DŽON BARNET

RANA GRČKA
FILOZOFIJA
nepi |iev x©v ovtcov ttiv dXf|0eiav eaK07covv,
Ta 5’ ovra i)7ceXapov etvai Ta aiaOriTd jiovov. —Aristotel

Preveo s engleskog
Branimir Gligorić

Redakcija prevoda
Miianka Radić
 Tekstove sa starogrčkog i odgovarajuće napomene preveli:
Prof. dr Marijanca Pakiž (Empedokle)
Ana Petković (Heraklit i Ksenofan)
Dušan Popović (Anaksagora, Leukip, Diogen, Platon, Aristotel)
mr Divna Stevanović (Pitagora i pitagorejci)
mr Sandra Šćepanović (Elejci, Miletska škola, Melis,
Zenon, Parmenid)

Naslov originala
EARLY GREEK PHILOSOPHY
By
JOHN BURNET *
M.A., LL.D., F.B.A.
Emeritus Professor of Greek,
University of St. Andrews
London, Adam & Charles Đlack;
Holien Street Press Ltd. at Slough, 1930. g.
 SADRŽAJ

Uvod ............................................................................ 9
Napomena o izvorima ............................................. 43

I. Miletska škola ............................................... 53

II. Nauka i religija .......................................... 101
III. Heraklit iz Efesa ........................................ 161
IV. Parmenid iz Eleje ........................................ 205
V. Empedokle iz Akraganta ........................... 237
VI. Anaksagora iz Klazomene ........................ 297
VII. Pitagorejci ...........l...t................................. 325
VIII. Mlađi Elejci ................................................ 365
IX. Leukip iz Mileta ........................................ 389
X. Eklekticizam i reakcija ............................... 411
DODATAK ............................................ 425
Indeks imena i pojmova ....................................... 429
r
 Predgovor trećem izdanju

Pošto se pojavila potreba za trećim izdanjem ovog dela i

pošto je prevedeno na nemački1 i francuski,2 mora biti da
ono, uprkos svojim nesavršenostima, služi nekoj korisnoj
svrsi koje sam, prirodno, svesniji od bilo koga drugog. Ovo
izdanje je pripremljeno pod pritiskom ratnih uslova koji su
me lišili dokolice univerzitetskog profesora i njegovo ob-
javljivanje je, iz istih razloga, odlagano duže nego što bih
mogao želeti.
Cilj mi je bio da pokažem kako se, sa ranim Jonjanima, u
svetu pojavilo nešto novo - ono što zovemo nauka - i da su
oni prvi ukazali na smer koji Evropa od tada sledi, tako da
se, kao što sam na drugom mestu rekao, nauka može ade-
kvatno opisati kao „mišljenje o svetu na grčki način“. To je
razlog zbog koga je nauka postojala samo kod onih naroda
koji su došli pod grčki uticaj.
Kada je, pre dvadeset pet godina, objavijeno prvo izdanje
Rane grčke filozofije, u ovoj zemlji je još bilo uobičajeno da
se njen predmet razmatra sa hegelovskog stanovišta i na
mnoge moje zaključke gledalo se kao na paradokse. Sada je
neke od njih prihvatila većina Ijudi, ali postoje dva koja još
izazivaju otpor. Prvo, usudio sam se da Parmenida nazovem
„ocem materijalizma“, mada se u nekim časopisima i dalje
tvrdi da je on bio idealista (moderan izraz, koji unosi veliku
pometnju kada se primeni na grčku filozofiju) na osnovu
toga što je „suština materijalizma baš u tome da je ovaj

1 Die Anfange der griechischen Philosophie. aus dem Englischen

uhersetii von Eise Schenkl (Berlin, Teubncr, 1913).
2 L ’A urore de la Philosophie grecque, edition franfaise, par Aug.
Reymond (Paris, Payot 1919).
 materijalni svet, ovaj čulni svet, stvami svet‘\ 3 a izvesno je
da je Parmenid čulnom svetu odricao svaku realnost. To je
nesumnjivo tačno, i da sam izraz materijalizam koristio u
pomenutom smislu, govorio bih besmislice. Međutim,
,,materijau, kako je ja shvatam, za materijaliste uopšte nije
mogući objekt čula; ona je isto toliko koliko i duh, ili više,
ens rationis i Parmenidovo ,,bićeu je prvi jasan pokušaj da se
shvati ta nečulna stvamost. To je, u stvari, glavna teza moje
knjige, a ključna tačka argumenta je moje nastojanje da se
atomizam (koji je po opštem priznanju materijalistički)
izvede iz elejskog učenja, u skladu sa izričitim tvrdnjama
Aristotela i Teofrasta (str. 392 i dalje). Ako je to pogrešno,
onda je pogrešno i čitavo moje razmatranje predmeta.
Drugi paradoks, koji se još nije izborio za prihvatanje,
jeste moja teza da suprotno stanovište, koje stvamost ne
nalazi u materiji nego u obliku, ukratko platonsko stanovište,
ide natrag do pitagorejaca i da je, mada ne savršeno jasno
formulisano sve do vremena Platonove Akademije, bilo
poznato već Sokratu. Uveren sam da se ono može učiniti
valjanim jedino novim tumačenjem Platonovih dijaloga i
trenutno sam time okupiran. Nužno je u potpunosti pojasniti
činjenicu da je tumačenje koje je bilo u opticaju u de-
vetnaestom veku zasnivano na izvesnim pretpostavkama, za
koje nikada nije ponuđen dokaz i koje nisu verovatne. O
tome ovde ne mogu dalje da raspravljam, ali se naflam da će
mi se uskoro i za to pružiti prilika.
DŽ.B.
St. Endijuz, juli, 1920. god.

} W. T. Stace. A Criticai History o f Greek Philosophy (London, 1920,

str. 46 i daljc).
 Rana grčka filozofija
Uvod

1. KOSMOLOŠKI KARAKTER
RANE GRČKE FILOZOFIJE
Sve dok tradicionalni pogled na svet i običajna životna pra-
vila nisu bili ozbiljno dovedeni u pitanje, Grci nisu imali one
potrebe koje nastoje da zadovolje filozofija prirode i filozofi-
ja običajnosti. A sve te potrebe se i nisu odmah ispoljile. Sve
dok nije iščezlo staro shvatanje prirode, običajne maksime
predaka nisu ozbiljno dovođene u pitanje; iztog razloga, naj-
raniji filozofi su uglavnom bili obuzeti spekulacijama o svetu
koji ih okružuje. Vremenom je, kako bi se udovoljilo jednoj
novoj potrebi, stvorena logika. Kosmološko istraživanje je
osvetlilo veliko neslaganje između nauke i zdravog razuma,
što je samo po sebi predstavljalo problem koji je zahtevao re-
šenje i, štaviše, primorao filozofe da istraže načine za odbra-
nu svojih paradoksa od predrasuda onih koji se nisu bavili
naukom. Kasnije je preovlađujuće interesovanje za logičke
stvari postavilo pitanje porekla i valjanosti znanja, dok je,
skoro u isto vreme, slom tradicionalnog morala doveo do na-
stanka etike. Period koji prethodi usponu logike i etike otuda
ima sopstveni osoben karakter i može da bude predmet po-
sebnog proučavanja.4

4 Primetićemo da Demokrit ne pripada periodu koji je ovako određen.

Uobičajena praksa po kojoj se ovaj Sokratov mlađi savremenik ubraja u
..presokratovce44 čini nejasnim celokupni istorijski razvoj. Demokrit dolazi
poste Protagore i on mora da se suoči sa problemima saznanja i običaja da-
leko ozbiljnije nego što su to uradili njegovi prcthodnici (videti Brochard.
..Protagoras et Democrite“, Arch. II, str. 368).
2. Tradicionalni poglcd na svet

Ne smemo zaboraviti da je svet bio već vrlo star kada su

nastale nauka i filozofija. Obale Egejskog mora bile su, po-
sebno od neolita naovamo. sedište razvijene civilizacije koja
je. mada stara koliko egipatska i vavilonska, u većint važnth
stvari bila superiomija od njih. Iz dana u dan nam je sveja-
snije da je kasnije nastala grčka civilizacija bila uglavnom
oživljavanje i nastavljanje te civilizacije, mada je, bez sum-
nje. primila izvesne nove i važne elemente od manje civilizo-
vanih naroda sa severa koji su, za neko vreme, zaustavili
njen razvoj. Starosedelačko mediteransko stanovništvo sigur-
no je bilo brojno daleko nadmoćnije od nezvanih gostiju i u
nekoliko generacija ih je asimilovalo, osim u državi kao što
je Sparta, koja je tom procesu svesno pružila otpor. U sva-
kom slučaju. grcku umetnost i grčku nauku dugujemo jed-
nom starijem soju.2 Upadljiva je činjenica da su svi oni čija

2 Videti Sir Arthur Evans. ,.Thc Minoan and Mvcenean Element in

Heltenic Life“ (J. H. S. XXXII. 277 i dalje). gde se tvrdi (str. 278) da J ju -
di koje raspoznajemo u novoj zori nisu bledoliki sevemjaci - ’plavokosi
Ahajci' i ostalž — već ugIa\iK>m jedan tamnokosu tamnoputi soj... koji je
prikazan u minojskom i mikenskom zidnom slikarstvu“ . Ali. ako su Grci
istorijskih \Temena i ..Minojci“ bili istž narod, zašto bi ser Artur Evans
oklevao da ..Minojce“ nazove Grcima? Ahajci i Dorci nemaju posebnog
osnova da se pozovu na ovo ime. je r su Graji iz Bcotije. koji su ga doneli u
Kumu. bili od starijeg soja. Ne mogu da dam nikakvo razumljivo značenje
ni tcrminu ..prehelenski". Ako on podrazumeva da je egejsko stanovništvo
već živelo na toj teritoriji pre donckle nevažnog ahajskog plemenp. koje je
kasnije slućajno svoje ime dalo celoj nacijL to je doduse tacno. ali nije rcic-
vantno. Ukoliko to. s druge strane. implicira da je doŠlo do stvame promc-
ne u stanovništvu Egeja u bilo kom trcnutku od kraja neolitskog perioda. to
je netaćno. kako i sam ser Artur Evans tvrdi. Ako to znaći (a verovatno i
znači) da su sevemjaci uveli grčki jezik u Egej, za to nema nikakvih doka-
za i suprotno je analogiji. Grčki jezik je, kao što znamo. mešavina različi-
tih jezika, baš kao i naš. ali njegova suštinska stmktura daleko jc sličnija
indoiranskim jczicžma nego bilo kojoj sevemoj grani indoevropskog govo-
ra. Na primer, produžavanje prcfiksnog ili inicijalnog samoglasnika je
cemo dela istraživati bili Jonjani, izuzev Empedokla iz Akra-
ganta. a taj izuzetak je više prividan nego stvaran. Akragant
je nastao iz rodoske kolonije Gele, njen o'm o t t k (osnivač) je
bio rodoski i Rodos je. mada zvanično dorski, bio centar rane
egejske civilizacije. Sa dosta sigumosti možemo pretpostavi-
ti da su iseljenici uglavnom pripadali prvobitnom stanovni-
štvu. a ne novoj dorskoj aristokratiji. Svoje društvo Pitagora
je osnovao u ahajskom gradu Krotonu, ali je on bio Jonjanin
sa Samosa.
Dakle, s razlogom možemo da pretpostavimo da Grci isto-
rijskih vremena, koji su prvi pokušali da razumeju svet,
uopšte nisu bili ti koji su prvi krenuli dotada neistraženim
putem. Ostaci egejske umetnosti dokazuju da je već tada po-
stojao prilično konzistentan pogled na svet, mada se ne mo-
žemo nadati da ćemo ga, dok se izvori ne dešifruju, detaljno
upoznati. Ceremonija prikazana na sarkofagu iz Hagia Triade
sađrži sasvim određen stav o svetu mrtvih, pa možemo biti
sigurni u to da je egejski narod, isto koliko i Egipćani i Vavi-
lonci, bio u stanju da razvije teološke spekulacije. Za očeki-
vati je da tragove teoloških razmišljanja nađemo u kasnijem
vremenu, a odmah se može reći da su fragmenti Ferekida sa
Sirosa objašnjivi isključivo kao ostatak nekih sličnih speku-
lacija. Nema osnove za pretpostavku da one potiču iz Egipta
mada su, bez sumnje, te rane civilizacije uticale jedna na dru-
gu. Egipćani su isto tako spremno pozajmljivali od Krićana

iK)bičajeno i karakteristično za sanskrit. staropersijski i grčki. GrČki jezik

se nije mogao mnogo razlžkovati od persijskog u dmgom milenijumu pre
novc ere. Populama razlika izmcđu centum \ satem jezika je potpuno ob-
inanjujuća i zasniva se na jcdnom sporednom fcnomenu, što se vidi iz či-
njcnice da su romanski jezici tokom istorijc postali satem jezici. BIIo bi
s\ rsishodnije kada bi se obratila pažnja na činjcnicu da grčki. kao i staroin-
dijski i staropersijski. prcdstavlja zvučni glas n u reči koja znači „stotinu“
‘ satam, satem) sa a. i da ga po toj osnovi zajedno sa njima klasifi-
kujcmo u satem jezike.
 kao i Krićani od Egipćana, te je u primorskim civilizacijama
postojalo seme života koje je nedostajalo civilizacijama po-
red velikih reka.
S druge strane, jasno je da su zavojevači sa severa, rušeći
snažne rane monarhije i, iznad svega, kontrolišući bujanje
sujeverja, kao što je ono koje je ugušilo Egipat i Vavilon, do-
prineli razvoju grčkog genija. Da je od njega pretila stvarna
opasnost. sugerišu izvesne crte uočene na ostacima egejske
kulture. S druge strane, čini se da su kult Apolona sa severa
doneli Ahajci' i zaista, ono što se naziva Olimpskom religi-
jom, koliko možemo da vidimo, uglavnom vodi poreklo iz
tog izvora. Ipak, umetnički oblik koji je ona poprimila nosi
pečat mediteranskih naroda i uglavnom utom obliku je utica-
la na njih. Ona za njih nije mogla da postane tiranska kao što
je to, može se pretpostaviti, bio slučaj sa starom egejskom re-
Iigijom. Verovatno je da Grci upravo Ahajcima duguju to što
nikada nisu imali klasu sveštenika i to bi moglo da bude u
nekoj vezi sa razvitkom slobodne nauke kod njih.

