ПОЛИТИЧКЕ ИДЕОЛОГИЈЕ-презентације

(Тијана М.), 2020.

1. Социјализам и класични марксизам (ПРЕДАВАЊЕ)
-19. и 20. век постао популаран

 историјски услови
-четири процеса:
1.капитализам
2.урбанизација
3.индустријализација
4.грађанске револуције XVIII и XIX века
-либерализам и социјализам деле исте историјске корене
-либерализам је старија идеологија, а социјализам се такмичи са њом
-позитивне стране капитализма=>либерализам
-негативне стране капитализма=>социјализам
-социјализам се бори за добро класа (потребно је да се радничка класа уједини),
-!!!у сржи социјализма је капиталистичка економија (битни су економски односи)!!!
-слобода читаве класе од стега капитализма
- конкуренција доводи до такмичења
-индустрија и индустријализација дефиниш социјализам (радници се баве индустр.
производњом)
- соц. настаје у време европских револуција (насилне, Француска, 1848., амерички рат за
независнот)
 претече социјализма
-настао као скуп идеја
1.утопистички социјализам:
Сен Симон (просветитељство, емпиризам)
1) усавршавање разума води ка укидању неједнакости у друштву (лишавање страсти)
-позитивистичко схватање, утопистичко учење (сви као машине)
Роберт Овен (привредник, 1825-1827. у Индијани покушао да организује пројекат „New
harmony”; то је град-фабрика и није успело
2) могуће једино ако се укине конкуренција; претеча фертрејт=> начин производње где
 нико није експлоатисан)
-1) и 2) су гране претече социјализма; рационалистичка и хуманистичка
-реч комунизам, 1840.год. Етјен Кабе
2.балканизам: (насилни социјализам)
-спона тероризма и социјализма
-Огист Бланк, 19.век; револуција мора бити насилна
 Маркс
-1848.год. манифест комунистичке партије
-кључ је у економији (!!!база друштва!!!)
-борио се за радничка права
-залагао се за интернационализам радника (1864. „пролетери свих земаља, уједините
се”); прва интернационала 1864.
 марксизам; кључни појмови
1.историја и формирање друштвених класа
2.власништво, капитал и експлоатација
3.држава, заједница и друштво радника
4.једнакост и правичност
 историја и формирање класа
-почетак праве историје=>доба комунизма
-економски детерминизам (све што се дешава има везе са економијом)
-хегелијанска теорија (Маркс наследио теорију историје од ње)
-марксизам=> теорија историје=друштвено-економске формације:
1.примитивни комунизам
2.робовласничка привреда (робови)
3.феудализам (земља, основно средство за производњу)
4.капитализам (капитал)
 историја и формирање класе
-проблем је у свести људи (условљена економским односима)
-историја је линеарна и неминовна (линерана-један пут којим се ишло)
-друштвена свест је условљена материјалник призводним снагама
-класе се формирају на основу економије (статичне су; мења се она која је
антитеза=>радници)
 власништво и експлоатација
-експолатација је присвајање вишка вредности које радник произведе (маргинални
 трошак) плаћени исто; треба да раде више
-својинска права код либерализма су имовина, живот и слобода приватна имовина
узрок експлоатације, тј. друштвене неправде
-!!!срж система код социјализма је друштвена имовина!!!
-рана марксистичка теорија (говори о појму отуђења, ког систем производи)
-радници су отуђени од:
1.средстава за производњу
2.од процеса рада
3.од других радника
4.од самих себе
-процес отуђења гуши револуцију
-марксистичка теорија вредности (радна теорија вредности=>количина рада коју радник
проведе)
-присвајање вишка вредности (капиталиста зарађује више, а плата радника је иста)
- !!! осиромашени радници=>пролетери!!! -пауперизација је процес осиромашења
радника
-пауперизација је процес осиромашења радника, када дође до врхунца, рађа се класна
свест и избија револуција
 заједница
-скуп радника
-марксисти=>братство
-искоренити религијску компоненту
-Маркс говоро о модерној држави (1648.год.)
-последица капитализма је модерна држава
- !!!капитализам је економска база!!!
- улога државе је да увек штити владајућу класу (непријатељ радника)
-Маркс је емпириста
-револуција 1848. (буђење националне свести, почела у Француској и проширила се на
Европу, социјализам у Паризу створио своју прву форму власти по диктатури
пролетеријата- Париска комуна); трајала пар месеци и урушила се
-власт донела закон и вела универзално право гласа
-сељаштво непријатељ радницима
- непријатељ комунизма бирократска држава (решење укинути државу)
- соц. период је период владавине класе уз помоћ државе
 једнакост
- либерализам=>једнакост шанси
- социјализам=> једнакост исхода
- једнакост води сарадњи
- сви треба да сарађујемо
- начело соц. правде „ од свакога према способностима, свакоме према потребама ”
- друштвено власништво
 бољшевизам (руска верзија социјализма)
1.ортодоксни социјализам
2. Социјалдемократија
- Плеханов => постепена револуција
- Лењинизам (противник му је социјалдемократија; 1917. револуција; кључ је добра
организација; против спонтане револуције; комунистичком аванградом се називају они
који предводе револуцију терористичким методама; друштво после револуције треба да
буде уређено у принципу демократског централизма, тј. сви имају право гласа
делегатског карактера; централни комитет управља државом)
- Стаљинизам (окренут ка себи, не треба да се бави другим државама)
1. државни терор=>логор Гулак
2. национализација индустрије (све је државно власништво)
3.колективизација привреде (исто државно, даје се на закуп сељацима); планско
тржиште; 5 годишњих планова
 титоизам и маоизам (ортодоксни марксизам)
 маоизам
- кинеска верзија социјализма; почиње за време II Светског рата
- други отпор покрет отпора против јапанске окупације
- основни покрет је националистички, други је сељачки (Мао це Тунг)
- вера у сељаке; нема радничке класе културна револуција изградила култ личности
(антибирократска Мао це Тунг дошао у сукоб са неким из партије=> револуција младих)
 титоизам
- вишенационални социјализам
- !!! примарни идентитет није етнички, већ раднички !!!
- Едвард осмислио систем самоуправљања (сва државна имовина постаје друштвена и
предата на управљање радницима)
- инфрабиро (успоставио Стаљин; требао да контролише совјетске сателите у Источној
Европи)
 - Тито дошао у сукоб са њим; последице:
1.приближавање Југославије Западу
2.помоћ од САД и Западне Европе
- неутрална позиција за време Хладног рата
- покрет несврстаних лидера III Светског рата; у Београду склопили савез; требао да
заштити те државе; постоји и даље; Југославија је била избачена)

