UNIVERZITET U BEOGRADU

TEHNOLOŠKO METALURŠKI FAKULTET

Školska 2020./21. godina

PROJEKTOVANJE OPREME
LABARATORIJE
ZA ISPITIVANJE VODE

profesor Željko Ćirović student Predrag Đujić

1
____________________
____________________

Sadržaj

Početna strana.........................................................................................................1
Sadržaj......................................................................................................................2
Kratak opis problematike.........................................................................................3
Tipovi voda za analizu..............................................................................................3
Kategorije labaratorija za analizu............................................................................4
Podle labaratorija prema predmetu analize............................................................5
Prostorna zahtevnost...............................................................................................5
Prijem uzoraka.........................................................................................................6
Priprema uzoraka za
analize...................................................................................10
Oprema za instrumentalno analitička ispitivanja...................................................10
Analitičke vage i stolovi..........................................................................................16
Oprema za pranje i sušenje....................................................................................17
Referentna literatura i sajtovi................................................................................18

2
 Kratak Opis Problema
Ispitivanjem vode bave se akreditovane labaratorije. Svaka labaratorija mora biti
opremljena adekvatnim prostorijama kao i opremom za uzorkovanje ispitivanje
vode. Pre izgradnje svake labaratorije moraju se precizno izprojektovati svi
elementi iz kojih se sastoji ista samim time i oprema za uzorkovanje i ispitivanje
kvaliteta vode. U ovom zadatku ćemo pokušati da objasnimo kako bi trebala da
izgleda jedna labaratorija za ispitivanje vode u konktekstu projektovanja opreme.
Prvo će biti nav edene adekvatne prostorije, odeljci, koje svaka labaratorija za
ispitivanje vode tre ba da sadrži a onda i labaratorijska oprema kojom svaki od
odeljaka mora da bude opremljen. Nećemo se baviti konkretnim brojkama dakle
projektovanjem labarator ijske opreme za konkretan slučaj, konkretnu lokaciju i
područije za uzorkovanje odn osno ispitivanje. Već ćemo pažnju fokusirati na to
šta jedna prosečna labaratorija z a analizu vode treba da sadrži od opreme bez
toga da navodimo egzaktne količinske potrebe i odgovarajuće troškove
opremanja.
U zadatku ćemo se baviti pretežno ispitivanjem fizičko-hemijskih osobina vode sa
a kcentom na pijaću vodu i nešto manje otpadnu. Dakle nećemo se previše
baviti opre mom za mikrobiošku analizu vode.

Tipovi Voda za Analizu

Prema izvoru voda se deli na:
 Voda iz izvorišta, vodovoda i fabrika voda – voda za piće
 Voda iz industrijskih postrojenja i kanalizacije - otpadne vode
Voda za piće
Voda je osnova života na zemlji stoga je od suštinskog značaja da ista bude što
bolje g kvaliteta, posebno pijaća voda. Kvalitet vode određen je sadržajem i
koncentracijo m pojedinih komponenti u vodi.
Otpadne i druge vode
3
Od prvorazrednog je značaja da voda koja se vraća u životnu okolinu ne sadrži
zaga đivače. Otpadne vode u zavisnosti od porekla mogu sadržati različite
zagađivače koj e je neophodno ukloniti iz vode. Proces prečišćavanja se po pravilu
provodi u više fa
za. Da bi proces prečišćavanja bio efikasan, mora biti vođen na osnovu kvaliteta
otp adne vode. Koncentracije kritičnih komponenti neophodno je odrediti za svaki
kora k prečišćavanja.

Kategorije Labaratorija
 Osnovne labaratorije
 Srednje labaratorije
 Centralne ili referentne labaratorije

Osnovne labaratorije

To su tzv lokalne labaratorije, koje pružaju najniži-osnovni nivo kontrole kvaliteta

vode. Obično su smeštene u manjim mestima ili pored manjih fabrika vode.
Opremlj ene su samo osnovnom opremom ali dovoljnom da labaratorija može da
obavi sve osnovne-najvažnije testove kvaliteta, analize.
Srednje labaratorije
Veličina, osoblje i oprema ove kategorije labaratorija su takvi da omogućavaju
dublj e, složenije i kvalitetnije analize. Oprema u ovakvim labaratorijama je
skuplja i sofisticiranija u odnosu na osnovne labaratorije, takođe je i arsenal
opreme za analize širi. Ovakve labaratorije se obično nalaze u regionalnim
centrima ili pored važnih lokacija koje su važne za ispitivanje i analize.

