Редни број часа: Датум:

Припрема за час
27. 28. 4. 2021.
Школа: ОШ „Радоје Домановић” Ниш
Предмет: Српски језик и књижевност
Разред: VIII
Наставник: Зорана Стојичић
Наставна тема: Књижевност
Наставна јединица: Пролетња песма Десанка Максимовић
Тип часа: обрада
Објекат наставног
учионица
рада (локација)
Задаци часа:

 Мотивисање ученика за активно праћење часа;

*Образовни:
 Обнављање са ученицима о животу и раду Десанке
Максимовић;
 Препознавање мотива који су присутни у песми.

 Развијање љубави према књижевности;

 Подстицање ученика на самосталан рад;
*Васпитни:
 Оспособљавање ученика за прaвилно расуђивање.

 Стицање умења, развијање способности, радних навика и

*Практични: искустава која се могу применити непосредно у животу;
 Увежбавање ученика да самостално одређују мотиве;
 Примењивање стечених знања у решавању проблема.
Наставне методе: дијалошка, монолошка,текстуална
Облици наставног
фронтални, индивидуални
рада:
табла, креда
Наставна средства:

Литература за наставнике:
Стручна литература:
Литература:
1. Милија Николић, Методика наставе српског језика и
књижевности, Завод за израду уџбеника, Београд, 1999.
2. Павле Илић, Српски језик и књижевност у наставној
теорији и пракси, Змај, Нови Сад, 2006.
3. Јован Скерлић, Историја нове српске књижевности,
 Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1997.

Временска структура часа:

 уводни део часа: 5 минута;

 главни део часа: 20 минута;
 завршни део часа: 5 минута.

Ток и садржај часа

Уводни део часа

 У уводном делу часа наставник ће остварити припремни разговор са ученицима.
Циљ припремног разговора је формирање одговарајућег доживљајног контекста,
односно радних околности у којима ће ученици бити мотивисани да активно и на
проблемски начин учествују у интерпретацији песме. Да би ученике што непосредније
наставник приближио свету дела припремни разговор ће започети причом о љубави,
пролећу и осећањима које оно буди у њима.

Наставник: Шта за вас значи љубав?

Ученик: Нешто лепо.
Ученик: Смисао живота.
Наставник: Која је разлика између заљубљеног човека и човека који то није?
Ученик: Заљубљени човек је насмејан, весео.
Ученик: Није му ништа тешко.
Наставник: Добро. А која је разлика између заљубљености и љубави?
Ученик: Заљубљеност је нешто површно, а љубав је дубље осећање.
Наставник: Тако је. Колико сте пута ви волели?
Ученик: Једном
Ученик: Пар пута…
Наставник: Добро. Како сте се понашали у тим тренуцима када сте били опседнути
љубављу?
Ученик: Ја сам био изгубљен, нисам могао да учим, једем…
Ученик: Ја нисам могао да спавам
Наставник: Добро, искуства су различита. А каква осећања у вама буди пролеће?
Ученик: Ја обожавам пролеће, тада се све буди!
Ученик: Ја не волим толико, имам разне алергије, ха-ха!
Ученик: Већина нас воли пролеће јер тада све цвета, а самим тим и човек. Радосни смо,
чили, орни!
Наставник: А да ли вас можда пролеће подсећа на љубав?
Ученик: Наравно! И пролеће и љубав су прелепи!
Ученик: Подсећа, као што све цвета у пролећу, тако и љубав цвета!
Наставник: Тако је, децо, зато ћемо данас обрадити једну песму која сва ова осећања
спаја у једно! Данас радимо Пролетњу песму Десанке Максимовић.
 Главни део часа
Наставник прича кратку биографију.

