Karboksilne kiseline

Značaj

Sinteza polimera
 akrilna i metakrilna k., adipinska k., maleinska
k., tereftalna k.

Sinteza rastvarača
 estri

Industrija tekstila, kože, graf. boja ...
 mravlja k.

Aditivi hrane
 propionska k., limunska k., sirćetna k.

Farmaceutska industrija

Masti i ulja

1
Struktura

Karboksilna grupa

O O O
H C R C Ar C
OH OH OH

Naziv karboksilna grupa nastaje

sažimanjem naziva karbonil i hidroksil.

Podela

Na osnovu ugljovodoničnog ostatka:

 alifatične k.k. opšte formule RCOOH
 aromatične k.k. opšte formule ArCOOH
 heterociklične k.k.

Prema broju karboksilnih grupa:
 monokarboksilne k. (monokiseline)
 dikarboksilne k. (dikiseline)
 polikarboksilne k. (polikiseline).

2
 HCOOH CH3COOH CH3(CH2)10COOH CH3(CH2)7CH=CH(CH2)7COOH
mravlja k. sirćetna k. laurinska k. oleinska kiselina
(metanska) (etanska k.) (dodekanska k.) (cis-9-oktadekanska k.)

COOH O2N COOH CH2COOH

benzoeva k. p-nitrobenzoeva k. fenilsirćetna k.

COOH

COOH COOH
Br
N COOH
α-brompropionska k. cikloheksan- akrilna k. pikolinska k.
(2-brompropanska k.) karboksilna k. (propenska k.) (piridin-2-karboksilna k.)

Nomenklatura

trivijalni nazivi

IUPAC nomenklatura

3
Trivijalni nazivi
Ime Formula
mravlja HCOOH
sirćetna CH3COOH
propionska CH3CH2COOH
buterna CH3CH2CH2COOH
palmitinska CH3(CH2)14COOH
stearinska CH3(CH2)16COOH
oleinska CH3(CH2)7CH=CH(CH2)7COOH
benzoeva C6H5COOH

Trivijalni nazivi

Razgranate i supstituisane kiseline
dobijaju imena kao derivati kiselina sa
ravnim nizom.

Za obeležavanje položaja supstituenta
koriste se Grčka slova α-, β-, γ−, δ−...

δ γ β α
C C C C COOH

4
 Trivijalni nazivi

COOH
COOH
COOH

α-metilbuterna k. α,β-dimetilvalerijanska k. β-fenilpropionska k.

Cl COOH COOH

OH
γ-hlor-α-metilbuterna k. α-hidroksipropionska k.
mlečna k.

Trivijalni nazivi

Aromatične kiseline, ArCOOH, se obično
imenuju kao derivati osnovne kiseline,
benzoeve:
COOH COOH COOH
NO2

CH3
Br NO2
p-brombenzoeva k. 2,4-dinitrobenzoeva m-metilbenzoeva k.

5
IUPAC nazivi

Imena k.k. izvode se dodavanjem sufiksa
–ska kiselina imenu ugljovodonika sa
istim brojem C–atoma uključujuči i –
COOH grupu (najduži niz C–atoma u
kome se nalazi –COOH grupa, a koji
uključuje najveći broj drugih
funkcionalnih grupa).

Položaj supstituenata u odnosu na –COOH
grupu se označava brojevima.
 Karboksilni C–atom je uvek C–1!

IUPAC nazivi

–COOH grupa je funkcionalna
grupa najvišeg prioriteta!

Zasićene ciklične kiseline imenuju
se kao cikloalkankarboksilne
kiseline.
 U ovim jedinjenjima i aromatičnim k.k.
C–atom vezan za –COOH grupu je C–1!

Dikarboksilne kiseline se imenuju
kao dikiseline.

6
 Nomenklatura - prioriteti f.g.
Klasa jedinjenja Sufiks Prefiks Primer
Karboksilne kiseline -ska kiselina karboksi- propanska kiselina

Anhidridi karb.k. anhidrid -ske k. ----- anhidrid propanske k.

Estri alkil- -oat alkoksikarbonil- metil-propanoat

Acil-halogenidi
-oil-halogenid halogenkarbonil- propanoil-hlorid
(Alkanoil-halogenidi)
Amidi -amid karbamoil- etanamid

Nitrili -onitril cijano- propanonitril

Aldehidi -al formil- propanal

Ketoni -on okso- propanon

IUPAC nazivi

COOH
COOH
COOH

pentanska k. 2-metilbutanska k. 3-fenilpropanska k.

COOH
COOH

Cl
3-(4-hlorfenil)butanska k. 2-butenska k.

5 4 3 2 1
C C C C COOH

7
 IUPAC nazivi
O OH
CH3CCHCH2CH2COOH
O
CH 2CH 2CH 3
5-butil-6-heptenska kiselina
5-okso-4-propilheksanska kiselina
(ne 5-etenilnonanska kis.)

NH2 OH
COOH
COOH COOH

benzenkarboksilna kiselina H2N

2-aminobenzen-
karboksilna kiselina 4-amino-2-hidroksibenzen-
COOH karboksilna kiselina
(o-aminobenzoeva kiselina,
antranilna kiselina)
Cl
Br
O COOH
4-oksocikloheksan- 1-brom-2-hlorciklopentan-
karboksilna kiselina karboksilna kiselina

Nazivi soli karboksilnih kiselina

COO Na (CH3COO)2Ca HCOONH4

natrijum-benzoat kalcijum-acetat amonijum-formijat

(kalcijum-etanoat) (amonijum-metanoat)

COO Na
Br
Br
natrijum-α,β-dibrompropionat
(natrijum-2,3-dibrompropanoat)

sufiks oat

8
Fizička svojstva

k.k. su polarna jedinjenja (polarizovana
karbonilna i hidroksilna grupa) i grade
vodonične veze

po rastvorljivosti u vodi su slične
alkoholima - vod. veze
 prve četiri su rastvorne u vodi
 peta je delimično
 više k.k. su nerastvorne

k.k. su rastvorne u manje polarnim
rastvaračima kao što su etri, alkoholi,
benzen

Fizička svojstva

karakterističan miris

k.k. imaju više t.k. od odgovarajućih
alkohola
 propionska – t.k. 141 oC
 n-butanol – t.k. 118 oC (ista M.M.)

razlog – vodonične veze -intermolekulske
vodonične veze - dimeri
..
.. O.. H O:
R C C R
:O . .. .
.. H O.