2. СОЦИЈАЛНИ ЛИБЕРАЛИЗАМ
(„О представничкој влади”)
(ВЕЖБЕ)
 либерализам и демократија
- !!! не говори се социјалистичком либерализму, већ о социјалном (друштвеном)
либерализму !!!
- заступали су га либерали, касног XIX века
- либерализам настаје као идеологија средње класе
- либ. у политичком смислу је борба за репрезентацију
- либ. није подржавао демократију (касније су схватили да им је она ссавезник; тј. после
револуције 1848.год. када је усвојено универзално право гласа и тако је настала
либерална демократија)
- централна вредност либерала је слобода, а демократије једнакост
- демократија може да успе у мањим заједницама
- у представничкој влади свако има један глас, ко победи иде у централно демократско
тело и тамо се проглашавају народним посланицима=> носиоци демократског
суверенитета
- проблем тираније већине (гушење одређене мањине)
- репрезентација је спречава, јер дозвољава свим фракцијама у друштву да имају своје
представнике; временом се развило у идентитетско питање (националне мањине добиле
право да имају представнике)
- дошло до проширења бирачког права => демократизација (ширење права гласа)
 Џон Стјуарт Мил
- први либерални демократ
- емпиризам (истина из искуства) утилитаризам
 - (срећа је неко задовољство)
- антиклерикализам (одвајање државе од цркве)
 његово образовање
- слободно образовање (код куће стекао)
- образовање мора бити строго психолошки контролисано и темељно
- асоцијационизам => теорија којој је људски разум „tabula rasa”; празна табла коју
стимулишу спољашњи надражаји
- 1826.год. доживео нервни слом
 обликовање свести
- Харијета Телор га извукла из слома живаца
- заједно написали „ О потчињености жена ”
- први либерал и народни посланик који је предлагао право гласа жена
-Милова мисао:
1.одбацивање класичног утилитаризма (сами себи уводимо законе)
2.увођење концепта аутономије (самодовољности)
3.усавршавање пут општег добра

- суштина социјалног либ. да ако неко причињавамо штету, нама то не може донети добро и
не можемо бити срећни (сви морају бити слободни)
- !!! репрезентативна влада, је влада политичких представника !!!
- опште добро има моралну категорију (дух народа) коме треба сви да тежимо

 интелектуални успон
- „Принцип пол. економије” – 1848.год.
- „О слободи ” – 1859.год. (предмет дела грађанска слобода)
- „Утилитаризам” – 1863.год.
 идеја о репрезентативној владавини
- 1861.год. „О представничкој влади ”
- није нужно демократска владају представници (особе; посебан пол. конструкт) на
које смо ми пренели наш суверенитет (за то је потребна одређена зрелост, тј. да се
прихвати да је наш циљ прогрес, а да је средство тог прогреса ред => закон) => владавина
закона
- деспотија => влада доброћудног деспота, он ће учинити све да народ учини зрелим;
постаће им мрско да га слушају, збациће га и настаће репрезентативна влада
- демократизација => процес током ког људи сазревају и стичу право гласа;
демократизација + реп. влада = либерални демократ
 - у класичном либерализму средство за постизање гласа имовински цензус (Бостонска
чајанка)
- образовни цензус => да се искључени из имовинског цензуса укључе; није никада
реализовано; проширила би се демократизација; потребно је да буду образовани и
писмени да би знали информације о политици, како би гласали
- образовани у реп. влади и зрели ће остати у мањини, јер је лако описменити се и да би
их заштито он користи вишеструки глас => што је већи степен образовања то је више
гласова
- потребно је у почетку прихватити имовински цензус, временом да постане образовни, а
на крају неће ни бити потребан
 Милов однос према народности
- сматра да је народ културна целина, да њих сачињава колекција мисли и осећања кроз
заједничку историју (тј. заједнички језик)
 Милов однос према колонијама
- које колоније су спремне за реп. владу, а које не; нпр. Канада јесте, Индија није
- реп. влада делује на нивоу народа (Макро-ниво одлучивање) и локалне самоуправе
(Макро-ниво одлучивање)
- непосредно се одлучује

