Diplomski

Примена постојећих програмских пакета у пројектовању пумпи, вентилатора и турбина
Садржај:
Коришћене ознаке....................................................................................................................................... 4
Индекси .................................................................................................................................................... 4
1. Увод.......................................................................................................................................................... 5
1.1. Врсте прорачуна код пумпи ........................................................................................................ 5
1.2. Хидраулички прорачун пумпе .................................................................................................... 5
1.3. Хидраулички прорачун радног кола .......................................................................................... 6
2. Технички задатак пумпе ......................................................................................................................... 7
2.1. Проток и напор пумпе ................................................................................................................. 7
2.2. Врста погонског мотора .............................................................................................................. 7
2.3. Брзина обртања пумпе ................................................................................................................. 7
3. Основне теоријске подлоге .................................................................................................................... 8
3.1. Значице пумпи.................................................................................................................................. 8
3.1.1. Значица брзоходости (nq, nS, n11).............................................................................................. 8
3.1.2. Утицај брзоходости на облик радног кола ............................................................................. 9
3.1.3. Значица пречника (δ) .............................................................................................................. 10
3.1.4. Значица напора (ψ).................................................................................................................. 11
3.1.5. Значица протока (φ) ................................................................................................................ 12
3.2. Снаге и степени корисности ......................................................................................................... 13
3.3. Струјање у радном колу и троуглови брзина .............................................................................. 14
3.3.1. Једнодимензијски модел струјања у радном колу ............................................................... 14
3.3.2. Основни појмови кинематике струјања у радном колу....................................................... 15
3.3.3. Троугао брзина ........................................................................................................................ 16
4. Пројектовање радног кола у програму ''CFturbo'' .............................................................................. 18
4.1. Основне димензије......................................................................................................................... 18
4.1.1. Почетак пројектовања у „‟CFturbo‟‟ ..................................................................................... 19
4.2. Функције на којима су засноване претпоставке у „‟CFturbo‟‟ ................................................... 21
4.2.1. Претпоставке (Assumptions) ................................................................................................... 23
4.2.2. Ефикасности и степени корисности ...................................................................................... 24
4.2.3. Број лопатица .......................................................................................................................... 25
5. Меридијански пресек............................................................................................................................ 26
5.1. Прорачун троуглова брзина .......................................................................................................... 29
5.1.1. Троугао брзина на улазу ......................................................................................................... 31
5.1.2. Троугао брзина на излазу ....................................................................................................... 32
1
5.1.3. Теорија умањења напора кола по Флајдереру (Pfleiderer) .................................................. 34

5.1.4. Излазни коефицијент према Визнеру (Wiesner) ................................................................... 35
5.2. Прорачун струјања у меридијанској равни ................................................................................. 37
5.3. Конструисање лопатица радног кола ........................................................................................... 38
5.3.1. Одређивање средњих линија лопатица ................................................................................. 38
5.3.2. Профилисање лопатица .......................................................................................................... 42
5.3.3. Профилисање улазне ивица лопатице................................................................................... 44
5.4. Спирала ........................................................................................................................................... 46
5.5. Пројектовање спирале у „‟CFturbo‟‟............................................................................................. 46
5.5.1. Улаз у спиралу......................................................................................................................... 46
5.5.2. Облик спирале ......................................................................................................................... 47
5.5.3. Правила приликом пројектовања спирале ............................................................................ 48
5.5.4. Према Флајдереру (Pfleiderer) .............................................................................................. 49
5.5.5. Према Степанову (Stepanoff) ................................................................................................. 49
5.5.6. Језик спирале ........................................................................................................................... 49
5.5.7. Облик попречног пресека спирале ........................................................................................ 50
5.5.8. Цртање попречног пресека спирале Безијеовим кривим .................................................... 51
5.5.9. Дефинисање попречног пресека спирале на излазу ............................................................ 51
5.5.10. Дифузор ................................................................................................................................. 53
6. Меридијански пресеци пумпи у софтверу ‟‟CFturbo” ....................................................................... 54
6.1. Меридијански пресек за пумпу по узору на РО230 ................................................................ 55
6.5. Меридијански пресек за поредбену пумпу .............................................................................. 68
6.6. Поређење меридијанских пресека поредбене пумпе и нултог пресека из „‟CFturbo‟‟ ........ 71
6.7. Меридијански пресек за пумпу по узору на GAMM турбину ............................................... 73
7. Меридијански пресеци вентилатора у софтверу „‟CFturbo” ............................................................. 77
7.1. Меридијански пресек вентилатора ЦАГИ Ц6-18.................................................................... 78
7.4. Меридијански пресек вентилатора МО ЦКТИ 0,55-40 (Ц5-36) ........................................... 87
2
8. Пројектовање радног кола пумпе (по узору на турбину РО 230) у програму „‟CFturbo‟‟ ........... 103
8.1. Одређивање троуглова брзина за пумпу ''РО 230'' ................................................................ 104
8.2. Прорачуни струјања у меридијанском пресеку пумпе ''РО 230'' ......................................... 106
8.3. Одређивање средњих линија профила за пумпу ''РО 230'' ................................................... 107
8.4. Профилисање лопатица за пумпу ''РО 230'' .......................................................................... 109
8.5. Обликовање улазне ивице лопатица за пумпу ''РО 230'' ..................................................... 109
9. Пројектовање радног кола пумпе (по узору на турбину РО 400) у програму „‟CFturbo‟‟ ........... 112
9.1. Одређивање троуглова брзина за пумпу ''РО 400'' ................................................................ 113
9.2. Прорачуни струјања у меридијанском пресеку пумпе ''РО 400'' ........................................ 115
9.3. Одређивање средњих линија профила за пумпу ''РО 400'' .................................................. 116
9.4. Профилисање лопатица за пумпу ''РО 400'' .......................................................................... 118
9.5. Обликовање улазне ивице лопатица за пумпу ''РО 400'' ..................................................... 118
10. Пројектовање поредбене пумпе у програму „‟CFturbo‟‟ ............................................................... 121
10.1. Одређивање троуглова брзина за поредбену пумпу ........................................................... 121
10.2. Прорачун струјања у меридијанском пресеку за поредбену пумпу.................................. 123
10.3. Одређивање средњих линија профила за поредбену пумпу .............................................. 124
10.4. Профилисање лопатица за поредбену пумпу ...................................................................... 126
10.5. Обликовање улазне ивице лопатица за поредбену пумпу ................................................. 127
10.6. Пројектовање спирале за поредбену пумпу ........................................................................ 129
11. Пројектовање вентилатора ''ЦАГИ Ц6-24'' у програму „‟CFturbo‟‟ ............................................. 133
11.1. Одређивање троуглова брзина за вентилатор ''ЦАГИ Ц6-24'' ........................................... 134
11.2. Прорачун струјања у меридијанском пресеку за вентилатор ''ЦАГИ Ц6-24'' .................. 136
11.4. Профилисање лопатица за вентилатор ''ЦАГИ Ц6-24'' ...................................................... 138
11.5. Обликовање улазне ивице лопатица за вентилатор ''ЦАГИ Ц6-24'' .................................. 139
11.6. Пројектовање спирале за вентилатор ''ЦАГИ Ц6-24'' ......................................................... 142
12. Пројектовање вентилатора ''ЦАГИ Ц4-60'' у програму ''CFturbo''................................................ 145
12.1. Одређивање троуглова брзина за вентилатор ''ЦАГИ Ц4-60'' ........................................... 145
12.2. Прорачун струјања у меридијанском пресеку за вентилатор ''ЦАГИ Ц4-60'' .................. 148
12.3. Одређивање средњих линија профила за вентилатор ''ЦАГИ Ц4-60''............................... 149
12.4. Профилисање лопатица за вентилатор ''ЦАГИ Ц4-60'' ...................................................... 150
12.5. Обликовање улазне ивице лопатица за вентилатор ''ЦАГИ Ц4-60'' .................................. 151
12.6. Пројектовање спирале за вентилатор ''ЦАГИ Ц4-60'' ......................................................... 153
13. Закључак ............................................................................................................................................ 156
Литература ............................................................................................................................................... 158
Биографија ............................................................................................................................................... 159
3
Коришћене ознаке
Q – Проток
H – Напор
n – Брзина обртања
nq, nS, n11 – Значица брзоходости
D – Пречник радног кола
b – Ширина радног кола
δ – Дебљина лопатице
A – Површина
ψ – Значица напора
φ – Значица протока
u – Обимска брзина
w – Релативна брзина струје
c – Апсолутна брзина струје
g – Гравитационо убрзање
α – Апсолутни угао струје
β – Релативни угао струје
η – Степен корисности
Y – Јединични струјни рад
ψ‟ – Коефицијент за израчунавање коефицијента умањења напора кола
kl – Коефицијент умањења напора кола (по Флајдереру)
γ – Излазни коефицијент (по Визнеру)
ρ – Густина
P – Снага
S – Статички момент
τ – Коефицијент стешњења
Индекси
0 – Непосредно пре улазне ивице
1 – Улазна ивица
2 – Излазна ивица
3 – Непосредно иза излазне ивице
s – Усис
m – Меридијанско, механичко
u – Обимско
r – Радијално
z – Аксијално
v - Волуметријско
∞ – За модел са бесконачним бројем лопатица
h – Хидрауличко
4
1. Увод
1.1. Врсте прорачуна код пумпи
Приликом пројектовања пумпи, врше се следеће врсте прорачуна:
Хидраулички прорачун – најважнији, обухвата прорачун геометрије проточних

делова пумпе,
Прорачун чврстоће – обухвата прорачун димензија вратила и лопатица – радног
кола, преткола и закола,
Прорачун теоријских и очекиваних стварних карактеристика (енергетских и
кавитацијских) пумпе, тј. радног кола,
Прорачуни заптивања, улежиштења и др...
У овом раду се налази хидраулички прорачун пумпи и вентилатора, спроведен у софтверу

„‟CFturbo‟‟.
1.2. Хидраулички прорачун пумпе
Хидаулички прорачун заузима централно место у пројектовању пумпи. Он се спроводи

тако да се задовољи технички задатак који је стављен пред конструктора. Под техничким
задатком се подразумева проток који пумпа треба да обезбеди потрошачу Q, као и напор
Н који треба да се савлада у постројењу при задатом протоку. Такође, понекад се за једну
од полазних величина сматра и број обртаја пумпе n, али само када се то експлицитно
задаје.
Одабир, тј. усвајање конструктивне шеме пумпе, с обзиром да у великој мери утиче на
брзоходост кола – а тиме и на многе друге карактеристике пумпе је у директној вези са
хидрауличким прорачуном и обухвата усвајање броја ступњева пумпе (ако је напор
довољно велики да постоји потреба за вишестепеном пумпом) и броја грана (уколико се
захтевају велики протоци па постоји потреба за вишеструјним пумпама). Обично се у
прорачуну полази да је пумпа једнострујна и једностепена.
Осим простог задовољења самог техничког задатка, што је примарни циљ, води се рачуна
да се задовољи и секундарни циљ, тј. остваривање задовољавајућег понашања пумпе, под
чиме се подразумева рад пумпе са довољно високим степеном корисности и повољан
нагиб карактеристике напора пумпе.
5
1.3. Хидраулички прорачун радног кола
Радно коло као главни радни орган пумпе се пројектује тако да се обезбеди да се радни
процес (предавање енергије радном флуиду) обавља уз што мање хидрауличке губитке.
Прорачун радног кола се састоји из четири засебна али међусобно веома повезана дела:
Одређивање полазних величина за прорачун,

Избор основних димензија кола,
Профилисање канала кола (меридијански пресек),
Прорачун површине лопатица (основна раван).
Хидраулични прорачун радног кола у ужем смислу подразумева прорачунавање основних

димензија радног кола на основу полазних величина, а у ширем смислу у њега спада и
профилисање канала и површина лопатица, како у меридијанској, тако и у основној равни.
У пракси се најчешће врши пројектовање према једнодимензијском моделу струјања кроз

радно коло.
Површина лопатица је континуална површина и у потпуности је позната уколико се

прорачуна њена целокупна површина. Овај поступак би захтевао бесконачан број
бесконачно малих површина, што је у пракси немогуће извести, али и нема потребе за
тиме. Зависно од геометрије лопатице, иде се на прорачун мањег или већег броја
помоћних (контролних) површина (подеоних пумпи). У неким случајевим је довољна само
једна струјница (код цилиндричних лопатица), док се у другим случајевима иде на нешто
већи број (три, пет или седам (увек непаран број, како би једна од струјница била средња)
зависно од витоперости лопатица која је у директној вези са брзоходошћу кола). Код
брзоходијих кола, прорачун површине лопатице се спроводи за сваку струјницу посебно, а
на основу тога да се обезбеди потребан напор кола.
Једна од општих препорука за прорачун кола, саветује се да се за кола са ns<80 (nq<22)

прорачун спроводи само за једну, средњу струјницу, а лопатица има тзв. цилиндричан
облик. За брзоходија кола 80<ns<130 (22<nq<36), прорачун се спроводи за три струјнице
(на предњем и задњем диску и за средњу струјницу) и лопатица је витопера. За кола
високе брзоходости ns>130 (nq>36), прорачун се спроводи за пет струјница.
6
2. Технички задатак пумпе

2.1. Проток и напор пумпе
Као што је већ напоменуто полазне величине за хидраулички прорачун пумпе су проток
(Q), напор (H), а понекад и број обртаја (n).
Ове номиналне, прорачунске величине усвајају се као и као оптималне, тј. као да ће пумпа
радити са оптималним степеном корисности. То је доста реално за нетурбине, јер оне раде
са познатим и углавном непромењивим условима. Наравно и друге режиме рада изузев
оптималног треба имати у виду током пројектовања.
2.2. Врста погонског мотора
Пумпе нису увек погоњене електромотором. У термоенергетским постројењима напојна

пумпа је често погоњена одговарајућом турбином. У сеоским домаћинствим се често
срећу пумпе које су погоњене дизел мотором.
2.3. Брзина обртања пумпе
Када брзина обртања пумпе није експлицитно задата, на конструктору је да усвоји

прихватљиву врдност, мада је овај избор ограничен условима погона. Приликом избора
броја обртаја треба имати у виду следеће:
Врсте мотора предвиђене за пумпни агрегат – радијалне пумпе се најчешће погоне

асинхроним електромоторима, са стандардним бројевима обртаја, и зато треба увек
ићи на круту везу између вратила пумпе и електромотора. Веће пумпе имају
углавном мање бројеве обртаја, а мање пумпе имају веће бројеве обртаја;
Број обртаја пумпе, као и конструктивна шема пумпе, утиче на брзоходост пумпе, а
самим тим и на геометрију радног кола и на габарите пумпе. Повећање броја обртаја
пумпе смањује димензије радног кола и доводи до јефтинијег погонског мотора. Са
друге стране, повећање брзине обртања усложњава геометрију радног кола и
повећава његову осетљивост на кавитацију. Ове две ствари имају супротан утицај на
коначну цену агрегата, али генерално, са повећањем брзине обртања, смањује се
његова цена;
Брзина обртања индиректно (преко брзоходости) утиче и на вредност оптималног
хидрауличког (и укупног) степена корисности који пумпа може да оствари;
Брзина обртања драстично утиче и на оптерећење вратила у току рада.
Вредност брзине обртања се бира тако да се обезбеде првенствено потребе енергетске, а

онда и кавитацијске карактеристике пројектованог радног кола за прорачунски режим
рада. Избор броја обртаја је у директној вези са избором конструктивне шеме пумпе.
7
3. Основне теоријске подлоге
3.1. Значице пумпи
3.1.1. Значица брзоходости (nq, nS, n11)
Брзоходост кола је бездимензијска величина и представља један од најважнијих и

најуниверзалнијих параметара пумпе из следећих разлога:
Обухвата истовремено сва три најважнија и најосновнија параметра турбомашине:

проток (Q), напор (H) и број обртаја (n);
Зато што је веома добар критеријум за облик канала пројектованог радног кола;
Зато што је временом стекла привилегован положај да се при истраживању
турбомашина тежи да се све конструктивне, хидрауличке и кинематске величине
прикажу као функција брзоходости, што доводи до значајног олакшања при
пројектовању.
У литератури се се као ознака за брзоходост најчешће користе ознаке nq или nS, које су у
суштини исте.
Код примене значице nS треба знати да је она дефинисана за воду као радни флуид, и
уколико је неки други радни флуид, тада ће умножак бити другачији од 3,65. Фактор 75
потиче од прерачунавања снаге из [KS] у [kW]. У литератури је генерално већа
заступљеност значице nS од nq.
Такође, од користи је дефинисати и значицу за јединични број обртаја n11, која је нарочито
битна код турбина, а представља број обртаја еталон пумпе (пумпе која је геометријски
слична пумпи датог типа и која ради са истим радним флуидом) која при протоку од 1
[m3/s] развије напор од 1 [m] при максималном степену корисности.
8
3.1.2. Утицај брзоходости на облик радног кола
Већ је напоменуто да значица брзодости има јак утицај на облик радног кола. То је у вези
са доминантним обликом струјања радног флуида кроз радно коло у радном процесу.
Целокупна област коју заузимају радна кола радијалних и дијагоналних пумпи се може
поделити у следеће области:
Спорохода радијална кола,

Нормална радијална кола,
Брзохода радијална кола,
Дијагонална кола.
У посебну групу спадају аксијална кола.
Слика 3.1.– Промена облика радног кола и радних кривих са брзоходошћу [7]
Област брзоходости испод nS=40 (nq=11), припада запреминским (клипним и обртно

клипним пумпама), јер у том опсегу брзодости услед неповољног карактера струјања,
радијалне машине нису најповољније решење.
Области брзоходости за nS=40...80 (nq=11...22), одговара строго радијално струјање у колу.

