Формула 1 је прва категорија у ауто-мото спорту која је током година имала

глобалну димензију попут Олимпијских игара и ФИФА купа, поред тога што је
један од најпопуларнијих спортских догађаја од педесетих година прошлог
века. Овај спорт је најпопуларнији и прати се међу мото спортовима као што
су рели и други, јер је најгледанији спортски догађај после Светског купа и
Олимпијских игара. На пример, у сезони 2011. трке је пратило готово 55
милиона људи у 200 земаља, не рачунајући стотине хиљада оних који су
изашли на стазу. Израз Формула 1 значи сва техничка правила за
појединачна седишта која ФИА ажурира сваке године.

Историја

Формула 1 датира из европских аутомобилских трка 1920-их и 1930-их, а

започела је 1946, стандардизацијом правила која је захтевао Међународни
спортски комитет (ИТУЦ) Међународне аутомобилске федерације (ИТУ), под
називом Интернатионал Рацинг Формула А, што ће бити скраћено Формула А
, затим Формула 1 из 1949.

1950. године успостављено је Светско првенство у Формули 1, праћено

Купима произвођача 1958. године. Историја ове специјалности уско је
повезана са перформансама аутомобила и развојем техничких прописа који
регулишу такмичења. Иако је победа на Светском првенству и даље главни
циљ, многе трке Формуле 1 су се одвијале без учешћа на Светском првенству.
Последње такмичење које се одржало у Брандс Хатцху било је 1983. Државна
првенства су такође одржавана у Јужној Африци и Великој Британији 1960-их
и 1970-их.

Почеци Формуле 1 (1948-1957):

Прописи о Формули 1 утврђени су 1946, а од сезоне 1948 одржана је Гранд

Прик трка, али то није била шампионска трка. Две године касније, Светско
првенство возача званично је одржано у суботу 13. маја 1950. године у
Силверстону поводом Велике награде Велике Британије (спортско тело
Међународне аутомобилске федерације), а првенство окупља најпознатији
европски Гранд Награда Прик као и тест од 500 миља из Индианаполиса, тест
који се углавном користи Да би се подржао глобални карактер шампионата
онолико колико се није оспоравало према Формули 1, према међународним
прописима успостављеним 1949, на иницијативу Међународне комисије за
спорт.

Светско првенство одржано је само пет година након завршетка Другог

светског рата. Прво је почело аутомобилом Алфа Ромео, чији дизајн датира
још из 1937. године, а који је италијански ветеран Ђузепе Фарина победио у
уводној рунди шампионата пре него што је постао први светски шампион у
историји, где је победио колегу Аргентинца Хуана Мануела Фанђа.

Формула 1 је поново успостављена новом регулаторном променом:

1966. године уведена је нова организациона промена, а циљ је био поново

успоставити Формулу 1 као прву дисциплину у мото-спорту, конкурентску
позицију за јаке прототипове Светског првенства у спортским аутомобилима.
Прве две сезоне нове Формуле 1 обележене су рођењем већине такмичара
који се боре да пронађу савршени мотор, из којег је тапкао Брабхам, тајкун
руралне технологије. Лотусов одмак од куповине Х16 од БРМ-а био је
реакција на захтев Цосвортх-а, финансирајући Форд, за историјски Цосвортх
ДФВ В8 који је доминирао скоро петнаест година. Било је то након
обећавајућег почетка 1967. године, када је Лотус 49 доминирао у сезони
1968. године, од стране британског ветерана Грахама Хилла, који је заменио
свог колегу Јима Цларка, који је на почетку сезоне био жртва фаталне
несреће у Формули 2. 1968. године започета је повећана снага мотора
(Прочитајте више Од четристо кс) изазвала је проблеме са приањањем на
појединачна седишта, затим су се први крилци појавили на Великој награди
Белгије и у почетку су били постављени директно на овјесне кракове,
дизајниране према принципу окренутих крила авиона и намењених
изравнавању аутомобила према посланику

