Vojo Brstina

Drage kolege i prijatelji, pregledom svojih dokumenata iz "D" diska iz računara nađoh i ovaj dokument, to jest tekst, pa ga postavljam i
ovde u ovoj novoj temi na ovom našem novom forumu.
Kako lako udesetostručiti pčelinjak
 Prva faza:

Proljećni razvoj zajednice:

Izvršićemo prvi prolećni pregled zajednice, ustanoviti količinu i kvalitet legla kao i količinu hrane i sve detaljno zapisati.
Ako je zajednica zazimljena normalno sa 15-18 kg hrane sada ćemo početkom marta, imati oko 10 kg hrane u košnici.
Normalno prezimelu pčelinju zajednicu ćemo prihranjivati u cilju pčelinjeg razvoja u početku kao i sve ostale zajednice a kasnije za ove
namene, malo većim količinama sirupa.
Za ovaj veliki plan potrebno nam je oko 10 kg šećera.  Koristićemo sirup 1:1, od značajnijeg početka unosa polena pa dok zajednicu
maksimalno ne razvijemo. Zajednice obično zimuju u drugom nastavku i tu se pokreću prvo leglo.
Prihranu tj. sirup ćemo davati uvek topao, uvek predveče, probijemo tankom žicom 2mm začepljene kanale za prolazak sirupa u hranilici,
dodamo utopljavajući materijal ili novine ako nismo prethodno dodali.
Sirup možemo spremiti odjednom za nedelju dana. Svakako da ćemo u isti  dodati 2% lekovitog ekstrakta.  Prvi put dajemo pola litre.
Odmah otvorimo uski gornji lesonit na hranilici i nakapamo malo sirupa po pčelama da se naviknu na traženje sirupa u hranilici. Odmah
nakon sipanja sirupa u magacinski proctor hranilice, proveravamo da li je sirup prošao do šiorokog (15mm) kanala u hranilici.
Tako prihranjujemo svako drugo veče, ako je dnevna temperatura iznad 10 stepeni. Ako zashladi, pa pčelinja zajednica ne odnese dodani
sirup ne dodajemo novi.
Oko 20. marta pojačavamo dozu na 1 litar sirupa. Opet prihranjujemo svako drugo veče, do početka jačeg cvetanja repice koja kod mene
počinje oko 5- 10 Aprila. Već sada u košnicama treba da imamo oko 10 do 12 ramova sa leglom.
Odmah na vreme preselimo košnice na repicinu pašu. Ako neko nema repice, nije važno u ovo vreme u većini krajeva imamo ogromne
količine potrebnog polena i sve radove sa prihranom nastavljamo. Ako slučajno naiđe neko hladno i kišovito vreme, opet dodajemo po 1
litar sirupa svako drugo veče. Oko 15.-20. aprila već možemo imati oko25-30 ramova pčela u košnicama, i oko 12-14 ramova legla, i tada
dodajemo četvrti nastavak. Prethodno smo pripremili 10 osnova i sada ih dodajemo. U donji drugi nastavak dodajemo dve osnove pokraj
legla a u četvrti nastavak podižemo ta dva rama i još 3 koja podižemo iz trećeg nastavka. U trećem nastavku osnove smo dodali pokraj
legla po jedna i jedna u centar legla. Gore u četvrtom nastavku dodajemo naizmenično ramove sa satnim osnovama i ove podignute sa
izgrađenim saćem.
U prvom nastavaku  nismo uopšte ništa dirali i ako je matica malo proširila leglo, puštamo je da nastavi sa zaleganjem.
Oko 25 aprila predveče, iz košnice izvadimo 6 ramova pčela sa 3-4 rama legla na kojima imamo svih stadijuma legla, sa dovoljno hrane
na preostalim ramovima (minimum (4-5 kg), stresemo još jedan ram pčela i formiramo nukleuz. Nukleuz odmah zatvorimo i prenesemo
najmanje 4 km od osnovne košnice, ako to nije jedina parcela sa repicom. Ako je to jedina parcela u okruženju onda nukleuz moramo
nositi i minimum 10 km dalje. Ako nemamo nigde u bližem okruženju posejanu repicu i ako nismo bili na repici, dovoljno je 4km. (Pčele
na uljanu repicu lete i na velike udaljenosti pa čak i do 10 kilometara)
To bi bila prva faza.    
Druga faza je stvaranje nukleuza ili pomoćne zajednice koja će nam proizvesti matičnjake i matice za oplodnjake koje ćemo kasnije
formirati od osnovne zajednice.
U nukleuzu sada imamo kao što smo rekli 6+1 r pčela i 4 rama legla na kojima je oko 2/3 legla, i preostala tri rama na kojima je hrana.
Znači ukupno 10 ramova. Dobro bi bilo ako je ostala koja osnova neizrađena gore u medištu u onoj osnovnoj zajednici pa da je imamo
sada ovde u nukleuzu, i ta jedna osnova sada treba da je postavljena sa jedne strane do legla. Sada ne smemo imati pune ramove legla
da ne bi došlo do rojevog nagona u novoformiranom nukleuzu. O ovim pojavama nažalost svi izbegavaju da pišu, da ne bi "krivica" za
rojevi nagon pala na onog ko piše. On bi ispao nekakav neznalica a radi se o tome da u oko 30 % slučajeva, u zavisnosti od mnoštva
okolnosti, novi nukleuz hoće da se izroji. To međutim nama ništa ne smeta, ako se desi uhvatićemo roj i povećati broj zazimljenih
zajednica na 11.
Nama je najvažnije da ćemo pre mogućnosti ovog čina izvaditi dovoljan broj matičnjaka što nam je i glavni cilj.
Svakako u toku formiranja nukleuza obratili smo pažnju da nam u izabranim ramovima bude i dovoljno polena ili najmanje na dva rama.
Polen može i da bude oko legla, ili na ramovima koji su prethodno bili pokraj legla.
Četvrti ili najdalje peti dan otvotićemo nukleuz i na brzinu pregledati da nam slučajno nije promakao negde neki matičnjak, pa ako
četvrtog dana slučajno naiđemo na takav već zatvoren matičnjak odmah ćemo ga porušiti. Pregled ne sme da traje više od par minuta,
ako je vreme sunčano i toplo najviše 4-5 minuta. Izvađeni ram sa leglom ne treba podizati visoko iznad nukleuza već lagano podignemo
malo iznad ostalih ramova pregledamo i odmah vraćamo svaki ram na svoje mesto.
 Pregledamo samo ta 4 rama sa leglom i lagano zatvorimo košnicu bez uznemiravanja i gnječenja pčela. Zaboravismo da kažemo,
prilikom ovog rada koristimo blag dim, dovoljno je malo zadimiti prilikom otvaranja nukleuza i još jednom do dva puta po malo iznad
ramova tokom pregleda.    
Novi nukleuz možemo  prvih 4-5 dana prihraniti sa po pola litra sirupa. Naravno dobro smo ga utoplili sa novinskim papirom u
ventilacionom prostoru i postavili zimsko leto. Ako je letnje leto na košnici komadićem sunđera suzićemo leto na 5-6 cm.
Time smo stvorili sve neophodne uslove za proizvodnju kvalitetnih matičnjaka. I završili drugu fazu.
 Treća faza:
Ovde trebamo spremiti zajednicu za dalje proširenje legla, zatim odmah je ograničiti rešetkom da bi u kasnijoj fazi mogli napuniti
oplodnjake.
Da bi dalje proširili leglo moramo ako nema neke značajnije paše da nastavimo sa prihramom. U košnici nam je ostalo oko 25 r pčela i
oko 10 r legla (i možda nešto malo legla u prvom nastavku) sa većim površinama legla jer smo ramove sa manje legla oduzeli za nukleuz.
I sada ukupno imamo oko 35-38000 radiličkih ćelija pod leglom. Novo leglo ćemo sada proširivati u ograničenom plodištu.
Znači sada dodajemo matičnu rešetku na prvi nastavak.
 Odmah dodajemo i novi četvrti nastavak, i 10 ramova sa osnovama.
Donji bivši prvi nastavak nam je ostao skoro prazan i u njemu je ostalo samo nešto polena i možda po sredini  3-4 rama sa po malo legla
u gornjim zonama ramova ispod satonoše, koje je matica raširila spučtajući se sa leglom u prvi nastavak.
Sada vadimo sve te ramove iz nastavka i unj dodajemo sa krajeva (po 1-2) ramove u kojima smo imali veće količine meda tj hrane koja je
pomešana sa sirupom.  Znači dodajemo 3 rama sa medom u novo plodište do ramova sa medom dodajemo po jednu osnovu, zatim
spuštamo 4 rama sa leglom i vencima meda i maticu i u sredinu dodajemo još jedan stariji tamniji ram iz koga je nekad izlazilo mnogo
legla.  I naravno matičnu rešetku sa ramom. Na rešetkinom ramu suzićemo leto na svega 5-6 cm.
Znači dodali smo ukupno 2 osnove u novo  plodište i sada dodajemo drugi prazan nastavak i unj dodajemo u sredinu ono malo legla iz
bivšeg prvog nastavka 3-4 rama+1 ram sa komplet sveže zatvorenim leglom (iz kog još za dugo neće izlaziti mlade pčele).Pokraj legla
dodajemo po jenu osnovu sa krajeva i zatim ostale ramove sa izgrađenim saćem.
U trećem nastavku opet u sredini ostavljamo 4 rama sa leglom i u centar tog legla dodamo jednu osnovu, do ramova sa leglom ponovo
po jednu osnovu levo i desno, pa zatim jedan ram prazan levo i još dva prazna desno do zida nastavka.
Što znači u treći smo dodali ukupno 3 osnove.
U četvrti nastavak ćemo dodati preostalo leglo 2-3 rama. Do njih ćemo dodati ramove sa izgrađenim saćem zatim sa satnim osnovama i
na kraju po jedan ram sa izgrađenim saćem. I ovde smo dodali ukupno 3 osnove. Znači u prvi 2+2 u drugi+3 u treći+3 u četvrti nastavak ili
ukupno 10 osnova.
Sad trebamo u narednih 7-8 dana razrediti sirup 2:3  šećer:voda i prihranjivati svako drugo veče sa 1 litar sirupa. Time smo završili 3.
fazu.
 Četvrta faza:
Pretpostavili smo da nam bagremova paša počinje 5-6 maja jer u proseku ona počinje od 5-10 maja. Kasniji bagrem i oko 20. maja pa
smo ovome podredili termin formiranja zajednica i ostalih radova.
Pripremili smo troramne oplodnjake u jednom nastavku, ako ih nemamo onda možemo ušpotrebiti i standardne nukleuze (podnjača,
nastavak, hranuilica i krov) sa jednim komadom lesonita kojim ćemo vršiti pregradu ili suženje na 3 ili 4 rama. Sličan komad lesonita (u
iste svrhe) koristio je kolega Šole za LR košnicu i o njemu je sve detaljno opisao u njegovim prethodnim postovima.
Stoga ćemo termin oplodnjak koristiti kako za oplodnjak tako i za pregrađeni nukleuz.
Jedanestog dana ili 5. maja donosimo pripremljene oplodnjake kod osnovne zajednice i krećemo sa punjenjem.
Obzirom da smo imali oko 35-38000 legla većinom zatvorenog za prethodnih 10-11 dana izašlo nam je oko 50% mladih pčela iz opisane
količine. Možemo lako sada to i da potvrdimo kontrolom i procenom trenutnog stanja. Za ovo vreme treba da je izašlo oko 17-18000
mladih mladih pčela ili oko 10-12 RV ramova. Od prethodne količine oko 25 r pčela u isto vreme dok su se rađale nove mlade pčele,
umrlo nam je ili na drugi način nestalo oko 6-7 ramova pčela. Tako da sada ponovo imamo oko 30 r pčela u osnovnoj košnici.
Osnovnu zajednicu otvaramo, krov lagano spuštamo na zemlju bez lupanja, dimilicom ili još bolje palačnikom, lagano zadimimo iznad
ramova odmah nakon podizanja hranilice, još dok nismo odvojili hranilicu od nastavka sve pčele u gornjem delu ispod hranilice treba da
osete blagi dim, sklanjamo hranilicu u stranu, opet zadimimo između ramova da pčele iz trećeg nastavka osete dim i lagano sklanjamo
gornji četvrti nastavak koji postavljamo na prevrnuti krov, opet malo sa dva dima zadimimo i kroz trećinastavak da pčele u drugom
nastavku osete blagi dim, pa odmah na skinuti nastavak dodajemo i sledeće treći.
Na pomoćni krov koji smo skinuli sa jednog oplodnjaka skidamo i drugi nastavak, odmah blago sa dva dima zadimimo i skidamo ram sa
matičnom rešetkom. Sada ponovo malo zadimimo da straža u podnjači oseti dim, i lagano vadimo ramove sa leglom iz sredine plodišta
ako radimo oko podneva, i tražimo maticu. Ako počinjemo pre podne maticu tražimo na ramovima sa leglom sa leve strane. Najbolje je
tada prvi ram koji vadimo da bude drugi ram sa leve strane. Odmah ga pregledamo i ako na njemu nema legla nego je med i polen
odlažemo ga u prvi oplodnjak, zatim krajnji ram sa medom dodajemo u drugi oplodnjak i krajnji ram sa druge strane odmah vadimo i
dodajemo u treći oplodnjak.  
Posle toga nalazimo maticu i taj ram privremeno odlažemo u pomoćni  nukleuz nastavak.
Iz plodišta vadimo još 3 rama legla na kojima za svaki slučaj ima po malo tek zaleženog legla(jaja). U svaki oplodnjak pored rama sa
medom koga dodajemo u jedan kraj, dodajemo po 1 ram sa leglom i još jednu osnovu. Zatvaramo oplodnjake i nakon sređivanja
osnovne zajednice odnosimo ih pored nukleuza.
U osnovnu zajednicu dodaćemo sada još 6 ramova sa osnovama da dopunimo nedostatak.
U sredinu plodišta vraćamo najpre maticu sa ramom legla iz pomoćnog nukleuza, zatim iz sredine odloženog trećeg nastavka gde smo
pre 11 dana ostavili 4-5 r starog zatvorenog  legla vadimo sada prazne tamnije ramove, i to 3 rama iz kojih je izišlo skoro svo leglo i
dodajemo u plodište. Pokraj rama sa maticom sa obe strane dodajemo po jedan takav ram pa zatim po jedan ram sa leglom zatim
ponovo sa leve strane osnova a sa desne taj prazan treći pa ram ili 2 sa leglom ponovo sa strana i još dodamo jedan prazan krajnji ram.
Znači opet nam je ostalo 4-5 ramova sa leglom u plodištu, jedna osnova i ostatak izrađeni ramovi. Iz plodišta smo izvadili ukupno 6
ramova a vratili 3 (stara iz trećeg) jednu osnovu i dodali smo još 2 rama sa hranom izvađena iz drugog nastavka.
Vraćamo ram sa matičnom rešetkom opet na prvi nastavak, dodajemo opet drugi i u njega dodajemo dve osnove u zamenu za ona dva
izvađena rama, zatim dodajemo treći nastavak i u isti, na sredinu vraćamo 1-2 preostala rama legla, zatim po jednu osnovu pa po jedan
ram i sa leve strane pokraj premeštenog - dodanog rama dodamo i treću osnovu, zatim sa leve strane još jedan i sa desne još dva
izgrađena rama.
Na završeni treći dodajemo i četvrti nastavak iz koga nismo ništa vadili.
Košnicu zatvorimo, iz hranilice izvadimo papir, stegnemo transportnom trakom i poklopimo sa krovom. Time smo je pripremili za
večerašnji transport na izabranu lokaciju i bagremovu pašu. Najbolje je ovo obaviti odmah večeras nakon štose sve izletnice vrate u
košnicu. Da bi se vratili kući na vreme jer nas  sutra čeka ĐURĐEVDAN.
U košnici nam je ostalo oko 24 rama pčela i ako Bog da sreće nama i pčelama, za 10-15 dana košnica će biti puna meda.
Sada se sa oplodnjacima vraćamo na pčelinjak gde nas čekaju matičnjaci u nukleuzu.
Odmah postavljamo oplodnjake pored nukleuza i posle pet -šest minuta otvaramo ih. Sačekamo još malo da se pčele malo smire, a u
međuvremenu otvaramo nukleuz i iz sredine vadimo ram sa leglom na kome su kvalitetni matičnjaci. Prvi izabrani ram sa kvalitetnijim
matičnjacima odložimo ili ostavimo u pomoćni "radni" nukleuz, za oplodnjake sa preostalih ramova skalperom sečemo 6 izabranih
matičnjaka (uvek sa komadom saća dovoljno široko da se matičnjaci ne oštete) i u svaki oplodnjak dodajemo po dva.  Sve izvađene
ramove vraćamo na svoje mesto u nukleuz i zatvaramo ga.
U oplodnjake smo između rama sa leglom i mednog krajnjeg rama između satonoša zalepili po dva matičnjaka i to oko prve trećine od
ukupne dužine satonoša. Ili oko 12 do 15cm od prednjeg zida oplodnjaka. Oplodnjake zatvorimo dodamo papir kao utopljavajući
materijal i poklopimo.
Prekosutri dan ili 7 maja otvorićemo jedan po jedan oplodnjak i prekontrolisati da li su ih pčele primile. Obično ih odmah isti dan
dodatno polepe i učvrste sa voskom.
Ako slučajno u nekom oplodnjaku nađemo progrižene matičnjake i ispred oplodnjaka ubijene i  izbačene mlade nedozrele ili dozrele
matice, odmah ćemo otvoriti nukleuz, u kome bi još danas trebalo da se nađe po koji matičnjak. Ovo je bolje uraditi odmah ujutro jer
ponekad poslepodne može biti kasno. Odmah na isti opisani način dodajemo ponovo matičnjak, pazeći da u međuvremenu iz njega ne
iziđe mlada matica. Zatvorimo oplodnjak i predveče po potrebi prihranimo sa 1-2 dcl sirupa. Po potrebi možemo oplodnjake ponovo
pomalo  prihraniti. Time smo završili i ovu četvrtu fazu.
Peta faza: U ovoj fazi  koja počinje oko 16. 5. ili deset dana nakon izlaska mladih matica, potvrđujemo da li smo dobili mlado lego i da li
su nam matice pronele. Sada kada potvrdimo da već imamo mladog legla i da su nam mlade matice pronele, i ako smo zadovoljni sa
zaleženim leglom možemo zadovoljno da predahnemo.
Odmah moramo proširiti gnezdo pomerajući lesonit  i dodati osnovu sa desne strane jer nam je iz dodanog rama sa leglom u kome je
bilo preko 4000 legla izašlo već oko pola tog legla i već za 7-8 dana imaćemo 4 rama pčela u nukleuzu.
Sada možemo da shvatimo da nam je bilo bolje odmah koristiti pregrađeni oplodnjak u nukleuzu nego troramni oplodnjak. Nego li
ograničene troramne oplodnjake u jednom nastavku.
Zato što ovog puta trebamo ojačati oplodnjake i postepeno pretvoriti ih u nove zajednice.
I da nismo ovako uradili morali bi prebaciti sadržaj oplodnjaka u nove nukleuze i preneti ih na pomoćni pčelinjak.
Zajednice odmah počinjemo prihranjivati sa po pola litra sirupa . Ako pčele imaju u to vreme unosa nektara biće dovoljno prihraniti ih
svako drugo veče.
U osnovnoj zajednici koju smo odneli na pašu 5. maja sada nakon 15-20 dana možemo da iscedimo med. Ako smo npr nakon 17 dana ili
23.maja iscedili med i pretpostavimo da smo imali oko 20 ramova sa medom koliko obično i bude u normalnim godinama u gornjim
medišnim ramovima, sve isceđene ramove ostavljamo u nastavcima i nosimo ih kući da ih podelimo novim društvima. Ovo zato da bi ih
nove zajednuice podstakli u proširenju legla.
Od osnovne zajednice koja je imala oko 25 ramova pčela i ostala na 25 r pčela jer nije mogla da poveća svoju brojnost zato što smo joj
ostavili samo onih 4-5 ramova legla  ili oko 16-20000 legla  i koliko joj je umrlo toliko joj se otprilike i rodilo, sada ponovo nakon što je
leglo tokom ovih 17 dana proširila na 7-8 ramova, ponovo oduzimamo  isto predveče tri rama legla na kojima imamo po oko 4000 legla i
odmah delimo u tri pomoćna nukleuza.
U svaki pomoćni nukleuz dodajemo još po jedan ram sa pčelama sa strana i ostalo popunimo praznim ramovima.
Odmah stređujemo osnovnu zajednicu.
Danas 23. maja skidamo joj matičnu rešetku sa ramom. U plodištu nam je ostalo opet 4-5 ramova sa leglom ili oko 17-18000 legla i  od
25 ramova pčela koliko smo imali sada nam je ostalo svega 16 ramova pčela. Ova količina legla  će nam u narednih 20-25 dana ili do oko
15. juna održavati snagu zajednice ali ćemo u međuvremenu posle svakodnevne prihrane (ako nema paše) ovo leglo povećati na 12-13
ramova ili na oko 40000 legla.
Međutim da se vratimo na način sređivanja zajednice posle vađenja onih 29 ramova saća iz košnice(20 sa medom i 9 sa pčelama i
leglom).
Pored legla 4-5 r. kojeg ostavljamo u sredinu plodišta odmah dodajemo sa strane po jednu osnovu i zatim dodamo ostale ramove sa
saćem. Znači dodali smo dve osnove i 8 ramova i ostalo nam je još 3 rama sa polenon i medom koji su i bili svo vreme u sredini tog
medišnog nastavka. Pokraj tih ramova sa obe strane dodamo ramove sa osnovama ili 3 levo i četiri desno i time popunimo nastavak.
Ovako pripremljenu košnicu vraćamo na matični pčelinjak.
Već sutradan ujutro ili 24. maja novim pomoćnim nukleuzima koje smo juče oduzeli (3r pčela sa 1r legla) dodajemo po 6 isceđenih
ramova ili po 3 sa obe strane i dodajemo još jednu osnovu na kraj i to je ukupno 10 ramova. Prethodan sadržaj  nukleuza ili onih 6
praznih ramova (osnova) sada koristimo da bi popunili  osnovni nukleuz bivši oplodnjak tj. nukleuz sa maticom .
Sve mora da se radi vrlo brzo ukoliko u prirodi nema značajnije paše. Zatim preko novinskog papira dodajemo jedan po jedan nastavak
sa sadržajem iz pomoćnih nukleuza. Tako u sva tri nova nukleuza. Radili smo jedan po jedan nukleuz, dodali hranilicu i poklopac i
završavali košnicu - nukleuz, pa sledeću itd. i sve zapisali. Predveče u svaki nukleuz dodamo po pola litre sirupa.
Nakon dva dana ili 26 maja potvrđujemo da su se zajednice spojile i skidamo progriženi papir. Isto veče ponovo svim nukleuzima
dodajemo po pola litre sirupa.
Sutradan, 27 maja  predveče u prvi nastavak ili plodište spuštamo u centar legla onaj pun ram sa leglom oko 4000legla. Ako su nam
matice pronele oko 16-17 maja ili pre 10 dana sada već imamo 3 zaležena rama novog legla i ovaj četvrti i imamo ukupno oko
10000+4000 ili oko 14000 zaleženog legla. Iz ovog dodanog rama uskoro ćemo imati pojačanje zajednice koja će u narednih 7-8 dana
imati oko 8 ramova pčela. Ako sve zajednice počnemo prihranjivati sa po litar sirupa na dan već za ovih pomenutih 7-8 dana ili oko 3.-4.
Juna imaćemo oko 6-7 ramova zaleženog legla ili oko 20-22000 legla.
Sada stalno govorimo o jednoj košnici kao primeru a zapravo radimo sa 3 iste zajednice.
Otprilike ista nam je snaga i onog bivšeg nukleuza koji nam je proizveo matičnjake i u koji smo pre tri dana ili 24 maja dodali ona 2
isceđena rama koja su nam ostala.
Dodalio smo ih u drugi nastavak i unj podigli još dva rama iz prvog nastavka dok smo dole pokraj legla spustili po jednu osnovu sa strana.
Gore smo pored ova 4 rama dodali još po 3 osnove sa obe strane tj. popunili nastavak i zatvorili košnicu.
Ovim smo završili i petu fazu ili prvo ceđenje i stvaranje 4 nove zajednice pored osnovne.

