VISOKA ŠKOLA TEHNIČKIH STRUKOVNIH STUDIJA

ČAČAK

Odsek: Mašinski
Smer: Industrijska informatika
Predmet: Programiranje numerički upravljanih mašina

Seminarski rad:

NC - kod

Studenti:
Nenadović Aleksandar 305/07
Lacmanović Danijel 335/07 Predmetni nastavnik:
Nenadović Aleksandar 304/07 Dr.Radomir Slavković
 1. Uvod

Na današnjem nivou razvoja proizvodnih tehnologija razvoja mašina alatki pridaje se

poseban značaj.Savremene mašine alatke izvodeći proces obarde zavisno od sistema upravaljanja
ukuljučuju čitav niz mehanizama koristći mehaničke ,hidroulične,pneumatske,električne,
elektronske i druge komponenete kojima se ostvaruje kretanje i upravljanje.
Na njima se obrađuju čilindrične i ravne površine kao i površine koje se opisuju složenim
matematičkim izrazima ili grafičkim zavisnostima.
Programiranje numerički upravljanjih mašina može da bude ručno ili sistemima
autaomatskog upravljanja,koja mogu da budu mehanički,kopirni sistemi,sa ciklusnim sistemom
upravljanja,numeričko uoravljanje i adatipno upravljanje.
U daljem nastavku govorićemo o numeričkom upravljanju.
Prednost ovih mašina je u tome kada se jednom programiraju za neki proizvod to mogu
raditi više puta bez ponovnog programiranja i smanjena je angažovanost čoveka što dovodi do
maksimalnog iskirišćenja mašine.
Pri izradi nekog proizvoda dobija se velika preciznost u vidu tačnosti zadatih mera,a takođe visog
kvalitet obrade (bregaste bloče,lopatice turbina,krila propelera i td.).

1
 2. Teoriske osnove NC-upravljanja

NC-upravljanje bazira se na podacima o radnom zadatku koji su dati u vidu brojeva.

Upravljački sistem mašine u svom sastavu ima elemente-modele koji imaju mogućnost
„razumevanja“ ovako opisanih zadataka.Ovi sistemi imaju za osnvu binarni brojni sistem (rade sa
ciframa „0“ i „1“) ,a uspostavljanjer veze između numeričkih vrednosti prikazanih u binarnom i
decimalnom brojnom sistemu ostvaruje se korišćenjem elelktronske obrade podataka- obrad
pomoću računara.

3. Opšta klasifikacija NC-sistema

Suštinska razlika između SPU i NC-sastema sastoji se u sledećem:kod običnih SPU

program upravljanja je „krut“-ostvaruje se preko krivulja,graničnika i sl,a kod NC-sistema
programa upravljanja je „mek“-ostavruje se prko programa.Od pripreme do izvršnih dejstava
radnih organa mašine tok informacija sastoji se od diskretnih podataka zapisanih programom u
alfa-numeričkom kodu.
U opštem slučaju NC-sistemi sastoje se iz:upravljačke jedinice UJ,mernog sistema
MS,pogonskog sistema PS,i objekta upravljanja,odnosno mašine alatke MA.
NC-sistemi se dele na:
-sisteme pozicionog NC
-sisteme konturnog NC,i
-sisteme kombinovanog NC.

Pozicioni sistem NC,predatavlja upravljanje kretanjem radnih organa mašine od tačke od

tačke i obezbeđuje njihovo pomeranje saglasno predviđenim pozicijama pre početka obrade,pa se
ovaj sistem upravljanja u literaturi sreće pod nazivim „tačka po tačka-TPT“.
Najčešće se koristi za upravljanje pozicioniranjem pri obardi na bušilicama i glodalicama za
zahvate bušenja,proširivanja,razvrtanja i sl.
Takođe ovaj način upravljanja se koristio za zahvate prosecanja otvora ili izrade konture nizom
udara-prosekača (grickanje) na presama.
Putanja kretanja alata od tačke do tačke može biti:
-koordinatna putanja,
-liniska putanja 45 stepeni,
-linearan putanja.

