Makedonski Jazik Za II Oddelenie Krtolica 2020 R

BILJANA KRTOLICA
MILKA TRIMÊVSKA
SAWA TRAJKOVA
ZA VTORO ODDELENIE
111212
ZA DEVETGODI[NO OSNOVNO OBRAZOVANIE

5 310189 004177
PROSVETNO DELO AD
BILJANA KRTOLICA
MILKA TRIMÊVSKA
SAWA TRAJKOVA
MAKEDONSKI
JAZIK
ZA VTORO ODDELENIE
ZA DEVETGODI[NO
OSNOVNO OBRAZOVANIE
IV izdanie
PROSVETNO DELO AD
SKOPJE, 2011
Urednik
Slav~o PEEV
Recenzentska komisija za stru~no vrednuvawe na rakopisot,

formirana so Re{enie br. od godina od ministerot za obrazovanie
i nauka na Republika Makedonija, vo sostav:
d-r Slavica VELEVA – pretsedatel

Gorica VELOVSKA – ~len
Goca STOJKOVSKA – ~len
Sorabotnik:
Anastasija STOJANOVA
Ilustrator:
Nikola NIKOLOVSKI
So Re{enie broj 07-5816/1 od 13.08. 2008 godina od ministerot

za obrazovanie i nauka na Republika Makedonija, ovoj u~ebnik
se odobruva za upotreba vo osnovnite u~ili{ta na Republika
Makedonija.
ZAPOZNAJ SE SO ZNACITE [TO ]E TE
VODAT NIZ UÊBNIKOT
za nastavnikot
zapi{i, povrzi, dopolni
razmisli
kaì, raskaì
zada~a, pronajdi, napravi
3
Esen
Zima
Prol
et
Leto
4
BA[ UBAVO
BA[ UBAVO!
[TO SI SE RODIL,
[TO SI PORASNAL,
[TO ODI[ VO [KOLO,
[TO ]E STANE[ ÔVEK.
SRE]NO!
Du{an Radi}
DRAGO UÊNIÊ
TI SI VE]E UÊNIK VO VTORO ODDELENIE. GI PREPOZNAVA[

GOLEMITE PEÂTNI BUKVI, A MO@EBI ZNAE[ PO MALKU I DA
ÎTA[.
VO RAKATA GO IMA[ UÊBNIKOV OD KOJ ]E GI NAUÎ[ I MALITE
PEÂTNI BUKVI, TIE SE ISTI, ILI SLI^NI, SO GOLEMITE, A ]E GI
NAUÎ[ I RAKOPISNITE BUKVI OD NA[ATA KIRILICA.
KOGA ]E NAUÎ[ DA ÎTA[, MO@E[ DA NAVLEZE[ VO TAJNITE
NA S¤ [TO ]E TE INTERESIRA. A TOA ]E TI POMOGNE DA GI USVOI[
OSNOVNITE ZNAEWA ZA PISMENOTO I USNOTO IZRAZUVAWE.
VO POÊTOKOT BARAWATA SE ISPI[ANI SO GOLEMI PEÂTNI
BUKVI, ZATOA [TO SAMO NIV GI PREPOZNAVA[, PA SO MALKU TRUD
MO@E[ DA GI PROÎTA[ I SAM.
KORISTI JA BIBLIOTEKATA KAKO TVOJ VTOR DOM. ÎTAJ I
NAVLEGUVAJ VO TAJNITE NA PRIKAZNITE, BAJKITE, BASNITE. NAUÎ
DA GO PREPOZNAVA[ DOBROTO OD LO[OTO I STANI DOBAR ÔVEK.
SRE]NO!
U~ebnikov e na dve nivoa i namenet e za deca {to ve}e

znaat da ~itaat, kako i za deca {to sega go sovladuvaat ~itawe-
to. Prisposoben e za grupen i individualen pristap za opisme-
nuvawe na u~enicite. Idejata e dojdena od faktot {to vo sekoja
grupa (oddelenie ili op{testvena sredina) ima deca so razli~ni
predznaewa. Na ovoj na~in u~eweto }e bide interesno za site
poedinci i grupi.
5
SE VRATIVME ODMORENI
[TO E PRIKA@ANO NA ILUSTRACIJATA?

KA
KADE BILE NA ODMOR TVOITE DRUGARÎWA?
RASKA@I, KAKO GO POMINA RASPUSTOT!
RA
KAKO JA ÛVA[E OKOLINATA OD ZAGADUVAWE?
KA
PR
PRIKA@I GO TVOJOT ODMOR NA CRTE@!
6
UÎLNICA
RAZGOVARAJ ZA PREDMETITE OD ILUSTRACIJATA!

RAZGLEDAJ [TO IMA VO TVOJATA UÎLNICA!
IMENUVAJ GI PREDMETITE!
KOJ PREDMET ZA [TO SLU@I?
OPI[I EDEN PREDMET PO TVOJ IZBOR!
SITE PREDMETI IMAAT IME.

7
MOJOT PRIBOR I MOITE UÊBNICI
RAZGOVARAJ ZA ILUSTRACIJATA!
IMENUVAJ GI SITE PREDMETI OD TVOJATA ÂNTA.
KA@I ZA [TO SLU@AT!
NABROJ GI I UÊBNICITE!
OPI[I EDEN PREDMET OD TVOJATA ÂNTA!
8
MOITE IGRA^KI I MOITE MILENIÎWA
MACOO... KACOO...
KADE ODI[?
RAZGLEDAJ!
OPI[I GO TVOETO MILENIÊ
ILI TVOJATA OMILENA IGRA^KA!
KAKO GI MILUVA[ TVOITE MILENIÎWA?
9
МРАВКА ОДИ НА УЧИЛИШТЕ
10
Koi likovi se pretstaveni na prvata ilustracija?
Kade se slu~uva razgovorot?
[to nosi mravkata na ramenata?
Mravkata i gospodinot razgovaraat. Za {to stanuva
zbor }e razberete od sodrìnata {to }e vi ja
pro~ita nastavnikot.
Raskaùva~: (slika 1) Malata mravka ìvee{e vo mravjalnikot

do u~ili{nata ograda. Sekoj den gi gleda{e u~enicite kako
odat i kako se vra}aat od u~ili{te. Malata mravka posaka
da stane u~enik. Taa si ja zede u~ili{nata ~anta i trgna kon
u~ili{teto.
(slika 2) Na vlezot od u~ili{teto ja zapre ~i~ko Martin.
î~ko Martin: (slika 3) êkaj malku, mravke! Ti ne moè{ da
vleze{ vo u~ili{teto, zatoa {to ne si u~enik.
Mravkata: Znam, no i jas sakam da stanam u~enik. Sakam da
u~am, da raskaùvam, da peam kako decata. Ve molam, pu{tete
me vo u~ili{teto!
î~ko Martin: Ama, ti ne si dete, ti si mravka.
Mravkata: (pla~ej}i) Znam!
î~ko Martin: Nemoj da pla~e{, pa ti na decata moè{ da im
bide{ u~itelka!
Mravkata: Ne {eguvaj se so mene, ~i~ko Martin!
î~ko Martin: (slika 4) Vie mravkite po cel den rabotite,
sobirate hrana, go ~istite mravjalnikot, si pomagate edna na
druga i ìveete slo`no. Decata treba da u~at od vas.
Raskaùva~ot: (slika 5) Mravkata mu se zablagodari na ~i~ko
Martin i zadovolna se vrati vo mravjalnikot.
Finska narodna prikazna
Zo{to mravkata отишла vo u~ili{te?

[to рazgovara{e taa so ~i~ko Martin?
[to £ re~e ~i~ko Martin na mravkata?
Kakva poraka ti isprati ~i~ko Martin?
1.. Nau
1 Nau~i
u da ja preraskaùva{ prikaznata so svoi zborovi.
2. P
2 Podelete se po ulogi i napravete mal teatar.
11
СКРИВАЛКА
Pronajdi im go patot na mravkata

и на u~enikot i obeleì go so
crveno i so sino moliv~e.
12
S¤ MO@EME VE]E SAMI
NE E VE]E KAKO LANI,
S¤ MO@EME SEGA SAMI!
OD ESENTA SME VO VTORO,

NI STANUVA TESEN DVOROT!
DO UÎLI[TE SAM SI ODI[,

NE TREBAAT VUJNI, STRINI...
BRZOZBORKA
SOSEDITE YIRKAAT, GLEDAAT,
KAKO PETKI SE REDAT! PETKO PE[
PO PATOT ODI,
NA NEMIRNI NE SE @ALAT, PATOT PRAVO
SEGA DURI I N¤ FALAT! V [KOLO VODI.
Vasil Mukaetov
13
ZNAM I ZA @IVOTNITE!
I
IMENUVAJ GI @IVOTNITE OD ILUSTRACIJATA!
KOE E NIVNOTO ZAEDNI^KO IME?
K
ZO[TO SE NAREÊNI DOMA[NI @IVOTNI?
Z
IMENUVAJ GI @IVOTNITE OD ILUSTRACIJATA!

KOE E NIVNOTO ZAEDNI^KO IME?
KA@I PO NE[TO ZA SEKOE @IVOTNO!
@IVOTNITE IMAAT IME.

14
I RASTENIJATA IMAAT IME
IMENUVAJ GI PLODOVITE OD
RASTENIJATA NA ILUSTRACIJATA!
PODELI GI VO GRUPI I KA@I GO
NIVNOTO ZAEDNI^KO IME!
ZO[TO TREBA DA JADE[ ZELENÛK
I OVO[JE?
SOSTAVI REÊNICI ZA RASTE-
NIJATA [TO TE OPKRU@UVAAT!
OBJASNI JA REÊNICATA: "POVE]E
ZELENILO – POVE]E ÎST VOZDUH!#
I RASTENIJATA IMAAT IME.

15
NA SELO
Brojalka
Jas sum jas, ti si ti,
toj e toj, aj ne ma~i se
i ka~i se na kow~e!
Narodno tvore{tvo
[TO E PRETSTAVENO NA ILUSTRACIJATA?

RASKA@UVAJ!
PRONAJDI GI NA ILUSTRACIJATA: PRAVI ISPRAVENI
I PRAVI NALEGNATI LINII!
16
VO BIBLIOTEKA
KAKO SE VIKA MESTOTO KADE [TO IMA MNOGU KNIGI?

ZO[TO TREBA DA ODI[ VO BIBLIOTEKA?
[TO ]E NAJDE[ TAMU?
NA ILUSTRACIJATA PRONAJDI KOSI PRAVI NALEVO
I KOSI PRAVI NADESNO!
17
VO GRAD
RAZGLEDAJ I RASKA@I!
KA@I JA RAZLIKATA: SELO – GRAD!
NA ILUSTRACIJATA PRONAJDI GI DADENITE ELEMENTI!
18
NA EZERO
KAKVI [UMOVI SLU[A[ KOGA E RAZBRANUVANO MORETO?
KAKVI [UMOVI SLU[A[ OD DRVJATA KOGA IMA VETER?
IMITIRAJ GO GLASOT NA DECATA!
[TO TI E POPRIJATNO ZA SLU[AWE: GLASOVITE ILI [UMOVITE?
PRONAJDI GI NA ILUSTRACIJATA ELEMENTITE [TO TREBA
DA GI NAUÎ[!
19
SLIKATA NA
TATKOVINATA
SLIKATA NA UÎLI[TETO
I SLIKATA NA PARKOT,
SLIKATA NA PTICITE
I SLIKATA NA VOZDUHOT,
SLIKATA NA SRCETO
I DU[ATA SRE]NA -
SLIKATA NA QUBOVTA
E SLIKATA NA TATKOVINATA.
Ibrahim Kajan
20
SLU[NI I POVTORI
ZZZZ!
fiuuu!
av-av-av!
cr-cr-cr!
mjau!
21
PRIKAZNA VO SLIKI
E@ VO SUVI
LISJA
RAZGLEDAJ I KA@I PO
EDNA REÊNICA ZA SEKOJA
ILUSTRACIJA!
VO KOE GODI[NO VREME SE
SLUÛVA NASTANOT?
KOI LIKOVI SE VO PRIKAZNATA?
KO
KA
KADE SE SLUÎLA SLU^KATA?
KA
KADE ZIMUVA E@0T?
DO
DOVR[I JA PRIKAZNATA!
22
ESEN
Esenta e detence malo

vezden {to igra i pla~e,
dodeka do`dence àlno
mu kape niz ra~e.
Koga vetrot kako stado

po~ne da se {iri,
esenta e ov~ar~e mlado
na {upelka {to sviri.
Risto Dav~evski
BRZOZBORKA
Stojan seno sobira
ESENSKI ne se sopira...
PLODOVI Gligor Popovski
Nov zbor:
Grozje, kru{i, orevi {upelka - drven
i jabolka zreli, instrument za
plodorodna esen svirewe
na de~iwa deli.
Od duwi i mu{muli,
kalinki i slivi,
nate`nale grankite
vo rodnite nivi. [TO E PRETSTAVENO NA
ILUSTRACIJATA?
RAZGOVARAJ ZA PESNATA [TO ]E JA
Od esenskite plodovi IZBERE[!
vkusen sok se pravi, NAUÎ JA PESNATA NAPAMET SO
za da bidat decata POMO[ NA NASTAVNIKOT I SO
veseli i zdravi. DRUGARÎWATA [TO VE]E ZNAAT DA
ÎTAAT!
Nenad Xambazov KOGA SE SOBIRA SENOTO?
23
POTSETI SE!
PREPOZNAJ GI BUKVITE:
24
4
ЗМЕЈ ОД БУКВИ
Поврзи ги буквите со линија, според азбучниот редослед!

Поврзи
25
POVRZI GI BUKVITE SO ILUSTRACIITE [TO IM
ODGOVARAAT!
AAT!
T
K
@
G
M N
26
IGRA SO BUKVITE
POTREBEN MATERIJAL:
Kocka od "Ne luti se ~ove~e# i dve figuri~ki za
pomestuvawe.
PRAVILA NA IGRATA: Se igra vo parovi. Frlate kocka.

Spored brojot {to }e go dobiete, se pomestuvate za tolku
mesta. Toga{ ja kaùvate bukvata na koja ste zastanale i eden
zbor {to po~nuva na taa bukva. Ako zastanete na bukvata W,
se vra}ate od po~etok. Koj prv }e dojde do krajot, poto~no do
bukvata [ – toj e pobednik.
27
IGRA SO PRSTIWA
Babite ovaa igra ja igrale so vnu~iwata, a ti igraj ja so
drugar~eto. Se fa}a dlankata na drugar~eto i so prst dopira
na sredinata od dlankata.
Na sred ku}a – ogni{te. Vo ogni{te – ogan~e. Nad ogan~e
– kotlence. Vo kotlence – varivce. Naokolu de~iwa, kako ovie
prstiwa:
Pal~eto – sadovi izmilo.
Pokazal~eto – ogan zapalilo.
Srednoto – manxa svarilo.
Bezimenko – s¢ izelo, nikomu ni{to ne dalo.
Maloto – ne rabotelo, ne jadelo, zatoa male~ko ostanalo!
Predanija od na{ite babi
KAKVI IGRI IGRA[ SO TVOITE

NAJBLISKI?
KA@I EDNA IGRA [TO JA IGRA[
SO BABA ILI SO DEDO!
RASKA@I ZA TVOJOT ODNOS SO
RODITELITE I SO BLISKITE
RODNINI!
GATANKA
Na dve stebla viti, tenki, izrasnale po pet granki.

(race)
28
PRVA GRUPA
ZA DECA [TO SEGA GO SOVLADUVAAT

ÎTAWETO
Vnimanie!
Za pi{uvawe elementi, bukvi, zborovi i re~enici koristi
tetratka.
Prikaznite vo sliki, raskazite, prilozite za jazikot i
drugite interesni prilozi, se rabotat zaedno – vo dve grupi.
Decata od vtorata grupa pomagaat vo ~itawe na odredeni
zada~i.
KOJ NE ZNAE, ]E NAUÎ – KOJ ZNAE, ]E POMAGA!
29
GOLEMATA I MALATA PEÂTNA
ÂTNA
BUKVA ISTI
A NE SE ISTI
A a
ananas
avion
Mara àba
KOJA BUKVA JA PREPOZNA?
OD KOI ELEMENTI E SOSTAVENA MALATA PEÂTNA BUKVA a?
KA
KA@I ZBOROVI VO KOI SE SRE]AVA GLASOT NA BUKVATA A,
i toa:
t na po~etok na zborot, vo sredina i na krajot od zborot!
DO
DOPOLNI!
T_V_ _ nten _ s _ nk _
30
NELA I BUKVATA A
Denes Nela otkako se vrati od u~ili{te se odnesuva{e
mnogu ~udno.
– Nela! – vikna baba £ po nea.
– A aaa! – se javi Nela.
– ]e pojde{ li vo samoposluga da kupi{ mleko?
– A aaa! – odgovori Nela.
I, s¢ taka.
Baba £ }e ja pra{a ne{to, a taa odgovara{e samo so
edno: A aaa...
Ne e ni ~udo. Deneska na u~ili{te ja u~ea bukvata A.
Ivan~o Mitrevski - Majstorot
KAKO SE ODNESUVALA NELA?