3. Homer
Delovanje ovih uticaja jasno vidimo kod Homera. Iako je
nesumnjivo pripadao starijem soju i koristio njegov jezik,34
on je pevao na dvorovima ahajskih vladara, a bogovi i heroji
koje je slavio, uglavnom su bili ahajski.5 Eto zašto u epici na-

3 Videti Famell, Cults o f the Greek States. vol. IV, str. 98 i dalje.
4 To je svakako jednostavnija hipoteza od one ser Artura Evansa, pre-
ma kome je (/oc cit.. str. 288) ..ranija minojska epika preneta u grčki“. Ep-
sko narečje ima najviše dodimih tačaka sa arkadijskim i kiparskim. a sa-
svim je neverovatno da su Arkađani došli sa severa. Postoji dovoljno para-
lela za junaštvo osvajača koje slavi bard pokorenog naroda (Ridgeway,
Eariy Age o f Greece, vol. I, str. 664). Da li ovo objašnjava naziv *'0/tegog.
tj. ^taiac '?
5 Profesor Ridžvej (Ridgeway) {Early Age o f Greece, vol. I, str. 674)
ukazuje na to da se specifično ahajska imena, kao što su Ahil, Odisej,
lazimo tako malo tragova tradicionalnog pogleda na svet. Bo-
govi su postali sličniji Ijudima i sve primitivno bilo je sklo-
njeno daleko od očiju. Naravno, postoje tragovi ranih vero-
vanja i praksi, ali oni su retki.6 Često je ukazivano na to da
Homer nikada ne govori o primitivnom običaju očišćenja na-
kon ubistva. Mrtvi heroji su spaljivani, a ne pokopavani, baš
kao i kraljevi starijeg soja. Duhovi nisu imali skoro nikakvu
ulogu. U Ilijadi se pojavljuje duh Patrokla koji je u tesnoj ve-
zi s usamljenim primerom Ijudskog žrtvovanja kod Homera.
Takođe, u jedanaestoj knjizi Odiseje7 govori se o nekiji. Ipak,
takve stvari su retke, pa s pravom možemo zaključiti da je,
bar u određenim društvenim krugovima, na primer u društvu
ahajskih prinčeva za koje je Homer pevao, tradicionalni po-
gled na svet već dosta rano8 došao na rđav glas, mada se, pri-
rodno, tu i tamo pojavljuje.

4. Hesiod

Kada čitamo Hesioda, čini nam se da smo u drugom sve-

tu. Čujemo priče o bogovima koji ne samo što su iracionalni
nego su i neprijateljski raspoioženi, i te priče su saopštene

Ajaks, Ajant, l^ert i Pelej, ne mogu objasniti iz grčkog jezika. dok imena
starijeg soja. kao Što su Herakle, Erihtonije, Erisihton itd. mogu. Agamem-
non i Mcnelaj su bez sumnje grčka imena. ali to je zbog toga što Atrej svo-
je kraljevstvo duguje Pelopovom braku sa princezom starijeg naraštaja.
Ovo je primer asimilacijc koja se odvijala svuda.
6 Tragovi kosmogonijskih ideja postoje u Ato$ aizar^ (opčinjavanje
Zevsa) (//., XIV).
7 Jedanaesta knjiga Odiseje se pripisuje poznom dobu jer se pretposta-
vlja da sadrži orfičke ideje. U svetlu našeg sadašnjeg znanja, takva hipote-
za je sasvim nepotrebna. Ideje o kojima je ovde reč su primitivne i bile su
verovatno opštcprihvaćene u Egejskom području. Orfizam je u suštini bio
oživljavanje primitivnih verovanja.
8 O svemu ovome videti Rohde, Psyche 3 , 1, str. 37 i daljc. (= Ps. / . str.
34 i dalje).
vrlo ozbiljno. Kod Hesioda Muze kažu: „Mnoge laži mi zna-
mo kazivati istini slične;9 ali kad hoćemo. znamo objavit i
istinu pravu.“ (Hesiod. Posianak bogova i Homerove himne,
IP Veselin Masleša. Sarajevo, 1975, preveo dr Branimir Gla-
vičić.) To znači da je on bio svestan razlike izmcđu homer-
skog i svog duha. Stara veselost je nestala i sada je važno re-
ći istinu o bogovima. Hesiod takođe zna da pripada poznijem
i tužnijem vremenu nego Homer. Opisujući doba sveta, on iz-
među bronzanog i gvozdenog uvodi peto, herojsko doba. o
kome je Homer pevao. Ono je bilo bolje od bronzanog doba
koje mu je prethodilo i daleko bolje od doba koje mu je sle-
dilo - gvozdenog doba u kome je Hesiod živeo.10 Hesiod je
takođe osećao da peva za drugu klasu. Obraćao se pastirima i
zemljoradnicima koji su pripadali naraštaju starijem od nje-
govog, a ahajski vladari, za koje je Homer pevao, postali su
daleke osobe koje donose ..nepoštene presude‘\ Romantič-
nost i sjaj ahajskog srednjeg veka običnim Ijudima nisu zna-
čili ništa. Među njima zaista nikad nije iščezao primitivni po-
gled na svet; otuda je za njihovog prvog glasnogovomika bi-
lo prirodno da ga preuzme u svojim poemama. Zato kod He-
sioda nalazimo te stare, primitivne priče koje je Homer pre-
zreo.
Ipak, u Teogoniji bi bilo pogrešno videti puko oživljava-
nje starog praznoverja. Hesiod nije mogao da izbegne uticaj
novog duha i, uprkos svojim namerama, postao je inovator.
Koreni onoga što je kasnije izraslo u jonsku nauku i istoriju
nalaze se u njegovim poemama i on je stvamo, više od bilo
koga drugog, ubrzao propast starih ideja koje je težio da

9 Hes. Tiieog.. 27 (reči prve strofe su pozajmljcne iz Od.. XIX. 203).

Muze $u iste one koje su inspirisale Homera. što znači da jc Hesiod pisao u
heksametrima i da je koristio epsko narečje.
10 Tu postoji važan istorijski uvid. Hesiod je. a nc istoričari modemog
doba. ukazao na to da je ..grčki srednji vekMpredstavljao preokrct u nor-
malnom razvoju.
tklr/.i. Teogonija je pokušaj da se sve priče o bogovima sve-
tlu na jedan sistem, a sistem je fatalan za tako ćudljivu stvar
kao što je mitologija. Štaviše. mada je duh u kome Hesiod
obraduje svoju temu duh starijeg naraštaja. bogovi o kojima
peva uglavnom su ahajski. Tako se, od početka do kraja ele-
menat protivrečnosti uvodi u sistem. Herodot kaže da su
Helenima teogoniju sačinili Homer i Hesiod, da su oni bogo-
vima dali imena i razdelili im funkcije i veštine,11 i to je savr-
>eno tačno. U svesti ljudi Olimpski panteon zauzeo je mesto
starijih bogova i to je delo koliko Hesioda, toliko i Homera.
Običan čovek bi svoje bogove teško prepoznao u Ijudskim fi-
gurama, odvojenim od svih lokalnih veza kojima je poezija
zamenila starije objekte obožavanja. Takvi bogovi nisu bili u
stanju da zadovolje potrebe Ijudi i to je tajna religijske obno-
\e koju ćemo kasnije razmotriti.

5. Kosmogonija

Hesiod, međutim, nije samo u tome bio dete svog vreme-

na. Njegova Teogonija istovremeno je kosmogonija, mada
izgleda da je on pre sledio stariju tradiciju nego što je ostva-
rivao svoju sopstvenu zamisao. U svakom slučaju, on pomi-
nje samo dve velike kosmogonijske figure, Haos i Eros, ne
dovodeći ih u vezu sa svojim sistemom. U stvari, čini se da
one pripadaju starijem sloju spekulacije. Ideja Haosa pred-
stavlja osoben napor da se prikaže početak stvari. To nije
bezoblična mešavina, već pre, kao što etimologija ukazuje,
zjapeći ponor ili jaz gde ništa nije kao dosad.12 Možemo biti
sigurni da to nije primitivna ideja. Primitivan čovek nije u
stanju da stvori ideju o početku svih stvari; on uzima zdravo

" llerod. 11.53.

12 Reč svakako znači ..zjalo** ili ..otvor*\ ts). u)q m iz ..Rap-
sodske tcogonijc" (fr. 52). Grim ju jc poredio sa skandinavskim Ginnunga
rupa.
za gotovo da se sa nečim moralo početi. Druga figura. Eros,
trebalo je nesumnjivo da objasni poriv za stvaranjem koji je
bio uzrok čitavog procesa. To su očito spekulativne ideje, ali
su one kod Hesioda nejasne i zbrkane.
Postoje zapisi o velikoj aktivnosti u stvaranju kosmogoni-
ja tokom čitavog šestog veka p. n. e., a nešto znamo i o siste-
mima Epimenida. Ferekida13 i Akusilaja. Ako spekulacija te
vrste ima čak i pre Hesioda, bez oklevanja možemo verovati
da nas najranija orfička kosmogonija takođe vraća u taj
vek.14Zajednička karakteristika svih tih sistema jeste pokušaj
da se dospe iza Jaza i da se Kron ili Zevs stave na prvo me-
sto. Aristotel je ovo imao na umu kada je „teologe” razliko-
vao od onih koji su bili pola teolozi, a pola filozofi, a koji su
za početak uzimali ono što je najbolje.15 Ipak, očigledno je
da je taj proces sasvim suprotan naučnom i da se može bes-
konačno odvijati; zato ćemo se u nasem sadašnjem istraživa-
nju baviti stvaraocima kosmogonija samo u onoj meri u kojoj
se može pokazati da su imali uticaj na razboritija istraživanja.

6. Opšte karakteristike grčke kosmologije

Jonjani su, kao što možemo da vidimo iz njihove književ-

nosti. bili duboko impresionirani prolaznošću stvari. Zapra-
vo, u njihovom pogledu na život zaista ima fundamentalnog
pesimizma koji je prirodan za vrlo razvijeno civilizovano do-
ba sa ne sasvim određenim religijskim uverenjima. Tako vi-
dimo Mimnerma iz Kolofona zaokupljenog tugom zbog
dolaska starosti, dok lament Simonide iz kasnijeg doba nad
generacijama Ijuđi što padaju kao lišće u šumi dira strunu na

13 Ferekidova sačuvana dela videti kod Dilsa. Vorsokratiker, 71 B, i in-

teresantan prikaz kod Gompeiza. Greek Thinkers. vol. I. str. 85 i dalje.
!4 Ovo je bilo Lobekovo (Lx>beck) gledište u vezi sa tzv. ..Rapsodskom
teogonijom'* koju je opisao Damaskije.
15 Arist SfeU N. 4. 1091 b 8.
kojoj je već svirao Homer.16 To osećanje uvek se najbolje is-
poljava u promenama godišnjih doba, a ciklus rasta i propa-
danja je daleko upečatljivija pojava u egejskim zemljama ne-
go na severu i još jasnije poprima oblik rata suprotnosti, to-
plog i hladnog, vlažnog i suvog. To je, dakle, bilo stanovište
s kog su rani kosmolozi posmatrali svet. Suprotnosti između
dana i noći, leta i zime, sa sugestivnim paralelama u spava-
nju i buđenju, rođenju i smrti, predstavljaju osnovne karakte-
ristike sveta, onakvog kakvim su ga oni videli.17
Uzrok promena godišnjih doba očito je prelazak jednog
para suprotnosti, hladnog i vlažnog, u drugi par, toplo i suvo,
i obmuto. Taj proces je, sasvim prirodno, opisan pojmovima
pozajmljenim iz ljudskog društva; jer u tim ranim danima
pravilnost i nepromenljivost Ijudskog života su daleko jasnije
shvatani nego jednoobraznost prirode. Čovek je živeo u zača-
ranom krugu društvenih zakona i običaja, ali mu se isprva či-
nilo da u svetu oko njega nema zakona. Zato se o prelasku iz
jedne suprotnosti u drugu govorilo kao o nepravdi (a$ixi'a), a
o održavanju ravnoteže između njih kao o pravdi (iixq).
Kasnija reč xoafio<; takođe je zasnovana na toj ideji. Ona je
prvobitno značila vojnu disciplinu, a zatim uređenost države.
Ipak, to nije bilo dovoljno. Najraniji kosmolozi nisu mo-
gli da se zadovolje pogledom na svet koji predstavlja večitu
borbu suprotnosti. Oni su osećali da one moraju imati zajed-
ničku osnovu iz koje proizlaze i u koju se ponovo vraćaju.