I na kraju šesta i sedma faza:

                                                            Šesta faza:

 U ovoj fazi ćemo razvijati sve zajednice sa ciljem da ih sve maksimalno razvijemo i da nam izgrade svo saće ili svih 40 ramova.  Od
osnovne zajednice koja je bila najjača od nje ćemo formirati poseban nukleuz u kojem ćemo proizvesti matičnjake za sve buduće nove
zajednice a sam nukleuz će nam poslužiti kao rezerva  ako se slučajno neka matica ne spari ili ne pronese pa možemo kasnije, ovaj
nukleuz spojiti sa tom novom zajednicom bez matice..
Ako smo normalno prihranjivali sve nove zajednice sa 0,5-1,0 l. sirupa obzirom da smo 3.-4. juna imali oko 8 r pčela i oko 20-22000 legla 
možemo lako izračunati da će nam do 24.ili 25. juna iz legla izaći oko 13 -14 ramova mladih pčela + oko 4 rama koja možemo računati da
su preživela sada imamo oko 17-18 ramova pčela i oko 13-14 ramova legla x prosek oko 3500 zaleženih ćelija i dobijamo oko 45000 legla.

Pre oko sedam osam dana podstakli smo izgradnju saća tako što smo prebacivali osnove do ramova sa leglom a ove pomicali u stranu
isto treba još jednom ponoviti i sada ćemo do 25. juna imati naravno uz pomoć stalne prihrane svo saće u košnici ili svih 20 ramova
izgrađeno.
Ovog momenta pravo je vreme za dodavanje trećeg nastavka sa 10 osnova.
Pretpostavimo da smo u oba nastavka imali po 6-7 r legla.
Sada ćemo iz prvog nastavka izvaditi po jedan ram sa izgrađenim saćem pokraj legla a na njihovo mesto dodati dve osnove, još vadimo
jedan ram sa zatvorenim leglom i usredinu tog prvog nastavka dodajemo još jednu osnovu. Isto ovo uradimo i u drugom nastavku. U
treći nastavak u sredinu dodajemo ona dva legla zatim do njih po jednu osnovu, zatim sa strana po jedan ram sa saćem, pa do njih
ponovo po jedna osnova i na krajeve dodajemo još po jedan ram sa saćem. Ovim postupkom smo omogućili dalju izgradnju saća i
održanje postojeće količine legla. U dodanim ramovina u centar legla već nakon 2-3 dana možemo očekivati novo leglo i u narednih
desetak dana svo saće izgrađeno.
U ovo vreme ili oko 5. jula u normalnim godinama počinje da cveta suncokret i pravo je vreme da sve košnice prevezemo na pašu.
Sada ili oko 5 jula pčele vozimo na pašu. I tada prestaje prihrana.
Obzirom da smo oko 25 juna imali 17-18 ramova pčela i oko 45000 legla možemo izračunati da ćemo nakon 21 dan ili oko 16 jula imati
potpuno novo stanje. Do tada treba da nam iz legla iziđe svih ovih 45000 mladih pčela ili oko 27-28 ramova mladih pčela plus oko 8
ramova će nam preživeti od onih 17-18 i sada možemo računati da će 16. jula u našim košnicama biti oko 35 ramova pčela.
Zbog toga već sada šestog jula ili dan dva pre dolaska na suncokret trebamo ograničiti maticu u prvom nastavku i možemo dodati četvrti
nastavak.
U novo (ili staro plodište u prvom nastavku) plodiše trebamo ostaviti maticu, 5 ramova sa leglom zatim 3 osnove, od kojih jedna u centar
i po jedna pokraj legla i još po jedan izgrađen ram na kraj. Na plodište dodajemo ram sa matičnom rešetkom i ostavljamo oko 10 cm.
otvoremo gornje leto. U drugom nastavku ćemo uraditi sve kao i u prvom. U treći nastavak pokraj ona 2 rama legla dodajemo dve
osnove u zamenu za 2 izgrađena rama i u četvrti nastavak dodajemo leglo koje smo izvadili iz prvog 1-2 r. i iz drugog 1-2 r. Pokraj
dodajemo preostale dve osnove i ostatak popunimo praznim ramovima sa izgrađenim saćem.
Za oko 10 dana ili oko 16 jula kada očekujemo maksimalnu snagu zajednice imaćemo svo saće izgrađeno i veliku količinu unetog novog
meda. Ako je paša dobra već sada možemo imati od 30-40 kg novog suncokretovog meda u košnicama, u plodištu oko 7 ramova legla i
još preostalog legla u ramovima sa medom.
Sada posmatramo onu osnovnu zajednicu koju smo bili zanemarili tokom ovog pojašnjenja, a o kojoj smo zapravo najpre trebali da
pišemo, ali nema veze postupak je isti.
  Oko 15. juna u njoj smo imalio oko 15-16 ramova pčela i oko 12 ramova legla ili oko  40000 legla. Možemo računati da ćemo u njoj oko
5. jula imati 25 ramova mladih pčela koje će se roditi iz onih 40000 i još će nam preživeti oko 7-8 ramova i to će ukupno biti oko 32-33
rama pčela. Već oko 20 juna njoj trebamo dodati treći nastavak i formirati novi raspored na isti način kao što smo već opisivali za one 4
zajednice. Sedmicu dana nakon ovog ili 27. juna dodaćemo joj i četvrti nastavak, na isti način kako smo gore opisali za one 4 zajednice, i
isto tako ograničiti matičnom rešetkom.
Iz ove osnovne zajednice na dan pred polazak na pašu ili tog 5. jula predveče formiramo novi nukleuz sa 5 ramova pčela i 2 rama legla na
kojim ima svih stadijuma legla, (tri rama vadimo iz medišta i 2 sa leglom iz plodišta) dodamo ostatak osnova i njega nosimo na pašu. On
će nam izgraditi matičnjake za dalje potrebe.
Na mesto oduzetih ramova dodaćemo ramove sa osnovama.
Ovim završavamo i šestu fazu.

                                                                 Sedma faza:

Došao je i taj 16. juli, dan kada potvrđujemo količinu unete hrane, prisustvo 40 izgrađenih ramova sa saćem i hranom,  i dan kada
formiramo još 5 novih zajednica.
Posle ove intervencije imaćemo ukupno 11 novih zajednica, ali će nam jedanaesta poslužiti za proizvodnju rezervne matice.
U jutro 16. jula najpre iz nukleuza koji nam je odgojio matičnjake izvadimo sve raspoložive kvalitetnije matičnjake osim dva koja
ostavljamo u nukleuzu. Obično tu bude oko desetak matičnjaka i izvadićemo ostalih 7-8 komada. Dovoljno je da bude i pet to jest za
svaku novu zajednicu po jedan.
 Na novu podnjaču, pripremljenu za novu zajednicu postavljamo prazan nastavak i u isti u sredinu dodajemo 3 rama legla sa pčelama, na
kojim ima svih stadijuma legla, ( obavezno na dva rama), za svaki slučaj ako bi pčele porušile dodani matičnjak, koji ćemo dodati između
srednjih ramova sa leglom (na način kako je to već prethodno objašnjeno). Pokraj ovih ramova sa leglom dodajemo po jednu osnovu i još
sa strana popunimo novo plodište sa preostalih 5 ramova sa manjim količinama meda i sa pčelama koje oduzimamo iz trećeg i četvrtog
nastavka. 
Odmah na ovaj nastavak dodajemo matičnu rešetku sa ramom i iznad rešetke dodajemo bivši drugi nastavak od zajednice od koje
formiramo novo društvo. U ovom nastavku obično bude oko 10 ramova pčela i manja količina meda (oko 5-10 kg), u zavisnosti od
izdašnosti paše iz  prethodnog perioda.
Znači dodali smo ukupno oko 17-18 ramova pčela, zatim pripremamo treći nastavak u koji u sredinu podižemo 3 rama sa medom iz
drugog (prethodno postavljenog) nastavka.  Ostatak popunimo sa ramovima sa osnovama (7 ramova).
Dole u drugi nastavak dodajemo 3 osnove između ramova sa medom i dodajemo treći formirani nastavak, zatim novu hranilicu, papir u
ventilacioni prostor i krov.
Isto tako podelimo i ostale 4 zajednice.
U osnovnim zajednicama u kojima su ostale matice u zamenu za leglo dodajemo 3 osnove ali pokraj legla, nikako u sredinu ne smemo
dodavati osnovu. Zatim vraćamo matičnu rešetku sa ramom i spuštamo bivši treći nastavak koji smo popunili  sa osnovama (2-3 komada)
i nanj preostali bivši četvrti nastavak iz koga smo izvadilio 2 krajnja rama sa manjim količinama meda. Zatim dodajemo nedostajuće dve
osnove. Obično je potrebno osnove dodati između ramova sa medom  na treće i sedmo mesto. Time popunjavamo ovaj sada treći
nastavak i dodajemo hranilicu i krov. Time završavamo podelu zajednica.
Nove zajednice ćemo zatvoriti i odmah prevesti na novo unapred pripremljeno mesto udaljeno minimum 4-5 km. Obično je to na neku
novu lokaciju gde tek počinje suncokret na većim površinama da cveta.
Najbolje je sve započeti rano ujutro još pre 6 sati i završiti dok se nije podigla velika temperatura.
U roku od 7-8 dana od 5 osnovnih zajednica ćemo izvaditi najmanje po desetak ramova meda, obično su to bivše osnove, neposredno
dodane, a sada izgrađeni ramovi napunjeni medom, kod kojih su satonoše još uvek svetle i u koje pčele nisu prenosile sirup. Po potrebi
njih smo mogli i obeležiti. Njih ćemo odmah izdvojiti i nositi na ceđenje.
Od ovih pet zajednica možemo imati i 7-8 nastavaka to jest 70-80 ramova napunjenih medom. Odmah posle ceđenja vraćamo isceđene
ramove.
Obzirom da smo cedili med iz 5 zajednica sigurno ćemo imati mnogo više meda nego da smo sa jednom zajednicom koristili propuštenu
repičinu i lipovu pašu.
U svakom slučaju zajedno sa iskorišćenom bagremovom pašom trebali bi imati preko stotinu kilograma isceđenog meda. Ako bi se paša
nastavila kod novo formiranih zajednica koje su dobile mlade matice, trebao bi se naći višak od makar jednog nastavka to jest 10 ramova
napunjenih medom. Tako bi mogli značajno povećati zalihe meda.
U svih deset zajednica tokom avgusta bi trebalo da se nađe svo saće izgrađeno ili po 30 ramova, i obezbeđena količina meda za zimu.
Jedanaesta zajednica nam je poslužila da joj eventualno oduzmemo maticu, ako bi u nekoj zajednici nedostajala.
 Po potrebi možemo tokom avgusta iz nekih zajednica oduzeti po ram sa leglom za neku drugu zajednicu, u cilju izjednačavanja zajednica
ili u cilju pojačanja pomoćne jedanaeste zajednice. Ako bi tokom prve polovice avgusta iz svake zajednice oduzeli i ovoj pomoćnoj dodali
samo po dva rama a njima dodali po dve osnove i u ovoj pomoćnoj bi obezbedili 30 ramova saća.
Tokom septembra skidamo matične rešetke sa svih zajednica, kontrolišemo količinu hrane, izjednačavamo hranu, i zazimljavamo
zajednice. U drugoj polovini septembra svakoj zajednici, koja bi sada trebala da ima oko 15 kg hrane, dodajemo još po 3-4 kg gustog
lekovitog sirupa. Tokom avgusta i septembra a po potrebi i kasnije nekim od sredstava eliminišemo varou. I time smo završili započeti i
planirani posao.
Deset do jedanaest zazimljenih zajednica sa oko 330 ramova izgrađenog saća, obezbeđenom zimnicom i sa ukupno oko 100-200 kg
isceđenog meda.
Koliko je ovo uspešno možemo videti iz ostvarenih rezultata.
Sve zajednice u sledećoj sezoni mogu iskorišćavati sve paše ili biti predmet ponovnog razrojavanja.
Time smo završili i ovu poslednju sedmu fazu.
Hvala na strpljenju.