9
Soli karboksilnih kiselina

slabije kiseline od jakih mineralnih

kiselina (sulfatne, hlorovodonične,
nitratne)

jače k. od alkohola, acetilena, vode

sa vodenim rastvorima hidroksida
lako grade soli
 dejstvom min.kiselina ponovo se
dobijaju k.k.
_
OH _
RCOOH RCOO
+
H

Soli karboksilnih kiselina

k.k. i njihove soli imaju suprotna

svojstva u pogledu rastvorljivosti

soli k.k. - za identifikaciju i
razdvajanje
RCOOH + NaOH RCOONa + H2O
nerastvorna rastvorna
u vodi u vodi

RCOOH + NaHCO3 RCOONa + H2O + CO2

nerastvorna rastvorna
u vodi u vodi

10
Industrijsko dobijanje

O2
ugljovodonici
katalizator

O2
CH3CHO CH3COOH
katalizator

O2
EtOH
Acetobacter

Industrijsko dobijanje

najvažniji izvor alifatičnih k.k. su

životinjske masti i biljna ulja
 k.k. od C6 do C18 i više

aromatične k.k. se dobijaju
oksidacijom alkilbenzena
 alkilbenzeni iz nafte i katrana kamenog
uglja

11
 Industrijsko dobijanje

Cl
Cl
_
Cl 2 H2O, OH COOH
Cl
∆

nafta benzotrihlorid ∆, katalizator,

-CO2

COOH
O2 , V2 O5
ili
COOH

o-ksilen naftalen ftalna k.

Laboratorijsko dobijanje

Oksidacija
 primarnih alkohola
 nezasićenih ugljovodonika
 alkilbenzena

Preko Grignard–ovog reagensa i
CO2

Hidroliza nitrila

Hidroliza trihalogenskih derivata

Hidroliza derivata karboksilnih
kiselina

12
 Oksidacija primarnih alkohola
[O]
R-CH2OH R-COOH
1o alkohol k.k. [O] a) K2Cr2O 7/H2SO 4
b) CrO3/H2SO4
c) KMnO4/H2SO 4 ili NaOH/H 2O
(kisela ili bazna sredina)
d) HNO 3
e) CrO3, C5H5N, DMF

KMnO4
COOH
OH
NaOH/H2O

2-metil-1-butanol α-metilbuterna k.
(2-metilbutanska k.)

Oksidacija primarnih alkohola

PDC PDC
CHO CH2Cl2 COOH
OH DMF

pidinijum-dihromat (PDC) CrO3 + + H2 O

2-
N N+ Cr2O7
H 2

Vrsta rastvarača utiče na reakcioni proizvod

 CH2Cl2 daje CHO
 DMF daje COOH

Alilni alkohol daje CHO

13
 Oksidacija nezasićenih ugljovodonika

KMnO4
CH3CH CHCH2CH3 CH3COOH + CH3CH2COOH
H+, ∆
2-penten etanska k. propanska k.
(sircetna k.) (propionska k.)

KMnO4
C CCH3 CH3COOH + COOH
H+ , ∆

1-propinilbenzen

Videti alkene i alkine!

Oksidacija alkilbenzena
[O]
Ar C ArCOOH
Videti alkilbenzene!
H
[O] a) K2Cr2O7/H2SO4
Benzilni položaj!!!
b) KMnO4/H2SO4 ili NaOH/H2O
(kisela ili bazna sredina)
c) razbl. HNO3

K2CrO7, H2SO4, ∆
O2N CH3 O2N COOH

1-metil-4-nitrobenzen 4-nitrobenzenkarboksilna k.

CH3 -
KMnO4, OH , ∆ COOH

Br Br
1-brom-2-metilbenzen 2-brombenzenkarboksilna k.

14
 Reakcija Grignard–ovog reagensa i CO2

Grignard–ovi reagensi reaguju sa ugljen-

dioksidom (CO2) veoma slično kao sa
karbonilnim jedinjenjima.

Reakcija se izvodi:
 uvoñenjem gasovitog CO2 u etarski rastvor
Grignard–ovog reagensa ili
 izlivanjem Grignard–ovog reagensa na "suvi
led" (čvrst CO2).

Nastaje so k.k. koja protonovanjem sa
razbl. mineralnom kiselinom daje k.k.

Reakcija Grignard–ovog reagensa i CO2

_
δ .. .. -
_
:O : O: +MgX +
δ δ+ aps. etar H /H2O
δ+
R MgX + C R C R COOH
- XMgOH
:O : O ili
Grignard-ov _
reagens δ ili Ar COOH
- +
ili
Ar COO MgX
Ar MgX so karboksilne kis.

-
Br MgBr COO +MgBr COOH
+
Mg CO2 H /H2O

aps. etar

1-brom-4-(1-metilpropil)- 4-(1-metilpropil)benzen-
benzen karboksilna k.
(p-brom-sek-butilbenzen) (p-sek-butilbenzoeva k.)

15
 Reakcija Grignard–ovog reagensa i CO2

+
Mg CO2 -+ H /H2O
Cl aps. etar MgCl COO MgCl COOH

2-hlor-2-metil- 2,2-dimetilbutanska k.
butan

RX može biti 1o, 2o ili 3o alkil-halogenid!

Hidroliza nitrila

+
H
R-COOH
+ NH4+
(ili Ar-COOH)
R-CN
+ H2O
(ili Ar-CN) -
OH -
R-COO
- + NH3
(ili Ar-COO )

16
 Hidroliza nitrila

CH2Cl NaCN CH2CN 70%, H SO , refluks CH2COOH

2 4
+
+ NH4
DMF

fenilacetonitril

NaCN vod. alk. NaOH, refluks _ H+

n-BuBr n-BuCN n-BuCOO n-BuCOOH
DMF

CN 75%, H2SO4, 150-160 oC COOH

diazonijumova so
CH3 CH3

o-tolunitril

Produženje niza

KMnO4
R-COOH

R-CH2OH Mg CO2 +
H
RCH2MgBr R-CH2COOH
PBr3
RCH2Br
CN - H2O
RCH2CN R-CH2COOH

17
 Hidroliza trihalogenskih derivata

- OH
OH , H2O - H2O
R CCl3 R C OH R COOH
ili OH ili
Ar CCl3 Ar COOH
ili
Ar C(OH)3

HO
OH
CH3 CCl3 - C COOH
Cl2 OH , H2O - H 2O
OH
hν
ili
metilbenzen trihlormetilbenzen benzenkarboksilna k.
(toluen) ∆ fenilmetantriol
(benzo-trihlorid) (benzoeva k.)

