zid čine sva tri sloja.
Ako se aneurizma nalazi u predelu karotidnog bulbusa po definiciji treba da bude za
150% šireg dijametra od prečnika zajednične karotidne arterije (i za 200% od ACI).
DISEKCIJA je rascep arterijskog zida sa subintimalnom hemoragijom (rascep
između intime i medije) ili intramuralni hematom (ako je rascep između medije i
adventicije i pravi ispupčenje na arteriji -pseudoaneuruzma).
I subintimalna hemoragija i intramuralni hematoim ispupčuju se i prema lumenu
arterije dovodeći do njegove stenoze. UZ nalaz: vizualizacija dvostrukog lumena,
flap intime, svaki lumen ima svoj protok, proširen zid arterije sa intramuralnim
hematomom (pseudoaneurizma), stenoza lumena arterije, ekscentrična i elongirana
trombus formacija.

ARTERITISI:
Takajaši arteritis: hronična, sistemska inflamatorna arteriopatija. Zahvata aortu, luk i
njegove grane, renalne, koronarne i druge arterije. Manifestuje se zapaljenskom
infiltracijom svih slojeva zida sa koncentričnim hipoehogenim zadebljanjem i
koncentričnim sužavanjem lumena tzv.„makarona znak“ što dovodi do insuficijencije
protoka. Dva glavna kriterijuma su: početak pre 40 godine i stenoza srednjeg
segmenta obe subklavije itd.

Fibromuskularna displazija je nezapaljenska i neaterosklerotska, segmentno

opstruktivna arteriopatijakoja prvenstveno zahvata srednje i male arterije ( distalni
deo ACI, atlasova petlja AV, cerebralne, renalne , koronarne arterije. javlja se obično
u 4. i 5. deceniji kada se javljaju se segmentne degerativne promene medije i lamine
elastike sa fibroznom proliferacijom. Na mestima zid je stanjen , segmentno proširen,
između kojih su suženja tako da arterija liči na „brojanicu“. Najčešće se promene
viđaju u distalnom delu ACI (oko 2cm iza bifurkacije ili u predelu atlasne petlje),
septalne nepotpune pregrade u predelu bifurkacije sa proširenim bulbusom i čestim
apozizionim trombom.

A.temoralis superficialis i AV često su promenejene u sklopu reumatskih oboljenja.

TEMPORALNI ARTERITIS (glavobolja i problemi sa vidom)

Kolor dopler vertebralnih arterija

1. Topografske karakteristike
Tipično mesto odvajanja od a. subklavije (kraniodorzalno 91%, ventrokaudalno 9%)
-prva grana
- opisuju se segmenti ( V1 od AS do C6, V2 od C6 do C2 i V3 od C2 do foramena
magnuma). C4 segment je intrakranijalni.
-Normalna širina je je između 3 i 4,5mm a međudijametarski odnos je 1:1,7
(fiziološka asimetrija) Veći odnos ukazuje na jednostranu hipoplaziju kada promer
jedne arterije ne prelazi 2mm. Arterija je gracilna od 2 do 2,5mm. Širina arterija miže
biti i 6mm.
Dilatacija ( D do 50% veći od normalnog)
Aneurizmatsko proširenje ( D > 50% od normalnog D)

2. Oblik vertebralne arterije

Gleda se odstup koji može biti tipičan i anomalan kao i vrši se analiza longitudinalne
osovine VA od odstupa kao i celom dužinom. Utvrđuje se prisustvo :

-elongacija
-angulacija
-KK
-Coiling
-Fenestracija-dvostruki lumena
-Tortuoznost

3. Intima i sadržaj lumena AV

INTIMA se opisuje kao

-uredna glatke površine
-fibrozna zadebljanja, kalcifikacije
-zadebljanja po tipu brojanice (FM displazija) ili
-makarona (Takajaši)
-plakovi (IMK 0,45 do 0,90mm) i sa svakom godinom života povečava se za
0,01mm. Meri se u V1 segmentu. IMK od 1 do 1,3mm odgovara zadebljanom IM
kompleksu a lokalizovano zadebljanje preko 1,3mm predstavlja PLAK. Stenoza se
meri kao i kod karotidnih arterija.

4. FUNKCIONALNA ANALIZA
Protok u VA je monofazičnog spektrra, uske spektralne širine sa sledećim
hemodinamskim vrednostima:

-PSV od 0,2 do 0,9m/s (retko veći od 0,4m/s); EDV od 0,06m/s do 0,3m/s; . Po

nekima na ishodištu brzina 0,64m/s a između poprečnih nastavaka od 0,4 do 0,5m/s.
-PI 1-2 a
-RI od 0,55 do 0,75.

Kod agenezije ne vidi se lumen arterije a kod okluzije prekid obojenosti lumena i
hipoehogena tubularna slika arterije.
Kod hipoplazije registruju se niže spektralne amplitude, manja brzina ili nedostajuća
dijastola, RI je viši od 0,75 a volumni protok je manji od 40 ml/min.

Kod visokopostotne stenoze karotidnih arterija RI u AV je niži.