У области радног кола струјнице су радијално усмерене, те се за ову област брзодости
најповољнија спорохода радијална кола – која се одликују цилиндричним лопатицама, а
улазна и излазна ивица су парарелна оси обртања. Однос излазног пречника кола према
9
улазном је доста велики. Канал има доста мању ширину (у меридијанском пресеку) на
излазу него на улазу, што је последица велике разлике у пречницима.
Нешто већој брзоходости nS=80...150 (nq=22...41) и даље одговара радиално струјање у

колу. Струјнице су и даље (у највећем делу) радијално усмерене. Наормална радијална
кола се одликују тиме што је улазна ивица мало повучена ка усисном грлу, и најчешће
више није паралелна оси, док је излазна ивица и даље паралелна оси обртања. Такав облик
улазне ивице доводи до витоперости лопатице у улазном делу.
Даље повећање брзоходости на nS=150...300 (nq=41...82), доводи до изобличења правца

струјања, и оно више није строго радијално, али је радијалан правац и даље доминантан.
Овој области одговарају брзохода радијална кола. Оваква кола се одликују витоперим
лопатицама најчешће по целој својој дужини. Улазна ивица је још више повучена ка
усисном грлу и не лежи у целости у истој радијалној равни, док је излазна ивица и даље
паралелна оси обртања. Однос излазног и улазног пречника средње струјнице није више
толико велики, што за последицу има релативно малу промену проточног пресека канала
кола.
Још већој брзоходости nS=300...600 (nq=82...164), одговара тзв. дијагонално струјање у

колу. Сада је осим радијалне, у значајној мери присутна и аксијална компонента струјања,
па се оваква кола могу прорачунвати како методама које се користе за прорачунавање
радијалних кола, тако и методама за прорачунавање аксијалних кола (брзоходија
дијагонална кола). Излазна ивица поприма коси положај у односу на осу обртања, а
попречни пресек канала се веома мало смањује од улаза до излаза.
Брзоходости изнад nS=600 (nq=164), одговара готово строго аксијално струјање у колу,
струјнице су аксијално усмерене, готово да нема промене пречника на коме струјнице
улазе у коло и напуштају га, а за прорачун лопатица оваквих, аксијалних, кола, се користе
методе прорачуна усамљених профила.
3.1.3. Значица пречника (δ)
Слика 3.2. – Кордијеов дијаграм, [12]
10
Бездимензијска величина која служи за одређивање спољашњег пречника радног кола.

Њен оптимални закон промене у функцији брзоходости добијен је статистичком обрадом
података за велики број добро изведених конструкција пумпи. У литератури се често
среће дијаграмска зависност у облику Кордијеовог (Cordier) дијаграма.
Спољашњи пречник кола се добија из релације:
Знајући брзоходост nq, Кордијеова зависност даје вредност значице пречника δ, а даље се
из значице налази пречник кола D2.
3.1.4. Значица напора (ψ)
У директној је вези са значицом брзоходости, а омогућава да се одреди потребна обимска

брзина (а самим тим и пречник кола D2) која је неопходна за остваривање жељеног напора
кола.
У страној литератури, а нарочито руској, ова значица је позната и као коефицијент

притиска.
Значица напора се дефинише као:
Код вишестепене пумпе, значица напора се одређује за ступањ (ψЅТ). За радијалне пумпе је
обично ψ = (0,9...1,1), а за аксијалне машине ова значица има доста ниже вредности, што је
и логично, с обзиром на њихове генералне карактеристике. Постоје различите препоруке
за одабир значице напора у зависности од других параметара, најчешће од nq.
11
Слика 3.3. – Зависност значице напора од брзоходости, а) [4], б) [3]
Слика 3.4. – Зависност значице напора од брзоходости (ks=0,0189nq) [6]
3.1.5. Значица протока (φ)
Значица протока, заједно са значицом напора, омогућује поређење сличних радних

режима две пумпе, а дефинише се као:
Ова значица је у директној вези за брзоходошћу. Као и за значицу напора, тако и за

значицу протока постоје различите препоруке у литератури.
12
Слика 3.5. – Бездимензијске карактеристике пумпе (Eggborough pump) [3]
3.2. Снаге и степени корисности
Губици се јављају увек када постоји струјање флуида. Тако је, у случају пумпе, снага која
се може предати флуиду увек мања од снаге на вратилу пумпе. Губици који се јављају у
пупмпама су [4]:
Механички губици, (Pm) у лежајевима и у заптивачима. Ови губици не резултују

загревањем радног флуида, па се називају и спољашњим губицима;
Волуметријски губици, који се јављају услед процуривања у радном колу.
Процуривања која се јављају су:
- Qsp, процуривање кроз прстенасти заптивач на усису пумпе,
- QE, процуривање кроз механизме за уравнотежење аксијалне силе
(процепи и отвори на задњем диску),
- QH, додатна процуривања, (нпр. при подмазивању хидростатичког
лежаја).
Губитак снаге на процуривање је:
Губици услед трења о спољашње површине дискова, PRR;

Губици на трење који се јављају при струјању кроз механизме за уравнотежење
аксијалне силе, PeR;
Код вишестепених пумпи се јављају губици на ''међустепеном заптивачу'', тј. јављају
се процуривања на заптивачима који раздвајају два ступња, PЅ3;
Хидраулички губици који се јављају услед трења и вртложења између усиса и потиса
пумпе. Снага која се губи је:
13
Губици који се јављају услед појаве повратног струјања (PRес), када пумпа ради у
режимима ван оптималног. Ови губици су занемарљиви када пумпа ради у
оптималном режиму.
Прорачуни губитака су тачнији за веће пумпе, када су и степени корисности доста велики
(преко 80%). Међутим, за мање пумпе, које су са малим nq се могу направити велике
грешке приликом прорачуна губитака.
Слика 3.6. – Губици снаге у пумпама [4]
У претпоставкама које користи софтвер ''CFturbo'' су дати изрази за четири највећа

губитка (хидраулички, волуметријски, механички и губици услед трења о спољашње
дискове кола), и приликом прорачуна се узимају у обзир само њихове вредности.
3.3. Струјање у радном колу и троуглови брзина
3.3.1. Једнодимензијски модел струјања у радном колу
Стварно струјање у радном колу турбомашине је просторног карактера (тродимензијско) и

аналитичко проучавање овoг струјања је доста сложено. То је разлог зашто се уводе
једноставнији модели струјање у проучавању турбомашина.
Приликом пројектовања пумпи, посебно место заузима једнодимензијски модел струјања,

који, иако доста одступа од реалности (нису присутни многи струјни ефекти који су
запажени код стварних кола), даје неочекивано добре резултате.
У случајевима када резултат добијен анализом једнодимензијског струјања доста одступа

од стварности, он се на одговарајући начин коригује, како би био важећи и за реално коло.
Најочигледнији пример за то би била корекција напора Hth∞ у Hth преко степена умањења
напора кола ε.
14
Слика 3.7. – Преносно, релативно и апсолутно струјање у колу
Модел једнодимензијског струјања у радном колу пружа основу за аналитичко

проучавање струјања у колу, а резултати добијени на основу овог стујног модела се
касније коригују одговарајућим факторима, како би се могли применити на стварно радно
коло.
Модел радног кола у коме би струјање у потпуности испољило једнодимензијски карактер

је нађен у виду фиктивног радног кола са бесконачо великим бројем бесконачно танких
лопатица. При струјању кроз овакво коло, флуидне честице се у потпуности покоравају
облику који диктирају лопатице, а њихове трајекторије, у потпуности припадају завојним
површинама.
Кинематика струјања у оваквим фиктивним колима је доста једноставна и може се

аналитички добро описати. У том циљу уводи се разматрање тзв. троугао брзина флуидне
честице (елементе струје) који се креће кроз коло.
3.3.2. Основни појмови кинематике струјања у радном колу
У сваком тренутку током кретања кроз радно коло са бесконачним бројем лопатица
флуидна честица врши сложено кретање. Ово сложено кретање је суперпозиција
релативног кретања кроз међулопатични канал и преносног кретања које је последица
обртања кола. Вектор апсолутне брзине представља векторски збир вектора релативне и
вектора преносне брзине:
Са друге стране, вектор апсолутне брзине, као и било који други вектор у простору, може
да се представи векторским збиром одговарајућих компоненти:
У циљу лакше анализе уводи се тзв. вектор меридијанске брзине , и тада се

апсолутна брзина приказије преко два вектора:
15
cr
c
cm
cz cu
Слика 3.8. – Карактеристични вектори брзина
Предност увођења вектора меридијанске брзине се огледа у томе да се апсолутна

брзина прати преко два компонентна вектора, при чему вектор у појединим
случајевима поприма једноставнији физички смисао. Ти карактеристични случајеви
струјања су:
Чисто радијално струјање, када се своди на ,

Чисто аксијално струјање , када се своди на .
3.3.3. Троугао брзина
w c
cm
β cu α
u
Слика 3.9. – Троугао брзина
Троугао брзина се може поставити за сваку тачку трајекторије флуидне честице при
њеном кретању кроз коло. Ипак, два од тог бесконачног броја троуглова брзина имају
посебан значај. То су троугао брзина на улазу и троугао брзина на излазу. Троугао брзина,
иако веома једноставан даје доста података како о самом струјању кроз коло, тако и о колу
које остварује то струјање.
Према основној једначини за турбомашине (Ојлерова једначина) је:
16
Закључује се да обимска компонента апсолутне брзине кореспондира са напором који

модел радног кола са бесконачним бројем лопатица остварује.
Према једначини континуитета:
се закључује да меридијанска компонента апсолутне брзине кореспондира са протоком

кроз модел радног кола.
У пракси рада пумпи је готово редован случај да флуидна струја прилази радном колу без
предротације.
Анализом троуглова брзина на излазу се на једноставан начин могу упоређивати основне

карактеристике два различита модела радних кола, али са истом обимском брзином u2.
Тако се може закључити да оно коло које има већу меридијанску брзину ради са већим
протоком, док оно са већом обимском компонентом апсолутне брзине остварује већи
напор.
w2 c2
cm2
β2 cu2 α
u2
Слика 3.10. – Троуглови брзина на улазу (а), и на излазу (б)
17
4. Пројектовање радног кола у програму ''CFturbo''
4.1. Основне димензије
У програму „‟CFturbo‟‟, у делу ''Main dimensions'' се дефинишу основне димензије радног

кола. Ово је најважнији део пројектовања пумпи, јер се сви наредни кораци ослањају на
тачност одређених димензија.
Струјање кроз пумпу је у стварности тродимензијско и турбулентно. Секундарно

струјање, одвајање струје, кавитација, повратно струјање и друге појаве могу се очекивати
у радном колу при струјању флуида. Ипак, корисно је, а и то се често ради у пракси, да се
реално струјање поједностави приликом пројектовања.
Слика 4.1. – Карактеристични пресеци пумпи
Примена теорије једнодимензијског струјања је значајна и користи се при пројектовању.

Карактеристични пресеци су:
Усис (Ѕ),
Непосредно пре улазне ивице (0),
Улазна ивици (1),
Излазна ивица (2),
Непосредно иза излазне ивице (3).
18
4.1.1. Почетак пројектовања у ‘’CFturbo’’
У делу ''Main dimensions'' се врши унос основних радних параметара пумпе:
Проток (Q [m3/h])
Напор (H [m])
Број обртаја (n [min-1])
Густина флуида (ρ [kg/m3)]
У панелу ''Inflow'' могу се дефинисати вртложни број (Swirl number, δR), или апсолутни
угао на улазу (αS), на предњем и задњем диску.
Табела 4.1. – Апсолутни угао на улазу [1], [2]
Негативан вртлог повећава напор пумпе, и често има лошег ефекта на понашање пумпе на
усису. Доток тачности кроз праву цев најчешће обезбеђује да на улазу нема вртлога.
Веза између апсолутног угла на улазу и вртложног броја је:
...
Такође, може се дефинисати и смер обртања пумпе (гледано из правца иза радног кола).
19
Слика 4.2. – Изглед панела ''Main dimensions‟‟
На основу задатих података, „‟CFturbo‟‟ израчунава следеће вредности, које се не могу

мењати, већ служе само као информација:
Односи се на тип пумпе и облик радног кола:
Специфична брзина обртања - nq (метричке

јединице)
10...50 – Радијално радно коло
50...170 – Дијагонално радно коло
150...400 – Аксијално радно коло
Специфична брзина обртања - NS (САД
јединице)
Број типа - ωS („‟Type number‟‟ – ISO 2548)
Јединични рад кола - Y Y = gH

Разлика притисака - ∆p ∆p = ρgH
Снага пумпе - PQ PQ = ρQgH
Табела 4.2. – Вредности које нуди програм „‟CFturbo‟‟ као информације на основу унетих
радних параметара, [1],[2]
20
Генерално, због трошкова израде, једнострујне и једностепене пумпе се праве са

nq=10...400. У специфичним случајевима се може пројектовати радно коло са много малим
специфичним брзинама обртања (nq<10). Радна кола оваквих пумпи карактерише велики
пречник радног кола и мале ширине лопатица. Однос између проточне површине и
оквашене површине радног кола постаје мали, што доводи до великих губитака на трење.
Да би се то спречило, повећава се или брзина обртања n, или проток Q, ако је то могуће.
Вишестепена пумпа, или смањење напора Н могу се узети као алтернатива.
За изузетно велике вредности специфичне брзине обртања (nq>400), могу се смањити