[TO E PRIÎNATA ZA NEJZINITE POSTAPKI?
BUKVATA...
Veseli sme sega da
nau~ivme bukva A.
Trala la, trala la,
nau~ivme bukva A.
(Pesni~kata moè da se pee pri u~ewe na sekoja bukva)
31
GOLEMITE I MALITE PEÂTNI BUKVI SE ISTI
M m
moliv
majmun motor
Ii
igla inka sliva
PRONAJDI GI ZBOROVITE: MAMA I MIMA I OBOJ GI!
m a m a M
a i
m a m a
a a
32
m M
a i ma
i
m m ma
a a Mi
Mama i
ima
ma .
Imam .
I Mimi
mi ima
im .
Mima i mama imaa .
Mima i Mimi imaa .
Mama ima .
I Mima ima .
RO
OVI VO KOI SE
KA@I ZBOROVI
SODR@AT BUKVITE M i I!
KA@I REÊNICI SO ZBOROVITE:
Mama, Mima, ima, Mimi
(KORISTI GI I ILUSTRACIITE)
POVRZI GI ZBOROVITE SO ILUSTRACIITE!
Mama
ima
Mima
33
ISTI, SLI^NI
ILI RAZLI^NI,
KA@I TI?
Ee
Ema
elek e`
elen Mimi i Ema
SO KAKVI BUKVI SE NAPI[ANI IMIWATA?
PRONAJDI KOI ZBOROVI SE KRIJAT!
NASMEJ SE!
M i m a Dedo i vnuk polnele dupka so zemja.
E m a – Ajde vnu~e, frli edna lopata vo
dupkata – mu veli dedoto na vnukot.
i m a Po nekoe vreme:
a m a – Ajde, ajde, frli u{te nekoja!
– Jas druga lopata ne gledam.
mama Mima Ema ama ima

ZBOROVITE [TO POKA@UVAAT IME NA RASTENIJA,
@IVOTNI, PREDMETI I LU\E SE VIKAAT IMENKI.
IMIWATA NA LU\ETO SE PI[UVAAT SO GOLEMA
POÊTNA BUKVA.
34
DOPOLNI
P_T_L _VTO_OB_L KN_G_
TL
_ _TL_ LK
_LK_ _ _ST
OTOR
_OTOR _OL_V KN_G_
IGRA: NA BUKVA, NA BUKVA...
35
Ss N n Tt
sanka
slon
nos
sne{ko
Симе
topka
noìci
telefon truba
36
Tina i Sime se sami.
Tate, Mite i Ana naminaa.
Tasa i Mina mesat .
KA@I [TO PROÎTA! KOJ E SAM?

KOJ NAMINA? KOJ MESI?
PRONAJDI GI ZBOROVITE
E!
OD REÊNICITE!
a
m a s a
s e m e
a n e t a
t a
a
NASMEANI
Mama i Anita mesat.
Tato £ se smee na Tina. Taa nosi .

Sime mesti na .
Site se nasmeani.
RASKA@I [TO RAZBRA OD TEKSTOT!
DOPOLNI!
M_m_ i _n_t_ m_s_t.

_at_ £ s_ sm_ _ n_ _i_a.
SEKOJA REÊNICA PO^NUVA SO GOLEMA BUKVA.
37
PRIKAZNA SO ILUSTRACII I TEKST
ÎSTOTATA E POLOVINA ZDRAVJE!
1. Lajka e nevnimatelna. Na podot ostavi tragi od

valkanite stapala.
2. Taa re{i da se izbawa kako {to pravat dobrite
deca. Kadata ja napolni so voda i so mirizliva
sapunica i go zede sapun~eto.
3. Lajka se bawa{e, pa se istu{ira so ~ista voda.
4. Se izbri{a so bawarkata.
5. Lajka se is~e{la.
6. Se pogledna vo ogledaloto i izvika: – Lajka,
navistina îstotata e polovina zdravje.
38
MAJA KAJ ZABOLEKAR
Eden den mama ja odnese Maja kaj zabolekarot. Zaboleka-

rot go pogledna zap~eto i strogo re~e:
– Slu{aj ti, zap~e, znae{ li deka si neposlu{no i deka
}e te izvadam! I, nemoj da mi pla~e{!
Zabot na Maja mol~el. Maja znaela deka zabot mol~i
zatoa {to bil ispla{en, pa mu rekla na zabolekarot.
– Znaete, toj e ispla{en. ]e odam vo agolot i }e mu kaàm
ne{to, ama ne smee nikoj da slu{ne.
Maja stanala od stolot i oti{la vo agolot. Tamu, mu
rekla
re
ekla na bolnoto zap~e:
– Znaj, ako bide{ pla{livec,
ni
nikoga{ nema da te vodam kaj za-
bo
bolekar, nitu na pro{etka vo park!
Za
Zabolekarot mora da te izvadi i...
i nemoj da se pla{i{.
Potoa, Maja se vratila, sed-
na
nala na stolot, i op, zap~eto za ~as
bi
bilo vo nejzinata dlanka.
Mama ja bakna Maja zatoa
{
{to tolku ubavo mu objasnila na
za
zap~eto deka ne treba da se pla{i.
Stojanka Grozdanov
Za kogo se zboruva vo tekstot?

Kako Maja go pobedi stravot?
Raskaì tvoe doìvuvawe od poseta na stomatolog!
Povrzi go znaeweto za zdravjeto i zdravstvenite
ustanovi od "Zapoznavawe na okolinata# i raskaùvaj!
Kakva pouka izvle~e od odnesuvaweto na Maja?
39
Oo V v
Vane i Tomi
Vane i Tomi se sami. Stasaa i Mite i Ema.
Tie nosea . S¢ stavija

j na masa. Na masata
ima i . Site se .
Site se nasmeani.
PROÎTAJ GO TEKSTOT I KA@I: ZO[TO SE NASMEANI SITE?
NASMEJ SE!
– Pecko, ne treba da zboruva{ tolku brzo! – go
sovetuva majkata, sinot.
– Mamo, jas ne zboruvam brzo, tuku ti brzo
slu{a{ – odgovoril Pecko.
40
POVRZI GI ILUSTRACIITE SO ZBOROVITE
antena
ananas
masa
avan
osa
nos
Gatanka
Koga edna{ }e go re~e{,
moè kako no` da se~e,
da zasladuva, da boli.
No, tamu kaj go pra}a{,
toj nikoga{ ne se vra}a.
(zbor)
Pogovorka: Razmisli, pa kaì!
41
Pp B b
SITI I VESELI
Baba mesi pita. Pane nosi . Pitata
e so meso i . Tane i Boban se
na masa. Tie se siti od pitata.
Se stemni. Ene i tato nosi .

Se seti, pameten e tato.
Site sme siti i veseli.
42
NELA I BUKVITE P iB
Nela ja saka bukvata P zatoa {to £ li~i na ni{alka, a
{to se slu~ilo so bukvata B?
Nela, koga se vrati od u~ili{te, zede edno par~e jaglen
i so golemi bukvi na yidot napi{a: "BABA#.
– Koj {arkal po yidot? -
izvika baba £ naluteno.
– Jas! - gordo odgovori
Nela. – Sakav da te iznenadam.
– So {to da me
iznenadi{? - pra{a baba £.
– Sakav da ti pokaàm
deka znam da napi{am "BABA#, -
razo~arano odgovori Nela.
– [tom e taka, - se
nasmevna baba £, – ne se lutam
pove}e, eve ti edna krpa i
izbri{i go yidot.
Nela, zadovolna ja zede
krpata, i po~na da go bri{e
yidot.
Ivan~o Mitrevski
- Majstorot
KAKVI SE POSTAPKITE NA NELA?

KA@I NEKOE TVOE DO@IVUVAWE!
ZO[TO E LUTA BABATA?
PRAVI[ LI I TI GRE[KI?
KA@I ZBOROVI KOI PO^NUVAAT NA BUKVATA P.
I ZBOROVI KOI PO^NUVAAT NA BUKVATA B.
NAPI[I ZBOROVI VO KOI GI IMA BUKVITE P I B.
43
Ll D d
NA LIVADA
Lile i Mile sedat doma.
Do niv sedat Jane i Eli.
Site se mislat: Dali da
sedat ili da odat na livada?
Otidoa. Eve, idat i dedo
i baba! Po niv ide stado
volovi! Ene i tele! Edno,
dve... Eve, vidi, ima i oven!
Ovenot e mlad, no e mnogu
silen.
Lile veli:
– Na livada sme
veseli. No,
poveseli sme
so baba i dedo.
PROÎTAJ GO TEKSTOT IZRAZNO, A POTOA PRERASKA@I GO!

USPIVALKA
Dojdi mi ti sone, toa da mi spie,
od Soluna grada, toa da mi raste,
da uspie{ sone, i da mi porasne.
ova malo dete,
Predanie od na{ite babi
44
U u Rr J j
uvo Rumena jas
Maja usta Marija
PODELBA
Jane broi molivi vo o
boja i deli: eden, dva...
Tie se moi. Tri i pet, na
Dare. Sedum i osum se
na Ilija, devet i deset
na Rumena.
– Nema dva! - se naluti
Maja. Se nalutija i: Jane,
Dare i Ilija.
– A, ne? Tie se
tvoi Maja! Popusto
se lutite. Jas
mislam na site.
Eve, site bojte i
so moite. Sednaa i
boeja: drvja, petel,
lav, osa na nos,
ZO[TO NE GI IZGOVORIL
ananas, avion... ZBOROVITE: ÊTVRTIOT I
[ESTIOT?
(ne se u~eni site bukvi)
45
TORBA SO ZLATNICI
Vlatko ja pra{a baba si:
– Babo, koj e najbogat na svetot?
– Carevite od prikaznite! - brgu
odgovori baba mu.
Vlatko se zamisli i povtorno
pra{a:
– A, moàm li i jas da bidam bogat?
–Ti i sega si mnogu bogat, Vlatko!
– re~e baba mu. – Ima{ polna torba so
zlatnici.
– Na koja torba misli{ babo?
– Pa, na u~ili{nata!
Vlatko se zamisli.
Pove}e ne ja pra{uva{e
baba si. Toj dolgo ja gleda{e
u~ili{nata torba.
Vera Buàrova
Kolku mu veruva{ na tekstot {to

ti go pro~ita nastavnikot?
Pogovorka
Sekoja pro~itana kniga e eden zlatnik.
Ako pro~ita{ mnogu knigi, }e bide{ mnogu
bogat.
GATANKA
Otvori ja - zboruva,
zatvori ja - mol~i.
k_i_a
46
AKO SAKA[ DA SI SILEN
ILEN
Ako saka{ da si silen,

ako saka{ da si zdrav,
tr~aj, skokaj v prostor {iren,
pa }e bide{ kako lav.
I lav~eto mleko
leko pie
lavicata {tom
om go doi,
a nave~er slatko
atko spie,
drugar~iwa mili moi.
I ovo{je i salati,
{to se polni vitamini,,
jadi dnevno dva-tri pati,
ti,
toa zdravje, dete, ~ini.
Ako saka{ da a si silen,

zdrav i hrabarar kako lav,
tr~aj, skokaj v prostor {ire
{iren,
en,
od ni{to }e nem
nema{
ma{ strav.
Nenad Xambazov
Xambazo
z v
[TO E POTREBNO DA PRAVI[

AVI[ ZA DA BIDE[ SILEN I ZDRAV?
PODELETE SE VO GRUPI, I SEKOJA GRUPA NEKA NAUÎ PO
EDNA STROFA. KA@UVAJ IZRAZNO!
PRONAJDI: UVO, LENA, AVION, TAVA, VANE, IVAN, ANANAS.
A T A L U
V A N E V
I V A N O
O A N A A
N A A V M
A V S T L
47
PRIKAZNA VO SLIKI
SOOBRA]AJ
Razgledaj gi ilustraciite. Odredi naslov na prikaznata.

Raskaùvaj kako {to e prikaàno, prvo vnimatelno
raskaùvaj za sekoja ilustracija, a potoa povrzi gi vo
celina!
48
Kk ] }
Gg \ |
IZGOVORI GI PRAVILNO GLASOVITE I ZBOROVITE:
KKKK ]]]] GGGG \\\\

ku}a kuka |erdan }umur greda
\or|i ]amil \ur|ina |evrek
49
RODENDEN
]amil i \or|i se na rodenden kaj \ur|ina.

Tamu se i Marijana i Goran. Tie £ go dadoa
podarokot na \ur|ina.
– Blagodaram! – re~e \ur|ina, se nasmea,
i go odvitka podarokot. Ova e mnogu ubavo!
Navistina, blagodaram! Sednete, ve molam.
Nasednaa okolu masata. \ur|ina ja donese tor-
tata i im ja podeli na site. Pesna ja ispolni
sobata. Peeja i mama i tato, i baba i dedo.
– \ur|ina napolni sedum godini, a toa treba
da se proslavi – rekoa mama i tato.
50
Zz @ ` [ [
zo{to koza koà
àba àr {e{ir
{inel zajak @arko
VO [UMA
Jas, moite drugari, i dedo Stojan, {etavme niz
bliskata {uma.
Be{e tivko. [u{kaa samo suvite lisja pod
na{ite noze.
Od edno staro drvo, padna {i{arka. Site po-
glednavme nagore. Drvoto be{e polno so {i{arki.
52
– Gledaj, àba pod lisjata! Vnimavaj da ne ja
zgazne{ – vikna @arko.
– Eve zajak. Bega, ispla{en e! Od nas bega ili od
ne{to drugo?
– Moèbi bega od volkot? - re~e Zorana.
– Moree, bega od itrata liska! - dodade [pire,
smeej}i se.
– Tuka moè{ da najde{ i èlka i e`. I tie se
skrieni pod lisjata – dodade dedo mi. Ama, ajde da
sobereme po nekoj èlad i da si odime doma.
Sobravme èladi i {i{arki za da ni se najdat za
ukrasuvawe na elkata, i si otidovme doma.
Baba ni prigotvila: pita, varena tikva i kosteni.
PROÎTAJ GO TEKSTOT IZRAZNO!

KOI SE GLAVNI LIKOVI VO TEKSTOT?
NA KOE MESTO SE SLUÛVA NASTANOT?
RAZGOVARAJ ZA SODR@INATA NA TEKSTOT!
R
POVRZI GI ZBOROVITE SO LINIJA, PA KA@I GI REÊNICITE!

P
Voza~ot leta.
Lekarot vozi .
Avionot gree.
Sonceto lekuva.
OD KOLKU ZBOROVI SE SOSTAVENI OVIE REÊNICI?
OD KOLKU GLASA E SOSTAVEN SEKOJ ZBOR?
\orgi donese topka.

Marika igra rakomet.
Veterot silno duva.
53
 DOPOLNI!
Jas ìveam vo________________(KADE?)

Letaloto leta{e_____________ (KAKO?)
Mojot dom e________________ (STAN ILI KU]A)
OD SEKOJ ZBOR SOSTAVI REÊNICA!
jato topka òlti drugar

SO OVIE REÊNICI NE[TO KA@UVA[ ILI NE[TO NI
RASKA@UVA[.
REÊNICITE SO KOI RASKA@UVA[ SE RASKAZNI REÊNICI.

RASKAZNITE REÊNICI ZAVR[UVAAT SO TO^KA.
POVRZI I PROÎTAJ!
@
B ABA
G
N
Z EMA
T
NASMEJ SE:
PRIJATELSTVO
Srede {uma volkot eden zajak vide, pa si re~e:
– Bega, kako da sum ku~e. A, prijatel tolku sakam da mi
bide!... Osobeno, koga vreme e za ru~ek.
Miho Atanasovski
54
NELA I BUKVATA @
Nela pi{uva{e doma{na rabota.

Tatko £ vleze vo sobata.
– [to ima za ru~ek? - pra{a toj.
Nela ne mu odgovori. Be{e zadlabo~ena vo pi{u-
vaweto.
– [to ima za ru~ek? - povtori tatko £.
– @aba! - promrmore Nela.
– [to, {to? - podnaluteno vikna tatko £.
– @elka! - pak, promrmore Nela.
Ova gi pomina site granici, - re~e tatko £ i pojde
kon Nela.
Samo {to saka{e da ja iskara, pogledna vo do-
ma{nata rabota na Nela. Se nasmevna i ja pogali po
kosi~kata.
Taa i ponatamu pi{uva{e zborovi {to po~nuvaat
na bukvata @.
Иванчо Митревски - Мајсторот
[to pi{uvala Nela?

