New Woman

From Wikipedia, the free encyclopedia

Jump to navigationJump to search
For other uses, see New Woman (disambiguation).

Frances Benjamin Johnston's Self-Portrait (as "New Woman"), 1896.

The New Woman was a feminist ideal that emerged in the late 19th century and had
a profound influence on feminism well into the 20th century. In 1894, Irish
writer Sarah Grand (1854–1943) used the term "new woman" in an influential article,
to refer to independent women seeking radical change, and in response the English
writer 'Ouida' (Maria Louisa Rame) used the term as the title of a follow-up article. [1]
[2]
 The term was further popularized by British-American writer Henry James, who
used it to describe the growth in the number of feminist, educated, independent
career women in Europe and the United States. [3] Independence was not simply a
matter of the mind: it also involved physical changes in activity and dress, as
activities such as bicycling expanded women's ability to engage with a broader more
active world.[4]
The New Woman pushed the limits set by a male-dominated society, especially as
modeled in the plays of Norwegian Henrik Ibsen (1828–1906).

Contents

 1Changing social roles

o 1.1Postsecondary and professional education
o 1.2Sexuality and social expectations
o 1.3Class differences
 2Literature
 3Art
 4Commentary
 5Opposition
 6Other countries
o 6.1China
  6.1.1Fall of the Qing (1911) to pre-May Fourth Era (pre-
1920s)
 6.1.2Post-May Fourth Era (1920s) to the early 1930s
 6.1.3Nora's Influence on Early to Mid Twentieth century
Chinese literature
 6.1.4Characteristics of the New Woman in literature and in
Chinese society in the 1920s – 1930s
 6.1.5Suicide and the Chinese New Woman
o 6.2Germany
o 6.3Korea
o 6.4Japan
 7See also
 8Notes
 9Sources
 10Bibliography/References

Changing social roles[edit]

Their First Quarrel (1914), an illustration by Charles Dana Gibson. The Gibson Girl was a glamorous
version of the New Woman, shown here keeping her back turned to her suitor as they both pretend to read.

Writer Henry James was among the authors who popularized the term "New
Woman", a figure who was represented in the heroines of his novels—among them
the title character of the novella Daisy Miller (serialized 1878), and Isabel Archer
in Portrait of a Lady (serialized 1880–81). According to historian Ruth Bordin, the
term New Woman was
intended by [James] to characterize American expatriates living in Europe: women of
affluence and sensitivity, who despite or perhaps because of their wealth exhibited
an independent spirit and were accustomed to acting on their own. The term New
Woman always referred to women who exercised control over their own lives be it
personal, social, or economic.[5]
The "New Woman" was also a nickname given to Ella Hepworth Dixon, the English
author of the novel The Story of a Modern Woman.[6]
Postsecondary and professional education[edit]
Geologist Florence Bascom was typical of the New Woman. She was the first woman to earn a Ph.D.
from Johns Hopkins University (1893) and, in 1894, the first woman elected to the Geological Society of
America.

Although the New Woman was becoming a more active participant in life as a
member of society and the workforce, she was most often depicted exerting her
autonomy in the domestic and private spheres in literature, theatre, and other artistic
representations.[5] The 19th-century suffragette movement to gain women's
democratic rights was the most significant influence on the New Woman. Education
and employment opportunities for women were increasing as western countries
became more urban and industrialized. The "pink-collar" workforce gave women a
foothold in the business and institutional sphere. In 1870, women in the professions
comprised only 6.4 percent of the United States' non-agricultural workforce; by 1910,
that figure had risen to 10 percent, then to 13.3 percent in 1920. [7]
More women were winning the right to attend university or college. Some were
obtaining a professional education and becoming lawyers, doctors, journalists, and
professors, often at prestigious all-female colleges such as the Seven
Sisters schools: Barnard, Bryn Mawr, Mount Holyoke, Radcliffe, Smith, Vassar,
and Wellesley. The New Woman in the United States was participating in post-
secondary education in larger numbers by the turn of the 20th century. Alice
Freeman Palmer became Wellesley's first woman president in 1881, while Mount
Holyoke had elected female leadership since its founding in 1837.
Sexuality and social expectations[edit]
A satirical photo from 1901, with the caption "New Woman—Wash Day". Shown is a woman
wearing knickerbockers and knee socks (traditional male attire) and smoking a cigarette, supervising as a
man (who appears to be wearing a dress and an apron) does the laundry with a tub and washboard.

Autonomy was a radical goal for women at the end of the 19th century. It was
historically a truism that women were always legally and economically dependent on
their husband, male relatives, or social and charitable institutions. The emergence of
education and career opportunities for women in the late 19th century, as well as
new legal rights to property (although not yet the vote), meant that they stepped into
a new position of freedom and choice when it came to marital and sexual partners.
The New Woman placed great importance on her sexual autonomy, but that was
difficult to put into practice as society still voiced loud disapproval of any sign of
female licentiousness. For women in the Victorian era, any sexual activity outside of
marriage was judged to be immoral. Divorce law changes during the late 19th
century gave rise to a New Woman who could survive a divorce with her economic
independence intact, and an increasing number of divorced women remarried.
Maintaining social respectability while exercising legal rights still judged to be
immoral by many was a challenge for the New Woman:
Mary Heaton Vorse put her compromise this way: "I am trying for nothing so hard in
my own personal life as how not to be respectable when married." [7]
It was clear in the novels of Henry James that however free his heroines felt to
exercise their intellectual and sexual autonomy, they ultimately paid a price for their
choices.[citation needed]
Some admirers of the New Woman trend found freedom to engage in lesbian
relationships through their networking in women's groups. It has been said that for
some of them, "loving other women became a way to escape what they saw as the
probabilities of male domination inherent in a heterosexual relationship". [7] For others,
it may have been the case that economic independence meant that they were not
answerable to a guardian for their sexual or other relationship choices, and they
exercised that new freedom.[citation needed]
Class differences[edit]
The New Woman was a result of the growing respectability of postsecondary
education and employment for women who belonged to the privileged upper classes
of society. University education itself was still a badge of affluence for men at the
turn of the 20th century, and fewer than 10 percent of people in the United States
had a postsecondary education during the era. [citation needed]
The women entering universities generally belonged to the white middle class.
Consequentially, the working class, people of color, and immigrants were often left
behind in the race to achieve this new feminist model. Woman writers belonging to
these marginalized communities often critiqued the way in which their newfound
freedom regarding their gender came at the expense of their race, ethnicity, or class.
Although they acknowledged and respected the independence of the New Woman,
they could not ignore the issue that the standards for a New Woman of the
Progressive Era could, for the most part, only be attained by white middle-class
women.[8]
Literature[edit]
Literary discussions of the expanding potential for women in English society date
back at least to Maria Edgeworth's Belinda (1801) and Elizabeth Barrett's Aurora
Leigh (1856), which explored a woman's plight between conventional marriage and
the radical possibility that a woman could become an independent artist. In drama,
the late nineteenth century saw such "New Woman" plays as Henrik Ibsen's A Doll's
House (1879) and Hedda Gabler (1890), Henry Arthur Jones's play The Case of
Rebellious Susan (1894) and George Bernard Shaw's controversial Mrs. Warren's
Profession (1893) and Candida (1898). According to a joke by Max
Beerbohm (1872–1956), "The New Woman sprang fully armed from Ibsen's
brain"[9] (an allusion to the birth of Athena).
Bram Stoker's Dracula makes prominent mention of the New Woman in its pages,
with its two main female characters discussing the changing roles of women and the
New Woman in particular. Mina Harker goes on to embody several characteristics of
the New Woman, employing skills such as typing and deductive reasoning, to the
amusement of the older male characters. Lucy Westrenra wonders if the New
Woman could marry several men at once, which shocks her friend, Mina. Feminist
analyses of Dracula regard male anxiety about the Woman Question and female
sexuality as central to the book.[10]
The term was used by writer Charles Reade in his novel A Woman Hater, originally
published serially in Blackwood's Magazine and in three volumes in 1877. Of
particular interest in the context are Chapters XIV and XV in volume two, which
made the case for the equal treatment of women and arguably sparked off the whole
Women's Movement in the latter part of the 19th century. [11][failed verification]
In fiction, New Woman writers included Olive Schreiner, Annie Sophie Cory (Victoria
Cross), Sarah Grand, Mona Caird, George Egerton, Ella D'Arcy and Ella Hepworth
Dixon. Some examples of New Woman literature are Victoria Cross's Anna
Lombard (1901), Dixon's The Story of a Modern Woman and H. G. Wells's Ann
Veronica (1909).
Kate Chopin's The Awakening (1899) also deserves mention, especially within the
context of narratives derived from Flaubert's Madame Bovary (1856), both of which
chronicle a woman's doomed search for independence and self-realization through
sexual experimentation.
The emergence of the fashion-oriented and party-going flapper in the 1920s marks
the end of the New Woman era (now also known as First-wave feminism).

Art[edit]
Charles Dana Gibson, The Reason Dinner Was Late, 1912, Photographs and Prints Division, Library of
Congress

Women artists became part of professional enterprises, including founding their own
art associations. Artwork made by women was considered to be inferior, and to help
overcome that stereotype women became "increasingly vocal and confident" in
promoting women's work, and thus became part of the emerging image of the
educated, modern and freer "New Woman".[12]
In the late 19th century Charles Dana Gibson depicted the "New Woman" in his
painting, The Reason Dinner was Late, which is "a sympathetic portrayal of artistic
aspiration on the part of young women" as she paints a visiting policeman. [13][14]
Artists "played crucial roles in representing the New Woman, both by drawing
images of the icon and exemplyfying this emerging type through their own lives". In
the late 19th and early 20th centuries about 88% of the subscribers of 11,000
magazines and periodicals were women. As women entered the artist community,
publishers hired women to create illustrations that depicted the world through a
woman's perspective. Successful illustrators included Jennie Augusta
Brownscombe, Jessie Wilcox Smith, Rose O'Neill, Elizabeth Shippen Green,
and Violet Oakley.[15]
A woman who followed the advice of these etiquette books to look, smell, feel, and "think" like a flower attained
femininity by becoming a human flower for the aesthetic consumption of others.
"Floral Femininity: A Pictorial Definition"[16]

During the 19th century there were a significant number of women who became
successful, educated artists, a rarity before that time, with the exception of a few
like Angelica Kauffman (1741–1807) and Louise Élisabeth Vigée Le Brun (1755–
1842).[17] The emerging women artists created works with a different perspective than
men who represented the feminine in floral depictions of passivity, ornamentality and
sexual purity; challenged the limited concepts of femininity; and created a genre of
floral-female paintings in which "the artist placed one woman or more in a flower
garden setting and manipulated composition, color, texture and form to make the
women look as much like flowers as possible" but with a different viewpoint of what
feminine meant. The approach was not used for portraits. Its form of feminine
representation has largely gone unrecognized by American art scholars and
conservative society, ignored in response to the burgeoning "New Woman"
beginning in the late 19th century.[18] Anna Lea Merritt (1844–1930) created flower-
feminine paintings; noting floral-feminine symbolism employed by male artists
like Charles Courtney Curran and Robert Reid, Merritt said that she saw "flowers as
'great ladies' noting that 'theirs is the langour of high breeding, and the repose and
calm of weary idleness".[19] Emma Lampert Cooper (1855–1920) was one of the well-
educated artists who became a successful landscape painter and academic figure
after having begun as a children's book illustrator and painter of miniatures and
flower paintings. Realizing the difficulty in making the transition to a successful
painter, particularly of landscape and figure paintings, Cooper warned other women
artists of the difficulty in creating a successful career in such works, but was able to
do so herself after becoming a success in Rochester, New York and studying in
Europe.[17]
 

Violet Oakley, lithograph for The Lotos Library (1896)

 

Jennie Augusta Brownscombe, The First Thanksgiving at

Plymouth, 1914, Pilgrim Hall Museum, Plymouth, Massachusetts
 

Elizabeth Shippen Green, The Journey, illustration for Josephine

Preston Peabody's "The Little Past", which relates experiences of
childhood from a child's perspective.
 


 Elizabeth Shippen Green, Life was made for love and cheer,
illustration depicting Green, Jessie Willcox Smith, Violet Oakley and
other friends.
 

Rose O'Neill, "Signs", a cartoon for Puck, 1904.

Ethel: "He acts this way. He gazes at me tenderly, is buoyant when
I am near him, pines when I neglect him. Now, what does that
signify?"
Her mother: "That he's a mighty good actor, Ethel."
 

Jessie Wilcox Smith, cover of Heidi, 1922

Commentary[edit]
The new woman, in the sense of the best woman, the flower of all the womanhood of
past ages, has come to stay — if civilization is to endure. The sufferings of the past
have but strengthened her, maternity has deepened her, education is broadening her
— and she now knows that she must perfect herself if she would perfect the race,
and leave her imprint upon immortality, through her offspring or her works.

— Winnifred Harper Cooley: The New Womanhood (New York, 1904) 31f.

I hate that phrase "New Woman." Of all the tawdry, run-to-heel phrases that strikes
me the most disagreeably. When you mean, by the term, the women who believe in
and ask for the right to advance in education, the arts, and professions with their
fellow-men, you are speaking of a phase in civilisation which has come gradually and
naturally, and is here to stay. There is nothing new or abnormal in such a woman.
But when you confound her with the extremists who wantonly disown the obligations
and offices with which nature has honored them, you do the earnest, progressive
women great wrong.

— Emma Wolf, The Joy of Life (1896).