проток Q, или брзина обртања n. Уколико то није могуће, да би избегле велике вредности
nq, може се више пумпи везати паралелно.
Софтвер „‟CFturbo‟‟ се користи искључиво за радијалне и дијагоналне пумпе, тј. за

вредности nq=10...150.
4.2. Функције на којима су засноване претпоставке у ‘’CFturbo’’
Функције које „‟CFturbo‟‟ користи су засноване на објављеним резултатима испитивања

центрифугалних пумпи. Резултати тих испитивања олакшавају да се приликом
пројектовања усвоје вредности неких параметара који обезбеђују рад пумпе у
оптималном режиму. Функције које се користе су дате графички, а могу се још и дотатно
подешавати. Дате су следеће функције:
Хидраулички степен корисности (ηh),

Запремински степен корисности (ηV),
Губици на трење о спољашње површине дискова (ηS),
Механички степен корисности (ηm),
Значица напора (ψ),
Усисни број (ε),
Број лопатица (z),
Обухватни угао (φu),
Однос излазне ширине и пречника радног кола (b2/d2),
Успоравање меридијанске брзине (cm3/cmS),
Угао флуидне струје на улазу (β0A),
Угао флуидне струје на излазу (β3),
Нагиб задњег диска у односу на хоризонталу (εH),
Нагиб предњег диска у односу на хоризонталу (εS),
Нагиб излазне ивице у односу на хоризинталу (γ),
Дебљина лопатице на улазу (s1),
Дебљина лопатице на излазу (s2),
Највећа дебљина лопатица (smax),
21
Однос пречника језичка спирале и излазног пречника (d4/d2),

Однос ширине на улазу у спиралу и излазног пречника (b4/d2),
Константа по Степанову (Stepanoff) (ks).
Слика 4.3. – Приказ функција које „‟CFturbo‟' користи
Нису све фукције у зависности од једног параметра, него неке зависе и од два (нпр.
хидраулички степен корисности). Такође, постоје и функције, при чему су вредности које
треба да се усвоје дате у препорученом распону од највеће до најмање вредности (значица
напора).
Слика 4.4. – Неке од функција у „‟CFturbo‟', 1)ηh, 2)ψ
22
4.2.1. Претпоставке (Assumptions)
Претпоставке које програм аутоматски усваја и иде у даљи прорачун са њима су засноване
на функцијама, по којима су неки параметри дати у зависности од Q или nq (Apprоximation
functions).
Претпоставке су везане за израчунавање пречника на усису (dS), пречника на излазу (d2), и
ширине на излазу (b2).
За прорачун пречника на усису (ds) користе се:
Однос између брзине на усису и јединичног рада кола

Усисни број ε
0,05…0,4 (расте са порастом nq)
Високе вредности – мале димензије, мали губици на трење

Угао флуидне струје на <20˚ - смањује ризик од кавитације
улазу β0a >15˚ – добро са стране ефикасности
12˚...17˚- препоручује се
Мали губици на трење и ударни губици
Најмања релативна Само уколико нема ризика од појаве кавитације
брзина w fdS=1,15…1,05, за стандардно радно коло, nq=15…40
fdS=1,25…1,15,
Усисни број nSS

радно коло са нормалним усисом u1<50 m/s => 160…220
високопритисне пумпе u1>50 m/s => 160…190
– коефицијент притиска на усису за апсолутну брзину с (убрзање на

Најмање NPSH усису и губици)
1,1...1,35
- коефицијент притиска на улазу за релативну брзину w (пад
притиска на улазној ивици)
0,1...0,06
Табела 4.3. – Величине на основу којих се одређује пречник на усису [1], [2]
За прорачун излазног пречника (d2) се користе:
Бездимензијска величина, зависи од јединичног рада

кола
Притисни коефицијент (значица
напора) - ψ
0,7…1,3 – радијална кола
23
0,25...0,7 – дијагонална кола

0,1...0,4 – аксијална кола
Излазни угао флуидне струје - β3 6˚...13˚ - за стабилну радну криву (расте са nq)
Табела 4.4. – Величине на основу којих се одређује излазни пречник [1], [2]
За прорачун ширине излазне ивице (b2) се користе:
Однос излазне ивице и пречника (b2/d2) 0,04…0,3 – расте са nq

Успорење меридијанске брзине (cm3/cmS) 0,6...0,95 – расте са nq
Табела 4.5. – Величине на основу којих се одређује ширина излазна ивица [1], [2]
4.2.2. Ефикасности и степени корисности
Програм „‟CFturbo‟‟ препознаје четири степена корисности. За ове степене корисности се

могу усвојити вредности које софтвер нуди, или се могу мењати. Ти степени корисности
су:
Хидраулички степен корисности (ηh),

Волуметријски степен корисности (ηv),
Степен корисности који узима у обзир губитке на трење о спољашње површине
дискова (ηS),
Механички степен корисности (ηm).
Производ прва три степена корисности као резултат дају унутрашњи степен корисности
(ηi). Унутрашњи и механички степен корисности дају укупан степен корисности пумпе η:
При чему су:
- – Снага пумпе,
- – Снага мотора.
Укупни степен корисности пумпе у раду је повезан са специфичном брзином обртања и

величином и типом радног кола, као и са карактеристикама постројења, као што је
опточни вод и неки други помоћни системи.
Степен корисности се израчунавају на основу функција које се налазе и софтверу

(Apprоximation functions), и оне представљају теоретски достижне вредности, а могу се
исправити уколико је доступно више информација о пумпи.
24
Хидраулички степен корисности је онај којим су обухваћени губици на трење и

вртложење. Губици на трење потичу из граничних слојева. Губици на вртложење потичу
од турбулентног струјања, али и од појаве секундарног струјања који настаје услед нагле
промене геометрије струјног простора. Овај степен корисности је једнак односу
јединичног рада пумпе и јединичног рада кола:
Волуметријски степен корисности представља однос протока кроз пумпу и протока кроз
коло. Пошто постоји повратно струјање, то ова два протока нису иста, па је волуметријски
степен корисности једнак:
Волуметријски степен корисности расте са величином радног кола.
Степен корисности који узима у обзир губитке на трење о спољашње површине дискова
(ηS), покрива губитке који се јављају услед ротације флуида између предњег или задњег
диска и кућишта. Он се израчунава као:
ηS = 0,5…0,985 – за nq < 40,
ηS = 0,985…0,995 – за nq > 40.
Механички степен корисности обухвата губитке на трење који се јављају у лежајевима и у

заптивачима, и оне је једнак:
Механички степен корисности расте са величином радног кола.
Хидраулички и волуметријски степен корисности су најбитнији за одређивање димензија

кола због њиховог утицаја на јединични рад кола ( ) и проток кроз коло ( ). Механички
степен корисности, и губици на трење о спољашње површине диска утичу само на снагу
мотора пумпе.
4.2.3. Број лопатица

Број лопатица се одређује на основу ових претпоставки. Број лопатица је обично између 3
и 10. Велики број лопатица указује на веће губитке на трење. Уколико се изабере мали
број лопатица, хидраулички губици се могу повећавати због израженијег секударног
струјања и већег одступања између углова лопатица и углова флуидне струје.
25
5. Меридијански пресек
У програму „‟CFturbo” меридијански пресек, тј. криве које представљају предњи и задњи
диск, се формира користећи Безијеове функције четвртога реда. Облик ових кривих се
заснива на положају 5 тачака. Тачке 1 и 4 су крајње тачке, док остале три тачке одређују
облик кривих. Средња тачка (2), се може померати у било ком правцу, док тачке 1 и 3
имају само један степен слободе. Тачка 1 се може померати само по правој линији између
тачака 0 и 2, а тачка 3 на линији између тачака 2 и 4. Тако се не појављује кривина на
крајевима ових кривих.
Слика 5.1. – Меридијански пресек кола у програму “CFturbo”
На основу познатих основних димензија, црта се меридијнски пресек. Те основне

димензије су: пречник на усису, излазни пречник, ширина на излазу и ширина на улазу.
Код програма “CFturbo” се уместо ширине на улазу израчунава аксијално издужење
(аксијално растојање од улаза до излаза, гледано по средњој линији). Такође потребне су и
следеће величине: нагиб излазне ивице према хоризонтали, и нагиб предњег и задњег
диска према хоризонтали (на излазној ивици).
26
На основу ових димензија „‟CFturbo” исцртава меридијански пресек. Тачка 1 је

постављена на 3/4 аксијалног растојања између тачака 0 и 2, а тачка 3 је постављена на
2/3 радијалног растојања између тачака 2 и 4.
Промена облика меридијанског пресека се постиже мењањем положаја ових тачака. Тачке
се могу померати на два начина:
- Простим померањем, тј. тачка се ухвати мишем и помера, или
- Уписивањем положаја тачки. Десни клик на тачку даје информације о положају
тачке, које се могу мењати, па се на тај начин може мењати и положај тачке.
Излазна ивица се такође може померати на исти начин, док се не достигне жељено
аксијално издужење, као и нагиб излазне ивице према хоризинтали.
Прликом одређивања меридијанског пресека, пожељно би било да криве буду што је

могуће стабилније, како не би долазило до локалног убрзавања/успоравања. Највећи
пречниици кривина кривих би требало да буду што мањи, с тим да се тежи да на крајевима
уопште не постоји кривина. Ова два захтева се у потпуности испуњавају коришћењем
Безијеових кривих. Проточна површина (2πrb), би требало константно да расте од усисне
стране.
Тачке у којима су највеће кривине су означене на меридијанском пресеку, а пречници

највећих кривина су дати у делу “Max. curvature r[mm]”.
Постоје два начина одређивања меридијанског пресека у софтверу „‟CFturbo”:

- Hub, Shroud – директно цртање две контуре, или
- Cross section – конструише се средња линија према жељеној промени меридијанске
брзине, између усиса (ds) и излаза (d2).
У првом случају, предњи и задњи диск се могу цртати посебно, или се могу повезати
(couple mode) тако да се мењањем једне контуре аутоматски мења и друга, тако да су им
релативни положаји тачака Безијеове криве исти.
У другом случају мења се само средња линија која је геометријска средина проточне
површине. Облик ове линије зависи од промене меридијанске брзне, која може бити
линеарна, или се може учитати из неког другог фајла.
Улазна ивица се такође конструише Безијеовом кривом четвртога реда. Тачке се померају
на исти начин као и код предњег и задњег диска, а једино је разлика у крајњим тачкама. У
програму „‟CFturbo” улазна ивица има увек исти релативан положај, али то није никаква
препорука и може се мењати. У „‟CFturbo” постоје опције да улазна ивица буде равна, или
да буде и равна и паралелна са осом обртања.
За радијална кола код којих је nq=(10...30), улазна ивица је најчешће паралелна оси
обртања. Како је излазна ивица такође паралелна оси обртања, тако се могу стварати 2D
закривљене лопатице. За брзоходије пумпе (веће nq), улазна ивица се све више спушта ка
усису. Различити пречници на улазу резултују различитим угловима на улазу, тако да се
27
ствара 3D закривљена лопатица. Просторно закривљене лопатице имају боље усисне

способности, боље перформансе и веће степене корисности.
Полжај улазне ивице треба изабрати тако да омогућава подједнак пренос енергије на свим
проточним површинама. Да би се ово остварило прати се вредност статичког момента
( ) на предњем и задњем диску од улазне до излазне ивице, и он би требало да
буде сличних вредности. Такође у делу Static moment су приказане вредности статичког
момента на предњем и задњем диску. На меридијанском пресеку улазна ивица би требало
да буде нормална на предњи и на задњи диск уколико је то могуће. Како би се одржавале
сличне вредности статичког момента, улазна ивица је ретко када паралелна са осом
обртања, поготово код брзоходијих пумпи (дијагоналних пумпи).
На излазну ивицу је могуће поставити и наставак који је неопходан уколико се из

„‟CFturbo” пребацује у неки други софтвер, на пример у „‟CFX-BladeGen‟‟. Висина и
ширина наставка се може подешавати.
Слика 5.2. – Дијаграми које је могуће видети приликом цртања меридијанског пресека
28
5.1. Прорачун троуглова брзина
Када се креће са конструисањем лопатица, мора се одредити број струјница, као и углови
лопатица. Углови лопатица βВ1 и βВ2 се одређују из троуглова брзина, при чему се узимају
у обзир коефицијент стешњења, као и скретање флуидне струје на излазу.
Слика 5.3. – Троуглови брзина
Поступак који користи „‟CFturbo‟‟ за израчунавање углова лопатица је следећи:
Дефинишу се дебљине лопатица на улазној ивици (LE) и на излазној ивици (TE),

Приликом одређивања угла лопатице на излазу (βВ2) узима се у обзир коефицијент
умањења напора кола (фактор клизања). „‟CFturbo‟‟ сам одређује фактор клизања
према Визнеровој (Wiesner) формули, а може се још одређивати и преко
29
Флајдереровог (Pfleiderer) обрасца. Такође, софтвер нуди и да се угао βВ2 одређује

без коришћења ове две формуле, већ се се за даљи прорачун уноси разлика углова
βВ2 –β2, која одговара односу cu2/cu2∞.
Одређивање углова лопатице βВ (Blade angle βВ):
- Усваја се тачан број струјница који ће се користити и у даљем прорачуну,
- На основу претходне две ставке се одређују углови лопатица βВ (Calculate βВ),
- Уколико нису углови одговарајући, они се могу мењати.
Прорачун углова лопатица се може одредити за од 2 до 11 струјница. Даље пројектовање

лопатица се реализје на основу усвојеног броја струјница.
Углови лопатица се израчунавају на основу формула које проистичу из троуглова брзина.