Centralne referentne labaratorije

Centralne ili referentne labaatorije su najopremljenije i najsofisticiranije labaratori
je u zemlji. Oprema i ljudstvo su takvi da omogućavaju najsloženije i najzahtevnije
analize. Sve analize odnosno svi uzorci koje Srednje i Osnovne labaratorije nisu u
mogućnosti da analiziraju, dopremaju se u Centralnu labaratoriju. Obično su staci
nirane u velikim gradovima ili u prestonici.
4
Pored navedenih kategorija, postoje i labaratorije koje su ovlaštene da vrše funkcij
u jedne od navedenih kategorija, tzv. „Ovlaštene labaratorije“.

Podela Labaratorija Prema Tipu Analize

Labaratorije se prema tipu analize dele na labaratorije za fizičko-hemijska
ispitivanj a i labaratorije za mikrobiološka
ispitivanja ili mikrobiološke labaratorije. Naravno, u zavisnosti od prirode
predmeta analize zavisi i oprema koju labaratorija treba da sadrži. Često se
fizičko-hemijske i mikrobiološke analize sprovode u jednom istom o
bjektu.

Prostorna Zahtevnost
Ovlaštena labaratorija mora imati odgovarajući radni prostor i u njemu sve
potrebn e uslove za pravilno sprovođenje labaratorijskih
ispitivanja koji neće uticati na rezult e ispitivanja kao i na zdravlje
zaposlenika. Raspored prostorija mora omogućavati
nesmetano komuniciranje i vršenje analiza bez međusobnih nepoželjnih uticaja.
Ovl aštene labaratorije moraju imati namenski prostor za
skladištenje i čuvanje hemika
lija, uzoraka, pribora i opreme.
Za fizičko-hemijska ispitivanja labaratorija mora da sadrži sledeće prostorije:
1. Prijem uzoraka
2. Pripremu uzoraka za analize
3. Instrumentalno analitička ispitivanja(kondicionirana prostorija)
4. Analitičke vage na antivibracionim stolovima
5. Pranje i sušenje labaratorijskog posuđa
6. Skladištenje i čuvanje hemikalija
7. Obradu rezultata ispitivanja i izradu izveštaja
8. Skladištenje zapaljivih, opasnih i eksplozivnih materijala

5
 9. Skladištenje terenske opreme

Za mikrobiološka ispitivanja ovlaštene labaratorije moraju imati posebne

prostorije za:
1. Sterilno zasiljavanje, očitavanje rezultata i mikroskopiranje(kondicioniran
a prostorija)
2. Pripremu mikrobioloških podloga
3. Pranje i sterilizaciju pribora, opreme i labaratorijskog posuđa
4. Skladištenje pribora, opreme i labaratorijskog posuđa
5. Obradu rezultata i izradu izveštaja

U daljem ćemo se baviti isključivo opremom za fizičko-hemijska ispitivanja.

1. Prijem uzoraka

Prijemu uzoraka prethodi uzorkovanje vode.

Uzorkovanje vode

Oprema za uzorkovanje i analizu uzorkovanja na terenu definisana je Planom

uzork ovanja HE O 097.
Za uzorkovanje vode neohodno je da labaratorija bude opremljena specijalnim
boc ama za hemijsku analizu u kojima se voda prenosi do
labaratorije na analizu. To su staklene boce
zapremina od 2ml, 4ml... sve do 5l. (Slika 1.). Posude za uzimanje uzorka mogu biti
i od polietilena i polipropilena. Za sakupljanje uzoraka v ode koje
sadrže rastvorene gasove labaratorija mora biti opremljena određenim bro
jem boca sa uskim grlom a za ispitivanje BPK boca po Winkleru.