2
 Konturni sistem NC pomeranje raddnih oragana mašine po putanji koja je predviđena
programom upravljnja.Vektor brzine kretanja alata je po svom pravcu uvek tangentan na putanju
u svakoj tački zadate konture.
Kombinovani sistem NC-upravčljanja obuhvataju zajednički za pojedine ose poziciono,a
za pojedine konturno upravljanje i pripadaju najsloženijim sistemima upravljanja.
NC-sistemi mogu biti:
-otvoreni,
-poluotvoreni,
-kvazizatvoreni,
-zatvoreni.
Programiranje mašina može biti manuelno (ručno) ili kompjutersko.
Manuleno može biti NC(kod) ili G(kod)
dok kompjuterisko:pomoću problemski orjentisanih jezika (APT),automatsko programiranje alata
-CAD/CAM.
Manuelno programiranje:
-moramo da imamo crtež gotovog dela
-tehnološki ostrupak,
-kartu alata
-pribor i mašine
-upustava za manuelno prgramiranje.

5. Upravljavčka jedinica

Upravljačka jedinica pri upravljanju funkcijama mašine potrebno je da obezbedi:

-pozicioniranje radnih organa u zadatim kordinatama,
-kretanje alata po definisanoj putanji,
-sinhronizizaciju radnih organa sa signalima od mernog sistema,
-upravljanje ciklusima mašine,i
-upravljanje ostalim sistemima mašine.

Jedan od najsloženijih funkcija upravljačke jedinivžce ili upravljačkog sistema je

upravljanje kretanjem alatapo konturi.ovaj zadatak u upravljačkoj jedinici preuzima mikroračunar
za interpolaciju,koji na osnovu zadatih i povratnih izračunava položaj alata po svakoj od
koordinatnih osa.Inforamcija prispela u računar mora odgovoriti potebnim zakonima kretanja po
svim koordinatnim osama.Na segmentu obradive površine između referetnih tačaka.

3
 6. Unos informacija pri NC upravljanju
mašina alatkama

U tehnologiji NC-upravljanja unos informacija predviđenih programom može se ostvariti ručno,

preko uređaja za ručni unos podataka ili preko spoljnih memeorija,opet posebno pipremljenih u
odgovarajućem kodu i to su bušene karte,magnetne trake,flopi,CD,tvrdi diskovi isl.

7. Hijerarhijski nivoi NC-upravljanja

Hijerarhijski posmatrano razlikuju se sledece osnovne vrste NC-upravljnja: konvencionalno (NC-

numeral control),kompjuteruzovano (CNC-computer nemeral control) i direktno (DNC- Direct
numerical control)
Konvencionalno NC-upravljnje:
Ima krutu strukutru,a sve operacije izvode se pomoću određenih blokova koji su razvijeni za
izvršenje predviđenih funkcija.Koriste integralan kola,digitalne i logičke pakete uglavnom
srednje integrisane i postravljene na štampane ploče.
Osnovne krakteristike su:
-Inmplementacija upravljačkih funkcija:elektronskim hardverskim kolima,
-Upravljački signali mogu da budu naponski impulsi
-Unos programa upravljanja: informacija sa perforirane trake neprekidno se unose i izvršavaju po
blokovima uz ponavljanje čitanja i izvršavanja blokova do kraja programa.

4
-Mogućnosti NC jedinice su ograničene na osnovne funkcije(linerna ili kružna
pozicioniranjaprepoznavanje formata trake,apsolutno i inkrementalno pozicioniranje
prepoznavanje koda...)
-Struktura upravljačkog hardvera je složena (sve upravljačke funckije i progami izvedene
pomoću elektronskih kola-hardverski
Kompjuterizovano NC-upravljanje:
Ovi upravljački sistemi spadaju u sisteme sa mekim upravljanjem koji za upravljanje
mašina alatkama koriste kompjutere u čiju memoriju se smešta upravljački softver.U odnosu na
NC sisteme ovde je eliminisan veliki deo hardverskih kola naročito interpolatora i čvrsto
povezanih releja.CNC upravljački signali su u obliku binarnih reči gde svaka reč sadrži 16,32,64
bita zavisno od procesora u kompjuteru.
Osnovne karaktreistike su:
-implementacija upravljčkih funkcija pomoću softvera,
-upravljački signali su digitalni bitovi,
-unos programa upravljanja je sratovanje programa iz memorije izvodi se upravljanje
mašinom.Unos pojedinih informacija moguće je ostvariti preko čitača bušene trake,
manuelnim unosom preko tastature isl.....
-mogućnosti CNC jedinice je interpolacija linerna,kružna,spiralna,kubna pa i
paraolična,edotivnje,memeorisanje interaktivni rad.
-sruktura upravljačkog hardvera je jednostavna jer je upravljanje softversko a brogrami u
Maemoriju smešteni su na hard diskove ili Bubble memoriju.