Opposition[edit]
In the early 1890s, daughters of middle class Catholics expressed a desire to attend
institution of higher education. Catholic leaders expressed their concern as studying
at these "Protestant" schools, as the Church described it, might threaten the
women's Catholic faith.[20] The Church also viewed the New Woman as a threat to
traditional womanhood and the social order. [21] The Church cited past accomplished
Catholic women, including saints, to critique the New Woman. By citing those
women, the Church also argued that it was the Church, not the New Woman
movement, that offered women the best opportunities. [20] Others also critiqued the
New Woman for her implied sexual freedom and for her desire to participate in
matters that are best left to men's judgment. [22] As Cummings writes, the New Woman
was accused of being "essentially uncatholic and anti-catholic". [22]

Other countries[edit]
China[edit]
The New Woman of China began to emerge off of the pages of Chinese literature
beginning mostly in the 1920’s. However, ideas surrounding feminism, gender
equality, and modernization began in China long before the 1920’s New Woman
emerged from its context. The New Woman of China and the movement itself went
through various incarnations, changing with the social and political landscape it
emerged from.
Fall of the Qing (1911) to pre-May Fourth Era (pre-1920s)[edit]
It was during the early years of the New Culture Movement and pre-May Fourth
era that the term "New Woman" first emerged in China. This term, used by Hu
Shi (1891-1962) during a 1918 lecture, suggested that women were more than just
"good wives and wise mothers" and instead pushed for women's freedom and
individuality in the larger national framework. [23] However, Hu Shi along with a handful
of other male intellectuals, were the minority pushing for women’s involvement in
society.
Influenced heavily by the New Culture movement, which emphasised condemning
the “slavish Confucian tradition which was known to sacrifice the individual for
conformity and force rigid notions of subservience, loyalty, and female chastity," the
New Woman who emerged in the 1910’s were far less progressive than their later
1920’s counterparts.[24] New Women during the early Republican period had to
contend heavily with the ‘woman question’ a question regarding how to "address
issues of modernity and the nation" and women's role in both. [25] During this period,
women's education was promoted, but as a tool to create women who would be
equipped to “raise healthy and morally sound sons”, who would then help build a
new China.[26] So even though education was encouraged for women, it was not for
their personal benefit but instead for the state and nation. Early New Women such
as Hu Binxia, an early editor for The Ladies Journal, promoted in her articles the
ideas of education to learn how to support a family and participate in the cult of
domesticity.[27]
However, like minded male reformers to Hu Shi, Chen Duxiu promoted a very
different kind of women for China’s changing political, social, and economic
landscape pre-May Fourth era. Founder of the New Youth journal, Chen Duxiu called
for gender and family reforms and pushed for the emancipation of women and the
dismantling of the restrictive Confucian family system.[28] Chen, like other radical-
minded male intellectuals of his time, believed “women’s equality to be the hallmark
of a modern civilization” and the strength behind a nation. [28] Thus “customs
of concubinage, foot binding, widow chastity, and female seclusion”, from these male
intellectual's view points, needed to be eliminated to allow women to freely
participate in the nation's rebuilding.[28]
While Chinese men at this time backed the idea of the dismantling the Confucian
system, they did not do so solely for women to be freed from it. Chinese male
intellectuals backed women's emancipation from the system, but not their
emancipation as individuals.[29] The hope was that women could be freed from
Confucianism's confines and then mobilized for the cause of nationalism. [29] This can
be seen by such reformers as Liang Qichao who believed that the "future strength of
the nation was the ultimate goal, and that women's rights were only a means" to
meet that goal, not the end of it.[26]
Furthermore, the New Women of China during this time drew heavily on American
and European literature, feminist movements, and female missionaries along with
Japanese feminists and New Women too.[30] Both Chinese men and women looked to
the United States, which was believed to be the most advanced in regards to
women's rights, as a source of inspiration.[30] Education and economic opportunities,
such as those that Chinese male intellectuals of the time promoted for women, were
considered to be the hallmark of a free and independent women. [30] These ideas of
economic independence and educational opportunities were promoted by both the
male and female intellectuals of the time, but both promoted them for different
reasons as noted above.
Post-May Fourth Era (1920s) to the early 1930s[edit]
Changes to the New Woman and their ideals began after the May Fourth Movement.
While the movement emerged from the context of World War I (Treaty of Versailles),
its new ideas regarding the economy, education, politics, and gender roles had a
profound effect on the New Women in China and the direction of the movement.
Where previous New Women during the early twentieth century had been influenced
by women in the United States, Europe, and Japan, the New Women of China began
during the 1920's to using their own stories and ideas as their inspiration. In this,
while Western literary figures and writers such as Nora in Hendrik Ibsen's A Doll's
House (1879) still had massive popularity and influence, male and female writers of
the time used these writings as templates but applied Chinese societal problems and
themes to the storylines and characters.[31] So while they had a connection to these
original works, they featured both larger global struggles of women, such as free love
relationships, and more individual problems for Chinese women, such as dealing
with the Confucian family system and filial piety.
The New Women in China, both as women living in China and literary figures in
books, still faced pressures in the 1920's and 1930's to "exemplify familial and
national devotion" however.[32] With that said though, not everyone shared this
sentiment. For example, during the late 1910's and early 1920's, the Ladies'
Journal promoted ideas of individualism and romantic love relationships and
marriages instead of arranged.[33] Other writers believed a strong Chinese nation
would arise only when "education, suffrage, social freedoms, and economic
independence" were granted to women.[34] Thus, while women seemed to gain more
freedom in their choice or marriage partner and the possibility of working outside of
the domestic realm, the rhetoric and meaning behind these new choices for women,
hidden behind modernist vocabulary, remained the same: establishing a family or
devoting oneself to the nation.
An important lecture, "What Happens After Nora Leaves Home", was given at Beijing
Women's Normal College in 1923 which discussed women in Chinese society and
their inability to become truly independent from both the family and from their male
partners.[35] This talk given by Lu Xun, a revolutionary writer concerned with women’s
issues amongst many other things, cautioned women against idealizing Western
female literary figures such as Hendrik Ibsen's Nora in A Doll's House (1879) .[35] Lu
Xun noted that while her actions were bold, Nora did not have any means to support
herself once she left home, leaving her with limited options of survival. [35] Lu Xun was
not against women seeking independence, he was however, pointing out the limited
access women had to economic self-sufficiency and social welfare.
Nora's Influence on Early to Mid Twentieth century Chinese literature [edit]
Regardless of Lu Xun's warning, Western literary figures, like Nora in A Doll's
House (1879), came to be seen as great examples of New Women to female and
male readers of the time. Nora, the heroine of A Doll's House, who leaves
her patriarchal marriage and ventures out into the world alone, was used as an ideal
archetype by female and male Chinese writers in their own stories and essays.
When looking at female Chinese writers of the time, Ding Ling and Chen
Xuezhao were both heavily influenced by the New Women and their message. Chen
Xuezhao, a Chinese feminists of her time, advocated for women to be liberated from
the patriarchal system allowing them the ability to contribute more wholeheartedly to
society.[36] Her 1927 essay published in the New Woman magazine, noted how
women wished to remain single and thus able to “pursue their own personal
fulfilment and livelihood”, becoming “active participants in civic life”. [37]
Another New Woman writer, Ding Ling, by using fiction, wrote about the lives of
women, their sexuality, and the “complications they faced making a life for
themselves in a modernizing society”.[36] Influenced by her single-mother, Ding Ling
presented herself as the epitome of a New Woman as she was starkly against foot-
binding, chopped her hair into a short bob cut, went to male and female schools, and
refused an arranged marriage.[38] Her most influential work, Miss Sophia’s Diary,
inspired by Ibsen’s A Doll’s House, details a New Woman’s journey with “sexual and
emotional frustrations of romantic love as a ‘liberated’ women in a patriarchal
society”.[39] Ding Ling's writing focused on criticizing the patriarchal family, the
marriage system, concepts of female chastity, and the double standards women
faced.[40]
Male writers of the time too, used Ibsen's story as inspiration for their own versions
to the Nora tale. For example, Hu Shi's play Zhongshen dashi (The greatest event in
life; 1917), stars a Nora-influenced character whose story highlights the idea of free
love relationships for both men and women, moving away from the idea of arranged,
loveless marriages.[41]
Lu Xun was another male writer of the time who created literature using these New
Women characters. As mentioned above, Lu Xun gave a speech in 1923 noting how
Nora had no economic means to turn to when she left home. His talk and
subsequent story on the topic, demonstrated that in Chinese society, women lacked
the economic funds needed to be able to survive outside of her family and husband.
[42]
 As Nora did not have any means to generate an income for herself once she left,
and because she lacked an education, she was left with few options of survival. [42] His
story, New Year's Sacrifice (1924), while not explicitly about the New Women of
China, went on to criticize the idea of monitoring women's chastity and virtue.
[35]
 However, his story Regret for the Past, whose female protagonist is modelled after
Nora, shows his female lead leaving her family home to be with her lover, only to
eventually return to her family home in the end due to a lack of economic
independence.[43] Demonstrating Lu Xun's belief that China had not created ways for
women to survive outside of their family or husband's homes.
Characteristics of the New Woman in literature and in Chinese society in the 1920s –
1930s[edit]
While not from the 1920's and 1930's, an incredibly early example of the archetype
of the Chinese New Woman was Ida Kahn/Kang Aide/Kang Cheng (December 6,
1873—November 9, 1931). An early New Woman in the context of the Chinese New
Woman movement, Ida Kahn, born in China, was adopted by an American female
missionary who took her in 1892 to the United States to receive a college education
in medicine.[44] There are a few reasons Kahn stands out as an early archetype of the
eventual 1920's New Woman. The first is the education she received. Kahn received
two degrees. The degree she received was in medicine, which she put to work back
in China when she became a doctor in the early nineteen hundreds. [44] The second
degree Kahn received was a bachelor's degree in English literature in 1911. [44] What
is unique about this, other than the fact that she received a degree in medicine in the
first place, was that this second degree was done solely out of personal interest for
the topic.[45] While later New Women were encouraged to receive an education, it was
not for one's personal benefit but instead to become better wives and mothers, so
this early example of a Chinese woman receiving an education out of interest is an
anomaly of the time. The second is marital status. Kahn never married and instead
devoted her life to the cause of medicine and healing others. [44] Kahn remained single
her whole life, breaking away from the tradition of marrying and establishing a family.
Lastly, Kahn worked as a physician for the majority of her life. [45] Kahn devoted her life
to the Chinese state and its people. Kahn was later turned into a symbol of national
reform by Liang Qichao who, noting the anomaly she posed as a female figure in
China, morphed Kahn into a "central image of modernity". [46]
The 1920's to 1930's New Woman in China from the page to real life shared
similarities and differences both with each other and with the early New Woman, Ida
Kahn. For example, Ding Ling, the female writer, exemplified the ultimate New
Woman both in her visual appearance and in her ideas and stories. As noted earlier,
Ding Ling's physical appearance aligned with other New Women as she "had her
long, braided hair cut short", a typical style of the New Woman. [40] Her ideas and
literature also aligned with 1920's New Woman as her stories depicted female sexual
desires and women's liberation from the patriarchal family. [47]
New Women, according to Barbara Molony, emerged in the late 1920's, out of the
New Culture Movement and were viewed as the "educated, patriotic embodiment of
a new gender order working to overcome the oppressions of the Confucian family
system and traditional society".[48] New Women were usually female students who in
appearance wore eyeglasses, had short bobbed hair, and unbound feet, and in
practice usually lived on their own, had open, casual relationships, and aimed to be
economically independent from their family.[48]
However, the Modern Girl, who also emerged in the late 1920's and early 1930's,
came to signify "commodified, glamorous, and individualist women". [48] Each of these
two types of women in China came to exemplify very different styles and beliefs. The
New Woman both in literature and in real life were "associated with leftist and
progressive intellectuals, equated with positive aspects of modernity" and seen as
educated, political and nationalistic in her view points. [49] The New Woman was all
things positive in relation to modernity and "symbolized the vision of a future strong
nation" but with aspects of modernity and revolution. [50] So while the New Woman
expressed the positive changes that came with modernity, the Modern Girl
"expressed men's disillusionment with modernity and their fears of female
subjectivity".[49] While neither of these two women were necessarily beloved by males
wishing to keep the status quo, the New Woman was more accepted as she was
believed by men, even though she advocated for free love and economic
independence, to still uphold family and national values. [51]
Suicide and the Chinese New Woman[edit]
Even with these apparent new found freedoms (ability to work outside the domestic
domain, economic stability, and choice in marriage partners), some New Women still
felt constricted by the system and thus, unheard. To make their opinions about this
system heard, some New Women followed the old Confucian tradition of female
suicide as a means to get their message across to the general populace.
According to Margery Wolf, women's suicide in China was less about “Why?” and
more about “Who? Who drove her to this? Who is responsible?”. [52] This can be seen
with the case of Xi Shangzhen, an office employee who in 1922 committed suicide
for reasons that are still contested.[53] Xi was an unmarried office employee who,
disgruntled at her boss hung herself in her place of work. [54] There are two possible
reasons for her decision that are known. The first is that her boss lost her money on
the stock market causing her to be put in a hard financial situation. [54] The second
reasons, which Bryna Goodman believes to be most likely was that Xi's boss, whom
she was having an affair with, asked her to be his concubine. [55]
As Margery Wolf points out, “suicide was considered a proper response for women
whose honour had been tampered with”. [56] This also relates to virtue, chastity, or
rumours about either. In this case, Xi who was an educated women working a job,
felt her virtue had been infringed upon and insulted, and thus made a bold decision
to make her case of insult known to the general public. [55] The death of Xi was
shocking as it showed a conflict between the modern and Confucian value systems.
As noted by Barbara Molony, Xi embodied the typical New Women as she an
"educated, unmarried woman and supporting herself with an independent career".
[57]
 Xi was viewed as a New Woman who through her job, was able to obtain
economic independence but through her actions of suicide, demonstrated a very
long tradition in Chinese history of female suicide for the sake of virtue. [58]
Germany[edit]
After women gained the right to vote and be elected in the wake of World War I in
Germany, the Neue Frau became a trope in German popular culture, representing
new discourses about sexuality, reproduction and urban mass society. This German
New Woman was portrayed by authors such as Elsa Herrmann (So ist die neue
Frau, 1929) and Irmgard Keun (Das kunstseidene Mädchen, 1932, translated as The
Artificial Silk Girl, 1933). These urbane, sexually liberated working women wore
androgynous clothes, cut their hair short, and were widely seen as apolitical. [59]
Korea[edit]
In Korea in the 1920s, the New Woman's Movement arose among educated Korean
women who protested the Confucian patriarchal tradition. During a period
of Japanese imperialism, Christianity was seen as an impetus for Korean
nationalism and had been involved in events such as the March 1st Movement of
1919 for independence. Hence, in contrast to many Western contexts, Christianity
informed the ideals of Western feminism and women's education, especially through
the Ewha Womans University.[60] The New Woman's Movement is often seen to be
connected with the Korean magazine New Women (Korean: 신여자; Hanja: 新女
者; MR: Sin yŏja), founded in 1920 by Kim Iryŏp, which included other key figures
such as Na Hye-sŏk.[61]
Japan[edit]
"Atarashii onna" was used with derision by critics to denote a woman who was
promiscuous, shallow, and unfilial,[62] the opposite of Meiji Japan's ideals of ryōsai
kenbo. Despite this, members of Seitō, such as Hiratsuka Raichō and Itō
Noe proudly embraced the term. Hiratsuka Raichō, founder and editor of Seitō had
this to say about being a new woman: "I am a new woman. As new women, we have
always insisted that women are also human beings. It is common knowledge that we
have opposed the existing morality, and have maintained that women have the right
to express themselves as individuals and to be respected as individuals." [63] In her
essay, "The Path of the New Woman," published in Seitō in the January 1913
issue, Itō Noe proclaimed her commitment to pursuing the path of a New Woman
and urged others to do the same despite societal backlash. "How could anyone
imagine that the way of the New Woman, the way of this pioneer, be anything less
than one continuous, torturous struggle?" [62]

