Филозофски факултет у Приштини са привременим

седиштем у Косовској Митровици

СЕМИНАРСКИ РАД
Црква Светог Михаила у Стону

Професор: Студент:
Небојша Станковић Драгана Величковић

Март 2021

1
 Историјат Старог Стона

Стон је место и седиште општине у Дубровачко-неретванској жупанији, Република

Хрватска. Налази се на самом југу Далмације, недалеко од границе са Босном и
Херцеговином. Сам град је смештен на обали Стонског залива, односно на јужној
страни Стонске превлаке која спаја полуостврво Пељешац са копном.
Раносредњовековног Стона историја је слабо позната, али се на основу извора, којих је
мало, може закључити да је у то време био значајан управни и црквени центар
Захумља.1
Стон је смештен на јужном и најужем делу дугачкког и брдовитог полуострва Пељешц,
на уској превлаци која полуострво спаја са копном уз стонско поље.2 (слика 1.)
Захваљујући положају и подлном пољу, Стон је био насељен и од најстаријих времена,
о чему сведоче неолитски налази у пећини Гудњи, као и остаци из каснијег гвозденог
доба.3 Данашњи Стон испод брда Позвизд, које са севера затвара стонско поље,
подигли су Дубровчан после 1333. Године. Стари Стон, пре 1333. године, налазио се у
стонском пољу, а његов управни центар на брежуљку Св. Михаила. То потврђује
архивска грађа из Стонског архива, после долазка Стона под власт Дубровачке
републике, на основу које произлази да се на брду Св. Михаила налатио двор
захумских кнезова. До закључка да се Стари Стон налазио у подножију брда дошло се
пре свега на основу остатакабројних цркава у пљу, за које се на основу археолошких
истраживања зна да су многе подигнуте у ранохришћанском периоду и да су у раном
средњем веку преграђиване.4
Када су дукљански владари крајем прве половине XI века, засигурно од јесени 1024.
Године, проширили власт на Захумље, њихов двор се морао налазити на брегу Св.
Михаила, као утврђеном управном центру Старог Стона.5 Црква Св. Михаила
представља материјални доказ присуства дукљанских владара на брегу Св. Михаила и
може се закључити да је ова црква могла бити дворска капела.

1 О историји раносредњовековног Стона в. Н. Милош, Стон у средњим вијековима, Дубровник 1914, 7-

11
2 Стонско поље дугачко је три, а са равницом солане четири километра а широко мало више од
километра, в. Заниновић, Limitacija, 494.
3 Новак, Povijest Dubrovika, 8-9
4 Fisković, O ranohrišćanskim spomenicima, 221-230. Као доказ да се у стонском пољу налазио Стари Стон
Паво Глунчић наводи рушевине кућа и низ порушених цркава, в. Глунчић, Из прошлости.
5 Војислав Кораћ наводи да је црква Св. Михаила највероватније саграђена као део веће целине коју
бисмо условно могли назвати градом и сматрати за једну од престоница зетске династије. Осим тога,
уочио је да све најбоље што је саграђено у области старе сакралне архитектуре стоји у узрочној вези или
са кључним тачкама црквене или државне организације или са градовима старе традиције, в. В. Кораћ,
Архитектура раног средњег века у Дукљи и Зети: Програм простора и порекло облика, у: Кораћ,
Између Византије и Запада, 30.