Reakcije k.k.

Kiselost. Stvaranje soli

Redukcija

Dekarboksilacija

Prevoñenje u derivate k.k.

Supstitucija na alkil- ili aril-grupi

18
 Kiselost. Konstanta kiselosti
Jonizacija k.k. u vodenom rastvoru
Ke
-
RCOOH + H2O RCOO + H3O+
kiselina baza konjugovana konjugovana
baza kiselina

U stanju ravnoteže, izraz za Ke je

[RCOO- ] [H3O+]
Ke =
[H2O] [RCOOH]

Izraz za konstantu kiselosti,Ka je

[RCOO- ] [H3O+]
Ka = [H2O]Ke =
[RCOOH]

Za k.k. Ka ≈ 10–4–10–5 (pKa ≈ 4–5)

Merilo za jačinu kiselosti:
□ Ka (što je vrednost Ka veća, kiselost je veća),
□ pKa = –logKa (što je vrednost pKa manja, kiselost je veća)

Kiselost

K.k. su kiselije od ostalih organskih
jedinjenja koja imaju kiseli H–atom:
 RCOOH > H2O > ROH > HC≡CH > NH3 > RH

Važno:
 K.k. su kisele – daju H+.
 K.k. su kiselije od ostalih organskih
jedinjenja koja imaju kiseli H–atom

u –COOH grupi polarizacija C=O u
neposrednoj blizini –OH grupe olakšava
disocijaciju!
 Vrednosti Ka k.k. se razlikuju

na ravnotežu, koja je kvantitativno izražena
vrednošću Ka, utiče struktura kiseline.

19
 Kiselost

Stabilnost molekula i jona zavisi od
strukture i elektronskih efekata!

Stanje ravnoteže zavisi od razlika u
relativnoj stabilnosti nejonizovane k.k. i
karboksilatnog jona.

Ravnoteže će biti pomerena u desno (u
pravcu jonizacije kiseline) utoliko više
ukoliko je:
 stabilnost k.k. u nejonizovanom stanju manja
(njena sposobnost da jonizuje veća),
 stabilnost nastalog karboksilatnog jona veća
(njegova težnja za primanjem H+ manja).

Kiselost
Kiselost odreñena razlikom u stabilnosti kiseline i njenog anjona!

slaba disocijacija
R O H H+ + R O pKa=16-18

- O O
O O
R C R C H+ + R C R C
OH + OH O O

neekvivalentne: ekvivalentne:
rezonancija od manjeg značaja rezonancija od većeg značaja
pKa=4-5

20
 Kiselost

E E velika rezonanciona
- stabilnost
RO + H+
-
RCOO + H+
mala rezonanciona
stabilnost
ROH
RCOOH

t.r. t.r.

Kiselost k.k. je posledica rezonancione stabilizacije anjona.

Stabilizacija i kiselost - zbog prisustva karboksilne grupe.

Kiselost

U nedisosovanom molekulu k.k. deluju 2 elektronska
efekta:
 induktivni efekat (–I) – značajan (destabilizuje
molekul k.k.)
_
δ
O Jak -I efekat δ+ karbonilnog C-atoma
smanjuje stabilnost nedisosovanog molekula kiseline
R C O H jer olakšava izdvajanje H+
δ+
k.k.
 rezonancioni efekat (el. par sa O se pomera duž π–
veze) – manje značajan (ide na ruku –I efektu jer
omogućava lakše izdvajanje H+)
.. .. - .. -
O: : O: : O:

C .. C + C +
R O
.. H R O
.. H R O
.. H
k.k.
neekvivalentne rez. strukture Na kiseoniku je "+" šarža
(razdvajanje naelektrisanja) što olakšava izdvajanje H+

21
Struktura karboksilatnog anjona
_
..δ .. -
O: :O: O

C .. - C .. δ _ R C _
R δ+ O
.. : R δ+ O
..
O
karboksilatni anjon
ekvivalentne rez. strukture

Stabilnost karboksilatnog anjona jako povećana –

stabilizacija rezonancijom (oslobaña se E).
 "–" šarža je ravnomerno rasporeñena
(delokalizovana) na oba O–atoma.
 Da bi se H+ ponovo asocirao treba dovesti E
ekvivalentnu E rezonancije!

Struktura karboksilatnog anjona

0.123 nm 0.127 nm

O O
H C H C _ Na+
OH O
0.136 nm 0.127 nm

O
preklapanje p orbitala:
R C delokalizacija π elektrona i naelektrisanja
O

22
Uticaj supstituenata na kiselost

svaki faktor koji povećava stabilnost anjona u

odnosu na kiselinu povećaće kiselost

svaki faktor koji smanjuje stabilnost anjona u
odnosu na kiselinu smanjiće kiselost

O O
G C _ G C _
O O
G povlači elektrone: G otpušta elektrone:
stabilizuje anjon, destabilizuje anjon,
povećava kiselost smanjuje kiselost

Uticaj supstituenata na kiselost

Kiselina pKa
HCOOH mravlja 3,75
CH3COOH sirćetna 4,76
ClCH2COOH hlorsirćetna 2,87
Cl2CHCOOH dihlorsirćetna 1,25
Cl3CCOOH trihlorsirćetna 0,65
O2N–CH2COOH nitrosirćetna 1,68
hidroksisirćetna
HO–CH2COOH 3,83
(glikolna)

23
Uticaj supstituenata na kiselost
_
δ
O O
+ _
H C O H H + H C
δ+
mravlja k. O
pKa = 3,75 formijatni jon
_
δ
O O

CH3 C O + C _
H H + CH3
δ+
sircentna k. O
acetatni jon
pKa = 4,76

Uticaj supstituenata na kiselost

Molekul sirćetne k. je stabilniji od molekula
mravlje: prisutna CH3 grupa svojim +I efektom
smanjuje δ+ na karbonilnom C (on slabije povlači
e– duž σ–veze).

Stabilnost acetatnog jona je smanjena (povećana
je njegova baznost) u odnosu na formijatni:
prisutna CH3 grupa svojim +I efektom povećava
"–" šaržu na karbonilnom C (ceo anjon je
destabilizovan i olakšano je vezivanje H+).