3. СОЦИЈАЛДЕМОКРАТИЈА (ПРЕДАВАЊЕ)
-идеологија која прописује демократску колективну акцију
- не подразумева да се појединац бори за своју срећу, већ да постоје неке друштвене
групе
- класна борба је могућа само ако је друштво једна класа
- !!! циљ јесте да народ учествује у колективној акцији !!!
- демократски принципи слободе и једнакости су се проширили са политичке сфере на
организациону сферу у економији и друштву
- вредности ливералне дем. кључне за развој социјализма
- крај XIX века
- парламентаран начин одлучивања је добар и да се пресели на сферу рада
- кључни принцип => достојанство
- борба против laissez-faire капитализма коме је само профит циљ
- !!! једна идеологија хуманизма !!!
 ревизионизам
- два периода настанка:
1.организациони => настају политичке странке
2.идејни
- везује се за земље Западне Европе
- јављају се две струје (мисли):
1.марксисти => ортодоксна страна маркс. мисли
2.ревизионисти => желе да дође до реформе
- између 1848. и 1860. се показало да је држава јак инструмент у рукама владајућих да би
социјалистичка партија могла било шта да уради
- економска криза у Британији 1860.-их
-брокерска кућа избацивала менице без покрића
- владао је систем златног паритета (потребно злато у банци, да би штампали новац)
- дошло до поремећаја на тржишту капитала
- моменат кризе коју је Маркс предвиђао; радници отпуштени; банка Енглеске све спасе
- капитализам је прилагодљив
- теорија пауперизација се показала неповереном
- након 1875.год. дошло до општег пораста животног стандарда (нема пролетеријата)
- радници почели да се организују у синдикате и да штрајкују (ненасилно)
- 1886.год. насилан протест у Чикагу, борба за радничка права (принцип 8 8 8 ,
рад:одмор:образовање)
- идеја о социјалдемократији настаје у Великој Британији
- везане за ревизије либерализма
- фабијанско друштво => 1884. Основали Сидни и Беатриса Веб; идеја да окупе водеће
економисте, социологе и филозофе који размишљају како се либ. може афирмисати;
назив дали према римском генералу Фабијану
- треба се ићи на еволуцију (довести до тога да се друштво само промени); класе треба да
сарађују
- поћи од Милове идеје за развој социјал. из либ. капитализма преко образовања
- ширење права гласа (демократизација)
- социјалдемократска партија, Немачка 1875.
- лабуристичка партија 1900. почива на принципима фаб. друштва (капит. реформисти у
идео. знања )
- шведска социјалдемократска партија влада од 1932.год.; оснивач Хансон (друш.
сарадња представља протеритет друштва)
 - интелектуалне идеје => Едуард Бернштајн „Еволутивни социјализам ” 1898; јачање
паријске инстуције уместо револуције
- преломни тренутак за ревизију соц. је друга интернационала у Паризу, 1898.
(парламентарна борба)
- жели повратак либ. и утопистички соц.
- противио се научном соц.
- отпор према томе= Лењинизам и Спартанци => фракција у облику немачке
социјалдемократије; Роза Луксембург (гл. Теоријски конкурент Бернштајну; заговарала
повратак класичног марксизма и демократије; мора постојати насилан начин за рушење
капитализма, али на демократски начин) и Карл Либкнехт (основао немачку комунистичку
партију)
 етички социјализам
- Бернштајн одбацује Хегелову теорију и враћа се Канту
- вредности су оне које побољшавају достојанство човеку (мора бити универзално за све)
- !!! универзална права !!!
- у парламенту се може постићи достојанство
- пацифизам => социјалдемократија треба да тежи мировном пројекту (да нема ратова,
деколонизација)
- Латинска Америка => религијске идеје
- Бернштајн жели да ублажи идеје марксизма и да покаже да соц. треба да се промени;
друштво је хетерогено
- Кауцки => против демократизације; уплитања других класа ( екстремни ортод. маркс.);
насилне револуције
- Бернштајн однео превагу
-социјалдем. се боре за реформу друштва; револуционарна партија у соц. рату
- друштво је плуралистичко
 социјализам и демократија
- репрезентативна демократија треба да има примат над идејом револуционарне промене
система
- систем као демократија народа (одустајање од политике класа)
- !!! циљ политичког делања је егилитарно друштво (једнако); социјална једнакост !!!
 држава благостања
- врста соц. организације
- настаје у другој половини IX века у оквиру идеологије конзервативизма; у Великој
Британији (патерналистичка држава) и у Немачкој за време владе Ото фон Бизмарка
 -настаје као одговор на велику економску кризу
- њено златно доба 60-их и 70-их година XX века, касније се смењује са државом
дерегулације (минималном)
- велика економска криза 1929-1930.год.
- Совјетски савез није био њоме погођен; прешао на командну привреду => држава све
одређује
- политика Њу Дила => држава улагала у јавне радове (нпр. аутопутеви, тако се ствара
запосленост); циљ либ. тржишта је подизања запослености што значи потрошња =>
кензијанска економија (држава се задужи да би запослила људе)
- држава повећава порезе (секундаран начин финанцирања) и ланац потрошње/
производње – држава национализује велика предузећа => „командни висови”
- дошло је до промене капитализма (проф. менаџери) => промена власничке структуре
(Ентони Кросланд) у акционарско друштво
- појмови који чине државу благостања (соц. редистрибуција):
1.прогресивни порез (свако плаћа различито)
2.доступност јавних ресурса => школство, здравство, запослење, соц. помоћ...
3.егалитаризам (друштво једнаких)
4.процес декомодификације (соц. заштита није роба већ јавно добро => Госте Есит.
Андерсон )
 трећи пут
- 1970.год. општа криза државе благостања и замена минималном државом (дошло је до
пада запослености, пораст услужне делатности); криза пензионих фондова
- културна револуција 1960. довела до кризе солидарности и културе индивидуализма
одговорн на кризу државе благостања => реганизам и тачеризам
- 90-их година Тони Блер је дошао на чело лабуралистичке странке
- реформисао идеју државе благостања у трећи пут => слободно тржиште и економија
знања, нови соц. либ.; соц. помоћ као општа, а не универзална категорија (онима којима је
заиста потребно они добијају)
- примат политике над економијом
- да се не ослања социодем. на идеје марксизма, већ на нови соц. либерализам
- соц. је данас мешавина колективне дем. акције поштовање плурализма идентитета и
врста соц. регулације тржишта
 4. РЕЧНИК МАРКСИЗМА (ВЕЖБЕ)
1.материјализам => схватање по коме све што је стварно има основу у физичким
својствима
2.историјски материјализам => историја се одвија према законима материјалне
производње
3.друштвено-економске формације => историјске епохе (феудализам- земља,
капитализам- новац)
4.класе (однос људи који се окреће производњи) => трајне друштвене структуре
5.буржоазија => у политичком смислу грађани; у економском финансијски
капиталисти; за Макса и Енгелса крупни индустријалци
6.пролетери => осиромашени и обесправљени револуционарни радници (није
довољно плаћено да живе нормално)
7.лумп-пролетеријати => радници и сељаци који су прихватили капитализам
(месари, адвокати, пекари...)
8.економска база => стварни односи друштва; односи у производњи; основ
друштва у производњи; основ друштва је економија (наука)
9.правна и политичка надоградња => лажни односи друштва (зависе од базе)
10.идеологија => заокружени систем свести (увек у негативном контексту);
супротно од истине оправдава односе
11.производне снаге => стварни чиниоци производње (технологије, радници...)
12.производни односи => односи који владају међу људима у произбодњи
13.друштвена свест => стварна перцепција друштвених односа (зависи од базе)
14.рад =>стварна вредност произведене робе
15.капитал => лажна вредност произведене
16.вишак вредности => надградња (вишак) рада
17.експлоатација =>присвајање вишка вредности
18.противречност капитализма => већа експлоатација захтева ширење радничке
класе
19.држава =>део (политичке) надградње који пружа заштиту владајућој класи
20.имовина =>део (правне) надградње који омогућава буржоазији да диктира
економске одоносе
21.револуција => метод за рушење буржоаског поретка (нужно насилна)
22.социјализам => прелазна фаза након рушења буржоаског система
23.диктатура пролетеријата => заузимају места форума у влади власи у
 социјализму = систем владања
24.комунизам => бескласни друштвени систем (почетак праве историје)