Zo{to se navredil tatko £?
Koi drugi zborovi so bukvata
` }e gi napi{e{ ti?
Raskaì nekoja interesna
slu~ka {to tebe ti se
slu~ila?
Ako saka{ da doznae{ s¢ {to doìveala Nela so
bukvite, pro~itaj ja knigata "Nela i bukvite# od Ivan~o
Mitrevski - Majstorot.
55
^~ C c X X
Izgovori
Izzgovori gi pravilno glasovite i zborovite:
te:
~ ~ ~ c c c x x x x
~ovek ~esen ~ekor
cre{a xuxe Xivko xeb xin
Sostavi re~enici so dadenive zborovi:

xinot ~ekori gorata
cvetot cre{ata rozova
~ovek ~uden o~i
Brzozborka Gatanka
Zajko Poàr gasne, 'r|a mie,
zelka bezbojna e i se pie.
zgrabi, (voda)
zelkata ja
zdrobija
zdravite
zabi...
56
ÔVEKOT UÎ DODEKA E @IV
1. Odamna, mnogu odamna, si ìveel eden starec. Site go
poznavale, a i go po~ituvale za{to bil mnogu mudar. No, ~esto
velel:
– ôvek treba da u~i dodeka e ìv.
2. Edna zimska no}, starecot si sedel pokraj ogni{teto.
Nenadejno nekoj zatropal na vratata.
– Vlezi! - rekol starecot.
Na pragot se pojavilo edno devoj~e.
– Dedo - mu reklo devoj~eto - doma ni izgasna ognot. Daj ni
nekolku àr~iwa povtorno da go potpalime.
– Dobro, devoj~ence, }e vi dadam. No, kako }e go odnese{
àrot do doma? Ima{ li nekoj sad?
– Nemam.
– Toga{, kako }e go odnese{ do doma?
– ]e go odnesam vo race!
– ]e se izgori{!
– Nema da se izgoram, }e vidi{...
3. Devoj~eto se navednalo, si stavilo od ladnata
pepel vrz dlankata, a vrz pepelta, dve pogolemi àr~iwa. Mu
zablagodarilo na starecot i si zaminalo. Starecot ostanal da se
~udi, i si rekol:
– Kolku bilo ednostavno. Zna~i, ~ovek moè da nau~i ne{to
i od dete. Navistina, ~ovek u~i dodeka e ìv!
Romanska narodna prikazna
Nov zbor:
mudar.
Koga ìveel mudriot starec?

Koj do{ol vo edna zimska no}?
[to sfatil starecot?
Prikaznata e podelena na tri dela.
Odnesuvaj se kako kaj prikaznite so sliki. Za
sekoja zamislena slika kaì po edna re~enica.
57
VOLK I MAÔR
Lovcite pronajdoa volk i go obikolija. Volkot se skri pokraj

selskiot pat. Zdogleda eden ma~or i go pra{a:
–Te molam, kaì mi, koj e dobar ~ovek vo selovo, da odam kaj nego
i da se skrijam?
– Odi kaj Stefan! - re~e ma~orot.
– Ne moàm kaj nego. Nemu mu izedov jagne.
– Toga{, odi kaj Marko! Toj e dobar ~ovek.
– Nemu mu zaklav kow – re~e volkot.
– Toga{, odi kaj Filip! I toj e dobar ~ovek.
– Ne moàm ni kaj nego. I negovoto tele go rastrgnav.
– E, moj bratko, – re~e ma~orot – pa ti na site zlo si im nanel!
Toga{ kako moè{ da bara{, kon tebe nekoj dobar da bide?
Dojde poterata i go fati volkot.
Srpska narodna prikazna
Pro~itaj ja prikaznata vo sebe!

So kogo razgovara volkot?
Kade go upatil ma~orot? NASMEJ SE
Zo{to mu nema spas na volkot? – Kakov podarok saka{,
torta ili avtomobil~e?
Pogovorka: Koj zlo pravi - zlo go nao|a – Kupete mi tortobil~e.
58
VOL[EBNITE ZBOROVI
Orhan e mal, pa zatoa, baba mu go u~i:

– Mora{ da gi nau~i{ site vol{ebni zborovi!
– Zarem postojat takvi zborovi? - se ~udi Orhan.
– Da, toa se: ve molam, blagodaram, povelete, izvinete,
prostete... Sekoj od ovie zborovi e vol{eben.
– Oh, ti blagodaram babo, {to me nau~i! - se izraduva
Orhan.
I baba mu se raduva. Orhan go nau~i prviot vol{eben
zbor, a ne ni zabeleà.
Nexati Zekirija
Pro~itaj go vo sebe tekstot!

Koj e prviot zbor, na dobro odnesuvawe {to go
nau~il Orhan?
Koja e porakata na tekstot "Vol{ebnite zborovi?#
Kako se odnesuva{ ti koga razgovara{?
Kakov ti e tonot na glasot?
A, izrazot na liceto?
Raskaì slu~ka {to ti se slu~ila, koga ne si

se odnesuval pristojno!
59
Qq WW
Izgovori
Iz gi pravilno glasovite i zborovite:
qqqq wwww
qubi~ica Wujork kow Tawa
Qupka Quboten sviwa
Popravi gi gre{kite!
P
L
Luba_____________ svina______________
Lup~o_____________ lubov_______________
Razgovaraj
Ra spored ilustracijata. Napi{i sostav. Ti
bidi
bi glavniot lik.
60
KOJ, KAKO SE VIKA
Decata go pra{ale kow~eto:

– Zo{to te vikaat Vetrec?
– Zatoa {to tr~am brzo kako veter!
– A, zo{to tebe te vikaat Nesilka? - ja pra{ale
koko{kata.
– Bidej}i snesuvam jajca.
– Zo{to tebe te narekle ranobudnik? - go pra{ale
petleto.
– Bidej}i sekoe utro ve budam
so mojata pesna.
– A, tebe, magarence, zo{to te
vikaat tvrdoglavko?
– Ne kaùvam! - odgovorilo
magarenceto i udrilo so kopitoto po
zemjata.
Semjon Kogan

Kako go vikale kow~eto? Zo{to?
Koj e ranobudnik?
Koja osobina ja ima magareto?
Pronajdi gi re~enicite so koi se pra{uva.
So koj znak zavr{uvaat tie?
REÊNICITE SO KOI PRA[UVAME SE PRA[ALNI REÊNICI, A

TIE ZAVR[UVAAT SO PRA[ALNIK?
Dovr{i gi re~enicite:
Zatoa {to tr~am kako__________________.
Decata go pra{ale_____________________.
Podredi gi zborovite i napi{i gi re~enicite:

igra, Mile, topka. ______________________________
leta visoko Avionot.____________________________
61
[TO SE SLUÛVA?
drvjata pa|aat od lisja @oltite.

crveni Marika jabolka bere.
Razbra li ne{to?
@oltite lisja pa|aat

od drvjata.
Marika bere crveni
jabolka.
A, sega?
Zo{to e potreben pravilen red

na zborovite vo re~enicata?
Prvin pro~itaj go tekstot. Razmisli, a potoa

ispravi gi re~enicite edna po edna, prvo usno, a
potoa pismeno.
@oltite drvoto padnaa od lisja. Dvorot

izlegoa vo Jane i Damjan.
– Imame mnogu Damjan! – re~e rabota.
– I }e gi frlime vo Damjan – re~e kanta.
– Mama }e se izraduva, koga }e go vidi ~ist Jane
– gordo zaklu~i dvorot.
Zo{to e potrebno sekoj zbor da bide na svoeto mesto?
Nau~i nov zbor: zborored
62
Ff H h Yy
Far fabrika foka
harfa hor Hristijan
yvo~e Yvonko yvezda
DRUGARSTVO
Frosina sekoga{ zboruva vaka:
– Ovaa kukla e moja!
– Ova helikopter~e e moe!
– I yvonoto {to go drì Dedo Mraz e moe!!
– Gledajte kolku igra~ki imam! Site se moi!
Decata si igraa zaedno. Im be{e ubavo i veselo. Samo
Frosina sede{e na strana so nejzinite igra~ki. ¥ be{e
zdodevno.
Lev Tolstoj
Razgovaraj za sodrìnata na tekstov, a
potoa i za drugarstvoto!
63
МАРА ПЕПЕЛАШКА
Mnogu odamna, си биле еден маж и една жена, i си имале ќерка
Мара. Мајката и ќерката секогаш си седеле крај огништето и pределе
волна. Еден ден, Мара сакaла да оди kaj sosedite да go преде
predivoto заедо со другарките. Мајка и, £ дозволила да оди, па £
дала волна za да ја испреде тој ден, и £ рекла:
– Ако денеска не ја испредеш цела волна, ќе ти се сторам
крава!
Мара отишла кај соседите, предела, предела везден, ама не
можела да ја испреде сета волна, та od volnata вратила назаd onolku
колку што £ останало. Си дошла дома, тропала, тропала za да £ ja
отвори мајка £ вратата, и na kraj викнала:
– Мајко, отвори, мајко, отвори!
Туку на чудо големо, наместо мајка £ да £ ja отвори вратаta,
Mara чула од дома glas na krava:
– Му-у-у! – мајка £ навистина се сторила крава...
Izvadok od makedonska narodna prikazna
Noв збор:
преде - од волна
прави конец за
плетење
Си живееле многу одмна... кои? Каде, секогаш седеле мајката

и ќерката? Што правеле? Каде сакала да оди Мара? Што £
рекла мајка £? Дали Мара ја испредела целата волна?
Кога се вратила дома, наместо гласот на мајка £, што чула?
Знаеш ли да имитираш glas na некое животно?
Во што се престорила мајка £?
Што е вистинито во оваа приказна, а што e невистинито?
64
NAREDBA
Im se soop{tuva na site u~enici deka e izdadena naredba za
pi{uvawe bukvi.
SE ZABRANUVA ZAMENUVAWE BUKVI VO ZBOROVITE.
Primer: Ne e vo red Ki~evo da bide Ka~evo. Ne e zgodno Resen da
bide Lesen, Mile da stane Pile, a Zorica da bide Korica, ili
far – dar; od yid – sit; hor – bor.
OD DENES, SITE UÊNICI DA JA POÎTUVAAT OVAA
NAREDBA!
spored Mirko Petrovi}
NA KRAJOT
J T
Ne sonuvam, ne e {ega, N
jas ubavo ~itam sega. S O
So bukvite bitka biev, A
vo nevolja race triev.
Sega mi se dru{ki znajni, A A
odgatnuvam mnogu tajni. P R
I vistini novi u~am, Z
vo s¢ sakam da se vklu~am. U T A
Stojan Tarapuza
Vo kruk~iwata e imeto na avtorot na pesnata.

Pronajdi go!
Kaì, a potoa napi{i zborovi kako dadeniot

primer: avion - avion~e
voda _________________
stol _________________
masa _________________
zab _________________
65
Nie }e vi pomogneme Videte kolku ubavi
da nau~ite! posteri ima! So bukvi
so brojki so...
Eve go na{eto
"Drugar~e#! Ova spisanie
e nameneto za u~enicite od
prvo i od vtoro
oddelenie.
VTORA GRUPA
ZA DECA KOI ZNAAT DA ÎTAAT
DRAGO UÊNIÊ
Ako znae{ da ~ita{, pomogni im na tvoite drugar-
~iwa koi s¢ u{te ne znaat da ~itaat. No zapomni, ne e samo
~itaweto, treba da nau~i{ i pravilno da gi pi{uva{ buk-
vite i site elementi od koi se sostaveni bukvite. Toa }e
ti koristi i za drugi aktivnosti vo ìvotot. Pomogni im na
drugar~iwata pobrzo da nau~at da ~itaat. Zatoa, odi napred,
no i aktivno u~estvuvaj vo rabotata na drugite!
Bukvite ti se dadeni vo grupi, samo treba da se potseti{
na niv. Aktivno u~estvuvaj vo rabotata na prvata grupa.
Sre}no!
66
DOPOLNI GI ZBOROVITE
-@ --T-M--IL T-P-A
D-D- -A-A I--A
-VI-- -A--R E--A
ZAMENI
ENI G
GI
I ILUST
ILUSTRACIITE SO ZBOROVI!
KAKO
BRZ K ____________________
ITAR
IT
TAR
R KAKO
O ___________________
O
VREDEN KAKO __________________
GLADEN KAKO ___________________
TVRDOGLAV KAKO ___________________
AKO
SILEN KAKO ___________________
NEM KAKO ___________________
AKO
VEREN KAKO _________________
67
MALI BUKVI KOI SE RAZLIKUVAAT OD GOLEMITE
Aa Bb Ee
beeee
R
RAZGOVARAJ ZA DADENATA ILUSTRACIJA!
R
RASKA@I PRIKAZNA SPORED ILUSTRACIJATA!
KOI ELEMENTI GI ZABELE@A KAJ MALITE BUKVI?
K
baba Aba bebe bee

68
I MALITE I GOLEMITE BUKVI SE ISTI
Oo
Uu
Ii
[{
Ss
Vv
RAZ
uvo
u u{i osa so vo muvi
P
Popolni gi re~enicive
((koristi gi dadenive zborovi)
Zaja~eto ima
addolgi
o ___ .
Ivo ima _ _ _ na nosot.
Ivo igra _ _ Iva.
Tuka ima mnogu _ _ _ .
69
ISTI ILI SLI^NI? KA@I TI!
^~ Jj Kk
Pp ]} Cc
~aj jajca Ko~o ~as ku}a pe~e
}up
}u {ajka cevka maj ka{a kaca
Mica Iva
M cve}e
Izzgo
Izgovori
I z ovori gi
g usno glasovite na bukvite {to gi nau~i!
Us
Usno dr
sostavi re~enici {to gi sodràt d d
dadenite u
bukvi!
daden
nite zborovi
Popolni gi re~enicive: (koristi gi dadenite zborovi)
Koko{kata snesuva
K uva _ _ _ _ _ .
Ku~eto ima _ _ _ _
.
ca
Iva jade _ _ _ _ _ _ laìca .
_ _ mesec _ _ _ ima _ _ _ _ _ .
70
KOJ KAKO SE RADUVA
K
Koj kako se raduva

koga e vesel?
Detenceto bezgri`no
skoka i se smee.
Petleto kukurika.
Jagneto blee.
@drebeto so kopitce ~uka.
Gugut~eto guka.
Telenceto muka.
Ma~enceto mjauka.
Ku~enceto lae.
Se raduva sekoj
kako {to si znae!
Du{ko Avramov
Koi ìvotni se spomnati

ati vo pesnata?
ata?
Imitiraj gi nivnite glasovi.
Koj kako se raduva?
Kako se raduva{ ti?
Izrazuvawe i tvorewe:
Raskaì slu~ka {to mnogu te izraduvala.
72
U[TE OVIE OSTANAA
G g
T t
R r
H h
D d
F f
X x
C c
\ |
Goran granka Rada Ratko
televizor furna xin hor
tatko To{o harfa Dojran
dedo tikva Xafer Cveta
cve}e creva \or|i far
fudbal xip xem
Razgovaraj za ilustracijata!
Pronajdi go muzi~kiot instrument harfa!
Opi{i ja harfata!
Ispravi gi gre{kite!
cvetan otide na Planina.
vo gradinata ima Cve}e.
73
@DREBENCE
Koga be{e male~ok, Andrej me mole{e vaka:
– Mamo, te molam, kupi mi òlto pilence!
– Ne moè. [to }e pravime so nego? Gleda{ li kolku ni
e tesen stanot?
– Toga{, kupi mi ku~ence!
– A, kade }e mu ja stavime ku}i~kata na ku~enceto, koga
si nemame nitu balkon, nitu dvor? - pra{av.
Se setiv, }e mi kupi{ `drebence - £ re~e toj re{itelno.
]e si go javam po patot, a pat sekako imame!
Kristina Brengtova (Slovenija)
Koj e glaven lik vo tekstot?

Kakva èlba imal Andrej?
Koja e majkata na `drebeto?
Kako se narekuvaat ìvotnite {to gi odgleduva ~ovekot?
[to e sme{no vo ovoj tekst?
74
74
S¤ NA SVOE MESTO
Koj broj na koja bukva odgovara? So crvena boica, povrzi gi

broevite soodvetno so tekstot {to se odnesuva na nego!
1 2 Ovoj e rodnina
D na ma~kata
i ima {areno telo
Eve, ovaa ptica,

G znae da se luti
da dre~i
A ovoj e spanko
A, spank i
V cela zima spie
4
A na ovaa,
B o~ite £ se
A So ovoj druìme
i nie, i vie.
kako o~ila isti.
NASMEJ SE
Marika prvpat oti{la na selo.
– Mamo, zo{to onaa koko{ka tolku kokodaka?
– Gladna e.
– Pa neka si snese dve jajca i neka se najade!
75
TRI LEBA
Eden rabotnik, sekoj den kupuval po tri
leba. Edna{ prodava~ot go zapra{al:
– Zo{to sekoj den kupuva{ po tri leba?
Zarem tolku ve ima?
– I ne ima i ne nema... –
odgovoril rabotnikot. Eve kako
e toa. Eden leb e za èna mi i
za mene. Drugiot go pozajmuvam.
So tretiot vra}am dolg.
– Ne razbiram, – zavrtel
so glavata prodava~ot.
– Da, tokmu taka – odgovoril rabotnikot.
Edniot leb go jademe jas i èna mi. Drugiot
go jadat decata, toa e na zaem. Tretiot go
davam na roditelite, na majka mi i tatko mi
– i taka go vra}am toa {to im go dolàm.
Analfi I{tvan
Zo{to rabotnikot kupuval po tri leba?