6
 Slika 1. Boce za uzimanje i čuvanje uzorka

Pored staklenih boca, labaratorija treba da poseduje i veće posude, kofe, za uzork
ovanje bunarske i otpadnih voda, generalno voda koje nisu lako dostupne ili je pos
tupak ispitivanja takav da zahteva veće zapremine uzorka.

Tabela 1. Prema pravilniku o uslovima koje moraju zadovoljavati ovlaštene

labaratorije za ispitivanje vode, za uzorkovanje pijaće vode svaka labaratorija
treba da poseduje sledeće vrste posuda.
Zapremina Staklo Tamno Plastika Sa voštanim Po
(ml) staklo čepom Winkleru
100 da norm da
150 da da
200 da da
250 da da
300 da da da da
500 da da
1000 da da da
1500 da da
2000 da da
2500 da
5000 da
10000 da

Takođe, labaratorija mora biti opremljena PFTT i Alu folijom za oblaganje čepova.

Tabela 2. Hemikalije za konzerviranje uzorka i druge namene prilikom procesa uz

orkovanja.
Supstanca Koncentrovana Koncentracija rastvora
Sumporna Kiselina
Bakar Sulfat 10%
Fosforna Kiselina da
NaAsO3 0.5mol

7
Na2S2O3
Magnezijum Hlorid
KOH
NaOH
HNO3
Cink Acetat 0.1M

Za uzorkovanje sa većih dubina labaratorija mora biti opremljena pumpama za

izv lačenje vode na površinu. Naravno, creva i sam uređaj
moraju biti u savršenom hi gijenskom stanju kao i sama posuda za
prijem sadržaja uzorka.
Za slučajeve kada je neophodno da se na licu mesta izmeri kiselost vode, svaka lab
aratorija mora da bude opremljena ručnim PH metrima (Slika 2.).

Slika 2. Ručni PH metri.

Pored klasičnih postoje i portabl ručni PH metri (Slika 3).

Slika 3. Portabl ručni PH/EC/TDS metar.

8
Za terenska merenja: PH, provodljivosti, koncentracije rastvorenog kiseonika i tem
perature koriste se multifunkcionalni aparati. Ovakvi aparati su jako dobro
zaštiće ni stoga je tačnost merenja zagarantovana. Koriste
standardne kao i specijalne elek trode za dubinska merenja.

Slika 4. Robusni multifunkcionalni parati sa setom dodatne opreme

Svaka labaratorija treba da ih ima u slučaju neophodnosti merenja na licu mesta.

Za terenska merenja ali mnogo šireg opsega parametara, koriste se robusni
multifu nkcionalni aparati koji imaju funkcije turbidimetra,
fotometra, PH metra. Zajedno sa setom dodatne opreme, prema
standardu DIN27027/ISO7027 aparat može da m eri više od 160
parametara (Slika 4.).Takođe, labaratorija može da poseduje i turbidimetre
posebno.
Za bezbedno i higijenski prihvatljivo uzorkovanje sa većih dubina ili fizički
nepristupa čnih lokacija, koriste se specijalni štapovi nosači kojima se vrši
uzorkovanje bez da dođe do kontakta suda sa uzorkom i ruku.

9
 Tabela 5. Štapovi nosači posuda za uzorkovanje

Za slučaj ispitivanja voda sa česmi, ekipa za uzorkovanje mora biti opremljena

sreds vima za dezinfekciju česme. Konkretno bocama 10%
rastvora NaOCl.
Svaka labaratorija treba da bude opremljena i malim frižiderima za skladištenje
uzoraka tokom transporta, tzv. mini frižiderima. Tačnije vozila u kojima se
transpor tuje uzorak.
Referentna dokumenta koja se tiču uzorkovanja vode:
SRPS ISO 5667 Kvalitet Vode – Uzimanje Uzoraka

2. Priprema uzoraka za analize

Pre početka analize mora se uraditi detaljna priprema iste.
U labaratorijsku opremu moraju ući i formulari u koje se upisuju izveštaji sa
uzorkov anja:

 Obrazac HE O 097 - Plan uzorkovanja

 Obrazac HE O91 - Prijemna lista uzorka – Nalog za ispitivanje pojedinačnog
uzorka vode
 Obrazac HE O 048 - Prijemni list uzoraka - Nalog za ispitivanje serije
uzoraka voda
 Knjige evidencije zahteva i uzoraka
kao i nalepnice kojima se obeležavaju uzorci i različite supstance.
Planom uzorkovanja predviđene su smernice i procedure uzorkovanja, čuvanja i
prij ema uzoraka kao i oprema neophodna za uzorkovanje i analizu na terenu.
Prilikom uzorkovanja vode za piće, najčešće se određuju parametri poput sadržaja
slobodnog hlora, temperatura itd..
Izmerene vrednosti se upisuju u obrazac HE O91 Prijemna lista uzorka – nalog za
ispitivanje pojedinačnog uzorka vode ili HE O 048 - Prijemni list uzoraka - nalog
za ispitivanje serije uzoraka voda.

3. Oprema za instrumentalno analitička ispitivanja

10
U ovom odeljku se nalazi oprema za analize koje nije moguće ili poželjno vršiti na
te renu. Naravno, pored opreme za analizu ove prostorije su kao i svaka
druga hemijsk a labaratorija opremljene standardnom labaratorijskom
opremom kao i potrošnim materijalom u vidu reagenasa, plina i drugog.

Od standardne labaratorijske opreme svaka labaratorija za analizu sadrži razne

vrst e sudova, čaša, elnermajera, menzura, šrpic boca, reagens boca, tikvica,
boca po Wi nkleru, pipeta, bireta, destilacionih kolona, nosača, stalaka,
plamenike, plinske boce , hvatajlke,levaka... itd.

Pored standardne labaratorijske opreme koju sadrži svaka hemijska labaratorija,z

a ispitivanje kvaliteta vode koriste se posebne tehnike koje zahtevaju i posebne ins
trumente. U daljem toku će biti navedene tehnike i instrumenti koje bi trebalo da s
adrži svaka labaratorija za ispitivanje vode a u zavisnosti od parametara koji se is
pituju.
Spektrofotometar je fotometar  (uređaj za merenje intenziteta svetlosti), koji
može da meri intenzitet kao funkciju talasne dužine izvora svetlosti.
Suština principa merenja u spektrofotometriji je u razlici između intenziteta
upadno g i izlaznog zraka i to tokom procesa refleksije ili transmisije
svetlosti kroz uzorak.

Instrument Parametar Referentna metoda

Spektrofotometar- Obojenost SRPS EN ISO
spektrofotomet 7887:2013
rija otpadnih voda Hrom-šestovalentni( SRPS H.Z1.104:1984
sa difenil-karbazido
m)

Cijanid-ukupni SRPS H.Z1.139:1984

Ukupni fosfor(sa am SRPS EN ISO

onijum molibdatom) 6878:2008

11
 Hidrazin
Tenzidi-anjonski SRPS EN 903:2009

Tenzidi-nejonski SRPS H.Z1.152:1988

Tenzidi-katjonski SRPS H.Z1.308:2010

Instrument Parametar Referentna metoda

Spektrofotometar- spektrofotom Sulfati QP-11.19
etrija pijaće vode Nitriti SMEWW 4500-
NO2-B:2000
Nitrati QP-11.45
Amonijak(sa neslerov Priručnik, P-V-
Im reagensom, bez 2/B
destilacije)
Sadržaj fosfata(sa Приручник, P-
am V-16/A
onijum molibdatom i
aksorbinskom kisel.)

Kolorimetrija je metoda koja se zasniva na merenju jačine obojenosti rastvora

neke hemijske tvari dodavanjem posebnih reagenasa. Hlor se dodaje pijaćim
vodama kak o bi oksidovao nepoželljne supstance u vodi. Hlor se uvek dodaje u
višku. Višak hlora ili rezidualni hlor se utvrđuje dodatkom orto-toulidina koji
reakcijom sa hlorom boji rastvor u žuto. Višak hlora je štetan i mora se ukloniti iz
vode.