Формула 1 одлике у другој половини 1970-их: Овај период обележиле су

многе радикалне технолошке иновације, најузбудљивије, али мање
ефикасне, што је на иницијативу Тирелла, који је 1976. године нове ере
открио свој познати модел П34, са једним седиштем са шест точкова, при
чему је свака половина била опремљена предњом осовином са два точка
усмерена на повећање контрола упркос високим перформансама и Јуди
Цхецкер која је 1976. године освојила Велику награду Шведске, решење није
прихваћено због скупих трошкова точкова. Лотус је 1977. представио свој
модел са једним седиштем са земаљским ефектом, познат и као крилни
аутомобил, јер је био опремљен обрнутим обликом крила летелице
повезаним са бочним крилима, и био је скоро водоотпоран, пружајући
изузетно управљање.

После сезоне развоја, Лотус је заслужио првенство 1978. године, које је

освојио Американац Марио Андретти.

На крају сезоне, сви тимови следили су пример са Лотусом, али је Брабхам

реаговао развијањем једноседа, опремљеног турбинама које упијају ваздух
испод аутомобила, да би постигли већи удар на земљу. Али након једне трке
коју је Ники Лауда лако победио у Шведској, спортске власти су забраниле
уређај. Коначно, најважније иновације у овом периоду биле су француске,
пошто је Ренаулт дебитовао на Светском првенству 1977. године, са мотором
са турбопуњачем. После тешког старта, Ренаулт је свој турбински мотор први
пут направио 1979. године, у Великој награди Француске.

Технолошка револуција која потреса Формулу 1:

Крајем 1970-их главни британски тимови поново су се ујединили у Формула 1

грађевинско удружење (ФОЦА) са намером да даље утичу на правац
дисциплине. Постојала је забринутост због перформанси Ренаулт турбо
мотора, па су Британци затражили да се забрани, схватајући да тако
напредном и скупом технологијом могу да савладају само највећи
произвођачи (Ренаулт, Феррари, Алфа Ромео). С једне стране, ЦСИ који је
постао ФИСА намерава да побољша сигурност Гранд Прика и жели да
забрани сукње, ове аеродинамичне елементе који дају сву своју ефикасност
крилним аутомобилима.

Формула 1 осамдесетих:
1982. године командант ФОЦ потписао је споразум о испоруци турбо мотора
са БМВ-ом. МцЛарен је радио исто са Порсцхеом, а Виллиамс са Хондом, а
снага турбинских мотора заплењена је 1982. године нове ере, затим 1983.
године, када је Нелсон Пикует постао у свом Брабхам - БМВ-у. Био је први
тркач који је окруњен светским прваком са турбо мотором. Тада су турбо
године доминирале МцЛарен-ТАГ Турбо де Лауда (1984), Аллен Прост (1985
и 1986), Виллиамс-Хонда (произвођачка титула 1986. и 1987 АД, титула
возача Нелсона Пицкетта 1987, и МцЛарен Хонда у 1988.

Врхунац успеха и снаге Формуле 1 1986. године:

Турбо пуњачи су у квалификационим спецификацијама развили више од

1.400 КС, с тим што је снага у трци пала на 850 КС. Као сигурносну меру, ФИСА
је ограничио своју снагу 1987. године, а затим је у потпуности забранио од
1989. И произвођачи мотора Јуде и Цосвортх нуде многе делове по разумној
цени, а то ништа не мења у односу снага, а тимови подржани од општих
произвођача и даље добијају Већи удео попут МцЛарена са Хондом,
Виллиамса са Ренаултом, Ферраријем и, у мањој мери, Бенеттон тима, уз
подршку Форда.

Екипа МцЛарена доминира у сезони 1989. године, коју карактерише

погоршање односа између Проста и Сине, где превладава јавно ривалство,
затим са више потешкоћа превладава у годинама 1990. и 1991. године, а
његову контролу осујетио је Феррари, који је ојачао Прост 1990, а затим
Виллиамс Ренаулт контролом помоћи Водећи електронски АБС.