2
 Положај цркве и посвете арханђелу Михаилу

Црква Св. Михаила налази се на зарављеном врху истоименог брега. Брдо је обрасло
густим приморским растињем и на висини од око 100 метара уздизе се на јужном крају
стонског поља. Положај цркве је у складу са давно установљеним поштовањем
арханђела Михаила на врховима планина, брда или неког узвишења. Култ архађела
Михаила је био уобличен до V века. Арханђел Михаило поштује се као исцелитељ
болесних, борац и ратник. О томе сведоче многобројне цркве њему посвећене.
Најстарије светилиште посвећено Михаилу је на брду Гаргано (Монте Гаргано), које се
диже изнад Јадранског мора у близини данашње Манфредоније у Апулији (слика 2.)
Према легенди, свети Михаило се указао на врх брда, где му је потом у пећини
подигнуто светилиште. Ово место постало је једно од најславнијих ходочасничх места
у Италији где су долазили папе, краљеви и кезови из целе тадашње Европе. Дрга
светиишта посвећена Михаилу опонашала су положај врха планине, брада или неког
узвишења. Широм Италије подизане су цркве у славу архађела Михаила и једна од
најпознатихиј капела јесте капела коју је у VII веку папа Бонифације саградио на врху
Хадријановог маузолеја у Риму, на месту где се арханђео Михаило указао св. Георгију
Великом, од тада прозван Кастел Сан Анђело (слика 3.)
Најчувеније светилиште посвећено арханђелу Михаилу у Француској, Мон-Сен
Мишел, подигнуто је на виској и стрмој стени на обалама Атлантика у Нормадији.
Диже се изнад равнице и мора, те истовремено представља брдо и острво, на што
додатно утичу јака плима и осека. После указивања, према легенди, подигнуто је
светилиште у облику крипте. (слика 4.)

Архитектура

Црква је постављена у правцу исток-запад, има основу издуженог правоугаоника, са

плитком апсидом која је изнутра полукружна а споља правоугаона (слика 5, 6 )
Скромих је размера будући да висина цркве око три пута надмашује њену ширину, која
у унутрашњости износи 2,51 м, а међу пиластрима свега 1,77м, на дужину од 4,38 м.
Унутрашњост цркве је на уздужним странама подељена на три једнака травеја са два
пара масивних удвојених пиластра, која се настављају у сводне лукове (слика 7.) Зидне
површине травеја расчлањене су уским и високим полукружним нишама, уоквиреним
удвојеним луковима.(слика 8.) Олтарски простор је троделан, јер су симетрично од
шире и дубље централне нише постављене две уже и плиће полукружне нише, које су
споља утопљене у зидну масу. Тако су јужни, северни и источни зид цркве оживљени
са по три високе нише, које унутрашњост цркве чине витком, сликовитом и
елегантном. Иако малох димензија захваљујући комбинацији пиластара, лукова и ниша

3
црква оставља утисак већег простора. Средњи травеј је засведен плитким
полуобличастим сводом док су источни и западни засведени крстастим сводом. Кров је
двосливан и покривен каменим плочама.
Црква је зидана од ситног ломљеног камена и фрагмената опеке утопљених у малтер а
потом је била малтерисана.
Северни, јужни и источни зид фасаде рашчлањени су низом од 6 плитких вертикалних
лезена, распоређених у приближно једнако, које су испод кровног венца повезане
слепим аркадама (слика 9.) Овакав декоративни систем расчлањивања јавља се од краја
X века. Будући да преовладава у Ломбардији, а предпоставља се да је тамо настао,
често се назива и ломбарадиским аркадама или ломбардиским лезенама. У Стону
јужни и северни зид нису једнако расчлањени, јер су прва два поља између лезена на
западној страни јужног зида подељена по хоризонтали на два неједнака делаа, тако да
се та два поља аркаде удвојене и на различитим висинама (слика 10.)
Што се тиче положаја и облика прозора поштовано је начело симетрије, будући да су
на јужном и северном зиду средњег травеја и у централној ниши апсиде отворени
широки и високи правоугаони, лучно завршени прозори. Камени отвори који се састоје
од прага на који се ослањају два допрозорника повезана тријумфалним луком,
украшени су са вањске и бочне стране стилизованом флоралном орнаментиком (слика
11.) Једино на угловима лука на прозору апсиде приказана је симболичка композиција
евхаристије са две птице на извору живота (слика 12.) Мањи прозори налазе се у
вишем нивоу, у облику лучно завршеног издуженог правоугаоника на јужном и
северном зиду источног травеја, споља пробијени на другој лезени од истока.
Затворени су перфорираном каменом транзеном чији се украс састоји од четири круга
(слика 13.)
Улаз у цркву надвисује широки и плитки слепи лук који се ослања на плитке пиластре.
Врата су једноставног правоугаоног облика са каменим надвратником и довратницима
усеченим у зидну масу (слика 14.)
Према моделу цркве коју ктирор држи у рукама, црква је првобитно имала куполу над
средњим травејем и правоугаони звоник на прочељу. Може се закључити да је купола
имала ниски тамбур, споља утопљен у кубичну масу покривену четвоространим
кровом који је са унутрашње стране цилиндричан, ослоњен на тромпе.6
O постојању звоника на прочељу цркве сведочли су остаци његових темеља, који су
били видљиви пре реконструкције цркве крајем пересетих година XX века.