See also[edit]
 Women writers in Chinese literature
 Flapper
 Gibson Girl
 History of feminism
 Modern girl
 Rachel Verinder, heroine of the novel The
Moonstone by Wilkie Collins
 Women's Suffrage and Western Women's Fashion
through the early 1900s

 Feminism portal
 History portal
 Society portal
Notes[edit]
1. ^ See Sally Ledger, 'The New Woman: Fiction and Feminism at
the Fin de Siecle', Manchester: Manchester University Press,
1997.
2. ^ "Daughters of decadence: the New Woman in the Victorian fin
de siècle".  The British Library. Retrieved  5 June  2019.
3. ^ Stevens, Hugh (2008). Henry James and Sexuality. Cambridge
University Press. p. 27.  ISBN  9780521089852.
4. ^ Roberts, Jacob (2017). "Women's work".  Distillations. 3  (1): 6–
11. Retrieved  22 March2018.
5. ^ Jump up to:a b Bordin, Ruth Birgitta Anderson (1993).  Alice Freeman
Palmer: The Evolution of a New Woman. University of Michigan
Press. p.  2.  ISBN  9780472103928.
6. ^ ODNB entry for Ella Hepworth Dixon, by Nicola
Beauman. Retrieved 25 July 2013. Pay-walled.; London: W.
Heinemann, 1894. The Story of a Modern Woman, ed. Steve
Farmer (Toronto: Broadview Literary Texts,
2004). ISBN 1551113805.
7. ^ Jump up to:a b c Lavender, Catherine.  "Notes on The New
Woman"  (PDF). The College of Staten Island/CUNY. Archived
from  the original  (PDF)  on 28 October 2014. Retrieved  27
October  2014.
8. ^ Rich, Charlotte (2009).  Transcending the New Woman:
Multiethnic Narratives in the Progressive Era. Colombia, United
States: University of Missouri Press. p. 4. ISBN 978-0-8262-6663-
7.
9. ^ "The New Woman"
10. ^ Bjørklund, Miriam. ""To face it like a man": Exploring Male
Anxiety in Dracula and the Sherlock Holmes
Canon"  (PDF). Thesis, University of Oslo. Retrieved 28 July  2017.
11. ^ A Woman Hater Vol. II, pp.[1] - 74, and p.149
12. ^ Laura R. Prieto. At Home in the Studio: The Professionalization
of Women Artists in America. Harvard University Press;
2001. ISBN 978-0-674-00486-3. pp. 145–146.
13. ^ Nancy Mowall Mathews. "The Greatest Woman Painter": Cecilia
Beaux, Mary Cassatt, and Issues of Female Fame. The Historical
Society of Pennsylvania. Retrieved March 15, 2014.
14. ^ The Gibson Girl as the New Woman. Library of Congress.
Retrieved March 15, 2014.
15. ^ Laura R. Prieto. At Home in the Studio: The Professionalization
of Women Artists in America. Harvard University Press;
2001. ISBN 978-0-674-00486-3. p. 160–161.
16. ^ Annette Stott. "Floral Femininity: A Pictorial
Definition". American Art. The University of Chicago Press. 6: 2
(Spring, 1992). p. 61.
17. ^ Jump up to:a b Annette Stott. "Floral Femininity: A Pictorial
Definition". American Art. The University of Chicago Press. 6: 2
(Spring, 1992). p. 75.
18. ^ Annette Stott. "Floral Femininity: A Pictorial
Definition". American Art. The University of Chicago Press. 6: 2
(Spring, 1992). pp. 61–67.
19. ^ Annette Stott. "Floral Femininity: A Pictorial
Definition". American Art. The University of Chicago Press. 6: 2
(Spring, 1992). p. 62.
20. ^ Jump up to:    Cummings, Kathleen Sprows (2009-02-15).  New
a b

Women of the Old Faith. University of North Carolina Press.

pp.  8.  doi:10.5149/9780807889848_cummings.  ISBN  978080783
2493.
21. ^ Cummings, Kathleen Sprows (2009-02-15).  New Women of the
Old Faith. University of North Carolina Press.
pp.  6.  doi:10.5149/9780807889848_cummings.  ISBN  978080783
2493.
22. ^ Jump up to:a b Cummings, Kathleen Sprows (2009-02-15).  New
Women of the Old Faith. University of North Carolina Press.
pp.  19. doi:10.5149/9780807889848_cummings. ISBN 97808078
32493.
23. ^ Yang, Shu (2016-02-20).  "I Am Nora, Hear Me Roar: The
Rehabilitation of the Shrew in Modern Chinese Theater". Nan
Nü.  18  (2): 293. doi:10.1163/15685268-00182p04.  ISSN  1387-
6805.
24. ^ Goodman, Bryna (2005). "The New Woman Commits Suicide:
The Press, Cultural Memory and the New Republic". The Journal
of Asian Studies.  64  (1):
68.  doi:10.1017/S0021911805000069.  ISSN  0021-9118. JSTOR 
25075677.
25. ^ Stevens, Sarah E. (2003). "Figuring Modernity: The New
Woman and the Modern Girl in Republican China". NWSA
Journal.  15  (3): 82 – via JSTOR.
26. ^ Jump up to:a b CHIN, Carol C. (November 2006). "Translating the
New Woman: Chinese Feminists View the West, 1905-
15".  Gender & History. 18 (3): 495.  doi:10.1111/j.1468-
0424.2006.00453.x.  ISSN  0953-5233.
27. ^ Hubbard, Joshua A. (2014-12-16).  "Queering the New Woman:
Ideals of Modern Femininity in The Ladies' Journal, 1915–
1931". Nan Nü. 16 (2): 347.  doi:10.1163/15685268-
00162p05.  ISSN  1387-6805.
28. ^ Jump up to:a b c Molony, Barbara (29 March 2016). "Nationalism and
Feminism in the Interwar Period". Gender in modern East Asia  :
an integrated history. Theiss, Janet M., 1964-, Choi, Hyaeweol
(First ed.). Boulder, CO. p. 209.  ISBN  978-0-8133-4875-
9. OCLC  947808181.
29. ^ Jump up to:a b CHIN, Carol C. (2006-11). "Translating the New
Woman: Chinese Feminists View the West, 1905-15". Gender &
History. 18 (3): 495. doi:10.1111/j.1468-
0424.2006.00453.x. ISSN 0953-5233.
30. ^ Jump up to:a b c CHIN, Carol C. (November 2006).  "Translating the
New Woman: Chinese Feminists View the West, 1905?
15".  Gender & History. 18 (3): 490.  doi:10.1111/j.1468-
0424.2006.00453.x.  ISSN  0953-5233.
31. ^ Chien, Ying-Ying (January 1994).  "Revisioning "new
women"".  Women's Studies International Forum. 17 (1): 33–
34.  doi:10.1016/0277-5395(94)90005-1. ISSN 0277-5395.
32. ^ Hubbard, Joshua A. (2014-12-16).  "Queering the New Woman:
Ideals of Modern Femininity in The Ladies' Journal, 1915–
1931". Nan Nü. 16 (2): 343.  doi:10.1163/15685268-
00162p05.  ISSN  1387-6805.
33. ^ Hubbard, Joshua A. (2014-12-16).  "Queering the New Woman:
Ideals of Modern Femininity in The Ladies' Journal, 1915–
1931". Nan Nü. 16 (2): 349.  doi:10.1163/15685268-
00162p05.  ISSN  1387-6805.
34. ^ CHIN, Carol C. (November 2006). "Translating the New
Woman: Chinese Feminists View the West, 1905?15".  Gender &
 History.  18  (3): 492. doi:10.1111/j.1468-
0424.2006.00453.x.  ISSN  0953-5233.
35. ^ Jump up to:a b c d Chien, Ying-Ying (January 1994). "Revisioning "new
women"".  Women's Studies International Forum. 17 (1):
34.  doi:10.1016/0277-5395(94)90005-1.
36. ^ Jump up to:a b Molony, Barbara (29 March 2016). "New Women in the
Interwar Period". Gender in modern East Asia  : an integrated
history. Theiss, Janet M., 1964-, Choi, Hyaeweol (First ed.).
Boulder, CO. p.  255. ISBN 978-0-8133-4875-
9. OCLC  947808181.
37. ^ Molony, Barbara (29 March 2016). "New Women in the Interwar
Period".  Gender in modern East Asia  : an integrated history.
Theiss, Janet M., 1964-, Choi, Hyaeweol (First ed.). Boulder, CO.
pp.  254–255.  ISBN  978-0-8133-4875-9. OCLC  947808181.
38. ^ Chien, Ying-Ying (1994-01-01).  "Revisioning "new women":
Feminist readings of representative modern Chinese
fiction". Women's Studies International Forum.  17  (1):
38.  doi:10.1016/0277-5395(94)90005-1. ISSN 0277-5395.
39. ^ Molony, Barbara (29 March 2016). "New Women in the Interwar
Period".  Gender in modern East Asia  : an integrated history.
Theiss, Janet M., 1964-, Choi, Hyaeweol (First ed.). Boulder, CO.
p. 256.  ISBN  978-0-8133-4875-9. OCLC  947808181.
40. ^ Jump up to:a b Chien, Ying-Ying (1994-01-01).  "Revisioning "new
women": Feminist readings of representative modern Chinese
fiction". Women's Studies International Forum.  17  (1):
38.  doi:10.1016/0277-5395(94)90005-1. ISSN 0277-5395.
41. ^ Yang, Shu (2016).  "I Am Nora, Hear Me Roar: The
Rehabilitation of the Shrew in Modern Chinese Theater". Nan
Nü.  18  (2): 295. doi:10.1163/15685268-00182p04.  ISSN  1387-
6805.
42. ^ Jump up to:a b Chien, Ying-Ying (January 1994).  "Revisioning "new
women"".  Women's Studies International Forum. 17 (1): 34–
35.  doi:10.1016/0277-5395(94)90005-1. ISSN 0277-5395.
43. ^ Chien, Ying-Ying (January 1994).  "Revisioning "new
women"".  Women's Studies International Forum. 17 (1):
35.  doi:10.1016/0277-5395(94)90005-1. ISSN 0277-5395.
44. ^ Jump up to:a b c d Ying, Hu (2001). "Naming the First New
Woman". NAN NÜ. 3  (2):
211.  doi:10.1163/156852601100402270. ISSN 1387-6805.
45. ^ Jump up to:a b Ying, Hu (2001).  "Naming the First New
Woman". NAN NÜ. 3  (2):
216.  doi:10.1163/156852601100402270. ISSN 1387-6805.
46. ^ Ying, Hu (2001).  "Naming the First New Woman". NAN
NÜ. 3  (2): 228. doi:10.1163/156852601100402270.  ISSN  1387-
6805.
47. ^ Chien, Ying-Ying (January 1994).  "Revisioning "new
women"".  Women's Studies International Forum. 17 (1):
43.  doi:10.1016/0277-5395(94)90005-1. ISSN 0277-5395.
48. ^ Jump up to:a b c Molony, Barbara (2016). "New Women in the Interwar
Period".  Gender in modern East Asia  : an integrated history.
Theiss, Janet M., 1964-, Choi, Hyaeweol (First ed.). Boulder, CO.
p. 252.  ISBN  978-0-8133-4875-9. OCLC  947808181.
49. ^ Jump up to:a b Stevens, Sarah E. (October 2003). "Figuring
Modernity: The New Woman and the Modern Girl in Republican
China". NWSA Journal. 15 (3):
83.  doi:10.2979/nws.2003.15.3.82. ISSN 1040-0656.  S2CID 143
787688.
 50. ^ Stevens, Sarah E. (October 2003). "Figuring Modernity: The
New Woman and the Modern Girl in Republican China".  NWSA
Journal.  15  (3): 86. doi:10.2979/nws.2003.15.3.82.  ISSN  1040-
0656.  S2CID 143787688.
51. ^ Stevens, Sarah E. (2003). "Figuring Modernity: The New
Woman and the Modern Girl in Republican China". NWSA
Journal.  15  (3):
82.  doi:10.2979/NWS.2003.15.3.82.  JSTOR  4317011.  S2CID 14
3787688  – via JSTOR.
52. ^ Wolf, Margery (1975). "Women and Suicide in China". Women
in Chinese society. Wolf, Margery., Witke, Roxane., Martin, Emily.
Stanford, Calif.: Stanford University Press. p.  112. ISBN 0-8047-
0874-6. OCLC  1529107.
53. ^ Goodman, Bryna (2005).  "The New Woman Commits Suicide:
The Press, Cultural Memory and the New Republic".  The Journal
of Asian Studies.  64  (1):
67.  doi:10.1017/S0021911805000069.  JSTOR  25075677  – via
JSTOR.
54. ^ Jump up to:a b Goodman, Bryna (2005).  "The New Woman Commits
Suicide: The Press, Cultural Memory and the New Republic".  The
Journal of Asian Studies.  64  (1):
70.  doi:10.1017/S0021911805000069.  JSTOR  25075677.
55. ^ Jump up to:a b Goodman, Bryna (2005).  "The New Woman Commits
Suicide: The Press, Cultural Memory, and the New Republic". The
Journal of Asian Studies.  64  (1):
73.  doi:10.1017/s0021911805000069.  ISSN  0021-9118  – via
JSTOR.
56. ^ Wolf, Margery (1975). "Women and Suicide in China". Women
in Chinese society. Wolf, Margery., Witke, Roxane., Martin, Emily.
Stanford, Calif.: Stanford University Press. p.  111. ISBN 0-8047-
0874-6. OCLC  1529107.
57. ^ Molony, Barbara (2016). "New Women in the Interwar
Period".  Gender in modern East Asia  : an integrated history.
Theiss, Janet M., 1964-, Choi, Hyaeweol (First ed.). Boulder, CO.
p. 257.  ISBN  978-0-8133-4875-9. OCLC  947808181.
58. ^ Goodman, Bryna (February 2005). "The New Woman Commits
Suicide: The Press, Cultural Memory, and the New Republic". The
Journal of Asian Studies.  64  (1):
69.  doi:10.1017/s0021911805000069.  ISSN  0021-9118.
59. ^ Sneeringer, Julia (2002). Winning Women's Votes: Propaganda
and Politics in Weimar Germany. Chapel Hill: University of North
Carolina Press. pp.  125, 152, 161, 199, 278.
60. ^ Kwon, Insook (November 1998). "'The New Women's
Movement' in 1920s Korea: Rethinking the Relationship Between
Imperialism and Women". Gender & History.  10  (3): 381–
405.  doi:10.1111/1468-0424.00110. ISSN 1468-0424.
61. ^ Choi, Hyaeweol (2012).  New Women in Colonial Korea: A
Sourcebook. Routledge. pp.  1–15. ISBN 978-0-415-51709-6.
62. ^ Jump up to:a b Bardsley, Jan (2007).  The bluestockings of Japan  :
new woman essays and fiction from Seitō, 1911-16. Ann
Arbor.  ISBN  9781929280445.  OCLC 172521673.
63. ^ Sato, Barbara (2003).  The New Japanese
Woman.  doi:10.1215/9780822384762.  ISBN  978-0-8223-3008-0.