Десанка Максимовић је рођена 1898. године, а умрла је 1993.године. Била је песник,

писала је песме за децу, била је приповедач, романсијер. Била је најстарије дете од
осморо деце. Њене успомене на детињство су веома присутне у њеној поезији. Своју
прву збирку песама објавила је 1924. под једноставним називом Песме. Неке од
познатих збирки песама су и Врт детињства (1927), Зелени витез (1930.), лирска
дискусија са Душановим закоником-Тражим помиловање (1964.), затим књига прича
под насловом Ако је веровати мојој баки (1959.), Бајке за децу (1977.) и тако даље.

Неке од најбитнијих ставки наставник записује на таблу, а ученици у свеске.

Затим наставник чита стихове.

Наставник: Пажљиво слушајте читање песме. Оживљавајте у машти њен свет.

Припремите се да говорите о својим утисцима, доживљајима, осећањима и
размишљањима која су подстакнута светом песме. Запазите ко песму казује. Пажљиво
пратите снагу осећања лирског субјекта и покушајте да их што боље тумачите.
Ослушните ритам и мелодију ове песме и спремите се да о томе говорите.

Након изражајног интерпретативног читања, наставник прави емотивну паузу

због сумирања ученичких утисака, а потом их позива да саопште и тумаче своје утиске,
запажања, осећања и доживљаје. Ученици ће, уз наставникове подстицаје, изности и
саопштавати индивидуалне емотивне и мисаоне доживљаје.

Ученик: Ова песма је код мене изазвала осећања нежности.

Ученик: Ја сам замишљала све ове слике из природе и уплела сам своје емоције кроз
њих.

Ученик: Док сте читали, ја сам све стихове везала за љубав, срећу.

Наставник: Врло добро! А кад мало боље ослушнемо, које су звуковне карактеристике
присутне у овој песми?

Ученик: Преовладава мир, тишина, смирен тон.

Наставник: Тако је. А реците ми какав амбијент и простор чине ову песму?

Ученик: Пролећни, вечерњи амбијент у коме је све мирно и тихо. У том простору су
посебни управо мир и тишина који наговештавају шта је природа за песника и самог
лирског субјекта.
Наставник: Браво! Природа је идеалан простор у коме лирски субјекат налази мир и
спокој. Управо такав простор погодује лирском субјекту који почиње да исказује своја
осјећања и емоције. Кажите ми сада какве асоцијације у вама буди наслов песме и
какве осећаје у вама буди помисао на пролеће?

Ученик: Мене асоцира на буђење пролећа. Тада се све буди и цвета.

Ученик: И мене исто! Тада је све раздрагано и весело.

Ученик: Мислим да је све то узајамно повезано са лирским субјектом у песми, као што
се природа буди и цвета исто тако цвета и душа лирског субјекта.

Наставник: Одлично запажање, децо! Какав је одонос лирског субјекта према природи
и шта он казује о себи, каква су његова осећања?

Ученик: Лирски субјекат се саживљава са природом и природи се поверава.

Ученик: Постоје различита осећања која владају свешћу лирског субјекта, као што су
љубав, заљубљеност, узнемиреност, чежња, топлина...

Наставник: Тако је. Хајде да сада издвојимо заступљене мотиве у овој песми.
Размислите о симболичном значењу мотива природе као што су ласте, пупољци, младо
биље, крило.

Ученик: Неки од мотива ове песме јесу мотив срца, љубави, пролећа.

Ученик: Ласте, пупољци и младо биље јесу први весници прољећа. Они наговештавају
долазак лепшег времена, буђење из зимског сна и уживање у радостима пролећа.

Наставник: Браво, браво! Један од најдоминантнијих мотива у песми јесте мотив срца,
па ми кажите са чиме га све лирски субјекат доводи у везу? Какво је срце лирског
субјекта и кавко значење оно носи у себи? Можете пронаћи стихове у песми.

Ученик: Срце се доводи у везу са самом природом, односно, са мотивом природе. Срце
у себи носи извесну симболику када се пореди са видиком. Тада лирски субјект
исказује величину љубави који може да пружи његово срце, али и да прими.