« Poslednja izmena: Decembar 19, 2010, 12:56:26 od strane Vojo Brstina »

sava mitic

Iako tema glasi Kako lako udesetostručiti pčelinjak sa smernicama i planom rada u 7 faza, ona u prvo vreme kod čitaoca izazove
znatiželju ali jedan deo smatra da se to zbog potrebnih većih ulaganja u nove kosnice u nasim uslovima teško može realizovati.
Poenta ove teme je u tome što je naš domaćin kolega Vojo Brstina želeo da prikaže kroz sve faze i sopstvenu proizvodnju matica može
lako od jedne kosnice napraviti 10 kosnica bez odricanja prinosa od meda u prvoj kosnici, obzirom da se postupak razrojavanja sprovodi
posle bagremove paše. Naravno seleći pčelari, kao i oni koji u svom okruženju imaju sem bagrema i naredne paše ( prvenstveno mislim
na lipu i suncokret ) mogu propratiti sve ove faze i ostvariti prihode od meda sa novim drustvima u toku iste godine od novo oformljenih
drustava.
Stoga moj predlog je da ovu temu umesto gore pomenutog naslova predpostavite da se tеma zove
                   "Kako od jedne oformiti 10 drustava u istoj pčelarskoj godini"
Tema za razmisljanje tokom zimskih meseci, pripremiti odgovarajući broj novih kosnica i probati, strogo postujući kalendar obavljanja
poslova po fazama. Moguća su i druga poboljsanja, ali za ovaj put neka bude samo ovoliko.
Verujem u uspeh.Srećno.

Ivica Kuzmanovic

Ja bih bio srecan da od mojih 6 nukleusa,naseljenih 3 jula ove godine, uspem da napravim novih dvadesetak drustava. Odrekao bih se i
prinosa. Pokusacu sa ovim uputstvima, pa cemo videti sta cu uraditi.

Pozzzzzzzzzzzz
Gosn Vojo, za vikend se najavljuju temperature preko 15 stepeni, pa ako se prognoze ispune ja bih krenuo sa vasim uputstvima. Ako
vreme dozvoli, i ako Bog da da su prezimele, u subotu bih pregledao kosnice, a u nedelju bih poceo sa prihranom.
Sta mislite da li ce ovo biti pravo vreme, ili da sacekam da temperature jos porastu i vreme se stabilizuje?

Hvala i srdacan pozdrav,

Nikola Vucinac

Gosn Vojo, za vikend se najavljuju temperature preko 15 stepeni, pa ako se prognoze ispune ja bih krenuo sa vasim uputstvima. Ako
vreme dozvoli, i ako Bog da da su prezimele, u subotu bih pregledao kosnice, a u nedelju bih poceo sa prihranom.
Sta mislite da li ce ovo biti pravo vreme, ili da sacekam da temperature jos porastu i vreme se stabilizuje?

Hvala i srdacan pozdrav,

Vojo Brstina
Hvala kolega Nikola na pomoći.
Da, to je najbolje rešenje u normalnim ili uobičajenim uslovima.
Ako u zajednicama imamo preko 10 kilograma hrane tada možemo koristiti malo ređi lekoviti sirup. Koncentracija šećera u sirupu zavisi
od količine hrane u košnicama.
Po nekad treba da dodajemo i sirup koji ćemo napraviti tako što ćemo na dva litra vode dodati jedan kilogram šećera. Ovo je u
slučajevima ako tokom marta meseca imamo preko 15 kilograma meda u košnicama.
Pozdrav svima...... 

Dejan Vasic

Kolega Vojo,
zeleo bih ako mozete samo da mi rastumacite prvu fazu. Naime zajednice smo zazimili u dva nastavka. kada dodajemo treci nastavak?
Malo me zbunjuje, jer sve je jasno,a onda ste napisali da se oko 15-20 Aprila dodaje cetvrti nastavak....
s postovanjem
Dejan

Nikolić Nemanja

Da li je neko od kolega koristio ovu metodu, i želeo bih da znam kakvi su rezultati u praksi?
 Nipošto ne sumnjam u ovu metodu, teorija je teorija, ali praksa je praksa.

Mogu samo da naslutim koliko posla tu ima. Ako Bog da i moje 2 košnice (još u izradi) dočekaju 2013.god. sigurno ću je primeniti.
Veliki pozdrav

Dejan Vasic

Kolega Nemanja,
Slazem se sa tobom. "Teorija je teorija, ali praksa je praksa"
Evo Ja ove godine cu pokusati da primenim tu teoriju, i pravim sebi nesto kao beleske gde cu svaku fazu koju je Vojo opisao da razlozim
na detalje po kojima cu da radim....Naravno ima tu jos nejasnoca.
Cekam Voju da se odgovori na moje pitanje.....Nadam se odgovoru skorasnjem.....pozdrav
Dejan

sava mitic

Kolega Vojo,
zeleo bih ako mozete samo da mi rastumacite prvu fazu. Naime zajednice smo zazimili u dva nastavka. kada dodajemo treci nastavak?
Malo me zbunjuje, jer sve je jasno,a onda ste napisali da se oko 15-20 Aprila dodaje cetvrti nastavak....
s postovanjem
Dejan

Kolega Dejane
U tekstu prve faze stoji i ovaj deo

Normalno prezimelu pčelinju zajednicu ćemo prihranjivati u cilju pčelinjeg razvoja u početku  kao i sve ostale zajednice a kasnije za ove
namene, malo većim količinama sirupa.

Normalno razvijena zazimljena zajednica podrazumeva zazimljavanje bar na tri a po mogućstvu

i sa sava četri RV nastavka. Prazni nastavci se nalaze na podnjači.
To je objašnjenje za treći nastavak. I mislim da će sada lakše ići proučavanje prve faze.
Ukoliko pak krećete od manjeg broja zazimljenih nastavaka, onda prilagodite proširenje
trećim telom na već opisane načine dodavanja novih nastavaka.

Pozdrav iz Aleksinca
 Dejan Vasic

Kolega Savo,
Hvala puno na ovom jasnom odgovoru. sada je sve jasno...Ja sam zazimio svoje rv drustvo na dva nastavka, pa otuda ide i moja
zbunjenost....
Idem dalje u proucavanje pa ako ima nekih nedoumica pitam opet....
s postovanjem
dejan

Nikolić Nemanja

 Obrisaše mi poruku na spos-u,pa da postavim ovde pitanje.

Da li će ova metoda uspeti,pošto kod mene imam jedino bagremovu pašu i manje izdašiju livadsku? Naravno uz adekvatno
prihranjivanje.
Citat: Dejan Vasic  Januar 23, 2012, 06:17:35

Kolega Nemanja,
Slazem se sa tobom. "Teorija je teorija, ali praksa je praksa"
Evo Ja ove godine cu pokusati da primenim tu teoriju, i pravim sebi nesto kao beleske gde cu svaku fazu koju je Vojo opisao da razlozim
na detalje po kojima cu da radim....Naravno ima tu jos nejasnoca.
Cekam Voju da se odgovori na moje pitanje.....Nadam se odgovoru skorasnjem.....
pozdrav
Dejan

Da,i ja sam to uradio i graficki prikazao kako se koji nastavak osnovne zajednice sređuje posle oduzimanja ramova,naravno i za nukleuse i
oplodnjake. Verujem da će ti biti od pomoći ako i ti to uradis.
Pozdrav iz Grkinje

Vojo Brstina

Nemanja:Obrisaše mi poruku na spos-u,pa da postavim ovde pitanje.

Da li će ova metoda uspeti,pošto kod mene imam jedino bagremovu pašu i manje izdašiju livadsku? Naravno uz adekvatno
prihranjivanje.
Nema veze, neka brišu. Ako se pobuniš mogu i da te isključe. Tamo urednici rade šta hoće.
Nemanja, najverovatnije da će ova metoda i u tim uslovima uspeti ako ima dovoljno polenovog praha u okruženju.
Pozdrav svima......

Boza Trbojevic

Da osvezimo temu.

Jos malo pa dolazi prolece, pa treba i razmisljati o uvecanju ili obnavljanju pcelinjaka.
Vojo imam jedno pitanje za tebe, malo jeste cudno, ali nije ne resivo. Jednom prilikom si napomenuo, bilo je to davno, da se iz jednog
drustva u toku godine mogu i vise od deset drustava dobiti.
Koliko po tvom misljenju se maksimalno mogu dobiti drustava, ustvari rojeva.
Ja sam nesto racunao, ali ne oslanjaju ci se na bilo kakva vrcanja meda u toku godine, da se uz veliki rad (ustvari , bez rada nema ni
rezultata ) stalnu prehranu mogu i jednog drustva dobiti od 100 do 120 rojeva, da svi imaju mlade matice i da se solidno zazime.
Nisam racunao potrosnju hrane - secernog sirupa jer je nemoguce izracunati, a razlog su vremenske prilike i neprilike koje prate nas
pcelare, ali predpostavljam da treba toga poprilicno, normalno da bi selidba doprinela smanjenju potrosnje secera, ali i stacionar nebi
nesto vise kostao jer seliti rojeve na pasu i to kosta pa ti rojevi mogu cak biti meka tudzica ukoliko na pasi ima doseljenih pcelinjaka.
Nacin je vrlo jednostavan, samo je pcelarevo prisusvo malte ne svakodnevno obavezno, ali 100 - 120 rojeva od jedne kosnice je ipak
pozamasno za godinu dana i ulozen rad i finansije se u sledecoj godini vec osete, a moze i u toku godine ako se rojevi prodaju ako
pcelaru nisu potrebni.
Voleo bih da cujem tvoje misljenje, pa cu ja reci kako sam to zamislio i to vrlo jednostavno.
 Jasmin Ucambarlic

Kolega Boza i mene muci to umnozavanje volio bih kada bi i vi obrazlozili vas nacin na koji to mislite uraditi ja sam svaki dan na
pcelinjaku tako da svaka opcija odgovara poz.

Miroslav Jovanović

Hajde Božo da čujemo. Čekam kao mačka miša.

Boza Trbojevic

Ipak bi sacekao Vojin komentar, jer sam ja po njegovoj ideji jos ranije nesto odradio, ali sam nesto od te njegove ideje i prosirio, ali posto
ima razlike u nacinu pcelarenja i razmisljanja izmedzu mene i Voje treba saslusati i drugu stranu.
Ovo je samo moje razmisljanje, a ne i moja realizacija, da se razumemo, uvek je lakse razgovarati i razmenjivati misljenja, pa bilo kakva
da su, nego li se na svojim greskama uciti.
Ima jedna poslovica, sto jedna budala uradi, stotinu pametnih nemmogu ispraviti, pa da ja sam sebi nebi ispao budala, bolje je poslusati
savete kolega.

Vojo Brstina

Dragi moj Božo,

Hvala ti što si već imao prilike da višestruko umnožavaš društva, da na neki tvoj način proširiš moj već predloženi način umnožavanja
društava i da doneseš svoje mišljenje i sud o mogućnostima još većeg umnožavanja..
Ja sam jednom prilikom kada smo pričali o ovoj temi koju sam već odavno pre oko 4 ako već nema i pet godina postavio na Sposovom
Forumu rekao da se može i daleko više umožiti društava.
Tada sam rekao da bih lako mogao čak i udvostručiti onih 10 već opisanih zajednica to jest napravtiti bez ikakvih problema 20 zajednica
Ovih 10 drugih poslednje napravljenih zajednica zazimio bih na jednom RV nastavku u kome po mom iskustvu pčele odlično zimuju. To
nisu neke snažne zajednice ali su sasvim normane zajednice koje se u normalnim prolećnim uslovima u mnogim našim krajevima i uz
odgovarajuću prihranu do bagremove paše u narednoj godini mogu razviti u neke normalne zajednice.
Zaista postoji mnoštvo modaliteta formiranja rojeva ali sam na osnovu nekih svojih iskustava u temi kako lako udesetostručiti pčelinjak
naveo moje viđenje načina koji bi mnogi pčelari mogli bez nekih velikih problema sprovesti u delo.
Biće mi zadovoljstvo dragi prijatelju Božo pročitati kako si osmislio takav senzacionalan plan.
Pozdrav svima...

Miroslav Jovanović

Boža je dugogodišnji proizvođač matične mleči. Pošto ima veliko iskustvo sa matičnjacima plan mu je sigurno dobar. Još samo da nam ga
predstavi.

Boza Trbojevic

Evo drage kolege, pokusacu u najkracim crtama (ali ko to moze)objasniti moje vidzenje umnozavanja pceljinjih drustava-rojeva, jer to
nisu drustva iz kojih prelivaju pcele vec rojevi kojim treba velika nega i paznja, sto hranom, sto zastitom od raznih neprijatelja pcela.
Kod nas su se pojavile neke nove bolesti pcela, nama nepoznatima, kao... Nozema Cerana, napustanje pcela iz kosnica  u toku jeseni i
zime, ostavljajuci velike zalihe hrane, ali ipak napustaju kosnice. Rezultat prezivljavanja odbeglih pcela u novim zimskim uslovima samo
mozete da predpostavite.
Ja nisam strucnjak u oblasti pcelarstva i nebavim se naucno istrazivackim radovima, ja sam po struci, automehanicar, masinbravar,
bravar i jos po nesto znam od nekih od zanata, jednom recju, zanatlija, a pcelarenjem se bavim iz ljubavi prema pcelama, a neki put
njihovi proizvodi pokriju i troskove samoodrzavanja.
Kada sam spomenuo gubitke nama nepoznatim razlozima, postavlja se i pitanje kako sve to na neki nacin spreciti i ujedno i obnoviti nase
pcelinjake.
Voja je kao sto je i sam naveo, piso o uvecanju pceljinjaka 1:10 bilo je raznih komentara, mnogi u to nisu verovali, neki se cak i smejali,
kao nemogucim, ali ko tako moze da kaza, pa samo onaj koji mnogo ne razmislja svojom glavom, jer ne poznaje pcelu kao pcelu i
negledaju je kao nama dragom inekta ve samo kako bi iz njih izvukli maksimalnu koris, od svoje zanesenosti koristoljublja, zaboravili su
na pcelu, a zaboravili su da ljudi kao pcelari postoje.
Da negusim vise.
Kako je to moguce uvelicati pcelinjak, kada se pojave veliki gubici, a materijalna situacija nam ne dozvoljava brzo obnavljanje pceljinjaka
kupovinom rojeva. Moram odmah napomenuti da je ovo samo moje razmisljanje o uvecanju pcelinjaka, a ne i praksa, to tek treba ako
Bog da zadravlja ove godine isprobati, pa sam zato i naveo u ranijem postu, da je prolece pri kraju i da se sada mora o tome razgovarati i
pripremiti. Kada prodze voz mozes mu samo videti ledza.
Kako mislim da treba raditi sa jednim jedinim drustvim koje je ostalo na pcelinjaku u kosnici u toku zime, Januar Februar.
Obavezna prehrana sa pogacom uz dodatak sredstva protiv Nozeme, Moze bilo ko sta da prica, ali Fumagilin je zakon. (kasnije cu
objasniti i zasto) Pogacu treba svako da spremi na nacin koji misli da je za njega najbolji, ali zimska pogaca ne trpi razne dodatke, kao
polen, zamena za polen koja je puna proteina kao Kvasac, i jos mnogih drugih dodataka kojima su pcelari u stanju da trpaju i mesaju u
pogace. Krajem Februara, pocetkom Marta, dodaci su potrebni. 
Mart, ako nemamo naseg polena, (nekupujte niposto polen od svakoga) dodaje se kvasac i rastvor kobalt hlorida i Oligovit tableta
istucana u prah. Oligovit se kao vitaminska tableta koristi za ljudsku upotrebu, proizvodi Galenika Zemun.
Tako treba odrzavati drustvo sve do pojave toplijih dana kada pogacu zamenjuje secerni sirup.
Pogace nemojte praviti od vaseg meda, jer moze biti poguban za pcele, previte samo secerne.
Da napomenem, jer znam da ce sada svakog to interesovati,  recpt pogace, neka radi kako ko misli da mu podace dobro izlaz kao sto sam
i naveo. Napisacu i kako ja radim, sve ce te dobiti na tacni.
Znaci, pcelinje drustvo je prezimelo i ojacalo uz nasu pomoc, nemojte se osloniti niposto na zalihe hrane koje ima u kosnici, pcele su
mnogo, mnogo pametnije od nas, pa svoje zalihe cuvaju za sledece generacije, a i primetio sam da su veliki metorolozi, jer da nisu takve,
pa kao bi prezivele toliko godina. Kada im se doda zimi pogaca, rado nju koriste nego med da otlkapaju, pa tako kasnnije i dodati im
sirup.
Idemo dalje, poceli lepi dani i pocinje dodavanje secernog 1:1 sirupa, u kosnicama i dalje stare pcele, u sirup dodati po meri Fumagilin
(antibiotik protiv nozeme) i rastvor kobalt hlorida. Kobalt hlorid je podsticajno sredstvo matici za bolje nosenje.
Moramo biti sigurni da nam stare pcele pred samo prolece ne obole od Nozeme jer se tada i pojavljuje sve vise mladog legla i svaka nam
je pcela potrebna, leto na kosnici je nesto uze od normalnog.
Jedno drustvo, treba ga cuvati kao malo vode na dlanu ako zelimo da nam reprodukuje prolecne mlade rojeve.
Da nebi bio dosadan, nastavicu sutra, jer neko kada otvori stranicu i vidi gomilu napisanog teksta, nece ga ni citati, a sto se mog pisanja
tice, mogu i da nastavim, ali i ovde ce biti materijala za raspravu, a svako ko zeli sa svojim pametnim savetima da pomogne kolegama
neka uzme uzesce, svima ce koristiti, ali molim vas, bez nadmudrivanja, sve se to moze objasniti na jedan  lep nacin, svaka
dobronamerna sugestija je dobro dosla svima nama, jer i ja sam mozda nesto propustio, a najverovatnije da sam propustio, da bas ne
zalazim u neke detralje, detaljisacemo zajedno, ako se slazete.