5. АНАРХИЗАМ (ПРЕДАВАЊЕ)
 историја анархизма
- анархисти су се разочарали у либерализам и социјализам
- противе се једној посебној форми државе
- грчки anarhia => одсуство власти против власти
- није свака власт суверена власт
- боре се против хијерархијског односа (желе владавину без власти)- договор
- Пјер Жосеф Прудон (први рекао да је анархиста у делу „Шта је својина”); „Филозофија
беде” настала после разговора са Маркском
- !!! база друштва => ПРАВО !!! (да унесе право у живот)
- питање својине: за Прудона је правни однос грађанин-сељак; уређен однос; добровољни
договори зачетник револуције
- проблем стамбеног питања (сељаци били подстанари, газде живеле од кирије)
- станарско право (постају власници, нема станара)
- хоће да укину постојеће својинске односе
- идеална слика => универзална правда
- Вилијам Годвин => енгелски социјал теоретичар, супроставља се енг. конзервативизму,
напада франц. револуционаре, либерални правац анархизма
- либ. анархизам остао као идеал
- Михаил Бакуњин спојио анархизам и социјализам, супроставио се Марксу; комунизам и
анархизам се супростављају око путева револуције
- Петар Короптин у Русији; анархизам и друштвена сарадња (у селима да влада
самодовољност, уместо комун. авангарде)
- анархизам обележиле револуције:
1.Француска: 1848, 1871. (анархисти са комунистима афирмисали своје циљеве);
2.Мексико: 1900-1923 (анаризам као борба за слободу у сеоским заједницама; против
колонија, империјализма)
3.Украјина: 1917 (анархистичко-сељачка револуција против Лењинизма)
4.Шпанија: 1936 (анархосиндикализам ту најутицајнији; означен почетак грађанског рата)
 ауторитет (анти-вредност)
- слобода => негација ауторитета
- антивредност за анархисте
- кључан појам за њих => слобода
- филозофски анархизам => Роберт Вулф о ауторитету:
1.дескриптивни појам (ауторитет је право да се влада)
2.нормативни појам (право на облигацију; обавезу да се потчинимо, а то је разумно)
- ауторитет (из искуства дати савет) и моћ (ставити преноси се некоме у руке); анархисти
против оба, али ауторитет је опаснији
- слободу схватају као аутономију (ни + ни - слобода)
- бити слободан значи бити одговоран према себи
- за Вулфа најбоља опција фил. анархизма; држава de jure (oправдана, правна,
облигациони односи) и de facto (дескриптивни појам ауторитета); може се одбацити скроз
-за анархисте нико нема право да влада над нама!
 својина
- изменити правни систем:
1.кроз револуцију
2.еволутивно
- својина је правни однос који уређује држава
- Ема Голдман => својина и тело (покретач)
- битно је очување тела (ми само бринемо о томе)
- све институције које брину о нашем телу су вишак
- да ли је нешто што је забрањено са правом забрањено??? НЕ! (начин на који је нешто
забрањено је нелегитимно)
- својина подстиче ауторитет и својина је слобода
- својински односи морају водити у самодовољност
 држава
- анархизам против модерне државе (која се ослања на капиталистички начин
производње)
- држава без хијерархије (односе уредити путем споразума)
- социјални анархизам: држава може да постоји у случају пружања услуге благостања
 заједница
- преузимају концепт утопије у центар стављају термин самодовољност (независно)
- заједница која неће зависти ни од кога
- против модерних ствари али само оних које зависе од нечега, иначе не
 - против глобализације
- долази до тога путем револуција:
1.директна акција (Бакуњин, не мора бити нужно насилно физички)
2.пацифизам (позивање на мир)
- како произвести благостање:
1.плаћање по учинку
2.колективизам (свуда мора бити присутан )
 либертаријански анархизам (потребе анархокапитализма)
- подграна новог либерализма; у САД
- приватизација јавних институција (нпр. затвор)
- против пореза (боље је све приватно, свако за себе)
- само је индивидуа битна; негативна слобода
- капитализам и слободно тржиште (способно је за све потребе нашег тела)
- против принуде; аутономија
 социјални анархизам
- солидарност и испомоћ
- против хијерархијске државе, капитализма
- врсте:
1.анархо-комунизам (друштвени колективизам; у Европи; радикална верзија комунизма;
својинске односе укинути; својину прерасподелити)
2.анархо-синдикализам (индустријски колективизам; у Шпанији; покушавао да наметне
примат синдиката; носилац легитимности су радници; радикална верзија
социјалдемократије)
- соцјални револуционари се не баве довољно концентрисаном моћи коју има држава
- непријатељи хијерархија и капитализма (треба да га замени систем који се заснива на
солидарности и испомоћи)
 субкултурни анархизам
- друштвени покрети:
1.еко-анархизам (најуспешнији, холизам)
2.анархо-феминизам (како ослободити своја тела)
3.обојени анархизам (антирасизам; „црни анархизам”; физичке разлике код људи;
радикална егилитарност)
4.queer анархизам (огранак LGBTQ покрета; противи се борби против LGBTQ права и треба
да постоје острва подршке)
 6. КОНЗЕРВАТИВИЗАМ (ПРЕДАВАЊЕ)
 историјски концепт
- повезан са либерализмом (прати га)
- против наглих, радикалних и брзих промена
- настаје када либ. крене у радикални поход (за време француске револуције; XVIII и XIX
век)
- отац конзервативизма Едмунд Берк у Енглеској и Жозеф де Местр у Француској
- торијевци=> прва конз. странка (одржавање статуса quo, тј. треба остати ту где јесмо и не
радити ништа; треба тежити равнотежи; битна је хијерархија; меритократска идеологија ) -
најбољи добијају највише својим рођењем
- потекао из Енглеске
- има три утицаја:
1.из Велике Британије => за парламентарну демократију
2.из Француске=> ауторитаран (против либер. промена)
3.из САД =>неолиберализам (везује се за њега)
 основне идеје
- појмови који описују конзервативизам:
1.поредак (везан за заједницу у којој влада владавина закона која је суверена и добијена
путем преноса права; створити је из договора)
2.власништво (основна слобода; сигурност; континуитет; основно право је право
наслеђивања)
3.религија (хришћански морал; соц. „лепак” друштва; институционална димензија)
4.ауторитет (пристанак и обавеза; вођство хијерархија и дисциплина; позитивна слобода)
5.традиција (чување институција; „демократија мртвих”; несавршена бића)
6.патриотизам (љубав према држави; политичка култура; патернализам=> очински однос
државе према појединцу) - основна слобода => власништво
 врсте конзервативизма
1.ауторитарни конзервативизам (XIX век; против либерализма; црква се уплиће; десни
конзерв.; у Француској; Жосеф де Мастер; идеја повратак традицији која је захтевала
апсолутну монархију; укинути демократију; божански легитимитет)
2.патерналистички конзервативизам (В. Британија; друга половина XIX века као реакција
на соц. либ.; одбрана од социјализма и индустријализације; штити слободно тржиште и
власништво; залаже се за парламентарну демократију; захтева послушност; корен соц.
државе благостања)
 3.хришћанска демократија (XX век у Немачкој; теологија ослобођења; окретање ка
консесуалној демократији (договора); против комунизма; стварање соц. кохезије)
4.нови конзервативизам => неолиберализам (након 1980.; неекономска слобода;
дисциплина уместо интервенције; повратак вредностима)