CH3COO– je jača baza od HCOO–, pa je
HCOOH jača kiselina od CH3COOH!

24
 Uticaj supstituenata na kiselost
_
δ O
O
+ _
Cl CH2 C O H H + Cl CH2 C
δ+
hloracetatni jon
hlorsircentna k. O
pKa = 2,87

Molekul hlorsirćetne k. je manje stabilan od

molekula mravlje: prisutni Cl svojim –I efektom
povećava δ+ na karbonilnom C (on jače povlači e–
duž σ–veze).

Stabilnost hloracetatnog jona je povećana
(smanjena je njegova baznost) u odnosu na
formijatni: usled –I efekta Cl "–" šarža nije
skoncentrisana samo na atomima O nego je
delimično raspršena i na ostale atome u nizu.

ClCH2COO– je slabija baza od HCOO–, pa je
ClCH2COOH jača kiselina od HCOOH!

Uticaj supstituenata na kiselost

_
δ O
:O : O :O :
+ + +
CH2 H + C _
N C O H N CH2
_ δ+ _
:O
.. : :O
.. : O
nitrosircentna k.
anjon nitrosircetne k.
pKa = 1,68

Anjon nitrosirćetne k. je stabilniji (slabija baza)

od anjona hlorsirćetne k.: –NO2 grupa je zbog "+"
šarže na N elektronegativnija (jači –I) i jače
privlači e– od Cl.

O2NCH2COO– je slabija baza od ClCH2HCOO–,
pa je O2NCH2COOH jača kiselina od
ClCH2COOH!

25
 Uticaj supstituenata na kiselost
_
δ
O O
+ _
HO CH2 C O H H + HO CH2 C
δ+
hidroksisircentna k. O
pKa = 3,83 anjon hidroksisircetne k.

Anjon hidroksisirćetne k. je stabilniji (slabija

baza) od anjona sirćetne k.: usled –I efekta –OH
grupe "–" šarža nije skoncentrisana samo na
atomima O nego je delimično raspršena i na
ostale atome u nizu.

HOCH2COO– je slabija baza od CH3COO–, pa
je HOCH2COOH jača kiselina od CH3COOH!

Induktivni efekat

Induktivni efekat opada sa rastojanjem i

zanemarljiv je ako se njegov uticaj posmatra
preko više od 4 C atoma
O
Cl CH2 CH2 CH2 C _

O
Kiselina pKa
CH3CH2CH2COOH buterna 4,82
CH3CH2CH(Cl)COOH α-hlorbuterna 2,86
CH3CH(Cl)CH2COOH β-hlorbuterna 4,05
ClCH2CH2CH2COOH γ-hlorbuterna 4,53

26
 Uticaj supstituenata na kiselost

Poredak kiselosti halogen supstituisanih
k.k. slične strukture je u skladu sa
relativnim –I efektom atoma halogena
(veća elektronegativnost jači –I efekat)!

Kiselina pKa
FCH2COOH fluorsirćetna 2,56
ClCH2COOH hlorsirćetna 2,87
BrCH2COOH bromsirćetna 2,9
ICH2COOH jodsirćetna 4,17

Kiselost

Kiselost k.k. zavisi od vrste hibridizacije
C–atoma za koji je vezana –COOH
grupa!

Hibridna orbitala Udeo s–orbitale Što je u hibridnoj orbitali veći

udeo s–orbitale elektroni su
sp3 1/4 bliže jezgru (pojavljuje se
sp2 1/3 induktivan efekat privlačenja
elektrona ka jezgru C–
sp 1/2 atoma).

27
 Kiselost

Elektronegativnost hibridizovanih C–
atoma opada u nizu: Csp > Csp2 > Csp3

Kiselina pKa
CH3CH2 COOH
sp3 propionska 4,78
H2C CH COOH
sp2 akrilna 4,25
HC C COOH
sp propiolna 1,79

Kiselost

Akrilna k.: nasuprot –I efektu Csp2 deluje +R
efekat (povećana el. gustina na karbonilnom O)
koji smanjuje kiselost:
_
.. δ .. _
O: :O:
+
H2C CH C OH CH2 CH C OH
δ+
+R efekat C=C veze

Meñutim, kako –I efekat Csp2 preovlañuje nad +R

ef. C=C veze, akrilna k. je ipak nešto jača k. od
propionske.

Propiolna k.: +R efekat postoji i kod C≡C veze ali
je zanemarljiv u odnosu na jak –I efekat Csp.

28
Kiselost benzoeve
i supstituisanih benzoevih k.

U nedisosovanom molekulu
benzoeve k. deluju 2 elektronska
efekta:
 induktivni efekat (–I) Csp2 – povećava
kiselost (olakšava izdvajanje H+ –
destabilizuje molekul)
_
δ
O
C O H
δ+
sp2
pKa = 4,20

Kiselost benzoeve
i supstituisanih benzoevih k.

 rezonancioni efekat (+R) benzenovog prstena

– smanjuje kiselost (povećana el. gustina na
karbonilnom O i tako otežava izdvajanje H+ –
stabilizuje molekul)
.. .. -
O: + : O:

C OH C OH

O
.. - .. -
: O: : O: C

+ C OH C OH OH

Da bi došlo do rezonancije –COOH grupa

i fenilno jezgro moraju biti u koplanarnom položaju!

29
 Benzoeva kiselina je jača kiselina od
cikloheksankarboksilne kiseline
sp2
sp3 COOH COOH
<

pKa 4,87 4,20

Cikloheksankarboksilna k.
 –COOH grupa je vezana za Csp3
cikloheksil-
grupa je donor elektrona (+I) ka –COOH grupi.

Benzoeva k.
 –COOH grupa je vezana za Csp2
zbog Csp2
preko koga je vezana za –COOH grupu, fenil-
grupa je ovde, poput C=C veze (npr. kod akrilne
k.) slabiji elektron donor ka –COOH grupi nego
zasićeni (Csp3) C–atom
 –I efekat Csp2 preovlañuje nad +R efektom!

Kiselost benzoeve
i supstituisanih benzoevih k.

_
COOH .. Oδ
pKa :O
Z C O
N H
+ δ+
_
:O
.. :
Supstituent p-
-I efekat NO2 grupe
_
Oδ
NO2 3,44 ..
HO C O H
.. δ+

OH 4,58 -I efekat OH grupe

30
Kiselost benzoeve
i supstituisanih benzoevih k.

p-nitrobenzoeva k.