Stankovic Miodrag

Moram da pitam zar antibiotici nisu zabranjeni u pcelarstvu?

Drugo multivitaminski preparati su suplementi prirodnih i daleko od izvornih - (npr kupovni C vitamin je askorbinska kiselina a pravi -
prirodni C vitamin je kompleks vitamina i drugih elemenata - skoro 400) pa me interesuje kako pcele to usvajaju? Zar nije onda bolje
dodati ljutu svezu papriku koja je npr najveci izvor C vitamina (a i A) i imati nesto prirodniju pogacu?
Uopste ne ulazeci u sam nacin umnozavanja pcelinjaka (tema koja me vrlo interesuje - temu Voje Brstine o udesetostrucavanju sam
iscitao par puta) mogu reci da me odmah odbijaju te tri stvari - antibiotici, multivitaminski preparati i rastvor kobalt hlorida - tri stvari
koje u sopstvenom zivotu koristim (antibiotici - u zadnjih dvadeset godina samo kad moram i sto krace), multivitamini - nikad i kobalt
hlorid nikad - sam kobalt je jedan od cescih alergena. jos gore:
Cobalt Chloride has been classified by IARC (International Agency for Research on Cancer) in Group 2B. Which states Cobalt Chloride is
possibly carcinogenic to humans. Very toxic to aquatic organisms. May cause long term adverse effects in the environment.
Mislim da ovo zasluzuje nekakvu reakciju - moze i na moj tekst ali i prethodno iznete recepture... Plus posle svih napada na RV i njenog
konstruktora sa najrazlicitijim povodima pa cak i onim koji normalnim ljudima nisu jasni sta ce biti sledece - povezivanje RV i ovih stvari?
Ko da se svi trude da joj nanesu sve vise i vise stete?
Pozdrav Miodrag

Boza Trbojevic

Ziko, stari moj dobri druze, nastavicu

Proizvodnja rojeva je unosan posao. Proizvodnjom se obicno bave dobri pcelari i pcelari koji se opredele da im pcelarenje bude osnovno
zanimanje i dobijenim prihodom hrane svoje porodice, placaju sezonske radnike odrzavanje pcelinjaka i da vise ne nabrajam.
Posto  svako ima neki svoj nacin proizvodnje rojeva i odredzivanje neke svoje nerealne cene, od koje se ja jezim, zelim kao sto sam iz
gornjeg posta naveo, kada covek dekintira, tj. ostane praznih dzepova, niko mu nemoze pomoci ili nece, a zeli sa svojom upornoscu
obnoviti pceljinjak, da sam sebi sa svojim radom obnovi izgubljeno.
I to kosta, ali mnogo manje i ta ulozena stredstva se se brzo zaborave kada se vidi ostvareni napredak, da kazem ulozeni rad, jer rad je
skuplji od ulozenog novca, samo mi nas rad necenimo i sami sebe u nekim trenucima ne cenimo.
Opet sam se raspricao, ali nemogu, a da neskrenem na neki nacin paznju nasim kolegam pcelarima.
Idemo dalje.
Vec u Aprilu mesecu, tacnije oko polovine meseca kada nam je drustvo dostiglo neki da nazovem za to vreme vrhunac, treba poceti sa
razrojavanjem, (datumi se mogu pomeriti u zavisnosti od vremenskih prilika.
Iz drusta koje smo negovali kao malo vode na dlanu, uzimam jedan ram sa zatvorenim leglom na kome je matica i stavlja se u
pripremljeni nastavak sa podnjacom i krovom i ono  ostaje na istom mestu. U taj isti nastavak, dodati dva rama sa hranom, a prazan
prostor popuniti izgradzenim sacem, nemora se celo plodiste popuniti jer momentalno za to i nema potrebe. Kazem momentalno jer ce
ubrzo trebati dodavati SO kada mlade pcele pocnu izlaziti iz zatvorenog legla. Sve to utopliti i dodati u hranilicu 1:1  1/2 l sirupa u koji se
dodaje rastvor Kobalt hlorida 1ml. na 1l. sirupa. Hranilica nesme ostati nikada prazna, ali ne preterivati, sipati samo kada se predhodni
sadrzaj potrosi. Nebitno dodavanje, uvece ili ujutro. To je da ga nazovem rojcicu sa starom maticom na jednom ramu.
Ostali deo legla bez matice sa hranom prebaciti na zgodno mesto na pcelinnjaku. Izletnice ce vratiti u staru kosnicu kod svoje matice i
popuniti delimicno prazan prostor, gde ce krenuti nesto brzi razvoj.
Ostatak ramova sa mladim i starim leglom kao i hranom i normalno pcelama, rasporedzuje se u novi nastavak stim sto mlado leglo ide u
sredinu, sto je i normalno, a zatvoreno leglo levo i desno, hrana-med-perga uz leglo.
Kada pcele osete da su obezmaticene, a izletnice su vec napustile kosnicu i vratile se starom stadu, pcele ce poceti da povlace
maticnjake, jer nemaju kud. I njih treba obavezno odmah prehranjiivati ali bez upotrebe bilo kakvih hemijskih dodataka, samo cistim
secernim sirupom 1:1.
Pojilica sa cistom vodom na pcelinjaku je obavezna, kada bi se jos u toku dana od 8h pa do16h dogrevala na oko 15-stak stepani, pa gde
bi nam bio kraj, ali i tu Boza ima resenje. Kasnije.
Tako novoformirano drustvo ima legla u svim stadijumuma, obicno bi trebalo imati oko 5- 7 ramova najmanje, a zavisi i od jacine samog
drustva koje smo rasfprmirali, sto vise ramova legla to bolje, a to sve zavisi od nase prehrane i razvoja u zimskom i proletnom periodu,
koliko je negovano jedno jedino drustvo na pcelinjaku, a koje sam gore naveo.
Sestog dana vrsi se kontrola drustva koje je obezmaticeno, starka se nedira vec samo kontrolise potrosnja hrane, ako ima zatvorenih
maticnjaka, porise se, a obicno ih ima jer pcela povlace maticnjake i na starijim larvama od 4 dana, nebi li sto pre dosli do matice njima u
toim trenucima jako potrebne, a ostavljaju se samo otvoreni maticnjaci
Desetog dana, to se drustvo razrojava, ali obavezno, negledajuci na vremenske prilike, ili nedaj Boze neprilike.
Ako imamo 5-6 ramova sa leglom, od njega sa samo jednim ramom pravimo rojeve, svaki roj bi na ramu trebalo imati zdrav lep
maticnjak, ali u koliko ga nema dodati mu neki vec izgradzen maticnjak sa drugog rama, to su njihovi maticnjaci i pcele ih bez problema
primaju.
Sva tako rasformirana drusta treba odmah prehranjivati sa 1:1 secernim sirupom, hranilica nesme biti prazna, a razlog je vrlo
jednostavan, pcelama treba hleba i one ce se koncentisati na unos polena, pa za nektar nece mnogo mariti jer u hranilicama imaju
sigurnu porciju, donosice i one nezamenljivi nektar, ali prednos im je hleb.
Ako je je drustvo , (da kazem , primer) razrojavano 1 Maja, mati ce bi 15 Maja vec trebale biti oplodzene. Tada se vrsi kontrola, ako neka
matica iz bilo kojih razloga nije bila opodzena, roj se soaja jer bez matice on brzo nestaje. Ali ako se ima negde neki maticnjak, dodaje se
tom rojcicu i ceka njegov ishod. To sve zavisi i od procene pcelara kolika je mogucnos uspesnosti maticnjaka da dozivi sudbinu oplodzene
matice.
Kada se ovi rojevi razviju i distignu jacinu da im treba drugi nastavak................u sledecem tekstu
Nadam se, moj dragi druze Ziko da mi neses zameriti prekid teksta, jer ovo sto sam sada napisao, napisao sam samo radi tvoje
inicijative. Nisam neki tekstopisac, a propusta sigurno da ima u to sam siguran, (ispravicemo)  pokusavam moje misljenje i vidzenje
preneti vama da bi komentarisali i sve sugestije kao i kritike  prihvatam, tako da se nike ne ustrucava da mi bilo koje pitanje postavi. Vasa
misljenja su kao sto sam vec jednom napomenuo, dragocena, za sve nas i nase pcelarenje.
Idemo dalje !!!!

Boza Trbojevic

Citat: Stankovic Miodrag  Februar 11, 2013, 13:08:24

Moram da pitam zar antibiotici nisu zabranjeni u pcelarstvu?........................

PS Miodraze, mnogo stosta je zabranjeno, ali se opet koristi, da ti sada ne navodim, ne samo kod nas vec u svetu, uuuuuuuu
Najverovatnije da nisi sve ili nisi razumeo sta sam napisao, ja sam po zanimani da kazem objedinjenim recnikom METALAC, a ne
hemicar,.

Kliko gresis pa to nije normalno, pogotovo u zadnjim pasosima uuuu bre pa nemogu da verujem.

Stankovic Miodrag

Razumeo sam sve sto ste napisali nisam ni ja hemicar ili biolog ali imam zelju da proizvodim zdravu hranu i zbog toga sam spreman i da
zamenim Beograd najsiromasnijom opstinom Srbije. To vecina ne radi (pa zasto bih ja koristio antibiotike ako i strucni ljudi kazu da to ne
treba, ne deluje i zabranjeno je) ali cu ja uraditi da bih sebi i svojoj porodici doprineo na neki nacin - a usput i nesto zaradio valjda.
E sad zbog toga necu raditi ono sto ne bih da drugi rade meni - a to je upotreba navedenih sredstava u celom ovom poslu ma ko ih
koristio i koliko, to me ne zanima. Zato citam i kad vidim nesto onda jos citam o tome pa donesem sud.
Da rasprava ne udje u lose vode - Vas metod ne mogu da komentarisem jer ga niste izlozili do kraja pa nije ni red a i nemam dovoljno
znanja i iskustva ali mogu da komentarisem ovu hemiju - za to treba covek samo da procita nesto sto vec postoji. Ako kaze institucija
koja se bavi proucavanjem kancerogenih supstanci da je kobalt hlorid moguci karcinogen necu ga koristiti da bi mi matica vise legla - to
mi lici na kravlje hormone rasta - aj trpamo pa da dobijemo vise mleka.
Drugo, otvoreno cu reci, dat je svim protivnicima RV odlican povod za napad a sad vi kako hocete ukljucujuci i g. Brstinu. Povezivanje RV
sa ovim stvarima ce vise stetiti nego koristiti to znam a da ne moram pcelu da vidim....
Pozdrav Miodrag
PS: imam RV njima cu raditi upravo zbog razloga koji sam naveo - procitam nesto pa sam odlucim a klika je negde drugde i taj pasus nije
moj vec preuzet sa sajta koji nije ni blizu kliki. Sakrivanje iza napadaca na RV ce im samo dati polet a mozda je to i cilj ovde...

Esad Jusić

Boza:
Citat

Ako je je drustvo , (da kazem , primer) razrojavano 1 Maja, matice bi 15 Maja vec trebale biti oplodzene.

Da nije ovo malo prebrzo (mislim na oplođene mlade matice)?

Neću ti puno smetati, ljudi treba da razgovaraju, ali moram biti iskren: ovo ovako nikad ne bih uradio jer smatram da se ovako može
ponajprije iz jednog uskočiti u drugi belaj.

Boza Trbojevic

Prvo da odgovorim

Miodraze
Jesi mozda sve procitao, ali nisi i razumeo, a sta nisi razumeo.
Pa ako ti ostane  SAMO JEDAN JEDINI ROJ NA PCELINJAKU  i ako ga cuvas kao malo vode na dlanu da bi se razvio i od njeg u toku godine
dobio 100 i vise rojeva, onda se mora pribeci dugogodisnjim stopostotno isprobanim lekom preventive radi zastititi.
I u drugom tvom postu pises i mislis pogresno da ja miniram RV kosnicu, RV kosnica nema veze sa primenom raznoraznim hemijskim
sredstvima, Pa ja Voju znam pre nego ti i Voja ako se seca, zna jos pre pet godina, da ga nikada nisam zalio pisajuci o RV kosnici, a isto
tako nikada ni u jednom postu istog Voju nisam na bilo koji nacin napadao, tu je Voja pa neka te razuveri.

Esade,
kod nas vec u Aprilu vise rojevi na granama.
Ja sam za Dzurdzev dan kod mene u Cortanovcima, Fruska Gora, jeo rane tresnje, a na Plitvickim jezrrima su tek pupoljci na granama
poceli otvarati.
Sutra nastavljamo.

Esad Jusić
Božo, samo nastavi i neka ti zbog komentara i kritika ne skače tlak (mi smo u kritičnim godinama; ja jesam).
Koja ti je nadmorska visina?
Pozdrav, svako dobro!

Vojo Brstina

Dragi moj Božo, samo nastavi sa pisanjem. Ja sam od onih koji preporučuje samo upotrebu prirodnih preparata ali to nema nikakve veze
sa RV košnicama.
Svi imamo pravo da radimo kako mislimo da je najbolje za naše pčele i da koristimo preparate za koje mislimo da su najdelotvorniji bez
obzira na košnicu kojom radimo.
Kolega Stanković je verovatno želeo da tehnologiju rada sa RV košnicama a i mene samog zaštiti od mnogih oponenata koji napadaju na
sve što je vezano za moje ime i za RV košnice.
Oni će mene svakako napadati kao i svakog onog koji radi sa RV košnicama ili koristi preparate koje preporučujem. Naravno to su samo
oni koji nisu imali ličnih iskustava sa ovim košnicama i našim domaćim preparatima.
Ne treba od ničega stvarati problem...  Ovde zaista nema nikakvog problema i mislim da treba da nastavimo sa temom i da čujemo kako
to naš kolega i moj prijatelj Božo namerava da uradi..
Dragi Božo očekujem nastavak...
Pozdrav svima....

Stankovic Miodrag

Javio sam se samo iz sledeceg razloga - izabrao sam ovu kosnicu jer mi je bila najbliza - u okviru mojih iscitavanja - najprirodnijem i
najorganskijem nacinu pcelarenja - a sad kad ulazim u organsku proizvodnju antibiotici, hemija i bilo sta drugo sem prirodnih preparata
mi izazivaju alergiju... To nikog ne obavezuje a i moguce da cu tim nacinom imati brzi kraj nego pocetak ali ni tada necu ulaziti u
upotrebu ovih stvari.
Kao sto sam iscitavajuci o kosnicama dosao do misljenja o RV tako sam i iscitavajuci o antibioticima i ovde pomenutim stvarima dosao do
nekog svog misljenja da je to upravo suprotno od onoga sto ja zelim da radim. Sve drugo nemam nameru da komentarisem a i ne spada
u ovu temu.
Pozdrav Miodrag

Vojo Brstina

Kolega Miodraže, sigurno nećete imati brži kraj nego početak..  Naravno ako preparete (makar ove što preporučujem)  budete
blagovremeno koristili.
Imajte u vidu da ne postoje delotvoriji preparati od ovih koje preporučujem..
Ne bih da sada kvarimo započetu temu. Upotreba preparata u ovoj temi svakako ne zauzima primarno mesto..
Preporučujem Vam kolega Miodraže da komentare i pitanja u vezi dejstva Nozevoja nastavimo u nekoj od tema predviđenim za lečenje
pčela protiv nozemoze.

Pozdrav svima....

stevanovic sveto

Koliko ja razumem Božu, on pokušava da nam objasni njegov način umnožavanja te jedne preživele košnice (ako bi samo ona preživela
zimu i bolesti), pa bi trebalo da ga pustimo da dovrši ono što je započeo. Onda ću i ja da dam svoje mišljenje o samom postupku.
Pozdrav.

Esad Jusić

Citat: stevanovic sveto  Februar 11, 2013, 21:30:27

Koliko ja razumem Božu, on pokušava da nam objasni njegov način umnožavanja te jedne preživele košnice (ako bi samo ona preživela
zimu i bolesti), pa bi trebalo da ga pustimo da dovrši ono što je započeo. Onda ću i ja da dam svoje mišljenje o samom postupku.
Pozdrav.
Slažem se.

Pozdrav, svako dobro!

Vojo Brstina

I ja ću svakako dati neki svoj komentar ili možda i više komentara a sve u cilju da pomognemo stvaranje što više zajednica u ovakvim
situacijama koje je Boža pomenuo.

Pozdrav svima...

Miroslav Jovanović

Preparati ovde nisu primarna stvar. Ja sad dobro razumeo Bozu. Za slučaj da je ostalo jedno društvo mora se upotrebiti sve da ono
opstane i razvije se u jaku zajednicu. Ko ima više društava i nema problema sa bolestima nemora ni tretirati jer to nema uticaja na
umnožavanje društava. Ja naprimer imam sedam društava i imam želju da proširim na dvadeset. Imam tu na dlanu dobar neopterećen
teren za prolećni razvoj kao i dobru bagremovu pasu. Imam i mogućnost da odem nekih 40km na drugi bagrem. Šteta je ne iskoristiti
pašu ako je već tu. Zato sam čitao ovu temu ko zna koliko puta pa da pokušam da jednim udarcem ubijem dve muve. Od dve da pravimo
rojeve a od pet neku kilu meda ako bude bagrema.