Sources[edit]
  A New Woman Reader, ed. Carolyn Christensen Nelson
(Broadview Press: 2000) (ISBN 1-55111-295-7)
(contains the text of Sydney Grundy's 1894 satirical
comedy actually entitled The New Woman)
 Martha H. Patterson: Beyond the Gibson Girl:
Reimagining the American New Woman, 1895–
1915 (University of Illinois Press: 2005) (ISBN 0-252-
03017-6)
 Sheila Rowbotham: A Century of Women. The History
of Women in Britain and the United States (Penguin
Books: 1999) (ISBN 0-14-027902-4), Chapters 1–3.
 Patterson, Martha H. The American New Woman
Revisited (New Brunswick: Rutgers University Press,
2008) (ISBN 0813542960)

Bibliography/References[edit]
 (IT) Lambruschini, Debora. “La New Woman nella
letteratura vittoriana” flower-ed (2017) ISBN: 978-88-
85628-15-1 ISBN ebook: 978-88-85628-14-4.

 Chien, Ying-Ying. “Revisioning ‘New Women’: Feminist

Readings of Representative Modern Chinese
Fiction.” Women’s Studies International Forum 17, no. 1
(1994): 33–45. doi:10.1016/0277-5395(94)90005-1.

 Chin, Carol C. “Translating the New Woman: Chinese

Feminists View the West, 1905-15.” Gender and
History 18, no. 3 (2006): 490–518. doi:10.1111/j.1468-
0424.2006.00453.x.

 Feuerwerker, Yi-Tsi. "Women as Writers in the 1920's

and 1930's." In Women in Chinese society, edited by
Margery Wolf and Roxane Witke, 143-168. California:
Stanford University Press, 1975. ISBN 0-8047-0874-
6. OCLC 1529107.

 Hu, Ying. 2001. “Naming the First New Woman.” Nan

Nü: Men, Women and Gender in Early and Imperial
China 3, no. 2 (2001): 196–
231. doi:10.1163/156852601100402270

 Hubbard, Joshua A. “Queering the New Woman: Ideals

of Modern Femininity in The Ladies’ Journal, 1915-
1931.” Nan Nü: Men, Women and Gender in China 16,
no.2 (2014): 341–62. doi:10.1163/15685268-00162p05.

 Molony, Barbara, Janet M. Theiss, and Hyaeweol Choi.

"New Women in the Interwar Period." Gender In Modern
 East Asia: An Integrated History, 224-268. Boulder, CO:
Westview Press, a member of the Perseus Book Group,
2016. ISBN 978-0-8133-4875-9. OCLC 947808181.

 Molony, Barbara, Janet M. Theiss, and Hyaeweol Choi.

"Nationalism and Feminism in the Interwar Period."
In Gender In Modern East Asia: An Integrated
History, 179-223. Boulder, CO: Westview Press, a
member of the Perseus Book Group, 2016. ISBN 978-0-
8133-4875-9. OCLC 947808181.

 Wolf, Margery. "Women and Suicide in China."

In Women in Chinese Society, edited by Margery Wolf
and Roxane Witke, 111-141. Stanford, California:
Stanford University Press, 1975. ISBN 0-8047-0874-
6. OCLC 1529107.

 Yang, Shu. “I Am Nora, Hear Me Roar: The

Rehabilitation of the Shrew in Modern Chinese
Theater.” Nan Nü: Men, Women and Gender in
China 18, no. 2 (2016): 291–
325. doi:10.1163/15685268-00182p04.
hide

New Woman of the late 19th century (born before 1880)

 19th-century feminism

 First-wave feminism

 Women's history

Louise Abbéma

Elenore Abbott

Nina E. Allender

Sophie Gengembre Anderson

Cornelia Barns

Cecilia Beaux

Enella Benedict

Rosa Bonheur

Jennie Augusta Brownscombe

Mary Cassatt

Minerva J. Chapman

Émilie Charmy
Alice Brown Chittenden

Elizabeth Coffin

Emma Lampert Cooper

Susan Stuart Frackelton

Wilhelmina Weber Furlong

Elizabeth Shippen Green

Ellen Day Hale

Laura Knight

Anna Lea Merritt

Rose O'Neill

Elizabeth Nourse

Violet Oakley

Elizabeth Okie Paxton

Emily Sartain

Pamela Colman Smith

Jessie Willcox Smith

Annie Swynnerton

Candace Wheeler

Anne Whitney

Elizabeth Barrett Browning

Mona Caird

Kate Chopin

Annie Sophie Cory

Ella D'Arcy

Ella Hepworth Dixon

Maria Edgeworth

George Egerton (Mary Chavelita Dunne Bright)

Sarah Grand

Amy Levy

Olive Schreiner

Alice Freeman Palmer

Isabel Archer in Henry James's The Portrait of a Lady (serialized 1880–81)

Elizabeth Barrett's Aurora Leigh (1856)

Kate Chopin's The Awakening (1899)

Victoria Cross' Anna Lombard (1901)

Ella Hepworth Dixon's The Story of a Modern Woman

Gustave Flaubert's Madame Bovary (1856)

Henrik Ibsen's A Doll's House (1879)

Henry Arthur Jones's The Case of Rebellious Susan (1894)

Henry James' novella Daisy Miller (serialized 1878)

Amy Levy's The Romance of a Shop (1888)

George Bernard Shaw's Mrs. Warren's Profession (1893)

George Bernard Shaw's Candida (1898)

H. G. Wells' Ann Veronica (1909)
Categories: 
 Feminism and history
 Stereotypes of women
Navigation menu
 Not logged in
 Talk
 Contributions
 Create account
 Log in
 Article
 Talk
 Read
 Edit
 View history
Search
Search Go

 Main page
 Contents
 Current events
 Random article
 About Wikipedia
 Contact us
 Donate
Contribute
 Help
 Learn to edit
 Community portal
 Recent changes
 Upload file
Tools
 What links here
 Related changes
 Special pages
 Permanent link
 Page information
 Cite this page
 Wikidata item
 Print/export
 Download as PDF
 Printable version
In other projects
 Wikiquote
Languages
 ‫العربية‬
 Deutsch
 Español
 Français
 Bahasa Indonesia
 日本語
 Português
 Русский
 Українська
5 more
Edit links
 This page was last edited on 3 April 2021, at 15:23 (UTC).
 Text is available under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License; additional terms may apply. By
using this site, you agree to the Terms of Use and Privacy Policy. Wikipedia® is a registered trademark of the Wikimedia
Foundation, Inc., a non-profit organization.
 Privacy policy

 About Wikipedia

 Disclaimers

 Contact Wikipedia

 Mobile view

 Developers

 Statistics

 Cookie statement

https://en.wikipedia.org/wiki/New_Woman

Нова жена
Из Википедије, слободне енциклопедије
Пређите на навигацијуСкочи на претрагу
За другу употребу, погледајте Нова жена (вишезначна одредница) .
Френсис Бенџамин Џонстон 'а Аутопортрет  (као "нова жена") , 1896.

Нова Жена је феминисткиња идеална која је настала крајем 19. века и има

велики утицај на феминизам и у 20. веку. 1894. ирска списатељица Сарах
Гранд (1854–1943) користила је израз „нова жена“ у утицајном чланку да би се
односила на независне жене које траже радикалне промене, а као одговор
енглеска списатељица „ Оуида “ (Мариа Лоуиса Раме) користила је израз као
наслов накнадног чланка. [1] [2] Термин је даље популаризовао британско-
амерички писац Хенри Јамес , који је њиме описивао раст броја
феминистичких, образованих, независних жена у каријери у Европи и
Сједињеним Државама. [3]Независност није била само ствар ума: она је
подразумевала и физичке промене у активностима и одевању, јер су
активности попут бициклизма прошириле способност жена да се повежу са
ширим и активнијим светом. [4]
Нова жена померила је границе које је поставило друштво којим доминирају
мушкарци , посебно онако како је моделирано у драмама
Норвежанина Хенрика Ибсена (1828–1906).

Садржај

 1Промена друштвених улога

o 1.1Постсекундарно и стручно образовање
o 1.2Сексуалност и социјална очекивања
o 1.3Разлике у класама
 2Књижевност
 3Уметност
 4Коментар
 5Опозиција
 6Друге земље
o 6.1Кина
 6.1.1Пад Кинг-а (1911) до четврте ере пре маја (пре 1920-
их)
 6.1.2Четврта ера после маја (1920-их) до почетка 1930-их
  6.1.3Норин утицај на кинеску књижевност од почетка до
средине двадесетог века
 6.1.4Карактеристике Нове жене у књижевности и у
кинеском друштву 1920-их - 1930-их
 6.1.5Самоубиство и кинеска нова жена
o 6.2Немачка
o 6.3Кореја
o 6.4Јапан
 7Такође видети
 8Напомене
 9Извори
 10Библиографија / референце

Промена друштвених улога [ уреди ]

Њихова прва свађа (1914), илустрација Чарлса Дана Гибсона . Гибсон је девојка била гламурозна

верзија нова жена, приказан овде држао окренула леђа у свом удварача , јер обојица претварати да
читају.

Књижевник Хенри Јамес био је међу ауторима који су популаризирали појам

"Нова жена", личност која је била заступљена у хероинама његових романа -
међу њима насловни лик новеле Даиси Миллер (серијализована 1878) и
Исабел Арцхер у Портраит оф а Дама (серијализована 1880–81). Према
историчарки Рутх Бордин, појам Нова жена је био
коју је [Јамес] намеравао да окарактерише америчке емигранте који живе у
Европи: жене богатства и осећајности, које су упркос или можда због свог
богатства испољавале независан дух и биле су навикле да делују
самостално. Израз Нова жена увек се односио на жене које су вршиле контролу
над сопственим животом, био он лични, социјални или економски. [5]
„Нова жена“ је такође био надимак који је добила Ела Хепворт Диксон ,
енглеска ауторка романа Прича о модерној жени . [6]
Високо и средње образовање [ уреди ]
Геолог Флоренце Басцом био је типичан за Нову жену. Била је прва жена која је
докторирала. са Универзитета Џонс Хопкинс (1893) и, 1894, прва жена изабрана у Америчко
геолошко друштво .

Иако је Нова жена постајала активнији учесник у животу као члан друштва и
радне снаге, најчешће је приказивана како своју аутономију врши у домаћој и
приватној сфери у књижевности, позоришту и другим уметничким
представама. [5] 19. века суфражеткиња покрет добити демократска права жена
био најзначајнији утицај на нова жена. Могућности образовања и запошљавања
жена повећавале су се како су западне земље постајале урбаније и
индустријализованије. " Пинк-овратник„радна снага женама је дала ослонац у
пословној и институционалној сфери. 1870. године жене у тим професијама
чиниле су само 6,4 процента непољопривредне радне снаге Сједињених
Држава; до 1910. та бројка порасла је на 10 процената, а затим на 13,3
процента у 1920. [7]
Више жена је стекло право да похађају универзитет или факултет. Неки су
стицали професионално образовање и постајали правници, лекари, новинари и
професори, често на престижним женским колеџима као што су школе седам
сестара : Барнард , Брин Мавр , Моунт
Холиоке , Радцлиффе , Смитх , Вассар и Веллеслеи . Нова жена у Сједињеним
Државама је на почетку 20. века у већем броју учествовала у образовању након
средњег образовања. Алице Фрееман Палмер постала је Веллеслеи-јевом
првом женом председницом 1881. године, док је Моунт Холиоке изабрао
женско вођство од свог оснивања 1837. године.
Сексуалност и социјална очекивања [ уреди ]
Сатирична фотографија из 1901. године, са натписом „Нова жена - дан умивања“. Приказана је жена
која носи панталоне и чарапе до колена (традиционална мушка одећа) и пуши цигарету,
надгледајући док мушкарац (који изгледа као да носи хаљину и кецељу) пере веш кадом и даском за
прање.