Једном одређени, углови остају константни. Уколико се мења меридијански пресек, или се
мења дебљина лопатица или фактор клизања, потребно је поново прорачунати углове
лопатица.
У делу „‟Blade lines‟‟ се приказује меридијански пресек, са свим струјницама које се

користе у прорачуну. Број струјница се може подешавати клизачем у делу ''Blade angle
βВ''.
У овом делу прорачуна се приказују троуглови брзина на улазу и на излазу. Праве

неиспрекидане линије представљају брзине на предњем диску (зелена боја) и на задњем
диску (плава боја). Брзине непосредно испред и иза лопатица се могу приказати
испрекиданим линијама како би се приказао ефекат стешњења проточне површине. Осим
тога, углови лопатица се могу приказати дебелим линијама, како би се видео нападни угао
на улазној ивици, као и скретање флуида на излазној ивици услед фактора клизања.
Интензитети брзина и углова су дати у табели. Ознаке у овој табели су:
d – Пречник,
α – Апсолутни угао,
β – Релативни угао (угао лопатице),
u – Обимска брзина,
cm – Меридијанска брзина (cm=wm),
cu – Обимска компонента апсолутне брзине,
c – Апсолутна брзина,
wu – Обимска компонента релативне брзине (wu +cu =u),
w – Релативна брзина,
τ – Коефицијент стешњења,
i – Нападни угао (i = βВ1 -β1),
δ – Разлика између угла лопатице и флуидне струје на излазу (δ= βВ2 –β2),
wR – Однос релативне брзине на излазу и улазу.
30
5.1.1. Троугао брзина на улазу
Троугао брзина на улазу је дефинисан струјним и геометријским параметрима на улазној

ивици.
Између улаза и улазне ивице је константан вртлог пошто се преношење енергије са радног
кола на флуид јавља само у лопатичном простору.
Слика 5.4. – Карактеристични пресеци
Пресеци 0 и 1 се разликују пошто постоји стешњење струјног простора лопатицама (τ1) у

пресеку 1. Постојање лопатица у струјном простору резултује повећањем меридијанске
брзине cm.
Слика 5.5. – Троугао брзина на улазу
31
Формуле по којима се одређује троугао брзина на улазу су:
Угао β1В индиректно утиче на троугао брзина услед стешњења. Разлика између угла
лопатице β1В и угла флуидне струје β1 је дата као i = β1В - β1. Тежи се да се постигне да ова
разлика буде што мања, односно да буде i=0. Уколико је i≠0, око улазне ивице ће се
јављати високе локалне брзине и низак струјни притисак. Када је:
- i >0 => β1В > β1 => Тачка мировања је на леђној страни,

- i < 0 => β1В < β1 => Тачка мировања је на грудној страни.
Мале вредности угла i су погодне за остваривање оптималног режима.
Због могућности појаве кавитације, угао лопатице на улазу β1В требало би да буде што је
могуће мањи, али да би се остварила што боља ефикасност, овај угао не би требало да
буде мањи од 15˚ до 18˚.
Уколико се улазна ивица не налази на једном пречнику, тада се угао лопатице β1В мења од
предњег до задњег диска. Већи пречници на предњем диску значе и мање вредности β1В.
5.1.2. Троугао брзина на излазу
Троугао брзина на излазу је одређен геометријским параметрима на излазу и одређеног

угла лопатице на излазу β2В. Угао лопатице на излазу има великог утицаја на пренос
енергије у радном колу.
32
Слика 5.6. – Троугао брзина на излазу
Слично као и код троугла брзина на улазу, тако се и троуглови брзина у пресецима 2 и 3
разликују услед стешњења струјног простора лопатицама (τ2) у пресеку 2.
Формуле по којима се одређује троугао брзина на излазу су:
33
Приликом одређивања угла лопатице на излазу β2В важно је знати да постоји разлика
између угла лопатице и угла флуидне струје. Релативна брзина на излазу не прати угао
лопатице β2В. Угао флуидне струје на излазу је увек мањи од угла лопатице услед појаве
умањења напора кола (фактор клизања). Разлика ова два угла је дата као δ= β2В -β2.
Разлика ова два угла не би требало да буде већа од 10 до 14 степени, како се не би

повећавали ударни губици услед несиметричности струјања.
Смањени угао флуидне струје β2 резултује смањеном обимском компонентом апсолутне

брзине – cu, која је према Ојлеровој једначини за турбомашине најбитнија при преношењу
енергије. Угао лопатице β2В се одређује на основу обимске брзине у идеалним условима
(бесконачан број бесконачно танких лопатица) cu2∞. Према томе, потребно је одредити
фактор клизања.
5.1.3. Теорија умањења напора кола по Флајдереру (Pfleiderer)
Смањен пренос енергије се изражава преко коефицијента умањења снаге напора:
Овај коефицијент се може експериментално одредити у зависности од искуственог броја

ψ', као:
При чему је:
- Статички момент од улазне до излазне ивице
Искуствени број ψ' је једнак:
Вредност коефицијента а зависи од тога шта се налази по излазу из раног кола:
- Иза кола је заколо – а = 0,6,

- Иза кола је спирала – а = 0,65…0,85,
- Иза кола је безлопатично заколо – а = 0,85…1,
- Иза кола је дијагонално/аксијално коло – а = 1,0…1,2
Фактор који још боље описује умањење напора је фактор умањења напора кола kL, који је
једнак:
34
Из обрасца се види да је овај фактор једнак 1 када струјање прати лопатицу. Обимска
компонента апсолутне брзине, када флуидна струја прати лопатицу, се може израчунати
као:
5.1.4. Излазни коефицијент према Визнеру (Wiesner)
Излазни коефицијент γ се дефинише при умањењу преноса енергије (умањењу напора

кола), и он је једнак:
Из обрасца се види да је овај фактор једнак 1 када струјање прати лопатицу.
Разлика cu2∞ - cu2 се назива ''брзина клизања''.
Што је мањи излазни коефицијент, то је веће одступање угла флуидне струје од угла
лопатице.
Визнер је развио емпиријску формулу за одређивање фактора клизања:
При чему су поправни коефицијенти једнаки:
Обимска компонента апсолутне брзине, када флуидна струје прати лопатицу, се може
израчунати као:
35
Угао лопатице на излазу мора бити такав да радно коло преда жељену количину енергије
флуиду, при чему се узима у обзир и ''брзина клизања''. Уобичајене вредности угла
лопатице на излазу β2В за пумпе се налази у опсегу од 15 до 45 степени, а најчешће се
узима да је β2В=20˚…27˚.
Радијалне пумпе са малим вредностима за nq обично имају сличне вредности угла

лопатице на излазу. Лопатице за овај тип пумпи најчешће имају равну излазну ивицу
(β2В=const).
36
5.2. Прорачун струјања у меридијанској равни
Струјање у меридијанској равни се у софтверу „‟CFturbo‟‟ прорачунава помоћу струјне

мреже. Меридијански пресек се подели са 11 струјница на 10 подеоних пумпи. Тако се
обезбеђује да прорачун дводимензијског струјања буде са довољном тачношћу. Прорачун
се заснива на 35 квазиортогоналних линија – од усиса па до краја наставка који се
поставља иза излазне ивице. Улазна и излазна ивица представљају две квазиортогоналне
линије.
Пошто је програм написан тако да изврши само груб прорачун струјања у меридијанској
равни, утицај трења се занемарује. Осим тога, претпоставља се да је струјање идентично у
сваком међулопатичном простору.
Након извршеног прорачуна, могу се приказати меридијански пресек на коме је уцртано 6

струјница и 35 квазиортогоналних линија, као и расподела меридијанске брзине cm, и
релативне брзине w од улаза до излаза.
Слика 5.7. – Расподела брзина од улаза до излаза и меридијански пресек са струјницама и

квазиортогоналним линијама
НАПОМЕНА: Дијаграми који су дати за за релативну и за меридијанску брзину, нису

поуздани, и не може се рачунати на њихову тачност. Разлози за то су:
37
Тек у наредним корацима у прорачуну се одређује промена угла лопатице од улаза

до излаза, а релативна и меридијанска брзина се не могу одредити у свакој тачки без
познавања угла лопатице. Пошто су познати само углови лопатица на улазу и на
излазу из лопатице, тако је логично да програм „‟CFturbo‟‟ исцртава дијаграме само
на основу 4 тачке (на првој и задњој ''нормали'', и на улазној и излазној ивици);
На дијаграму расподеле релативне брзине, брзина на излазној ивици, и она на
последњој нормали не одговарају стварним брзинама. Требало би да се настави
тренд опадања релативне брзине, али то се не дешава, већ на последњој нормали пре
излазне ивице долази до наглог раста брзине, што никако не може да се деси;
Прорачун се спроводи на основу струјне мреже која није у потпуности добра.
Струјнице су одговарајуће, међутим, нормале које су уцртане представљају тзв.
''квазиортогоналне'' линије. На месту највеће кривине је најнепрецизнија мрежа.
5.3. Конструисање лопатица радног кола
5.3.1. Одређивање средњих линија лопатица
Средње линије лопатица се конструишу у зависности од броја проточних површина

(''подеоних пумпи''), које се одређују у претходном кораку пројектовања пумпи у
''CFturbo''.
Просторно закривљене меридијанске проточне површине се преносе на раван помоћу

трансформације координата. Нови координатни систем има за апсцису угао у обимском
правцу t, и бездимензијску меридијанску дужину m, као ординату. Обе координате се
добијају у зависности од апсолутног растојања од полупречника r:
Слика 5.8. – Трансформација координатног система
38
Ова врста добијања просторно закривљене лопатице на основу меридијанског пресека се

назива конформно пресликавање. Конформно пресликавање је могуће применити на
различите типове радних кола (радијална, дијагонална, аксијална).
Средње линије су приказане као Безијеова крива трећег реда. Гранични услови су:
Углови лопатица (βB1, βB2),

Издужење на меридијанском пресеку dm (на излазу лопатице се доцртава издужење,
ради прорачуна),
Обухватни угао φ.
Слика 5.9. – Средње линије у ''CFturbo''
''CFturbo'' прво фиксира тачку 0 (улазна ивица) за све пресеке на основу обухватног угла и
меридијанске координате m=0, док се тачка 3 добија на основу меридијанске координате
излазне ивице (dm), и при t=0.
Обухватни угао је исти за све пресеке, али се може мењати уколико је потребно.
Обухватни угао се за пумпе налази у опсегу од 70˚ до 150˚, а са порастом nq смањује се
вредност угла φ. Обухватни угао има највише утицај на промену угла лопатице од улазне
39
до излазне ивице. Дијаграм у коме је приказано кретање угла лопатице од улаза до излаза
је могуће приказати.
Две тачке у средини, 1 и 2, морају бити линији чији је угао βB1 или βB2 у односу на
хоризонталу, како би се испунили гранични услови (tanβВ=dm/dt). Софтвер поставља
тачку 2 на ¼ обухватног угла, а тачку 1 на ¾ обухватног угла.
Да би се обезбедило да средње линије буду сличне једно другој, истоимене тачке

различитих средњих линија се могу повезати уколико се чекира „‟Coupled linear‟‟.
Средње линије се могу и конструисати и посебно. Уколико је активна веза „‟Coupled

linear‟‟, линија која спаја истоимене тачке се може померати или ротирати. Позиције
тачака Безијеове криве се мењају у зависности од померења линије. Тачке 0 (улазна ивица)
и 3 (излазна ивица) се могу померати само по хоризонтали (m=const). Тачка 3 се може
померати уколико се ухвати мишем и помера, док тачка 0 мења свој положај при промени
обухватног угла.
Може се користити и опција да тачке буду повезане у t-правцу, уколико се означи

„‟Coupled in t-direction‟‟. Ова опција се користи како би прелази били што блажи у t-
правцу. Ову опцију има смисла користити уколико су за сваку од средњих линија
коришћени различити обухватни углови.
Слика 5.10. – Дијаграм промене угла лопатица од улаза до излаза
Промена угла лопатице (βВ) треба да буде таква да нема неких локалних екстрема, тј. да
линија која приказује промену угла лопатице буде што блажа.
40
Као алтернатива Безијеовим кривама се може користити ''Polyline‟‟, при чему се ове
линије приказују као једноставне криве линије. Променом координата у txt-фајлу, може се
мењати изглед и положај ''Polyline‟‟.
Гледајући према промени релативне брзине, пумпна кола су успорна. С обзиром да су

успорна, постоји опасност од одлепљивања струје. Потребно је обезбедити континуалну,
глатку промену правца струјања.
Конструисане средње линије се могу видети и у основној равни, укључујући и пречнике

dN и d2, уколико се активира „‟Frontal view‟‟.
Слика 5.11. – Изглед средњих линија у основној равни
41
5.3.2. Профилисање лопатица
Како би конструисао профил лопатице, „‟CFturbo‟‟ користи дебљине лопатице на улазној

и излазној ивици, као и на 1/3 и на 2/3 дужине лопатице. „‟CFturbo‟‟ прорачунава дебљину
лопатица у зависности од пречника d2. Дебљина лопатице на другим пречницима се добија
линеарном интерполацијом између ове 4 вредности.
Слика 5.12. – Профили лопатица
У табели се приказују одговарајуће дебљине лопатица. Такође, дебљина лопатица се може

се изабрати опција да се она линеарно мења од улазне до излазне ивице (constant linear),
или се све дебљине могу унети без обзира на прорачун у „‟CFturbo‟‟, (user defined).
Дебљина лопатица по нормали се прерачунавају на дебљину која одговара обимском

правцу. Додавањем дебљине лопатице на средњу линију (предњег или задњег диска),
добијају се грудна и леђна страна лопатице. Профил лопатице се приказује у m-t
координатном систему.
На дијаграму се може видети и промена дебљине лопатице дуж средње линије (Show
thickness progression).
Такође, дебљина лопатица се може видети у основној равни (Frontal view) укључујући и
пречнике dN и d2.
42
Слика 5.13. – Приказ дебљина лопатица у основној равни (плава – задњи диск, зелена-
предњи диск)
Дебљина лопатице се одређује тако да испуни захтеве ливења и чврстоће материјала.

Показало се да су ови захтеви испуњени када је однос дебљине лопатице и излазног
пречника једнак:
s/d2 = 0,016…0,022
Веће вредности се примењују код високопритисних кола, при чему су напори већи од 600
метара. Мање вредности се примењују код за мање брзоходе пумпе са мањим напорима.
Са повећањем ширине лопатице (такође и са повећањем брзоходости), повећавају се и
удари за дати напор. У том случају се бирају мање дебљине лопатица. Минималне
дебљине лопатица највише зависе од могућности обављања процеса ливења. То зависи од
начина ливења, али се најмање дебљине лопатица крећу од 3 до 5 милиметара. [4]
43
5.3.3. Профилисање улазне ивица лопатице
У овом кораку се врши подешавање заобљења улазне ивице. До овог корака, по програму
„‟CFturbo‟‟ она је тупа. Да би се комплетирао процес конструисања лопатице, улазна
ивица мора бити оборена. За ово се користи Безиеова крива четвртога реда.
Слика 5.14. – Заобљење на улазној ивици
Тачке 0 и 4 представљају веу између лопатице и заобљења на улазној ивици. Ове две тачке
се могу померати само по одговарајућим линијама лопатице. Тачке 1 и 3 се могу померати
по линији која је тангентна на контуре лопатица у тачкама 0 и 4, како би се обезбедио
глатки прелаз са лопатице на улазну ивицу. Тачка 2 се може померати у свим правцима, и
она највише утиче на облик улазне ивице. Вредности координате m за улазну ивицу су
дате (за одговарајући пречник).
Постоје два начина у програму „‟CFturbo‟‟ за одређивање облика улазне ивице.
- Подешава се само облик улазне ивице на предњем и на задњем диску, док се све
између њих добија линеарном интерполацијом (Coupled linear),
- При одређивању облика улазне ивице на предњем или на задњем диску, сви други
облици улазне ивице између имају исте релативне позиције тачака на Безијеовој
кривој (Uniform).
44
Могуће је све ово видети и у основној равни (Frontal view), укључујући и пречнике dN и
d2.
Слика 5.15. – Приказ заобљене улазне ивице у основној равни
Облик улазне ивице има утицаја на ударне губитка. Коефицијент отпора (drag coefficient)
опструјаваног тела је функција површине тела пројектоване на правац струјања и од
улазне ивице. Што је тупља улазна ивица, то се губици повећавају. [5]
Уколико се улазна ивица не испрофилише добро, као последица се могу јавити високе
локалне брзина и ниски притисци што неповољно утиче на појаву кавитације. Уколико је
улазна ивица испрофилисана у облику полукруга, то негативно утиче на појаву
кавитације, и примењује се само код малих пумпи или код инсталација са блажим
захтевима у погледу степена корисности. Елиптични профил улазне ивице обезбеђује
бољу расподелу притиска. Уколико се примени елиптични профил на краћем растојању,
лопатица је мање осетљива на повећање нападног угла (i=βB1-β1). Управо супротно се
добија уколико се улазна ивица испрофилише у клинасти облик, који има добре особине и
при већим нападним угловима (i=βB1-β1). Међутим, дугачки танки профили улазне ивице
су непогодни са становишта чврстоће и ризика од појаве пукотина. [4]
Слика 5.16. – Профили улазне ивице [4]
45
5.4. Спирала
Задатак спирале је да повећа притисак од излаза из радног кола, на рачун смањења

