Fiziologija endokrinog sistema

Endokrini sistem ima značajnu ulogu u regulisanju pojedinih

procesa kako bi se održala homeostaza
 Principi funkcionisanja endokrinog sistema

• Očuvanje optimalne ravnoteže unutrašnje sredine u telu

• Integrišu regulaciju rasta i razvoja

• Kontrolišu, održavaju i obezbeđuju seksualnu

reprodukciju, gametogenezu, polni odnos, oplođenje,
fetalni rast i razvoj i razvoj novorođenčeta
 Zašto su vam neophodna
znanja iz ednokrinog sistema?

• Ljudskih bolesti i oboljenja endokrinog sistema

• Lekova i kozmetičkih produkata
• Hrane i proizvoda biljnog i životinjskog porekla
 Šta kontroliše endokrini sistem?

Zona velikog mozga

• Naše emocije
• Našu percepciju
• Naše saznanje Hipotalamus

• Naše iskustvo
Hipofiza
• Našu prirodu
• Naš odgovor na okolinu
Endokrine žlezde
 Endokrini vs. Nervni sistem

• Glavni komunikacioni sistemi tela

• Integrišu stimuluse i odgovore kako bi promenili unutrašnju ili
spoljašnju sredinu
• Oba sistema su krucijalna u koordinaciji funkcija visoko
diferentovanih delija, tkiva i organa
• Za razliku od nervnog sistema koji je organska celina endokrini
sistem je diskontinuitetan
Nervni sistem

• Ostvaruje impulsnu kontrolu

preko nerva slično slanju
poruke na klasičnim telefonima
•Nervna kontrola je električna
po prirodi i veoma brza
Hormoni se prenose putem krvi
do delija gde de delovati

• Prenose hormonima poruku važnim

ćelijama tako što ih ćelije endokrinih
žlezda sekretuju u intersticijum, a potom
u krv kojom dolaze do ciljnih ćelije

• Slično radiodifuziji neophodan im je

primalac poruke, a u slučaju endokrine
poruke to je receptor koji je specifičan za
hormon i koji se nalazi na ciljnoj ćeliji
 Endokrini sistem je sistem žlezda sa
unutrašnjim lučenjem

Šta to znači?

Žlezde su bogato vaskularizovane i ne luče

svoje produkte preko izvodnih kanala nego
direktno u krvotok
Target (ciljna) delija poseduje receptor za hormon
Mnogi hormoni cirkulišu u krvi i dolaze u kontakt sa
mnogim ćelijama

ALI?
Neki hormon deluje samo na određen broj ćelija tj. na
one ćelije koje poseduju receptor za njega

Target delija za Target delija za Target delija za

hormon A hormon A i B hormon B

Hormon A Hormon B
 Tipovi prenošenja signala između delija
(cell-to-cell signaling)

Klasični endokrini
hormoni
putuju putem krvi
do target ćelije

Autokrini
hormoni se
Parakrini hormoni sekretuju pa
deluju na susedne deluju na ćeliju u
ćelije kojoj su nastali
 Šta su to hormoni?

• Hormoni su supstance koje obavljaju regulatornu funkciju u delijama u

kojima nisu stvoreni

• Prisutni su u veoma malim koncentracijama

 Problemi sa klasičnom
definicijom hormona

• Hormone ne sekretuju žlezde koje poseduju izvodne kanale i mogu ih

sekretovati male grupe delija ili čak pojedinačne delije

• Mnogi hormoni se mogu produkovati na više mesta

• Iako se kaže da se sekretuju u krv oni mogu da se sekretuju i u limfu preko

ekstracelularne tečnosti

• Njihova akcija nije stereotipna i ona varira od stanja ciljne delije

 Problemi sa klasičnom
definicijom hormona

• Čelije koje luče hormone mogu biti grupisane u žlezde ili biti pojedinačne

• Na dejstvo stimulusa sekretuju hormone koji se preko žlezdanog

intersticijumskog prostora ubacuju u krvotok

• Količina izbačenog hormona zavisi od jačine stimulusa 10-7 do 10 -12M

 Tipovi hormona
Po svojoj strukturi su hormoni podeljeni u
grupe
1. Peptidi i proteini
2. Derivati aminokiselina
3. Steroidi
4. Derivati masnih kiselina
 Peptidi/proteini
 Ti hormini sadrže od 3 do 100 amino kiselina

 Najčešće se stvaraju molekularni kompleksi velike

molekularne težine kao neaktivna forma, a potom
pod dejstvomproteolitičkih enzima dolazi do
njihovog cepanja u aktivne forme hormona

 Rastvorljivi su u vodi
 Amino kiselinski ostaci
To su dve grupe hormona koje nastaju od
aminokiseline tirozina
Tiroidni hormoni i Kateholamini