Z
Kakva po~it i blagodarnost pokaùva
K
ttoj kon negovite roditeli? Zo{to?
Kako treba da im se vra}a na
Ka
K
roditelite?
ro
[to nau~i od tekstov?
[
Sostavi po edna re~enica so dadenive

S
zzborovi: leb, mesi, bel.
Gatanka Pogovorki
Bez kora vleguva  Nema leb bez motika.
so kora izleguva.  Koj dobro pravi, so dobro
(leb) mu se vra}a.
76
БЕШЕ ГОЛЕМО НЕВРЕМЕ
[to e pretstaveno na ilustracijata?

Zo{to se svitkani drvjata?
Koga e silen veterot {to se slu{a?
Imitiraj go {umot na veterot.
[to ~uvstvuva{ koga svetka, grmi i koga duva silen
vetar?
Kako se vika vakvoto vreme?
Nov zbor: nevreme.
Zada~a: Opi{i kako si ja doìveal ovaa prirodna pojava,

prvo usno, a potoa nacrtaj crte`.
77
PRIKAZNA ZA VETEROT SEVERKO
Od stogodi{niot dab, koj raste{e nad seloto,
se odroni i posledniot list i padna vrz vla`nata
zemja. Najvisokiot planinski vrv go obvi temna i
crna magla. Daleku od sever se ~u silno duvawe:
– Fiu, fiu! Fiu, fiu!
Veterot Severko se gotve{e da se spu{ti kon jug
i da donese stud. Starata stra~ka, so dolga {arena
opa{ka, izvika:
– [trak, {trak, mene mi e strav!
Veterot Severko povtorno zasvire:
Vrabecot sivko letna kon selskata plevna:
– Xiv, xiv! Xiv, xiv! Ide oblak laden, siv.
Veterot Severko zasvire u{te poludo:
– Jas sum vetrec stra{en, lud,
– Nosam sneèc, mraz i stud.
– Gi smrznuvam poliwata,
– Gi {tipkam nosiwata...
Naedna{, niz vozduhot, kako bezbroj beli i
lesni peperutki, po~naa da pa|aat snegulki.
Van~o Nikoleski
Z koe godi{no vreme raskaùva pistelot Van~o

Za
Nikoleski?
N
Koj se ispla{il od studot?
[to donel Severko?
Podelete se po ulogi i napravete teatarska

P
pretstava.
p
78
SEMAFOR
Jas sum deca ~uden stvor: Zelenoto {tom se rodi
me vikaat SEMAFOR slobodno da se odi
trepkam, svetkam vo àr goram crvenoto svetlo zra~i,
na krstopat gordo stojam toa zna~i – s¢ {to vrvi,
Sekoj voza~ neka pazi, da zastane.
nekoj pe{ak da ne zgazi. Gord sum, silen kako bor,
Semafor sum deca moi, me vikaat SEMAFOR.
imam o~i vo tri boi.
79
ZIMSKI PRAZNICI
Istraùvaj, doraboti, a potoa raskaùvaj!

Razgovaraj za ilustraciite!
Koi zimski praznici se praznuvaat vo tvoeto semejstvo?
Za koi drugi praznici si slu{nal?
Znae{ li koi praznici gi praznuvaat lu|eto so muslimanska
veroispoved?
Ima{ li drugar~e koe pripa|a na druga veroispoved?
[to si nau~il od drugar~eto za negovata vera?
Koi dràvni praznici se praznuvaat vo zima?
Zapomni: Ne e va`no na koja vera pripa|a{. Va`no e da si

dobar ~ovek. Da go po~ituva{ drugiot iako e poinakov!
80
VOL[EBNA NO]
Vo edna vol{ebna no}, eden
angel se pojavi pred ov~arite i im
re~e:
– Vo Vitleem, vo edna pe{tera,
se rodi deteto Isus, sinot Bo`ji!
Ov~arite ja {irea vesta, od
selo vo selo, pa, taka, site se upa-
tija kon Vitleem, nosej}i podaroci
za novoroden~eto.
Nekoi nosea ko{nici polni so toplo lep~e, drugi ribi, a treti,
pak, presno sirewe.
Po nekoe vreme, tie stignaa do pe{terata. Deteto spie{e vo
senoto, a Marija i Josif bdeeja nad bebeto.
Ottoga{, pa s¢ do denes, ra|aweto na Isus, sinot Bo`ji, se slavi
kako golem hristijanski praznik. Na toj den, site se pozdravuvaat so
zborovite "Hristos se rodi# i si posakuvaat najubavi èlbi.
Od Drugar~e br. 9/2007 god.
ZBIRAJTE
SE DEÎWA BO@I] E!
Yvonat kambanite nad poliwata,
Zbirajte se de~iwa,
nad zamrznatite sokaci
sred selo na grea~ka, niz drvjata, niz belite granki.
ogan da si palime
za da se zagreeme, Praznik e vo srcata na doma}inite.
oti posle }e odime Dobrina se deli so site,
koleda da vikame, so stisokot na toplite dlanki!
kosten da zbirame
za Badnik da jademe, Boì} e. Site se doma.
Boì} da go ~ekame Od èlbi venci se pletat:
i prase da jademe. – Da ima beri}etni leta.
Koledarska narodna pesna Del od pesnata na Vasil Mukaetov
81
VRNE SNEG
Vrne sneg! Vrne sneg! Pod snegulka e sekoj breg. Sekoja niva, sekoj
rid, sekoj pokriv i ograden yid. Pod snegulki e sekoj pat i na grankite
goliot vrat...
Od niv vetrot pravi valma...I sekoj vrv e so bela ~alma!
Vrne sneg! Vrne sneg! Smejte se, deca, ko pamuk e mek! Zemete skii,
skovete sanki, vpregnete noze, stegnete dlanki, i so niv, taka, ko asovi,
jurete sekade so ~asovi!
Na toa, vie, imate pravo... Snegot e bel dar, re~ete mu:
– ZDRAVO!
Re~ete mu glasno i u{te ne{to, i vo èlbite va{i napravete mu
mesto! Toj e ro`ba na zimata – majka. ]e vi ja raskaè negovata bajka. ]e
vi gi kaè i svoite pesni, i svoite basni i gatanki lesni...
Vrne sneg! Vrne sneg, za pticite hrana, ni za lek! Toa e ta`no, no {to
da se pravi? Vie ste deca zdravi... Napravete im ajde ku}i~ki od drvo!
Napolnete gi dobro so hrana do vrvot! I, so najlon vrvci vo dlankite,
pricvrstete gi dobro za grankite... I ostavete gi otvoreni da stojat,
gladnite ptici so pogled da gi bojat!
t se pti~ji restorani, vo koi se gostat so najvkusni hrani!
Za niv, tie
sn
ne vrne sneg! Zemjata e pod pokriva~ mek!
Vrne sneg!
Stojan Tarapuza
Razgovaraj!
[to ne podu~uva avtorot Tarapuza so tekstot?
Dali zabeleà ne{to ~udno dodeka go ~ita{e raskazot?
Kade naj~esto se sre}ava rimata?
Zada~a:
Preraskaì go raskazot, pritoa obidi se da upotrebi{
rima!
82
SNEGULKI
I
Poletajte snegulki
egulk
ki
od sne`nite obla~iwa,
nie }e ve ~ekame
so krenati ra~iwa.
Tancuvajte snegulki,
igrajte niz grankite
vrz va{ata belina
neka letnat sankite.
Plastete se snegulki
vo ubavi plastinki,
~uvajte go posevot
od zimskite nastinki.
Bo{ko Sma}oski
Zapoznaj se so novi zborovi: plastinki, plastete se

Pro~itaj ja izrazno pesnata i razgovaraj za sodrìnata!
Kolku reda ima sekoja strofa? Od kolku strofi e
ssostavena
o pesnata?
Na
Nau~i edna strofa od pesnata, a potoa napravi
avtodiktat. Okolu pesnata nacrtaj snegulki.
a
Na
N ~asot po likovno obrazovanie, so crte` prikaì ja
tvojata
t omilena igra na sneg.
Dopolni:
D
Pesnata
P "Snegulki# ima _______ strofi, a sekoja strofa
ima po ____________ stiha.
Tekstot napi{an vo stihovi se vika PESNA. Sekoj red od
pesnata e STIH. Celina sostavena od dva ili pove}e stiha
se narekuva STROFA.
83
PRIKAZNA VO SLIKA
Istraùvaj, doraboti, a potoa raskaùvaj!
Razgledaj i razgovaraj za s¢ {to ima na ilustracijata!

Pronajdi gi igra~kite od deteto na ilustracijata! (vkupno 4)
Spored toa {to go gleda{, kakov zaklu~ok donese ti?
Oboj ja ilustracijata.
Spored slikata napi{i raskaz.
84
ZIMSKA PRIKAZNA
Ulicite bea pobeleni od mnogu sneg. Od pove}ekatnicata
letna edno par~e leb i padna vo snegot. Nabrgu, dojdoa gulab i
gulabica i po~naa da kolvaat.
– Gu, gu, gu! Kolvni ti! – £ vele{e gulabot na gulabicata.
– Gu, gu, gu! Sega, pak, ti! – u{te pomilo mu odvra}a{e taa.
Taka, gukaa i kolvaa s¢ dodeka ne se najadoa. Letnaa na
pokrivot od ku}ata, zastanaa eden do drug i ne`no gugaa.
Nabrgu po niv, vrz lep~eto se nafrlija vrapci.. Se raspravaa
i se razxivkaa:
– Xiv, xiv – ti kolvna edna{ i pak saka{! – xivka{e luto
vrabicata.
– Mol~i, mori, i ti kolva{e dosega! – £ odgovara{e naluteno
vrabecot i ja potturnuva{e nastrana od lebot. I nivnite deca
se butkaa, mavtaa so krilcata i xivkaa.
Od dvorot izleze ma~orot. Gi vide razxivkanite vrapci i
skokna me|u niv. Tie se razbegaa, a toj si go lapna lep~eto.
Slavka Maneva
Koj ja napi{al ovaa prikazna?
Zo{to vrap~iwata ostanaa gladni?
Objasni, kolku e grub izrazot "mol~i mori#
Preraskaì ja prikaznata, no so izmenet kraj.

Nahrani gi vrap~iwata vo zima. Nau~i gi na ubavo
odnesuvawe.
85
IZVIKUVAM, SE RADUVAM, SE LUTAM...
– Trgni mi se od patot!
– Trgni se ti, jas ne sakam!
– E, ba{ da vidime koj }e se trgne!
– [traf, {traf, mene mi e strav!

– Jas dobiv petka!
u mi e strav!
– Lele,, kolku
Pro~itaj gi re~enicite izrazno!

[to iskaùvaat tie?
Kakov znak ima na krajot na re~enicite?
Kaì re~enica so koja{to }e iskaè{: radost, lutina,
voshit, inaet.
SO IZVI^NITE REÊNICI SE ISKA@UVA: RADOST, SRE]A, LUTINA....

NA KRAJOT NA IZVI^NITE REÊNICI SE PI[UVA IZVI^NIK.
GATANKA
Sudbina im e na dvajca bra}a
na ista glava da bidat,
a nikoga{ da ne se vidat.
(o~i)
86
Ve`bi:
Pro~itaj gi slednive re~enici!
P
] odime li utre na izlet?

]e
M
Mile, gledaj ververi~ka!
Ka
Kade be{e v~era?
Ververi~kata se ispla{i i se skri od nas.
[to mi donese?
Marika nabra cve}e.
Uf, kolku me boli nogata!
{alna i
Sostavi po edna raskazna, pra{alna
izvi~na re~enica.
Koi znac
ci st
znaci stojat zad niv?
Pra{aj spored odgovorot:

Kade ìvee mravkata? Mravkata ìvee ee vo mravjalnik.
_______________________ Zajakot ima dolgi u{i.
_______________________ Ververi~kata jade le{ni~iwa i orevi.
_______________________ [trkot ima dolg klun.
_______________________ [trkot jade àbi i zmii.
Odgovori so raskazni re~enici na pra{awata:
Kade ìvee me~kata?____________________________________
Kolku noze ima petelot?_________________________________
Usno sostavi po dve izvi~ni, Noze nema, a odi.

pra{alni i raskazni re~enici, a Srce nema, a ~uka.
potoa napi{i gi vo tetratkata. Aj kaì {to e toa?
(~asovnik)
87
Dopolni!
i!
88
Igra: Decata zastanuvaat vo krug.
1. Sekoe dete treba da kaè zbor
{to po~nuva na bukvata A. Igrata
prekinuva kaj toa dete {to nema da
se seti na takov zbor. 2. Na istiot
na~in se igra i so bukvata M.
3. Kaùvaat zborovi koi gi sodr-
àt bukvite A i M.
PO AZBUÊN RED
Bukva po bukva, A, denes, ete,
od ~as do ~as, i zborot mama
celata azbuka za prvpat rakopisno
ja nau~iv jas. go napi{av sama.
Evgenija [uplinova
Me rodi, se griì za mene, najmnogu me saka, ja sakam

i jas! Aj, pogodi! (majka)
Vo tetratkata napi{i po eden red od bukvite i

i eden red so zborot mama.
89
Mama i Mima
Ema i Mia
Ema ima .
Mia ima .
Dopolni!
Prepi{i so rakopisni bukvi:

ama ima mama Ema meee
________ _______ ________ ________ ________
Vo tetratkata napi{i po eden red so bukvite
i i eden red so zborovite {to gi nau~i.
90
KOLKU DA SE ZBORUVA
Diz Din go pra{al svojot u~itel:
– U~itele, dali treba mnogu da zboruvam ili malku?
U~itelot odgovoril:
– @abite vo barite krekaat po cel den, dodeka ne im
presu{at ustite. No, nikoj ne im obrnuva vnimanie. Petelot
kukurika samo na razdenuvawe. ]e vikne dva - tri pati kukuri-
kuuu i site go slu{aat. Site znaat deka {tom }e zapee petelot
skoro }e se razdeni.
Zna~i, treba da se zboruva onolku
kolku {to e potrebno, i od zborovite
da se ima nekakva polza.
Kineska narodna prikazna
Kolku treba da se zboruva?

Kolku zboruva{ ti?
P
Pro~itaj gi zborovite na u~itelot.
K
Kako se odnesuva{ dodeka nekoi razgovaraat, a ti treba
da soop{ti{ ne{to?
d
Gatanka
Od bel kamen se ra|a,
cel svet go razbuduva.
p_t_l
91
Sime i Nase se sami.
Sami se i Nena i Ema.
Pronajdi gi zborovite: mama, ima, Ema, ama
Nacrtaj, pa oboj, predmeti {to po~nuvaat so S i N.

N
92
SONCETO I SNE[KO
Videlo eden i mu reklo:
– Ajde, da igrame krienka!
– Dobro, no jas prv }e se krijam! - rekol . I kade ne
se kriel: zad zad , . No, brzo
go pronao|alo. Najposle se skril pod edno .
– E, sega ne moè da me pronajde. A se
poblisku se dobliùvalo. Yirnalo pod , no tamu na{lo
samo eden .
I do den denes go baralo , ama ne go na{lo.
– Znaete li vie dragi deca, kade li se krie ?
Od Drugar~e(12/76)
Kade e Sne{ko?
Zo{to Sonceto ne moè da go najde?
93
PRIKAZNA VO SLIKI
MOJOT DEN
Raz
Razgovaraj za sekoja ilustracija oddelno, a potoa, raskaì po
red, za site aktivnosti na deteto!
red
Opi{i eden tvoj den, od stanuvawe do legnuvawe. Napravi
Op
sporedba so aktivnostite na deteto od ilustracijata!
94
Tato i mama.
Mama i tato imaat .