Esad Jusić

Citat: Miroslav Jovanović  Februar 11, 2013, 22:58:34

Preparati ovde nisu primarna stvar. Ja sad dobro razumeo Bozu. Za slučaj da je ostalo jedno društvo mora se upotrebiti sve da ono
opstane i razvije se u jaku zajednicu. Ko ima više društava i nema problema sa bolestima nemora ni tretirati jer to nema uticaja na
umnožavanje društava. Ja naprimer imam sedam društava i imam želju da proširim na dvadeset. Imam tu na dlanu dobar neopterećen
teren za prolećni razvoj kao i dobru bagremovu pasu. Imam i mogućnost da odem nekih 40km na drugi bagrem. Šteta je ne iskoristiti
pašu ako je već tu. Zato sam čitao ovu temu ko zna koliko puta pa da pokušam da jednim udarcem ubijem dve muve. Od dve da pravimo
rojeve a od pet neku kilu meda ako bude bagrema.

A može li drukčije? I pare i jare. Prevješavanje, pa rešetka, uzimanje bagrema, dodavanje matičnjaka ili matice iznad rešetke (roj,
pomoćno društvo, buduće dvomatično, novo društvo). Snelgrova daska navrh i imaš duplo društava.

Pozdrav, svako dobro!

Kenan Halilagic

kolege mozemo li ovako da uradimo, vec poznate radnje koje radimo u pripremi za glavnu pasu, stavimo plodiste, maticna resetka, pa
dalje medista, zna se da one nekad povuku "prisilne" maticnjake i da se gore nerijetko spari nova matica, mozemo li pred ovu radnju
obezbjedit zrele maticnjake, i sami ih postavit u nastavak iznad resetke, iako je matica dole u plodistu pcele nece dirati taj maticnjak,
matica ce se izleci, kad vidimo da je bacila leglo, mozemo je izvadit zajedno sa tom leglom i ramom meda, i eto nam nukleusa? jeli ovo
iko radio?

Boza Trbojevic

Idemo dalje

Kad su se ovi rojcici razvili da im treba dodati prazan nastavak...........

Znaci da je doslo vreme ponovnog razrojavanja, sada vec imamo 5 nastavaka sa mladim sparenim maticama prve generacije punih pcela,
zaboravio sam da napomenem da leta treba suziti samo koliko prodzu 2-3 pcele ili na 20-35mm. tako ce se pcele lakse braniti od tudzica,
kasnije ih nesto prosiriti, ali ne zaboraviti da se ponovo suza kada dodze vreme razrojavanja.
Trebalo bi uvesti i ram hranilice u koje stavljamo  1/2 kg. pogace, jer je sada vec dnevna temperatura visoka. Hraniti samo predvece, a u
ram hranilicama je rezerva, pcele ce pre uzimati tecnu hranu.
Sledi novo razrojavanje, postupak isti, jedan ram s maticom ostaje na mestu, a ostatak na pripremljenom mestu na pcelinjaku. Za 5-6
dana kontrolisemo na premestenim zajednicama  povucenos maticnjaka i ponavljamo postupak, zatvorene maticnjake porusimo,  a
ostvimo otvorene, otvorenih bi trebalo biti najmanje 5 ili vise, a ako ih nema ostaviti neki zatvoreni, stim da taj ram obelezimo i od njega
nesto ranije pravimo novi rojcic na jednom ramu. Nesmemo dozvoliti da se matica izleze od tog preranog zatvorenog maticnjaka.
Posle 10 dana pripremimo sada vec 20 nastavaka za razrojavanje i pristupamo razrojavanju.
Kada se to sve zavrsi, sve lepo zabelezimo u svesku i ako nam negde ne dostaje hrane, uzimamo od starki i popunjavamo tamo gde
nedostaje. Sada vec imamo 25 nastavaka.
Rojeve i dalje hranimo nesme ostati bez hrane, ali u pocetku nikako nedavati stimulanse za maticu, jer je roj nejak da bi odgajao nesto
vece leglo, a matica bi trpela, kasnije se postepeno moze po malo dodavati.
Bilo bi najzgodnijie negde i na pasu odseliti, ali kao sto sam u prvom postu naveo, mogu lako biti plen tudzicama jer jake pase neki put i
da omanu ili se intezitet lucenja nektara na medonosama smanji.
Kontrolisati obavezno i nasu prvu starku i po potrebi joj dpdavati nastavke, kao i u onih prvih pet. Njih nediramo, tj ne razrojavamo,
negujemo ih za pojacanje nekih od rojeva koji su u zaostatku.
Kada druga generacija matica dostigne vrhunac da je potrebno dodavati nastavak, opet pristupamo razrojavanju po vec opisanom
nacinu, ali ovoga puta sa vise plodisnih nastavaka i u tim razrojenim drustvima dobijamo trecu generaciju matica u jednoj godini od
jedne jedine matice da kazem, rodonacelnice.
Izracunajte sada sami koliko je to nastavaka, po mmojoj racunici je 100, a ako bi i osnovne zajednice koje smo ostavili za pojacavanje
razrojili imali bi negde oko 120.
Vremenski je to sve izvodljivo i time se zavrsava razrojavanje i pripreme se za zimu.
Naucno je dokazano, da su druga i treca generacija pcela mnogo zdravija i otpornija na razne bolesti i da proguraju zimu sa manjim
brojem pcela nego neki orijasi.
Praksa je dokazala, da su drugenec i trecenac manji ali zdraviji u celini. Vrkare to svake godine dokazuju, pa me iz tog razloga navelo na
razmisljanje koliko bi se rojeva u jednoj godini moglo proizvesti. Normalno i Vojina ideja je bila u igri i jos ponesto od moje prakse.
Kome netreba ovoliki broj rojeva, trece razrojavanje otpisuje, ali zato ima mogucnost prodaje rojeva kada dostignu razvijenost na tri
rama s leglom.
Treba imati i dovolno pribora za ovakav eksperiment, ali ja to imam pa o tome ne razmisljam. Razmisljao sam na vreme kada sam
kosnice pravio. Moja su sva tela proslicovana po sredini i lako podelim jedan nastavak na dva dela u koje mogu smesritidva roja i ona
tako mogu i da prezime.
Ovakav nacin razrojavanja se odnosi na sve tipove kosnica, ali sa nastavljacama kao sto su LR i EV najlakse posao odraditi.
Vidim da kolege daju neke predloge, kada je u pitanju razrojavanje, pa to vec i vrapci na grani znaju, pa toliko ima razlicitih nacina
rezrojavanja, bas toliko koliko i pcelara.
To bi bilo to, pa sada izvolite, komentarisite, ali molio bih vas, a to sam i gornem postu naveo, drzite se napisanog pa dajte primedbe,
ovo nisam pisao radi sebe.
Znam da je dugacak tekst, mogao sam ga i podeliti na vise postova, ali znam da ste znatizeljni, ali koliko vidim, pojedini nisu sve napisano
procitali, a pojedini i skretali s teme.

P.S. Bitna je jedna cinjenica da ovim silnim razrojavanjem, Varoa nema sanse za prezivljavanje pa su i tretmani suvisni.
Higijana mora biti na nivou, sav pribor dezinfikovan za svako razrojavanje, o hranilicama da ne govorim, jer jedna nepaznja moze
napraviti gubitke.
Jednom recju, pcelinjak kao Apoteka

Bice jos jedan dodatak teksta, ali prilicno kraci.

Pozdrav

Esad Jusić

Citat: Kenan Halilagic  Februar 11, 2013, 23:08:53

kolege mozemo li ovako da uradimo, vec poznate radnje koje radimo u pripremi za glavnu pasu, stavimo plodiste, maticna resetka, pa
dalje medista, zna se da one nekad povuku "prisilne" maticnjake i da se gore nerijetko spari nova matica, mozemo li pred ovu radnju
obezbjedit zrele maticnjake, i sami ih postavit u nastavak iznad resetke, iako je matica dole u plodistu pcele nece dirati taj maticnjak,
matica ce se izleci, kad vidimo da je bacila leglo, mozemo je izvadit zajedno sa tom leglom i ramom meda, i eto nam nukleusa? jeli ovo
iko radio?
Naravno, Peletova metoda. Uvećanje broja društava bez smanjenja prinosa. Radio.

Pozdrav, svako dobro!

Miroslav Jovanović

Svaka čast Božo. Ovo je i te kako izvodljivo naročito kod nastavljača sa manjom kvadratnom osnovom tipa alpska, IB, RV, ERV. Pokušaću
ovo da uradim al u nešto manjem formatu jer nemam potrebe za toliko rojeva. Oko 20 aprila ćemo krenuti. Od jedne pravićemo još tri
roja. A u drugom krugu od te četri još po tri. Stim da ih mogu po potrebi pojačati ponekim ramom zatvorenog legla i izgrađenim
osnovama posle bagrema iz društava koje ne razrojavam. Hvala na ideji.

Rajko Rajo Vujadinović

Ово може под условом да у близини има других пчелињака, јер у противном спаривање матица би било прави инцест и сумњам
да би таква друштва била генетски здрава, поготово што се ради о умножавању само и само једног друштва.Зато ко је негдје сам
у то вријеме нека не покушава или нека се са својим друштвом примакне другом пчелињаку.
Поздрав за све из снијежног Невесиња

Boza Trbojevic

Rajko
 retko gde u prirodi, moze biti pcelinjak sam. Matice se ne sparuju ispred kosnice, matice u par navrata izlaze iz kosnice nadletaju
upoznavaju ci se sa okolinom i nagovestavaju trurovima njihovim mirisom skoro parenje, tako da se trutovi skupe sa svih strana pa i sa
udaljenosti od nekoliko desetina kilometara. Parenje je cudo prirode.
Upravu si to sto kazes i slazem se s tobom.

Miroslave,
stim je bolje ako ti manje rojeva treba, imaces brze razvijene i jace rojeve, jer umesto jednog rama sa leglom, dodaces prema razvijenosti
samoga drustva, 2 -3 pa i vise.
Imas vremena da sve spremis prema tvojim potrebama da nemoras raditi navrat nanos, zato sam sada u ovo vreme osvezio ovu temu.
Nemoj da propustis 20 april, jer tada cvetaju jabuke koje su odlicne polenaruse i nektaruse, a i vreme je stabilnije, kao i sam razvoj
zajednice koju ces razrojavati.
Ti nemoras dodavati Fumagilin u pogace, netreba ti, imas vise drustava, ovo se odnosilo samo radi preventive jednog jedinog drusva na
jednom mestu, jer jedna kosnica se nemoze nazvati pcelinjakom.

Evo jos jednog dodatka teksta.

Ovaj nacin moze biti i nesto brzi, ali ne i kvalitetan, radi se o kupovnim sparenim  maticama ili maticama koje sami na pcelinjaku
proizvedemo pod uslovom da imamo jos barem dve jake zajednice. Medzutim nedobijaju se tako kvalitetne matice kao matice druge i
trece generacije u jednoj godini. Moze se dobiti vise rojeva kada bi se starke razrojavale, ali mislim da se sasvim dovoljno i ovo, a starke
neka posluce za neka pojacanja.
Pod starkama podrazumevam, prvu maticnu kosnuicu kao rodonacelnicu i novoformirani rojevi u kojima ostaje jedna od matica.

Obavezno treba voditi racuna o regulaciji leta, prehranjivanju i dezinfekciji pribora i samih kocnica kao i njihovih detalja. Jedna od
efikasnih zastita je opaljivanje plamenom, brenerom ili let lampom, ali let lampe su izasle iz mode, posle opaljivanja, jodom povidonom
isprskam finom prskalicom. alat dezinfikujem Hipermanganom, ima ga se kupiti u apotekama, na oko 2l vode posoli se otprilike, da se
dobije srednja jacina ljubicaste boje i to je najbolja dezinfekcija. Hipermangan je zrnaste jako tamne ljubicaste boje i kada se samo jedno
zrnce ubaci u posudu sa vodom, odmah se rastvara i pocinje njegovo razlaganje, to je toliko vidljivo da se nemoze u kolicini pogresiti.
Jedna mala kutica-pakovanje, godinama nam moze sluziti, a cena je zanemarljiva, rok upotrebe neogranicen, neogranicen kada je u zrnu,
u rastvoru nije.

Ima jos toga dosta da bi se setio, pa cu u hodu zaboravljeno napisati.

Sada sam se setio, posto svi necitaju romane koje sam napisao,  pa da nebi doslo do raznih nerazumevanja i kontra komentara, sve ovo
napisano uprosticu u sto kracem tekstu, pa ko razume razumece, ko nece, Boze moj.
Da samo napomenem i ovo, jedno jako prezimelo drustvo dobro negovano, do 20-tog. Aprila zna da i u treci nastavak LR ili RV popunjava
leglom, a nama je potrebno samo minimum, ali sto vise to bolje. Od viska ne boli glava.

Ponovicu ukratko

Vec u Aprilu mesecu, oko 20-tog, pocinje se sa rojenjem. Iz drustva koje se razrojava uzima se ram sa maticom ubacuje se u pripremljeni
nastavak.Tu se doda ram meda i ram sa cvetnim prahom, ostali prostor se popunjava sa izgradzenim sacem. Sve se to poklopi i ostaje na
istom mestu. Ostali sadrzaj tog drustva popunjava se sa ramovima izvucenim sacem i prenosi na vec pripremljeno mesto.
To drustvo ima legla u svim stadijumima, obicno ima legla na 5-7 ramova pa i vise.
Posto se drustvo oseti obezmaticeno, pocinje povlaciti maticnjake, na mladi kao i starijim larvama. Sestog dana vrsi se kontrola pa ako
ima zatvorenih maticnjaka, a obino ih ima, poru se se, a ostavljaju se samo otvoreni.
 Desetog dana to se drustvo razrojava. Ako je imalo 5 ramova legla od njega se prave 5 rojeva. Svaki roj ima zatvorene zrele maticnjake.
Ovakvi rojevi se prehranjuju svako vexce sa oko 0,5l. sirupa 1:1

Ako se razrojavanje izvrsilo 1 Maja, oko 15. maja matice su oplodzene.

Tada se vrsi kontrola. Ako neka matica iz bilo kojih razloga nije polodzena i nema legla, a i nema ga, takav roj se spaja sa susednnim
rojem ili mu se dodaje zreo maticnjkak ukoliko ga imamo.
Sada sve zavisi od procene pcelara sta da uradi.
Kada se ovi rojevi razviju i dostignu jacinu da treba da prime drugi nastavak, pristupa se rojenju kao i prvi put. Tada se obicno dobije 25-
50 rojeva.

Kada ovi rojevi napune nastavak sa pcelom i potrebno im prosirenje, tada se opet razrojavaju.
Ovog se puta dobilo vise od 100 rojeva pa cak i neki maksimum oko 130 rojeva.

To sam tako zamislio, nisam probao, da nebude zabune, vec su to samo stvarne teoretske mogusnosti.
Ovo napisano nije samo moje licno misljenje, vec skup misljenja velikih pcelara, ja sam samo pokusao da objedinim na jednom mestu
dugogodisnja iskustva, dali sam uspeo, vide ce se.

PS. mozda sm bio naporan, neka me pojedinci izvine, ali ja sam vec krenuo u realizaciju ovog plana, pa  ako Bog da valjda ce nesto uspeti
od toga, uglavnom bice te informisani, slikom i recju.

Sada neka svako pita i neka doda ili oduzme, ali imajte samo jedno na umu, kako i sta pisete jer se neko moze vasim nesmotrenim
netacnim izjavama povesi i napraviti sebi stetu na pceljinjaku. Ovo je ozbiljna tema i cita je ceo svet. Ovo je internet.

Pozdrav

Miroslav Jovanović

Božo nije bitno što nisi pravio 100 rojeva od jedne zajednice već dali si proizveo matice iz druge i treće generacije. Kažeš da su
kvalitetnije od matica prve generacije. U čemu je njihova prednost?

Rajko Rajo Vujadinović

 Citat

Metod je sasvim jasan,samo ja mislim da na mojoj livadskoj paši takvi rojevi bi morali da zimuju na šećeru.Ne bi bili u stanju da sakupe ni
približno dovoljno hrane. Uključujući i stalnu prihranu to bi bilo podosta šećera.Možda  ti imaš neku procjenu.Što se tiče sparivanja matic
znam da je to sve tako,a ono sam napisao jer imam prijatelja koji ima pčele a da i više od 10 km vazdušne linije nema niko blizu,tako da
mi je on pao na pamet ,a možda nije jedini.To ja samo onako.Ja sam od jednoga pravio najviše 5 i to kad je društvo bilo u rojevom
nagonu.Svi su ostali i opstali.
Pozdrav za sve

dejan kostadinovic
  Citat

Kako postupati u slucaju razrojavanja ovom metodom ako se nema izgradjenog saca?
Da li sacna osnova samo usporava razvijanje novih rojeva ili ne dolazi u obzir?

Jasmin Ucambarlic

Bozo hvala na trudu i vremenu za ovaj nacin umnozavanja obavezno cu ovim postupkom pokusat doci do tridesetak rojeva poz.

Kenan Halilagic

Naravno, Peletova metoda. Uvećanje broja društava bez smanjenja prinosa. Radio.

Pozdrav, svako dobro!

esko mozes li malo da opises kako si ti ovo primjenio, jeli potrebna i fizicka pregrada izmedju prvog i ostalih nastavaka, ili moze kako sam
ja to zamislio samo hanemanova resetka?

drazen.kasapovic

 Citat

Interesantna tema.
Sve mi je ovde jasno,
zanima me jedino koliko je vremena potrebno da tek izležena mlada matica razvije društvo od jednog rama do punog 1o ramnog Lr-a?
Poz

Boza Trbojevic

 Citat

Da nebi pisao opet romane, pokusacu svima odgovoriti

Ovo kao sto ste i procitali, radi se samo kada u pceljinjaku ostane samo  jedna kosnica. Daleko je jednostavnije, brze i sto je najbitnije
kvalitetniije raditi kada se sa pvelinjaka moze upotrebiti neki od punih nastavaka sa pcelama i time u svakom da kazem, turnusu, pojacati
nejake rojeve. I tao cu objasniti kako mislim da  treba da se radi, jer razrojavanje manjeg broja drustava na pcelinjaku isto je sto i ovo na
neki nacin totalno razrojavanje.