6 Код једнобродних цркава са куполом којој припада Св. Михаило, прелаз из квадратне основе у кружну
основу куполе решен је најчешће тромпама, а ређе пандантифима, в. Marasović, Regionalni, 34,
Marasović, Prilozi, 69

4
 Живопис

(иконографија)

Црква Св. Михаила била је цела осликана. До данас се сачувало око 30%
првобитне фреско-декорације и то углавном у неповезаним уломцима и
остећеном стању. Временом су фреске претрпеле бројна како механичка тако
неке и хемиска оштећења. Због скромин димензија и веома рашчлаљених
зидова, сликару је на располагању стајао ограничен простор.
У широј главној апсиди било је места за једну централну композицију, где је приказана
композиција Првог греха (слика 15.) Од две копозиције које се налазе на закривљеним
правоугаоним површинама крстастих сводова источног и западног травеја, једна је
сачувана. То је Христос у слави окружен полуфигурама четворице пророка (слика 16.)
Једина већа, равна и нерашчлањена површина био је западни зид на којем се могла
насликати једна већа композиција, као сто је Страшни суд. Због таковог простора у
највећој мери програм осликавања заснован је на појединачним представама
светитеља. У нишама у две зоне приказани су светитељи до висине полукалота. У
југоисточној ниши осликан је св. Јован Претеча (слика 17.), у североисточној је
приказана Богородица, у југозападној св. Ђорђе (слика 18.) а на северозападној млади
светитељ у одећи мученика за ког се претпоставља да је св. Стефан.
У доњем делу северозападне нише налази се једна од најважнијих композиција. То је
ктиторски портрет са моделом цркве у рукама (слика 19.) Изнад ктитора налази се
фигура анђела који води грашника и они представљају део из Страшног суда. У
полукалотама две средње и источне нише приказани су јеванђелисти у седећем
положају. На равним и уским зидовима уз северозапанду и средњу нишу северног зида
и на луку југоисточне нише сачуване су фронталне, појединачне представе светитељки
(слика 20.)

Христос у слави ( Maiestas Domini )

Пре свега, Христос у слави ( Maiestas Domini ) је иконографски тип Христа који је
приказан како седи на престолу у мандорли. У левој руци он држи књигу док десном
благосиља. Око мандорле се налазе симболи јеванђелиста (лав, анђео, во и орао)
На своду источног травеја Светог Михаила фреско-сликарство се сачувало у знатно
оштећеном стању. У цетнтру крстастог свода налази се кружни медаљон плавe
позадине, окржен широком црвеном бордуром, на којој се примећује ѕа стонске иконе
уобичајни украс од драгуља и бисера. Од првобитног сликарства у медаљону, сачувао
се само жути полукружни фрагмент уз сам руб медаљона за који се предпоставља да је

5
део ореола. У угловима су се накада налазиле цетири светачке фигуре, од којих су се
сачувале све на западној страни свода. Од светитеља у југозападном делу сачувала се
само глава приказана у полупрофилу, која се устиче на жутом ореолу, дугачког,
испосничког лица, смеђе косе и браде. Светитељ у северозападзападном делу приказан
је до појаса у полупрофилу, кратке косе и браде како показује на лик у медаљону. Ови
светитељи су пропоци који најављују Христов долазак а не јевађелисти (јеванђелисти
се налазе у конхама две средње и источне нише)7 Имајући у виду иконографију
пророка у западноевропском рукопсном сликарстуву раног средњег века може се
закључити да су на угловима свода источног травеја Св. Михаила приказани пророци.
На основу пророка, њихве поставке и топографије саме композиције сме се закључити
да је у медаљону било приказано Христово попрсје . Због мале површине није било
могуће приказати Христа у пуној величини како седи или стоји окружен мандорлом
или ореолом већ је приказан у медаљону.(слика 21.)