Mama nosi .
Mome i Tana nosat .
Na
Napi{i po eden red od bukvite T O!
i
Napi{i gi so rakopisni bukvi, zborovite:
Na
toa tato Tana Tina
Pro~itaj, a potoa prepi{i gi so rakopisni bukvi

re~enicite:
Mima i Mome nosea seme.
Semeto e naseano.
95
Tome i Pane se na .
Se smeat, nemaat .
Im se smeat i tato i Mite.
NE[TO [U[NA
Do{ol nekoj ~ovek vo meana i po~nal da raskaùva:
– Lu|e, vidov volci, bea deset.
– Ne e mo`no! - se javil eden od prisutnite.
ôvekot se zamislil pa namalil na devet, pa na osum,
i taka do{ol do eden. Koga ni na toa ne mu poveruvale, toj
gi krenal ramenicite i rekol:
– Paa, ne{to {u{na, jas pomisliv deka se volci,
i toa des
deset.
se
Narodna prikazna
K
Kade se slu~uva nastanot
vo prikaznata?
Koj e glavniot lik?
Koja e glavna odlika na ~ovekot
koj raskaùva za volcite?
Preraskaì ja prikaznata!
[to misli{ za nastanot?
96
VESNA I XIVKO
Lica: raskaùva~, Vesna i vrap~eto Xivko.
Raskaùva~: Zimsko utro. S¢ e tivko. Kraj prozorecot xivka
Xivko.
Xivko: [tipe, se~e veterot laden. Ah, kolku sum smrznat,
gladen. Sneèc vee, s¢ e belo - pokri dvoroj pole celo.
Raskaùva~: Zad prozorec stoi Vesna, slu{a ta`na pesna.
Vesna: Nekoj ta`na pesna pee, saka i toj da se zgree.
Raskaùva~: Devoj~eto retko gre{i, da go pu{ti vnatre
re{i. Prozorecot krcna tivko, vo sobata vleze Xivko!
Vesna: Eve, hrana
kolku saka{!
Raskaùva~: Kolvna
Xivko i se zgrea, patem
skokna i zapea.
Xivko: Bidi zdrava,
ìva, Vesno! Da te krasi
qubov, pesna! Prijatelot,
kaj i da e, po dobroto
sekoj go znae. Vo te{kite,
sne`ni dni, eden ìvot
spasi ti!
Kiro Donev
Odredi go godi{noto vreme, mestoto i glavnite likovi.

Na ~asot po likovno obrazovanie nacrtaj ku}i~ka za ptici,
a potoa zamoli gi roditelite da napravat vistinski
ku}i~ka i zaka~ete ja na drvo.
Usno raskaì kako ti si pomognal na nekogo vo nevolja.
97
I BROJOT E ZBOR, KOGA SE KA@UVA ILI
KOGA SE PI[UVA SO BUKVI
 eden 1
 dva 2
 tri 3
 ~etiri 4
 pet 5
 {est 6
 sedum 7
 osum 8
 devet 9
 deset 10
98
Vo kolku ~asot odi{ na u~ili{te?
Kolku godini ima{?
Kolku tabli ima vo u~ilnicata?
Napi{i go odgovorot vo tetratkata. Brojot zapi{i go so zbor!
Prebroj i brojot {to odgovara zapi{i go so zbor!
☻ ☻ ☻ ☻ ☻
☼ ☼ ☼ ☼ ☼ ☼ ☼
♥ ♥ ♥ ♥
BRZOZBORKA
Snela stra~ka na pra~ka deset jajca.
Pominav, zedov edno i go izedov;
ov;
v;
Pominav, zedov dve i gi izedov;
v;
Pominav, zedov tri i gi izedov;
edov;
Pominav, zedov ~etiri i gi izedov;
v;
Pominav, zedov pet i gi izedov;
ov;
Pominav, zedov {est i gi izedov;
dov;
Pominav, zedov sedum i gi izedov;
ov;
Pominav, zedov osum i gi izedov;
dov;
Pominav, zedov devet i gi izedov;
dov....
Pominav, zedov deset i gi izedov....
99
Boban soni son
Na nosot na Boban ima osa.
Baba mu nosi stap i op!
Boban stana vo pot. Toa e
samo son.
NASMEJ SE
– Pecko, {to si pravel ta racete tolku
ti se izvalkani?
– Si go miev liceto, mamo!
100
Dedo dojde doma. Od saem
ni donese . Dojde i baba.
I taa od saem ni donese
isti . Site se nasmeaja.
Babo, babo! Dedo, dedo!
101
Lena i Rade otidoa vo luna
Se lulaa na
park. Dojdoa ni{alki.
Vane i Vesna. Se ka~ija na ringi{pilot. Se
Site se veseli
dovikuvaa me|u sebe. i sre}ni.
Brojalka
Bumbar
Bumbar, bumbar
bumbar, debel crn
crn,
zastanal na eden trn,
da odmori i da zdivne,
da iska{la i da kivne.
Dva - tri pati kivnal,
se odmoril i zdivnal,
a potoa od cvet na cvet,
zabrm~il vo let.
102
TRITE SESTRI^KI
Majkata gi zamoli nejzinite }erki da ja is~istat ku}ata.
– Jas v~era ~istev - re~e najstarata }erka.
– Jas podocna }e rabotam! - re~e srednata }erka.
Najmalata ni{to ne re~e, tuku vedna{ se zafati za rabota.
Otkako ubavo ja is~isti ku}ata, go napravi i ru~ekot.
Koga se vrati majkata od rabota, devoj~iwata radosno se
str~aa kon nea. Taa vo racete drè{e tri jabolka.
– êkajte malku! - im re~e majkata na dvete postari
}erki.
– Ti v~era jade{e, a ti }e dobie{ podocna. No, zatoa pak,
va{ata sestra }e gi dobie site tri jabolka, zatoa {to taa denes
rabote{e sama kako za trojca.
Grigor Makunc (Moldavija)
Kade se slu~uva nastanot?

Koi se likovite vo nego?
Koj e glaven lik?
Kako gi ocenuva{ postapkite na sestrite (za sekoja oddelno)?
Preraskaì go tekstot "Trite sestri~ki#!
103
FILMSKI PRIKAZNI
104
4
Замолете го наставникот да ви изведе сцена
од куклена претстава или, пак, со помош на
наставникот подгответе и изведете куклена претстава.
Организирајте посета на куклена претстава. Можете
куклената претставата да ја проследите на ТВ, компјутер и
проектор или на интерактивна смарт табла. Разговарајте за
куклената претстава и за сличностите и разликите помеѓу
анимиран филм и куклен театар.
Анимацијата значи оживување, па затоа можеме да кажеме дека
анимираните филмови се оживеани слики. Има повеќе видови
анимирани филмови меѓу кои се цртаните и куклените филмови.
Во цртаните филмови се оживуваат цртежи или слики, односно
ликовите се нацртани, а кај куклените филмови по пат на
анимација се оживуваат кукли, па ни изгледа дека тие се движат и
зборуваат.
Куклениот театар е нешто сосема друго. За придвижувањето
на куклите за време на претставата задолжени се актерите кои
зборуваат наместо куклите.
Ku}a za
Ku}a pravi Branko.
Stava i }eramidi.
-Ne sakam da kape voda vo nea. Tuka }e
bide moeto .
Pravilno izgovori gi glasovite K i ]

P
Napi{i zborovi {to gi sodràt bukvite K i ]
Povrzi i pro~itaj!
ku ma
vre }a ta ka
sre ra
NASMEJ SE
Pecko tr~a niz ulica.
– Dete, kade brza{ tolku? - go pra{uvaat
– Mnogu sum izmoren, pa, brzam doma da si odmoram.
106
KOJ KAKO VELI
ELI
Sekoj znae,
{to se veli,
koga nekoj
ne{to }e ni dade..
Blagodaram! -
veli Nade.
A, pak, Rade:
– u{te mi se jade!
Vasil Kunoski
oski
Zbor koj ne se upotrebuva ~esto:

veli - kaùva
Kako veli{ ti?

Koj postapuva pravilno, Nade ili Rade?
Koga saka{ u{te ne{to da ti se dade, kako se obra}a{?
Ako e jadewe, kako se zablagodaruva{?
Pokraj blagodaram, {to u{te }e kaè{?
Nau~i ja pesnata napamet i kaùvaj ja izrazno!
Otkako }e ja nau~i{ pesnata, napravi avtodiktat.
107
Gulabi
Gulabite letaa nad gulabarni-
kot. \or|i, Gligor i Rade gi gle-
daat.
Dojdi mi na raka milo! - moli
\or|i.
Gulabite samo vrtat okolu niv.
Eden gulab sleta na pokrivot od
gulabarnikot. Milno gi pogledna
i povtorno letna.
Zo{to gulabot ne sletal na rakata od \or|i?
Znae{ li? Mnogu odamna gulabite bile i
po{tari.
108
Ne sakala zelka!
Zajakot jadel zelka. Do nego à-
bata skokala, skokala, sakala da
se sladi so .
- Jas }e ti dadam zelka, ili mor-
kov, izberi sama.
- Jas ne jadam ni zelka ni mor-
kov! - i si zaminala.
Zajakot gi krenal ramenicite.
- Kako toa da ne jade zelka i
morkov?
109
ЗБУНЕТИОТ ЗАЈКО
Задача:
З
Зајко е збунет. Se najade zelka i saka da si odi doma.
Помогни му да го најде патот do doma!
110
110
110
KOJ ZA KADE E?
e za .
Za kade e ? e za
e za , a za kade e ?
e za vo
e so . So kogo
e . e so
P
Povrzi kako {to odgovara, i kaùvaj re~enici spored
dadenite ilustracii!
111
Sonot na Mite
[trkot oti{ol na gosti
kaj Mite. So sebe nosel bebe.
– Saka{ li Mite sestri~e
ili brat~e? Eve ti donesov!
Mite se izraduval.
– Sakam, sakam i sestra i
brat! Mamoo, tatoo!
Se razbudil. Gleda okolu sebe.
Pa toa bilo samo son.
112
DALI SUM GOLEMA?
– Qubice, ajde na spiewe! – £ re~e mama na Qubica.

– Samo u{te malku da si poigram! – zamoli Qubica.
– Ama, site mali de~iwa treba da spijat ova vreme!
Qubica se rasplaka.
– Ajde, ajde, pa ti si golemo devoj~e! Golemite devoj~iwa
ne pla~at! – £ re~e mama.
Qubica legna v krevet i se zamisli: – Dali sum golema ili
mala?
113
IGRATA NA SLAVKA I SLAVÔ
PRIKAZNA SPORED ILUSTRACII
Kaì re~enici za sekoja ilustracija oddelno!

Napi{i raskaz spored serijata ilustracii!
114
IGRATA NA SLAVKA I SLAVÔ
Majkata: [to pravite? Zarem za toa tato vi gi kupi

igra~kite? Ne treba da se karate, tuku da si igrate so niv!
Slavka: (se àli) Avtomobil~eto na Slavko e poubavo!
Slav~o: Nejzinata kukla znae da vika "mama#, a moeto
avtomobil~e ne znae da pravi "tu-tu#.
Majkata: Dobro deca, {tom mislite taka, }e gi zamenime
igra~kite: kuklata }e bide na Slav~o, a avtomobil~eto (im gi
razmenuva igra~kite).
Majkata: (po izvesno vreme) [to vi stana sega?
Slav~o: Zo{to mi e kukla, koga nema vo {to da ja vozam?
Slavka: A, mene, zo{to mi e avtomobil~e koga nema kogo
da vozam? Si ja sakam mojata kukla.
Majkata: Oh, kutrite de~iwa! Pa, vie imate i kukla i
avtomobil~e, no kuklata ne se vozi so avtomobil~eto. A,
zo{to ne si igrate zaedno? Ajde Slavke, ka~i ja kuklata na
avtomobil~eto i vozi ja!
Slav~o: A, jas?
Majkata: Ti }e bide{ soobra}aec. ]e pokaùva{ kade da
odi avtomobil~eto za da ne zgazi nekogo.
Slav~o i Slavka: Lele, kako ne ni tekna porano!
Risto Dav~evski
Pro~itaj go tekstot za Slavka i Slav~o!

Sporedi go so tekstot {to go napi{a spored ilustraciite!
Raskaì slu~ka, sli~na na dadenava vo tekstot, so tvojata
sestra ili brat!
Na oddelenskata priredba izvedete go dramskiov tekst!
Ve`ba:
Pronajdi gi raskaznite, pra{alnite i izvi~nite re~enici!
115
Crno ma~e
Edno malo detence
naluteno pla~e
pred malku go izgreba
edno crno ma~e.
Ma~eto na pokrivot
ispla{eno trae,
koj od niv e vinoven,
samo toa znae.
Razmisli
R
Ra
a i kaì! Koj e vinoven?
Xinot i xuxeto se drugari.

Vo ku}ata ima xuxiwa.
Prepi{i gi re~enicite vo tetratkata!
116
BIK I ZAJAK
Bikot zdogleda zajak brz kako strela. Se sretnaa, a bikot
go pra{a:
– Ti zaviduvam {to si tolku brz! Ti moè{ da izbega{ i od
najopasniot neprijatel. Ni{to vo ìvotot ne bi sakal pove}e
samo da sum brz kako tebe.
– Luda e tvojata èlba, prijatele! Jas bi ti ja dal svojata
brzina za tvoite ostri i jaki rogovi. Podobro e da se bori{
gordo so neprijatelot, otkolku cel ìvot da bega{ pred nego.
Basna
[to e povredno, silata ili brzinata?

Preraskaì ja basnata!
Za koi tvorbi velime deka se basni?
Pouka
Bori se so um i znaewe, ne so tupanici!
117
Qubi~ici vo Wujork
Kowot pasel na livadata. Do{ol
Cvetko i mu viknal:
– Kow~e moe milo, pasi ja trevata
ama ostavi gi cve}iwata. Gledaj
tuka ima qubi~ici. ]e se naluti
Quba. Taa saka da napravi buket
od niv.
– Toa se temjanu{ki! - se javi
Quba i po~na da pravi buket. - ]e
gi stavam vo plik i }e gi ispratam
vo Wujork na tato. Toj mnogu }e se
izraduva.
118
DO@D
Vo nedelata vrne{e do`d. Vo ponedelnikot vrne{e do`d.

Ulicite bea vodeni. Od pokrivite te~e{e voda.
Od u~ili{teto istr~aa deca i gi otvorija nivnite ~adori.
Ima{e golemi i mali crni ~adori. Crni ~adori, siv do`d,
temno nebo...
Vo ku}ata, kraj prozorecot, sede{e mom~eto i so prstot ja
slede{e sekoja kapka {to se lizga{e po stakloto.
V~era povtorno vrne{e do`d. Vrne i deneska. Nenadejno,
od u~ili{nata porta istr~aa devoj~iwa i mom~iwa so crveni,
beli, òlti, sini i zeleni ~adori.
– Pogledni mamo! – izvika mom~eto.
– Deneska vrne poinakov do`d, vesel do`d!
Na brzina gi oble~e ~evlite, istr~a po mom~iwata i devoj-
~iwata, i bara{e, koi od niv imaa ~ador so portokalova boja.
Ela Peroci
Koi zborovi ozna~uvaat boi, a koi denovi od sedmica?

Kako e opi{an do`dot na po~etokot od tekstot?
Koj go razveseli do`dliviot den?
K
119
Furnaxijata Fidan
Fidan mesil leb, |evreci, kifli i
drugi pe~iva pa gi stavil vo furnata
da se pe~at. Sednal pred furnata da
se odmori. Pominal sosedot i po~nale
muabet. Zboruvale dolgo. Od furnata
do{ol lo{ miris. - Uf, s¢ mi izgore,
sosede!
[to }e pravam sega?
P
Pronajdi gi pra{alnite re~enici!
S
So koja re~enica se iskaùva àlewe?
K
Kakov znak ima na krajot od pra{alnite, a kakov kaj
i
izvi~nite re~enici?
Brojalka
Top~eto mi padna, Ne ti go davam,
Kalinka go grabna, }e go prodadam
daj mi go Kalinke! za dva gro{a,
Kalinka e lo{a!
120
Kambanite yvonat
Yvonata yvonat, s¢ e podgotveno.
– Ajde, Hristina, {to ~eka{?
– Sega, samo da gi izmijam racete.
Vo crkva se odi ~ist. Taka me u~e{e
baba mi, i da znae{ Yvonko ne se toa
yvona, toa se kambani. Kambanite yvo-
nat zatoa {to e golem praznik.
Razgovaraj za praznicite {to gi slavi{ vo tvoeto
semejstvo!
Ne e sramota da ne znae{, sramota e da ne saka{

da nau~i{.
121
Sv. Kiril
12
123
МОЕТО СЕМЕЈСТВО
[to e pretstaveno na ovaa ilustracija?