Matice trece generacije sam dobijao vise puta, neki put namerno, a neki put sasvim slucajno.

Kada se na pcelinjaku odredi neka po vasoj zamisli dobra matica, od te matice i krecete u posao.

Vreme koje je potrebno, nemoze se tacno u dan predvideti, ali postoje i neki datumi, jer sve zavisi koliko ce se rojevi brzo razvijati, ali to
je razlika samo u par dana, uz pomoc pojacanja ide mnogo brze.

Posto imamo poprilicno mladih pcela u rojevima, to treba iskoristiti za izgradnju SO pa se SO uvek dodaju, ali samo prema potrebi,
nikako ne preterivati i uvek dodavati samo po jednu SO izmedzu legla i rama sa polenovim prahom, nikako sa medom. Ukoliko tako ne
uradimo, doslo bi do blokade matice, a to nam je namanje potrebno jer matica retko prelazi taj ram, pre ce preci na ram sa medom, a
razlog je, pcele brzo prenesu med i oslobode matici prostor, pergu nikada ne prenose.

Secer je samo energetska i kao nadrazajna hrana pa kao energedska pospesuje lucenje vostanih plocica kod pcela.
Potrosnja koja bi se mogla predpostaviti da se ovo do detalja sve odradi, pravo da vam kazem nisam ni razmisljao, ali kao sto sam i ranije
naveo, treba ga poprilicno, ali to se sve isplati kroz rojeve, sto za sopstveni pceljinjak, sto za prodaju, pa tako prodati rojevi pokriju
troskove kupljene hrane.
Ovo je, moram opet da napomenem, jedan nacin  kada je potreba pcelinjaka za rojevima velika ili pak narucenih rojeva za prodaju, sto je
jos bolja varijanta. Za manji broj rojeva 20-30 to je igracka pogotovo ako se na pcelinjaku poseduje veci broj kosnica.

Retko se desi da nema pcela u vecem krugu, pcelinjka da, ali pcela sumljam, sume su nam spasile pcele i to je najveci pcelinjak.

Kada sam ponovo poceo da pcelarim, imao sam jedan prekid, kupio sam pet rojeva na pet LR ramova pred bagrem i stim poceo, te iste
godine zazimio sam 25 rojeva.

Napisacu  odvojeno
Proizvodnja matica prve, druge i trece generacije ali sa vise kosnica na pcelinjaku.

Pozdrav

PS
Evo Kenan zna kako se radi Peletovim razrojavanjem jer ga stalno spominje, pa neka otvori novu temu, bice veoma zanimljivo cuti
njegovo iskustvo. Saznacemo nesto vise.

Kenan Halilagic

moze se otvoriti ta tema pa da pisemo o njoj, iako ne bih rekao da znam nesto posebno o njoj, ja sam mladi pocetnik, i uz vas sa mislju
da ucim sto vise i pitam, ali sto znam rado cu da napisem. ko zna kako, neka otvori temu!

Esad Jusić

Božo:
Citat

Evo Kenan zna kako se radi Peletovim razrojavanjem jer ga stalno spominje, pa neka otvori novu temu, bice veoma zanimljivo cuti
njegovo iskustvo. Saznacemo nesto vise.

Zašto si ironičan? Pa, neće valjda spominjati ovu tvoju metodu kad već o njoj pričaš?! Jedina Kenina greška je što se DRUGOM metodom
umiješao u TVOJU temu (metodu) pa tako i mene umiješao jer je pitao, a ja mu odgovorio i ti se uvrijedio. Inače, ne bih da uzurpiram
tvoju temu, a nemam je namjeru ni pratiti niti komentarisati jer ne želim badava na promašene stvari trošiti snagu. Zato će poslije ovoga
ići opcija "PREKINI OBAVEŠTAVANJE", mada se dvoumim da ja baš zbog ove tvoje, otvorim svoju temu, npr. "Kako ne treba raditi".

Još nešto, Kenan nije rekao da "zna kako se radi Peletovim razrojavanjem", a nisam primijetio ni da ga, kako kažeš "stalno spominje". I
nemoj da sad bude JA branim Kenu zato što je Keno; ne znam ni njega kao ni tebe, osim ovako, virtualno i sa Senadovog "Nahl" foruma,
gdje sam se razišao baš sa gazdom Senadom jer mu nisam štimao.

Što se mene tiče, samo ti nastavi jer, siguran sam: ovo će vječno biti samo TVOJA metoda i u teoriji i u praksi.

Prijedlog: otvori istu temu na SPOS-u pa reci kako si prošao, mene to ne zanima, ali reci drugima. Zašto to kažem? Zato što su ovdje ljudi
uviđavniji, Vojo posebno, pa ti gledaju kroz prste, misleći: pričaće, shvatiti, pa prestati kad vidi da ljudi prešutno prelaze preko njegovog
tra-la-la pisanja.

Pozdrav, svako dobro!

P.S.
Tek kad sam poslao post i otišao, misleći raditi nešto drugo, naumpade mi da je ovo VOJINA tema samo što je uzurpirana od strane Bože,
što, u najmanju ruku, smatram nekulturom.

Miroslav Jovanović

Ljudi nemojte na brzinu pisati poruke. Razmislite još jednom pre nego pritisnete opciju pošalji. Boža nikom ništa nije preporučio već
samo izneo svoje razmišljanje. Svak će raditi kako mu je volja. Nema potrebe za žestinom.
 Vojo Brstina

Drugari, hajde da vas pitam, možemo li malo mekše i prijatnije. Ne bih želeo nikom da kažem bilo šta nažao i jako mi je žao što dolazi do
ovakvih potpuno nepotrebnih nesuglasica.
Hajde da sve ostavimo iza nas i da nastavimo sa pozitivnim i konstruktivnim komentarima.
Evo ja ću da počnem.
Kada se od prve i jedine zajednice dobije još na primer 6 novih zajednica i kada nam se spari na primer 5 mladih matica to kako reče
kolega Božo završimo do oko 15. maja, možemo li u tim novim zajednicama za narednih 20 dana dobiti zajednice sa 10 ramova pčela?
Pa naravno da ne možemo jer su nam matice tek počele da zaležu pre tih 20-25 dana. Ali zato možemo za narednih desetak dana posle
ovih prvih dvadesetak dana. Znači treba nam najmanje mesec dana od početka zaleganja matica pod uslovom da nismo imali nekih
trovanja pčela.
Postoji još jedna mogućnost kako da pojačamo te zajednice posle parenja matica a to je da kod prve osnovne zajednice od koje
razrojavamo nova društva ostavimo u samom startu 5-6 ramova legla sa najmanje petnaestak ramova pčela tako da pčele uz redovno
prihranjivanje posle pomenutog razrojavanja mogu da prošire leglo na 12-13 ramova. Ako bi se u svaki novi roj dodao po 1 ram
zatvorenog legla što je 5 ramova legla pa isti postupak ponovio za desetak dana znatno bi se pojaćale nove zajednice sa novim maticama
ali bi nam osnovno društvo palo na minimalnu snagu. Posle ovakvog iscrpljivanja zajednica bi ostala na svega 6-7 ili najviše 8 ramova
pčela i svela bi se na nivo roja.   
Sada pitanje za Božu, može li se od ovih zajednica koje bi možda i mogle stići na 8-10 ramova pčela do oko 10. juna početi razrojavati
zajednice i od njih praviti još po 5 novih rojeva od svake?
Ja mislim da ovo nije ekonomski opravdano jer ne verujem da nove zajednice snage 2 RV rama pčela (kao 1,4 LR rama) na koje staje oko
3000 pčela mogu samostalno proizvesti nove matice i razviti se na nivo da minimalnom bezbednom snagom  uđu u zimu.

Pozdrav svima.....       

Esad Jusić

Citat: Miroslav Jovanović  Februar 12, 2013, 23:34:28

Ljudi nemojte na brzinu pisati poruke. Razmislite još jednom pre nego pritisnete opciju pošalji. Boža nikom ništa nije preporučio već
samo izneo svoje razmišljanje. Svak će raditi kako mu je volja. Nema potrebe za žestinom.

Ja stisnuo opciju "PREKINI OBAVEŠTAVANJE", a ono me opet obavještava. Hajde, kad sam već tu da kažem. Nije nikakva ni brzina niti
žestina, nego realno ljudsko reagovanje čovjeka koji bar zna koliko pčela ima očiju, krila i nogu. Usput, da obavijestim da sam i ja otvorio
svoju temu u "Metode pčelarenja", koja, vjerujem, neće dugo zaživjeti pa požurite pročitajte. Mislim da ću morati otvoriti još jednu temu
"Bajke u pčelarstvu", ali tamo u za to predviđeno mjesto (pod "Ostalo").

Opet opcija: "PREKINI OBAVEŠTAVANJE" pa da vidimo sluša li ova spravica ili ćemo je mijenjati, ili sam ja smotan i loš upravljač.

Pozdrav, svako dobro!

Esad Jusić

Vojo:
Citat

Hajde da sve ostavimo iza nas i da nastavimo sa pozitivnim i konstruktivnim komentarima.

Dok sam kucao post, stigao i tvoj. Ljudski je da ti kažem riječ-dvije.

Vojo, bolan ne bio, pa nije niko ovdje dijete da sluša bajke. Ja znam da si ti vidio šta sam ja prije ovoga rekao i iskreno iznio svoj stav te se
NAMJERNO nisam htio miješati, mada i ja znam ponešto o pčelama i pomalo računati. Bogami, i potakmičio bih se, pa - ko pobijedi: ruka
ruci, pošteno, pa na piće.

Božo ironiše, ubjeđuje ljude, skoro vrijeđa (niko ništa ne zna), a sam priča nepostojeće bajke. I samo je to novitet u svemu tome što
priča: NEPOSTOJEĆE bajke. Ti se suzdržavaš i pokušavaš to progutati, ali ne ide. Je l' da? A Keno pita za odavno poznatu i priznatu
Peletovu metodu i Boža ga pokušava izvrnuti ruglu i dati do znanja da je neznalica. Ne volim kad ponižavaju bilo koga ili nameću
mišljenje. To nije razgovor, ni druženje, niti razmjena iskustava, to je nešto sasvim suprotno, a tiče se ličnosti. Da je moj rahmetli otac
ustao pa onako nastupio, ja bih isto postupio!

Ako smatraš da sam ja kriv, sa mnom ćeš najlakše - isključenje i NIKAD se neću naljutiti na tebe niti te zbog ovoga spomenuti u ružnom
svjetlu. Eto, neka budem prvi. Neko mora probiti led.

Pozdrav, svako dobro!

Lazovic Zivojin

Ma ljudi, spuštajte loptu. Nisam drveni advokat, ali mislim da je došlo do nesporazuma.
Božo pokušava objasniti metodu koju je sam osmislio i dao nam je na uvid (druga je stvar da li se slažemo ili ne slažemo, da li je moguće
ili nemoguće, on ni sam to još nije probao). Kenan je video u tome sličnost sa Peletovom metodom umnožavanja pčelinjaka, Boža brani
autentičnost, a Esad zaključuje da je napad na Peleta (samim tim i na Kenana).
Mislim da je Boža sledio samo logiku "kako bi možda moglo" i on napominje nekoliko puta da je u pitanju umnožavanje zajednica od
jedne JEDINE preživele.
Nisam računao termine, koliko bi potrajalo ovo višestruko umnožavanje do broja 100, ali i na prvi pogled se čini malo nerealnim.
Pogotovo što se radi o PREŽIVELOM društvancetu (ako sam dobro razumeo).
O korišćenju lekova ne bih komentarisao, ali i pod uslovom da sam u svemu saglasan, ključnu stvar koju bih u ovom slučaju promenio i
primenio je, da ne bih odvajao mlade pčele u nukleuse , onak kako Boža piše, pa da one prave matičnjake. Mislim da bi prvi matičnjaci
bili daleko kvalitetniji da se suženjem prostora i "debelom" prihranom šećernim sirupom, uz obilje polena u prirodi, preživela zajednica
dovede do rojevog nagona i sama povuče matičnjake. Tek onda bih pristupio podeli društva u nukleuse. Nekako mi se čini da bi
matičnjaci (pa time i matice) bili kvalitetniji ako se uzgajaju u startu u pčellinjoj zajednici gde ima pčela svih struktura.Mišljenja sam da
samo  deca (mlade pčele) ne mogu kvalitetno sačiniti, othraniti i sačuvati svoju decu.
Nadam se da se niko neće ljutiti. Ovo je samo moje razmišljanje"naglas".
Veliki pozdrav svima...

drazen.kasapovic

Vreme koje je potrebno, nemoze se tacno u dan predvideti, ali postoje i neki datumi, jer sve zavisi koliko ce se rojevi brzo razvijati, ali
to je razlika samo u par dana, uz pomoc pojacanja ide mnogo brze.
 
Ово је вероватно требало да буде одговор на моје питање.
Ја сам развијао друштва од једног рама до пуног наставка прилично успешно али ми је требало 3 месеца да то урадим
наравно уз константну прихрану. Не разумем како још те ројеве поделити?
Вероватно се ту крије још нека велика тајна.

Miroslav Jovanović

Boža napisa da je kupio 5 rojeva u proleće i uspešno zazimio i izzimio 25 društava. Zato budimo strpljivi i konstruktivni da nam čovek
lepo objasni. Ja sam devedeset i neke dobio "roj" na dva rama sa maticom i do jeseni i uzimljenja razvio ga na 20lr ramova. Znači od 16
juna do prvog septembra od dva rama na 20. Izvučeno 18 so i obezbeđena rezerva za zimu od 15+kg. To je neki odnos kao 3 nastavka
RV. Kad je povoljna godina i kad se posveti pažnja može se puno toga.

drazen.kasapovic

То су вероватно били твоји почетни кораци у пчеларству шта сада радиш могу да само замислим.
сложити ћеш се са мном да два рама није исто као и један, а опет разлика међу матицама ,она која се
стабилизовала и она која почиње да леже .
Не ради се овде о једном развоју таквих ројева него о три.
Наравно да чекам конструктиван разговор, док не дође поздрав из Новог Сада.

igor kozarev
dobro vece kolege pcelari. drago mi je sto ste me prihvatili na vas forumkusiju. Evo da se i ja malo ubacim u diskusiju, inace ja imam 55
RV drustava, ako bog da ove godine ce biti dosta vise. Evo ovih dana stancujemo ramove i nastavke.

milic dragoslav

Evo i ja punom parom pripremam ramove iostale delove jer planiram da dupliram broj kosnica .Pozdrav

aca peric

U principu je jako bitno vreme kada pristupate formiranju novih rojeva,u smislu kog datuma i kakvi su vremenski uslovi u to vreme i u
narednih mesec,dva.Od toga dosta zavisi odluka za koji način  se  odlučiti.
U principu je jako bitno za novoformirani roj dobiti kvalitetnu oplođenu maticu što pre,kao i dovoljna snaga novoformiranog roja i
dovoljno kvalitetne hrane,najbolje meda i polena.Takođe je razrojavanje dobra prilika da umlatite većinu varoe u novoformiranom
roju,ako sami proizvodite maticu,jer će doći do prekida legla u trenutku kada svo leglo izađe,a baš tada se varoa može uništiti ako to lepo
odradite uz uništenje 99,999 % sve varoe,recimo sa 1 do 2 uzastopna dimljenja Brstivarom.
Ako sami ne možete da proizvedete najbolje kvalitetne selekcionisane matice za nove rojeve,najbolje da od proverenih proizvođača
dogovorite nabavku selekcionisanih oplođenih mladih matica u kavezima,pa da sa njima formirate nove rojeve.a ako nemate takvu
mogućnost,a nemate iskustva,onda je najbolje kupiti od proverenih proizvođača matica makar mlade oplođene odabrane matice u
kavezima i sa njima formirati nove rojeve. Pri formiranju rojeva ja se lično držim saveta ovdašnjih starijih pčelara da od slabih ili
prosečnih društava dolazi samo još veća beda,pa zato matičnjake za nove matice dobijam od kvalitetnih odabranih društava sa
maticama koje imaju osobine da su plodne,vredne,a društva čista,rado vuku kvalitetno saće,donose dosta meda,nisu jako ljuta,dobro se
sama čiste od varoe i td,to su sve osobine koje se trebaju uočiti praćenjem kroz više godina svakog pojedinačnog društva. Onda je
najbolje bar jedno od takvih društava pustiti svesno da uđe u rojevo stanje,pa neposredno pre nego što će se izrojiti na mesto starke
ostaviti samo 1 ram legla sa jednim zatvorenim zrelim matičnjakom,a sav ostatak skloniti,s tim što obavezno treba naći maticu i sa 1
ramom legla i pripadajućim pčelama i 1 do 2 puna rama hrane formirati 1 nov nukleus i dodati najbolje bar 2 rama lepog radiličkog
saća,crvenobraon boje.U taj nastavak sa maticom se stresu pčele sa još 1 do 2 rama sa poklopljenim leglom iz tog društva. Taj nastavak
se onda skloni na drugi kraj pčelinjaka.Pored ovog odvojenog nukleusa,po istom principu se mogu oformiti obično bar još 2 do 3 nova
nukleusa,samo što se u njih dodaje ram sa najbolje po 2 do 3 zrela matičnjaka.Na ovaj način od jednog takvog društva obično dobijete
ukupno još 4 do 5 novih nukleusa,od kojih 1 ima staru maticu,a ostali obično dobiju brzo kvalitetnu mladu maticu.Jako je bitno da ni
jedan nov nukleus ne treba pojačavati sa ramovima sa leglom,sve dok se mlada matica ne ustali u leženju i ne proizvede bar 2 rama
poklopljenog legla.Tek onda se može dodavati ram,2 sa poklopljenim izlazećim leglom.Ako se ovo ne poštuje,pčele u principu ubiju
mladu maticu i sami krenu da proizvode novu,to je iskustvo mnogih pčelara koliko sam čuo.Pažljivim isecanjem zrelih matičnjaka i
njihovim presađivanjem možete oformiti još nukleusa pomoću drugih društava,samo je važno presađeni matičnjak malo namazati
medom iz društva iz koga ste uzeli ramove sa poklopljenim leglom i pripadajućim pčelama.Čitav posao presađivanja matičnjaka treba
izvesti jako brzo,u par minuta.Najbolje je da ste neposredno pre presađivanja u prethodnih sat vremena već oformili odgovarajući broj
nukleusa sa starijim poklopljenim leglom i dovoljno hrane,sve ovo u skladu sa brojem zrelih matičnjaka koje imate za presađivanje.Na
ovaj način samo od 1 takvog društva možete dobiti brzo puno kvalitetnih oplođenih matica,uz naravno obično 4 do 5 novih nukleusa
formiranih od takvog društva.Pošto se većina starijih izletnica vrati u staru košnicu, uobičajeno se dešava da u početnom društvu,ako
nadolazeća burna paša i vreme posluži,bez problema imate bar 20tak kg zrelog poklopljenog meda ili za vrcanje ili za pojačavanje rojeva
sa rezervom hrane,što obično ja praktikujem,da svi novi rojevi imaju u startu bar 5 do 6 kg meda,plus nakon paše pojačam sa još po
toliko sa po 4 do 6 kg poklopljenog meda.Zato ja obično tempiram razrojavanje pred sam pošetak bagremove paše,jer je to jedina burna
paša u mom kraju.Verujem da tamo gde ima lipe ili suncokreta u obilju,da se i u to vreme na ovaj način mogu stvoriti dobri rojevi koji će
se razviti i spremiti za zimu na vreme. Ima dosta drugih metoda,ali ja se obično držim ovih varijanti,ili ove sa maticama iz mojih
odabranih dručtava koje pažljivo pratim,ili ponekad kupim matice radi nove genetike na pčelinjaku,a varijanta sa njima je takođe uvek
bila dobra,samo što treba više tretmana protiv varoe,jer matica kreće odmah sa leglom i već 9tog dana imate poklopljeno njeno
leglo.Kada se sve ovo radi pred bagrem ili u samom početku procenat uspeha je preko 90 do 95 posto i u jednom i u drugom slučaju ,a u
smislu prezimljavanja,takvi rojevi su kod mene do sada prezimeli sa 100 % uspeha,to jest nije stradao ni jedan do sada,Bogu
hvala.Naravno im tu još posla,još tretmana tokom jula,avgusta,obično sa Brstivarom,pa sirup sa KASOM ,žalfijom ili Nozevojem
ujesen...dopuna ramovima sa medom tam gde i kada treba...