.. : O: _ .. : O:
:O :O :
+
N C OH N C OH
+ +
_ _
:O
.. : :O
.. :
-R efekat NO2 grupe veoma povoljno!
(smanjena el.gustina na karb. C-atomu)
.. _ .. O
:O O :O :
+ _ C _
H + N+ C N +
_ _ +
:O
.. : O
:O
.. : O
veoma
anjon p-nitrobenzoeve k. povoljno!
(-R i -I ef. NO2 grupe deluju u istom smeru)

Kiselost benzoeve
i supstituisanih benzoevih k.
COOH COOH COOH COOH

+ +

N + .. - +
- .. N .. -
+
- .. N .. -
+
- .. N .. -
:O O :O O :O O
..:
.. .. : :O
.. O
.. : .. .. : ..
rezonancione strukture p-nitrobenzoeve kiseline narocito povoljno!
(povecanje δ+ na
+ H+ - H+ karbonilnom C-atomu)

O ...- ...O O ...- ... O O ...- ...O O ...- ...O

C C C C

+ +

N+ .. - - .. N+ .. - - .. N+ .. - - .. N+ .. -
:O O
.. : :O O :O O
.. : :O O
.. :
.. .. .. : .. ..
narocito povoljno!
rezonancione strukture p-nitrobenzoatnog-jona

31
 Kiselost benzoeve
i supstituisanih benzoevih k.

p-hidroksibenzoeva k.

.. .. _
O: : O:
.. +
HO
.. C OH HO
.. C OH

+R efekat OH grupe
(povecana el. gustina na
O karb. O) O
.. + _
+ _ _
H + HO
.. C HO
.. : C

O O
veoma nepovoljno!
anjon p-hidroksibenzoeve k.
(+R i -I ef. OH grupe deluju u suprotnim smerovima, +R je daleko jaci)

Kiselost benzoeve
i supstituisanih benzoevih k.
.. .. .. - .. .. ..
.O
. OH O
.. OH O
.. OH .O
. OH .O
. OH
C C C C C
..-

- .. .. -

:OH
.. + OH
.. + OH
.. + OH
.. + OH
..
rezonancione strukture p-hidroksibenzoeve kiselina (povecana el.
gustina na
+ H+ - H+ karbonilnom O)

O ...- ...O O ... -... O O ...- ...O O ... -...O

C C C C
..-

- .. .. -

:OH
.. + OH
.. + OH
.. + OH
..
narocito nepovoljno!
rezonancione strukture p-hidroksibenzoatnog-jona

32
 Dobijanje soli

-
2 CH3COOH + Zn (CH3COO )2Zn2+ + H2
cink-acetat

-
CH3(CH2)10COOH + NaOH CH3(CH2)10COO Na+ + H2O
laurinska k. natrijum-laurat

-
COOH COO Na+
+ NaHCO3 + CO2 + H2O
ili
Na2CO3

Bikarbonatni test

Reakcija k.k. sa bikarbonatima (bikarbonatni test)
je karakteristična za k.k.

Za razliku od k.k. fenoli pokazuju negativan
bikarbonatni test!

Bikarbonatni test:
H2O
CH3COOH + NaHCO3 CH3COONa + CO2 + H2O
+ -
H + HCO3 H2CO3 CO2 + H2O

33
 Reakcije sa amonijakom i derivatima
amonijaka

Baze poput amonijaka i njegovih derivata (amina (1°, 2°, 3°),
hidroksilamina, hidrazina) reaguju sa k.k. dajući odgovarajuće soli

: O: : O:
.. .. - +
H3C C O
.. H + : NH3 H3C C O
..
: NH
4
amonijum-etanoat
(amonijum-acetat)

: O: : O:
.. .. .. - +
H C O
.. H + CH3NH2 H C O
.. : CH3NH3
metilamin metilamonijum-metanoat
(metilamonijum-formijat)

: O: : O:
.. .. - +
C O
.. H + : NH2OH C O
..
: NH3OH
hidroksilamin
hidroksilamonijum-benzoat

- +
CH3CH2CH2COOH + H2N NH2 CH3CH2CH2COO H3NNH2
hidrazin hidrazinijum-butanoat
(hidrazinijum-butirat)

Redukcija

Redukcija sa litijum-aluminijumhidridom (LiAlH4)
1) LiAlH4, THF
2) H +, H2O
RCOOH RCH2OH
ili ili
ArCOOH ArCH2OH
1o alkohol

COOH CH2OH
1) LiAlH4 COOH CH2OH
1) LiAlH4
2) H +, H O
2
2) H +, H O
2

CH3 CH3
3-metilbenzen- (3-metilfenil)metanol 2-cikloheksen- 2-cikloheksenil-
karboksilna k (m-metilbenzil-alkohol) karboksilna k. metanol
(m-metilbenzoeva k.)

34
 Dekarboksilacija

Izdvajanje molekula CO2 iz molekula k.k.
O
kat.
R C O H R H + O C O
∆
ili
ili Ar H
ArCOOH ugljovodonik

Pri dekarboksilovanju k.k. ugljovodonični ostatak prima H+

iz –COOH grupe, uz nastajanje odgovarajućeg
ugljovodonika i izdvajanje CO2.

Reakcija se često vrši destilacijom soli k.k. u prisustvu
"natron kreča" (smeša NaOH i CaO).
-
COO + Na
- NaOH, CaO NaOH, CaO
CH3COO + Na CH4 + CO 2 + CO2
∆ ∆

natrijum-benzoat

Dekarboksilacija

U reakciji se odigrava dekarboksilovanje
karboksilatnog anjona.
 Što je kiselina jača, jače disocira, daje stabilniji
karboksilatni anjon – dekarboksilacija je brža.

O
.. - +
- H
R C O
.. : R: + CO2 R H

35
 Dekarboksilacija

Lako se dekarboksiluju npr. trihlorsirćetna i 2,4,6-
trinitrobenzoeva k. – veoma jake k.

Cl Cl
H2O
Cl C COOH Cl C H + CO2
100 oC
Cl Cl
trihlorsircetna k. trihlormetan

Cl Cl Cl
+ -
Cl C COOH H + Cl C COO Cl C H + CO2
Cl Cl Cl
stabilan
karboksilatni anjon

Dekarboksilacija
COOH H
O2N NO2 O2N NO2
H2O + CO2
100 oC

NO2 NO2
2,4,6-trinitrobenzen- 1,3,5-trinitrobenzen
karboksilna k.
(2,4,6-trinitrobenzoeva k.)