Ученик: Поред видика, срце је упоређено и са крилом. Крило симболише извесну

лакоћу и лепршавост, те је тако и срце лако, односно, устрептало од велике љубави
која надолази у њему као најнежнија плима.

Наставник: Одлично! А да ли сте запазили неку стилску фигуру у стиховима: како моје
срце полагано расте?
Ученици: Персонификација!

Наставник: Јесте! Повежите сада мотив пролећа и срца, по чему се срце разликује од
онога какво је било пре? Који стихови то показују?

Ученик: Срце лирског субјекта је до сада било само заљубљено, а како песма одмиче
његова заљубљеност прелази у љубав.

Ученик чита: Осећам да досад све је било шала мога срца врела, и да још ником нисам
своју љубав дала, колико бих могла и колико хтела.

Наставник: Тако је, децо. А како се шире мотиви пролећа кроз песму, која стилска
фигура је у питању?

Ученици: Градација!

Наставник: Браво! Запазите контраст неба среће и пакла бола и уочите његову
функцију. Зашто песникиња пореди срећу и бол?

Ученик: Функција овог контраста јесте да покаже величину срца. Срце је велико,
толико да не прави разлику између среће и бола.

Ученик: Заљубљен човек поседује велику снагу и вољу, велику моћ и спремност да
учини све како би сачувао своју љубав.

Наставник: Тако је. У ком времену је испевана ова песма и шта је тиме постигнуто?

Ученик: Пролећна песма испевана је у садашњем времену, односно у презенту.

Песникиња је тако успела да оствари контакт са самим читаоцем, успела је да му
приближи свој уметнички свет и своја осећања.

Наставнк: Управо тако. Прочитајмо још једном завршне стихове песме, шта нам
песникиња поручује њима?

Ученик: Завршни стихови ове песме доносе и идеје, односно поруке. Песникиња овим
стиховима потврђује величину своје љубави.

Ученик: Осећање безизмерне љубави доноси осцилације у расположењу лирског

субјекта, али никада у себи не носи песимизам или патњу. У снази љубави исказана је
велика људска вредност и лепота.
Ученик: У овим стиховима мотив срца показује песникињину неизмерну љубав, њена
племенита осећања.

Наставник: Браво, браво, децо!

Пред крај средишњег дела, ученици ће истаћи осећања важна за сваког човека, а
то су првенствено љубав, затим топлина, њежност, потреба за разумевањем.
Подстакнути светом песме уочиће важност љубави у животу сваког човека. Објасниће
да су поверење и разумевање вољене особе покретачи још племенитијих осећања.

Завршни део часа

Снага стихова Пролећне песме подстаћи ће бројна размишљања ученика. На
крају часа наставник може подстаћи ученике да размишљају о снази љубави у животу
сваког човека, о страху и стрепњи пред којима човек може да се нађе док праву љубав
не доживи. Емотивно ангажовање ученика може се ваљано искористити за мотивацију
и за остваривање богатих литерарних садржаја. Наставник ће подстаћи ученике да
своја размишљања, доживљаје и утиске представе у писаном облику код куће и да их
затим, на неком од наредних часова, прочитају и прокоментаришу у одељењу. За сам
крај часа, наставник са телефона пушта аудио-снимак ученицима, Десанку
Максимовић како чита своје стихове.

Изглед табле:

Пролећна песма
Десанка Максимовић (1898-1993)
- Рођена у Рабровици код Ваљева, преминула у Београду
- Српски писац, професор књижевности, академик САНУ
- Најпознатије збирке песама: Зелени витез (1930), Песник и завичај (1946),
Отаџбино, ту сам (1951), Тражим помиловање (1964), Немам више времена (1973)
- Најприсутнији мотиви: природа, пролеће, срце, љубав, заљубљеност
- Осећања лирског субјекта: чежња, узнемиреност, топлина...