8. Elementi upravljačke jedinice

Osnovni elementi upravljačke jedinice su centralna procesorska jedinica,memorija,modul za

upravljanje srvopogonom,modul za upravljnje brzinom glavnog vretena modul za komunikaciju.
Standardne operatorske funkcije su:
-blokiranje jedne ili više osa glanog kretanja ili pomoćnog kretanja alata pri testiranju NC pro
-obezbeđenje glavnog i pomoćnog kretanja alata kod mašian sa rotacionim obratkom,
-izbor pomoćnih osa
-prikaziavnje grešaka,
-zadržavnja jedne funkcije dok se završi druga,
-ručni unos čitav niz manalnuh aktivnosti,
-dvodimenzionalne i trodimenzinalne koordinate,
-ofset za alte,
-programski test,
-preskakanje pojedinih prohramskih blokova,
-mogućnost usporenog ili ubrzanog kretanja alata duž upravljačke ose,
-programiranje tehnoloških operacija korišćenjem opcije slika u ogledalu,
-automatsko mernje nakon probnog ciklusa radi provere tačnosti,
-upotreba ciklusnog vremena radi dobijanja visoko kvalitetne površine izratka.

5
 9. Programiranje EMCO concept MILL 55

Program se sastoji iz mnoštva rečenica (blokova),koji pojedinačno predstavljaju određeni

zahtev na mašini.Svaka informacija u okviru rečenice da je preko reči.Reč se sastoji iz adrese
pripadajućeg broja sa predznakom.
Aderse su slova koja predstavljaju određenu funkciju i uvek se nalaze na početku reči.
Redosled reči u rečenici najčešće je propisan.
Adrese:
 D-magacin alata,
 F-brzina pomoćnog kretanja,
 G-glavne funkcije,
 I-parametar kružne interpolacije,
 K-parametar kružne interpolacije,
 L-poziv pod programa,
 M-pomoćne funkcije,
 N-broj bloka,
 S-broj obrtaja,
 T-broj alata,
 X,Z-veličine kretanja.
 M- je tačka koordinatnog sistema mašine (mašinska tačka)
 W-je tačka koja povezuje gde se nalazi novi koordinatni sistem i bira se na osnovu
tehnološke dokumentacije
 R-je tačka koja pokazuje početnu poziciju alata (referentana tačka)

10. Struktura programa

Program se sastoji od:
 broja programa,
 uvodnih funkcija,
 programskih celina,
 završetka programa,

 Uvodne funkcije najčešće su:

G53-funkcija za isključivanje definasane nulte tačke obratka,
G54-funkcija za definisanje nulte tačke obratka,
G70-funkcija za korišćenje mernog sistema u inčima,
G71-funkcija za korišćenje mernog sistema u milimetrima,
G90-funkcija za korišćenje apsolutnog mernog sistema,
G91-funkcija za korišćenje inkrementalnog mernog sitema
 Zvaršetak programa označava se sa naredbom M30.

6
 11. Glavne funkcije
 G0-pozicioniranje alata brzim hodom,
 G1-radni hod-linearna interpolacija (pravolniska)
 G2-radni hod –kružna interpolacija u smeru kazaljke na satu,
 G3-radni hod-kružna interpolacija suprotno od smera kazaljke na satu,
 G4 zadržavanje alata,
 G17-izbor radne ravni x-y,
 G18-izbor radne ravni x-z,
 G19-izbor radne ravni y-z,
 G28-automatski odlazak u referentnu tačku,
 G30-automatski odlazak u N-tu referentnu tačku,
 G29-automatski povratak u referentnu tačku,
 G40-iskljušivanje korekcije putanje alata,
 G41-korekcija putanje alata u levo,
 G42-korekcija putanje alata u desno,
 G41,42-pomera osu od konture,
 G43-pozitivna korekcija dužine alata,
 G44-negativna korekcija dužine alata,
 G49-isključivanje korekcije dužina alata,
 G94-korak u mm/min (obično kodgloadnja
 G95-korak u mm/o (obično kod struganja),
 G96-rezanje sa konstantnom brzinom rezanja V=const,
 G97-rezanje sa konstantnim brojem obrtaja n=const.