Instrument Parametar Referentna metoda

12
Kolorimetar Hlor – slobodni SRPS EN ISO 7393-2:2009
Hlor - ukupni SRPS EN ISO 7393-2:2009

Hemijska potrošnja kiseonika je mera količine kisonika koja se potroši tokom reak
cija unutar rastvora uzorka. U hemijskoj analizi poznata pod skraćenicom COD.
Aparat meri ST-COD koncentraciju fotometrijskom detekcijom, koristeći pri tome
CO
D epruvete, epruvete potpuno pripremljene za upotrebu (dihromat metoda).

Instrument Parametar Referentna metoda

Fotometar Hemijska potrošnja ISO15705:2002
kiseo
nika(HPK ili COD)

Biološka potrošnja kiseonika je broj miligrama kiseonika koji se utroši na biohemij

sku oksidaciju organske materije prisutne u jednom litru vode. Najčešće se meri u
o
tpadnim vodama. BPK pokazuje kolika je biološka zagađenost vode.

Instrument Parametar Referentna metoda

13
BPK Biološka potrošnja kise SRPS EN 1899-1:2009
Onika(BPK) SRPS EN 1899-2:2009

Određivanje ukupnog azota.

Metoda se zasniva na razaranju organske materije sumpornom kiselinom, pri
čemu azotna jedinjenja prelaze u amonijak koji s kiselinom obrazuje amonijum-
sulfat. Iz takvog rastvora se amonijak istiskuje pomoću NaOH i njegova količina se
posle destilacije određuje titracijom pomoću standardne kiseline. Na osnovu
količine utrošene kiseline se izračunava sadržaj azota u uzorku.

Instrument Parametar Referentna metoda

Metoda po Kjeldhalu Ukupan sadržaj azota u vo QP-11.26
di

Atomska spektroskopija(AS) je metoda koja se bazira na promenama u atomu

koje se dešavaju kao posledica apsorpcije(AAS) ili emisije(AES) elektromagnetnog
zračen
ja. Metoda se najčešće koristi za detekciju prisustva metala a posebno ako su
izuzet
no male koncentracije u pitanju.

Instrument Parametar Reerentna metoda

14
AAS Talijum SRPS EN ISO 17294-2:200
9
Živa SRPS ISO 12846:2013 sa i
bez obogaćivanja
SRPS EN 1483:2008
SRPS EN 12338:2008 sa o
bogaćivanjem

Indukovano spregnuta plazma-atomska emisiona spektroskopija(ICP-AES) je met

oda koja se najčešće koristi u analizi vode. To je metoda koja koristi indukovano sp
regnutu plazmu za pobuđivanje atoma i jona koji pritom emituju elektromagnetno
zračenje dužina specifičnih za pojedinu supstancu.

Instrument Parametar Referentna metoda

ICP-AES Aluminijum SRPS EN ISO
11885:2011
Antimon SRPS EN ISO
11885:2011
Arsen SRPS EN ISO
11885:2011
Bakar SRPS EN ISO
11885:2011
Barijum SRPS EN ISO
11885:2011
Berilijum SRPS EN ISO
11885:2011
Bor SRPS EN ISO
11885:2011
Cink SRPS EN ISO
11885:2011
Kadmijum SRPS EN ISO
11885:2011
Kobalt SRPS EN ISO
11885:2011
Kalijum SRPS EN ISO
11885:2011

15
 Hrom-ukupni SRPS EN ISO
11885:2011
Mangan SRPS EN ISO
11885:2011
Molibden SRPS EN ISO
11885:2011
Nikl SRPS EN ISO
11885:2011
Selen SRPS EN ISO
11885:2011
Srebro SRPS EN ISO
11885:2011
Olovo SRPS EN ISO
11885:2011
Titan SRPS EN ISO
11885:2011
Vanadijum SRPS EN ISO
11885:2011
Volfram SRPS EN ISO
11885:2011
Gvožđe SRPS EN ISO
11885:2011

Indukovano spregnuta plazma-masena spektrometrija Metoda koristi ICP za ato

mizaciju i jonizaciju uzorka koji se kasnije ispituje masenom spektrometrijom.