16 Videti Butcher, „The Melancholy o f thc Greeks**. u Some Aspects o f

the Greek Genius, str. 130 i dalje.
17 Ovo je dobro primetio prof. J. L. Myres u svom radu „The Backgro-
und o f Greek Science** (Universitv o f Chicago Chronicle, vol. XVI, br. 4).
Ncma potrebe da se učenje o ..suprotnostima'* izvodi iz ..religijskih pred-
stava '. kako to radi g. Komford (Comford) u prvom poglavlju From Reii-
gion to Philosophy. U Grčkoj se te suprotnosti nameću našoj pažnji sasvim
r.e/avisno od bilo čega drugog. Naravno, one su važne i u agramoj magiji
i/ praktičnih razloga.
Tragali su za nečim što je prvobitnije od suprotnosti, za ne-
čim što je postojano u promeni i što prestaje da postoji u jed-
nom obliku samo da bi se ponovo pojavilo u drugom. Da je
to stvarno bio duh koji ih je u njihovom traganju ispunjavao,
pokazuje činjenica da su o tom nečem govorili kao o „nesta-
rećenT i ,.besmrtnom‘\ Da su, kao što se ponekad smatra,
stvamo bili zainteresovani za proces rasta i postajanja, teško
da bi epitete, tako opterećene poetskim emocijama i asocija-
cijama, primenili na ono što je stalno u svetu promene i pro-
padanja. To je pravo značenje jonskog ,,monizma“ 189

18 Ar. Phys., T, 4. 203 b 14, aSdvarov ydp xai avafeBgov ( t o amtgov), u%\
<pi)on *Ava§ftavdgo^ xai oi vktforot rwv <puotoXoywv (besmrtno je i neuništivo
(misli se na Bezgranično), kao što kaže Anaksimandar i većina ispitivača
prirode); Hipp. Ref. I, 6, 1, <pvoty rtva rou amtgou . . . raim jv d' at&tov ehat
xat ajrgoj (neka priroda (pod imenom) apeirona... a o n a je večna i nestare-
ća). Epiteti su epskog porekla. pri čemu je aSuvarog xai ayijswq (veČan i
nestareći) stalna fraza koja označava razliku između bogova i ljudi.
19 Pošto je nagovešteno da se monizam, koji kasniji pisci pripisuju ra-
nim kosmolozima. zasniva jedino na Aristotelovom razlikovanju izmedu
onih koji su postulirali jedan ae&j i onih koji su postulirali više od jednog
{Phvs.. A. 2. 184 b 15 i dalje). i stoga nije striktno istorijski, bilo bi dobro
za to navesti pre-aristotelovsko sv'edočanstvo. U Hipokratovom spisu fleet\
<pooto$ avSeomou (..O čovekovoj prirodi^) (Littre VI 32) čitamo: <paot re yap,
ev tt ehat ort eon. xai tovt' ehat to ev xai to nav, xara di t a ovoftara oux
dfto?joyioutrr%eyet d' airrun 6 fiev tio <pdoxcov depa ehat touto to ev xai to ttov,
d 3$ TTUp, d udutp, 0 de ttjv, xai imXeyet exatrro$ Ttp eajurov Xdytft fiaerCgid rg
xai zvtfudeta, a ye etrrtv oudev. (i kažu d a je ono što postoji jednako. i d aje
to jedno (istovremeno) i sve. a u pogledu imcna se ne slažu. Neko od njih
tvrdi da je to jedno i sve vazduh, dnigi kaže da je to vatra, treći voda. a če-
tvrti zemlja. i svaki svojem tvrđenju dodaje svedočanstva i dokaze. koji su,
međutim. ništavni.)
7. <Pwr/£

Anaksagora je doneo jonsku nauku u Atinu otprilike u

vreme kada je rođen Euripid, a postoji i sasvim dovoljno tra-
gova koji svedoče o uticaju ove nauke na njega.20 Stoga je
značajno da u fragmentu koji prikazuje blaženstvo života po-
svećenog naučnom istraživanju (iarogfa),212on koristi baš epi-
tete „nestareći i besmrtan“ koje je Anaksimandar pripisao pr-
vobitnoj supstanciji i da ih povezuje sa terminom <pv<rtq. Ode-
Ijak je tako važan za našu sadašnju svrhu da ga navodim u
celini:

Blažen je onaj ko istraživanju posvećen beše

ne iduć ’za nesrećom građana i nepravednim delima,
već zagledan u poredak besmrtne prirode što ne stari,
kakva je nastala, gde i kako. Takvima nikada
na pamet ne pada da čine sramotna dela.
(5kBio$ oerns rife iorogfag / fia/hatv, firjre Ttoknont / ent nrjftoovva;
ftrfr' eig d3fxou$ / ngd£et$ dopubv, / aAA' dSavdrou xaSog&v <puoewg /
xdoftov djrjga}, ri$ re ovveorrj / xat ong xai dnag-/ rot<; Totovrot;
ou&enor' aiozgorv / egjunr ftskhrjfta ngooi/j&.'f2

20 Videti kasnije u knjizi, § 123.

21 Videti Platon, Fedon, 96 a 7 rovn% tt% ootpta; rpt di) xakouot iregi
vjcsoj; itrrogiav (takve mudrosti koju. pak. zovu istraživanjem prirode). To
je najstariji i najpouzdaniji iskaz koji se odnosi na prvobitni naziv za nau-
ku. Ne pridajem značaj činjenici da su knjige ranih kosmologa uopšteno
navođcne pod naslovom flegi tpuo&og, pošto su takvi naslovi verovatno ka-
snijcg datuma.
22 Eur. fr. inc. 910. Reč xoafio<; ovde znači, naravno. »dovođenje u red"
..uređenje", a drdgut je genitiv. Predmet istraživanja jeste prvo ,.red be-
smrtne večito mlade*4 tpuot; i, drugo, kako je on nastao. Anaksagora. koji
je doneo jonsku nauku u Atinu. pripadao je Anaksimenovoj školi (§ 122).
Od Aristotela znamo (loc. c//., str. 18. n. 18) da nije samo Anaksimandar
koristio epitete kao što je ovaj za Bezgranično, već je to činila i većina
<swiokdyot.
 Ovaj fragment je jasno svedočanstvo o tome da je, u petom
veku p. n. ere. imenom včrtg označavano nesto što večno traje i
od čega je svet sačinjen. To je, onoliko koliko možemo da za-
ključimo. u skladu sa istorijom reči. Izgieda da je njeno prvo-
bitno značenje ..tvaT' od koje je sve napravljeno, značenje koje
iako prelazi u ono ..sačinjenosti" njenog opšteg karaktera ili
sklopa. Oni rani kosmoiozi koji su tragali za nečim „besmrt-
nim i nestarećim". tu bi ideju prirodno izrazili tako što bi rekli
da postoji „jedna svih stvari. Kada je, pod uticajem
elejske kritike, ta ideja napuštena, stara reč se još uvek koristi-
la. Empedokle je smatrao da postoje četiri takve pratvari, sva-
ka sa svojom sopstvenom tpvtns, dok su atomisti verovali da ih
je beskonačno i na njih su takođe primenili taj izraz.*24
Termin a&m, koji često koriste naši autoriteti, u ovom je
smislu25 čisto aristotelovski. Sasvim je prirodno što su ga
usvojili Teofrast i kasniji pisci, jer su svi oni pošli od dobro
poznatog mesta iz Fizike u kome Aristotel klasifikuje svoje

u Arist. Phys.. A. 6. 189 b 2 oi fitai/ nvd (puatu tbat }Jyw te$ to nav. otov
Z&ug Tj jj to fura^C Toirrtuv (oni koji tvrde da je sve neka jcdna priroda.
kao voda ili vaira ili ono što je između njih); B. 1T 193 a 21, o! fiiv 7njg. o!
jip . o! 6' aiga tcdtrtv, oi oe o! 6' evia roirrum (Parmenid) ot 6e nairra raHra
(Empedoklc) rip, tpCatv ebat rrp/ rojv <brwv (jedni kažu da je priroda bića
vatra. drugi da je zemlja. treći da je to vazduh. a četvrti voda; jedni. opct
(Parmenid). kažu da su to samo neki od ovih elemenata. drugi
(Empedokle) da su to svi oni).
24 O istoriji izraza tpCtng. videti Dodatak.
25 Profesor V. A. Hejdl je pokazao da je moguće da su kosmolozi kori-
stili dgzv u smislu koji je drukčiji od Aristotelovog. odnosno u smislu ..iz-
vora". ..skladišta". ili ..ukupne mase" odaklc proističu pojedinačne stvari
(Class. Phil.. VII. str. 217 i dalje). Bio bih sasvim sprcman da prihvatim
o\ akvo tumačenjc kad bih mogao da nađcm bilo kakvo svedočanstvo o to-
mc da su kosmoiozi uopštc koristili taj izraz. Samo u slučaju Anaksiman-
dra postoji nešto slično takvom s>edočanstvu i ono je. verujem, nepouzdano
(str. 71. n. 58). Štaviše. Dils je pokazao da je u prvoj knjizi Teofrastovog
velikog dcla izraz dgzv upotrebljcn u aristotelovskom smistu i nije vero-
vatno da bi ga Anaksimandar koristio u jednom. a ostali u drugom smislu.
prcthodnike u skladu s tim da li su postulirali jedno ili više
ag?aLZb Ali, Platon nikada taj izraz nije koristio u tom kon-
tek>tu i izraz archai (agcat) se nijednom ne pojavljuje u iz-
vornim fragmentima ranih filozofa. tako da bi bilo neobično
pietpostaviti da su ga koristili.
Sada. ako je to tako. lako možemo razumeti zašto su Jo-
njani nauku zvali fJegt <pu<re<og lorogtr) (Istraživanje o prirodi).
Videćemo da se preovlađujuća misao koja se može pratiti
preko uzastopnih predstavnika bilo koje škole uvek odnosi
na prvobitnu supstanciju,*27 dok su astronomske i druge teori-
je uglavnom svojstvene pojedinim misliocima. Glavni interes
svih bio je traganje za onim što je trajno u promeni.28

8. Kretanje i mirovanje
Sudeći po Aristotelu i njegovim sledbenicima. rani kosmo-
lo/i su takode verovali u „večito kretanje“ (atStog xhnjtng)9ali to