-
COOH COO H
O2N NO2 O2N NO2 O2N NO2
+ + CO2
H +

NO2 NO2 NO2

stabilan
karboksilatni anjon

36
 Prevoñenje u derivate k.k.

O O
R C R C (Z= -Cl, -OOR', -OR', -NH2)
OH Z

prevoñenje u hloride k.k. (alkanoil-hloridi)

prevoñenje u anhidride

prevoñenje u estre (alkil-alkanoati)

prevoñenje u amide (alkanamidi)

Prevoñenje u hloride k.k.

O SOCl2 O
R C + PCl3 R C
ili OH PCl5 ili
Cl
Ar Ar

tionil-hlorid (SOCl2) je najpogodniji

37
 Prevoñenje u hloride k.k.

100 oC
COOH + PCl5 COCl + POCl3 + HCl

benzoil-hlorid

refluks
COOH + SOCl2 COCl + SO2 + HCl
79 oC

refluks
n-C17H35COOH + SOCl2 n-C17H35COCl + SO2 + HCl
79 oC
oktadekanoil-hlorid

50 oC
3CH3COOH + PCl3 3CH3COCl + H3PO3
etanoil-hlorid
(acetil-hlorid)

Prevoñenje u anhidride

Reakcijom k.k. sa alkanoil-hloridima

O O O O O O
∆ ∆
RCOH + ClCR' RCOCR' + HCl CH3COOH + CH3COCl CH3COCCH3
etanska k. etanoil-hlorid anhidrid
Mogu se dobiti prosti (R = R') ili mešoviti (R≠R') anhidridi (sircetna k.) (acetil-hlorid) etanske k.
(acetanhidrid)

Reakcijom k.k. sa acetanhidridom

O O O O O
∆
2RCH2COH + CH3COCCH3 RCH2COCCH2R + 2CH3COOH
acetanhidrid
(dehidrataciono
sredstvo)

O O
∆
2CH3CH2COOH + (CH3 CO) 2O CH3CH2 C O C CH3CH2 + 2CH3COOH
propanska k. anhidrid propanske k.

38
 Prevoñenje u estre. Esterifikacija

Kiselo–katalizovana reakcija – katalizator H+ jon

O H+ O
R C + R'OH R C + H2O
OH OR'
CH3OH > 1o > 2o (> 3o)
reaktivnost
pri esterifikaciji
HCOOH > CH3COOH > RCH2 COOH > R2CHCOOH > R3CCOOH

•Ravnoteža može da se pomeri prema estarskom proizvodu:

•korišćenjem viška jednog od reaktanata (alkohol se uzima u višku) ili
•selektivnim uklanjanjem jednog od proizvoda iz reakc. smeše.
•Reakcija u levo – hidroliza
•Reakcija u desno - esterifikacija

Prevoñenje u estre. Esterifikacija

U stanju ravnoteže izraz za konstantu

ravnoteže esterifikacije, Ke, je:
 v1 = v2
 k1[RCOOH][R'OH] = k2[RCOOR'][ H2O]

Reakcija esterifikacije spada u
reakcije nukleofilne acilne
supstitucije.

Esterifikacija je kiselo–katalizovana
adiciono–eliminaciona reakcija!

39
 Prevoñenje u estre. Esterifikacija

O O
H2SO4 , refluks
CH2CH2CH2 C + C2H5OH CH2CH2CH2 C + H2O
OH OC2H5

8 mol prinos 85-88 %

1 mol
4-fenilbutanska k. etil-4-fenilbutanoat

toluen (t.k. 110 oC),

H2SO4, refluks
HOOC(CH2)4COOH + 2C2H5OH C2H5OOC(CH2)4COOC2H5 + 2H2O
adipinska kiselina etil-adipat
t.k. 245 oC uklanja se
t.k. 78 oC
kao azeotropska
prinos 95-97% smeša, t.k. 75 oC

Mehanizam esterifikacije (kisela–

kataliza)

Faza 1: protonovanje karboksilne grupe

+ H .. H .. H
: O: :O :O :O
+ H+
C .. C .. C .. C +
+ R O
R O
.. H - H R O
.. H R + O
.. H .. H
karbokatjon stabilizovan rezonancijom
(aktivirana karbonilna grupa za napad nukleofila)

Faza 2: nukleofilni napad alkohola

(adicija)
+ H .. H .. H sp3
:O :O + :O
.. .. -H ..
C .. + R'OH
.. R C O .. H R C O .. H
R O
.. H + H+
O
.. O
.. :
R' + H R'
tetraedarski intermedijer

40
 Mehanizam esterifikacije (kisela–
kataliza)

Tetraedarski intermedijer je ključan

– podleže kiselo–katalizovanom
razlaganju u oba smera:
 protonovanjem O alkoksi grupe (R'O)
indukuje se eliminacija alkohola
reversnim redosledom faza 1 i 2,
 protonovanjem bilo kojeg O hidroksilne
grupe (OH) uz eliminaciju H2O nastaje
estar (faza 3).

Mehanizam esterifikacije (kisela–

kataliza)

Faza 3: eliminacija vode

.. H .. H
:O + H+ :O H
.. - H2O
R C O .. H + R C O :+
-H + H2O
O O H
.. : .. :
R' R'
+ H .. H .. H + : O:
:O :O :O -H

C .. C .. C + + H+
C ..
O R O
.. R'
R O
.. R' R + O
.. R' R .. R'
protonovani estar estar

41
 Mehanizam esterifikacije (kisela–
kataliza)

Uloga kiselog katalizatora, protona:
 aktivira karbonilnu grupu za nukleofilni napad
alkohola (faza 2),
 transformiše hidroksilnu grupu (loša odlazeća
grupa) u dobru odlazeću grupu, vodu (faza 3).

Sve faze su povratne pa dodatak viška alkohola ili
uklanjanjem vode ili estra iz reakc. smeše,
pomera ravnotežu u desno u fazama 2 i 3.

Hidroliza estra vrši se reversnom reakcijom i
favorizovana je u prisustvu vode.

Kiselo–katalizovana hidroliza estra je adiciono–
eliminaciona reakcija – nukleofil je H2O, a
eliminiše se alkohol.