Igra{ li i ti na kompjuter?
[to saka{ da igra{ najmnogu?
Kolku ~lenovi ima tvoeto semejstvo?
Kako go pominuva{ denot so semejstvoto?
Koi ti se najomileni momenti?
Za {to se nataùva{?
Koga si сre}en?
Kakov e твојот odnos so ~lenovite vo semejstvoto?
Kako im se obra}a{?
Gi upotrebuva{ li ~esto zborovite: molam, blagodaram, se
izvinuvam?
Gi upotrebuva{ li tie zborovi i kon drugar~iwata?
124
РАЗМИСЛУВАМ И СОЗДАВАМ
Ima mali i golemi ìveali{ta, drveni i ìveali{ta од
мраз, слама...
Vo какво живеалиште живееш ти? (vo zgradа со многу станови,
ku}а...)
Istraùvaj: Razgledaj gi ku}ite vo tvojata okolina. Pobaraj
od knigi, od spisanija, od ilustrirani enciklopedii, od internet,
i najdi sliki od razni tipovi ku}i.
Разговарај за секоја куќа одделно и наведи кој

kade може да живее.
Dovr{i ja zapo~natata ku}a.

Nacrtaj ku}а koja najmnogu ti se dopadnala od istraùvaweto.
Создавај сам
125
POMAGAM VO DOMOT
P OT
K
Kako se prikaàni decata na ilustracijata?
Pomaga{ li i ti vo tvojot dom?
P
Kako? Раскажи!
K
[
[to ne treba da fa}a{ vo domot?
({
{poret, plinski aparati, i dr.)
Зошто?
З
Рaskaì kako go pominuva{ denot.
Р
126
So crveno moliv~e zaokruì gi predmetite {to sluàt
za jadewe; so zeleno moliv~e - predmetite {to sluàt za
spiewe; so sino moliv~e predmetite koi se opasni za tebe.
Raskaùvaj za sek
R sekoj
predmet!
predmet!
127
СЕКОЕ СЕМЕЈСТВО ИМА СВОЕ СТЕБЛО
JAS
VUJKO VUJNA MAMA TATO STRINA STRIKO
BABA DEDO BABA DEDO
Задача
Задача:
- Во празните квадратчиња нацртај ili stavi fotografii
na членовите на твоето потесно и пошироко семејство.
128
RODENDEN
Tome si igra{e sam na ulica. Site negovi drugar~iwa
bea na rodenden kaj Traj~e.
– Ajde, Tome, da ne zadocnime na rodenden! - go vikna
Van~o, koj {totuku izleze od doma.
– Jas nema da odam. Nemam pari da kupam podarok -
ta`no re~e Tome.
– Slu{aj, jas nosam dva podaroka. Eve, ~okoladata
podari ja ti, a jas }e go podaram {ahot - predloì Van~o.
– Samo nekolku miga podocna, me|u gostite na
rodendenot, se slu{na i glasot na Tome.
Aleksandar Popovski
Kakov drugar e Van~o?

Kako go zamisluva{
Tome? Opi{i go!
Pogovorki
Da ima{ vistinski drugar ne e lesno. Zo{to
treba da si poln so qubov i ~esnost?
Bistrica Mirkulovska
Dobriot drugar, vo lo{o se poznava!
129
slon
~ap-ja
à-bi~-ka
SKAZNA ZA SLOGOT
@iveela nekoga{ edna àbi~ka. @abi~ka, kako àbi~ka.
Male~ka, od tri sloga: @A-BI^-KA.
I, nekoga{ ìveel eden slon.
Slon! Golem, golem! A, samo so eden slog: SLON!
I malata àbi~ka se {eguvala so golemiot slon:
– E-e-e! Golem, a od eden slog!
No, od mo~uri{teto do{la edna ÂP-JA od dva sloga i ja
progoltala taa @A-BI^-KA od tri sloga.
I toa e s¢...
spored Ema Mo{kovska (Polska)
Zo{to tekstot ima naslov "Skazna za slogot#?

Od kolku sloga se sostaveni zborovite: dab, mama, televizor?
A, od kolku glasa se sostaveni istite zborovi?
Podeli gi na slogovi slednive zborovi: skazna, drvo,

ìveel, ubavina.
Napi{i po dva zbora sostaveni od: eden, dva, tri i ~etiri
slogovi.
Prepi{i pet reda od tekstot, i pritoa podeli gi zborovite
na slogovi.
[to e toa? Bela niva - crno seme, so
raka go seat - so usta go berat!
130
SI IGRAME SO ZBOROVITE I UÎME
Igra: "Na bukva na bukva#
Se kaùvaat imiwa na ìvotni, predmeti, rastenija...

S
[to
[ to se
s kaùva so zborovite?
Bez zborovite moè{ li da raskaè{ prikazna?
Od {to e sostaven sekoj zbor?
Od kolku glasa se sostaveni zborovite: mama, telefon,
kompjuter.
Podeli gi zborovite na slogovi:
tato__________________ baba____________________
Makedonija_______________ tatkovina_________________
Kade se koristi znaeweto za slogovi?

Kako }e gi podeli{ zborovite na dva dela ako se najdat na
krajot od redot:
Primer: mama: ma - ma;
telefon: te - lefon; tele - fon

z
zajak ______________________________________
mleko ______________________________________
koko{ka ______________________________________
marama ______________________________________
luk ______________________________________
prst ______________________________________
u~ili{te ______________________________________
u~am ______________________________________
~e{lame ______________________________________
ZBOROVITE SE SOSTAVENI OD SLOGOVI, A SLOGOVITE OD
GLASOVI. BUKVITE SE ZNACI NA GLASOVITE.
131
BAJKA ZA LEBEDOT
Na vrvot na planinata ìveela Sneàna, kralica
na zimata. Na nozete imala ~evli od srebro, nagrnata so
bela nametka, poprskana so sne`ni yvezdi~ki, na glavata
nosela kruna od mraz koja se prelevala vo bezbroj boi na
son~evite zraci.
Po ezeroto se vozela, ka~ena na nekoja crna ptica, i
Sneàna ~esto se pra{uvala, zo{to e ta`na crnata ptica,
zo{to sekoga{ glavata £ e navednata, pa zapra{a:
– Moe crno kaj~e, zo{to si sekoga{ ta`no?
132
– Kako znae{, moja kralice, deka sum ta`no? Ti
peam plivaj}i po ezeroto. Koga }e te zdogledam na
bregot, ti mavtam so kriljata - odgovoril lebedot.
– Ta`no si, ta`no si, moe kaj~e, sekoga{ ta`no
gleda{ i glavata ja nurnuva{ vo vodata - re~e Sneàna,
zamol~e, i cvrsto re{i da ja doznae tajnata na crnata
ptica.
Izvadok od istoimenata bajkata na Desanka Maksimovi}
Za kogo se zboruva vo bajkata?

Kade se slu~uva nastanot opi{an vo bajkata?
[to ne e mo`no vo ovaa bajka?
Za bajkite se komponirani i prekrasni muziki.
Si slu{nal li za muzi~kata bajka "Lebedovo ezero#?
Zamolete ja nastavni~kata da vi donese CD od taa
prekrasna bajka. Slu{nete ja i razgovarajte.
Krajot na bajkata }e go najde{ vo rabotnite listovi.
Bajkata e tvorba vo koja se zboruva za nemo`ni

raboti, lica, predmeti i slu~ki.
133
PRIKAZNA VO SLIKI
LOVECOT DIME I LISICATA
Narodna prikazna
Vnimatelno razgledaj gi site ~etiri ilustracii.

Raskaì {to se slu~uva na sekoja ilustracija
oddelno!
Raskaì ja celata prikazna!
134
VO BUNAROT
1. Edna{ lisicata, mnogu èd-
na, do{la do eden bunar. So
jaè bile zavrzani dve kofi.
Sednala lisicata vo ednata
kofa i se spu{tila vo bunarot.
Se napila voda, no nikako
ne moèla da izleze od bu-
narot. Pominala hienata i
poglednala vo bunarot. Tamu
ja zdogledala mese~inata i
lisicata.
2. – [to pravi{ tamu
dolu? – pra{ala hienata.
A, lisicata go pokaàla
likot na mese~inata vo vo-
data i rekla:
– Ja jadam ednata polo-
vina od ka{kavalot, a drugata tebe ti ja ostaviv.
– A, kako da se simnam? – pra{ala hienata.
– Toa e mnogu lesno. Sedni vo kofata – odgovorila
lisicata.
3. Pod teìnata na hienata, gornata kofa se spu{tila,
a dolnata, so lisicata, se iska~ila nagore. Taka, lisicata
se spasila, a hienata ostanala vo bunarot.
Gvinejska narodna prikazna
Razgovaraj za sodrìnata na prikaznava!

Prikaznata e podelena na tri dela.(sliki)
Pro~itaj go sekoj del i izmisli naslov. (Odnesuvaj se
isto kako so prikaznite vo sliki) Naslovite napi{i
gi vo tetratkata.
Pogovorka
Itrite sekoga{ se izvlekuvaat na smetka
na glupavite i gi ostavaat vo nevolja.
135
I BROEVITE DO 20 SE ZBOROVI KOGA
GI KA@UVA[ ILI PI[UVA[
 1. Pro~itaj go zborot i zapi{i go so broj!

2. Pro~itaj go brojot i zapi{i go so bukvi!
edinaeset 17
dvanaeset 6
trinaeset 11
~etirinaeset 7
petnaeset 13
{esnaeset 15
sedumnaeset 12
osumnaeset 14
devetnaeset 19
dvaeset 9
Pronajdi gi gre{kite: petnaeset, idinajset, {esnaes,

dvanaes, sedumnaeset!
Usno i pravilno izgovori gi napi{anive broevi:

1, 6, 7, 11, 15, 16, 20.
Kolku meseci ima vo godinata?

Kolku klupi ima vo u~ilnicata?
Brojot zameni go so zbor:

Na drvoto ima 13 granki.
Vidov 11 lastovici!
Zo{to dojdoa samo 14 deca na ~as?
136
AJDE DA TE VIDAM!
Ve`ba za razmisluvawe
Otkrij kade ìveat: Boban, Anastasija i @are.

Boban ìvee vo stan kade {to nema kvadratni
prozorci, nema saksii i me~e.
Anastasija ne ìvee na treti kat. Na prozorecot ima
dolgi zavesi i dve saksii i me~e.
@are ne ìvee na prvi, ni na treti kat. Ima sobrani
zavesi i dve saksii na prozorecot i me~e.
137
ВО СВЕТОТ НА
А
ФАНТАЗИЈАТА
Saka{ da pose-
ti{ nekoe mesto. Znae{
deka ne e mo`no. Zamis-
luva{ {to ima tamu, kako
izgledaat lu|eto, {to pra-
vat, dali u~at, so kakvi vozila
se vozat, {to jadat...
Kade bi sakal da zamine{ ti?
[to te interesira?
Kako go zamisluva{ deteto od druga planeta, na pr: od
Mese~inata?
Kako zboruva?
Kako }e se razberete? (so mimika, so gestikulacija)
Raskaùvaj ili napi{i pesna. Najubavite skazni i pesni
ispratete gi vo detskite spisnija.
Toa {to go raskaà, nacrtaj go!
138
KUÎWATA I KOSKATA
PRIKAZNA VO SLIKI
POGOVORKA
Dvajca se karaat - tretiot koristi
139
PROLETNI
ETNI PRAZNICI
VELIGDENSKI JAJCA
– Babo, koga }e vapsuva{ jajca za Veligden? - pra{uva Bojan.
– Utre – mu odgovori baba mu.
– Kolku jajca }e vapsa{, babo?
– êtirieset, Bojane.
– Vo kakva boja }e gi vapsa{? Crveni, kako i minatata godina?
– Da! Takvi se vapsuvaat! – mu objasni baba mu.
– Hm, samo crveni, – promrmore Bojan, i prodolì, zarem ne
moè nekoi od niv da se vapsaat poinaku? Sini, òlti, zeleni?...
Baba mu ne mu odgovori vedna{. Znae{e deka jajcata moè da
se vapsuvaat i vo druga boja. Arno ama, taa naviknala da gi vapsuva
samo crveni. A, zo{to da ne vapsa nekoi jajca poinaku? Zatoa go
pra{a:
– Kolku jajca bi sakal da vapsam crveni, a kolku vo druga
boja?
– Hm, polovina od jajcata vapsaj gi crveni, ~etvrtina sini,
osmina òlti, a ostanatite zeleni – £ re~e Bojan,
– Dobro Bojane, neka bide taka – se soglasi baba mu. I
dodade:
– Ajde da odime da kupime od drugite boi za vapsuvawe.
Od Drugar~e
Kolku jajca baba mu na Bojan }e vapsa crveni,

kolku sini, kolku òlti, a kolku zeleni?
140
Koi praznici se praznuvaat vo prolet?
Po {to s¢ go pameti{ paraznikot Pro~ka?
Zo{to se slavi Veligden.
[to e najubavoto {to go pameti{ za Veligden?
VELIGDENSKA PESNA
Crveno - belo, crveno - belo,
neka vi e deca veselo!
Golem praznik, golem den
Veligden
Za zdravje }e se ~uknete,
jajca }e puknete.
Veligden
Kambani vo crkva bijat,

ora veseli se vijat.
Veligden
Slavka Maneva
PROLETNI ZRACI
Prokapaa streite: tik-tak, tik-tak
toa e prviot proleten znak.
Sonceto rasprsna snopovi zraci
toa se iljada proletni znaci.
Zimskite luwi minaa, besni,
pticite ~r~orat veseli pesni
Vidoe Podgorec
141
ИЗБЕРИ САМ И ОПИШИ
Koj predmet go izbra ti?

Za {to sluì toj predmet?
Od koi materиjali e napraven predmetot?
Koj najmnogu go користи?
Opi{i kako izgleda прeдметот што го избра!
142
NAJUBAVIOT PLOD
Eden tatko gi ispratil negovite tri sina na dale~ni
mesta, za da mu gi donesat najubavite plodovi.
Po nekoe vreme, sinovite se vratile. Prviot sin donel
mnogu retko ovo{je, kakvo {to ne rastelo vo nivnata zemja.
I vtoriot sin donel ovo{je, {to ne vireeleo vo nivniot
kraj. Samo najmaliot sin ne donel ni{to so sebe.
– Kade se tvoite plodovi, sinko? - go pra{al
tatkoto.
– Moite plodovi doprva treba da se rodat, za{to jas
parite {to mi gi dade gi potro{iv, u~ej}i vo edno u~ili{te
– odgovoril najmaliot sin.
- Taka e, za ~ovek nema poubav plod od znaeweto -
rekol tatkoto i radosno go pregrnal sina si.
Albanska narodna prikazna
Koj od trite sina

donel najvreden
plod?
Kako gi razbira{ pogovorkite!
Zo{to tatkoto
rekol "Za ~ovek
 U~eniot ~ovek e najbogat.
nema poubav plod
 Nikoj u~en ne se rodil. od znaeweto?#
 ôvekot u~i dodeka e ìv.
143
INAETÎI
Preku dlabokiot potok lu|eto namestile greda za

pominuvawe.
Na sredinata na gredata se sretnale dva jarca.
– Trgni mi se od patot! - rekol edniot jarec.
– Trgni se ti, jas ne sakam ! - rekol drugiot.
– E, }e videme koj }e se trgne! - rekol prviot i gi
navednal rogovite podgotven za borba. I drugiot se nalutil.
Vo borbata padnale zaedno vo vodata.
Od inaet polo{ zanaet nema.
144
DVE KOZI
Se sretnaa dve kozi na tesen pat. Nad patot ima{e strmna
karpa, a pod patot golema bezdna.
Se zamislija kozite: [to da pravat sega? Ne moàt da se
svrtat i da se vratat nazad od kade {to dojdoa. Zatoa, ednata koza
legna i se spruì na zemjata, a drugata vnimatelno pomina preku
nea.
Taka zaminaa ìvi i zdravi po svojot pat.
Po D. Obradovi}
Preraskaì {to se slu~uvalo vo prvata basna?

Koi se junacite vo nea?
Odgovara li naslovot na basnata "Inaet~ii?#
[to se slu~uvalo vo vtorata basna?