‘ ' Phvs.. A. 2. 184 b 15 i dalje. Vrlo je važno imati na umu da su Teo-

fras; i njcgovi slcdbenici jcdnostavno usvojili klasifikaciju iznetu u ovom
poglav Iju. za koju nema osnova da se smalra istorijskom.
Svestan sam toga da je izraz ..prvobitna supstancija44 (ngunrn
-tws!ftew) nczadovoljavajući. ali je teško naći bolji. Nemački izraz
' <,0f f (pratvar) manjc jc varljiv u svojim asocijacijama. ali ni cngleski
. a/ ..stuff" (tvar) nije u potpunosti adekvatan.
■! Glcdište O. Gilberta {Die meteorologischen Theorien des griechi-
v -c/; A/tertums. I^eipzig, 1907) da su rani kosmolozi pošli od tradicional-
nc i populame teorije o „četiri elementa'* svu svoju plauzibilnost zasniva
r.a dvosmislenosti izraza ^elem enr. Ukoliko mislimo samo na velike mase
vatrc. vazduha. vode i zcmlje, ncma sumnje da su one vrk) rano razlikova-
ne Ali to nije ono što se podrazumcva pod izrazom „elemenf* (trrotzsTov) u
kosmotogiji. u kojoj je to uvek nesvodljivo ncšto sa svojom sopstvenom
jCotg Stvamo je izuzetno to što su rani kosmolozi išli dalje od tcorije ..elc-
rtcnaia" u populamom smislu. i čista je slučajnost što je Empcdokle. prvi
■-ji jc tvTdio da postoji više elemenata. izabrao čctiri koji su postali tradicio-
inlni. a što je dovelo do slobodnog korišćenja reči ..elemenr4za velike cc-
•ne na koje se ta reč odnosi.
je verovatno način na koji su Aristotel i njegovi sledbenici
shvaiali tu stvar. Nije uopšte verovatno da su Jonjani u svojim
spisima bilo šta rekli o večnosti kretanja. U ranim vremenima,
ono što je trebalo objasniti biloje mirovanje, a ne kretanje, pa
nije verovatno da se raspravljalo o poreklu kretanja sve dok ni-
je osporena njegova mogućnost. Kao što ćemo videti, to je uči-
nio Parmenid; a njegovi naslednici su, prihvatajući činjenicu
kretanja, bili primorani da pokažu kako 01T0 nastaje. Otuda
Aristotelov iskaz, kako ga ja razumem, ne znači ništa više do
to da rani mislioci nisu osećali potrebu da odrede poreklo kre-
tanja. Večnost kretanjaje zaključak koji je suštinski ispravan,
ali i obmanjujući ukoliko sugeriše svesno odbacivanje učenja
koje još nije formulisano.29
Važnije je pitanje koje se odnosi na prirodu tog kretanja.
Jasno je da je kretanje moralo da postoji pre nastanka sveta,
pošto je ono dovelo do njegovog nastanka. Prema tome, ono
ne može da se identifikuje sa svakodnevnim okretanjem ne-
ba. kao što su to činili mnogi pisci, ili sa bilo kojim svetskim
kretanjem.3031Pitagoreisko učenje, onako kako je izloženo u
Platonovom Timaju, govori o tome da je prvobitno kretanje
bilo nepravilno i nesređeno i videćemo da je to raziog vero-
vanju da su atomisti kretanje te vrste pripisivali atomima.
Stoga je na ovom stupnju sigumije da se prvobitnoj supstan-

29 Ovaj način razmišljanja često sc naziva hilozoizam, ali to jo š više

zavodi. Bez sumnje, rani kosmolozi su o svetu i prvobitnoj supstanciji go-
vorili sa stanovišta koje, s naše tačke gledišta. implicira da su oni živi; ali
to je nešto sasvim drugo od pripisivanja ..uobličavajuće moći** ..materiji“.
Ideja ..materije** nije joŠ postojala. a pretpostavka koja se tu provlači jeste
da se sve. uključujući i živoL može, kako mi to kazemo, objasniti mehanič-
ki. to jest telom u pokretu. Čak ni to nije rcčcno izričito. već se uzima
zdravo za gotovo.
30 Aristotel je prvi napravio sudbonosni korak poistovećujući „večno
krctanje** sa dnevnom revolucijom rteba.
31 Platon. Tim., 30 a.
ciji ranih kosmologa ne pripisuje nikakvo pravilno ili određe-
no kretanje/"

9. Sekularni karakter jonske nauke

l ' svcmu ovome nema tragova teološke spekulacije. Vidi-

mo potpun raskid sa ranom egejskom religijom, kao i to da
oiimpski politeizam nikada nije bio čvrsto ukorenjen u jon-
skom duhu. Otuda je sasvim pogrešno tražiti poreklo jonske
nauke u mitološkim idejama bilo koje vrste. Nema sumnje da
su. u onim delovima Grčke koji nisu došli pod vlast sevemja-
ka. postojali mnogi tragov'i starijih verovanja i praksi, i videće-
mo kako su se oni ponovo potvrdili u Orfičkim i drugim miste-
rijama. ali slučaj sa Jonijom bio je drukčiji. Tek posle dolaska
Ahajaca. Grci su bili u stanju da podignu svoja naselja na obali
Male Azije koja im je bila bliska preko Hetita33 i gde uopšte
niie biio tradicionaJnih okvira. Na egejskim ostrvima bilo je
drukčije, ali prava Jonija je bila zemlja bez prošlosti. To obja-
šnjava sekulami karakter najranije jonske filozofije.
I zapisima koji su sačuvani ne sme nas zavarati upotreba
reči ho$ (bog). Istina je da su je Jonjani primenjivali na ,,pr-
vobitnu supstanciju4*i na svet ili svetove, ali to nije ništa vi-

Koiiko ja razumem, prof. V. A. Hejdl vidi „večno kretanje“ kao ro-

taaooo ili vrtložno kretanje (Zhrrj), polazeći od toga da je opasno pretpostaviti
da hj neki rani mislilac, kao Anaksimen, ..pravio razliku između praiskon-
skng kretanja neograničcnog Vazduha i prvobitnog kretanja u kosmosiT
• iJcti njegov članak. kod Anaksimcna i Anaksimandra*4. Classical
1‘hilologv, I. str. 279). S druge stranc. čini mi se da je svako ko je smatrao
y\i jc svet nastao, morao praviti takvu razliku, posebno ukoliko je zastupao
iKenjc o bezbrojnim svetovima. Kao što će se videti kasnije, ja prihvatam
. dište prof. Hejdla da je u najranijim kosmološkim sistemima ..prvobitno
rretanje kosmosa*4 bilo rotaciono, ali da svakako nije bilo „večno*4, i mi-
tm da odatlc ništa ne možemo zaključiti o kretanju pre nastanka svcta.
,i/e\ to daje ono moralo biti takve prirode da je mogk) da prouzrokuje ihnj.
Vidcti Hogarth, lonia and the East, sir. 68 i dalje.
še do puko korišćenje božanskih epiteta „nestareći“ i ,.besmr-
tan” na koje smo već ukazali. U svom religijskom smislu reč
.,bog“ uvek je značila. najpre i najvažnije, predmet obožava-
nja. ali već kod Homera to prestaje da bude njeno jedino zna-
čenje. Hesiodova Teogonija najbolji je dokaz te promene.
Očito je da mnoge bogove koji se tu pominju niko nikada ni-
je obožavao i neki od njih su puke personifikacije prirodnih
fenomena ili čak ljudskih strasti.34 Ta nereligijska upotreba
reči ,,bog" karakteristična je za čitav period kojim se bavimo
i od najveće je važnosti da to tako razumemo. Niko ko tako
uradi neće napraviti grešku da nauku izvede iz mitologije.35
Sve to, pre svega, viđimo iz činjenice da, mada je primi-
tivna religija nebeska tela i sama nebesa smatrala božanskim
pa, prema tome, potpuno drugačijim od bilo čega na Zemlji,
Jonjani su od početka bili protiv takvog razlikovanja, mada
im je ono iz populamih verovanja moralo biti savršeno po-
znato. Kasnije je Aristotel oživeo tu razliku, ali je grčka nau-
ka počela sa njenim odbacivanjem.36

10. Pretpostavke o orijentalnom poreklu filozofije

Moramo se, takođe, suočiti sa pitanjem prirode i snagom

uticaja onoga što zovemo istočna mudrost na grčki duh. Čak
i danas je uobičajeno mišljenje da grčka filozoflja, na neki

34 Niko nije obožavao Okeana i Tctidu. čak ni Urana. a joŠ manje se

Fob i Dim mogu smatrati bogovima u religijskom smislu.
35 Ovo je, usuđujem se da kažem. osnovna greška Komfordove intere-
santne knjige. From Religion to Philosophv (1912). On ne uspeva da shva-
ti kako su stare ..kolektivne predstave" u Joniji potpuno izgubile svoje
uporište. Videćemo da se njegov metod pre može primeniti na zapadne
oblasti. aJi čak ni tada on ne uočava u potpunosti suprotnost između jonske
nauke i stare tradicije.
36 Teško da se može preuveličati važnost tog mesta. Videti prof. A. E.
Taylor, Aristotie. str. 58.
način. vodi poreklo iz Bgipta i Vavilona i zato moramo, što
je jasnije moguće. pokušati da razumemo šta takav iskaz
stvamo znači. Kao prvo, moramo primetiti da to pitanje, sada
kada nam je poznata drevnost egejske civilizacije, ima sa-
svim različit aspekt. Puno toga što se smatralo orijentalnim
može da bude domaće. Sto se tiče kasnijih uticaja, nijedan
autor koji se bavio periodom bujanja grčke filozoflje ne po-
znaje nijedan uticaj koji je došao sa Istoka. Da je o tome neš-
to čuo, Herodot to ne bi propustio da kaže. jer to bi potvrdilo
njegovo uverenje u egipatsko poreklo grčke religije i civili-
zacije.37 Platon, koji je iz drugih razloga veoma poštovao
Egipćane, smatrao ih je pre poslovnim, nego filozofiji sklo-
nim Ijuđima.38 Aristotel govori jedino o poreklu matematike
iz Egipta39 (na to mesto ćemo se vratiti) mada bi, da mu je bi-
la poznata neka egipatska filozofija, njegovoj argumentaciji
odgovarato da je pomene. Određene iskaze o uticaju koji je
došao iz Fenikije ili Egipta dobijamo tek kasnije, kada su
egipatski sveštenici i aleksandrijski Jevreji počeli da se nad-
meću u otkrivanju izvora grčke filozofije u sopstvenoj pro-
šlosti. Međutim, do tzv. egipatske filozofije došlo se proce-
som pretvaranja primitivnih mitova u alegorije. O Filonovoj
interpretaciji Starog zaveta možemo i sami da prosuđujemo,
a možemo biti sigumi da su egipatski alegoristi postupali čak

37 Sve što on može da kaže jeste da obožavanje Dionisa i učenje o seo-

bi duša potiču iz Egipta (II, 49, 123). Videćemo da su oba ova iskaza ne-
tačna: međutim, u svakom slučaju. oni ne impliciraju ništa što se direktno
tiče filozofije.
Jl U Drzavi, 435 e. pošto je rekao da je ro Svpoeiie$ (srčanost) karakte-
ristična za Tračane i Skite. a to <pt)iopa$£$ (sklonost nauci) za Helene, on
nas upućuje na Fenikiju i Egipat za t6 <pdozev/iaTw (lakomost). U Zakoni-
ma on kaže (747 b 6) da su studije aritmetike dragocene samo ukoliko
uklonimo svu škrtost (oi«ŽEu%gAz) i lakomost (<ptXozp<tiaTta) iz duša onih
koji uče. Inače stvaramo lukavost («aimpyui) umesto mudrosti (a<xpla). kao
što se može videti kod Feničana, Egipćana i mnogih drugih naroda.
” Arist. Mel., A, 1,981 b 23.
i proizvoljnije; jer njima je bio na raspolaganju materijal koji
daleko manje obećava. Mit o Izidi i Ozirisu. na primer, prvo
je tumačen u skladu sa idejama kasnije grčke filozofije, a za-
tim proglašen izvorom te filozofije.
Taj metod tumačenja kulminirao je kod neopitagorejca
Numenija. od koga su ga preuzeli hrišćanski apologeti. Nu-
menije je taj koji pita: ..Sta je Platon do Mojsije koji govori
atički?*1.40 a Kliment i Eusebije daju primedbu koja ima još
širu primenu.41 U renesansi je, zajedno sa svim ostalim, oži-
vljena i ova zbrka, i određene ideje, izvedenc iz Praeparatio
Evangelica zadugo su nastavile da utiču na usvojena gledi-
šta.42 Kadvort (Cudvvorth) govori o drevnoj „mojsijevskoj fi-
lozofiji“ koju su poučavali Tales i Pitagora.43 Važno je razu-
meti istinsko poreklo ove predrasude u odnosu na original-
nost Grka. Ona ne dolazi od modemih istraživača verovanja
drevnih naroda, jer oni nisu otkrili nikakva svedočanstva o
uticaju feničanske ili egipatske filozofije. To je puki ostatak
aleksandrijske strasti za alegorijom.
Naravno, danas se niko, kada je u pitanju orijentalno po-
reklo grčke filozofije, ne bi oslonio na svedočanstvo Klimen-
ta ili Eusebija; omiljeni argument odnedavno je sličnost iz-