Prevoñenje u amide

Reakcijom termičke dekompozicije amonijum-soli
k.k.
O
- ∆
RCOOH + NH3 RCOO + NH4 RCNH2 + H2O
amonijum-so k.k. 1o
amonijum-alkanoat amid

Na povišenoj T termička disocijacija amonijum-

soli postaje značajna, pa će u ravnoteži biti
prisutne i znatne količine amonijaka i k.k.

Dolazi do sporije, ali termodinamički
favorizovanije reakcije amina i kiseline.

Iz molekula k.k. i NH3 (nukleofil) adiciono–
eliminacionom reakcijom nastaje amid.

42
 Prevoñenje u amide

Analogno reaguju 1° i 2° amini (alifatični i

aromatični) – nastaju 2°, odnosno, 3°
amidi!
O
NH2 - +
CH3COO NH3 C
HN CH3
∆
CH3COOH +
+ H2 O

anilinijum-acetat 2o amid
N-feniletanamid
(N-fenilacetamid)
(acetanilid)

Supstitucija na alkil- ili aril-grupi

Alfa-halogenovanje alifatičnih k.

EAS

43
 Alfa-halogenovanje alifatičnih k.
Hell-Volhard-Zelinsky reakcija

P
R-CH2COOH + X2 R-CHCOOH + HX X2=Cl2, Br2

X
α-halogen supstituisana k.

EAS

-COOH:
dezaktivira i diriguje supstituciju u meta položaju

COOH COOH

HNO3, H2SO4, ∆

NO2

44
 Dikarboksilne kiseline

HOOCCH2COOH HOOCCH2CH2COOH HOOCCH2CH2CH2CH2COOH

malonska k. ćilibarna k. adipinska k.

(propan-dikiselina) (butan-dikiselina) (heksan-dikiselina)

CH3

HOOCCH2CH2CHCOOH HOOCCH2CCH2COOH HOOCCHCH2CHCOOH

Br CH3 Cl Cl

2-brompentan-dikiselina 3,3-dimetilpentan-dikiselina 2,4-dihlorpentan-dikiselina

Dikarboksilne kiseline

COOH COOH COOH

COOH
COOH
1,2-benzendikarboksilna
kiselina 1,3- COOH
(ftalna kiselina) 1,4-
(izoftalna kiselina)
(tereftalna kiselina)

HOOC COOH H COOH

H H HOOC H

cis-2-buten- trans-2-buten-
dikiselina -dikiselina
(maleinska k.) (fumarna k.)

45
 Dobijanje
dobijaju se metodama za monokarboksilne k.
prilagoñene dikarboksilnim k.

H2O, H+ COOH
+
CH2 + NH4
- +
- COO Na COOH
- + CN
Cl CH2COO Na CH2
natrijum-hloracetat * CN
1.C2H5OH, H+ COOC2H5 +
natrijum-cijanoacetat
CH2 + NH4
2. H2O
COOC2H5
*Neophodno je koristiti so kiseline:
-hlorsirćetna kiselina (pKa=2,87) će istisnuti HCN (pKa=9,2)
dietil-malonat
iz soli (npr. KCN)
-HCN je otrovan i nestabilan (polimerizuje)

Dobijanje
svaka grupa se može dalje zasebno prevesti u derivat!

O
O
CH3CH2OH COCH2CH3 +
COCH2CH3
NCCH2COO- Na+ H2C H , H2O
H2C
H2SO4
C
HN OCH 2CH3 COCH2CH 3
O
iminoestar dietil-propandioat
(dietil-malonat)

alkoholiza
O
-
N C CH2 CO Na+

esterifikacija

46
 Dobijanje
KMnO4/H2SO4
HOCH2CH2OH HOOC COOH
etan-dikiselina
1,2-etandiol
(oksalna k.)
(etilen-glikol)

Br2 +
2 KCN H , H2O
H2C CH2 BrCH2 CH2Br CN CH2CH2 CN
CCl4 ∆
eten butanodinitril
1,2-dibrometan

HOOCCH2CH2COOH
butan-dikiselina

1) LiAlH4, aps. etar SOCl 2

HOOC(CH2)2COOH + HOCH2(CH2)2CH2OH
2) H , H2O
butan-dikiselina 1,4-butandiol

+
2 KCN H , H2O
Cl(CH2)4Cl NC(CH2)4CN HOOC(CH2)4COOH
∆
heksandinitril heksan-dikiselina
1,4-dihlorbutan

1) Mg, aps. etar

2) CO2
+
3) H , H 2O

Reakcije dikarboksilnih k.

Kiselost

Dekarboksilacija

Dehidratacija

Malonestarska sinteza

47
 Kiselost

Dikarboksilne k. koje imaju –COOH grupe
na krajevima ugljovodoničnog lanca:

Kiselina pKa1 pKa2

HOOC–COOH oksalna 1,27 4,28
HOOCCH2COOH malonska 2,85 5,70
HOOC(CH2)2COOH ćilibarna 4,19 5,64
HOOC(CH2)3COOH glutarna 4,35 5,42

Kiselost

Dikarboksilne k. imaju 2 Ka pri

čemu je Ka1 > Ka2 (teže je ukloniti
H+ iz anjona nego iz neutralnog
molekula)

Ka1
HOOC COOH + _
H + OOC COOH
pentan-dikiselina Ka2

+ _ _
H + OOC COO

48
 Kiselost

Dve –COOH grupe meñusobno utiču jedna
na drugu svojim –I efektom (sa
rastojanjem se smanjuje).

Jak –I efekat jedne –COOH grupe
omogućava lakše odvajanje H+ iz druge.
_ _ _ _
δ δ δ δ
O O O O
H O C C O H H O C C O H
δ+ δ+ δ+ δ+

CH3COOH pKa = 4,76 (Ka = 1,75 x 10-5)

HOOC COOH pKa1 = 1,27 (Ka1 = 5400 x 10-5)
pKa2 = 4,28 (Ka2 = 5,2 x 10-5)

Dekarboksilacija

Etan- i propan-dikiselina se dekarboksiluju
∆
HOOC COOH HCOOH + CO2
etan-dikiselina metanska k.
(oksalna k.) (mravlja k.)

∆
HOOC CH2 COOH CH3COOH + CO2
propan-dikiselina etanska k.
(malonska k.) (sircetna k.)