Koi se junacite vo vtorata basna?
îja postapka e dobra? Zo{to?
Koi se popametni - kozite ili jarcite?
Tekstovite vo koi ìvotnite imaat osobini na lu|eto se

BASNI.
145
DEVOJÊTO SO KUKLATA
Jura vleze vo avtobusot i sedna na praznoto sedi{te.
Po Jura vleze eden vojnik. Jura vedna{ stana:
– Sednete, ve molam!
– Sedi si! Sedi si! Jas eve ovde }e sednam.
Vojnikot sedna zad Jura. Vo avtobusot vleze edna
babi~ka. Jura saka{e da £ go otstapi mestoto, no edno
drugo dete ja pretekna.
– "Ne se pokaàv najdobro# - si pomisli Jura i po~na
vnimatelno da gleda kon vratata.
Od vratata vleze edno devoj~e. Toa stiska{e vo pre-
gratkata svitkano }ebe, od koe yirka{e detsko kap~e. Jura
skokna.
– Sednete, ve molam!
Devoj~eto kimna so glavata, sed-
na, i razvitkuvaj}i go }ebeto izvadi
golema kukla.
Patnicite se nasmeaja, a Jura
pocrvene.
– Jas pomisliv deka taa nosi
dete, – promrmore toj.
Vojnikot go pot~ukna po ramo-
to:
– Ni{to, ni{to! I na devoj~i-
wata treba da im se otstapuva mes-
to! U{te pove}e na devoj~iwata so
kukli!
V. Oseeva
Preraskaì go tekstot!
[to te nasmea vo ovoj tekst?
Razgovaraj za tvoeto odnesuvawe vo
avtobus ili na drugo javno mesto.
146
MAJKA
Gavranicata mu pee{e na gavran~eto:
- Milo moe, najubavo moe!
Gavran~eto ja slu{a{e, od tie pesni dobiva{e sila, raste{e
i samo ~eka{e koga }e poleta. I poleta.
Na edno drvo vide gugutka kako gi u~i gugut~iwata da letaat,
pa i gavran~eto saka{e da si poigra so niv.
– I{, grdo pile, i{, crno pile! – go izbrka gugutkata.
Gavran~eto so pla~ewe se vrati kaj gavranicata.
– Zo{to, mamo, onaa tetka mi re~e deka sum grdo i crno
pile?
– Zatoa {to ne ti e majka, sine! - go pogali so kriloto
gavranicata.
Bo{ko Sma}oski
Zo{to gavran~eto otide kaj gugut~iwata?
Kako postapila gugutkata so maloto gavran~e?
Dali moè dete da bide grdo za majkata?
Kakva majka e gavrankata?
Kakva e gugutkata za nejzinite deca?
Pro~itaj gi ne`nite zborovi upateni od gavranicata kon
gavran~eto.
Na kogo te potsetuvaat tie zborovi?
Pro~itaj gi navredlivite zborovi od gugutkata.
Kakvi ~uvstva se pojavija kaj tebe vo prviot del od
tekstot?
Kakvi vo vtoriot?
 Zamisli se vo situacija da prisustvuva{e tamu i da go
razbira{ nivniot jazik. Kako }e postape{e?
[to }e ja podu~e{e gugutkata?
Iskaànite re~enici napi{ete gi na tabla, a potoa vo
tetratkata.
Za drugarstvoto ima mnogu pogovorki. Koja }e £ ja kaè{
na gugutkata?
Preraskaì ja usno basnata. Pri preraskaùvaweto

obidi se da gi imitira{ dvete majki i nivnite deca.
Dodavaj i tvoi zborovi i re~enici.
147
ZO[TO SVETULKATA NEMA DRUGARÊ
Lica: Raskaùva~, Svetulka, Skakulec i Mravka
Raskaùva~: Edna letna ve~er, svetulkata se po~uvstvuva osa-
mena. Zatoa si go zede fener~eto i letna da si
najde drugar~e.
Svetulkata: Ej, skakul~e, saka{ li da mi bide{ drugar~e?
Skakulecot: Sakam.
Svetulkata: Toga{
Toga{, ajde da si igrame!
Skakulecot: Po~ekaj, prvin da go najdam brat~eto!
Svetulkata: Nemam vreme za ~ekawe. Utre }e igram so tebe!
Raskaùva~: Nabrgu svetulkata naide na edna mravka.
Svetulkata: Mrav~e, saka{ li da si igra{ so mene?
148
Mravkata: Sakam, no moram da go odnesam zrnceto doma.
Ako saka{, moè{ da mi go osvetluva{ patot
do doma.
Svetulkata: Ne moàm, sega brzam da si najdam drugar-
~e.
Raskaùva~: Celo leto svetulkata leta{e natamu - na-
vamu so svoeto fener~e. [to li bara{e?
Moèbi drugar~e? A, {to mislite vie, zo{to
taa dosega go nema najdeno?
Sun Jun \in
Vnimatelno pro~itaj go tekstot.

[to zabeleùva{?
Po {to se razlikuva ovoj tekst od drugite?
Verojatno zabeleà deka vo ovoj tekst se javuvaat
likovi koi razgovaraat: raskaùva~, svetulka,
mravka... Tie ne raskaùvaat, ne recitiraat tuku
vodat razgovor, kako vo teatar.
Tekst so odreden broj likovi koi razgovaraat kako

vo teatar se narekuva dramski tekst.
Zamolete gi pogolemite drugar~iwa ili

nastavnikot po likovno obrazovanie da
vi nacrtaat kukli za na race. Na ~asot po
likovno obojte gi kuklite, i toa: svetulka,
skakulec, mravka, otkako }e bidat gotovi
napravete kuklena pretstava.
Vnimavajte kako gi izgovarate re~enicite!
149
ÊSTITKA
Srceto majko
dobrini plete,
od qubov sjae -
um dete..
sre}no sum
N
Najne`naa raka
m i gali
maj~inski
bezmerno
b o saka
cve}enca
c a mali.
Igri so smea
mea
v srcevo plasti,
v son~evi zraci
dete da raste.
Lice ti majko
pesni da lee,
ko nebo bistro
nasmev da see...
Vladimir K. Lenkin.
kin.
Na ~asot po likovno obrazovanie napravi

~estitka i prepi{i gi strofite od pesnata.
Nau~i ja pesnata napamet i kaì £ ja na mama
dodeka £ ja dava{ ~estitkata.
CVET
Eden golem ubav cvet Znam deka cvetot moè
mama mi go kupi od zbor i pogled pove}e da zna~i,
nekomu da go dadam od negovite ìvi boi
qubov da mu daram. iskreno prijatelstvo zra~i.
Slavka Arsova
150
BUKET ZA MAMA
Ima{ ilustracii od pove}e cvetovi. Izberi koi od niv

I
najmnogu ti se dopa|aat, a potoa na ~estitka naslikaj buket
na
od cve}iwa. êstitkata isprati £ ja na: mama, baba, teta,
sosetka...
151
NAJUBAVIOT BUKET
Koga bi se sobrale site lu|e
od celiot svet,
na edna golema poljanka
i bratski bez red
koga bi se pregrnale,
koga bi zapeale...
Toga{ tie bi zali~ile
na eden prek
prekrasen buket
od razli~ni boi,
buket kakov nikoj ne videl
so o~ite svoi.
svo
Mitrevski - Majstorot
Ivan~o Mitr
[to sakal avtorot da kaè so ovaa pesna?

Od kolku strofi e sostavena pesnata?
Kolku stiha ima vo sekoja strofa?
Prepi{i ja pesnata so rakopisni bukvi!

Pretstavi ja pesnata so crte`, onaka kako {to ja
zamisluva{ poljanata so site lu|e na svetot!
152
DRUGARKI
Edna{ ja zapra{av svojata
}erka:
– Znae{ li zo{to Nade ti e naj-
dobra drugarka?
Ana za~udeno me pogledna.
– Navistina saka{ da znae{? {? -
me pra{a po nekoe vreme.
– Da – rekov.
– Zatoa {to so Nade sedam na
~asovite. Zaedno u~ime i si gi po-
kaùvame zada~ite edna so druga. uga.
Na odmorot si gi delime uìnkite ite
i igrame isti igri. Koga sum bolna, na,
Nade me posetuva. Koga Nade e bolna, na,
jas ja posetuvam...- po~na da nabrojuva
uva
Ana.
Se nasmevnav. Ana navistina ima-
ma-
{e dobra drugarka, no, mene mi be{e {e
va`no da potvrdi dali znae zo{to {to
Nade £ e najdobrata drugarka. [tom tom
go znae toa, }e znae i da go ~uva dru-
garstvoto.
Sofe [terjoski
Za {to stanuva zbor vo tekstot?

Koj go vodi razgovorot za drugarstvoto?
Zo{to Ana se druì so Nade?
Kakva drugarka e Ana?
Zo{to ti se druì{ so tvojot drugar/ka?
Preraskaì go tekstot usno!
Raskaì kako se druì{ ti so tvoeto drugar~e.
153
LA@LIVEC
Nekoe ov~ar~e ~uvaj}i gi ovcite, odedna{ po~nalo
da vika kako da videlo volk:
– Pomo{, volk, volk!
Dotr~ale selanite i videle deka ov~ar~eto gi izla-
àlo. Taka uspealo da gi izmami u{te nekolku pati,
no eden den navistina se pojavil volkot i go napadnal
negovoto stado.
Mom~eto se ispla{ilo i po~nalo da vika:
– Vamu, pobrgu, vamu, volk!
Selanite si pomislile deka pak gi laè - i nikoj ne
oti{ol da mu pomogne.
L. N. Tolstoj
Z kogo se zboruva vo prikaznata?

Za
Kade se nao|alo ov~ar~eto?
Kako deteto ja zagubilo doverbata kaj selanite?
[to se slu~ilo na krajot?
Kakva pouka }e izvle~e{ od ovaa skazna?
Pronajdi ja re~enicata so koja deteto iskaùva vistinski strav!
154
NAJUBAVI RACE
Na bregot na edna reka sedele
tri èni i se falele deka nivnite
race se mnogu ubavi.
Od nekade nai{la edna izne-
mo{tena, gladna starica. Gi zamo-
lila da £ dadat ne{to za jadewe.
Namesto da i dadat ne{to, tie ja a
zapra{ale:
– Kaì ni, babo, koja od nas imaa
najubavi race?
– Prvin ne{to da kasnam pa }e vi
kaàm, rekla babata i se oddale~ila.la.
ro-
Ponastrana na bregot sedela siro-
ma{na selanka.
– Gladna sum! Ako ima{ nekoe zal~e, nahrani
me!
– Zemi maj~ice! Imam malku hrana, zemi ja polovinata.
Staricata kasnala, se napila voda i £ zablagodarila na
selankata. Ja fatila za raka i ja odnela kaj trite èni.
– Eve, sega }e vi kaàm koi race se najubavi. Crnite
race na ovaa siroma{na èna, {to me nahranija, iljada pati
se poubavi od va{ite ne`ni neguvani race.
Indiska prikazna
BROENKA
Bumbar, bumbar, debel, crn
zastanal na eden trn,
da odmori i da zdivne,
da iska{la i da kivne.
Dva - tri pati kivnal
se odmoril i zdivnal
a potem od cvet na cvet
pak zabrm~il v let.
155
АЛО, АЛО
Milan i Marko se sretnaa vo Ohrid. Na razdelba si
razmenija telefonski broevi i adresi. Milan e od Skopje, a
Marko od Strumica.
Marko: Dobar den, ovde e Marko Kostovski, moè li da zboruvam

so Milan?
Majkata: Dobar den, Marko, jas sum majkata na Milan.
Marko: Kako ste gospo|o? Se izvinuvam {to Ve voznemiruvam, no
se dogovorivme so Milan da se slu{neme.
156
Majka: Nema problem, sega }e go povikam.
Marko: Vi blagodaram gospo|o i prijaten den.
Milan: Zdravo drugar. Ti blagodaram {to se javi. Kako si?
Marko: Utre doa|am so majka mi vo Skopje i sakam da se
vidime!
Milan: Dogovoreno. Pozdrav do tvoite roditeli! Do gledawe,
Marko: Do gledawe, pozdravi gi i ti tvoite.
Za {to se dogovorija dvajcata drugari?

Prikaì eden razgovor so tvoeto drugar~e od u~ili{te.
Razmisli za toa {to i kako }e razgovara{.
Другите u~eniци neka bele`ат со плус kolku pati }e
izgovorиte ubavi zborovi, a so minus - neubavite zborovi.
Ako saka{ da doznae{ koj so kogo razgovara toga{ so

pomo{ na crveno i sino moliv~e raspleti gi ìcite.
157
LOKOMOTIVATA NA PERO
Edna, dve, tri... Pero gi naredil vo sobata site stolovi,
eden do drug i od niv napravil lokomotiva. So svir~eto
{to go dobil za rodenden, sviri: tru - tru...
Se e podgotveno i lokomotivata treba da trgne.
Kondukter e gumeniot crnec, koj izvikuva:
– Molam, site {to odat na pat, da si kupat bileti.
Sestri~kata Ana gi sobira kuklite, da gi pro{eta
malku so lokomotivata na Pero.
Tika - taka ... Tika - taka lokomotivata juri, i gi vozi
site kukli na negovata sestri~ka, od edniot do drugiot
r j na sobata...
kraj
Tika - taka ... tika - taka...
I taka, cel den.
Evgenija [uplinova
D
Dovr{i ja prikaznata! Moè{ da dade{ i nekoe
tvoe sli~no doìvuvawe!
t
158
MALKU PRVOAPRILSKA SMEA
Edna{ To{o vaka se fale{e:
– Vidov eden volk i vedna{
mu ja isekov opa{kata!
– Vistina si juna~i{te!
– No, zo{to ne mu ja ise~e prvo
o glavata?
– Taa ve}e mu be{e ise~ena.
Vasil Kunoski
oski
To{o go pra{a tatka si:

– Pogodi {to e toa: ima voda od
rda.
site strani, a vo nea ne{to mrda.
– Ne znam - re~e tatko mu.
– Tvojot ~asovnik. Pred malkuu go
ispu{tiv vo kanalot.
Vasil Kunoski
Ovie slu~ki se sme{ni. Zo{to?

Kaì nekoja prvoaprilska {ega!
Kakvi {egi se kaùvaat na prvi april?
Kakva maska podgotvuva{ za prvi april?
Na ~asot po likovno izraboti sopstvena maska.
159
DAJ MI RAKA
Daj mi, Sonce raka,

miluvaj mi kosi
po utrinski rosi
}e tr~ame bosi.
Daj mi, vetre raka,

i ajde kraj reka
tamu Zajko ~eka.
Zajko }e go fatime,
}e mineme reka,
tamu }e go pu{time
vo trevi~ka meka.
I. V. Rori}
Kakov vpe~atok ti ostavi deteto vo pesnata?

Zo{to baralo pomo{ od sonceto?
A zo{to od vetreto?
Nau~i ja pesnata i kaùvaj ja izrazno!

P
Prepi{i ja pesnata vo tetratkata so rakopisni
b
bukvi!
160
KRAVA BEZ LIVADA
Eden selanec ima{e ubava krava. Taa dava{e mnogu
mleko.
Selanecot, mu ja prodade kravata na svojot sosed.
Po nekoe vreme sosedot otide kaj prviot sopstvenik na
kravata i mu re~e:
– Slu{aj, prijatele, kravata {to mi ja prodade ne e
dobra! Ne dava pove}e od dva do tri litri mleko.
Na toa sosedot mu odgovoril:
– Jas ti ja prodadov svojata krava, no ne ti ja prodadov
i svojata livada na koja pase{e kravata.
Narodna prikazna
Zo{to kravata ne davala mnogu mleko?

[to trebalo da £ dade selanecot na kravata za da mu dava pove}e
mleko?
[to ni kaùva pogovorkata?
Za da bide{ dobar drugar, {to treba da mu dade{ na drugarot?
[to treba da napravi{ za da bide{ za roditelite dobro dete?
Pogovorka
Treba da dade{ za da dobie{.
161
VERÊ I JAGOTKITE
Sonceto po~na posilno da gree. Mama izleze vo dvorot
i £ re~e na Ver~e:
– Ajde, Ver~e, pomogni mi da gi nasadam jagodite!
– Dobro, mamo,- odgovara Ver~e, no nikako ne moè da
ja pronajde lopatkata.
Mama sama gi nasadi jagotkite. Razzeleni toj del od
dvorot. Listenca od jagotkite mu se smeat na sonceto. Gi
gleda mama i £ veli na Ver~e:
– Ajde, Ver~e, navadi gi jagodite.
– Vedna{ mamo, - odgovara Ver~e, no nikako ne moè
da ja pronajde kanti~kata.
Po~naa crvenite okca da yirkaat od pod listencata.
Gi gleda mama, pa £ veli na Ver~e:
– Ajde, Ver~e, da bereme jagotki!
– Dobro mamo, - re~e Ver~e i vedna{ ja najde ko{ni~-
kata.
Miho Atanasovski
Vo koe godi{no vreme se berat jagodite?

[to ne moèla Ver~e da pronajde?
Koga Ver~e vedna{ ja poslu{ala majka si?
162
NEZAVR[ENA PRIKAZNA
Si be{e edno devoj~e koe nema{e nitu brat~e, nitu
sestri~e. Zatoa, koga majka mu i tatko mu bea na rabota,
toa nema{e so kogo da si igra. Ode{e kaj prozorecot na
svojata soba i ta`no gi gleda{e decata {to si igraa vo
parkot.
Eden den na prozorecot sleta ptica so sini o~i i so
dolg {aren opa{. Devoj~eto od radost ne se pomrdna od
mestoto. Se pla{e{e da ne ja ispla{i pticata.
No, pticata ne se ispla{i, za{to i samata be{e
osamena.
[to se slu~ilo potoa?