40 Noumenios, fr. 13 (R. P. 624). T i y oq &rri nXarajv rj M cmhttk

aTTuatju/v.
41 Kliment (Strom., I, str. 8. S Stahlin) naziva Platona o 'Efigafcav
<pt/.6owpo$ (hebrejski filozof).
42 Encyclopedie populariše preuveličane ideje o orijentalnoj mudrosti,
što objašnjava njihovu rasprostranjenost i postojanost. Bailly (Lettres sur
l'origine des sciences) je pretpostavio da su do orijentalnih naroda stigli
fragmenti visokorazvijene nauke od naroda koji je nestao, a koji je identifi-
kovao kao stanovnike Platonove Atlantide.
43 Od Strabona (XVI, str. 757) saznajemo da je Posejdonije uveo Mo-
hoa Sidonskog u istoriju filozofije. On mu pripisuje atomističku teoriju.
Poistovećivanje Mohoa Sidonskog sa Mojsijem jeste kasniji tour de force
pripisan Filonu iz Biblosa, koji je objavio prevod stare feničanske istorije
koju je napisao Sanhuniaton, a koristili su je Porfirije i kasnije Eusebije.
 nk. i umetnosti i tllozofije. Kaže se kako sve više uviđamo
L:rčka umetnost vodi poreklo sa Istoka; predočava se da će
svoj prilici isto pokazati kao tačno i za filozofiju. Taj
;i!! iment je primamljiv, ali uopšte nije presudan. On zane-
nu;:uje razliku u načinu na koji se one prenose od naroda do
naroda. Materijalna civilizacija i umetnosti se lako mogu
preneti iz jednog naroda u drugi, iako oni nemaju zajednički
jezik. ali filozofija može da se izrazi jedino apstraktnim jezi-
kom i nju, bilo putem knjiga, bilo verbalnim poučavanjem,
mogu da prenesu jedino obrazovani ljudi. Nije nam poznat
nijedan Grk koji je, u vremenu kojim se bavimo, mogao da
čita neku egipatsku knjigu ili čak sluša govor egipatskog
sveštenika, i sve do današnjeg dana nismo čuli za orijentalne
učitelje koji su pisali ili govorili grčki. Nema sumnje da bi
Grk koji je putovao u Egipat pokupio bar neke egipatske reči,
a uzima se zdravo za gotovo da su Grci mogli da razumeju
sveštenike.44 Međutim, oni su morali da koriste tumače, a
nemoguće je zamisliti raspravu o filozofskim idejama koja se
vodi uz pomoć neobrazovanog tumača.45
Ali, pitati se da Ii je među filozofskim idejama bila mogu-
ća komunikacija zaista nije vredno truda, barem ne dok se ne
nađe neko svedočanstvo da je bilo koji od ovih naroda imao
filozofiju kojom bi komunicirao. Takvo svedočanstvo još ni-
je otkriveno a, koliko znamo, Indijci su, pored Grka, bili je-
dini stari narod koji je imao nešto što zaslužuje to ime. Niko
danas neće sugerisati da je grčka filozofija potekla iz Indije i
zaista sve navodi na zaključak da je indijska filozofija nasta-

44 Herod. II, 143 (gde se oni hvale Hekateju da su stariji od Grka);

Platon, Tim., 22 b 3 (gde se hvale Solonu u vezi sa isjim).
4$ Gomperoova „domorodačka mladau, koja o mudrosti svog naroda
raspravlja sa svojim grčkim gospodarom (Greek Thinkers, vol. I, str. 95),
takođe mi nije ubedljiva. Ona bi verovatno svoje služavke učila obredima
stranih boginja; ali svakako sa svojim mužem ne bi razgovarala o teologiji,
a još manje o filozofiji ili nauci.
la pod grčkim uticajem. Hronologija sanskritske literature
krajnje je težak zadatak; ali, koliko možemo da vidimo, veli-
ki indijski sistemi su nastati kasnije nego grčka filozofija. na
koju najviše podsećaju. Naravno, misticizam Upanišada i bu-
dizma je lokalnog porekla; i mada su oni duboko uticali na
fllozofiju u strogom smislu, prema njoj su se odnosili samo
kao Hesiod i orflčari prema grčkoj naučnoj misli.

11. Egipatska matematika

Ipak, drugo je reći da je grčka filozofija nastala sasvim

nezavisno od orijentalnih uticaja. Sami Grci su verovali da
njihova matematika ima egipatsko poreklo, a nešto su morali
znati i o vavilonskoj astronomiji. Nije slučajno što je filozo-
flja nastala baš u vreme kada je komunikacija sa te dve ze-
mlje postala najlakša, kao ni to što se čovek za koga se kaže
da je doneo geometriju iz Egipta smatra prvim filozofom. Za-
to je važno da otkrijemo kakva je bila egipatska matcmatika.
Videćemo da su čak i tu Grci bili zaista originalni.
Papirus Rind iz Britanskog muzeja46 pruža letimičan uvid
u aritmetiku i geometriju onog tipa koji je postojao na obala-
ma Nila. To je delo izvesnog Ahmesa i sadrži pravila računa-
nja, kako aritmetičkog, tako i geometrijskog karaktera. Arit-
metički problemi uglavnom se bave merama za žitarice i vo-
će, konkretnije, pitanjima kao što su kako da se jedan broj
mera podeli na dati broj osoba, koliko će određena mera sa-
državati hlebova ili ćupova piva, kao i kolike se najamnine

46 Većinu informacija koje slede dugujem Kantorovom (Cantor) Vorle-

sungen iiber Geschichte der Mathematik. tom I. str. 46-63. Videti takode
Gow. Short History o f Greek Mathematics, §§ 73-80; i Milhaud. La Scien-
ce grecque. str. 91 i dalje. Rasprava u poslednjem navedenom delu vrlo je
važna zato što se zasniva na radu M. Rodea (Rodet) u Bulletin de la So-
ciete Mathematique. tom VI. koji u nekim važnim aspcktima dopunjuje tu-
maćenje Aizenlora (Eisenlohr). na čijim se ranijim radovima zasniva.
muju ispiatiti radnicima za određen posao. To zapravo tačno
o jgovara opisu egipatske aritmetike koji Piaton daje u Zako-
nimu. gde kaže da deca. zajedno sa slovima, uče da reše pro-
bleme tipa kako jedan broj jabuka ili venaca podeliti na veći
ili inanji broj ljudi, kako izvršiti podelu na parove boksera i
r\aća i tako dalje.47 To je, očito, poreklo veštine koju su Grci
zvali a koju su, verovatno, preneli iz Egipta gde je
bila visoko razvijena; međutim, ne postoji trag o tome šta su
Grci nazivali naučno istraživanje brojeva.
Sličnog je karaktera i geometrija iz papirusa Rind, i Hero-
dot. koji kaže da je egipatska geometrija nastala iz potrebe
ponovnog merenja zemlje posle poplava, očito je bliži cilju
nego Aristotel, koji smatra da je ona nastala izdokolice u ko-
ioj je uživala sveštenička kasta.48 Pravila data za izračunava-
nje površina tačna su samo ako su one pravougle. Pošto su
polja obično više ili manje pravougla, to je đovoljno za prak-
tične svrhe. Čak se pretpostavlja da pravougli trougao može
biti jednakokrak. Pravilo za nalaženje onoga što se nazivalo
secjt piramide je, međutim, kao što bismo i očekivali, na znat-
no višem nivou. Reč je o sledcćem. Data je „dužina duž taba-
na stope“, tj. dijagonala osnove i dužina piremus-dL ili „rub^,
tj. bočna ivica. Zadatak je da se nađe broj koji predstavlja
njihov odnos. To se postiže deljenjem polovine dijagonale
osnove bočnom ivicom i sasvim je očigledno da se do takvog4*1

4 Platon. Zakoni, 819 b 4 fiffaov r i rrvujv fooMfiai xai (rr&pdvunt itketomv

'iiv i x tu i/sdrromt d^urrrdvrvjv dgtSfUuv tw v airr&v, xai irvxrun> xai
- 7?*t77wv stfieipefag re xai avMjfetog kv fupet xai i<pe§f% xai Tx<pvxam
riT'Scrjat. xai di) xai naZpvrtt;, tptdXa$ apa %pvaov xai %o/ jcov xai dpyvgov xai
-H'j.rtav rtvdjfv dMtuv xepawwre^t ot $e xai dka$ "nw$ dtaZtddvre^. (dele
:ickak\e jabuke i vence istovremeno većem i manjem broju (dece). i to
:aki> da ukupan broj (jabuka i venaca) ostaje isti. Takođe uparuju i rez-
ervišu (za naredne mečeve) boksere i rvače, i to naizmenično i po pr-
nvđuom redu. Zatim, igrajući se sa čašama od zlata. bakra. srebra ili
kak\og drugog materijala, oni ih, izmešane, sve dele na različite načinc...)
111lerod. II. 109; Arist. MeU A, 1,981 b 23.
 metoda moglo doći empirijskim putem. Na osnovu pravila
kao što je ovo izgleda da je anahrono govoriti o elementarnoj
trigonometriji, a ne postoji ništa što bi ukazivalo na to da su
Egipćani otišli dalje od toga.49501Vrlo je verovatno da su Grci
od njih mnogo naučili, mada ćemo videti da su oni od samog
početka to znanje generalizovali, kako bi mogli da ga koriste
prilikom merenja rastojanja do nepristupačnih objekata kao
što su brodovi na moru. Verovatno je ta generalizacija dala
ideju za stvaranje geometrije kao nauke koju su zapravo iz-
mislili pitagorejci, i iz opaske koja se pripisuje Demokritu
možemo videti kako su Grci ubrzo daieko nadmašili svoje
učitelje. Ona glasi (fr. 299): „Slušao sam mnoge učene ljude,
ali me niko dosad nije nadmašio u konstrukciji figura iz lini-
ja, zajedno sa izvođenjem dokaza, čak ni egipatski arpedo-
napti, kako ih oni nazivaju.t<50 Reč agrntiovairrr^ naime, nije
egipatska, nego grčka. Ona znači ,,oni koji zatežu konopce‘t51
i upadljiva je podudamost da se najstarija indijska rasprava o
geometriji zove Sulvasutras ili „pravila konopca“, što upuću-
je na upotrebu trougla čije su strane 3, 4, 5 i koji uvek ima
prav ugao. Poznato nam je da su ga još veoma davno koristili
Kinezi i Hindusi koji su o njemu saznali od Vavilonaca, a vi-
dećemo da je Tales njegovu upotrebu verovatno naučio u
Egiptu.52 Nema nikakvog razloga za pretpostavku da se bilo
koji od ovih naroda potrudio oko izvođenja teorijskog doka-
za o svojstvima ovakvog trougla, pri čemu je Demokrit sigur-

49 Za detaljniji prikaz ovc metode videti Gow, A Short History o f Greek

Mathematics, str. 127 i dalje; i Milhaud. La Science grecgue. str. 99.
50 R. P. 188. Trebalo bi reći da Dilsovaj fragment smatra lažnim (Vors.
J , II. str. 124). On, u stvari. misli da on potiče iz aleksandrijskog falsifikata
čija je namera da pokaže izvedeni karakter grčkc nauke. istovremeno insi-
stirajući na njenoj superiomosti. Bilo kako bilo. reč aentčovairrcu je ne-
sumnjivo prava, a zaključak koji se u tekstu iz nje izvodi je opravdan.
51 Kantor je prvi ukazao na pravo značenje agnB^ovarrrqg. Baštovan koji
sadi Ieju cveća je pravi modemi predstavnik „onoga koji zatežc konopce“
52 Videti Milhaud, La Science grecgue. str. 103.
no bio u stanju da to učini. Kao što ćemo videti, međutim. ne
postoji nikakvo svedočanstvo o tome da je Tales imao bilo
kakvo matematičko znanje koje bi prevazilazilo ono iz papi-
rusa Rind, pa moramo zaključiti da je matematika u strogom
smislu nastala u Grčkoj posle njegovog vremena. U vezi s
tim značajno je da su svi matematički pojmovi, po svom po-
reklu, čistogrčki.53

12. Vavilonska astronomija

Pretpostavlja se da je vavilonska astronomija drugi izvor

iz koga su Jonjani izveli svoju nauku. Izvesno je, naravno, da
su Vavilonci rano počeli da posmatraju nebo. Oni su zvezde
stajačice, naročito one Zodijaka, rasporedili u sazvežđa.54 To