7. НАЦИОНАЛИЗАМ И ПОТУЛИЗАМ (ПРЕДАВАЊЕ)

-обе су идеологије танког обима (нису довољно развијене)
- преклапање у другој половини XX века

 историјски концепт национализма

- nation и nasci=> одредити порекло према месту рођења
- првобитна верзија национализма је либерални национализам
- рат није негативно стање
- увек захтева неку идеологију на коју ће се надовезати јавља се од XVII века; термин
употребљен у Француској револуцији
- национална револуција, 1848. Хабзбуршка монархија
- XX век је век национализма
- 1989. (пад Берлинског зида) долази до експлозије националног идентитета
- људи су браћа јер припадају једној нацији; нема хијерархије; сви су једнаки
- ентицитет је ствар интеграције која почива на заједничком пореклу
- нација може да се заснива на етничком пореклу
- када се ентицитет повеже у политичком смислу и он треба да доминира, тада се добија
нација (политичка заједница људи који деле исто порекло, културу, крв...)
 историјски концепт популизма
- популизам као политички стил (одувек) => демагогија
- најмлађа идеологија; настаје као политичка опција после II Светског рата
- Маргарет Канован
- настаје у демократским системима (недостатак демократ. културе)
- „парадокс демократије”
- настаје као одговор на неолиберализам и кризу представљања - популисти враћају власт
у руке народа
- кризе које су погурале популизам:
1.економска криза 2008. - народ настрадао
 2.мигрантска криза 2015.- криза идентитета
- !!! народ !!!
- Ернест Јелнер => популизам као „идеја кромпира” – укорењен у земљу
 нација
- основне идеје национализма: нација, идентитет и држава
- да би смо одредили човека, треба да му одредимо друштвену контексуализацију (зашто је
те нације?)
- воља нације је вечна
-Бенедикт Андерсон => нације су замишљене заједнице (суштински повезане сас другим
људима)
- нацију не треба везивати за материјалне објекте (ово је разликује од конзерв.)
- два модела националне припадности (Ентони Смит):
1.етнички модел нације (припадање нацији уколико имате доказ да директно потичете из
ње; Немачка, Мађарска; родитељи, прадеде, прабабе..)
2.грађански модел нације (везује се за држављанство; САД, потребно је прихватити начин
живота)
- културна припадност:
1.есенцијална (заједничко порекло)
2.конструисана (културна интегрисаност, знати живети у тој држави)
 национални идентитет
- идентитет је поклапање (ми и нација једно те исто)
- бинарни идентитет („ми и они”)
- национални мит (освајачки, помирења, препорода..) подстиче емоционалну снагу
(заједничка обавеза)
- национално сећање и национални мир („златно доба нације”)
- политички симболи: застава, химна, параде
- колективне емоције (обавезали смо се да ћемо их поштовати)
- приврженост нацији:
1.родољубље (етнички модел нације => искључује државу и институције); волети људе,
порекла
2.патриотизам (грађански модел нације => захтева нацију); да би постојала приврженост
3.шовинизам (мржња других народа, а величање свог; радикални патриотизам; настао у
Француској крајем XIX века; супротно аутошовинизму)
 држава
- држава – нација (суштина је нација; приписују јој суверенитет); суверенитет припада
 нацији
- у либ. суверенитет припада институцијама
- углавном су представничке државе (репрезентат) - Ренан: „ нација је свакодневни
референдум ”
- слобода као аутономија (позитиван облик слободе; одговорност и самоувереност кључна
ствар)
- аутономија као самоодређење (слобода треба да се освоји); да се кроз слободу изборимо
да будемо то што јесмо
- држава може настати на два начина:
1.унификација (народ који је био раштркан, долази период борбе и долази до уједињења);
2.сепарација (анексија мањег народа већем, дође до сукоба и обично ратом дође до
одвајања; Аусторугарска)
 врсте национализма
1.либерални национализам (настаје где је потребно срушити ауторитарни поредак; слобода
и аутономија; првобитна идеја до краја 80-их ХХ века је уједињење и културна интеграција,
против глобализације; важност локалних култура)
2.конзервативни национализам (потиче из идеје „Eвропског романтизма” да су нације
некада биле велике и треба их препородити; ослања се на „народни дух” афирмација
националног идентитета; органицизам => дух целине се увек чува)
3.интегрални (XIX и XX век; данас их нема; почива на расизму; величање народа и расе;
екстремни шовинизам; војни национализам; захтева јачање моћи државе; ксенофобија =>
страх од странца )
4.империјалистички (екстремни патриотизам; проширити моћ државе; расна надмоћ
европског народа; колонизација; величање рата; реакција: антиколонијални
национализам=> врста мотора националних политика у земљама трећег света да се
базирају на основу опреза према Западу; ојачати све, може бити и пацифистички- Гандијев )
 шта је популизам?
- екстремно фрагментирана идеологија; поента вратити народу моћ у руке
- политика је побегла народној контроли
 елементи одређења
- представљање, широк идеолошки спектар, народна сувереност, ми и они корумпиране
елите, демократија и владавина народа
 популизам као идеологија
- десни популизам: (Западна Европа- Француска; највише озлоглашен):
1.екстремна десница (није фашизам; антисистемске партије); бори се против система
 2.радикална десница (најзаступљенија; повратак изворима)
3.нативизам (повратак аутентичном народу; етнопопулизам)
4.национализам (ксенофобија)
- централистички популизам (националистички); бори се против економски елита- тајкуна;
настао у централној Европи након 2000-их година као реакција на пропаст неолиберализма,
против економских миграната
- леви популизам: (настао од групе аутора Ернесто Лакалац и Шангал Муф; Латинска
Америка; покушава да врати моћ народу кроз процес демократизације; ланац
еквиваленције)