кинетичке енергије. У спирали се не дешава обогаћивање флуида енергијом, већ се у њој
врши само трансформација енергије уз што мање губитке.
Важан параметар приликом пројектовања спирале је апсолутна брзина на излазу из радног

кола. Та брзина се разликује од просечне брзине у различитим пресецима спирале, које су
основни параметри приликом пројектовања спирале [8].
Спирале, као и све компоненте пумпе, се пројектују на основу проточне компоненте

брзине (када се проток подели са површином управном на правац струјања). Пројектовање
се врши само за оптималан режим, а за друге режиме се врши само процењивање.
Резултати многих испитивања су показала да [8]:
Најбоље спирале су пројектоване за константну брзину,

Трансформација кинетичке енергије у притисну се дешава само у дифузору,
Највећи степени корисности су добијени за углове дифузора од 7 до 13 степени.
Слика 5.17. – Однос брзине у спирали и апсолутне излазне брзине из радног кола у
зависности од брзоходости (Ns = 51,65 nq) [8]
5.5. Пројектовање спирале у ‘’CFturbo’’
5.5.1. Улаз у спиралу
При пројектовању спирале, прво се дефинишу улазни параметри. Уколико је радно коло
већ испројектовано, онда се директно учитавају његови параметри. Улазни параметри су:
46
Проток (Q [m3/h])
Напор (H [m])
Број обртаја (n [min-1])
Густина флуида (ρ [kg/m3)]
Параметри радног кола на излазу су:

Излазни пречник, d2,
Ширина лопатице на излазу, b2,
Апсолутни угао на излазу, α3,
Позиција средине излазне ивице, z.
Такође, приликом пројектовања спирале је потребно и унети следеће вредности:

Волуметријски степен корисности, ηV,
Фактор протока, FQ.
Као и вредности које се тичу улаза у спиралу:

Улазни пречник у спиралу, d4,
Ширина на улазу у спиралу, b4,
Аксијално померање (релативна вредност, у зависности од ширине на излазу), ∆z.
Вредности степена корисности и фактора протока се узимају да су 1, осим уколико нису

познате њихове вредности. Вредности пречника на улазу и улазне ширине спирале се
узимају из односа d4/d2 и b4/b2, који су дати у зависности од nq.
Ради струјања је препоручљиво да се остави кратко растојање између излаза из кола и

језика спирале. са друге стране пожељно је да то растојање буде што краће да се не би
јављале бука и вибрације. Ширину на излазу, b4, требало би изабрати тако да на
попречном пресеку на излазу из спирале однос висина/ширина буде приближно 1. Однос
b4/b2, може доста варирати, без већег утицаја на укупну ефикасност. За отворена радијална
кола препоручује се да однос b4/b2 буде око 2 ако је то могуће. За веће вредности nq, веће
вредности односа b4/b2 имају негативан утицај на струјање (јавља се јако секундарно
струјање, и већи губици на вртложење). У том случају се препоручује да однос b4/b2 буде
од 1,05 до 1,2.
5.5.2. Облик спирале
У програму ''CFturbo'' се може извршити прорачун и пројектовање спирале. Дефинишу се

обухватни угао спирале (уобичајено је да овај угао буде 360˚), као и стартни угао (обично
је 0˚).
47
Слика 5.18. – Унос података за обухватни и за стартни угао
5.5.3. Правила приликом пројектовања спирале
Проток кроз попречни пресек спирале, површине А, на одређеном углу φ од почетка

спирале, се обично израчунава на основу следећег израза:
Коришћењем другог израза за проток , може се одредити спољашњи пречник

спирале ra на одређеном углу φ:
Слика 5.19. – Основне димензије спирале
48
Ширина b(r) је геометријска функција која је дефинисана на основу облика попречног

пресека спирале. За изачунавање обимске компоненте брзине cu се може користити један
од два поступка:
5.5.4. Према Флајдереру (Pfleiderer)
Показало се да се губици у спирали могу значајно умањити уколико се спирала пројектује

према константном вихору. Попречни пресеци спирале се пројектују према константном
вихору. Тако се експонент вихора, x, одређује да буде задовољено да је curx=const. Када је
х=1, вихор је константан. Када је х=0, тада је обимска компонента апсолутне брзине, cu, у
свим пресецима једнако оној на излазу из радног кола. Веза између одговарајућих
пречника и ула је:
Овај интеграл се може решити за једноставне облике попречног пресека спирале

(правоугаони, трапезни, кружни). За друге, произвољне облике попречног пресека, може
се решити нумеричким методама.
5.5.5. Према Степанову (Stepanoff)
Други начин пројектовања подразумева да је обимска компонента брзине константна у

свим пресецима по обиму спирале. Према Степанову, константна брзина, cu, се може
одредити користећи емпиријски образац:
Константа ks, се одређује у зависности од брзоходости. Веза између одговарајућих

пречника и ула је:
5.5.6. Језик спирале
Језик спирале омета струјање с обзиром да се струјни простор одједном сужава за

дебљину језика спирале. Негативни утицај језика спирале на струјање се може исправити.
То се ради тако што од угла φс, улазни пречник спирале r4 расте линеарно до вредности
r4+e на излазу из спирале. Тиме се добијају већи попречни пресеци спирале у том делу,
тако да се смањује утицај језика спирале.
49
Слика 5.20. – Спирала [3]
5.5.7. Облик попречног пресека спирале
У софтверу ''CFturbo'' се може изабрати више различитих попречних пресека спирале

(кружни, трапезни, правоугаони). Генерално, мале ширине попречног пресека треба
избегавати. Попречни пресек спирале се усваја у зависности од услова производње као и
слободног простора. Облици попречног пресека спирале су:
Правоугаони. Најједноставнији облик попречног пресека. Не може се добити

ливењем. Користи се за мале nq, у супротном попречни пресек постаје велики;
Трапезни. Не може се добити ливењем. Угао δ се може тачно одредити. Мање су
шансе од појаве секундарног струјања него као код правоугаоних спирала;
Кружни – симетрични. Једноставна геометрија, са добрим расподелом оперећења по
конструкцији;
Кружни – асиметрични. Најмање шансе за појаву секундарног струјања. Често се
користи код дијагоналних кола.
Слика 5.21. – Попречни пресеци спирале
50
5.5.8. Цртање попречног пресека спирале Безијеовим кривим
Половина попречног пресека се описује Безијеовом функцијом четвртога реда (друга

половина је симетрична). Позиције тачака 0 и 4 су крајње тачке и оне се не могу мењати.
Тачка 1 се може премештати по правој линији која одговара углу конуса (0˚ за
правоугаони попречни пресек, а уколико је трапезни онда одговара углу δ). Тачка 3 се
може померати само по хоризонтали, и она служи да се обезбеди што блажи прелаз
између 2 симетричне половине.
Слика 5.22. – Цртање попречног пресека спирале у ''CFturbo''
Највећи утицај на облик попречног пресека има тачка 2, која се може слободно померати у
било ком правцу.
Основни облик попречног пресека спирале се може изабрати тако да он буде правоугаони
или трапезни. Црта се само попречни пресек на излазу из спирале, док попречни пресеци
на другим пречницима зависе од његовог облика.
5.5.9. Дефинисање попречног пресека спирале на излазу
Величине које дефинишу облик попречног пресека на излазу су:

Полупречник, r5,
Висина, H5,
51
Ширина, B5,
Однос висина/ширина, H5/B5,
Пречник, D5,
Површина, A5,
Просечна брзина, c5.
Слика 5.23. – Величине које дефинишу попречни пресек спирале на излазу из ње
Такође, могуће је видети изглед попречног пресека спирале, као и раст површине од улаза
до излаза.
Слика 5.24. – Попречни пресек спирале и раст површине попречног пресека од улаза до
излаза
52
5.5.10. Дифузор
Два облика дифузора се најчешће јављају:

Тангенцијални,
Радијални.
Тангенцијални је лакши за израду, док радијални облик дифузора има ту особину да

смањује тангенцијалне силе.
Слика 5.25. –Тангенцијални и радијални дифузор
Код тангенцијално се дефинише угао између средње линије дифузора и средње линије
спирале, γ, (обично је 0˚). Код радијалног дифузора се дефинише угао ε, који представља
угао између линије која полази од центра радног кола до средине излаза из дифузора, и
излазне ширине дифузора (обично је 90˚), као и полупречник кривине RN.
Излаз из дифузора може бити кружног или правоугаоног попречног пресека. За случај да
је кружног попречног пресека, онда се дефинише пречник на излазу из дифузора, D6.
Уколико се узима да је излаз правоугаоног попречног пресека онда се дефинишу висина
Н6 и ширина В6. А такође дефинише се и дужина дифузора L.
53
6. Меридијански пресеци пумпи у софтверу ’’CFturbo”
Наредни примери за цртање меридијанског пресека представљају меридијанске пресеке

турбина из руске литературе [10]. То су пресеци турбина које имају ознаке: РО230, РО310,
РО400, РО500.
Меридијански пресеци у „‟CFturbo” су добијени тако што се пресек турбине нацрта у

неком од CAD софтвера, потом се сачува и пребаци у формат који програм „‟CFturbo”
препознаје. Радни параметри пумпе се унесу на почетку рада у „‟CFturbo”, па се потом
црта меридијански пресек. Меридијански пресек пумпе се ради тако да се све линије
(предњи, задњи диск, улазна и излазна ивица) подешавају да се поклапају са линијама из
сачуваног меридијанског пресека пумпе који је већ исцртан.
У руској литератури су све димензије дате у зависности од пречника турбине (D1), али оне
нису дате једнозначно, већ као распон у коме би требало да се налазе све димензије ( нпр.
D2=(0,7..0,8) D1). Тако да не постоји само један облик како би требало да изгледа
меридијански пресек за одређено nq, и дозвољена су мала одступања, све док су у оквиру
препоручених мера.
Последњи пример који је дат се не односси на турбине, већ представља пумпу која је
израђена за потребе Рударско Топионичарског Басена Бор, а у даљем тексту она носи
назив поредбена пумпа.
54
6.1. Меридијански пресек за пумпу по узору на РО230
Пумпа која има исте параметре као и турбина РО230, има nq=(42...45). Конкретно овај
меридијнски пресек је за nq=44,1.
Слика 6.1. – Меридијански пресек пумпе за nq=(42...45)
Меридијански пресек за пумпу чије је nq=(42...45) је добијен тако што су релативни

положаји положаји тачака следећи:
Тачка Тачка Нагиб линије 0-1-2 Нагиб линије 2-3-4 Нагиб излазне ивице
1 3 [˚] [˚] [˚]
Предњи
0,65 0,8 0 74
диск 8,5
Задњи диск 0,15 0,8 6 76
Табела 6.1. – Положаји тачака и нагиби линија за пумпу чије је nq=(42...45)
55
Слика 6.2. – Површина (2πrb) кроз меридијански пресек пумпе од усиса до излазне ивице
Слика 6.3. – Пречник кривине (1/R) предњег и задњег диска
56
Слика 6.4. –Статички момент на предњем и задњем диску
57
Меридијански пресек за пумпу чије је nq=(35...38) је добијен ако што су релативни

1 3 [˚] [˚] [˚]
Предњи
0,6 0,85 0 90
диск 4,6
Задњи диск 0,2 0,8 21 90
58
59
Слика 6.8. – Статички момент на предњем и задњем диску
60

1 3 [˚] [˚] [˚]
Предњи
0,15 0,85 0 90
диск 0
Задњи диск 0,3 0,8 31 90
61
62
63

1 3 [˚] [˚] [˚]
Предњи
0,15 0,63 0 90
диск 0
Задњи диск 0,15 0,8 29 90
64
65
66
Приликом цртања меридијанског пресека пумпи (по угледу на турбине из руске

литературе) у програму „‟CFturbo” , може се закључити следеће:
Релативни положај тачке 1 на предњем диску расте са порастом nq,

Релативни положај тачке 3 на предњем диску расте са порастом nq,
Нагиб линије 0-1-2 на предњем диску је 0˚,
Нагиб линије 2-3-4 на предњем диску је 90˚ за nq<45,
За nq<30, нагиб излазне ивице према хоризонтали је 0˚,
Релативни положај тачке 1 на задњем диску се креће од 0,15 до 0,2,
Релативни положај тачке 3 на задњем диску је од 0,80 до 0,85,
Нагиб линије 0-1-2 на задњем диску опада са порастом nq,
За мање вредности nq, (мање од 40), нагиб линије 2-3-4 је 90˚,
Пошто је у литератури задњи диск углавном дат као 1 кружни лук, то не чуде
положаји тачака 1 и 3, на задњем диску.
Меридијански пресеци пумпи које су рађене по узору на турбине из руске литературе,

гледајући пратеће дијаграме (а највише промену површине), се нису показали као добри
пресеци. Са дијаграма промене површине (који представља инверзан дијаграм промене
меридијанске брзине) се може видети да је промена континуална, али да меридијанска
брзина достиже максимум доста касно.
67
6.5. Меридијански пресек за поредбену пумпу
Радни параметри ове пумпе су:
- Проток: Q=610 m3/h

- Напор: H=29 m
- Број обртаја: n=1450 min -1
- Брзоходост: nq=48
- Снага пумпе: P=60 kW
Слика 6.17. – Меридијански пресек поредбене пумпе, nq=47,8
Меридијански пресек за пумпу чије је nq=47,8 је добијен ако што су релативни положаји
положаји тачака следећи:
1 3 [˚] [˚] [˚]
Предњи
0,81 0,79 0 88
диск 0
Задњи диск 0 0,14 9 90
Табела 6.5. – Положаји тачака и нагиби линија за пумпу чије је nq=47,8
68
69
Може се приметити да за слично nq (пореедбена пумпа и пумпа по узору на турбину РО 230),

гледајући дијаграме (промена површине, кривине и статичког момента), бољи меридијански
пресек има поредбена пумпа. Меридијански пресек поредбене пумпе је нешто лошији у погледу
промене статичког момента (на излазу из кола би требало да буду исти статички моменти за
струјницу уз предњи и уз задњи диск, што је случај код пумпног кола по узору на турбину РО 230,
али не и код поредбене пумпе).
70
6.6. Поређење меридијанских пресека поредбене пумпе и нултог пресека из

‘’CFturbo’’
Слика 6.21. – Поређење меридијанског пресека поредбене пумпе (a) са нултим пресеком(б)
из‟‟CFturbo‟‟
71
Слика 6.22. – Поређење промене површине (2πrb) за поредбену пумпу (а) и нулти пресек (б)
Слика 6.23. – Поређење промене кривине (1/R) за поредбену пумпу (а) и нулти пресек (б)
Слика 6.24. – Поређење промене статичког момента за поредбену пумпу (а) и нулти пресек (б)
72
6.7. Меридијански пресек за пумпу по узору на GAMM турбину
У литератури [14] се налазе подаци добијени приликом испитивања GAMM турбине.