53 Uporediti npr. xvxXo$ (krug, odgovara engleskom cycle), xvhv$e<x;

(cilindar). Vrlo čcsto su ovi izrazi izvedeni od naziva za aiate, npr. yvtufimv.
stolarov ugaonik. i ropeCt, .,sektor“, obučarev nož. Reč mjoafjJ; se ponekad
uzima kao izuzetak izveden iz izraza piremus koji se koristi u Rind papiru-
su. a koji. međutim. ne znači „piramida44 (str. 29), ali je takođe u pitanju
grčka reč. nvgafu; (ili ru^apoug) znači ..kolač od pšenice44, a nastala je od
(pšenica), po analogiji sa <npaftt$ (i\i oyraftoog. kolaČ od susama). Gr-
ci su voleli da daju šaljive nazive egipatskim stvarima. Videti xQoxo&ei}.os
(pr\obitno za guštera. a zatim i za velikog guštera u egipatskim vodama.
krokodila). o$e?Joxo$ (..mali ražanj“), or,gouSog (.,noj“. u stvari „vrabac“.
obično uz pridev „veliki“ ili Jcoji trči po zcmljiM(umesto da leti), ali i bez
njega), xaraeaxrtK (buk. ..nasip“, ,,brana“, i za slapove. osobito na Nilu).
Čini nam se da čujemo eho slenga piaćenika koji urezuju svoja imena na
kolosu u Abu-Simbelu.
54 To nije sasvim isto što i deliti Zodijak na dvanaest znakova od po
30°. O tome nema nikakvih svedočanstava pre Šestog veka pre nove ere.
Takođe bi trebalo primetiti da, mada se čini da su Grci iz Vavilona preuzeli
određeni broj imena za sazvežđa, većina potiče iz grčke mitologije i iz nje-
nog najstarijeg sloja, koji je karakterističan za Krit. Arkadiju i Beotiju.
Ovo upućuje na zaključak da su sazvežđa dobila imena već u ,.minojskom“
dobu. Neproporcionalni prostor koji zauzima Andromeda i njeni pratioci,
ukazuje na vreme kada su Krit i Filistija bili u bliskom kontaktu. Tu je pu-
tokaz koji jc zatamnjen teorijom o „astralnoj mitologiji“
je od koristi za empirijsku astronomiju, ali više pripada mito-
logiji ili folkloru. Vavilonci su izdvojili i imenovali planete i
zabeležili njihova vidljiva kretanja. Oni su bili upoznati sa
njihovim položajima i retrogradnim kretanjima, kao i sa sun-
čevim solsticijima i ekvinocijima. Takođe su beležili pomra-
čenja Sunca. kako bi, radi proricanja, predvideli njihova po-
navljanja. Ipak, ne smemo da preterujemo u pogledu preci-
znosti i starosti njihovih posmatranja. Puno vremena je proslo
pre nego što su Vavilonci napravili zadovoljavajući kalendar,
a godinu su dobili tako što su, kada je to bilo potrebno, ume-
tali trinaesti mesec. To je pouzdanu hronologiju učinilo ne-
mogućom i otuda nijedan datum nije bio, a nije ni mogao bi-
ti, na raspolaganju astronomiji pre tzv. ere Nabonasara (747.
pre nove ere). Najstariji naučno relevantan astronomski do-
kument, pronađen do 1907, datira iz 523. god. pre nove ere,
za vreme vladavine Kambiza, kada je Pitagora, u Krotonu,
već osnovao svoju školu. Staviše, zlatno doba vavilonske
empirijske astronomije se sada pripisuje periodu posle Alek-
sandra Velikog, kada je Vavilon bio helenistički grad. Čak i
tada, mada je postignuta velika preciznost posmatranja, a sa-
kupljeni podaci bili na raspolaganju aleksandrijskim astrono-
mima, nema nikakvog svedočanstva o tome da je vavilonska
astronomija prekoračila empirijski stupanj.55

55 Sve to je nesumnjivo potvrđcno istraživanjima oca Kuglera (Kugler)

(Sternkunde und Stemdiertst in Babel, 1907). Veoma intcresantan prikaz i
diskusiju njegovih rezultata daje Skiapareli (Schiaparclli) u Scientiay tom
III, str. 213 i dalje, i tom IV. str. 24 i dalje, govoreći o poslcdnjem delu
ovog velikog astronoma. Ovc rasprave nisu bite dostupne kada sam obja-
vio svoje drugo izdanje i tu sam napravio neke sasvim nepotrebne ustupke
u vezi sa vavilonskom astronomijom. Naime, rukovodio sam se nekim Gin-
celovim (Ginzel) pnmedbama (Klio, I, str. 205) i tako dopustio mogućnost
da su Vavilonci primetili preccsiju ekvinocija u svakodnevnom okretanju
Zemlje, ali to je praktično nemoguće u svetlu našeg sadašnjeg znanja. Po-
stoji jedna dobra napomena na ovu temu u drugom Skiaparelijevom radu
(Scientia, IV, str. 34). Glavni razlog što Vavilonci nisu mogli imati nika-
 Videćemo da je Talesu verovatno bio poznat ciklus po-
moću kojeg su Vavilonci pokušavali da predvide pomračenja
(§ 3); ali bilo bi pogrešno pretpostaviti da su pioniri grčke
nauke posedovali bilo kakvo detaljno znanje o vavilonskim
posmatranjima. Vavilonska imena planeta ne pojavljuju se
sve do Platonovih poznih spisa.56 Zaista, videćemo da najra-
niji kosmolozi nisu obraćali pažnju na planete i teško je reći
šta su mislili o zvezdama stajačicama. To zapravo znači da
su počeli da istražuju sami, potpuno nezavisno od vavilon-
skih posmatranja, čiji zapisi su u potpunosti postali dostupni
tek u aleksandrijsko vreme.57 Ali čak i da su Jonjani znali za
njih, njihova originalnost bi ostala netaknuta Nebeske poja-
ve Vavilonci su beležili u astrološke svrhe, a ne iz bilo ka-
kvog naučnog interesa. Nema svedočanstava o tome da su
pokušavali da objasne ono što su videli, osim na najprimitiv-
niji način. S druge strane, Grci su, tokom dve ili tri generaci-
je, došli do bar tri otkrića od kapitalne važnosti. Prvo, oni su

kve ranije astronomske zapise jeste taj što nisu znali metod kojim bi spojili
lunamu i solamu godinu, niti je bilo takve kontrole kakva je postojala u
egipatskom periodu Sotis. Njima, sve do kraja šestog veka pre nove ere, ni-
je bio poznat ni qkto£ t w $ (ciklus od osam godina) koji je upotrebljavan u
Atini pre Metonovog vremena za dovođcnje u vezu luname i sotame go-
dine. niti ivt*at(a/fexaTwk (ciklus od devetnaest godina). To su čisto grčki
izumi.
56 U klasičnoj grckoj literaturi, nijedna planeta se ne pominje po ime-
nu. osim (Večemja zvezda, Venera) i 'Eaxnp6(>o$ (Jutamja zve-
zda. takođe Venera). Parmenid (ili Pitagora) ih je prvi identiHkovao kao
jednu istu planetu (§ 94). Merkur se prvi put pojavljuje po imenu u Tima-
ju . 38 e, a ostala imena po bogovima data su u Epinomisu, 987 b i dalje,
gde se kaže da su ^sirijskaw. Grčka imena 0aruatv (Satum), 0(USwu (Jupi-
ter). Hagoet^ (Mars), Qoj<r<p6go$ (Vencra), ErDjiajv (Merkur) bez sumnje su
starija, mada na njih nc nailazimo ranijc.
57 Najranije pozivanje na ove zapise javlja se u Platonovom Epinom
987 a. Aristotel ih takode pominje, De caelo, B, 12 292 a 8.
otkrili da je Zemlja sfera i da ne Ieži ni na čemu. Drugo,!
došli su do prave teorije o mesečevim i sunčevim pomrače-j
njima; i, treće, s tim u vezi, oni su videli da Zemlja nije
centar našeg sistema, nego da se, kao i planete, okreće oko
centra. Ne mnogo kasnije. neki Grci su, makar u pokušajuJ
preduzeli konačan korak poistovećenja centra oko koga sej
Zemlja i planete kreću. sa Suncem. O tim otkrićima raspi
vljaćemo na odgovarajućem mestu, a ovde ih pominjemo s;
mo zato da bismo pokazali provaliju između grčke astronc
mije i svega što joj je prethodilo. S druge strane, Grci su odJ
bacili astrologiju i ona za njih nije postojala sve do treći
veka pre nove ere.5859
Sve se to može sažeti ako kažemo da Grci ni svoju filo;
fiju, ni svoju nauku nisu pozajmili sa Istoka. Ipak, oni su
Egipćana preuzeli izvesna pravila merenja koja su, nakon što]
su uopštena, omogućila rađanje geometrije, dok su od Vavi-j
lonaca naučili da se nebeske pojave ponavljaju u ciklusim;
Nema sumnje da je to znanje puno doprinelo usponu nauke;1

58 Sva meni poznata svedočanstva neospomo opovrgavaju Đergerovoj

(Berger) gledište (Erdkunde, str. 171 i dalje) prema kome su u Egiptu i Va
vilonu znali za to da Zemlja ima oblik lopte.
59 Izgleda da Platon prvi među Grcima pominje astrologiju, 77m., 40 c 9
(konjunkcije, opozicije. pomračenja, itd.) <po0ov$ xai ntfieTa t & v fisra za
TS'stjcrofjJistM r oT$ Ou ?jyyt&<r$aj nifnrouoiv (donose Strah i predzn
ke budućih događaja ljudima koji nisu u stanju da pravilno rasuđuju). Tu
se govori generalno. ali je Teofrast bio određeniji. Videti Proklov komen-
tar o odeljku: SmtuunarraTip eJvat <prptv iv zon; xaz' avzov zpovotf t >p z<
Xa/3atatv Ssatgfav za ze a?J.a 7Tgo?Jyov<rav xai zoi*; /Sfout exdarov xai zoi$
Savdzoo$ xai ov ra xotvd fiovov (kaže da je u njegovo vreme najčudesnije bi-'
lo posmatranje koje su vršili Haldejci, predskazujući, izmedu ostalog, i ži
vote i smrti pojedinaca. a ne samo opšte stvari). Astrologija je u Grčku
uvedena zahvaljajući stoicima. a posebno Posejdoniju, i nedavno je poka-
zano da je p>otpuno razvijeni sistem koji je bio poznat u kasnijim dani
zasnovan na učenju stoika o eifiapfianj. Videti vrlo važan Bolov (Boll) čla-
nak u Seue Jahrb. XXI (1908), str. 108.
Grcima je ono sugerisalo daija pitanja o kojima Vaviionci ni-
su ni sanjali.60

13. Naučni karakter rane grčke kosmologije

Nužno je insistirati na naučnom karakteru filozofije koju

istražujemo. Videli smo da su istočni narodi bili znatno pri-
Iježniji od Grka u sakupljanju činjenica, mada one nisu služi-
le ni za kakve naučne svrhe i nisu uticale na promenu primi-
tivnog pogleda na svet. Međutim, Grci su u njima videli neš-
to što može da se uobliči u objašnjenje i nikada kao narod ni-
su oklevali da delaju po maksimi: Chacun prend son bien
partout ou il le trouve (Svako uzima svoje dobro tamo gde
ga nalazi). Dobru predstavu o tom duhu pruža, koliko god
mogao biti istorijski neverodostojan, opis Solonove posete
Krezu koji daje Herodot. Krez kaže Solonu da je mnogo čuo
o „njegovoj mudrosti i njegovim lutanjima“ i o tome kako je
iz Ijubavi prema znanju (<ptXo<ro<p£a)v) proputovao mnoge ze-
mlje želeći da vidi ono što je trebalo videti ($ea>eiiK ewexev).
U stvari, reči Sea^hj, <ptXocro<ph) i iarogtT) su lozinke vremena,
mada su, nesumnjivo, imale prilično drukčije značenje od

60 Platonsko viđenje tog pitanja može se naći u Epinomisu, 986 e 9 i

dalje. a sažeto je rečima: Xa0ojfuv ii wq orrrtp av " E X X , 3 a p $ d p w v
:}.a$uxrt. xaXhov touto ei$ riXo$ d7Ttpydfyvr<u (šta god da Heleni
prcuzmu od varvara. oni to unapredc i dovedu do savršenstva) (987 d 9).
Teon (Adrast) lepo iznosi ovaj stav, Exp.f str. 177, 20. Hiler (Hiller) o
Haldejcima i Egipćanima govori kao 0 dvev (cwioXoyia$ aTtXtT$ rotoCfievot
rdg p&s6&ou$. Oov dpa xai <pwixa)$ rrepi toOtojv ir.urx<mtrv * ontp oi napd roT$
"E/Japnt d<nQoXoyv)iraYTt$ inttQwvro ’itotirv, rd$ napa tovtujv Xafidvrt$ dg%a$
xai tuj'j (catvofiimv vrxrrpst$ (onima koji bez ispitivanja prirodnih uzroka i
pojava imaju pogrešan pristup istraživanjima. jer to treba jednako razma-
trati i saglasno prirodnim zakonima, baš kao što su helenski astrolozi poku-
šavali da čine. preuzimajući od njih početke i posmatranja pojava). Ovo
shvatanje prihvaćeno je u Aleksandriji, gde su te ćinjenice bile poznate.
onog koje su docnije dobile u Atini.61 Ideja koja je u njihovoj
osnovi možda može da označi rečju radoznalost; i baš taj|
veliki dar radoznalosti. želja da se vide sve te divne stvari
piramide, sistemi za navodnjavanje i tako dalje - ono što jeJ
trebalo videti, omogućile su Jonjanima da pokupe i na svojf
način oblikuju deliće zi.anja na koje su mogli da naiđu među
varvarima. Tek štojejunski filozof naučio par geometrijskihj
pravila i čuo da se neb^ske pojave odvijaju u ciklusima, p(
čeo je svuda u prirod. Ja traga za zakonom i sa smelošću]
skoro ravnoj S0gig (hybrisu) da konstruiše sistem univerzum;
Možemo se nasmejati mešavini detinjastih maštarija i nauč-j
nih uvida koje ti napori pokazuju i ponekad smo skloni da sa-
osećamo sa mudracima tog vremena koji su upozoravali svo-j
je savremenike „da razmišljaju na način koji dolikuje čove-
kovom položajuiC(avSoumiva (ppovsTv). Ali, dobro ćemo uradil
ako se prisetimo da su baš takve smele anticipacije iskustv;
ono što, čak i danas, omogućava naučni progres i da je skorc
svaki od tih ranih istraživača, pored otvaranja novih pogled;
na svet u svakom pravcu, dao svoj trajan doprinos pozitiv-j
nom znanju.
Takođe je neopravdano gledište da je grčka nauka, um<
sto na posmatranju i eksperimentu, izgrađena na više ili ma^
nje srećnom nagađanju. Stvaranju tog utiska je, nesumnjivoj
doprinela priroda naše tradicije koja se uglavnom bazira n;
Placita - tj. na nečemu što mi zovemo ,,rezultati“ Retko s<
kazuje zašto je bilo koji rani filozof zastupao određeno gli
dište, a pojava niza ,.mišljenja“ sugeriše dogmatizam. Ip;
postoje izvesni izuzeci u odnosu na opšti karakter tradicije;
otuda možemo da pretpostavimo da bi ih, da su kasniji Grci]
bili zainteresovani za tu stvar, bilo mnogo više. Videćemo d;