ps Naravno ako vam ne ide sa presađivanjem matičnjaka,ako tome niste vični i uvežbani,imate varijantu da pored onih 4 do 5 nukleusa
formiranih od takvog društva,iskoristite sve ramove sa poklopljenim zrelim matičnjacima,pa da formirate još nukleusa sa takvim
ramovima,a da pčele dotresete iz drugih košnica i to uvek samo sa onih ramova sa leglom i naravno morate voditi računa da ne otresete
i maticu iz te košnice odakle dotresate pčele.Pošto na primer često u LR košnicama kod jakog društva imate i po 12 do 14 ramova sa
poklopljenim zrelim matičnjacima i na ovaj način mo-žete formirati dosta novih nukleusa koji će brzo dobiti kvalitetne oplđene matice,po
formuli koliko ramova sa takvim matičnjacima,toliko i novih nukleusa.Naravno ako ste vešti u presađivanju matičnjaka,to je više jer
obično ima i 20tak zrelih matičnjaka u 1 takvom društvu.Samo morate voditi računa da se matičnjak ne sme oštetiti ni na koji način,zato
je bolje malo šire opseći skalpelom ne jako blizu matičnjaka.Naravno prvo otresete sve pčele sa tog rama u neki od novih nukleusa,brzo
opsečete šta planirate i ram sa leglom brzo vraćatite tamo gde treba a i matičnjake brzo presadite tamo gde treba.Sve ovo ima smisla
ako to znate da vešto radite,ako ne formirajte ili sa ramovima sa matičnjacima ili sa kupovinom kvalitetnih matica,
Naravno ovo je samo moje iskustvo i samo jedna od mnogo varijanti,ja sam jako zadovoljan sa ovakvim načinom i zato se obično držim
ovoga,mada ako bi mi trebalo mnogo novih rojeva,što do sada nije bio slučaj,verovatno bih se odvažio da radim po preporuci gospodina
Voje,mada zahteva više i posla a treba obezbediti i šećer što izbegavam,sem za sirup protiv Nozeme ie Nozevoj i KAS ujesen.

GoranStevančević

 Citat

Već sutradan ujutro ili 24. maja novim pomoćnim nukleuzima koje smo juče oduzeli (3r pčela sa 1r legla) dodajemo po 6 isceđenih
ramova ili po 3 sa obe strane i dodajemo još jednu osnovu na kraj i to je ukupno 10 ramova. Prethodan sadržaj  nukleuza ili onih 6
praznih ramova (osnova) sada koristimo da bi popunili  osnovni nukleuz bivši oplodnjak tj. nukleuz sa maticom .
Sve mora da se radi vrlo brzo ukoliko u prirodi nema značajnije paše. Zatim preko novinskog papira dodajemo jedan po jedan nastavak
sa sadržajem iz pomoćnih nukleuza. Tako u sva tri nova nukleuza. Radili smo jedan po jedan nukleuz, dodali hranilicu i poklopac i
završavali košnicu - nukleuz, pa sledeću itd. i sve zapisali. Predveče u svaki nukleuz dodamo po pola litre sirupa.
Nakon dva dana ili 26 maja potvrđujemo da su se zajednice spojile i skidamo progriženi papir. Isto veče ponovo svim nukleuzima
dodajemo po pola litre sirupa.
Sutradan, 27 maja  predveče u prvi nastavak ili plodište spuštamo u centar legla onaj pun ram sa leglom oko 4000legla. Ako su nam
matice pronele oko 16-17 maja ili pre 10 dana sada već imamo 3 zaležena rama novog legla i ovaj četvrti i imamo ukupno oko
10000+4000 ili oko 14000 zaleženog legla. Iz ovog dodanog rama uskoro ćemo imati pojačanje zajednice koja će u narednih 7-8 dana
imati oko 8 ramova pčela. Ako sve zajednice počnemo prihranjivati sa po litar sirupa na dan već za ovih pomenutih 7-8 dana ili oko 3.-4.
Juna imaćemo oko 6-7 ramova zaleženog legla ili oko 20-22000 legla.
Sada stalno govorimo o jednoj košnici kao primeru a zapravo radimo sa 3 iste zajednice.
Otprilike ista nam je snaga i onog bivšeg nukleuza koji nam je proizveo matičnjake i u koji smo pre tri dana ili 24 maja dodali ona 2
isceđena rama koja su nam ostala.
Dodalio smo ih u drugi nastavak i unj podigli još dva rama iz prvog nastavka dok smo dole pokraj legla spustili po jednu osnovu sa strana.
Gore smo pored ova 4 rama dodali još po 3 osnove sa obe strane tj. popunili nastavak i zatvorili košnicu.
Ovim smo završili i petu fazu ili prvo ceđenje i stvaranje 4 nove zajednice pored osnovne.

Kolega Vojo možeš li ovaj deo 5 faze malo da uprostiš jer mi nešto nije jasno
Kako sam ja razumeo sada imamo:
- osnovnu zajednicu
- nukleus koji nam je služio za proizvodnju matičnjaka( matica nosi )
- tri oplodnjaka ( matica nosi )
Zadatak je da pojačamo ova tri oplodnjaka

Vojo Brstina

Tako je Gorane. Dobro si sve razumeo. Osnovni zadatak je pojaćavanje novih nukleuza kod kojih su mlade matice pronele, sa zatvorenim
leglom i novim izgrađenim saćem.
Pozdrav svima.... 

aca peric

Zaboravio sam da dodam da kada se formiraju nukleusi sa presađenim matićnjacima ili ramovima sa zrelim matičnjacima,poželjno je 
drugog dana uveče od formiranja i narednih par dana, prihraniti ih sa po 3dl sirupa,najbolje sa medom i vodom,1 prema 1,ili ako nema
meda sa šećernim sirupom uz dodatak Nozevoja.Takođe nukleuse nikako ne treba otvarati radi bilo kakvih kontrola bar narednih 12 do
14 dana.Posmatranjem ponašanja pčela na letu lako se može utvrditi stanje,pojava mladog legla i td.Ako se prerano otvori nukleus
dešava se da pćele ne prihvate maticu,čak iako ona jeste već oplođena i krenula je sa leglom.Zato nukleuse ne treba uznemiravati
navedeni period,a dobro je u par narednih dana prihraniti da pčele ne osećaju nedostatak vode i hrane.
 Esad Jusić

Upoznaj se malo sa metodama: Pellet, Somersford, Đerzon...

Sve zavisi od džepa, realnog shvatanja i pristupa. Ja poštujem prirodu i kažem: tri.
Pozdrav, svako dobro!

Esad Jusić

Aco, bez ljutnje, ali ima tu nelogičnosti.

Kao prvo, trebali bismo znati o čemu govorimo: o maksimalnom mogućem broju rojeva od jedne zajednice ili o razrojavanju bez
smanjenja prinosa (ili sa minimalnim smanjenjem), što nikako nije nevažno.
Sljedeće. Nije svejedno: prije ili poslije bagrema.
Dalje, kažeš da od jedne zajednice napraviš 4-5 rojeva, a na kraju veliš:

Citat
a treba obezbediti i šećer što izbegavam

A, šta jedu onih 4-5 novih?

Pozdrav, svako dobro!

milic dragoslav

Mi ovde mozemo pisati samo dali smo pokusali da udesetostrucimo jednu ili vise kosnica i koje probleme smo imali a ne  da
raspravljamo teoretski .Ja sam prosle godine od cetiri kosnice zazimeo trideset devet .Dali sam uspeo procenite sami.Pozdrav

Miroslav Jovanović

Svaka čast Dragoslave. Ja nisam našao da je to neko pokušao i uradio. Možda i jeste al to nije prezentovao javnosti. Svi smo čitali ovu
temu i shvatamo kako treba uraditi. Pošto si pionir u poduhvatu sigurno su se javili i neki problemi. Ja bih te zamolio da o tome napišeš
nešto. Drugo koliko je ekonomsli isplativa ova metoda?

aca peric

Pozdrav kolega Esade,ma to je samo moj odgovor na pitanje kolege Gorana Stevanševića,koji je pitao za još neku metodu kako
planiramo umnožavanje pčelinjaka.Nisam išao u detalje,samo sam spomenuo šta ja radim sve ove godine,kada je razrojavanje u
pitanju,držim se prvenstveno onoga što sam rekao.
Kolega Esade ja u principu uvek imam kada pristupam razrojavanju dovoljno ramova sa medom da svakom roju dam bar po 2 rama sa 5
do 6 kg poklopljenog meda.Lično šećer izbegavam maksimalno,sem ako baš mora u nezi nekih rojeva,ako se desi da potroše dodat med
u startu.
Takođe kod nas kažu ne može i jare i pare i med i dobri rojevi.Zato kad mi trebaju dobri rojevi,ja to radim kao što sam spomenuo,od
nekog od najboljih društava dobijam rojeve matičnjake i nisam u teskobi da to razrojeno društvo mora dati i med,mada ga obično bude
ako je bagrem bio dobar.Da ja tempiram razrojavanje pred sam bagrem ili u prvim danima bagrema,takva je ovde klima,ne znam šta vam
je tu sporno.Ja sam kolegi spomenuo šta ja radim,kao jednu od mogućnosti,uz opasku da za slučaj da mi treba brzo puno rojeva,da bih se
verovatno opredelio za metod koji gospodin Voja preporučuje.Činjenica je da mi do sada nije nikada trebalo toliko rojeva,jer mi Bogu
hvala do sada uvek prezimljavaju i sva društva i svi rojevi i nisam imao nikakvih bitnih gubitaka,2 društva za 8 godina,od 50 koliko imam i
još oko 50 odnegovanih i prodatih.Jednostavno nemam toliko košnica da bi mi trebalo puno novih rojeva,a i nisam orijentisan na
proizvodnju rojeva,meni je ovih mojih 50 komada sasvim dovoljno.
Pozdrav,Aca

milic dragoslav

Ja neznam koliko je isplativa ova metoda to cu videti kasnije .Sto se tice samog rada ja sam se striktno drzao Vojinog teksta samo sam
napravio nekoliko pocetnickih gresaka imao bih bar pet drustava vise .Najvecu gresku sam napravio jer nisam bio siguran dali su se
izlegle matice pa kupim 18 matica a one primile samo 4 ostale ubile jer su imale mlade matice.Pozdrav
 Esad Jusić

Aco, pitao sam te šta mi nije bilo jasno i ti si razjasnio (valjda se nisi naljutio?). Znaš, kad početnik počne razrojavati, one ne raspolaže
onim čim ti raspolažeš. Zato sam i šećer spomenuo. Lično, na spomen šećera meni se želudac okreće, ali poštujem svačiji rad. Jesmo li
sad razjasnili?

Usput da odgovorim nekima koji govore o "kvarenju" Vojine teme, o "suvišnim komentarima" i o "teoriji". Pogledajte šta je kolega Goran
pitao:

Citat

Molio bih kolege koji planiraju da umnožavaju svoja društva da opišu na koji način to planiraju da urade

Ako se "kvarenje", "suvišni komentari" i "teorija" odnose na mene, niste upravu, a to vam dokazuje citirano pitanje kolege Gorana.
Čovjek jednostavno pitao šta ko praktično radi, ja rekao mišljenje i u sljedećem postu imao namjeru reći kako sam radio, no sad vidim da
neće biti potrebe za tim pa i neću.
Ako je došlo do "kvarenja" Vojine teme, onda je trebalo navrijeme pristojno obavijestiti kolegu Gorana da otvori posebnu temu, a
trebalo je i nekog drugog prije toga. No, tu je Vojo pa neka sam kaže. Uostalom, prije sam već nešto govorio o uzurpiranju teme. Valja
redom pročitati.
Pozdrav, svako dobro!

aca peric

  Kolega Esade ništa ne brinite,nisam se nimalo naljutio na vas,naprotiv,iz vaših,kao naravno i priloga gospodina Voje Brstine i
gospodina Dragana Šošića sam dosta novoga naučio. Inače sam siguran da vi i te kako dobro znate kako izgleda recimo DB 12ca i LR jako
društvo,namerno pušteno da uđe u rojev nagon u cilju dobijanja kvalitetnih matica dobrih osobina,kao i jakih rojeva od njih.U DB12ci
koja je zazimljena sa dosta meda dole plus polunastavak prilično pun gore bude pravi rusvaj,matičnjaka i legla bar na 10 a često i svih 12
ramova,a iznad polumedište skoro na svakom poluramu po pola rama trutovskog saća.Što se LR tiče bude ood 12 do ponekad 16 ili 17
ramova legla,a na većini ima kvalitetnih matičnjaka.Ako bi se čovek odlučio da odseli novoformirane rojeve,glat bi od jednog DB 12
takvog društva mogao formirati 5 do 8 nukleusa sa po 10 do 15000 pčela,plus pčele zaležene u leglu,još po 7 do 10tak hiljada.Isto tako i
što se tiče LR društva,bar 6 do 8 novih rojeva,ako se sele nakon razrojavanja.Mislim da je dobro da nov roj ima bar 10 do 15000
pčela,plus kvalitetan zreo matičnjak,u smislu da matica izlazi u narednih 12 do 24h,te još pčele u mladom leglu bar 8000,pa bar tih 6 do 7
kg poklopljenog meda.Takav roj se i te kako sam snađe.formiran pred sam bagrem ili prvih dana bagrema.
Međutim smatram da tamo gde su uslovi suroviji,kao kod vas,da je bolje u startu formirati još jače rojeve,što daje manji broj rojeva po
društvu,3,kako vi spomenuste.Inače testirao sam ja i par drugih metoda,kao Peletovu koju ste spomenuli,De
Mareovu,Hunjadijevu,probao sam jednom i Djerzona na 1 društvu i nekako sam se ipak ustalio na metodi koju sam spomenuo,ili kupiti
odmah oplođene selekcionisane matice i formirati rojeve sa njima,ili ići sa svojim rojevim matičnjacima od svojih najboljih društava.
Inače da se nadovežem na koleginu opasku o gubitku 18 matica.Mora se obavezno doneti odluka šta se tačno radi unapred.Ako se pčele
ostave same da već krenu da vuku svoje matičnjake,one u principu najverovatnije u 99% slučajeva neće prihvatiti drugu maticu,ni
oplođenu,a neoplođenu još teže.I ne samo to,teško će prihvatiti i presađen matičnjak,mada je nijansa veća mogućnost,ali je opet
mala.Zato se i matičnjak dodaje odmah pri formiranju nukleusa,a i ako se ide sa maticama,onda ih treba dodati isto odmah,ali obavezno
u kavezima i kaveze po boku malo namazati medom iz te košnice odakle je oduzeto leglo i pripadajuće pčele.Na taj način pčele
prihvataju matice u 99 posto slučajeva,a ako neku ne prihvate,to je prvenstveno što je matica ipak bila slaba,onda je puste da napravi
nešto mladog legla pa sami povuku matičnjake i sami prave maticu,a ova nestane,verovatno je uklupčaju ili izbace,ali ovo je jako
retko,ako smo nabavili dobre matice od kolege koji zna posao,nema govora da ih ne prihvate,ali samo ako su dodate odmah i u
kavezima.Kad se one same reše da vuku matičnjake,ne pomaže ni najkvalitetnija matica,ubiće je gotovo 99,9 posto.
Zato valja unapred dobro isplanirati šta se radi ili matica ili matičnjaci,bar kada su ovi načini koje sam spomenuo u pitanju.Možda ima i
drugih caka,načina,meni je sve što sam naveo proverena i ustaljena praksa i od mene i od pčelara iz mog kraja. Ali ako se rešim da se
bavim prvenstveno rojevima,zašta bi mi trebala ozbiljna investicija za još dosta novih košnica,oplodnjaka,nukleusa i td,sigurno da bih se
opredelio da se izveštim u Vojinoj metodi. Ali ovako kako je,zaista mi je dovoljno da razrojavam na ovaj način.
Izvinjavam se ako sve moje pisanije deluje kao odstupanje,ali mi je bilo nekako bezveze da ignorišem pitanje kolege Gorana koji je pitao
šta još radimo po pitanju razrojavanja.Nek ne zamere kolege i gospodin Voja,molim vas,inače se držim uvek zadate teme.
Veliki pozdrav kolegama,s poštovanjem,Aca

Vojo Brstina
Drugari samo pišite vaša iskustva. Svako poređenje sa mojim preporučenim načinom rada je od koristi za mnoge pčelare. Iz svega se
može izvući neki koristan metod i savet.
Posebno upućujem čestitke našem kolegi Dragoslavu na uspešnosti.
Ako se od svake zazimljene zajednice ovim mojim metodom dobije i 5 novih zajednica to je veliki uspeh a on je od 4 napravio 39. To je za
svaku pohvalu.
Svaka čast Dragoslave. Ja nisam našao da je to neko pokušao i uradio. Možda i jeste al to nije prezentovao javnosti. Svi smo čitali ovu
temu i shvatamo kako treba uraditi. Pošto si pionir u poduhvatu sigurno su se javili i neki problemi. Ja bih te zamolio da o tome napišeš
nešto. Drugo koliko je ekonomsli isplativa ova metoda?
Kolega Miroslave ova metoda je višestruku islativa jer se od samo isceđenog meda od osnovene zajednice i privih formiranih rojeva koje
cedimo mogu pokriti svi troškovi kupovine šećera, voska itd.
Vrednost tolikog broja zazimljenih zajednica je veoma velika i mnogostruko opravdava sav rad. Ovde kod mene rojevi sa pčelama
maticom i leglom pre bagremove paše prodaju se po ceni od 50 evra asvaka zazimljena zajednica pre maja može imati i tri puta više
pčela i legla nego što se dobija u novoformiranom roju a kad pogledamo da možemo imati i 10 takvih normalno prezimelih i u proleće
pre bagrema razvijenih zajednica pa izračunajte koja je to vrednost.
Pozdrav svima.... 