8. НАЦИОНАЛИЗАМ (ВЕЖБЕ)
 расе и народности
- Ернест Ренан: „ Шта је нација ”, 1882. Год.
- француско- пруски рат 1871. (Француска доживела ужас)
- Наполеон имао подршку (сељака); укинуо републику
- два принципа идентификације:
1.раса (има негативну конотацију, треба је гледати тако, биолошки термин, племенско
сроднички принцип друштвене интеракције, уједињени смо док смо проширена породица)
- раса и нација јесу били једно, али баш давно
2.народност (замењује расу)
- народност није нација (јер не осећамо)
- германкса освајања из V века донела мултикултурализам
- политички смисао
- нација настаје постепеним увећањем политичке моћи кроз концентрацију и увећање
- кључ интеграције је идеја колективне меморије и сећања (идеја заборава)
 како су створене нације?
- династички принцип и принцип отаџбине (Рим)
-Карло Велики прогласио се царем, први је који је успео да уједини племена на основу
династичког принципа
- !!! кључна тековина Верденског споразума је идеја граница (идеја поделе територија; (ми
о они); почетак старања суверених европских држава које ће трајати до 1648.год. Весфалски
споразум када је створен суверенитет, претходио му је ТРИДЕСЕТОГОДИШЊИ РАТ- верски
рат између католика и протестаната) !!!
 - донет принцип суверенитета (постоје јасно утврђене границе; последица је сложеност
европског простора који не може да претвори Европу у једну нацију јер су пол. идентитети
постали прејаки)
 шта није нација? (мора да се води сећањем)
- фактори интеграције (уједињују европске народе):
1.хришћанство
2.језик (романски и германски језици)
- оно што им недостаје је политички принцип
- раса је принцип сродничке повезаности (нема везе са расизмом)
- посматра се на два начина:
1.антрополошки- порекло по крви
2.историјски- порекло по историјском уједињењу
- расе пропадају, заборављају се, мешају се и недоказиве су
 шта нација није?
1.језик (историјско-културна творевина; јесте политички принцип али нема вољу- натерани
смо да говоримо тим језиком)
2.религија (превазилази нацију, постала је индивидуална ствар и приватна тековина)
3.интерес (мисли се на тржиште)
4.географија (границе; границе нису ознака отаџбине, нису вечне и могу се мењати војним
освајањем)
 шта је нација?
1.историјско сећање
2.политички принцип
3.јавна ствар
4.отаџбина
5.вечни принцип (психолошки осећај, иако пропада)
- нација је духовни принцип (културни)
-за Ренана је дух архаични назив који се користио до прве половине ХХ века и требао је да
опише оно што ми данас зовемо културом
- нација је свакодневни референдум (скуп политичких образаца понашања људи у јавним
просторима која се сматрају заједничким)
- када нација пропадне, долази до европске федерације (ЕУ)
 9. ФАШИЗАМ, НАЦИЗАМ И АНТИФАШИЗАМ
(ПРЕДАВАЊЕ)
- фашизам и нацизам (екстремна десница)
 историјски концепт
- трајао од 1919.-1945.
- није препознат као опасност све до 1930.
- политика попуштања према фашизму (престала 1938. у Кристалној ноћи)
- корени фашизма почињу ХIX века
- фашистички покрети као реакција на Версајски мировни споразум 1919. (пропала- Руска,
Немачка, АУ царство, створене нове државе; највише страдале демократије)
- настао у старим државама (Немачка, Француска, Италија, Шпанија...); долазио с лева
- нацизам насао у Баварској
- после I Светског рата дошло до дезорјентисаности и ту се јавља контекст о фашизму
(реакционирана идеологија);
реакција на кризу и либерализма:
- радикална десница (ултраконзервативци и екстремни националисти)
- кризе 1923. и 1930. (Њу Дил) - последица је велика незапосленост
- крећу приче како Јевреји владају светом (1922. од Марша у Риму- Мусолини)
-1925. Main Kampf
- 1928. Национал (социјалистичка немачка радничка партија)
- 1933. Хитлер долази на власт
- 1935. Нирнбершки закони (расни; дефинишу ко су Јевреји и одузима им немачко
држављанство; златни стандард расних закона; легализација за Холокауст; врста излазне
стратегије за Немачку)
 претече фашизма
- црпи идеје из либералзма
- volksgeist => дух народа (врста национализма)
- немачки романтизам (почива на самоодбрани национализма)
- Драјфусова афера 1894/95.
- action fraceze (први фашистички покрет)
- криза модерне државе (није могла да се избори са фашизмом)
 тоталитаризам
- обухвата све аспекте живота
- идеологија револуције и заснива се на терору (страх грађана)
- Хана Арент: „тот. државе имају одсуство система”
- циљ је укинути слободу (уместо ње афирмисати принцип воље- нема воље за
размишљање, акција стално нешто радити)
- вођа његово највеће оружје је тајна полиција (надзор)
 кључне идеје
- антирационализам и нови човек, борба, неједнакост, расизам и антисемитизам,
корпоративна држава
 антирационализам и нови човек
- основни циљ уклонити тековине либерализма (просветитељства)
- верују да разум (спекулативно оруђе) кочи човека, кочи вољу (основна снага за фашисте)
- верују да делатне способности подижу човека на виши ниво (потребна воља за то)
- заменити: напредак-традицијом, разум- вољом, идеје-инстиктом, и науку-дозом мистике
- ubermench => надчовек, Ниче (микс старог немачког човека и новог човека)- поставља се
дилема ко је човек
- жене су за (црква, деца, кухиња), она се не усавршава
 борба
- битне јавне светковине (војска)
- људи треба да теже непрестаној борби против људи који нису део њих (нису имали
довољно воље да постану надчовек)
- сматрају себе модерним спартанцима (нацисти)
- врхунска људска активност је рат
- опстанак (рат) уместо такмичења
- lebensraum (идеја животног простора; Хитлерова идеја; матица- Немачка треба да буде
очишћена од свих прљавштина које је донела индустријализација=> врста дубоког
екологизма)
 неједнакост
- одбацују неједнакост
- изједначавају нацију у folk (народ, везаност за тло, крв...)
- фашизам => култура Римског царства
- солидарност (неједнаки слојеви да се испомажу)
- води антикласну политику (зна се ко је испод кога)
- вођа је апсолутни ауторитет ; израз воље нације (само мушкарац)
 расизам и антисеминтизам
- касни XIX век
- биолошко дељење људи (цивилизација тела)
- фашизам => расизам као економски фактор
- уздићи Италијанску нацију (освајати)
- нацизам => разизам као политички фактор (антисемитизам- доктрина која за све криви
Јевреје)
 корпоративна држава
- фашизам је индустријализовано друштво (против модерне државе у политичком смислу);
држава трећег пута преброди све кризе оснивајући корпорације које спајају капиталистичке
интресе са синдикалним потребама да производња иде ка успеху друштва => све у
надлежности Мусолинија)
- нацизам као сељачка идеологија; Немачка није била корпоративна држава, али је имала
тај систем
 фашизам на западном Балкану
- НДХ (Незавина држава Хрватска)- усташки покрет Анте Павлића; најуспешнији фашистички
покрет на Балкану; анти-српски покрет; елементи фашизма: култ вође, терор и антисрпство
- тежио осамостаљењу Хрватске
- поражени од Партизана и антисемитизам као расистички елемент, логори
- Југословенски народни покрет Збор- Димитрије Љатић (1935.); оно што је добро да
преузме из фашизма; елементи фашизма: култ вође, антисемитизам и православно-верски
фанатизам
 неофашизам
- фашизам прелази у друштвени покрет екстремне деснице
- након 1945; први покрет Front Nacional у Француској (претворио се у странку)
- Јobbik (Мађарска), Златна Зора (Грчка), Национални строј и Образ (Србија)
- негирају холокауст (измишљен)
 антифашизам
- Немачка прва где се јавља (Основни закон- забранити сваки фашистички покрет- „принцип
борбене демократије”)
- Израел се ствара и организација Симон Визентал (сећање на Холокауст)
- антифашизам као афирмација слободе појединца и изградње идентитета
-АВНОЈ (западни Балкан); заседање у Јајцу