Мерења су вршена у тачки највећег степена корисности. Дакле, приликом испитивања ове
турбине параметри су били следећи:
Значица протока: φ = 0,286,

Значица напора: ψ = 1,07,
Степен корисности: η = 0,92,
Пречник турбине: D1 = 400 [mm],
Проток кроз турбину: Q = 0,3752 [m3/s],
Такође, дате су и релације којима су дефинисане значице, па су тако оне једнаке:
При чему представља угаону брзину и она је једнака
Обимска брзина је једнака:
Брзина обртања једнака је:
Значица напора једнака је:
Из значице напора се одреди јединични рад, који је једнак:
Из ових података се може одредити и брзоходост турбине, која је једнака:
У даљем тексту писаће само GAMM пумпа, а ознаке за турбину ће бити замењени ознакама
за пумпу (нпр. D1 ће бити замењено са D2).
73
Слика 6.25. – Меридијански пресек GAMM пумпе
На излазу из пумпе би требало да буде заобљена ивица, али у програму „‟CFturbo‟‟ излазна
ивица може бити само равна.
Меридијански пресек је исцртан тако што су положаји тачака следећи:
1 3 [˚] [˚] [˚]
Предњи
0,19 0,37 -1,5 51
диск 20
Задњи диск 0,26 0,92 12,3 81,3
Табела 6.6. – Положаји тачака и нагиби линија за GAMM пумпу
74
75
Слика 6.28. - Статички момент на предњем и задњем диску
76
7. Меридијански пресеци вентилатора у софтверу ‘’CFturbo”
Меридијански пресеци вентилатора који су добијени у програму „‟CFturbo” су направљени

по узору на вентилаторе из руске литературе [9]. Такође, ниједан пресек у софтверу
„„CFturbo” није у потпуности идентичан пресеку из литературе. Разлог за то може бити тај
што се у литератури за меридијански пресек вентилатора, за предњи и задњи диск,
препоручује да буду исцртани помоћу једне праве и једног кружног лука, а програм ради
са Безијеовим функцијама.
У литератури су представљени испитивани вентилатори, њихове димензије и радне

карактеристике, добијене приликом испитивања. Све димензије су представљене у
зависности од пречника D2.
Поступак добијања меридијанског пресека вентилатора у „‟CFturbo” је сличан као и код

пумпи. Прво се нацрта меридијански пресек у неком од CAD програма, потом се сачува у
формату који може да се учита у „‟CFturbo”. На основу унетих радних параметара,
програм исцртава своју (нулту) верзију меридијанског пресека, који се исправља како би
се добио меридијански пресек који је дат у руској литератури.
У већини случајева, приликом одређивања меридијнског пресека вентилатора, усваја се да

је улазна ивица равна, а излазна ивица није под нагибом у односу на хоризонталу за било
које nq. Због тога, а и због једноставније конструкције радног кола вентилатора, губици
код вентилатора су процентуално већи од губитака у пумпама. Пошто је радни флуид
ваздух, а његова густина приближно 1000 пута мања од густине воде, то су стварни
губици који се јављају у вентилаторима много мањи у односу на исте у пумпама.
77
7.1. Меридијански пресек вентилатора ЦАГИ Ц6-18
Модел вентилатора ''ЦАГИ Ц6-18'' који је испитиван има излазни пречник D2=500 mm.
Број обртаја на коме је вршено испитивање је n=1200 min-1. У оптималном режиму је
добијена вредност значице протока φ=0,02, а значица напора износи ψ=1,11. Густина
ваздуха се сматра да је константна и она износи ρ=1,22 kg/m3. Степен корисности у
оптималном режиму износи η=0,69. На основу ових датих параметара, добијени су
следећи радни параметри:
Обимска брзина:
Запремински проток:
Јединични рад кола: , односно,
На основу ових параметара, добијена је специфична брзина обртања nq=19.
Слика 7.1. – Меридијански пресек вентилатора ЦАГИ Ц6-18, за nq=19
78
Меридијански пресек за вентилатор ''ЦАГИ Ц6-18'' чије је nq= 19 добијен ако што су
релативни положаји положаји тачака и нагиби линија следећи:
1 3 [˚] [˚] [˚]
Предњи
0,3 0,01 0 79
диск
0
Задњи диск 0,15 0,02 0 90
Табела 7.1. – Положаји тачака и нагиби линија за вентилатор ''ЦАГИ Ц6-18'' чије је nq=
19
Слика 7.2. – Површина (2πrb) кроз меридијански пресек вентилатора од усиса до излазне
ивице
79
80
На основу ових параметара, добијена је специфична брзина обртања nq=27,2.
Слика 7.5. – Меридијански пресек вентилатора ЦАГИ Ц6-24, за nq=27,2
81
Меридијански пресек за вентилатор ЦАГИ Ц6-24 чије је nq= 27,2 добијен ако што су
1 3 [˚] [˚] [˚]
Предњи
0,3 0,01 0 81
диск 0
Задњи диск 0,02 0,01 0 90
27,2
ивице
82
83
оптималном режиму износи η=0,7. На основу ових датих параметара, добијени су следећи
радни параметри:
84
Меридијански пресек за вентилатор ЦАГИ Ц7-28 чије је nq= 31,6 добијен ако што су
1 3 [˚] [˚] [˚]
Предњи
0,65 0,06 0 77
диск
0
Задњи диск 0-1 0-1 0 90
31,6
ивице
85
86
7.4. Меридијански пресек вентилатора МО ЦКТИ 0,55-40 (Ц5-36)
Модел вентилатора ''МО ЦКТИ 0,55-40 (Ц5-36)'' који је испитиван има излазни пречник
D2=500 mm. Број обртаја на коме је вршено испитивање је n=1500 min-1. У оптималном
режиму је добијена вредност значице протока φ=0,08, а значица напора износи ψ=1,13.
Густина ваздуха се сматра да је константна и она износи ρ=1,22 kg/m3. Степен корисности
у оптималном режиму износи η=0,8. На основу ових датих параметара, добијени су
Слика 7.13. – Меридијански пресек вентилатора МО ЦКТИ 0,55-40 (Ц5-36), за nq=40,8
87
Меридијански пресек за вентилатор МО ЦКТИ 0,55-40 (Ц5-36), чије је nq= 40,8 добијен
ако што су релативни положаји положаји тачака и нагиби линија следећи:
1 3 [˚] [˚] [˚]
Предњи
0,6 0,05 0 80
диск
0
Задњи диск 0-1 0-1 0 90
Табела 7.4. – Положаји тачака и нагиби линија за вентилатор ''МО ЦКТИ 0,55-40 (Ц5-
36)'' чије је nq= 40,8
Слика 7.14.– Површина (2πrb) кроз меридијански пресек вентилатора од усиса до излазне
ивице
88
89
Модел вентилатора ''ЦАГИ Ц5-40 '' који је испитиван има излазни пречник D2=400 mm.
90
Меридијански пресек за вентилатор ЦАГИ Ц5-40, чије је nq= 45,2 добијен ако што су
1 3 [˚] [˚] [˚]
Предњи
0,6 0,02 0 71
диск
0
Задњи диск 0,05 0,13 9,5 90
45,2
ивице
91
92
оптималном режиму износи η=0,7. На основу ових датих параметара, добијени су следећи
радни параметри:
93
1 3 [˚] [˚] [˚]
Предњи
0,65 0,01 0 66
диск
0
Задњи диск 0,01 0,2 20 90
47,7
ивице
94
95
На основу ових параметара, добијена је специфична брзина обртања nq=56.
Слика 7.25. – Меридијански пресек вентилатора ЦАГИ Ц4-50, за nq=56
96
Меридијански пресек за вентилатор ЦАГИ Ц4-50, чије је nq= 56 добијен ако што су
1 3 [˚] [˚] [˚]
Предњи
0,6 0,05 0 66
диск
0
Задњи диск 0,2 0,01 20 90
56
ивице
97
98
99
1 3 [˚] [˚] [˚]
Предњи
0,01 0,01 0 90
диск
0
Задњи диск 0,2 0,01 0 90
Табела 7.8. – Положаји тачака и нагиби линија за вентилатор ''ЦАГИ Ц4-60'' чије је
nq=69,9
ивице
100
101
Приликом цртања меридијанског пресека вентилатора (по угледу на вентилаторе из руске

литературе [9]) у програму „‟CFturbo” , може се закључити следеће:
Лопатице су једноставније израде него код пумпи,

Предњи и задњи диск се цртају из једне праве и једног кружног лука,
Тачка 1 на задњем диску се налази на релативном положају од 0,01 до 0,1, а за nq>50,
иде и до 0,2,
Релативни положај тачке 3 на задњем диску се налази у опсегу од 0,01 до 0,1, а за
веће nq и до 0,2,
Тачка 3 на предњем диску има релативни положај од 0,01 до 0,05,
Тачка 1 на предњем диску има релативни положај око 0,6 до о,65,
Излазна ивица је увек равна без нагиба према хоризонтали, независно од nq,
102
8. Пројектовање радног кола пумпе (по узору на турбину РО 230) у

програму ‘’CFturbo’’
Пројектује се радно коло пумпе, при чему је оно ''инверзно'' радно коло турбине. Дакле
претпостави се да пумпа и турбина за исто nq имају исте меридијанске пресеке, а и да раде
са истим протоцима и напорима/падовима. У руској литератури [10] су дате геометријске
карактеристике – цртежи са димензијама, и радне карактеристике – топографски
дијаграми, модела турбине РО 230. Модел турбине има 16 лопатица. Турбина ради са
следећим радним карактеристикама:
Јединични проток: Q11 = 0,42 [m3/s],

Јединични број обртаја: n11 = 68 [min-1],
Пад: H = 5 [m],
Пречнк на излазу: D1 = 617,8 [mm].
Значице су дефинисане као:
Из овога следи да су основни радни параметри турбине:
Брзина обртања:
Јединични рад кола: .
Меридијански пресек је већ одређен, а изглед меридијанског пресека као и пратећих

дијаграма су већ дати (страна 55).
У даљем тексту ће ознаке турбина бити замењени ознакама за пумпе (индекс 1 који се
односио на улаз у турбину биће замењен индексом 2 који представља излаз из пумпе, а на
исти начин индек 2 код турбина сада постаје 1 и односи се на улаз у пумпу. Такође у
даљем тексту ће писати само пумпа ''РО 230''.
103
8.1. Одређивање троуглова брзина за пумпу ''РО 230''
Потребно је дефинисати дебљину лопатица. Може се усвојити да дебљина буде

константна дуж целе лопатице, или да линеарно расте, а такође је могуће дефинисати
дебљину лопатица и у каснијем прорачуну. У овом случају, усвојено је да дебљина
лопатица линеарно расте:
δ1 = 7,5 mm
δ2 = 8,6 mm
Скретање флуида на излазу се прорачунава на основу Визнерове (Wiesner) формуле, и

излазни коефицијент γ је:
γ = 0,83
Слика 8.1. – Изглед меридијанског пресека са уцртаним струјницама и

квазиортогоналним линијама за пумпу ''РО 230''
104
Слика 8.2. – Троуглови брзина на улазној (а) и на излазној ивици (б), пумпе ''РО 230''
Интензитети брзина, величине углова и друге израчунате вредности су дате у табелама ,

посебно за улазни троугао брзина, а посебно за излазни троугао брзина:
Задњи диск Предњи диск

Пречник, D [mm] 320,2 543,1
Апсолутни угао на улазу, α [˚] 90 90
Релативни угао на улазу, β [˚] 27,0 17,0
Обимска брзина, u [m/s] 4,1 7,0
Меридијанска брзина, cm [m/s] 2,1 2,1
Обимска комп. апсолутне брзине, cu [m/s] 0 0
Апсолутна брзина, c [m/s] 2,1 2,1
Обимска компонента релативне брзине, wu [m/s] 4,1 7,0
Релативна брзина, w [m/s] 4,6 7,3
Коефицијент стешњења, τ [/] 1,4 1,4
Нападни угао, i [˚] 0 0
Табела 8.1. – Вредности брзина и углова на улазном троуглу брзина за пумпу ''РО 230''
105

Пречник, D [mm] 586,7 617,3
Апсолутни угао на излазу, α [˚] 16,2 17,0
Релативни угао на излазу, β [˚] 71,9 55,3
Обимска комп. апсолутне брзине, cu [m/s] 6,9 6,6
Разлика угла флуидне струје и угла лопатице, δ [˚] 33,9 33,6
Успорење, wR (w2/w1) 0,5 0,3
Табела 8.2. – Вредности брзина и углова на излазном троуглу брзина за пумпу ''РО 230''
8.2. Прорачуни струјања у меридијанском пресеку пумпе ''РО 230''
Слика 8.3. – Меридијански пресек са уцртаним струјницама и квазиортогоналним

кривама за пумпу ''РО 230''
106
Слика 8.4. – Дијаграми промене меридијанске (а) и релативне (б) брзине од улаза до излаза
за пумпу ''РО 230''
8.3. Одређивање средњих линија профила за пумпу ''РО 230''
Обухватни угао је φ = 106 ˚
Углови лопатица су:
Углови лопатице на улазу:
βВ1 [˚]
Предњи диск 17,0
Средња линија 22,0
Задњи диск 27,0
Табела 8.3. – Углови лопатица на улазу у пумпу ''РО 230''
Углови лопатице на излазу:
βВ2 [˚]
Табела 8.4. – Углови лопатица на излазу из пумпе ''РО 230''
107
Слика 8.5. – Промена угла лопатице за пумпу ''РО 230''
Слика 8.6. – Средње линија профила уз предњи диск, средњу линију, и излазну ивицу за
пумпу ''РО 230''
108
8.4. Профилисање лопатица за пумпу ''РО 230''
На већ исцртане средње линије се доцртавају се дебљине лопатица на различитим

пресецима (предњи и задњи диск и средина).
Слика 8.7. – Профили лопатице на предњем диску, задњем диску и на средњој линији
Дебљина профила се може мењати на три начина, а изабран је онај у коме се унесу
дебљине на улазу и на излазу, док се остале апроксимирају према тим дебљинама.
8.5. Обликовање улазне ивице лопатица за пумпу ''РО 230''
Слика 8.8. – Облик улазне ивице за пумпу ''РО 230''
109
На крају пројектовања, када се прођу сви до сада поступци, добија се тродимензијски

изглед радног кола.
Слика 8.9. – Тродимензијски изглед радног кола пумпе ''РО 230'' у меридијанској (а) и
основној (б) равни
Слика 8.10. - Тродимензијски изглед радног кола пумпе ''РО 230''
Пошто је ово радно коло предвиђено да буде радно коло турбине, тако постоје проблеми
када се оно пројектује као пумпно коло. Због размене енергије која је код турбинског кола
већа него код пумпног, мора бити већи и јединични рад кола, а то према Ојлеровој
110
једначини за турбомашине значи да обимска компонента апсолутне брзине на излазу из

кола мора бити већа. Самим тим и угао лопатице на излазу из кола мора бити већи, а у
овом случају је он већи од 90 степени.
Пошто је апсолутни угао на улазу 0 степени, тј, флуид улази у коло без предротације, тако
други члан у једначини не постоји, и остаје да је:
Обимска брзина се не може мењати, па тако као једина променљива остаје , а из

троуглова брзина се види да промена утиче на промену угла лопатице. Пораст угла
лопатице на излазу је приказан на сликама испод.
Слика 8.11. – Приказ закривљења лопатице на излазу
111
9. Пројектовање радног кола пумпе (по узору на турбину РО 400) у

програму ‘’CFturbo’’
Исто као и приликом пројектовања радног кола за РО 230, пројектује се радно коло пумпе
по узору на турбину РО 400. Модел турбине има 19 лопатица. Турбина ради са следећим
радним карактеристикама:
Јединични проток: Q11 = 0,175 [m3/s],

Јединични број обртаја: n11 = 66 [min-1],
Пад: H = 5 [m],
Пречнк на излазу: D1 = 800 [mm].
Из овога следи да су основни радни параметри турбине:
Брзина обртања:
Јединични рад кола: .
Меридијански пресек је већ одређен, а изглед меридијанског пресека као и пратећих