61 Ipak, reč Sswgia (gledanje, posmatranje) nikada nije izgubila svo

rane asocijacije. a Grci su uvek smatrali da $s(oprrTtx6$ bukvalno znači
Jrivot gledaoca“. Izgleda da upotreba teorije o .,tri života“ kao i ona
pripadaju Pitagori (videti § 45).
je Anaksimandar došao do nekih izuzetnih otkrića u biologiji
mora koja su potvrdili istraživači u devetnaestom veku (§ 22),
pa je čak i Ksenofan, ukazujući na fosile i okamenjene ostatke
na Malti, Parosu i Sirakuzi (§ 59), podržao jednu od njegovih
teorija. To je dovoljno da se pokaže da teorija, uobičajena
među ranim filozofima, po kojoj je Zemlja prvobitno bila u
vlažnom stanju, nije po svom poreklu čisto mitološka, već je
zasnovana na biološkim i paleontološkim posmatranjima. Bi-
lo bi apsurdno pretpostaviti da Ijudi koji su mogli da izvedu
ta posmatranja nisu bili radoznali ili da nisu imaii sposobnost
da sprovedu i mnoga druga posmatranja koja su u međuvre-
menu zaboravljena. Zaista, mišljenje da Grci nisu bili posma-
trači je smešno pogrešno, što dokazuje anatomska preciznost
njihovih skulptura koja svedoči o izvežbanim navikama po-
smatranja, dok hipokratski korpus sadrži modele najboljeg
naučnog posmatranja. Dakle, znamo da su Grci bili dobri po-
smatrači i da su, kada je svet u pitanju, bili radoznali. Može-
mo li zaista poverovati u to da oni nisu koristili svoje moći
posmatranja da zadovolje tu radoznalost? Istina je da nisu
imali naše precizne instrumente; ali puno toga može da se ot-
krije pomoću vrlo jednostavnih aparata. Nije verovatno d aje
Anaksimandar postavio svoj gnomort samo zato da bi Spar-
tanci mogli da razlikuju godišnja doba.62
Ne može se smatrati istinitom ni tvrdnja da Grci nisu ko-
ristili eksperiment. Uspon eksperimentalnog metoda datira
od vremena kada su medicinske škole počele da utiču na ra-

6~ Kao što smo videli. pravo značenje reči jeste stolarov ugao-
nik (str. 31. n. 53), a od Prokla saznajemo (u Eucl... /, str. 283, 7) da ju je
Enopid iz Kija koristio u smislu veitikalan ( x o S s t o $ ) . Instrument koji je ta-
ko nazvan bio je naprosto uspravno postavljen na ravnu površinu, a glavna
svrha mu je bila da solsticije i ekvinocije označi pomoću svoje senke. To
nije bio sunčani sat jer nije omogućavao podelu dana na jednake sate. ma-
da je bilo moguće okvimo odrediti vreme u toku dana pomoću dužine sen-
ke koju je pravio. 0 geometrijskoj upotrebi ovog izraza videti dalje u tek-
stu. str. 128, n. 80.
zvoj fllozofije i. u skladu s tim, nalazimo da je prvi zabeleže-
ni eksperiment modernog tipa bio onaj Empedoklov s klepsi-\
drom. Sačuvan je i njegov opis tog eksperimenta (fr. 100) izj
koga se može videti da ga je on doveo skoro do anticipacijej
Harveja i Toričelija. Nezamislivo je da bi tako radoznao na-
rod mogao da primeni eksperimentalni metod na pojedinačni]
slučaj, a da ga ne proširi i na ostale probleme.
Naravno, za nas veliku teškoću predstavlja geocentričl
hipoteza od koje nauka neizbežno polazi, mada samo tolikoj
da bi je, u iznenađujuće kratkom vremenu, nadrasla. Sve dokj
se pretpostavlja da je Zemlja u centru sveta, meteorologija, u|
kasnijem smislu reči, nužno se poistovećuje sa astronomi-
jom. Nama je teško da se, kada je reč o tom gledištu, oseća*
mo kod kuće i mi zaista nemamo podesnu reč koja bi mogla]
da izrazi ono što su Grci zvali ovgavog. U tom smislu možem<
koristiti termin ,,svet‘\ ali moramo imati na umu da se on n<
odnosi jedino ili uglavnom na Zemlju, mada je uključuje za^
jedno sa ostalim nebeskim telima.
Prema tome, nauka šestog veka pre nove ere uglavnom s<
odnosila na one delove sveta koji su ,,visoko“ (ra fiericoga)9
to uključuje takve stvari kao što su oblaci, duge i munje, b«
kao i nebeska tela.63 Eto zašto su nebeska tela ponekad obja-
šnjavana kao zapaljeni oblaci —što je za nas začuđujuća mi^
sao.64 Ali, čak i to je bolje nego smatrati da je priroda Sun<
Meseca i zvezda različita od Zemlje, a nauka neizbežno i
pravom polazi od najočiglednije hipoteze i samo je temeljnal
razrada ove hipoteze ono što možepokazati njenu neadekva^

63 Uži smisao pojma fi£TnogoXcyyta nastao je tek kađa je Aristotel po pi

put uveo odiučujuču raziiku između ovgavog i ,,podmesečeveM oblasti, na|
koju je meteorologija sada ograničena. Mada nisu pravili takvu razliku, ra-
ni kosmolozi su bili više od Aristotela naučno orijentisani. Njihova gle<
ta su dozvoljavala ispravke i razvoj; Aristotelova teorija je zaustavila raz^
voj nauke.
64 Dobro je, međutim, prisetiti se toga da je sam Galilej koi
smatrao meteorološkim pojavama.
m>st. Upravo zato što su Grci bili prvi narod koji je geocen-
tričiui hipotezu uzeo ozbitjno. bili su u stanju da je prevazi-
dti. Pioniri grčke misli nisu imali jasnu predstavu o prirodi
natkne hipoteze i pretpostavljali su da imaju posia sa izvor-
nom stvarnošću. ali ih je pravi instinkt vodio ka ispravnoj
metođi. pa možemo da vidimo kako je iz nje delovao napor
da se ..spasu pojavefc\ 656Tim ljudima dugujemo pojam egzakt-
ne nauke koja će konačno, kao svoj predmet, obuhvatiti ceo
svct Oni su uobražavali da bi ovu nauku mogli da izgrade
odmah. Ponekad i danas pravimo istu grešku, zaboravljajući
da se sav naučni progres sastoji u napredovanju od manje
adekvatne hipoteze ka adekvatnijoj. Grci su bili prvi koji su
sledili taj metod i zato se s pravom mogu smatrati začetnici-
ma nauke.

14. Filozofske škole

Teofrast, prvi pisac koji je sistematski obradio istoriju grč-

ke filozofije, predstavio je rane kosmologe kroz odnos učite-
Ija i učenika, ali i kao pripadnike uređenih društava To se
smatra anahronizmom, pa su neki čak sasvim poricali postoja-
nje filozofskih ,,škola“. Ali Teofrastove iskaze ne bi trebalo ta-
ko lako odbaciti. Pošto je ta tačka od velike važnosti, neophod-
no je razjasniti je pre nego što pristupimo našoj priči.
U skoro svakoj oblasti života društvo je isprva sve, a po-
jedinac ništa. Narodi Istoka teško da su prevazišli taj stupanj;
njihova nauka, takva kakva je, jeste anonimna - nasleđeno

65 Ova fraza potiče iz Platonove 3cole. Istraživački metod koji se u njoj ko-
ristio bio je taj da čelnik „iznese“ 7qnf3M&rSui) kao „problem^
(TTpofRrpa) pronalaženje najjednostavnijc „hipoteze“ (riguv vnoreSivmv)
pomoću koje je moguće objasniti i opravdati sve uočene činjeniee (inp&tv
r i <fianf6fuva). Videti Milton, Izgubljeni raj, VIII, 81, „kako graditi, razgra-
diti, sačuvati pojaveM.
66 Videti Napomenu o izvorima § 7.
40 • Rana grčka filozofija

svojstvo kaste ili udruženja —i jasno. u nekim slučajevima,

vidimo da je tako bilo i među Grcima. Medicina je, na pri-
mer, prvobitno bila Asklepijeva ,.misterija“. Grci se među
ostalim narodima izdvajaju po tome što su te veštine rano
došle u posed istaknutih pojedinaca koji su im dali sveže
usmerenje i nov impuls. Međutim. to ne samo da ne uništava
društveni karakter veštine, nego ga. pre, pojačava. Udruženje
postaje ono što zovemo „školonT i učenik zauzima mesto še-
grta. To je bitna promena. Zatvoreno udruženje koje nema
nikakvih drugih starešina osim zvaničnih, suštinski je kon-
zervativno, dok je skup učenika privrženih učitelju koga po-
štuju najveća progresivna sila koju svet poznaje.
Izvesno je da su kasnije atinskc škole bile lcgalno prizna-
ta udruženja od kojih se ono najstarije, Akademija, održalo
nekih devet stotina godina i jedino pitanje na koje bi trebalo
odgovoriti jeste da li je to bila novina uvedena u četvrtom ve-
ku pre nove ere, ili pak nastavak stare tradicije. Tako. na pri-
mer, Platon govori o glavnim ranim sistemima koji su se pre-
nosili u školama s kolena na koleno. Njegov „Sokrat“ govori
o „Ijudima iz Efesa“, heraklitovcima, koji su u njegovo vre-
me činili snažnu grupu,67 a stranac u Sofistu i Đržavniku go-
vori o svojoj školi koja još uvek postoji u Eleji.68 Takođe slu-j

pripadnicima efeške škole). Duhovito negiranjc da su heraklitovci imali bi*

lo kakve učenike (180 b 8), Ilotot^ fiaSnfraTg, & bupmiz (Kakvim učenici
ma. divni moj?) implicira da je ovo bio normalan i priznat odnos.

(ixatQOJv) (gde je ircugujv verovatno umetnuta, alž daje pravi smisao) (druga
Parmcnidovih i Zenonovih sledbenika); 217 a I, o! mpt t o v šxeT t mov (sta-
novnici u onom kraju). 0

ono što anaksagorci kažu). Uporediti takođe Atatrot ^ojot (Dils, Vors. 3, 1
dii su pitagorejci bili društvo. U stvari. gotovo da nema škole.
osim Miletske, za koju ne postoji najstrože posredno svedo-
Canstvo: u vezi s tim. značajna je činjenica da Teofrast govo-
ri o filozofima iz kasnijih vremena koji su bili ..povezani sa
Anaksimenovom filozofijom".*70 U prvom poglavlju takođe
cemo videti da je neposredno svedočanstvo u prilog postoja-
uja Miletske škole zaista vrlo snažno. S tog stanovišta sada
ćemo pristupiti Ijudima koji su stvorili grčku nauku.

str. 343) Ti ie ,Ava^a'y6gtiw xai IluBa'jvgeiot 4jev. (Dvojake priče o tome, lco
su bili anaksagorci i pitagorejci.) Ovo je dato nezavisno od Platona.
70 Videti Poglavlje VI § 122.
 Napomena o izvorima

A. FILOZOFI

1. Platon

Platon se retko bavio istorijom one filozofije koja je po-

stojaia pre pojave etičkog i epistemološkog ispitivanja; ali
kada je to činio, uvek je rasvetljavao stvari. Njegov umetnič-
ki dar i moć prodiranja u misli drugih ljudi omogućili su mu
da shvatanja ranih filozofa opiše s naklonošću i nikada, izu-
zev na šaljiv i ironičan način, nije pokušavao da u rečima
svojih prethodnika pronađe značenja koja im oni sami nisu
pridavali. On je, zapravo, imao osećaj za istoriju, što je redak
slučaj u antičkom periodu.
Odlomak iz Fedona (96 a, i dalje) u kome Platon opisuje
stanje naučne misli u Atini sredinom petog veka, od neproce-
njive je vrednosti za nas.2

2. Aristotel
Aristotelovi iskazi o ranim filozofima su po pravilu dale-
ko manje istorijski od Platonovih. O činjenicama on skoro
uvek raspravlja polazeći od svog sistema, a taj sistem, koji
počiva na deifikaciji prividne dnevne revolucije neba, veoma
mu je otežao uvažavanje onih gledišta koja su imala naučniji
karakter. Bio je ubeđen da njegova filozofija postiže one ci-
Ijeve koje su svi prethodni filozofi postavili, a na njihove si-
steme gleda kao na ,,mucave“ pokušaje da ih formulišu
(MeL9 A, 10, 993 a 15). Takođe treba zapaziti da Aristotel
prema nekim sistemima pokazuje mnogo više naklonosti ne-
go prema drugima. Tako je, na primer, osobito nepravedan
prema Elejcima, i uopšte je nepouzdan vodič svuda gde u
igru ulaze matematička razmatranja.
 Često se zaboravlja da mnogi Aristotclovi podaci potiču
od Platona, a posebno moramo primetiti da više puta suviše
bukvalno shvata Platonove duhovite opaske.