10. ИДЕОЛОГИЗМИ (ПРЕДАВАЊЕ)

 културна револуција
- говори се о културним правима
- плурализам идентитета као политичка чињеница да се признају (после II Светског рата)
-baby boom => пораст становништва у свету
- није насилна; унутрашња; ослободити човека
- у Хладном рату, Запад желео да покаже Истоку да је модернији и слободнији (а тако није
било)
- материјалне (друштво где је битна сигурност ) и постматеријалне (друштва која су
сигурна, обезбедила ове и размишљају о личним правима) вредности
 друштвени покрети
- у почетку антиколонијални и мировни
- створили културу бунта и протеста
 феминизам
- најмања политичка идеологија
- Олимп де Гуж написала деклерацију о правима жена; Фурије
- Мери Вулфстонкрафт прва феминисткиња
-Џ. С. Мил и Харијета Тејлор - први покрет Суфражеткиње 1903.год. бориле се за женско
право гласа (успешан покушај да се организују; директна акција; насилан)
- то је први талац феминизма (претече), престаје након I Светског рата
- у другом таласу се боре за идентитет жене као жене
- ми живимо у постфеминизму (питање моћи)
 феминизам (основне идеје):
1.пол (биолошки предодређен) и рад (социјално конструисан => друштво прописало)
- имамо два приступа:
а) есенцијализам (постоји суштинска разлика ко је мушко, а ко женско; биолошки
детерминисан; врста радикалног феминизма; право на рађање)
б) конструктивизам (заступљенији; небитно шта је биолошки детерминисано; битне улоге
које нам друштво припише; рад је флуидна категорија; жели да деконстрише улоге)
2.патријархат (власт, доминација мушкараца у друштву; политички односи уређени
патријахално; хијерархију треба разбити; породица да се реконструише)
- !!! приватно је политичко => радикални феминизам !!!
3.еманципација (препознавање слојева идентитета које имамо и конструисање
индентитета како ми желимо)
 врсте феминизма
1.либерални (ослобађање кроз законе; први и мало други талас; жена која све стиже и у
 свему је успешна је њихов идеал; одржати равноправност)
2.социјалистички (ослобађање кроз средство рада; жена ће се једино ослободити својим
личним примањима)
3.радикални (ослобађање кроз политику; женна је власник свог тела)
 екологизам (основне идеје)
- настао као потреба друштвених покрета да се подигне свест људи о загађености и стању
природе (60-их година ХХ века)
- везан за проблеме индустријализације
- одлике:
1.однос људи и природе
2.вредност одржања (заштитарство) => равнотежа, чувати и штитити оно што је оптимално
3. холизам
4.квалитет живота
- антропацентризам (интереси човека у центру) и екоцентризам (природа је центар, човек
је део природе)
- холизам (однос природе и човека као део целине; циљ да успори манију раста које је
донело просветитељство)
- алтернативе:
1.одрживи развој (успорава раст БДГ индустријализације; не потрошити све ресурсе;
рециклажа)
2. „космички брод” (затворен систем; ограничени рецурси; штедња)
3.постиндустријализам (друштво услуга; терцијарни сектор)
 врсте екологизма
1.екосоцијализам (против капитализма, пренасељености)
2.екоанархизам (директна акција; еко-тероризам; уништавање машина, повратак малим
самодовољним заједницама; дубоки и плитки екологизам => подређеност човека
природи)
3.екофеминизам (проблем доминације; захтева све више ресурса; треба се водити Геа =>
богиња Земље- женски начин управљања земљом)
4.еконеоконзервативизам (екологија део животног стила; све модерно; када оде у врсту
екстрема => екофашизам)
 религијски фундаментализам (основне идеје)
- реакционарна идеологија на:
1.секуларизацију
2.морални релативизам (прилагођавање модерном друштву)
3.плурализам идентитета (уместо њега треба монизам => само један верски идентитет)
- одбацивање тековина модернизације, глобализације (процес унификације света) и јавне
сфере (духовна уместо ње)
- врсте:
1.пасивни (60их год. ХХ века, на другом Ватиканском концилу усвојена теологија
ослобођења => црква признала да је демократизација неповратан процес и дати значај
локалним бискупима => они најбоље знају како да врат своје вернике у цркву и читање
светих списа; изолационизам => неки Јевреји и Амиши)
2.активни
а) хришћански (реакција на исламски; након 11.09.; везан за национализам; против
плурализма идентитета)
б) исламски (два периода има; петрол теократије => држава у којој суверенитет припада
Богу => исламске монархије, ратови; реорганизација дејства директне акције оснивањем
терористичких група; идеја џихада- начин живота који промовише ислам)