7
 12. Pomoćne funkcije
 M0-programsko stop,
 M1-opciona programsko zaustavljanje,
 M2-kraj glavnog programa,
 M3-uključenje glavnog vretena suprotno od kazaljke na satu,
 M4-uključivanje glavnog vretena u smeru kazaljke na satu,
 M5-zaustavljanje obrtanja glavnog vretena,
 M6-funkcija izmene alata,
 M7-funkcija za uključenje sredstva za hlađenje slabijeg intenziteta,
 M8-funkcija uključenja sredstva za hlađenje jačeg intenziteta,
 M9-funkcija za isključivanje sredstva za hladjenje.
 M17-kraj podprograma,
 M30-kraj programa.

G0-pozicioniranje brzim hodom,

Format:
N... G1 X... Z... F...
X,Z-koordinate ciljne tačke.

G1-radni hod-linerana interpolacija,

Format:
N... G1 X... Z... F...
X,Z-koordinte ciljne tačke,
F-brzina pomoćnog kretanja,

G2,G3-radni hod-kružna intrpolacija

Format:
N... G2/3 X... Z... I... K...
X,Z-koordinate ciljne tačke,
I,K-parametri kružne ineterpolacije (rastojanje početne tačke radijusa od centra
radijusa
u pravcu osa X,Z vodeći računa o predznaku)

8
 Tekst zadatka
Za izradak na slici napisati program u NC-kodu koji se radi na NC- strugu.Tačnost programa
proveriti simulacijom.

Dimenzije pripremka se nalaze na sledećoj slici;

Translirana mašinaska tačka Z=105 mm

9
 Tekst programa:
N05;
N10 G71
N15 G54
N20 TRANS Z105
N25 M7
N30;
N35 T1 D1 M6
N40 G96 S120 M3
N45 G0 X60 Z20
N50 G0 Z5
N55 G1 Z0 F0.2
N60 X0
N65 Z5
N70 X60
N75 Z20
N80;
N85 T2 D1 M6
N90 G97 S1000 M3
N95 G0 X60 Z20
N100 G0 Z5
N105 G1 X40 F0.4
N110 Z-98
N115 X60
N120 G0 Z5
N125 G1 X36 F0.4
N130 Z-47
N135 X60
N140 G0 Z5
N145 G1 X32 F0.4
N150 Z-40,5
N155 X60
N160 G0 Z5
N165 G1 X28 F0.4
N170 Z-34
N175 X60
N180 G0 Z5
N185 G1 X25 F0.4
N190 Z-30
N195 G0 X60 Z5
N200 G0 X25 Z-30
N205 G1 X40 Z-55 F0.4
N210 G0 X60 Z5
N215 G1 X22,5 F0.4
N220 Z-30
N225 X60

10
N230 G0 Z5
N235 G1 X20 F0.4
N240 Z-30
N245 X60
N250 G0 Z5
N255 G0 Z1
N260 X14
N265 G1 X30 Z-7 F0.4
N270 G0 X60 Z5
N275 Z20
N280;
N285 T3 D1 M6
N290 G97 S800 M3
N295 G0 X60 Z20
N300 G0 Z-27,5
N305 G1 X15 F0.2
N310 G0 X60
N315 Z20
N320;
N325 T4 D1 M6
N330 G97 S300 M3
N335 G0 X60 Z20
N340 G0 Z5
N345 G1 X19,25 F0.1
N350 G33 Z-27,5 K2
N355 X60
N360 G0 Z5
N365 G1 X18,5 F0.1
N370 G33 Z-27,5 K2
N375 X60
N380 G0 Z5
N385 G1 X18,12 F0.1
N390 G33 Z-27,5 K2
N395 X60
N400 G0 Z20
N405;
N410 T5 D1 M6
N415 G97 S700 M3
N420 G0 X60 Z20
N425 Z-98
N430 G1 X0 F0.4
N435 G0 X60
N440 G0 Z20
N445 M9
N450 M5
N455 M30

11
12
13
14
15
16
17
18