Аутономија је била радикални циљ жена крајем 19. века. Историјски је био

истина да су жене увек биле правно и економски зависне од свог мужа, мушке
родбине или социјалних и добротворних институција. Појава могућности
образовања и каријере за жене крајем 19. века, као и нова законска права на
имовину (иако још увек нису гласање), значили су да су закорачиле у нови
положај слободе и избора када су у питању брачне и сексуалне партнери. Нова
жена је придавала велику важност својој сексуалној аутономији, али то је било
тешко применити у пракси јер је друштво и даље изражавало гласно
неодобравање било каквих знакова женске раскалашености. За жене у
викторијанско доба, било која сексуална активност ван брака оцењена је као
неморална. Промене закона о разводу током касног 19. века створиле су Нову
жену која је могла да преживи развод брака са својом економском неовисношћу
нетакнутом, а све већи број разведених жена поново се венчао. Одржавање
друштвене угледности током остваривања законских права која су многи још
увек сматрали неморалним био је изазов за Нову жену:
Мари Хеатон Ворсе ставила је свој компромис на следећи начин: „Не трудим се
ни за шта толико у свом личном животу колико не бих била угледна у браку“. [7]
У романима Хенрија Џејмса било је јасно да су, ма колико се његове хероине
осећале слободне да извршавају своју интелектуалну и сексуалну аутономију,
на крају платиле цену за свој избор. [ цитирање потребно ]
Неки поштоваоци тренда Нова жена нашли су слободу да се упусте у лезбијске
везе својим умрежавањем у женским групама. Речено је да је за неке од њих
„љубав према другим женама постала начин да побегну од онога што су
виделе као вероватноћу доминације мушкараца својствену хетеросексуалној
вези“. [7] Другима је можда био случај да је економска независност значила да
нису одговорни старатељу за своје сексуалне или друге везе и они су ту нову
слободу искористили. [ цитирање потребно ]
Разлике у разредима [ уреди ]
Нова жена резултат је растуће угледности постсекундарног образовања и
запослења жена које су припадале привилегованим вишим класама
друштва. Универзитетско образовање само је још увек представљало
богатство мушкараца на пријелазу у 20. век, а мање од 10 процената људи у
Сједињеним Државама имало је постсекундарно образовање током тог
доба. [ цитирање потребно ]
Жене које су улазиле на универзитете углавном су припадале белој средњој
класи. Сходно томе, радничка класа, људи боје коже и имигранти често су
заостајали у трци за постизањем овог новог феминистичког модела. Женске
списатељице из ових маргинализованих заједница често су критиковале начин
на који је њихова новооткривена слобода у вези са њиховим полом дошла на
штету њихове расе, етничке припадности или класе. Иако су признавали и
поштовали независност Нове жене, нису могли да игноришу питање да би
стандарде за Нову жену напредног доба, углавном, могле да постигну само
беле жене средње класе. [8]

Литература [ уреди ]
Књижевни разговори о могућности ширења за жене у енглеском датум друштво
бар до Мариа Едгевортх 'а Белинда (1801) и Елизабетх Барретт Аурора
Леигх (1856), који истраживали жене страдања између брачне и радикалног
могућност да жена може да постане самостални уметник. У драми, крајем
деветнаестог века видео тако "Нев Воман" игра као Хенрик Ибсен је лутка
кући (1879) и Хеда Габлер (1890), Хенри Артхур Јонес 'с Плаи
случају Ребеллиоус Сусан (1894) и Џорџ Бернард Шо ' с
контроверзна професија госпође Варрен (1893) иЦандида (1898). Према
шали Макса Беербохма (1872–1956), „Нова жена је извирала у потпуности
наоружана из Ибсеновог мозга“ [9] (алузија на рођење Атене ).
Брам Стокер 'а Дракула има истакнуту помиње нова жена у својим страницама,
са своја два главна женски ликови разговарали променљиве улоге жена и нова
жена посебно. Мина Харкер наставља да оличава неколико карактеристика
Нове жене, користећи вештине као што су куцање и дедуктивно резоновање, у
забаву старијих мушких ликова. Луци Вестренра се пита да ли би Нова жена
могла да се уда за неколико мушкараца одједном, што шокира њену
пријатељицу Мину. Феминистичке анализе Дракуле сматрају мушку
анксиозност женским питањем и женску сексуалност кључним у књизи. [10]
Израз је користио писац Цхарлес Реаде у свом роману Мрзитељица жена ,
првобитно објављеном серијски у часопису Блацквоод'с Магазине и у три тома
1877. године. Од посебног интереса у овом контексту су поглавља КСИВ и КСВ
у другом свеску, што је довело до разлога за једнаке поступање са женама и
вероватно је покренуло читав Женски покрет у другом делу 19. века. [11] [ неуспела
верификација ]

Као белетристику, писци Нове жене су Оливе Сцхреинер , Анние Сопхие

Цори (Вицториа Цросс), Сарах Гранд , Мона Цаирд , Георге Егертон , Елла
Д'Арци и Елла Хепвортх Дикон . Неки од примера књижевности Нове жене
су Анна Ломбард Викторије Крос (1901), Диконова Прича о модерној жени и Ан
Вероница ХГ Веллс -а (1909).
Кејт Шопен 'и Тхе Авакенинг (1899) такође заслужује спомиње, посебно у
контексту нарација изведених из Флобер је Мадам Бовари (1856), од којих су
оба хронике жене осуђени потрагу за независност и самоспознаје кроз
сексуалне експерименте.
Појава модно оријентисаног и партијског флапера у двадесетим годинама
прошлог века означава крај ере Нове жене (која је данас позната и
као феминизам првог таласа ).

Уметност [ уреди ]

Цхарлес Дана Гибсон, Тхе Реасон Диннер Вас Лате, 1912, Одељење за фотографије и графике,
Конгресна библиотека

Жене уметнице постале су део професионалних предузећа, укључујући

оснивање сопствених уметничких удружења. Сматрало се да су уметничка
дела жена инфериорна и да би помогла да се превазиђе тај стереотип, жене су
постале „све гласније и сигурније“ у промовисању женског рада, и тиме постале
део нове слике образоване, модерне и слободније „Нове жене“. [12]
Крајем 19. века Чарлс Дана Гибсон приказао је „Нову жену“ на својој
слици Разлог за вечеру је каснио , што је „симпатичан приказ уметничке тежње
младих жена“ док слика полицајца у посети. [13] [14]
Уметници су „играли пресудну улогу у представљању Нове жене, цртајући
слике иконе и представљајући овај нови тип кроз сопствени живот“. Крајем 19.
и почетком 20. века око 88% претплатника 11.000 часописа и часописа биле су
жене. Како су жене улазиле у уметничку заједницу, издавачи су запошљавали
жене да креирају илустрације које су свет приказивале кроз женску
перспективу. Успешни илустратори су били Јенние Аугуста
Бровнсцомбе , Јессие Вилцок Смитх , Росе О'Неилл , Елизабетх Схиппен
Греен и Виолет Оаклеи . [15]
Жена која је следила савете из ових књига о бонтонима да изгледају, миришу, осећају и „размишљају“
попут цвећа постигла је женственост постајући људски цвет за естетску употребу других.
„Цветна женственост: сликовита дефиниција“ [16]

Током 19. века постојао је значајан број жена које су постале успешне,
образоване уметнице, реткост пре тог времена, са изузетком неколицине
попут Ангелице Кауффман (1741–1807) и Лоуисе Елисабетх Вигее Ле
Брун (1755–1842). [17]Жене уметнице у настајању стварале су дела са
другачијом перспективом од мушкараца који су женско представљали у
цветним приказима пасивности, украсности и сексуалне чистоће; оспорио
ограничене концепте женствености; и створио жанр цветно-женских слика у
којима је „уметник сместио једну жену или више њих у поставку цветног врта и
манипулисао композицијом, бојом, текстуром и формом како би жене изгледале
што више попут цвећа“, али са другачијим гледиштем онога што је значило
женско. Приступ није коришћен за портрете. Његов облик женског
представљања углавном нису препознали амерички научници уметности и
конзервативно друштво, игнорисани као одговор на растућу "Нову жену" која је
почела крајем 19. века. [18] Анна Леа Мерритт(1844–1930) стварао цветно-женске
слике; приметивши цветно-женску симболику коју су користили мушки уметници
попут Цхарлеса Цоуртнеи Цурран- а и Роберта Реида , Мерритт је рекла да на
цвеће гледа као на „велике даме“, напомињући да је њихово цвеће „узгајање
високог узгоја и одмор и смирење уморног нерада“. [19] Емма Ламперт
Цоопер(1855–1920) био је један од добро образованих уметника који је постао
успешан сликар пејзажа и академска личност након што је почео као
илустратор дечје књиге и сликар минијатура и цветних слика. Схвативши
потешкоће у преласку на успешног сликара, посебно пејзажних и фигура, Купер
је упозорио друге уметнице на потешкоће у стварању успешне каријере у
таквим делима, али је то успела и сама након што је постигла успех
у Роцхестеру Њујорк и студирање у Европи. [17]

Виолет Оаклеи , литографија за библиотеку Лотос (1896)

 

Јенние Аугуста Бровнсцомбе , Прва захвалност у Плимоутху ,

1914, Музеј Пилгрим Халл , Плимоутх, Массацхусеттс
 
 

Елизабетх Схиппен Греен , Путовање, илустрација

за књигу "Мала прошлост" Јосепхине Престон Пеабоди , која
повезује искуства из детињства из дечје перспективе.
 

Елизабетх Схиппен Греен, Живот је створен за љубав и

весеље , илустрација која приказује Греен-а, Јессие Виллцок
Смитх , Виолет Оаклеи и друге пријатеље.
 

Росе О'Неилл , "Знакови", цртани филм за Пуцк , 1904.

Етхел: "Понаша се овако. Нежно ме гледа, узбудљив је кад сам
близу њега, борови кад га занемарим. Шта то значи ? "
Њена мајка: "Да је он моћно добар глумац, Етел."
 
 

Јессие Вилцок Смитх , насловница Хеиди , 1922

Коментар [ уреди ]
Нова жена, у смислу најбоље жене, цвет свих женствености прошлих векова,
остала је да остане - ако цивилизација жели да опстане. Патње из прошлости
су је ојачале, материнство је продубило, образовање је шири - и она сада зна
да се мора усавршити ако би усавршила расу и оставити свој печат на
бесмртности, кроз своје потомство или своја дела.

-  Виннифред Харпер Цоолеи : Тхе Нев Воманхоод ( Њујорк , 1904) 31ф.

Мрзим ону фразу „Нова жена“. Од свих гадних фраза које трче до пете,
најнепријатније ме погађају. Када под тим појмом мислите на жене које верују и
траже право да напредују у образовању, уметности и професијама са својим
ближњима, говорите о фази цивилизације која је дошла постепено и природно,
и је овде да остане. У таквој жени нема ничег новог или ненормалног. Али када
је помешате са екстремистима који се безобзирно одричу обавеза и
канцеларија којима их је природа почастила, озбиљно, напредне жене чините
велико зло.

-  Емма Волф, Радост живота (1896).

Противљење [ уреди ]
Почетком 1890-их, ћерке католика средње класе изразиле су жељу да похађају
високошколску установу. Католичке вође изразиле су своју забринутост јер би
студирање у тим "протестантским" школама, како је то Црква описала, могло
угрозити католичку веру жена. [20] Црква је такође на Нову жену гледала као на
претњу традиционалном женству и друштвеном поретку. [21] Црква је као критику
Нове жене цитирала прошле католичке жене, укључујући свеце. Наводећи те
жене, Црква је такође тврдила да је Црква, а не покрет Нова жена, била та која
је женама нудила најбоље могућности. [20] Други су такође критиковали Нову
жену због подразумеване сексуалне слободе и жеље да учествује у стварима
које су најбоље препуштене мушкарцима. [22] Како Цуммингс пише, Нова жена је
оптужена да је „у суштини некатоличка и антикатоличка“. [22]