Нова ера Формуле 1 од 2009. године:

Главни произвођачи који су учествовали пре десет година постепено су

напуштали светско првенство. Хонда, БМВ и Тоиота су се у потпуности
повукли у периоду 2008-2009., А Ренаулт је постепено продао свој тим
подружници инвестиционог фонда, Гение Цапитал, али и даље остаје мотор.
Мерцедес је свој тим лансирао тек 2010. године, куповином Бровн ГП тима и
преузимањем независних тимова.
Од 2009. године, Формула 1 је претрпела нове промене доласком система за
опоравак кинетичке енергије (СРЕЦ), повратком покварених гума, неколико
аеродинамичких подешавања и жељом за смањењем трошкова. Била је
потребна нова хијерархија након контроле новог Браун ГП тима који је настао
након преузимања старог Хондиног тима, а затим са Јенсоном Буттоном
постао светски првак. Сезону обележава ФИА-ФОТА спор који разбија Мака
Мослеија против тимова због стварања буџетског плафона за сезону 2010 и
претње стварањем ФОТА шампионата који се такмичи са Формулом 1,
идејом од које је одустало уклоњене су буџетске капе.

Формула 1 наставља да се трансформише глобално:

Нова Велика награда организује се у Абу Дабију од 2009. године, у Јужној

Кореји од 2010. до 2013. године, у Индији од 2011. до 2013. године, Русији
2014. године и Азербејџану од 2016. године, а такође спајањем календара
2020. године, прва трка Гранд Прик98 биће на Гранд Прику је на календару
током ере Либерти Медиа, а друмско такмичење одвија се на улицама
Ханоја.

2014. године природно покренути В8 мотори замењени су хибридним

пропелером са турбопуњачем В6 са двоструким системима за обнављање
енергије и означили су почетак ере у којој доминира Мерцедес Гранд Прик,
са пет наслова произвођача и пет водећих светских првенстава (Левис
Хамилтон 2014. , 2015, 2017 и 2018, и Ницо. Росберг у 2016), затим
седамдесет и четири победе између 2014. и 2018, тридесет и два дубла, и
поставио је деветнаест рекорда за победе у једној сезони у 2016. години.

Организације одговорне за организовање такмичења Формуле 1:

1 / Међународна аутомобилска федерација (ФИА) на челу са Јеан Тодт-ом,

која пружа техничко и спортско управљање и поставља прописе.

2 / Администрација Формуле 1 (ФОА), раније ФОЦА, на чијем је челу био

Берние Еццлестоне до јануара 2017. године, која задржава ексклузивна
права на аудио и визуелни садржај за такмичења која је поднела делегација
ФИА, у складу са условима споразума.
3 / Администрација Формуле 1 (ФОМ) која управља телевизијским правима,
од (ФОМ) Берние Еццлестоне-а на Бахреин Раце-у 2006., раних 1970-их,
Британца Берние Еццлестоне-а (који је купио Брабхам на крају сезоне 1971)
започео је године. федерација тимова Формуле 1104105.

Медицинска регулатива за мото трке:

Ова уредба следи строга правила дефинисана у ФИА медицинском законику,

а спецификације се дефинишу и преиспитују сваке две године.
Администрација трке налази се на централној станици и укључује главног
лекара и помоћника главног лекара, као и медицинског представника
Међународне аутомобилске федерације. Функције прве помоћи складно су
распоређене по унутрашњости и спољашности писте, током Гранд Прик-а
Формуле 1, а успостављено је девет станица, са амбулантом хитне помоћи и
лекаром и медицинском сестром лекара хитне помоћи или анестезиолога.

Најбржи од ових возила је медицински аутомобил Мерцедес који ФИА даје

регулатору у свим круговима, успостављен је медицински центар до 160, за
прво издање трке на постојећем кругу или на новом кругу, мора се одобрити
центар и тачно одредити локације помоћних станица на терену У договору са
регулатором и лекаром.