Tiroksin Tirozin Epinefrin

 Tiroidni hormoni

 Thiroidni hormon se stvara u tiroidnoj žlezdi i on je

rastvorljiv u mastima
 On podleže proteolitićkom cepanju i daje T4 i T3
 T3 i T4 se tada vezuju za globulin i tako
transportuju putem krvi
 Kateholamini
 Kateholamini su i neurohormoni i
neurotransmiteri
 Epinefrin i norepinefrin
Stvara ih srž nadbubrega i rastvorljivi
su u vodi
 Steroidni hormoni
 Svi steroidni hormoni nastaju od holesterola i međusobno se
razlikuju samo po međusobnom vezivanju prstenastih
struktura
 Rastvorljivi su u mastima
 Tipovi steroidnih hormona
• Glukokortikoidi - kortizol
• Mineralokortikoidi - aldosteron
• Androgeni – testosteron
• Estrogen –estradiol i estron
• Progestogeni -progesteron
 Steroidni hormoni
• Oni se ne deponuju nego sintetišu i odmah sekretuju
• Liposolubilni su tako da lako prolaze ćelijsku
membranu i ne deponuju se
• Ali se u krvi za transport moraju da vežu za protein
koji ih transportuje
 Interesantno
• U nekim slučajevima steroid se sekretuje u
jednoj ćeliji i konvertuje u aktivan steroid u
ciljnoj ćeliji
• Na primer: androgen koji se sekretuje u
gonadama u mozgu se sekretuje u estrogen
 Derivati masnih kiselina
• Ovi hormoni u najvećem broju slučajeva nastaju od arahidonske kiseline
• Arahidonska kiselina je deponovana u lipidima delijske membrane i
oslobađa se pod dejstvom različitih lipaza
• Karakteristika ovih hormona je da se inaktiviraju po završenom
metabplizmu a da je njihova aktivacija veoma brza – za nekoliko sekundi
• Prostoglandini, prostaciklini, leukotrieni i tromboksani
 Regulacija hormonske sekrecije
 Senzitivnost i signaliziranje su ključne reči

 Biološkim sistemima je neophodan endokrini sistem da pošalje

signal target ćeliji čija se akcija zna da je biološkom sistemu
potrebna u tom trenutku
Ključne karakteristike koje su neophodne da bi se
dobio stimulisani odgovor su:

 prijem stimulusa
 sinteza i sekrecija hormona
 odvajanje hormona od target delije
 prijava odgovora target delije
 degradacija hormona
 Kontrola endokrine aktivnosti

Fiziološki efekti hormona najviše zavise od

njihove koncentracije u krvi i
ekstracelularnoj tečnosti

BITNO
Ukoliko je koncentracija hormona ili
preniska ili previsoka onda je to bolest
 Kontrola endokrine aktivnosti

Koncentraciju hormona određuju target ćelije i

pod uticajem je 3 faktora:

• Stepen produkcije hormona

• Stepen oslobađanja hormona
• Stepen degradacije i eliminacije hormona
Stepen produkcije hormona : Sinteza i
sekrecija hormona su najregulisaniji aspekti
endokrine kontrole

Ta kontrola se ostvaruje posredstvom pozitivne i

negativne povratne sprege
Stepen oslobađanja hormona - običan
primer:
Ako je veliki protok krvi u target organu onda
će se osloboditi mnogo više hormona nego
ako je protok spor
•Stepen degradacije i eliminacije hormona :
Hormoni kao i drugi bioelementi imaju svoj
metabolički put i izbacuju se iz tela na nekoliko
različitih načina

•Poluživot hormona znantno utiče na njihovu

koncentraciju pa tako hormoni dužeg poluživota
zadržavaju višu koncentraciju duže vreme posle
sekrecije
 Ko određuje koncentraciju hormona u plazmi?

Fiziološki zahtevi organizma omogudavaju da

se koncentracija menja
delujudi po principu
NEGATIVNE POVRATNE SPREGE
 Povratna spega
hormonske sekrecije

• U hipotalamo-hipofiznosm
sistemu je najrazvijeniji
ovaj sistem

• Veoma dobar primer

negativne povratne sprege
je u kontroli tiroidne
sekrecije
 Povratna sprega
• Negativna povratna sprega je najčešća:
LH iz hipofize stimuliše testise da produkuju testosteron
koji kada se sekretuje šalje povratni signal da prestane
sekrecija LH (negativan povratni signal)
• Pozitivna povratna sprega je ređa:
LH stimuliše sekreciju estrogena koji potom naknadno
stimuliše sekreciju LH a to omogućava ovulaciju
Negativna povratna sprega
dejstva kortizola
STRES RITMIČKI SIGNALI IZ OSTALIH
DELOVA MOZGA

HIPOTALAMUS

SRF

PREDNJI REŽANJ HIPOFIZE

ACTH

KORA NADBUBREGA

KORTIZOL

EFEKTORNE ĆELIJE
 Kontrola supstratom
Glukoza i insulin:

Glukoza stimulacija insulin

pankreasa
Ali i povratnom spregom

Koncentracija glukoze u plazmi

Direktna stimulacija sekrecije

insulina

Raste koncentracija insulina u

plazmi

Delovanje insulina na ciljne delije

 Mehanizmi delovanja hormonas

• Menjaju propustljivost ćelijske membrane

• Aktiviraju enzime u ćeliji kada se hormon veže za receptor

• Aktiviraju gene koji su vezani za unutrašnji receptor

Receptori proteinskih hormona

HORMON

RECEPTOR

ĆELIJSKA
MEMBRANA

JEDRO
Receptori steroidnih hormona

HORMON
ĆELIJSKA
MEMBRANA

RECEPTOR

JEDRO