11. УВОД У ИДЕОЛОГИЈЕ (КЊИГА)

ФУНКЦИЈЕ ИДЕОЛОГИЈА (Анђела, Тијана, Нађа):
1.идентификација (помажу појединцима да разумеју своје место у друштву)
2.мотивација (када нас подстиче та идеологија на неку акцију да преузмемо)
3.орјентација (дају конзистенцију људском деловању и воде га уједно задовољавању
важне човекове потребе за идентитетом, орјентацијом)
4.поједностављивање (поједностављивање сложености света, да уз помоћ идеологија
лакше разумеш сложеност система, историје..)
5.легитимација (то је да идеологије дају легитимност пол. системима)
6.интеграција (интегришу људе у заједницу, то је суштина за идеологије)

Функције идеологија (Теодора):

1.подстицајна (на врсте политичке активности, да нешто преузмемо)
2.хомогенизирајућа (грађење снажног јединства, сви се слажу око те једне идеолог.)
3.објашњавајућа (свет и проблеме)
4.оправдавајућа (све што чинимо, оправдавамо све што чинимо у складу са тим, да би
постигли циљ који одређена идеологија прокламује)
 ЛЕВИЦА ДЕСНИЦА

1.ЛИБЕРАЛИЗАМ 1.КОНЗЕРВАТИВИЗАМ

2.СОЦИЈАЛИЗАМ 2.ФУНДАМЕНТАЛИЗАМ

3.КОМУНИЗАМ 3.ФАШИЗАМ

ИДЕОЛОГИЈА

1) могу садржати контрадикторне појмове али и даље имају целовитост и емотивну

привлачност

2)рационализацијa => појмовна структура идеологија

3)нерационалност= емотивна инерпретација (емотивност води ка делању, не мора се

осећати само емотивна приврженост да би њихова свест добила идеолошке облике)

4)емотивна одбојност игра снажну функцију интеграција

5)људи не морају осећати само емотивну приврженост ка неким друштвеним објектима да

би њихова свест добила идеолошке обрисе

ТЕОРИЈА

1.пол теорије су чисто рационалне => онај ко се бави пол. теоријом бави се појмовном
анализом, а не интерпретацијом

2.основни циљ => пружање оправдања за употребу појма

3.спровођење => давање разлога који су најчешће моралне природе, али могу бити и
логичке

4.РАЦИОНАЛИЗАМ- аргументи оправдавају појмове, развејава митове, предрасуде и логичке

грешке
 5.појмови пол. теорије нису суштински спорни

- порекло термина ИДЕОЛОГИЈА => за време Француске револуције је сковао Антоан Дести
де Треси
- по њему ideologie се односила на једну нову „науку о идејама”, дословно идео-логију
- тврдио је да ће нова наука почети да ужива исти статус као постојеће науке, као што су
биологија и зоологија
- тврдио је да ће идеологија на крају бити призната као краљица наука

 ИДЕОЛОГИЈА- филозофски концепт који означава искривљену свест

 ИДЕОЛОГИЈЕ- концепт из домена емпријиске анализе
 ИДЕОЛОГИЗАМ- савремено значење, зстворен догматски систем мишљења

Данијел Бел 1950. је прокламовао крај идеологије, економија победила политику

(суспензија идеолошке дебате због широког консензуса

-усресредила се пажња на запад, а занемарено је да у СССР, Кини, Азији, Африци још увек
учвршћен комунизам, а револуционарни политички покрети функцијама, ,,КРАЈ ИСТОРИЈЕ“-
шира перспектива

- западни либерализам је однео победу над осталим идеологијама. Али су оживеле друге
идеологије, тако да ништа ни од тога

ПИТАЊА ЗА КОЛОКВИЈУМСКИ ДЕО

1.Разлика између идеологије и теорије?
2.Класични либерализам?
3.Либерализам и слобода?
4.Негативна слобода?
5.Неолиберализам?
6.”Невидљива рука” Адама Смита?
7.Бољшевизам?
8.Ортодоксни марксизам?
9.Маоизам и титоизам?
10.Социјалдемократија?
11.Прудон- анархизам?
12.Анархистичка заједница?
13.Врсте анархизма?
14.Конзервативизам?
15.Конзервативизам и хијерархија?
16.Религија код конзервативизма и фундаментализма?
17.Врсте популизма?
18.Патриотизаам и Шовинизам?
19.Национализам у Југоисточној Европи?
20. Одлике национализма?
21. Фашизам?
22. Расизам?
23. Пол и род?
24. Феминизам?
25. Политика и пол. феминизма?
26. Врсте религијског фундаментализма и крај идеологија?
27. Врсте фундаментализма?
28. Корпоративна држава и пасивни фундаментализам?
29. Идеје религијског фундаментализма?
30. Активни фундаментализам?
31. Врсте екологизма?
32. Шта је дубинска екологија?
33. Пасивни и активни фундаментализам?
34. .Образовни цензус?
35.Критика историјског материјализма за Бернштајна?
36.Репрезентативна влада?
37.Диктатура пролетеријата?
38.Бернштајнова критика револуционарног Марксизма?
39. Однос либерализма према својини?
40. Хумболтово разликовање државе?
41. Хумболтово схватање образовања?
42.Зашто нема нације у античкој Грчкој и Риму (и коју иновацију носи Рим) ?
43.Ауторитет и црква код конзервативизма и конституционализма?
44.Пол и род и минимална држава?
45.Врсте национализма?
46.Основне идеје фашизма?
47.Држава благостања?
48.Национални идентитет?
49.Корпоративна држава? (највише пута пита)
50.Класични либерализам?
51.Врсте популизма?
52.Патриотизам?
53.Функције идеологија?
54.Уопштено о социјализму?
55.Шта је нација код Ренана?
56.Задруге код Брншајна?

ЦИТАТИ ИЗ ИДЕОЛОГИЈА
1. „Добро да човек не може да лети иначе би загађивао и небо? ”
2. „Закон се не може дати него пронаћи .”
3. „Приватно је политичко.”
4. „Пролетери немају шта да изгубе осим својих окобних ланаца, а добиће читав свет.”
5. „Човек из министарства зна најбоље.”
6. „Што су законији старији, то су бољи.”
7. „Парламент се успоставља због јавних интереса, а не због скупа одређених интереса неколицине који су
непријатељском односу.”
8. „Слободан човек је онај којег нико не омета да учини оно што жели.”