Остале земље [ уреди ]
Кина [ уреди ]
Нова жена Кине почела је излазити са страница кинеске књижевности почев од
1920-их. Међутим, идеје око феминизма , родне равноправности и
модернизације започеле су у Кини много пре него што је 1920. година Нова
жена изашла из њеног контекста. Кинеска нова жена и сам покрет прошли су
кроз различите инкарнације, мењајући се са друштвеним и политичким
пејзажом из којег је изашао.
Пад Кинг-а (1911) до четврте ере пре маја (пре 1920-их) [ уреди ]
Током раних година Покрета нове културе и пре четвртог маја појам „Нова
жена“ први пут се појавио у Кини. Овај израз, који је користио Ху Схи (1891-
1962) током предавања 1918. године, сугерисао је да су жене више него само
„ добре жене и мудре мајке “ и уместо тога заговарао је слободу и
индивидуалност жена у већем националном оквиру. [23] Међутим, Ху Схи,
заједно са неколицином других интелектуалаца, били су мањина која је
инсистирала на укључивању жена у друштво.
Под великим утицајем покрета Нове културе, који је нагласио осуду „ропске
конфуцијанске традиције за коју се знало да жртвује појединца за усаглашеност
и намеће круте појмове подаништва, оданости и женске чедности“, Нова жена
која се појавила 1910-их била је далеко мања прогресивне од својих каснијих
1920-их. [24] Нове жене током раног републиканског периода морале су се
снажно борити са „женским питањем“ питањем како да „реше питања
модерности и нације“ и улогом жена у обе. [25] Током овог периода промовисано
је образовање жена, али као алат за стварање жена које ће бити оспособљене
да „одгајају здраве и морално здраве синове“, а које ће затим помоћи у
изградњи нове Кине. [26] Дакле, иако се образовање подстицало за жене, то није
било у њихову личну корист, већ због државе и нације. Ране нове жене као што
је Ху Бинкиа , рана уредница часописа Тхе Ладиес Јоурнал , у својим чланцима
промовисала је идеје о образовању како би научиле како да издржавају
породицу и учествују у култу домаћинства . [27]
Међутим, попут наклоњених мушких реформатора Ху Схи-а, Цхен Дукиу
је промовисао сасвим другу врсту жена за кинески променљиви политички,
социјални и економски пејзаж пре четврте ере. Оснивач часописа Нев Иоутх ,
Цхен Дукиу позвао је на родне и породичне реформе и заложио се за
еманципацију жена и укидање рестриктивног конфуцијанског породичног
система. [28] Чен је, као и други радикално настројени мушки интелектуалци свог
времена, веровао да је „женска једнакост обележје модерне цивилизације“ и
снага која стоји иза нације. [28] Тако „обичаји конкубинације , везивања
ногу , удовска целомудреност, и женско издвајање “, са становишта ових
мушких интелектуалаца, требало је елиминисати како би се женама омогућило
да слободно учествују у обнови нације. [28]
Иако су Кинези у то време подржавали идеју о демонтирању конфуцијанског
система, они то нису чинили само да би се жене ослободиле од њега. Кинески
мушки интелектуалци подржали су еманципацију жена из система, али не и
њихову еманципацију као појединца. [29] Нада је била да би жене могле бити
ослобођене из ограничења конфуцијанизма, а затим мобилизоване ради
национализма. [29] То могу да виде такви реформатори као Лианг Кицхао који су
веровали да је „будућа снага нације крајњи циљ и да су женска права само
средство“ за постизање тог циља, а не крај. [26]
Штавише, Нове жене Кине су се у то време јако ослањале на америчку и
европску књижевност, феминистичке покрете и мисионарке, заједно са
јапанским феминисткињама и Новим женама. [30] И кинески мушкарци и жене
гледали су на Сједињене Државе, за које се веровало да су најнапредније у
погледу женских права, као извор инспирације. [30] Образовање и економске
прилике, попут оних које су кинески интелектуалци у то време промовисали за
жене, сматрале су се заштитним знаком слободних и независних жена. [30] Ове
идеје о економској независности и образовним могућностима промовисали су и
мушки и женски интелектуалци тог времена, али су их обоје промовисали из
различитих разлога, као што је горе наведено.
Четврта ера након маја (1920-их) до почетка 1930-их [ уреди ]
Промене у Новој жени и њиховим идеалима започеле су после Покрета
четвртог маја. Иако је покрет изашао из контекста Првог светског
рата ( Версајски уговор ), његове нове идеје у вези са економијом,
образовањем, политиком и родним улогама имале су дубок утицај на Нове
жене у Кини и правац покрета. Тамо где су претходне Нове жене током раног
двадесетог века биле под утицајем жена у Сједињеним Државама, Европи и
Јапану, Нове жене Кине су током 1920-их почеле да користе сопствене приче и
идеје као своју инспирацију. У ово, док западни књижевних личности и писци,
као што је Нора у Хендрик Ибсен 'а лутка  кући (1879)још увек имали огромну
популарност и утицај, мушки и женски писци тог времена користили су ове
списе као предлошке, али су примењивали кинеске друштвене проблеме и
теме на линије прича и ликове. [31] Дакле, док су имали везу са овим
оригиналним делима, они су приказивали и веће глобалне борбе жена, попут
слободних љубавних веза, и више индивидуалних проблема за Кинескиње,
попут суочавања са породичним системом Конфуцијанаца и синовске
побожности.
Нове жене у Кини, и као жене које живе у Кини и као књижевне личности у
књигама, још увек су се суочавале са притисцима током 1920-их и 1930-их да
„примере породичну и националну посвећеност“. [32] Уз то, нису сви делили ово
осећање. На пример, током касних 1910-их и раних 1920-их, Женски часопис
је уместо договора промовисао идеје индивидуализма и романтичних
љубавних веза и бракова. [33] Други писци су веровали да ће снажна кинеска
нација настати тек када се женама доделе „образовање, право гласа,
социјалне слободе и економска независност“. [34]Дакле, док се чинило да су
жене стекле више слободе у свом избору или брачном партнеру и могућност
рада ван домаћег царства, реторика и значење ових нових избора за жене,
скривених иза модернистичког речника, остале су исте: успостављање
породице или посвећујући се нацији.
Важно предавање „Шта се дешава након што Нора оде од куће“ одржано је
на женском нормалном колеџу у Пекингу 1923. године, где је разговарано о
женама у кинеском друштву и њиховој неспособности да постану истински
независне и од породице и од својих мушких партнера. [35] У овом говору Лу
Ксун-а , револуционарног писца који се, између осталог, бавио женским
питањима, упозорио је жене да не идеализују западне женске књижевне
личности, попут Норе у кући лутака Хендрика Ибсена (1879) . [35] Лу Ксун је
приметила да, иако су њени поступци били смели, Нора није имала средстава
да се издржава када је напустила дом, остављајући јој ограничене могућности
преживљавања. [35] Лу Ксун није био против жена које траже независност,
међутим, указао је на ограничен приступ жена економској самодовољности и
социјалној заштити.
Норин утицај на кинеску књижевност од почетка до средине двадесетог
века [ уреди ]
Без обзира на упозорење Лу Ксун-а, западне књижевне личности, попут Норе
у кући лутака (1879), постале су виђене као сјајни примери нових жена за
читаоце и читаоце тог времена. Нора, хероина Куће лутака , која оставља
свој патријархални брак и креће у свет сама, кинески писци и кинеске
списатељице су у својим причама и есејима користиле као идеалан архетип.
Када су гледали кинеске списатељице тог доба, Динг Линг и Цхен
Ксуезхао биле су под великим утицајем Нове жене и њихове поруке. Цхен
Ксуезхао, кинеска феминисткиња свог времена, залагала се за ослобађање
жена од патријархалног система омогућавајући им могућност да свесрдно
доприносе друштву. [36] У њеном есеју објављеном у часопису Нев Воман из 1927.
године , примећено је како жене желе да остану слободне и тако способне да
„теже сопственом личном испуњењу и егзистенцији“, постајући „активне
учеснице у грађанском животу“. [37]
Још један писац Нове жене, Динг Линг, користећи се белетристиком, писао је о
животима жена, њиховој сексуалности и „компликацијама са којима су се
суочили стварајући себи живот у модернизационом друштву“. [36] Под утицајем
самохране мајке, Динг Линг се представила као оличење Нове жене, јер је била
оштро против везивања ногу, исекла косу на кратки рез, одлазила у мушке и
женске школе и одбила договорено брак. [38] Њено најутицајније дело, Дневник
госпођице Софије , инспирисано Ибсеновом кућом лутака , детаљно описује
путовање Нове жене са „сексуалним и емоционалним фрустрацијама
романтичне љубави као„ ослобођене “жене у патријархалном друштву“. [39]Динг
Линг се усредсредио на критику патријархалне породице, система брака,
концепата женске чедности и двоструких стандарда са којима су се жене
суочавале. [40]
И мушки писци тог времена користили су Ибсенову причу као инспирацију за
сопствене верзије приче о Нори. На пример, Ху Схи-ова представа Зхонгсхен
дасхи (Највећи догађај у животу; 1917), глуми лик под утицајем Норе чија прича
истиче идеју слободних љубавних веза и за мушкарце и за жене, удаљавајући
се од идеје о уређеним браковима без љубави. [41]
Лу Ксун је био још један мушки писац тог доба који је стварао књижевност
користећи ове ликове Нове жене. Као што је горе поменуто, Лу Ксун је одржао
говор 1923. године напомињући како Нора није имала економских могућности
да се обрати када је напустила дом. Његов говор и каснија прича на ту тему
показали су да женама у кинеском друштву недостају економска средства
потребна да би преживеле ван породице и мужа. [42] Како Нора након одласка
није имала средстава да оствари зараду за себе, а због недостатка
образовања, остало јој је мало могућности за преживљавање. [42] Његова
прича, Новогодишње жртвовање (1924), иако није експлицитно о Новим
женама Кине, критиковала је идеју праћења женског чедности и
врлина. [35]Међутим, његова прича Жалим за прошлошћу, чија је главна
јунакиња по узору на Нору, показује како његова женска улога напушта
породичну кућу да би била са љубавником, да би се на крају вратила у своју
породичну кућу због недостатка економске независности. [43] Показујући уверење
Лу Ксун да Кина није створила начине за преживљавање жена ван куће
породице или мужа.
Карактеристике Нове жене у књижевности и кинеском друштву 1920-их - 1930-
их [ уреди ]
Иако не из 1920-их и 1930-их, невероватно рани пример архетипа кинеске Нове
жене био је Ида Кахн / Канг Аиде / Канг Цхенг (6. децембра 1873. - 9. новембра
1931). Рану нову жену у контексту кинеског покрета Нова жена, Иду Кахн,
рођену у Кини, усвојила је америчка женска мисионарка која ју је 1892. године
одвела у Сједињене Државе на факултетско медицинско
образовање. [44] Постоји неколико разлога због којих се Кахн издваја као рани
архетип могуће Нове жене из 1920-их. Прво је образовање које је стекла. Кахн
је стекао две дипломе. Диплома коју је стекла била је медицина, коју је вратила
на посао у Кину када је постала лекар у раних деветнаест стотина. [44]Други
степен који је Кахн стекла била је диплома првоступника енглеске књижевности
1911. године. [44] Оно што је јединствено у овоме, осим чињенице да је прво
стекла медицинску диплому, јесте да је овај други степен урађен искључиво из
лични интерес за тему. [45] Иако су касније Нове жене охрабриване да се
образују, то није било за нечију личну корист, већ да постану боље супруге и
мајке, тако да је овај рани пример Кинескиње која је образовање стекла због
интереса аномалија времена . Друго је брачно стање. Кахн се никада није
удавала, већ је свој живот посветила медицини и лечењу других. [44]Кахн је
целог свог живота остала сама, откидајући се од традиције венчања и
заснивања породице. На крају, Кахн је већи део свог живота радила као
лекар. [45] Кахн је свој живот посветила кинеској држави и њеном народу. Кахн је
касније Лианг Кицхао претворио у симбол националне реформе која је,
приметивши аномалију коју је представљала као женску фигуру у Кини,
трансформисала Кахна у "централну слику модерности". [46]
Нова жена у Кини од 1920-их до 1930-их, од странице до стварног живота,
делила је сличности и разлике како међусобно, тако и са раном Новом женом,
Идом Кахн. На пример, Динг Линг, женска списатељица, приказала је крајњу
нову жену како у њеном визуелном изгледу, тако и у идејама и причама. Као
што је раније напоменуто, физички изглед Динг Линг поравнао се са другим
Новим женама јер јој је „била ошишана дуга, уплетена коса“, типичан стил Нове
жене. [40] Њене идеје и литература такође су се усклађивале са Новом женом из
1920-их, јер су њене приче приказивале женске сексуалне жеље и ослобађање
жена од патријархалне породице. [47]
Према Барбари Молони, Нове жене су се појавиле крајем 1920-их, из Покрета
нове културе и на њих се гледало као на „образовано, патриотско
отелотворење новог полова који ради на превазилажењу угњетавања
породичног система Конфуција и традиционалног друштва“. [48] Нове жене су
обично биле студентице које су по изгледу носиле наочаре за очи, имале
кратку подрезану косу и невезана стопала, а у пракси су обично живеле саме,
имале отворене, лежерне везе и имале су за циљ да буду економски независне
од породице. [48]
Међутим, Модерна девојка , која се такође појавила крајем 1920-их и почетком
1930-их, означава „комодификоване, гламурозне и индивидуалистичке
жене“. [48] Свака од ове две врсте жена у Кини показала је врло различите
стилове и веровања. Нова жена је и у књижевности и у стварном животу била
„повезана са левичарским и напредним интелектуалцима, изједначена са
позитивним аспектима модерности“ и по њеном гледишту виђена као
образована, политичка и националистичка. [49] Нова жена је у свему била
позитивна у односу на модерност и „симболизовала је визију будуће јаке
нације“, али са аспектима модерности и револуције. [50]Дакле, док је Нова жена
изразила позитивне промене које су дошле са модерношћу, Модерна девојка
„изразила је незадовољство мушкараца модерношћу и њихов страх од женског
субјективитета“. [49] Иако мушкарци који желе да задрже статус куо ниједну од
ове две жене нису вољели, Нова жена је била прихваћенија јер су јој веровали
мушкарци, иако се залагала за слободну љубав и економску независност, да и
даље подржава породицу и националне вредности. [51]
Самоубиство и кинеска нова жена [ уреди ]
Чак и са овим очигледно новим пронађеним слободама (способност да раде
ван домаћег домена, економска стабилност и избор брачних партнера), неке
Нове жене су се и даље осећале стегнуте системом и стога нечувене. Да би се
чуло њихово мишљење о овом систему, неке Нове жене следиле су
стару конфуцијанску традицију самоубистава жена као средство да пренесу
своју поруку широј популацији.
Према Маргери Волф, самоубиство жена у Кини мање се односило на
„Зашто?“ и више о томе „Ко? Ко ју је натерао на ово? Ко је одговоран?". [52] То се
може видети на случају Кси Схангзхен, службеника у канцеларији који је 1922.
године извршио самоубиство из разлога који се и даље оспоравају. [53] Кси је
била неудата канцеларијска службеница која се, незадовољна шефом, обесила
на свом радном месту. [54] Позната су два могућа разлога за њену одлуку. Прва
је та што је њен шеф изгубио новац на берзи доводећи је у тешку финансијску
ситуацију. [54] Други разлози, за које Брина Гоодман верује да су највероватније,
били су то што је Кси-јев шеф, са којим је имала аферу, затражио да му буде
прилежница. [55]
Као што Маргери Волф истиче, „самоубиство се сматрало одговарајућим
одговором за жене чија је част нарушена“. [56] Ово се такође односи на врлину,
целомудреност или гласине о било ком. У овом случају, Кси, која је била
образована жена која ради посао, осетила је да је повређена и увређена њена
врлина, и тако донела смелу одлуку да свој случај увреде упозна са широм
јавношћу. [55] Смрт Ксија била је шокантна јер је показала сукоб између модерног
и конфуцијанског система вредности. Као што је приметила Барбара Молони,
Кси је отелотворила типичне Нове жене као „образовану, невенчану жену и
издржавајући се независном каријером“. [57]На Кси се гледало као на нову жену
која је својим послом успела да стекне економску независност, али је својим
самоубилачким поступцима показала врло дугу традицију самоубиства жена
због врлине. [58]
Немачка [ уреди ]
Након што су жене стекле право да гласају и буду биране након Првог светског
рата у Немачкој, Неуе Фрау је постала троп немачке популарне културе,
представљајући нове дискурсе о сексуалности, репродукцији и урбаном
масовном друштву. Ову немачку нову жену тумачили су аутори попут Елса
Херрманн ( Со ист дие неуе Фрау , 1929) и Ирмгард Кеун ( Дас кунстсеидене
Мадцхен , 1932, преведено као Вештачка свилена девојка , 1933). Ове урбане,
сексуално ослобођене запослене жене носиле су андрогину одећу, ошишале се
на кратко и биле су широко виђене као аполитичне. [59]
Кореја [ уреди ]
У Кореји двадесетих година прошлог века, Покрет нове жене настао је међу
образованим Корејанкама које су протествовале
против конфуцијанске патријархалне традиције. Током периода јапанског
империјализма , на хришћанство се гледало као на замајац корејског
национализма и било је умешано у догађаје попут Покрета за независност 1.
марта 1919. године. Отуда, за разлику од многих западних контекста,
хришћанство је информисало о идеалима западног феминизма и женског
образовања, посебно путем Универзитета за жене Евха . [60] Покрет Нове жене
често се везује за корејски часопис Нев Вомен ( корејски :  신 여자 ;Хања : 新 女
者; МР :  Син иоја ), коју је 1920. основао Ким Ириоп , а која је укључивала и
друге кључне личности као што је На Хие-сок . [61]
Јапан [ уреди ]
Критичари су са подсмехом користили израз „ Атарасхии онна “ да би
означили жену која је била промискуитетна, плитка и нестална, [62] супротна
идеалима Меији Јапана о риосаи кенбо . Упркос томе , чланови Сеита ,
попут Хиратсуке Раицхо и Ито Ное с поносом су прихватили тај
термин. Хиратсука Раицхо , оснивач и уредник Сеито-аимао је ово да каже о
томе да сам нова жена: "Ја сам нова жена. Као нове жене, увек смо
инсистирали да су и жене људи. Опште је познато да смо се противили
постојећем моралу и тврдили да жене имају право да се изразе као појединци и
да буду поштовани као појединци “. [63] У свом есеју „Пут нове жене“,
објављеном у Сеиту у издању из јануара 1913. године, Ито Ное је прогласила
своју посвећеност кораку путем Нове жене и позвала друге да то учине упркос
друштвеним реакцијама. „Како је неко могао да замисли да пут Нове жене, пут
овог пионира, буде нешто мање од једне непрекидне, мучне борбе? [62]