Јеванђелисти

Испод свода источног и средњег травеја, у полукалотама две средње и две источне
нише бочних зидова, приказани су јеванђелисти. Од четири фигуре јеванђелиста
сачуване су три. Из композиција се може закључити да су јеванђелисти приказани у
седећем положају. Приказани су на столицама у виду престола, високог наслона и
рукохвата, на црвеним ваљкастим јастуцима. Испред столица се налази се постоље за
ноге.
У средњој ниши северног зида , поред фигуре јеванђелисте, сачувао се сталак за
писање у облику високог и танког постоља. Сталак је због скученог простора приказан
бочно. Јеванђелисти се разликују по ставовима. Фраска у средњој ниши је доста
оштећена али се може закључити да је фигура поредстављена фронтално. У левој руци
јеванђелиста држисавијен свитак, док десном благосиља. Са десне стране уочене су
жуте птичије ноге, оштих канџи које излазе из зеленкастог перија. На основу тога
закључује се да је то јеванђелиста Јован.8( слика 22.)
Јеванђелисти у цркви св. Михаила приказани су без успостављеног међусобног односа.

Први грех

У конхи апсиде приказан је симетрични тип композиције Првог греха, са нагим

фигурама Адама и Еве постављеним уз дрво познања добра и зла. Виде се фрагменти
стилизованог стабла. У опису фресака наводи се да се уз дрво увија змија али се због
оштећења то не види.9 (слика 24.) Самом поставком Првог греха у најсетијем делу

7 Fisković, Ranoromaničke freske, 48. Караман је уочио само попрсје светитеља који руком показује на
медаљон у средини свода. Предпоставио је да се ради о Христу у медаљону и јеванђелистима,
остављајући да се после чишћења фресака каже нешто детаљније и сигурније о њиховом
иконографском значењу, в. Karaman, Crkvica, 36, 99.
8 Fisković, Ranoromanične freske, 42-43
9 Ljubinković, Quelques observations, 198, Fisković, Ranoromaničke freske, 46

6
цркве, ставља се акценат на грех. Адам и Ева су приказани као фронталне фигуре. Ева
се спрема да убере плод са стабла, на шта указује њена испружена рука. Адам је
приказан са обе подигнуте руке .

Страшни суд

Мотив анђела и грешника представља део иконографије Страшног суда. У цркви Св.
Михаила ова композиција је приказана у горњој зони северозападне нише. Иначе,
композиције Страшног суда су се најчешће сликале на западном зиду цркве. Поставка
грешника и анђела лево од фигуре Христа судије, где су се према уобичајној подели на
леву и десну страну приказивали грешници, иде у прилог претпоставци да је на
западном зиду цркве првобитно била приказана композиција Страсног суда.(слика 25.)
Фигура у профилу, широко размакнутих ногу, којима се сугерише кретање. Одевена је
у жуту тунику и црвени огртач док на ногама има сандале. Испред ове фигуре приказан
је наги мушкарац, незнатно окренут према фигури која га следи. Руке су му
прекрштене и везане на стомаку, а ноге благо савијене у коленима. Оставља утисак као
да се понизно и у страху осврће на лик који га следи.

Свети Стефан

Светитељ је приказан у дугачкој светлозеленој туници и црвеном огртачу, који је везан

на десном рамену. Дугачки рукави тунике се сужавају на зглобовма. Десна рука са
веома издуженим прстима подигнута и прислоњена на груди, док се лева не види.
Свети Стефан познат је као први хришћански мученик, који је за веру страдао
каменовањем ван зидина Јерусалима, тако је и добио Првомученик. (слика 26.)

Свети Јован Претеча

У доњем делу југоисточне нише насликан је св. Јован Претеча. Светитељ је

препознатљив по физиономији и одећи. Приказан је дугачке густе и разбарушене тамне
косе и браде. Лице је крушколиког облика, које се сужава према бради што дочарава
испошћеност пустињака. На себи има дугачку зелену тунику и бордо огртач постављен
светлим крзном, на грудима везан у чвор., огртач преко руку пада у наборима
приказаним у виду низа паралелних заобљених линија, остављајући утисак тежине. У
левој руци, св. Јован држи развијени свитак, а високо подигнутом десном руком
показује на свод. (слика 27.)