Lako dekarboksilovanje malonske kiseline:

....H HO O
.. O. : O: ∆
CO2 + C CH2 HO C CH3
C C HO
HO C O enol-oblik
H2
Dekarboksilacija je veoma olakšana mogucnoscu obrazovanja
6-clanog ciklicnog prelaznog stanja
(karbonilni O jedne -COOH grupe se ponasa
kao akceptor protona iz -OH grupe druge -COOH grupe)

49
Dehidratacija

Butan- i pentan-dikiselina zagrevanjem
daju ciklične anhidride (dehidratacija)
O
COOH
∆
O
- H2O
COOH
butan-dikiselina O
(anhidrid
(cilibarna k.) cilibarne k.)

O
COOH ∆
O
- H2O
COOH
pentan-dikiselina O
(glutarna k.) (anhidrid
glutarne k.)

Dekarboksilacija+dehidratacija

Heksan- i heptan-dikiselina zagrevanjem daju
ciklične ketone

Ba(OH)2; ∆
HOOC O
COOH - H2 O
heksan-dikiselina
- CO2 ciklopentanon
(adipinska k.)

Ba(OH)2; ∆
HOOC COOH O
- H2 O
heptan-dikiselina - CO 2 cikloheksanon

50
 Dietil-malonat
O O
+ - ..
CH3CH2OCCHCOCH2CH3 + Na : OCH
.. 2CH3
jaca k. H
pKa = 13

:O: : O:

Dietil-malonat se .. ..- ..
u reakciji sa Na+ CH3CH2O
.. C CH C OCH
.. 2 CH3 + CH3CH2OH
jakim bazama slabija k.
pKa = 15,9
ponaša kao
kiselina: .. -
: O: :O :
.. ..
CH3CH2O
.. C CH C OCH
.. 2CH3

.. -
: O: :O:
.. ..
CH3CH2O
.. C CH C OCH
.. 2CH3
rezonanciona stabilizacija anjona

Dietil-malonat

U strukturi dietil-malonata H–atomi metilenske
grupe su kiseli:
 deluje "–I" efekat 2 karbonilne grupe (destabilizuje
molekul – olakšava odlazak H+)
 anjon koji nastaje odlaskom H+ je stabilizovan
rezonancijom

δ
- H δ
-
:O : + O
: :
δδ
CH3CH2O C C C OCH2CH3
δ+ δ+

51
Malonestarska sinteza

Dietil-malonat se koristi kao prekursor
(polazno jedinjenje) u sintezi alkil- i
dialkilsirćetnih k.

Postupak se zove malonestarska sinteza!

Zasniva se na:
 velikoj kiselosti metilenskih H–atoma u
strukturi dietil-malonata
 veoma lakoj dekarboksilaciji malonske kiseline
i supstituisanih malonskih kiselina.

Malonestarska sinteza
O H O
CH3CH2O C C C OCH2CH3
H

O H O H
CH3CH2O C C C OCH2CH3 H C COOH
R R
(monosupstituisana sircetna k.)

O R' O R'
CH3CH2O C C C OCH2CH3 H C COOH
R R
(disupstituisana sircetna k.)

52
 Malonestarska sinteza
CO2CH2CH3 +-
CO2CH2CH3
Na OC2H5 - R X
H C H H C: Na+
C2 H5OH alkilovanje
CO2CH2CH3 CO2CH2CH3

CO2CH2CH 3 + CO2CH2CH3
Na - OC2H5 R' X
-
H C R
C2H5OH
Na+ : C R
alkilovanje
CO2CH2CH 3 CO2CH2CH3
(dietil-alkilmalonat)

CO2CH2CH3
R' C R
CO2CH2CH3
(dietil-dialkilmalonat)

Malonestarska sinteza
- COOH
CO2CH2CH3 -
COO COOH
OH /H2O + ∆
H /H2O
H C R H C R H C R H C R
∆ - CO 2
CO2CH2CH3 COO - COOH H
(dietil-alkilmalonat) supstituisana malonska k.

CO 2CH2CH3
-
COO - COOH COOH
OH /H2O +
H /H2O ∆
R' C R R' C R R' C R R' C R
∆ - CO2
CO 2CH2CH3 COO - COOH H
(dietil-dialkilmalonat) disupstituisana malonska k.

Pravila i ograničenja SN2 reakcija važe i za faze

alkilovanja!!!

Osim 1° i 2° halogenalkana mogu se koristiti i druga
jedinjenja koja u molekulu sadrže polarizovanu vezu
CX:
O O O

RCX X CH2COR' X CH2CR'

alkanoil-halogenid α-halogenestar α-halogenketon

53
ZADATAK

Koristeći dietil-malonat i ostale

reaktive, prikažite sintezu:
 3-fenilpropanske kiseline
 2-etilbutan-dikiseline

Sinteza 3-fenilpropanske kiseline

CO2CH2CH3 COOH
H C H H C CH2
CO2CH2CH3 H

CO2CH2CH3 + CO2CH2CH3 CH2 Cl

Na -OC2H5 -
H C H H C: Na+
C2H5OH
CO2CH2CH3 CO2CH2CH3

-
CO2CH2CH3 COO
+
OH - /H2O H /H2O
H C CH2 H C CH2
∆
CO2CH2CH3 -
COO

COOH COOH
∆
H C CH2 H C CH2
- CO2
COOH H
3-fenilpropanska k.

54
 Sinteza 2-etilbutan-dikiseline
CO2CH2CH3 COOH

H C H HOOC CH2 C CH2CH3

CO2CH2CH3 H

CO2CH2CH3 + CO2CH 2CH3

Na - OC2H5 CH3CH2 Br
-
H C H H C: Na+
C2H5OH
CO2CH2CH3 CO2CH 2CH3

CO2CH2CH3 +
CO2CH2CH 3
Na - OC2H5 -
Br CH2CO2CH2CH3
H C CH2CH3 Na+ : C CH2CH 3
C2H5OH
CO2CH2CH3 CO2CH2CH 3
α-halogensupstituisana k. bi istisnula
slabiju, dietil-malonat, iz njene soli

Sinteza 2-etilbutan-dikiseline

CO2CH2CH3 -
COO +
OH - /H2O - H /H2O
CH3CH2O2CCH2 C CH2CH3 OOCCH2 C CH2CH3
∆
-
CO2CH2CH3 COO

COOH COOH
∆
HOOCCH2 C CH2CH3 HOOCCH2 C CH2CH3
- CO2
COOH H
2-etilbutan-dikiselina

55