Такође погледајте [ уреди ]
 Жене писци у кинеској књижевности
 Флаппер
 Гибсон Гирл
 Историја феминизма
 Модерна девојка
 Рејчел Вериндер , јунакиња романа Тхе
Моонстоне од Вилкие Цоллинс
 Женско право гласа и западна женска мода током
раних 1900-их

 Портал феминизма
 Историјски портал
 Друштвени портал
Напомене [ уреди ]
1. ^ Видети Салли Ледгер, „Нова жена: фикција и феминизам на
Фин де Сиецле“, Манцхестер: Манцхестер Университи Пресс,
1997.
2. ^ „Кћери декаденције: Нова жена у викторијанском фин де
сиецле“ . Британска библиотека  .  Приступљено  5. 6. 2019 .
3. ^ Стевенс, Хугх (2008). Хенри Јамес и
сексуалност . Цамбридге Университи
Пресс.  стр. 27.  ИСБН 9780521089852.
4. ^ Робертс, Јацоб (2017).  „Женски рад“  .  Дестилације . 3  (1):
6–11 . Приступљено 22. 3.  2018  .
5. ^ а  бСкочи до: Бордин, Рутх Биргитта Андерсон
(1993).  Алице Фрееман Палмер: Еволуција нове
жене . Университи оф Мицхиган
Пресс.  стр. 2. ИСБН  9780472103928.
6. ^ ОДНБ унос за Елу Хепвортх Дикон, аутор Ницола
Беауман. Приступљено 25. јула 2013. Зидови са
платом. ; Лондон: В. Хеинеманн, 1894.  Прича о модерној
жени , ур. Стеве Фармер (Торонто: Броадвиев Литерари Тектс,
2004). ИСБН 1551113805 . 
7. ^ а  б  цСкочи до: Лаванда, Катарина.  „Белешке о новој
жени“  (ПДФ) . Колеџ Стејт Ајланд / ЦУНИ. Архивирано
из  оригинала  (ПДФ) , 28. октобра 2014  .  Приступљено  27.
10.2014 .
8. ^ Рицх, Цхарлотте (2009).  Трансцендирање нове жене:
Мултиетнички наративи у прогресивном добу . Колумбија,
Сједињене Државе: Университи оф Миссоури
Пресс.  стр. 4. ИСБН  978-0-8262-6663-7.
9. ^ " Нова жена "
10. ^ Бјøрклунд, Мириам. „  „  Суочити се са човеком “:
Истраживање мушке анксиозности код Дракуле и канона
Шерлока Холмса“  (ПДФ)  .  Теза, Универзитет у
Ослу . Приступљено 28. 7.  2017  .
11. ^ Жена мрзитељица Вол. ИИ, стр. [1] - 74 и стр.149
12. ^ Лаура Р. Прието. Код куће у студију: Професионализација
жена уметница у Америци . Харвард Университи
Пресс; 2001. ИСБН 978-0-674-00486-3 . стр. 145–146. 
13. ^ Нанци Мовалл Матхевс. „Највећа женска сликарка“:
Цецилиа Беаук, Мари Цассатт и Питања женске
славе . Историјско друштво Пенсилваније. Приступљено 15. 3.
2014.
14. ^ Гибсонова девојка као нова жена . Конгресна
библиотека. Приступљено 15. 3. 2014.
15. ^ Лаура Р. Прието. Код куће у студију: Професионализација
жена уметница у Америци . Харвард Университи
Пресс; 2001. ИСБН 978-0-674-00486-3 . стр. 160–161. 
16. ^ Аннетте Стотт. „Цветна женственост: сликовита
дефиниција“. Америцан Арт. Университи оф Цхицаго
Пресс. 6 : 2 (пролеће, 1992). стр. 61.
17. ^ а  бСкочи до: Аннетте Стотт. „Цветна женственост: сликовита
дефиниција“. Америцан Арт. Университи оф Цхицаго
Пресс. 6 : 2 (пролеће, 1992). стр. 75.
18. ^ Аннетте Стотт. „Цветна женственост: сликовита
дефиниција“. Америцан Арт. Университи оф Цхицаго
Пресс. 6 : 2 (пролеће, 1992). стр. 61–67.
19. ^ Аннетте Стотт. „Цветна женственост: сликовита
дефиниција“. Америцан Арт. Университи оф Цхицаго
Пресс. 6 : 2 (пролеће, 1992). стр. 62.
20. ^ а  бСкочи до: Цуммингс, Катхлеен Спровс (2009-02-15). Нове
жене старе вере . Пресс оф Университи оф Нортх
Царолина. стр.   8  .  дои : 10.5149 /
9780807889848_цуммингс . ИСБН  9780807832493.
21. ^ Цуммингс, Катхлеен Спровс (15.02.2009).  Нове жене старе
вере  .  Пресс оф Университи оф Нортх
Царолина. стр.   6  .  дои : 10.5149 /
9780807889848_цуммингс . ИСБН  9780807832493.
22. ^ а  бСкочи до: Цуммингс, Катхлеен Спровс (2009-02-15). Нове
жене старе вере . Пресс оф Университи оф Нортх
Царолина. стр.   19 . дои  :  10.5149 /
9780807889848_цуммингс . ИСБН  9780807832493.
23. ^ Јанг, Шу (20.02.2016).  „Ја сам Нора, чуј како ричем:
Рехабилитација ровкиње у модерном кинеском
позоришту“  .  Нан Ну . 18 (2): 293.  дои : 10.1163 / 15685268-
00182п04  .  ИССН  1387-6805  . 
24. ^ Гоодман, Брина (2005).  „Нова жена почини самоубиство:
штампа, културно сећање и Нова Република“.  Часопис за
азијске студије  .  64  (1): 68. дои  :  10.1017 /
С0021911805000069  .  ИССН  0021-9118  .  ЈСТОР  25075677  .   
25. ^ Стевенс, Сарах Е. (2003).  „Фигуринг Модернити: Тхе Нев
Воман анд тхе Модерн Гирл ин Републицан Цхина“  .  НВСА
Јоурнал . 15 (3): 82 - путем ЈСТОР-а.
26. ^ а  бСкочи до: ЦХИН, Царол Ц. (новембар 2006). „Транслатинг
тхе Нев Воман: Цхинесе Феминистс Виев тхе Вест, 1905-
15“ . Род и историја . 18 (3): 495.  дои : 10.1111 / ј.1468-
0424.2006.00453.к  .  ИССН  0953-5233  . 
27. ^ Хуббард, Јосхуа А. (2014-12-16). „Куееринг тхе Нев Воман:
Идеалс оф Модерн Фемининити ин Тхе Ладиес 'Јоурнал,
1915–1931“  .  Нан Ну . 16 (2): 347.  дои : 10.1163 / 15685268-
00162п05  .  ИССН  1387-6805  . 
28. ^ а  б  цСкочи до: Молони, Барбара (29. марта
2016.).  „Национализам и феминизам у међуратном
периоду“. Род у модерној источној Азији: интегрисана
историја  .  Тхеисс, Јанет М., 1964-, Цхои, Хиаевеол (Прво
издање).  Боулдер, ЦО стр. 209.  ИСБН 978-0-8133-4875-
9. ОЦЛЦ    947808181  .
29. ^ а  бСкочи до: ЦХИН, Царол Ц. (2006-11). „Транслатинг тхе Нев
Воман: Цхинесе Феминистс Виев тхе Вест, 1905-15“. Род и
историја . 18 (3): 495. дои : 10.1111 / ј.1468-
0424.2006.00453.к. ИССН 0953-5233.
30. ^ а  б  цСкочи до: ЦХИН, Царол Ц. (новембар
2006). „Транслатинг тхе Нев Воман: Цхинесе Феминистс
Виев тхе Вест, 1905? 15“ . Род и историја . 18 (3):
490.  дои : 10.1111 / ј.1468-0424.2006.00453.к  .  ИССН  0953-
5233 . 
31. ^ Цхиен, Иинг-Иинг (јануар 1994).  „Ревизија„ нових
жена  “  “ . Међународни форум о женским студијама  .  17  (1):
33–34. дои  :  10.1016 / 0277-5395 (94) 90005-1. ИССН  0277-
5395 . 
32. ^ Хуббард, Јосхуа А. (2014-12-16). „Куееринг тхе Нев Воман:
Идеалс оф Модерн Фемининити ин Тхе Ладиес 'Јоурнал,
1915–1931“  .  Нан Ну . 16 (2): 343.  дои : 10.1163 / 15685268-
00162п05  .  ИССН  1387-6805  . 
33. ^ Хуббард, Јосхуа А. (2014-12-16). „Куееринг тхе Нев Воман:
Идеалс оф Модерн Фемининити ин Тхе Ладиес 'Јоурнал,
1915–1931“  .  Нан Ну . 16 (2): 349.  дои : 10.1163 / 15685268-
00162п05  .  ИССН  1387-6805  . 
34. ^ ЦХИН, Царол Ц. (новембар 2006). „Транслатинг тхе Нев
Воман: Цхинесе Феминистс Виев тхе Вест, 1905? 15“  .  Род
и историја  .  18  (3): 492. дои  :  10.1111 / ј.1468-
0424.2006.00453.к  .  ИССН  0953-5233  . 
35. ^ а  б  ц  дСкочи до: Цхиен, Иинг-Иинг (јануар
1994). „Ревизија„ нових жена  “  “  .  Међународни форум о
женским студијама . 17 (1): 34.  дои : 10.1016 / 0277-5395 (94)
90005-1 .
36. ^ а  бСкочи до: Молони, Барбара (29. марта 2016.). „Нове жене
у међуратном периоду“. Род у модерној источној Азији:
интегрисана историја . Тхеисс, Јанет М., 1964-, Цхои,
Хиаевеол (Прво издање).  Боулдер, ЦО стр. 255.  ИСБН 978-
0-8133-4875-9.  ОЦЛЦ   947808181 .
37. ^ Молони, Барбара (29. марта 2016.). „Нове жене у
међуратном периоду“. Род у модерној источној Азији:
интегрисана историја . Тхеисс, Јанет М., 1964-, Цхои,
Хиаевеол (Прво издање).  Боулдер, ЦО, стр. 254–
255.  ИСБН 978-0-8133-4875-9.  ОЦЛЦ   947808181 .
38. ^ Цхиен, Иинг-Иинг (01.01.1994.).  „Ревизија„ нових жена “:
Феминистичка читања репрезентативне модерне кинеске
фантастике“ . Међународни форум о женским
студијама . 17 (1): 38.  дои : 10.1016 / 0277-5395 (94) 90005-
1  .  ИССН  0277-5395. 
39. ^ Молони, Барбара (29. марта 2016.). „Нове жене у
међуратном периоду“. Род у модерној источној Азији:
интегрисана историја . Тхеисс, Јанет М., 1964-, Цхои,
Хиаевеол (Прво издање).  Боулдер, ЦО стр. 256.  ИСБН 978-
0-8133-4875-9.  ОЦЛЦ   947808181 .
40. ^ а  бСкочи до: Цхиен, Иинг-Иинг (01.01.1994). „Ревизија„ нових
жена “: Феминистичка читања репрезентативне модерне
кинеске фантастике“ . Међународни форум о женским
студијама . 17 (1): 38.  дои : 10.1016 / 0277-5395 (94) 90005-
1  .  ИССН  0277-5395. 
41. ^ Јанг, Шу (2016). „Ја сам Нора, чуј како ричем:
Рехабилитација ровкиње у модерном кинеском
позоришту“  .  Нан Ну . 18 (2): 295.  дои : 10.1163 / 15685268-
00182п04  .  ИССН  1387-6805  . 
42. ^ а  бСкочи до: Цхиен, Иинг-Иинг (јануар 1994).  „Ревизија„ нових
жена  “  “ . Међународни форум о женским студијама  .  17  (1):
34–35. дои  :  10.1016 / 0277-5395 (94) 90005-1. ИССН  0277-
5395 . 
43. ^ Цхиен, Иинг-Иинг (јануар 1994).  „Ревизија„ нових
жена  “  “ . Међународни форум о женским студијама  .  17  (1):
35.  дои : 10.1016 / 0277-5395 (94) 90005-1 . ИССН  0277-
5395 . 
44. ^ а  б  ц  дСкочи до: Иинг, Ху (2001).  „Именовање прве нове
жене“  .  НАН НУ  .  3 (2): 211.  дои : 10.1163 /
156852601100402270  .  ИССН  1387-6805  . 
45. ^ а  бСкочи до: Иинг, Ху (2001).  „Именовање прве нове
жене“  .  НАН НУ  .  3 (2): 216.  дои : 10.1163 /
156852601100402270  .  ИССН  1387-6805  . 
46. ^ Иинг, Ху (2001).  „Именовање прве нове жене“ . НАН
НУ . 3  (2): 228. дои  :  10.1163 /
156852601100402270  .  ИССН  1387-6805  . 
47. ^ Цхиен, Иинг-Иинг (јануар 1994).  „Ревизија„ нових
жена  “  “ . Међународни форум о женским студијама  .  17  (1):
43.  дои : 10.1016 / 0277-5395 (94) 90005-1 . ИССН  0277-
5395 . 
48. ^ а  б  цСкочи до: Молони, Барбара (2016). „Нове жене у
међуратном периоду“. Род у модерној источној Азији:
интегрисана историја . Тхеисс, Јанет М., 1964-, Цхои,
Хиаевеол (Прво издање).  Боулдер, ЦО стр. 252.  ИСБН 978-
0-8133-4875-9.  ОЦЛЦ   947808181 .
49. ^ а  бСкочи до: Стевенс, Сарах Е. (октобар 2003).  „Фигуринг
Модернити: Тхе Нев Воман анд тхе Модерн Гирл ин
Републицан Цхина“  .  НВСА Јоурнал  .  15  (3): 83. дои  :  10.2979
/ нвс.2003.15.3.82 . ИССН  1040-0656 . С2ЦИД  143787688 .  
50. ^ Стевенс, Сарах Е. (октобар 2003).  „Фигуринг Модернити:
Тхе Нев Воман анд тхе Модерн Гирл ин Републицан
Цхина“  .  НВСА Јоурнал  .  15  (3): 86. дои  :  10.2979 /
нвс.2003.15.3.82 . ИССН  1040-0656 . С2ЦИД  143787688 .  
51. ^ Стевенс, Сарах Е. (2003).  „Фигуринг Модернити: Тхе Нев
Воман анд тхе Модерн Гирл ин Републицан Цхина“  .  НВСА
Јоурнал . 15 (3): 82.  дои : 10.2979 /
НВС.2003.15.3.82 . ЈСТОР  4317011  .  С2ЦИД  143787688  -
преко ЈСТОР-а.  
52. ^ Вук, Маргери (1975).  „Жене и самоубиство у Кини“. Жене у
кинеском друштву . Вук, Маргери., Витке, Рокане., Мартин,
Емили.  Станфорд, Калифорнија: Станфорд Университи
Пресс.  стр. 112.  ИСБН 0-8047-0874-6.  ОЦЛЦ   1529107  .
53. ^ Гоодман, Брина (2005).  „Нова жена врши самоубиство:
штампа, културно сећање и Нова Република“ . Часопис за
азијске студије  .  64  (1): 67. дои  :  10.1017 /
С0021911805000069  .  ЈСТОР  25075677  - преко ЈСТОР-а. 
54. ^ а  бСкочи до: Гоодман, Брина (2005).  „Нова жена врши
самоубиство: штампа, културно сећање и Нова
Република“  .  Часопис за азијске студије  .  64  (1):
70.  дои : 10.1017 / С0021911805000069 . ЈСТОР  25075677 . 
55. ^ а  бСкочи до: Гоодман, Брина (2005).  „Нова жена врши
самоубиство: штампа, културно сећање и Нова
Република“  .  Часопис за азијске студије  .  64  (1):
73.  дои : 10.1017 / с0021911805000069 . ИССН  0021-9118 -
путем ЈСТОР-а. 
56. ^ Вук, Маргери (1975).  „Жене и самоубиство у Кини“. Жене у
кинеском друштву . Вук, Маргери., Витке, Рокане., Мартин,
Емили.  Станфорд, Калифорнија: Станфорд Университи
Пресс.  стр. 111.  ИСБН 0-8047-0874-6.  ОЦЛЦ   1529107  .
57. ^ Молони, Барбара (2016). „Нове жене у међуратном
периоду“. Род у модерној источној Азији: интегрисана
историја  .  Тхеисс, Јанет М., 1964-, Цхои, Хиаевеол (Прво
издање).  Боулдер, ЦО стр. 257.  ИСБН 978-0-8133-4875-
9. ОЦЛЦ    947808181  .
58. ^ Гоодман, Брина (фебруар 2005.). „Нова жена врши
самоубиство: штампа, културно сећање и Нова
Република“  .  Часопис за азијске студије  .  64  (1):
69.  дои : 10.1017 / с0021911805000069 . ИССН  0021-9118 . 
59. ^ Снеерингер, Јулиа (2002). Победа на женским гласовима:
пропаганда и политика у Веимар-у, Немачка . Цхапел Хилл:
Пресс Универзитета Северне Каролине.  стр. 125, 152, 161,
199, 278.
60. ^ Квон, Инсоок (новембар 1998). „ „ Нови женски покрет “у
Кореји 1920-их: преиспитивање односа између
 империјализма и жена“. Род и историја . 10 (3): 381–
405.  дои : 10.1111 / 1468-0424.00110 . ИССН  1468-0424 . 
61. ^ Цхои, Хиаевеол (2012). Нове жене у колонијалној Кореји:
Изворна књига  .  Роутледге. стр. 1–15.  ИСБН 978-0-415-
51709-6.
62. ^ а  бСкочи до: Бардслеи, јануар (2007). Јапанске модре чарапе:
нови женски есеји и фантастика из Сеита, 1911-16  .  Анн
Арбор. ИСБН  9781929280445.  ОЦЛЦ   172521673 .
63. ^ Сато, Барбара (2003).  Нова Јапанка  .  дои : 10.1215 /
9780822384762  .  ИСБН 978-0-8223-3008-0.