дијаграма су већ дати (страна 61).
У даљем тексту ће ознаке турбина бити замењени ознакама за пумпе (индекс 1 који се
односио на улаз у турбину биће замењен индексом 2 који представља излаз из пумпе, а на
исти начин индек 2 код турбина сада постаје 1 и односи се на улаз у пумпу. Такође у
даљем тексту ће писати само пумпа ''РО 400''.
112
9.1. Одређивање троуглова брзина за пумпу ''РО 400''

дебљину лопатица и у каснијем прорачуну. У овом случају, усвојено је да дебљина
лопатица линеарно расте:
δ1 = 11,4 mm
δ2 = 13,3 mm

γ = 0,87

квазиортогоналним линијама за пумпу ''РО 400''
113
Слика 9.2. – Троуглови брзина на улазној (а) и на излазној ивици (б), пумпе ''РО 400''


Пречник, D [mm] 364,1 587,8
Нападни угао, i [˚] 0 0
Табела 9.1. – Вредности брзина и углова на улазном троуглу брзина за пумпу ''РО 400''
114

Пречник, D [mm] 800 800
Табела 9.2. – Вредности брзина и углова на излазном троуглу брзина за пумпу ''РО 400''
9.2. Прорачуни струјања у меридијанском пресеку пумпе ''РО 400''

кривама за пумпу ''РО 400''
115
Слика 9.4. – Дијаграми промене меридијанске (а) и релативне (б) брзине од улаза до излаза
за пумпу ''РО 400''
9.3. Одређивање средњих линија профила за пумпу ''РО 400''
Обухватни угао је φ = 110 ˚
Углови лопатица су:
βВ1 [˚]
Табела 9.3. – Углови лопатица на улазу у пумпу ''РО 400''
βВ2 [˚]
Предњи диск 95
Средња линија 95
Задњи диск 95
Табела 9.4. – Углови лопатица на излазу из пумпе ''РО 400''
116
Слика 9.5. – Промена угла лопатице за пумпу ''РО 400''
117
9.4. Профилисање лопатица за пумпу ''РО 400''

пресецима (предњи и задњи диск и средина).
Дебљина профила се може мењати на три начина, а изабран је онај у коме се унесу
дебљине на улазу и на излазу, док се остале апроксимирају према тим дебљинама.
9.5. Обликовање улазне ивице лопатица за пумпу ''РО 400''
Слика 9.8. – Облик улазне ивице за пумпу ''РО 400''
118
На крају пројектовања, када се прођу сви до сада поступци, добија се тродимензијски

изглед радног кола.
Слика 9.9. – Тродимензијски изглед радног кола пумпе ''РО 400'' у меридијанској (а) и
основној (б) равни
Слика 9.10. - Тродимензијски изглед радног кола пумпе ''РО 400''
119
Као и код пумпе ''РО 230'', јављају се проблеми на излазу из кола, а и у овом случају
углови лопатице на излазу прелазе 90 степени, и износе 95 степени.
Слика 9.11. – Приказ закривљења лопатице на излазу
120
10. Пројектовање поредбене пумпе у програму ‘’CFturbo’’
Радне каратеристике ове пумпе су већ дате приликом одређивања њеног меридијанског
пресека (стр 68). У овом делу ће се приказати пројектовање поредбене пумпе од
меридијанског пресека који је већ одређен (стр 68) до добијања тродимензијског модела,
као и приказ пројектовања спирале.
10.1. Одређивање троуглова брзина за поредбену пумпу
Дебљина лопатица на улазу и на излазу из кола нису исте. Лопатица је на улазу заобљена,
а њена дебљина са 3 mm на улазу расте сваких 20 mm за по 1 mm, све док не достигне
дебљину од 7 mm, када остаје константна до излаза.
δ1 = 3 mm
δ2 = 7 mm
Скретање флуида на излазу из кола се прорачунава преко Флајдерерове формуле, а фактор

умањења напора кола kL има вредност:
kL = 0,75

квазиортогоналним линијама за поредбену пумпу
121
Слика 10.2. – Троуглови брзина на улазној (а) и на излазној (б) ивици за поредбену пумпу

Предњи диск Задњи диск

Пречник, D [mm] 76.9 225,1
Нападни угао, i [˚] 9,8 3,6
Табела 10.1. – Вредности брзина и углова на улазном троуглу брзина за поредбену пумпу
122

Табела 10.2. – Вредности брзина и углова на излазном троуглу брзина за поредбену пумпу
10.2. Прорачун струјања у меридијанском пресеку за поредбену пумпу

кривама за поредбену пумпу
123
Слика 10.4. – Дијаграми промене меридијанске (а) и релативне (б) брзине ид улаза до
излаза за поредбену пумпу
10.3. Одређивање средњих линија профила за поредбену пумпу
Обухватни углови нису исти за све струјнице, већ се крећу од φ = 120 ˚ за струјницу уз
предњи диск до φ = 126 ˚ за струјницу уз задњи диск. Такође ни углови лопатица нису
константи, па они износе:
βВ1 [˚]
Струјница 4 21,5
Средња линија 26
Струјница 2 33
Задњи диск 49
Табела 10.3. – Углови лопатица на улазу у поредбену пумпу
βВ2 [˚]
Предњи диск 31
Струјница 4 28,6
Струјница 2 27
Табела 10.4. – Углови лопатица на излазу из поредбене пумпе
124
Слика 10.5. – Промена угла лопатице за поредбену пумпу
поредбену пумпу
125
10.4. Профилисање лопатица за поредбену пумпу

пресецима (предњи и задњи диск и средина). Одређује се дебљина лопатице на профилима
уз предњи и уз задњи диск, док се дебљина профила између апроксимира.
поредбене пумпе
Дебљина профила је нанета, тако да она буде иста као што је дато на радионичком цртежу,
тј. најмања дебљина је 3 mm, а на сваких 20 mm се повећава дебљина за 1 mm, све док се
не достигне дебљина од 7 mm (на 35% до 40% од дужине лопатице), када она постаје
константна.
Слика 10.8. – Промена дебљине профила дуж лопатице за поредбену пумпу
126
10.5. Обликовање улазне ивице лопатица за поредбену пумпу
Слика 10.9. – Заобљење улазне ивице за поредбену пумпу
Лопатице су заобљене према цртежима поредбене пумпе, као и на основу упутстава из

литературе [4].
Слика 10.10. – Изглед поредбене пумпе у основној равни
127
Слика 10.11. – Изглед радног кола поредбене пумпе у меридијанској (а) и у основној (б)
равни
Слика 10.12. – Изглед радног кола поредбене пумпе у простору
128
10.6. Пројектовање спирале за поредбену пумпу
Спирала за поредбену пумпу је сложенијег изгледа. Такође, ова спирала има и ребро које
почиње на углу φ = 135˚ и иде све до излаза из дифузора. Пошто у програму ''CFturbo'' не
постоји могућност убацивања ребра, тако је спирала направљена без ребра, а попречни
пресек спирале је редукован за дебљину ребра.
Изглед попречног пресека на излазу из спирале је дат на слици, а то је уједно и једини

попречни пресек који се конструише, остали следе из његовог облика. Попречни пресек
спирале је одређен са по 2 праве и 2 кружна лука. У програму се попречни пресек цртао
помоћу Безијеових кривих 4-ог реда.
Слика 10.13. – Изглед попречног пресека спирале на прелазу из спирале у дифузор

(последњи попречни пресек спирале)
Обухватни угао спирале је 360˚, а од тог угла почиње дифузор. Угао где почиње језик
спирале је 45˚. Развијање спирале се врши на основу већ одређеног попречног пресека на
излазу из спирале, и на основу услова константног вихора.
129
Слика 10.14. – Развијање спирале
Слика 10.15. – Раст површине попречног пресека спирале у зависности од обухватног угла
Након развијања спирале, потребно је одредити облик дифузора и положај језика спирале.
Одабран је радијални облик дифузора. Дифузор је закривљен, а његов облик и положај се
може контролисати дефинисањем пречника кривине, или дефинисањем угла између
излаза из дифузора и линије која спаја центар и средњу тачку излаза. Облик попречног
130
пресека дифузора је кружни, излазног пречника 200 mm. Положај језика спирале је
одређен углом на коме се он налази, а одређено је да је тај угао 45 ˚.
Као и приликом пројектовања радног кола, и приликом пројектовања спирале је могуће

видети изглед спирале у простору.
Слика 10.16. – Спирала
Слика 10.17. – Изглед спирале на коме се види излазни пресек спирале
131
Слика 10.18. – Тродимензиски изглед спирале
132
11. Пројектовање вентилатора ''ЦАГИ Ц6-24'' у програму ‘’CFturbo’’
Пројектује се вентилатор који је дат у литератури руских аутора [9]. Дат је под називом
''ЦАГИ Ц6-24''. Радни параметри на основу којих се врши пројектовање вентилатора су
дати у литератури као бездимензијске вредности, (значице), као и димензија излазног
пречника и број обртаја и оне износе:
Значица протока: ψ = 1,16,

Значица напора: φ = 0,037,
Брзина обртања: n = 1200 min-1,
Пречнк на излазу: D2 = 500 mm.
Из овога следи да су основни радни параметри вентилатора:
Меридијански пресек вентилатора је већ одређен, а изглед меридијанског пресека као и

пратећих дијаграма су већ дати (страна 81). Даљи ток пројектовања у програму „‟CFturbo‟‟
подразумева следеће кораке:
Одређивање троуглова брзина,

Прорачун струјања у меридијанском пресеку,
Одређивање средњих линија профила лопатица (уз предњи диск, на средини, уз
задњи диск),
Профилисање лопатица, и
Обликовање улазне ивице.
133
11.1. Одређивање троуглова брзина за вентилатор ''ЦАГИ Ц6-24''

дебљину лопатица и у каснијем прорачуну. У овом случају, усвојено је да је дебљина
лопатица константна и да износи 3 милиметра:
δ1 = δ2 = δ = 3 mm

γ = 0,87.

квазиортогоналним линијама за вентилатор ''ЦАГИ Ц6-24''
134
Слика 11.2. – Троуглови брзина на улазној (а) и на излазној (б) ивици за вентилатор
''ЦАГИ Ц6-24''


Пречник, D [mm] 187,1 209,1
Табела 11.1. – Вредности брзина и углова на улазном троуглу брзина за вентилатор

''ЦАГИ Ц6-24''
135

Табела 11.2. – Вредности брзина и углова на излазном троуглу брзина за вентилатор

''ЦАГИ Ц6-24''
11.2. Прорачун струјања у меридијанском пресеку за вентилатор ''ЦАГИ Ц6-24''

кривама за вентилатор ''ЦАГИ Ц6-24''
136
излаза за вентилатор ''ЦАГИ Ц6-24''
11.3. Одређивање средњих линија профила за вентилатор ''ЦАГИ Ц6-24''
Лопатице вентилатора су углавном једноставније израде него код пумпи, и најчешће су

кружно-лучне. С обзиром да је број лопатица доста већи него код пумпи (у овом случају
16), а узимајући у обзир да су лопатице кратке, то значи и да је обухватни угао (φ) доста
мањи него код пумпи. У овом случају је обухватни угао:
φ = 45 ˚
Углови лопатица су већи него код пумпи, а у овом конкретном случају су:
Угао лопатице на улазу: βВ1=40 ˚

Угао лопатице на излазу: βВ2=50 ˚
Слика 11.5. – Промена угла лопатице за вентилатор ''ЦАГИ Ц6-24''
137
вентилатор ''ЦАГИ Ц6-24''
Тачке 0 и 3 за сва три профила се налазе у једној тачки, што значи да су улазна и излазна
ивица равне. Релативни положаји тачака 1 и 2 су:
Тачка 1 (иста за све три линије) – 0,7,

Тачка 2 (задњи диск) – 0,252,
Тачка 2 (уз средњу линију) – 0,262,
Тачка 2 (предњи диск) – 0,267.
11.4. Профилисање лопатица за вентилатор ''ЦАГИ Ц6-24''

пресецима (предњи и задњи диск и средина). Дебљина лопатица је у овом случају је
константна за све пресеке и износи 3 милиметра.
138
Дебљина профила се може мењати на три начина, а изабран је онај у коме се унесе једна
дебљина, и активира се опција да су сви профили исте дебљине.
11.5. Обликовање улазне ивице лопатица за вентилатор ''ЦАГИ Ц6-24''
Слика 11.8. – Облик улазне ивице за вентилатор ''ЦАГИ Ц6-24''
139
Облик улазне ивице је подешен тако да за сваки пресек (уз предњи и задњи диск и на
средини) буде исти. То је добијено тако што је активирана опција ''Coupled linear'', а
релативни положаји тачака су:
Тачка 0 – 0,05,
Тачка 1 – 0,55,
Тачка 2 – t=1; m=0,
Тачка 3 – 2,
Тачка 4 – 0,015.
Слика 11.9. – Вентилатор ''ЦАГИ Ц6-24'' у основној равни
У опису вентилатора ''ЦАГИ Ц6-24'' није дато упутство за профилисање улазне ивице, па
је она обликована на основу упутства из литературе [4].
140
Слика 11.10. – Радно коло вентилатора ''ЦАГИ Ц6-24'' у меридијанској (а) и у основној
равни (б)
Слика 11.11. – Радно коло вентилатора ''ЦАГИ Ц6-24'' у простору
141
11.6. Пројектовање спирале за вентилатор ''ЦАГИ Ц6-24''
Спирале вентилатора су дате у литератури руских аутора [9]. Може се приметити да су

оне доста једноставне, попречни пресеци спирале су правоугаони, а цела спирала се
конструише на основу четири круга. Сличан изглед спирале се може добити користећи и
услов константног вихора у спирали, који је и примењиван приликом пројектовања
спирале за вентилатор ''ЦАГИ Ц6-24''.

попречни пресек који се конструише, остали следе из његовог облика.

Обухватни угао спирале је 360˚, а угао где је језик спирале је 40˚. Развијање спирале се
врши на основу већ одређеног попречног пресека на излазу из спирале, и на основу услова
константног вихора.
142
Одабран је тангенцијалан облик дифузора, тј средња линија дифузора је тангента на
средњу линију спирале у тачки на излазу из спирале. Облик попречног пресека дифузора
143
је правоугаоник, као и попречни пресек спирале. Положај језика спирале је одређен углом
на коме се он налази, а одређено је да је тај угао 40 ˚.
Слика 11.15. – На спиралу су додати дифузор и језик спирале

Слика 11.16. – Тродимензијски приказ спирале
144
12. Пројектовање вентилатора ''ЦАГИ Ц4-60'' у програму ''CFturbo''
Вентилатор ''ЦАГИ Ц4-60'' је карактеристичан по томе што су му профили (уз предњи и

заадњи диск, а и између њих) лопатица такви да образују аеропрофиле. Из тог разлога овај
вентилатор има и релативно висок степен корисности од скоро 80%.
Пројектује се вентилатор који је дат у литератури руских аутора [9]. Дат је под називом
''ЦАГИ Ц4-60''. Радни параметри на основу којих се врши пројектовање вентилатора су
дати у литератури као бездимензијске вредности, (значице), као и димензија излазног
пречника и број обртаја и оне износе:
Значица протока: ψ = 0,76,

Значица напора: φ = 0,13,
Брзина обртања: n = 1500 min-1,
Пречнк на излазу: D2 = 511 mm.
Меридијански пресек овог вентилатора је већ исцртан, па се иде даље у прорачун.
12.1. Одређивање троуглова брзина за вентилатор ''ЦАГИ Ц4-60''
Потребно је дефинисати дебљину лопатица. Лопатице овог вентилатора су, како је већ
речено, профилисане као аеропрофили, тако да дебљина није констанста дуж лопатице.
Понуђено је само да се дефинишу две дебљине, на улазу и излазу, па су одговарајуће
дебљине:
δ1 = 4,5 mm, дебљина на улазу, и

δ2 = 0,7 mm, дебљина на излазу.