Kako se rodilo prijatelstvoto pome|u devoj~eto i pticata?
Moèbi pticata go spoila devoj~eto i so drugi deca?
M
Dovr{i
Do ja prikaznata kako {to saka{ da zavr{i!
163
TO[O
Lica: majkata, To{o, vodata, sapunot, ~etkata, ~e{elot i
doktorot.
Scena: Soba so dve vrati. Na sredina na sobata masa so
stolovi, eden detski krevet,, mijalnik, krpa, sapun. Vo sobata se
prisutni dete i majka.
Majkata:
Slu{aj, sine, slu{aj, To{o,
da si valkan, znaj e lo{o,
treba, sinko, da se mie{
i so sapun da se trie{.
To{o:
Vodata e ladna, majko,
od nea me fa}a stud,
a sapunot ne mi treba
kako piperka e lut.
Majkata:
Toj {to misli taka, To{o,
znaj deka e dete lo{o.
Vodata:
Zo{to, To{o ti me mrazi{.i{.
zo{to po cel den po kal l gazi{,
zo{to valkan vo krevett spie{?
Kaì, To{o, pravo li e
vo nesloga da sme nie?
To{o:
Jas od tebe potreba nemam,
zo{to si mi da te zemam?
Vodata:
Ti so mene ne se mie{,
ama mora{ da me pie{!
Sapunot:
I mene me stra{no mrazi{,
vezden po kal i prav gazi{!
Odamna te ve}e baram
jas so tebe da se karam!
To{o:
Ti si sapun? ûdno ~udo!
Kako piperka si lut,
koj te zema, toj e lud!
(sapunot si odi, a vleguva ~etkata)
164
êtkata:
Na sapunot jas sum tetka,
me vikaat site "~etka#.
Tvrdoglavosta tvoja, znaj,
nema, To{o, nigde kraj.
(~etkata si odi, vleguva ~e{elot)
ê{elot:
Idam, To{o, idam, da!
Sakam da te vidam jas!
To{o:
Ti, ~e{elu, ne mi treba{,
ti si |avol crn,
kaj }e mine{, kosa skubi{,
bocka{ kako trn.
(~e{elot si odi. To{o se preprava deka e
bolen, se vitka. Vleguva majkata i doktorot)
Doktorot:
Ti si, To{o mnogu valkan,
treba glava da si mie{,
vakov gnasen ne e zdravo
vo krevetot da si spie{.
Zemaj ~etka, ~isti zabi,
kako biser da se beli,
slu{aj doktor {to ti veli.
Majkata:
Poslu{aj go, sinko To{o,
toj za arno kaj nas do{ol!
(se obra}a na doktorot)
Blagodaram doktore,
od srce i od du{a!
(doktorot si odi, a To{o po~nuva da se mie)
To{o: (potpevnuva)
Ubavo e da se mie{,
da si ~ist i zdrav!
Izvadok od piesata na Van~o Nikoleski
Razgovaraj za li~nata higiena.

Dramatizizacijata vo stihovi izvedi ja na
u~ili{nata priredba.
165
ÔVEKOT I PRIRODATA
166
[to e pretstaveno
pretsta na
prvata ilustracija?
Kakvi se decata i
celata priroda?
Na vtorata
ilustracija e istoto
mesto, no po nekolku
godini.
Po {to se
razlikuvaat decata?
Koj e vinoven {to toa
mesto e tolku ta`no?
Kolku ti vnimava{ na
~ovekovata sredina?
[to pravi{ koga
}e vidi{ deka nekoj
frla otpadoci na
ulica?
OD POVELBATA ZA SPAS NA
PLANETATA ZEMJA
Planetata Zemja e na{ dom. Nie ja
delime so site ìvi su{testva!
Sekoe ìvo su{testvo ima pravo na
zdrava ìvotna sredina i pravo na
zemjinite plodovi!
Mudri izreki:
Go sakam ~ovekot, no prirodata mi e pomila.
Sre}a – toa e da bide{ so prirodata, da ja
gleda{ i da razgovara{ so nea.
167
LETEN RASPUST
Junsko yvon~e yvoni,
~asot zaden te~e,
u~itelot nasmean
na site im re~e: Pobrzajte sega,
razigrani i bodri,
kon rekite penlivi
i ezerata modri!
Vasil Kunovski
168
SODR@INA
SE VRATIVME ODMORENI ...............................................................................6

UÎLNICA............................................................................................................7
SITE PREDMETI IMAAT IME ..........................................................................7
MOJOT PRIBOR MOITE UÊBNICI ...............................................................8
MOITE IGRA^KI MOITE MILENIÎWA .......................................................9
MRAVKA NA UÎLI[TE ...................................................................................10
S¤ MO@EME VE]E SAMI – Vasil Mukaetov ................................................13
ZNAM ZA @IVOTNITE .....................................................................................14
@IVOTNITE IMAAT IME ................................................................................14
I RASTENIJATA IMAAT IME ........................................................................15
NA SELO ............................................................................................................ 16
VO BIBLIOTEKA ...............................................................................................17
VO GRAD ..............................................................................................................18
NA EZERO ...........................................................................................................19
SLIKATA NA TATKOVINATA – Ibrahim Kajan ..............................................20
SLU[NI POVTORI ...........................................................................................21
PRIKAZNA VO SLIKI E@ VO SUVI LISJA .................................................22
ESEN – Risto Dav~evski ..................................................................................23
ESENSKI PLODOVI – Nenad Xambazov ........................................................23
PREPOZNAJ GI BUKVITE ................................................................................24
ZMEJ OD BUKVI .................................................................................................25
POVRZI GI BUKVITE SO ILUSTRACIITE ..................................................26
IGRA SO BUKVITE ............................................................................................27
IGRA SO PRSTIWATA ......................................................................................28
PRVA GRUPA ............................................................................................................29

GOLEMA I MALA PEÂTNA BUKVA Aa ...........................................................30
NELA I BUKVATA A – Ivan~o Mitrevski - Majstorot...................................31
GOLEMITE I MALITE BUKVI SE ISTI Mm i Ii .......................................32
ISTI, SLI^NI ILI RAZLI^NI, KA@I TI? Ee ..........................................34
IMENKI ..............................................................................................................34
IMIWATA NA LU\ETO SE PI[UVAAT SO GOLEMA BUKVA ......................34
Ss, Nn, Tt.............................................................................................................36
SEKOJA REÊNICA PO^NUVA SO GOLEMA BUKVA ...................................37
ÎSTOTATA E POLOVINA ZDRAVJE ..............................................................38
MAJA KAJ ZABOLEKAR ......................................................................................39
Oo, Vv .................................................................................................................40
POVRZI GI ILUSTRACIITE SO ZBOROVITE .............................................41
Pp, Bb ...................................................................................................................42
NELA I BUKVITE P I B – Ivan~o Mitrovski - Majstorot ..........................43
Ll, Dd .................................................................................................................44
Uu, Rr, Jj .............................................................................................................45
TORBA SO ZLATNICI – Vera Buàrova ........................................................46
AKO SAKA[ DA SI SILEN – N. Xambazov .....................................................47
PRIKAZNA VO SLIKI "Soobra}aj# .................................................................48
Kk, ]}, Gg, \| ........................................................................................................49
Zz, @`, [{ ........................................................................................................52
NELA I BUKVATA @ – I. M. Majstorot ...........................................................55
^~, Cc, Xx ............................................................................................................56
ÔVEKOT UÎ DODEKA E @IV .......................................................................57
169
VOLK I MAÔR ..................................................................................................58
VOL[EBNI ZBOROVI ......................................................................................59
Qq, Ww .............................................................................................................60
KOJ KAKO SE VIKA – Semjon Kogan ................................................................61
PRA[ALNI REÊNICI ....................................................................................61
ZBORORED ..........................................................................................................62
Ff, Hx, Yy ..........................................................................................................63
MARA PEPELA[KA – Narodna prikazna ........................................................64
NA KRAJOT – Stojan Tarapuza .........................................................................65
VTORA GRUPA ..........................................................................................................66

DOPOLNI GO ZBOROT ......................................................................................67
MALITE BUKVI SE RAZLIKUVAAT OD GOLEMITE ....................................68
I MALITE I GOLEMITE PEÂTNI BUKVI SE ISTI ..................................69
ISTI ILI SLI^NI KA@I TI .........................................................................70
GI ZNAE[ I OVIE BUKVI ...............................................................................71
KOJ KAKO SE RADUVA – Du{ko Avramov .......................................................72
U[TE OVIE OSTANAA......................................................................................73
@DREBENCE – K. Brengtova ............................................................................74
S§ NA SVOE MESTO .........................................................................................75
TRI LEBA – A. I{tvan ......................................................................................76
BE[E GOLEMO NEVREME ................................................................................77
PRIKAZNA ZA VETEROT SEVERKO – V. Nikoleski .....................................78
SEMAFOR ...........................................................................................................79
ZIMSKI PRAZNICI .........................................................................................80
VOL[EBNA NO] ................................................................................................81
VRNE SNEG – S. Tarapuza ................................................................................82
SNEGULKI – B. Sma}oski .................................................................................83
PESNA, STIH, STOFA.......................................................................................83
PRIKAZNA VO SLIKI ......................................................................................84
ZIMSKA PRIKAZNA – S. Maneva ...................................................................85
IZVI^NA REÊNICA ........................................................................................86
Aa , Mm ...............................................................................................................88
Ii , Ee ...................................................................................................................90
KOLKU DA SE ZBORUVA – Kineska narodna prikazna .................................91
Ss, Nn ...................................................................................................................92
SONCETO I SNE[KO .......................................................................................93
PRIKAZNA VO SLIKI ......................................................................................94
Tt , Oo ................................................................................................................95
Vv , Pp ..................................................................................................................96
VESNA I XIVKO ................................................................................................97
I BROJOT E ZBOR .............................................................................................98
Bb , Uu ................................................................................................................100
Dd , Jj ................................................................................................................101
Ll , Rr .................................................................................................................102
TRITE SESTRI^KI – Grigor Makunc ...........................................................103
FILMSKI PRIKAZNI ....................................................................................104
KUKLEN TEATAR ..............................................................................................105
Kk , ]} ................................................................................................................106
KOJ KAKO VELI – Vasil Kunoski .................................................................107
Gg , \| ..................................................................................................................108
170
Zz , @` ................................................................................................................109
KOJ ZA KADE E .................................................................................................111
[{ , ^~...............................................................................................................112
DALI SUM GOLEMA .........................................................................................113
IGRATA NA SLAVKO I SLAVKA - PRIKAZNA SPORED ILUSTRACII ....114
Cc , Xx ...............................................................................................................116
BIK I ZAJAK – basna ......................................................................................117
Qq , Ww ...............................................................................................................118
DO@D – E. Peroci ..........................................................................................119
Ff .......................................................................................................................120
Hh , Yy ................................................................................................................121
MAKEDONSKA AZBUKA ...................................................................................122
MOETO SEMEJSTVO .......................................................................................124
POMAGAM VO MOJOT DOM ............................................................................126
SEKOE SEMEJSTVO IMA SVOE STEBLO ....................................................128
RODENDEN........................................................................................................129
SKAZNA ZA SLOGOT – Ema Mo{kovska ........................................................130
BUKVA, GLAS, SLOG.........................................................................................131
BAJKA ZA LEBEDOT – D. Maksimovi} ...........................................................132
LOVECOT DIME I LISICATA ......................................................................134
VO BUNAROT ....................................................................................................135
BROEVI DO DVAESET .....................................................................................136
AJDE DA TE VIDAM .........................................................................................137
VO SVETOT NA FANTAZIJATA ......................................................................138
PRIKAZNA VO SLIKI ....................................................................................139
PROLETNI PRAZNICI...................................................................................140
IZBERI SAM I OPI[I .................................................................................142
NAJUBAVIOT PLOD – Narodna prikazna .....................................................143
INAETÎI ........................................................................................................144
DVE KOZI .........................................................................................................145
BASNA ...............................................................................................................145
DEVOJÊTO SO KUKLATA – V. Oseeva .........................................................146
MAJKA – Bo{ko Sma}oski ..............................................................................147
ZO[TO SVETULKATA NEMA DRUGARÊ ......................................................148
DRAMSKI TEKST .............................................................................................149
ÊSTITKA – Vladimir K. L. ..........................................................................150
CVET – Slavka Arsova ...................................................................................150
BUKET ZA MAMA ..............................................................................................151
NAJUBAVIOT BUKET – I. M. Majstorot ........................................................152
DRUGARKI – Sofe [terjoski ........................................................................153
LA@LIVEC – L. N. Tolstoj ............................................................................154
NAJUBAVI RACE ..............................................................................................155
ALO, ALO...........................................................................................................156
LOKOMOTIVATA NA PERO – Evgenija [uplinova ....................................158
MALKU PRVOAPRILSKA SMEA – V. Kunoski .............................................159
DAJ MI RAKA – I. V. Rori} ............................................................................160
KRAVA BEZ LIVADA – Narodna prikazna ....................................................161
VERÊ I JAGITKITE – Miho Atanasovski ...................................................162
NEZAVR[ENA PRIKAZNA ..............................................................................163
TO[O ................................................................................................................164
ÔVEKOT I PRIRODATA ...............................................................................166
LETEN RASPUST .............................................................................................168
171

Makedonski Jazik Za II Oddelenie Krtolica 2020 R

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Makedonski Jazik Za II Oddelenie Krtolica 2020 R

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

BILJANA KRTOLICA

ZA DEVETGODI[NO OSNOVNO OBRAZOVANIE

Recenzentska komisija za stru~no vrednuvawe na rakopisot,

d-r Slavica VELEVA – pretsedatel

So Re{enie broj 07-5816/1 od 13.08. 2008 godina od ministerot

zapi{i, povrzi, dopolni

zada~a, pronajdi, napravi

TI SI VE]E U^ENIK VO VTORO ODDELENIE. GI PREPOZNAVA[

U~ebnikov e na dve nivoa i namenet e za deca {to ve}e

[TO E PRIKA@ANO NA ILUSTRACIJATA?

RAZGOVARAJ ZA PREDMETITE OD ILUSTRACIJATA!

SITE PREDMETI IMAAT IME.

Raska`uva~: (slika 1) Malata mravka `ivee{e vo mravjalnikot

Zo{to mravkata отишла vo u~ili{te?

Pronajdi im go patot na mravkata

OD ESENTA SME VO VTORO,

DO U^ILI[TE SAM SI ODI[,

IMENUVAJ GI @IVOTNITE OD ILUSTRACIJATA!

@IVOTNITE IMAAT IME.

I RASTENIJATA IMAAT IME.

[TO E PRETSTAVENO NA ILUSTRACIJATA?

KAKO SE VIKA MESTOTO KADE [TO IMA MNOGU KNIGI?

Esenta e detence malo

Koga vetrot kako stado

Поврзи ги буквите со линија, според азбучниот редослед!

PRAVILA NA IGRATA: Se igra vo parovi. Frlate kocka.

Predanija od na{ite babi

KAKVI IGRI IGRA[ SO TVOITE

Na dve stebla viti, tenki, izrasnale po pet granki.

ZA DECA [TO SEGA GO SOVLADUVAAT

KOJ NE ZNAE, ]E NAU^I – KOJ ZNAE, ]E POMAGA!

KAKO SE ODNESUVALA NELA?

PRONAJDI GI ZBOROVITE: MAMA I MIMA I OBOJ GI!

POVRZI GI ZBOROVITE SO ILUSTRACIITE!

mama Mima Ema ama ima

P_T_L _VTO_OB_L KN_G_

IGRA: NA BUKVA, NA BUKVA...

KA@I [TO PRO^ITA! KOJ E SAM?

Mama i Anita mesat.

Tato £ se smee na Tina. Taa nosi .

M_m_ i _n_t_ m_s_t.

1. Lajka e nevnimatelna. Na podot ostavi tragi od

Eden den mama ja odnese Maja kaj zabolekarot. Zaboleka-

Za kogo se zboruva vo tekstot?

Vane i Tomi se sami. Stasaa i Mite i Ema.

Tie nosea . S¢ stavija

Baba mesi pita. Pane nosi . Pitata

e so meso i . Tane i Boban se

na masa. Tie se siti od pitata.

Se stemni. Ene i tato nosi .

KAKVI SE POSTAPKITE NA NELA?

PRO^ITAJ GO TEKSTOT IZRAZNO, A POTOA PRERASKA@I GO!

Kolku mu veruva{ na tekstot {to

Ako saka{ da si silen,

Ako saka{ da a si silen,

[TO E POTREBNO DA PRAVI[

PRONAJDI: UVO, LENA, AVION, TAVA, VANE, IVAN, ANANAS.

Razgledaj gi ilustraciite. Odredi naslov na prikaznata.

IZGOVORI GI PRAVILNO GLASOVITE I ZBOROVITE:

KKKK ]]]] GGGG \\\\

]amil i \or|i se na rodenden kaj \ur|ina.

PRO^ITAJ GO TEKSTOT IZRAZNO!

POVRZI GI ZBOROVITE SO LINIJA, PA KA@I GI RE^ENICITE!