Instrument Parametar Referentna metoda

ICP-MS Telur SRPS EN ISO 17294-
Kao i skoro svi metali koji 2:2009
se mogu ispitivati ICP-AE
S metodom

16
Pored navedenih, skoro svaka labaratorija za ispitivanje vode treba da bude opre
mljena opremom za volumetrijsku i gravimetrijsku analizu kao i aparatima za ga
snu hromatografiju(GC) i infracrvenu spektrofotometriju(IRS).
Oprema koja se smatra obaveznom u svakoj labaratoriji su proizvođači destilovan
e vode ili bar rezervoari iste

Slika 6. Proizvođači destilovane vode

4. Analitičke vage i stolovi

Svaka hemijska labaratorija pa tako i labaratorije za ispitivanje vode moraju biti

opr
emljene analitičkim vagama koje moraju biti smeštene u posebne prostorije kako
b
i se eliminisao uticaj okoline na tačnost merenja.

17
 Slika 7. Analitičke vage za precizna merenja

Moderne labaratorije su opremljene antivibracionim stolovima za analitičke

vage koji suzbijaju uticaj vibracija samog stola na tačnost merenja vage.

Slika 8. Stolovi za analitičke vage

5. Oprema za pranje i sušenje labaratorijskog posuđa

Ova vrsta opreme spada pod obavezno za svaku hemijsku labaratoriju. Fizička i
hem

18
Ijska čistoća posuđa i druge opreme su neizostavan preduslov tačnosti merenje tj.
k
valitetne usluge same labaratorije, stoga su mašine za pranje i sušenje
labaratorijs
kog posuđa i opreme neizostavan deo labaratorijske opreme. Takođe, zbog
uticaja na okolinu, poželjno je da se projektom labaratorije predvide posebne
prostorije za ovu vrstu labaratorijske opreme.
Moderne labaratorije poseduju digitalne aparate koji u sebi sadrže funkciju pranja
I sušenja. Kod modernih aparata se mogu podešavati razni parametri prilikom
tretiranja labaratorijskog posuđa i druge opreme(temepratura, vlažnostkoličina
vode, dejonizovana voda,...). Slika 9..

Napomena

Stavkom 9. iz odeljka „Prostorna Zahtevnost“ smo se već bavili na početku kao i

del
Iimično stavkom 7.. Stavkama 6. i 8. se nećemo baviti u ovom zadatku osim što
ćemo

19
takođe naglasiti da je neophodno da svaka hemijska pa i labaratorija za
ispitivanje vode mora biti opremljena posebnim prostorijama samim time i
opremom za skladi
štenje hemikalija koje se koriste u labaratoriji kao i zapaljivih i opasnih materija.

Referentna literatura i internet sajtovi

1. Prvilnik o načinu i uslovima za merenje količine i ispitivanje kvaliteta

otpadnih voda i sadržini izveštaja o izvršenim merenjima („Sužbeni glasnik
RS“, broj 33/2016)
2. Sajt: Република Србија Министарство полјопривреде, шумарства и вo
допривреде РЕПУБЛИЧКА ДИРЕКЦИЈА ЗА ВОДЕ
http://www.rdvode.gov.rs/
3. Sajt: ESTABLISHING AND EQUIPPING WATER LABORATORIES IN
DEVELOPING COUNTRIES
https://www.ircwash.org/sites/default/files/241.0-86ES- -10910
4. http://www.super-lab.com/cms/mestoZaUploadFajlove/TOP-Vode_-
_2013_.pdf
5. http://www.super-lab.com/wp-content/uploads/2020/09/Top_VODE-2020-
web.pdf
6. PRAVILNIK O BLIŽIM USLOVIMA KOJE TREBA DA ISPUNJAVAJU PRAVNA LICA KOJA VRŠE
ISPITIVANJ
A KVALITETA VODA („Službeni list Crne Gore“, broj 66/12, od 31. decembra 2012. godine)

20
21