излазни коефицијент износи:
γ = 0,86.
145

квазиортогоналним линијама за вентилатор ''ЦАГИ Ц4-60''
Слика 12.2. – троуглови брзина на улазној (а) и на излазној (б) ивици вентилатора ''ЦАГИ
Ц4-60''
146


Пречник, D [mm] 357,2 357,2
Табела 12.1. – Вредности брзина и углова на улазном троуглу брзина за вентилатор

''ЦАГИ Ц4-60''

Табела 12.2. – Вредности брзина и углова на излазном троуглу брзина за вентилатор

''ЦАГИ Ц4-60''
147
12.2. Прорачун струјања у меридијанском пресеку за вентилатор ''ЦАГИ Ц4-60''

кривама за вентилатор ''ЦАГИ Ц4-60''
излаза за вентилатор ''ЦАГИ Ц4-60''
148
12.3. Одређивање средњих линија профила за вентилатор ''ЦАГИ Ц4-60''
Вентилатор ''ЦАГИ Ц4-60'' има 12 лопатица. Обухватни угао износи φ = 30 ˚.
Углови лопатица износе:
Угао лопатице на улазу: βВ1=25 ˚

Угао лопатице на излазу: βВ2=52 ˚
Слика 12.5. – Промена угла лопатице за вентилатор ''ЦАГИ Ц4-60''
149
Тачке 0 и 3 за сва три профила се налазе у једној тачки, што значи да су улазна и излазна
ивица равне. Релативни положаји тачака 1 и 2 су:
Тачка 1 (иста за све три линије) – 0,36,

Тачка 2 (иста за све три линије) – 0,16.
12.4. Профилисање лопатица за вентилатор ''ЦАГИ Ц4-60''

пресецима (предњи и задњи диск и средина). Профили лопатица за вентилатор ''ЦАГИ
Ц4-60'' би требало да буду аеропрофили. Међутим, пошто се дебљина профила уноси само
за 4 пресека, тако се не може добити аеропрофил, па је ово најприближније што се може
добити.
150
12.5. Обликовање улазне ивице лопатица за вентилатор ''ЦАГИ Ц4-60''
Слика 12.8. – Облик улазне ивице за вентилатор ''ЦАГИ Ц4-60''
Облик улазне ивице је подешен тако да за сваки пресек (уз предњи и задњи диск и на
средини) буде исти. То је добијено тако што је активирана опција ''Coupled linear''.
У опису вентилатора ''ЦАГИ Ц4-60'' није дато упутство за профилисање улазне ивице, па
је она обликована на основу упутства из литературе [4].
Слика 12.9. – Вентилатор ''ЦАГИ Ц4-60'' у основној равни
151
Слика 12.10. – Радно коло вентилатора ''ЦАГИ Ц4-60'' у меридијанској (а) и у основној
равни (б)
Слика 12.11. – Радно коло вентилатора ''ЦАГИ Ц4-60'' у простору
152
12.6. Пројектовање спирале за вентилатор ''ЦАГИ Ц4-60''
Спирала за вентилатор ''ЦАГИ Ц4-60'' је дата такође у литератури [9]. Она је по изгледу
јако слична спирали вентилатора ''ЦАГИ Ц6-24''.

попречни пресек који се конструише, остали следе из његовог облика.

Обухватни угао спирале је 360˚, а угао где је језик спирале је 45˚. Развијање спирале се
врши на основу већ одређеног попречног пресека на излазу из спирале, и на основу услова
константног вихора.
153
Одабран је тангенцијалан облик дифузора, тј средња линија дифузора је тангента на
средњу линију спирале у тачки на излазу из спирале. Облик попречног пресека дифузора
154
је правоугаоник, као и попречни пресек спирале. Положај језика спирале је одређен углом
на коме се он налази, а одређено је да је тај угао 40 ˚.
Слика 12.15. – На спиралу су додати дифузор и језик спирале

Слика 12.16. – Тродимензијски приказ спирале
155
13. Закључак
У данашњем времену развоја науке и технологије, готово је незамисливо вршити било

који већи прорачун или пројектовање, без коришћења рачунара. За сада су програмски
пакети, који се користе конкретно за пројектовање турбомашина, на задовољавајућем
ниво, а у будућности је могућ само њихов напредак.
Основна предност пројектовања турбомашина коришћењем програма „‟CFturbo‟‟ јесте

што се радно коло, као и спирала, може испројектовати доста брже него када би се ручно
рачунало и цртало.
Једна од битнијих ствари приликом пројектовања јесте усвајање карактеристичних

коефицијаната и фактора. У овом програму су ови карактеристични фактори дати преко
дијаграма, а корисник програма може изменити дијаграме које користи, тако да се може
пројектовати и са другим претпоставкама, а не само са онима што програм нуди. Међутим
мана је што су скоро сви дијаграми дати у функцији од брзоходости.
Приликом цртања меридијанског пресека се могу пратити три дијаграма (промена

површине дуж средње линије, промена пречника кривине и статичког момента на
струјницама уз предњи и задњи диск), што омогућава лакше цртање, јер се провера
меридијанског пресека ради упоредо са цртањем. Недостатак је што се цртање
меридијанског пресека врши Безијеовим кривама четвртога реда, које могу бити и теже за
контролисање. Због тога се једноставнији меридијански пресеци (код вентилатора) могу
лакше исцртати, за разлику од мало сложенијих пресека, као што је случај код пумпи.
Прорачун струјања у меридијанској равни се не може сматрати у потпуности поузданим.

Разлог за то је изглед саме прорачунске мреже у којој се не цртају нормале, него
''квазиортогоналне'' линије, које представљају нормале само на улазу и излазу из кола, док
на месту највеће кривине, готово и да нема нормала. Дијаграми промене меридијанске и
релативне брзине дуж струјница се такође не могу узети да су тачни.
Развијање лопатица у основну раван је доста олакшано коришћењем програма „‟CFturbo‟‟.

На основу меридијанског пресека се исцрта изглед лопатице у конформној равни, а у њој
је могуће мењати неколико параметара (промена угла лопатице β и обухватни угао φ) за
сваку струјницу) како би се добио најбољи изглед лопатице.
Након завршеног пројектовања, добија се изглед радног кола у простору, а могуће је

извести цртеже у неки од CAD-софтвера (SolidWorks, Catia…), или у неки од програма у
коме је могуће одрадити симулацију струјања кроз радно коло (ANSYS-CFX).
У раду је дато неколико примера пројектовања радних кола пумпи и вентилатора. Такође,
као примери за пумпе (поредбена пумпа) су коришћене турбине из руске литературе [10].
Показало се да је поредбена пумпа доста добра (на основу свих пратећих дијаграма). Али
радна кола пумпи која су рађена по узору на руске турбине и по узору на GAMM турбину,
се нису показала као добра, што се може приметити када се погледају дијаграми добијени
156
за њих. Извршено је и поређење поредбене пумпе и ''нулте итерације'' (тј. пумпе коју
програм сам прорачунава на основу унетих основних података (проток, напор, број
обртаја), и јасно се види да је поредбена пумпа боља.
Примери за пројектовање вентилатора су показали да су вентилаторска кола доста

једноставнија од пумпних, и да их је стога лакше пројектовати. Тежи се да њихова кола
буду што простија, како би се смањили и трошкови израде. Према изгледу дијаграма се
може закључити да код вентилатора до убразања (до пораста cm) долази касније него што
је то случај код пумпних кола. Спирале су такође доста једноставне, константне су
ширине, и правоугаоног су попречног пресека.
Пројектовање турбомашина коришћењем програмских пакета олакшава и убрзава процес

пројектовања, а да се притом не губи на квалитету. Технолошки напредак је захватио и
ову област, и све следеће верзије софтвера за пројектовање су боље и поузданије од
претходних. Временом ће њихово коришћење бити неизбежно приликом пројектовања
турбомашина.
157
Литература
1. CFturbo 5.0 – „‟Software Manual, CFD Network Engineering‟‟, CFturbo Software and
Engineering GmbH 2005,
2. CFturbo 9.1 – „‟User Manual for CFturbo 9.1 Software‟‟ , CFturbo Software and Engineering
GmbH, 2013,
3. G.F.Round, ''Incompressible Flow Turbomachines – Design, Selection, Application, and

Theory‟‟ , Gulf Professional Publishing, 2004
4. Johann Friedrich Gülich, „‟Centrifugal Pumps‟‟, Springer-Verlag, Berlin Heidelberg, 2008
5. Зимнициѝ В. А., Каплун А.В., Папир А.Н., Умов В.А, ''Лопатастные насосы –
справочник'', Машиностроение, Ленинград 1986
6. R.K. Turton,‟‟Rotodynamic pump design‟‟, Cambridge University Press, Cambridge, 1994
7. K.M. Srinivasan, „‟Rotodynamic Pumps‟‟,New age international limited publishers, New Delhi,
2008
8. R.R. Ros, V.S. Lobanoff, „‟Centifugal pumps –design and application‟‟, Gulf Publishing
Company, Houston, TX, 1985
9. Соломахова Т.С., Чебышева К.В., ''Центробежные вентилаторы - Аэродинамические

схемы и характеристики – Справочник'', Машиностроение, Москва, 1980
10. В.Б. Андреев, Г.А. Броновскиѝ, И.С. Вермеенко, М.И. Гальперин, Л.А. Клявин, Н.Н.
Ковалев, Н.Н. Коновалов, С.С.Кузминскиѝ, В.С Лычак, В.М. Малышев, Н.Н Робук, Л.И.
Фридман, ''Справочник по гидротурбинам'', Машиностроение, Ленинград 1984
11. А.К. Михаѝлов, В.В. Малюшенко, ''Лопастные насосы – теория, расчет и

контруирование'', Машиностроение, Москва 1977
12. З. Протић, М. Недељковић, ''Пумпе и вентилатори – проблеми, решења, теорија'',

Машински факултет Универзитета у Београду, Београд, 2006
13. З. Протић, М. Недељковић, М. Бенишек, Техничка документација за пумпу за РТБ Бор,

Машински факултет Универзитета у Београду, Београд, 1996
14. Hakan Nilsson, Lars Davidson, ''A validation of paralle multiblock CFD against the GAMM
Francis water turbine runner at best efficiency and off-design operating conditions'', Department
of Thermo and Fluid Dynamics, Chalmers University Of Technology, Goteborg, Sweden, 2001
158
Биографија
Датум и место рођења: 13.12.1989., Ужице
Основна школа: 1996. – 2004., ''Петар Лековић'', Пожега, успех – 5.00
Средња школа: 2004. – 2008., Гимназија ''Свети Сава'', Пожега, успех – 4.5
Основне (B.Sc.) студије: 2008. – 2011., Машински факултет, Универзитет у Београду,

успех – 8.99
Дипломске (M.Sc.) студије: 2011. – 2013., Машински факултет, Универзитет у Београду
159

Diplomski

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Diplomski

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Примена постојећих програмских пакета у пројектовању пумпи, вентилатора и турбина

5.1.3. Теорија умањења напора кола по Флајдереру (Pfleiderer) .................................................. 34

1.1. Врсте прорачуна код пумпи

Приликом пројектовања пумпи, врше се следеће врсте прорачуна:

Хидраулички прорачун – најважнији, обухвата прорачун геометрије проточних

У овом раду се налази хидраулички прорачун пумпи и вентилатора, спроведен у софтверу

1.2. Хидраулички прорачун пумпе

Хидаулички прорачун заузима централно место у пројектовању пумпи. Он се спроводи

1.3. Хидраулички прорачун радног кола

Одређивање полазних величина за прорачун,

Хидраулични прорачун радног кола у ужем смислу подразумева прорачунавање основних

У пракси се најчешће врши пројектовање према једнодимензијском моделу струјања кроз

Површина лопатица је континуална површина и у потпуности је позната уколико се

Једна од општих препорука за прорачун кола, саветује се да се за кола са ns<80 (nq<22)

2. Технички задатак пумпе

2.2. Врста погонског мотора

Пумпе нису увек погоњене електромотором. У термоенергетским постројењима напојна

2.3. Брзина обртања пумпе

Када брзина обртања пумпе није експлицитно задата, на конструктору је да усвоји

Врсте мотора предвиђене за пумпни агрегат – радијалне пумпе се најчешће погоне

Вредност брзине обртања се бира тако да се обезбеде првенствено потребе енергетске, а

3. Основне теоријске подлоге

3.1. Значице пумпи

3.1.1. Значица брзоходости (nq, nS, n11)

Брзоходост кола је бездимензијска величина и представља један од најважнијих и

Обухвата истовремено сва три најважнија и најосновнија параметра турбомашине:

3.1.2. Утицај брзоходости на облик радног кола

Спорохода радијална кола,

У посебну групу спадају аксијална кола.

Област брзоходости испод nS=40 (nq=11), припада запреминским (клипним и обртно

Области брзоходости за nS=40...80 (nq=11...22), одговара строго радијално струјање у колу.

Нешто већој брзоходости nS=80...150 (nq=22...41) и даље одговара радиално струјање у

Даље повећање брзоходости на nS=150...300 (nq=41...82), доводи до изобличења правца

Још већој брзоходости nS=300...600 (nq=82...164), одговара тзв. дијагонално струјање у

3.1.3. Значица пречника (δ)

Слика 3.2. – Кордијеов дијаграм, [12]

Бездимензијска величина која служи за одређивање спољашњег пречника радног кола.

Спољашњи пречник кола се добија из релације:

3.1.4. Значица напора (ψ)

У директној је вези са значицом брзоходости, а омогућава да се одреди потребна обимска

У страној литератури, а нарочито руској, ова значица је позната и као коефицијент

Значица напора се дефинише као:

Слика 3.3. – Зависност значице напора од брзоходости, а) [4], б) [3]

Слика 3.4. – Зависност значице напора од брзоходости (ks=0,0189nq) [6]

3.1.5. Значица протока (φ)

Значица протока, заједно са значицом напора, омогућује поређење сличних радних

Ова значица је у директној вези за брзоходошћу. Као и за значицу напора, тако и за

Слика 3.5. – Бездимензијске карактеристике пумпе (Eggborough pump) [3]

3.2. Снаге и степени корисности

Механички губици, (Pm) у лежајевима и у заптивачима. Ови губици не резултују

Губици услед трења о спољашње површине дискова, PRR;

Слика 3.6. – Губици снаге у пумпама [4]

У претпоставкама које користи софтвер ''CFturbo'' су дати изрази за четири највећа

3.3. Струјање у радном колу и троуглови брзина

3.3.1. Једнодимензијски модел струјања у радном колу

Стварно струјање у радном колу турбомашине је просторног карактера (тродимензијско) и

Приликом пројектовања пумпи, посебно место заузима једнодимензијски модел струјања,

У случајевима када резултат добијен анализом једнодимензијског струјања доста одступа

Слика 3.7. – Преносно, релативно и апсолутно струјање у колу

Модел једнодимензијског струјања у радном колу пружа основу за аналитичко

Модел радног кола у коме би струјање у потпуности испољило једнодимензијски карактер

Кинематика струјања у оваквим фиктивним колима је доста једноставна и може се

3.3.2. Основни појмови кинематике струјања у радном колу