Свети Ђорђе

Насупрот ктиторске композиције, у доњем делу југозападне нише, налази се фронтална

фигура светог ратника са војничким инсигијама, мачом и штитом у рукама. То је св.
Ђорђе, приказан као голобради младић дуге косе. Одевен је у кратку црвену тунику

7
која допире до колена. Преко тунике је пребчен црвени плашт, са два горња краја
причвршћена на грудима. У десној руци држи исукан и поигнут а у левој штит. (слика
28.)
Св. Ђорђе био је млади војник из племићке породице. Постављањем св. Ђорђа
наупрот ктиторског портрета изражен је ратнички карактер приказаног владара.

Свете жене

Уске површине које уоквирују нише биле су додељене појединачним фигурама

светитељки, као скомнијим у хијерархији. Сачуване су делимично, одевене у дугачке
црвене и плаве хаљине, дугачких и широких рукава, са дезеном мреже у виду ромбова
или квадрата са исцртаним крстићима у средини. На раменима хаљина имају додатке
попут мараме са ресама на рубовима, док им се на крајевима рукава налазе беле
бордуре такође украшене мотивом мреже. Главе су им покривене дугачким белим
марамама које падају на рамена. Руке су са отвореним шакама, веома издужених
прстију, прислоњене на грудима једна изнад друге.(слика 29.)

Ктитроски портрети

Ктиторски портрет који се налази у св. Михаилу личи на уобичајне приказе ктитора
цркава и манастира. Ктитор ове цркве био је Михаило Војислављевић, српски краљ
који је владао Дукљом. Фигура је окренута према западном делу цркве. Тело му је
приказано у профилу а лице у три четвртине профила. Он у руци држи једнобродно
куполну грађевину са двосливним кровом, полукружном аписдом и звоником, који се
наставља на западну фасаду храма.(слика 30.)
Одевен је у светлу тунику која допире до колена, опасану око струка. Туника је
порубљена широком црвеном бордуром украшеном драгуљима и бисерима. Истом
таквом али ужом, украшене су надлактице и зарукавље тунике. Преко тунике краљ има
пребачен црвени огртач који допире до листова а који је ѕа два горња краја
причвршћена фибулом на десном рамену. Огртач је украшен геометрским мотивом
квадратних поља, која су са две дијагонално укрштене линије подељена на четири
троугаона поља. На средини поља где се линије укрштају уписани су крстићи, а у
троугластим пољима тачкице. Краљ на ногама има дугачке и уске црвене чарапе, са
истом шаром ако на огртачу.

8
 Закључак

Црква Св. Михаила у Стону је споменик од велике важности. Фреске (Ктиторска

композиција, Страшни суд, Јеванђелисти, Први грах, Христос у слави, Св. Стефан, Св.
Јован Претеча, Св. Ђорђе, Свете жене, Цвет...) због свог историског значаја , будући да
се ради о једном од најстаријих српских средњовековних споменика и првој познатој
владарској задужбини, заслужују пажњу која им до сада у довољној мери није указана.

9
Илустрације

Слика 1. Карта Стона Слика 2. Монте Гаргано

Слика 3. Кастел Сан Анђело Слика 4. Мон Сен Мишел

Слика 5. Основа цркве Слика 6. Пресек цркве

10
Слика 7. Свод, западни травеј Слика 8. Апсида

Слика 9. Аркаде Слика 10. Неједнаке аркаде

Слика 11. Прозор Слика 12. Прозор апсиде

11
Слика 13. Прозор, јужна страна Слика 14. Врата

Слика 15, 24-Први грех Слика 16, 21-Христос у слави

Слика 17, 27-Св. Јован Претеча

12
 Слика 18, 28-Св. Ђорђе

Слика19. Ктитор Слика 30. Ктитор (цела фигура)

13
Слика 20. Светитељке Слика 29. Светитељка са марамом

14
Слика 22. Јеванђелиста Јован Слика 26. Свети Стефан

Слика 25. Страшни суд

15
 Литература

Бабић Валентина, Фреске у цркви Св. Михаила у Стону, Београд-Требиње 2014

16