Veća vrednost vaskualrnih indeksa kod starijih.
Vazospazmi mogu trajati danima i prezentiraju se uskim lumenom, nepromenjenom
strukturom zida i porastom brzine protoka., retko i pojavom parvus et tardus spektra.
-određivanje smera protoka

Tip protoka ( laminaran, prelazni i turbulentni). Sistolna faza je visoko postavljena

kao i dijastolna što ukazuje na nizak periferni otpor.

Procenjuje se širina sistolnog prozora što ukazuje na očuvanost laminarnog protoka

a eventualna pojava disperzije spektra na prelazni i turbuilentni.

Indeksi:

RI ukazuje na povećanje dijstalnog otpora

-normalno 0,55-0,75
-povećan ispred stenoze
-smanjen kod aneurizme , angioma i AV malformacija
PI mera je oscilatorne energije i smanjuje se distalno od stenoze a povećan je
ispred stenotičnog mesta. Normalan je od 1 do 2.

Volumni protok D 77+-30ml/min

L 105+-46ml/min
U 182+-56ml/min
Svaki izraženiji pad protoka u AV, manje od 120 ml/ min uzrokuje nastanak
kompleksnih smetnji (vertiga, ataksije, hemipareze, binokularnih ispada, odnosno
VB insuficijencije.
Kalkulacija količine protoka se vršu u dva akta. U prvom vršimo ocrtavanje
spektralne krive i dobijamo vrednosti brzina a u drugom aktu merimo širinu lumena
krvnog suda.
Uzrok je obično aterosklerotsko suženje, okluzija i disekcija lumena, ređe kompresija
arterije otefitima- unkartroza, postojeći steal- sindrom i aneuruzma.

Stenoza je najčešća na ishodištu.

Obratiti pažnju na povećanje indeksa rezistencije u prevertebralnom segmentu kao

i na pojavu parvus et tardus krivulje u distalnim delovima AV. U preokluzivnom
segmentu nalazimo i niže vrednosti PSV a često i nedostajuću dijastolnu
komponetu.

Kod intermitentih poremećaja cirkulacije izazvano određenim položajem glave i

vrata treba analizirati protok u AV u punoj fleksiji i ekstenziji vrata kao i kod desne i
leve rotacije glave i vrata.
Ukoliko uočimo promenu brzine protoka (redukcija ispod 40%) ili pad dijastole
(porast vrednosti RI) pri određenom položaju vrata i glave potvrđujemo postojanje
ekstraluminalne kompresije AV. Znatni uticaj na redukciju vertebralnog protoka ima
spondiloza vratne kičme dok kod diskopatije nije slučaj.

Grupa dilatativnih angiopatija najčešće je postraumatske etiologije tj. zbog pokrtea

glave i vrata i dejstva muskulature ili osteofita na AV. Ni traumatska diskcija nije
retka a manifestuje se mekotkivnim, izoehogenim zadebljanjem zida uzrokovanim
intramuralnim hematomom, suženjem lumena.
 Sindrom gornje torakalne aperture

Subclavia steal syndroma

Stenoza može nastati endoluminalnim substratom a može biti komprimovana spolja
koštanim ili fibromuksularnim strukturama kao što su klavikula-cervikalno rebro, m.
scalenus anterior i hiperabdukcija ruke.
U oba stanja kompromitovane cirkulacije istostrana AV povremeno ili stalno puni
potključnu arteriju a u ipsilateralnoj aksilarnoj i brahijalnoj arteriji registruje se pravus
et tardus talas.

Adisonov test se izvodi da bi se proverilo uklještenje a. subklavije između I rebra i

m. skalenusa anterior. Vrši se maksimalna ekstenzija i kontralateralna rotacija glave
za vreme sistiranog inspirijuma gde se uočava promena smera protoka u sistoli dok je
u dijastoli protok uredan.
Edenov test (između klavikule i I rebra), ramena se spuštaju naniže i unazad i dilazi
do promene smera protoka.

Slično uočavamo kod testa hiperemije, mišićne aktivnosti gornjeg ekstremiteta ili
nakon prekida jednomintutne kompresije nadlaktice manžetom.

Kod stenoze AS distalno od ishodišta AV izvodimo Wrightov test kojim provociramo

ishemiju ruke njenom maksimalnom ekstenzijom, vanjskom rotacijom i prislanjanjem
uz ušnu školjku. U tom položaju dolazi do kompresije AS korakoidnim nastavkom u
malim pektoralnimm mišićem.

Zavisnost u odnosu na godine nije značajno izražena ali prečnik sudova i ukupni
protok VA su značajno niži kod žena nego kod muškaraca.

Ako se ustanovi stenoza meri se - dijametar stenoze

- brzina protoka
- VF- volumni protok
- eventualna emboligenost plaka.
-
Sa kliničkog aspekta značajne su stenoze V1 segmenta jer se rešavaju operativno
transpozicijom AV u ipsilateralnu ACC. Mogu se stenoze rešavati i PTA i stentom.

Kod stenoza AV se javlja nepotpuni ili parcijalni steal poznat kao STEAL
fenomen: dopler pokazuje anterogradan smer protoka a u srednjem delu talasa u
kasnoj sistoli pojavljuje se usek (incizura) koji je mera progresije steal fenomena (1
do 4 stepena)
Konvertovanje lakšeg u teži stepen se izvodi vežbama sa podignutom rukom ili
kompresija nadlaktice u trajanju od nekoliko minuta a zatim nagla
dekompresija