Извори [ уреди ]
 Читач нове жене , изд. Царолин Цхристенсен
Нелсон (Броадвиев Пресс: 2000) ( ИСБН 1-55111-
295-7 ) (садржи текст сатиричне комедије Сиднеи
Грунди из 1894. године под насловом Нова жена ) 
 Мартха Х. Паттерсон: Беионд тхе Гибсон Гирл:
Реимагининг тхе Америцан Нев Воман, 1895–
1915 (Университи оф Иллиноис Пресс: 2005)
( ИСБН 0-252-03017-6 ) 
 Схеила Ровботхам : Век жена. Историја жена у
Британији и Сједињеним Државама (Пенгуин Боокс:
1999) ( ИСБН 0-14-027902-4 ), поглавља 1–3. 
 Паттерсон, Мартха Х. Поновна посета америчкој
новој жени (Нев Брунсвицк: Рутгерс Университи
Пресс, 2008) ( ИСБН 0813542960 ) 

Библиографија / референце [ уреди ]
 (ИТ) Ламбрусцхини, Дебора. „Ла Нев Воман нелла
леттература витториана“ фловер-ед (2017) ИСБН:
978-88-85628-15-1 ИСБН ебоок: 978-88-85628-14-4.

 Цхиен, Иинг-Иинг. „Ревизија„ Нове жене “:

Феминистичка читања репрезентативне модерне
кинеске фантастике.“ Међународни форум за женске
студије 17, бр. 1 (1994): 33–45. дои : 10.1016 / 0277-
5395 (94) 90005-1 .

 Цхин, Царол Ц. „Превођење нове жене: кинески

феминисти гледају на запад, 1905-15.“ Род и
историја 18, бр. 3 (2006): 490–518. дои : 10.1111 /
ј.1468-0424.2006.00453.к .

 Феуерверкер, Ии-Тси. „Жене као списатељице

двадесетих и тридесетих година 20. века“. У Жене у
кинеском друштву, приредили Маргери Волф и
Рокане Витке, 143-168. Калифорнија: Станфорд
 Университи Пресс, 1975. ИСБН 0-8047-0874-
6 . ОЦЛЦ 1529107 .  

 Ху, Иинг. 2001. „Именовање прве нове жене“. Нан

Ну: Мушкарци, жене и пол у раној и царској Кини 3,
бр. 2 (2001): 196–231. дои : 10.1163 /
156852601100402270

 Хуббард, Јосхуа А. „Куееринг тхе Нев Воман: Идеалс

оф Модерн Фемининити ин Тхе Ладиес 'Јоурнал,
1915-1931.“ Нан Ну: Мушкарци, жене и пол у
Кини 16, бр.2 (2014): 341–62. дои : 10.1163 /
15685268-00162п05 .

 Молони, Барбара, Јанет М. Тхеисс и Хиаевеол

Цхои. „Нове жене у међуратном периоду“. Род у
модерној источној Азији: интегрисана
историја, 224-268 . Боулдер, ЦО: Вествиев Пресс,
члан групе Персеус Боок Гроуп, 2016. ИСБН 978-0-
8133-4875-9 . ОЦЛЦ 947808181 .  

 Молони, Барбара, Јанет М. Тхеисс и Хиаевеол

Цхои. „Национализам и феминизам у међуратном
периоду“. Ин Гендер Ин Модерн Еаст Асиа:
Интегрисана историја, 179-223. Боулдер, ЦО:
Вествиев Пресс, члан групе Персеус Боок Гроуп,
2016. ИСБН 978-0-8133-4875-9 . ОЦЛЦ 947808181 .  

 Вук, Маргери. „Жене и самоубиство у Кини“. У Жене

у кинеском друштву, приредили Маргери Волф и
Рокане Витке, 111-141. Станфорд, Калифорнија:
Станфорд Университи Пресс, 1975. ИСБН 0-8047-
0874-6 . ОЦЛЦ 1529107 .  

 Јанг, Шу. „Ја сам Нора, чуј како ричем:

Рехабилитација ровкиње у модерном кинеском
позоришту.“ Нан Ну: Мушкарци, жене и пол у
Кини 18, бр. 2 (2016): 291–325. дои : 10.1163 /
15685268-00182п04 .
сакрити

Нова жена с краја 19. века (рођена пре 1880)

 Феминизам 19. века

 Феминизам првог таласа

  Историја жена

Лоуисе Аббема

Еленоре Абботт

Нина Е. Аллендер

Сопхие Генгембре Андерсон

Цорнелиа Барнс

Цецилиа Беаук

Енела Бенедикт

Роса Бонхеур

Јенние Аугуста Бровнсцомбе

Мари Цассатт

Минерва Ј. Цхапман

Емилие Цхарми

Алице Бровн Цхиттенден

Елизабетх Цоффин

Емма Ламперт Цоопер

Сусан Стуарт Фрацкелтон

Вилхелмина Вебер Фурлонг

Елизабетх Схиппен Греен

Еллен Даи Хале

Лаура Книгхт

Анна Леа Мерритт

Росе О'Неилл

Елизабетх Ноурсе

Виолет Оаклеи

Елизабетх Окие Пактон

Емили Сартаин

Памела Колман Смит

Јессие Виллцок Смитх

Анние Свиннертон

Цандаце Вхеелер

Анне Вхитнеи

Елизабетх Барретт Бровнинг

Мона Цаирд

Кате Цхопин

Анние Сопхие Цори

Елла Д'Арци
Елла Хепвортх Дикон

Мариа Едгевортх

Георге Егертон (Мари Цхавелита Дунне Бригхт)

Сарах Гранд

Ами Леви

Оливе Сцхреинер

Алице Фрееман Палмер

Изабел Арчер у Хенри Јамес 'с Портрет  оф а Лади (серијализују 1880-81)

Елизабетх Барретт 'с Аурора  Леигх (1856)

Кејт Шопен 'и Тхе Авакенинг (1899)

Вицториа Цросс ' Ана Ломбардни (1901)

Елла Хепворт Диксон  'с Тхе Стори оф а Модерн Воман

Густаве Флауберт 'с Мадаме  Бовари (1856)

Хенрик Ибсен 'а за лутке кућа (1879)

Случај побуњене Сузане Хенрија Артхур Јонес -а (1894)

Хенри Јамес ' новела Дејзи Милер (серијализују 1878)

Ејми Леви 'а Романце  оф Схоп (1888)

Георге Бернард Схав 'а госпође Варрен Професија (1893)

Џорџ Бернард Шо 'а Кандида (1898)

ХГ Веллс ' Ен Вероника (1909)
Категорије :
 Феминизам и историја
 Стереотипи о женама
Мени за навигацију
 Нисте пријављени
 Причај
 Доприноси
 Региструј се
 Пријавите се
 Члан
 Причај
 читати
 Уредити
 Погледајте историју
Претрага
?????? ??

 Насловна страна
 Садржај
 Актуелности
  Случајан чланак
 О Википедији
 Контактирајте нас
 Донирајте
Доприноси
 Помоћ
 Научите да уређујете
 Портал заједнице
 Недавне промене
 Отпреми датотеку
Алати
 Какве везе овде
 Повезане промене
 Посебне странице
 Стална веза
 Информације о страници
 Цитирај ову страницу
 Ставка Викидата
Штампање / извоз
 Преузми у ПДФ-у
 Верзија за штампу
У осталим пројектима
 Викикуоте
Језици
 ‫العربية‬
 Деутсцх
 Еспанол
 Францаис
 Бахаса Индонесиа
 日本語
 Португуес
 Русскиј
 Украинськанська
Још 5
Уредите везе
 Ова страница је последњи пут измењена 3. априла 2021. у 15:23  (УТЦ) .
 Текст је доступан под лиценцом Цреативе Цоммонс Аттрибутион-СхареАлике ; могу се применити
додатни услови. Коришћењем ове странице пристајете на Услове коришћења и Политику
приватности . Википедиа® је регистровани заштитни знак непрофитне организације Викимедиа Фоундатион, Инц .
 Правила о приватности

 О Википедији

 Одрицање одговорности

 Обратите се Википедији

 Мобилни приказ

 Програмери

 Статистика

 Изјава о колачићим
https://en.wikipedia.org/wiki/New_Woman