Živorad Žika Ilić

Eto ako me primate na komentar    da se priključim ovoj temi , koja je interesantna po sadržini pa eto moj zemljak je oprobao G. Vojin
način razrojavanja 1:10 i vidim imao dobrih rezultata .

Esad Jusić

Aco:
Citat

Međutim smatram da tamo gde su uslovi suroviji,kao kod vas,da je bolje u startu formirati još jače rojeve,što daje manji broj rojeva po
društvu,3,kako vi spomenuste.Inače testirao sam ja i par drugih metoda,kao Peletovu koju ste spomenuli,De
Mareovu,Hunjadijevu,probao sam jednom i Djerzona na 1 društvu i nekako sam se ipak ustalio na metodi koju sam spomenuo,ili kupiti
odmah oplođene selekcionisane matice i formirati rojeve sa njima,ili ići sa svojim rojevim matičnjacima od svojih najboljih društava.

Aco, važno je da se razumijemo, a svako sebi i svojim uslovima sve prilagođava zato i cijenim tvoj način rada jer, ako si ti zadovoljan i
iskreno govoriš, to samo može pomoći.
Sve ove načine, koje si spomenuo, radio sam, i radim, i poštošta promijenim. Govorio sam o tome detaljno pa ne bih ponovo. Đerzona
sam primjenjivao i na više od 30 društava, deverao sa preko 100 društava (DB 12 i LR), ali nećemo o tome da ne "remetimo temu", a i
zato što ispod slova nekih postova, ispod šutnje, reagovanja i nereagovanja "vidim" nešto čemu sam se i nadao, a što mi govori da i ne
trebam pričati te se postavlja realno pitanje: šta ću ja ovdje. Jer, da je npr. Božo T. otvorio temu kao ja, 100 % sam siguran da mu je ne bi
izbrisali, ali moju jesu. Nadao sam se ja tome, ali je logično pitanje zašto su toliko čekali, zašto to nisu odmah učinili. Na ovo pitanje imam
odgovor: dogovor kuću gradi, a to opet znači da u okviru tog "dogovora" u ovoj kući JA smetam. Kad govorim, ne valjam, a dobrodošao
sam kad aminam ili šutim.  Ako ćemo istinu, tako je to.
Pošto meni nijedan forum nije hljeb, svejedno mi je šta ko radi, a da li je ljudski i ispravno, e to je već drugo pitanje, koje se pomalo veže
za jednu ovdašnju temu o nepravdama na SPOS-u. Jah! Eto, odmorićete malo od mene, a i ja ću tako imati više vremena za što drugo. I
neka se uzdrže neki koji bi poslije ovoga mogli početi: kolega, nismo mislili ovako, te mi smo mislili... i tako bla, bla do u nedogled.
Nemojte jer nije meni 14, nego 54 godine.

Pozdrav, svako dobro!

milic dragoslav

Ja neznam u cemu je problem ovde je ispao neki nesporazum kolega Esade ja sam uvek rado citao tvoje postove samo mislim da je doslo
do nekog nesporazuma . Pozdrav

Živorad Žika Ilić

Pozdrav za komšiju iz Boževca . Pitanje za kolegu , jel si imao vrcanje ( ako si radio po Vojinom upustvu 1:10 )  predpostavljam bagrema ?
 milic dragoslav

Kod mene je bagrem prosle godine izmrzo tako da sam ukupno imao cetrdesetak kila meda .Pozdrav

Živorad Žika Ilić

Prijatelju Dragoslave , pročitao sam tvoj post o rojenju po G. Voji , iskreno gde tije najviše ,,zapelo" , i ne upitah te za tip košnice ?
Pozdrav

Vojo Brstina

Eso, daj molim te pusti urednike da rade svoj posao..

I meni su kao domaćinu Foruma izbrisali neke poruke pa šta. Tako to treba da bude. Svi treba da rade svoj posao kako najbolje mogu.
Možda su i neku moju temu izbrisali, ne znam a i da jesu onda bi sigurno znao da to tako i treba. Zašto to tako treba uopšte ne treba da
mislim ili da mislimo. Ako na Forumu ima neka tema koja će stvarati bilo kakve probleme i deliti ljude svakako da treba biti obrisana i na
to ne treba niko da se ljuti..
Hajde skupi snage i razumi sve na jedan ljudski i drugarski način. Pustimo ljude da rade svoj posao.. I još samo da dodam, onako iskreno i
prijateljski, nemaš nikakve osnove da se ljutiš. Puno te pozdravljam...
Pozdrav svima....

Nikola Vucinac

Esade nemoj da nas dvojica ostanemo zajedno samo kod Karlovića.

GoranStevančević

Evo mene opet sa novim pitanjem u okviru ove teme

Molio bih sve kolege koji su razrojavali ovim načinom , a i gospodina Voju da uproste i objasne 5 fazu
Sve mi je jasno do momenta pojačavanja tri nova nukleusa
Voja pominje pomoćni nukleus,novi nukleus,spajanje novinskim papirom, a meni ništa nije jasno
Tri dana sam crtao, pisao ,čitao i opet neznam odakle da uznem materijal za pojačavanje i šta sa čim da spojim novinskim papirom
Ovaj način razrojavanja mi se sviđa jer se radi pre bagremove paše i već posle bagrema imamo jake rojeve
imam 12 RV društva i planiram da pre bagrema rojim 3 tako da posle bagrema imam 12 jakih roja

Esad Jusić

Ja bih ruku dao da sam ti sinoć odgovorio na ovaj post, i to ga citirao, a sad vidim da ga nema. Sjećaš li se ti jesam li odgovorio?
Uzdravlje!
Pozdrav, svako dobro!

milic dragoslav

Kolega Gorane ja cu pokusati da ti odgovorim kako sam ja radio .Mnogo je jednostavnije kad radis .Sto se tice pete faze sve dodajes iz
osnovne zajednice .Znaci prvo si odneo na pomocni pcelinjak nukleus sa 4 rama legla i resto med i so posle toga nosis tri oplodnjaka i
stavljas maticnjake iz nukleuza posle toga opet iz osnovne zajednice vadis po jedan ram legla da bi pojacao oplodnjake i stavljas ga u nov
nastavak i u njega stavljas resto iscedjene ramove i onda stavljas novinu preko oplodnjaka i na njega stavljas taj nastavak. Ja sam
pokusao da uprostim da bi bilo jasnije.Jedna napomena .Osnovnu zajednicu moras maksimalno da pripremis za taj posao inace nema
uspeha .Pozdrav

Dragan Šošić

Odlično kolega
Češljeve možeš skloniti da ne smetaju. Oni imaju ulogu u ranom zimskom razdoblju, jer miševi traže gde bi prezimili.
S obzirom da si pravio veliki broj društava, nemoj sada ni slučajno da „forsiraš“ ta društva. Dopusti im da se razvijaju prema uslovima i
njihovoj stvarnoj snazi. Nemoj zaboraviti da je i prošla godina bila sušna i da je i to imalo uticaj na kvalitet pčela.

Vojo Brstina

Svaka čast kolega Dragi! Čestitam !!!

Poslušaj preporuke kolege Šoleta i ne boj se za razvoj zajednica..
Prihranjivanje i podsticaj za brzi prolećni razvoj ne treba nikako počinjati pre cvetanja vrbe ili kako ja volim da kažem pre kreketa žaba... 
   a kad će to biti po datumu se nikako sa sigurnošću ne može znati niti pretpostaviti..
Prošle godine kod mene je vrba krenula tek početkom aprila a kad će ove godine to ćemo videti...
Pozdrav svima....

milic dragoslav

Hvala Dragane a i tebi Vojo meni su vasi saveti dragoceni zato sam i stavio ove slike da bi dobio neki koristan savet a ne da bih se ja
nesto tu hvalio. Pozdrav
Koliko sam upoznat sa stvaranjem ovog pčelinjaka, mislim da imaš razlog i da se ponosiš i da se hvališ.
Pčelinjak odlično izgleda.

Velimir Komericki

dugo nema odgovora na ovu temu,pa reko evo mene da nesto pitam.
naime,imam pripremljenih 21 RV kosnicu,nemam izgradjenog saca,pa me zanima,ukoliko sada kupim pcele na 10 RV okvira,mogu
relaizirati uvecavanje pcelinjaka po navedenim uputama?
ispred mene su repica,bagrem,lipa i amorfa,a onda nesto malo kestena i livade..
prihranjivanje nije problem..
znaci da li je kasno sada poceti sa 10 RV okvira sa pcelama i povecati pcelinjak na navedeni nacin,necu se buniti ako od 1 napravim 5
drustava za zimu,ali i stjecanje iskustva je nesto sto me vuce da ovo napravim..

Boris Salaj

koliko sam ja shvatio ova uputstva, počinje se od izimljenih proizvodnih društava, a ne od rojeva...

Velimir Komericki

Sve jasno Borise,samo drustvo na 10 ramova je ono koje je bilo uzimljeno,jest da nije na 2 ili vise nastavaka..kaze covjek da ima 7 ramova
legla i 3 rama meda i peluda,+ sve ulice sa pcelama...
pa me zanima da li je i tako moguce,mogu barem probati:)ali zanima me misljenje strucnjaka posto sam ja tek pocetnik.

Boris Salaj

Iskustveno, meni su za period jul avgust septembar izgradile 3 sprata satnih osnova EV ( zapravo su prestale izvlačiti SO kad je suncokret
bio pri kraju..). Ako te dobro razumem ti od jednog nastavka izimljenih pčela hoćeš da zazimiš 21 košnicu? Naslov kaže od jednog 10, a
mislim da je to prilično ambiciozno za početnika...osim toga nedostaje ti suncokret...

Velimir Komericki
pod onim 21 kosnica,mislio sam da imam spremnih praznih kosnica za manipulaciju.napisao sam odmah da bi sa 5 bio sretan,a 10 je vec
previse.
zapravo ovu godinu niti na med ne racunam,samo zelim sto vise izgradjenih ramova pa da sam nagodinu spreman.
znaci cilj je od 1 napraviti 5,sve vise ako bude bude,ali ne zelim forsirati ako neide,naravno,svjestan sam da bi vrijeme trebalo biti
poprilicno povoljno.

Boris Salaj
Sad je jasnije.
Ovako da ti kažem, sve što me Voja savetovao a ja uradio kako je savetovano, valjalo je. Što sam slušao druge ili nije trebalo ili nije
valjalo. Znači ako radiš sa Vojinim košnicama, prati Vojine savete i nema problema...

Velimir Komericki

Hvala na podršci,svakako probati cu uvećati pčelinjak na ovaj način,nadam se da ce i Vojo nesto dobaciti pa da imam "vjetar u leđa".
Citam svaki dan sve faze,za svaki slucaj da nesto vazno ne propustim!

Vojo Brstina

Samo čitaj Velimire  i razmišljaj. Moraš savladati gradivo i razumeti suštinu.

Nemoj da brineš za razvoj i umnožavanje zajednica ako su ti pčele zdrave i ako imaš dobre pašne uslove.
Sada je vreme da pčele par puta preprskaš Nozevojom i da kreneš sa prihranom sirupom (ako je krenulo cvetanje vrbe u tvom kraju).
Trebalo bi da otvoriš temu o svom pčelinjaku i da nam detaljno predstaviš stanje na pčelinjaku da bi mogla uslediti odgovarajuća
uputstva i preporuke.
Pozdrav svima.... 

Velimir Komericki

Puno hvala,od sada cu u svojoj temi detalje i zapazanja pisati da tu ne napravimo kaos.

aca peric

Veliki pozdrav svim kolegama. Samo par reči s terena od 400 mnm,gde je bagrem jedina burna paša,a praktično ga nije bilo zadnje 2
godine zbog hladnog i kišovitog maja,gde uglavnom nema uljane repice i gde suncokret ne medi zadnjih skoro 20 godina i gde zadnjih 15
godina dolazi do velikih klimatskih promena,u smislu da su leta jako vrela i sušna,praktično se izgubila i livadska i korovska paša na 40tak
stepeni vrlo uobičajenih,a nažalost i zime postaju nenormalne,suve bez snega,a zahladnuje tek u decembru na temperaturu nižu od 12
stepeni.Jesenas,2013 godine sam u nekolicini i društava i rojeva 15 oktobra imao po 4 skoro puna LR rama legla.Većina društava su bila
zazimljena sa oko 20tak do 25  kg meda,ne sirupa.Sada oko 20 marta rezerva im je pala na svega 2 do 6 kg a legla je uglavnom 4 do 6
ramova,bilo LR bilo DB. Od 35 zazimljenih društava,26 LR i 9 DB,stradala su 2 LR i to jedno koje je imalo 4 LR rama legla do ko zna kad,pa
ga nije napustilo,a pojelo je sve iz nastavka iznad,15tak kg,a oko 7 kg iz trećeg nastavka nisu dirale,predaleko im je bilo.Drugo
društvo,prošlogodišnji roj sa mladom maticom koja je polovinom oktobra još imala 3 rama legla i 15 kg meda,takodje je stradalo,jer je
toliko mladih pčeka u kombinaciji sa toplim vremenom sve zbrisalo,svih 15 kg,predpostavljam već do polovine februara.
Ovo sve spominjem ne zato što sumnjam da iskusan pčelar poput gospodina Voje to može da izvede,naročito u vrhunskoj košnici kao što
je Rodna Voja i u uslovima gde ima i uljane repice i suncokreta i lipe u blizini na Fručkoj Gori a verovatno se nadje i bagrema,nego zato
da upozorim mlade  kolege da ipak budu oprezni,uzevši sve okolnosti i košnicu i region u kome pčelare,da pažljivo odaberu način kako će
razrojavati društva. Ja se ne bih u regionu u kome sam,kao i u okolnostima klime i paše i tipu košnica koje imam,LR I DB,odvažio da idem
na ovakvu tehniku,koja je smatram ipak primerena za profesionalne pčelare sa velikim iskustvom i sa RV tipom košnica.....samo moje
razmišljanje,a kolege bih zamolio da podele svoja iskustva ako budu ovo radili,kao i osvrt na region gde su to radili,u smislu šta ima od
paša i td.

aca peric

Samo da dodam,ovolike rezerve su imale zato što sam im sve ostavio,samo sam iz 8 najjačih društava izvrcao po 10 kg meda krajem
juna,a ostalih 27 nisam ništa dirao,a par rojeva su još i dobili po 5 litara gustog sirupa sa Nozevojem. Kakvi su uslovi bili u našem regionu
zadnje 2 godine,još sam dobro prošao sa samo 2 stradala društva ove žime.
 Naravno tome je i doprinelo što sam varou umlatio Argus Rasom i vojinim Brstivarom još tokom juna i jula,pa je avgustovsko leglo
odnosno zimska pčela bila barem zdrava.
Lično planiram da formiram nekoliko rojeva,isključivo iznad najjačih društava,ove zime su se pokazale najboljim baš ta 2 dvomatična LR
društva gde je jako društvo dole,a formirani roj iznad na istom mestu,najmanje su hrane potrošile,a sad su najjača na pčelinjaku,oba ta
dvomatična i imaju najbolju mednu rezervu....njih definitivno mogu umnožiti,a za ostale ćemo sačekati početak bagrema,da vidimo oće
bit šta,ako bagrem obećava,biće umnožavanja,ako ne obećava,onda neću ništa razrojavati,sem spomenutih dvomatičnih LR društava.