3. Stoici

Stoici su, a posebno Hrisip, posvećivali puno pažnje ranoj

filozofiji, ali način na koji su gledaii na nju bio je jednostav-
no preuveličavanje Aristotelovog pristupa. Oni se nisu zado-
voljavali time da svoje prethodnike kritikuju sa svoje tačke
gledišta; izgleda da su stvamo verovali u to da su rani pesnici
i mislioci zastupali učenja koja se jedva mogu razlikovati od
njihovih sopstvenih. Filodem koristi reč ovvotxsiow, koju Ci-
ceron prevodi sa accommodare, da označi ovaj metod tuma-
čenja,1*što je ozbiljno uticalo na našu tradiciju, posebno u
slučaju Heraklita.

4. Skeptici

Iste primedbe važe mutatis mutandis i za skeptike. Intereso-

vanje takvog pisca kao što je Sekst Empirik za ranu filozofiju
sastoji se uglavnom u tome da izloži njene protivrečnosti. Ali

1 Videti Cic. De nat. d., I, 15, 41: „Et haec quidem (Chrysippus) in
primo libro de natura deomm. in secundo autem vult Orphei. Musaei, He-
siodi Homerique fabellas accommodare ad ea quae ipse primo libro de deis
immortalibus dixeraL ut etiam vetemmi poetae. qui haec ne suspicati qui-
dem sunt Stoici fuisse videantur.*4 (Ovo, dakle, (Hrisip) kaže u prvoj knjizi
spisa O prirodi bogova. dok u drugoj nastoji da Orfejeve. Musejeve, Hesio-
dove i Homerove pričice prilagodi onome što je sam rekao u prvoj knjizi o
besmrtnim bogovima. pa se tako stiče utisak da su ti drevni pesnici, koji to
nisu ni slutili. bili stoici.) Videti Philod. De piet., fr. c. 13, iv & Ttj) itvrifnp
rd rs sig 'Ogtpia xai MovoaTo* avaveeofisva xai ra nae' 'OpeitHp xai 'Hato&p
xai Evgtm2u xai nonjrat^ aAXot$t atg xai KfadvSnfc, mtgdrat awotxetow rdtg
to&ug avm v. (U drugoj knjizi ono što se odnosi na Orfeja i Museja, te ono
što se nalazi kod Homera, Hesioda. Euripida i drugih pesnika on, kao i
Kleant. pokušava da prilagodi njihovim gledištima.)
ono što govori često je vredno pažnje, jer u prilog svoje teze
mnogo puta navodi rana shvatanja saznanja i osećaja.

5. Novoplatoničari

Pod ovim naslovom moramo prvenstveno da razmotrimo

one komentatore Aristotela koji su nezavisni od Teofrastove
tradicije. Njihova glavna karakteristika jeste ono što Simpli-
kije naziva svyvojpoovvrj, to jest slobodno tumačenje, zbog če-
ga se prema njima svi rani filozofi međusobno slažu u pogle-
du učenja o čulnom i inteligibilnom svetu. Međutim, Simpli-
kiju, više nego bilo kom drugom, dugujemo to što su frag-
menti sačuvani. On je, naravno, imao na raspolaganju biblio-
teku Akademije, barem do 529. godine nove ere.

B. DOKSOGRAFI

6. Grčki doksografi

Doxographi Graeci profesora Hermana Dilsa (1879) bacili

su potpuno novo svetlo na poreklo kasnijih izvora; vrednost
tvrdnji koje su izvedene iz njih možemo pravilno shvatiti jedi-
no ukoliko stalno imamo na umu rezultate njegovog istraživa-
nja. Ovde se može dati samo kratak pregled koji će čitaocu po-
moći da se snađe u samom delu Doxographi Graeci.

7. Teofrastova „Mnenja"

Pod izrazom doksografi podrazumevamo sve one pisce

koji saopštavaju mišljenja grčkih filozofa, i koji, neposredno
ili posredno, svoj materijal uzimaju iz velikog Teofrastovog
rada &v<rtxcbv So^ćov trj' (Diog. V, 46). Iz ovog dela sačuvano
je jedno značajno poglavlje, pod naslovom IJegi alorSrjoeujv
(D o x str. 499-527). Juzener (Usener) je, sledeći Brandisa
(Brandis), dalje pokazao da su važni fraginenti ovog dela sa-
držani u Simplikijevom komentaru (šesti vek nove ere) na prvu
knjigu Aristotelovog dela <Pv<nxrj ixg6a<rt$ (Usener, Anaiecta
Theophrastea^ str. 25 i dalje). Izgleda, pak. da je Simplikije
pozajmio ove izvode od Aleksandra Affodizijskog (200.
godine nove ere); uporediti Dojr., str. 112 i dalje. Tako
imamo vrlo značajan deo prve knjige, koja se bavi počelima
aoza't, kao i praktično celu poslednju knjigu.
Iz ovih fragmenata se jasno vidi Teofrastov metod koji se
sastojao u tome da u odvojenim knjigama razmotri glavne te-
me koje su zaokupljale pažnju filozofa od Talesa do Platona.
Hronološki red se nije poštovao, fllozofi su grupisani prema
sličnostima u njihovim učenjima, s tim što su se pažljivo be-
ležile razlike među onima koji su se na prvi pogled najviše
slagali. Međutim, prva knjiga je donekle izuzetna, zato što u
njoj postoji redosled uzastopnih škola, a ubačene su i kratke
istorijske i hronološke napomene.

8. Doksografi

Delo ove vrste bilo je, naravno, bogom dano za pisce rezi-
mea i kompilatore priručnika. kojih je sa opadanjem grčkog
genija bivalo sve više. Oni su u davanju naslova građi ili sle-
dili Teofrasta, ili su još i rasparčavali njegovo delo i njegove
iskaze pripisivali raznim filozofima na koje su se ovi iskazi
odnosili. Ova druga grupa čini prirodan prelaz od pravih dok-
sografa na biografe tako da se usuđujem da ih označim ime-
nom biografski doksografi.

I. PRAVI DOKSOGRAFI
9. Placita i Stobej

Pravi doksografi su uglavnom predstavljeni sa dva dela

„Mnenja filozofa“ (Placita Philosophorum), uključujući i
tekstove koji se pripisuju Plutarhu, i Eclogae Physicae Jova-
na Stobeja (oko 470. godine nove ere). Prvobitno je ovo dru-
go delo, zajedno sa Floriiegium istog autora, sačinjavalo
jedno delo. a obuhvata i prepis nekih izvoda koji su u suštini
identični sa pseudo-plutarhovskom Piacita. Međutim, može
se dokazati da ni Piacita ni doksografija Ecologae nisu jed-
no drugom izvomici. Kasnije nastalo delo obično je potpuni-
je, a ipak Piacita mora biti ranijeg datuma, jer ju je Atenago-
ra koristio u svojoj odbrani hrišćana 177. godine nove ere
(Dox., str. 4). Eusebije i Kiril su ga takođe koristili kao izvor
informacija, a isti je slučaj sa Istorijom fiiozofije koja se pri-
pisuje Galenu. Mnoge važne ispravke teksta potiču od ovih
pisaca (Dox., str. 5 i dalje).
Još jedan pisac koji je koristio Piacita jeste Ahil (ne Ahil
Tatuje). Za odnos njegove Eisagoge prema Phaenomena Arata
videti Mas, Commentariorum in Aratum reliquiae, str. 25-75.
Ne zna se tačno kada je on živeo, ali verovatno pripada tre-
ćem veku nove ere (Dox., str. 18).

10. Aetije

Koji je onda bio zajednički izvor Placita i Eclogael Dils

je pokazao da ga je koristio Teodorit (oko 445. nove ere) jer
u nekim slučajevima on daje potpuniju verziju iskaza od one
koja postoji u ova dva dela. I ne samo to, već on imenuje i iz-
vor, jer nas upućuje (Gr. aff. cur., IV, 31) na 'A stIov nji/ ne#i
<lq5.gxqvto)v ovva^arr^v. Shodno tome, Dils je Štampao Piacita
u stupcima, paraieino sa odgovarajućim delovima iz Eclogae,
pod naslovom Aetii Placita. Na dnu svake strane takođe su
dati citati kasnijih pisaca iz ,,Plutarha“ i Teodoritovi izvodi
iz Aetija.

11. Stara mnenja (Vetusta Placita)

Međutim, Dils je daije pokazao da Aetijev neposredni iz-

vor nije bio Teofrast, već jedan sažeti prikaz koji on naziva
 Vetusta Placita. a čiji se tragovi mogu naći kod Cicerona
(idole. § 12). i Cenzorina (De die natali) koji sledi Varona.
Vetusta Placita je napisana u Posejdonijevoj školi i Dils ova
mnenja sada naziva posejdonijevskim ’AgiaHovra (Uber das
phys. System des Straton, str. 2). Njihovih tragova ima i u
..Homerovim alegoričarima".
Sasvim je moguće da, ako odbacimo one donekle neinteli-
gentne dodatke koje je Aetije sačinio na osnovu epikurejskih
i drugih izvora, dobijemo prilično precizan sadržaj Vetusta
Placita (Dox., str. 181 i daije), što nam pruža dosta dobru
predstavu o sklopu originalnog Teofrastovog dela.

12. Ciceron

Prema onome što govori o najranijoj grčkoj filozofiji, Ci-

ceron se mora svrstati u doksografe, a ne u filozofe; jer on ne
daje ništa drugo do izvode iz Teofrastovog dela, i to iz druge
ili treće ruke. U ovom smislu treba shvatiti dva odeljka iz
njegovih spisa, naime, ,,Lucullusw(A c a d II), 118, i De natu-
ra deorum, I, 25—41.
(a) Doksografija ^Jucullus^ sadrži oskudan i neprecizan
rezime mišljenja raznih filozofa po pitanju pojma aq%f)
(Dox., str. 119 i dalje), i bila bi sasvim beskorisna da nam u
jednom slučaju ne omogućava da potvrdimo autentičnost reči
koje se pripisuju Teofrastu (Poglavlje I, str. 67, n. 45).
Doksografiju je sačuvao Klitomah, koji je nasledio Kameada
na čelu Akademije (129. g. pre nove ere).
(b) Doksografija ,J)e natura deorum“. - Na ovaj važan
odeljak je bačeno novo svetlo otkrićem svitka u Herkulanu-
mu koji sadrži fragmente jedne epikurejske rasprave, toliko
slične ovoj doksografiji da je odmah smatrana njenim origi-
nalom. Ova rasprava je prvobitno pripisivana Fedru, na osno-
vu reference u Epp. ad Att., XIII, 39, 2; ali je kasnije vraćen
pravi naslov, <&iXo8ytiou iregi £it<re(kia<; (D o x str. 530). Među-
tim, Dils je pokazao (D o x str. 122 i dalje) da se mnogo toga
tma reći u prilog gledištu po kome Ciceron nije kopirao Filo-
jina. već su obojica crpli iz zajedničkog izvora (bezsumnje
>J l'edra. flegi Ssanr).
U Dilsovom izdanju dati su u paralelnim stupcima Cice-
ronov odeljak i relevantni Filodemovi fragmenti (Dox.9 str.
531 i dalje).

II. BIOGRAFSKI DOKSOGRAFI

13. Hipolit

Hipolitova prva knjiga Pobijanje svih jeresi najvažnija je

među „biografskim doksografijama“. Ova knjiga je dugo bilo
poznata kao Origenova Philosophoumena; ali otkriće preo-
stalih knjiga, koje su prvo objavljene u Oksfordu 1854. godi-
ne, konačno je pokazalo da ona ne može biti njegovo delo.
Ona uglavnom potiče iz nekog dobrog izvoda iz Teofrasta, u
kome je materija već bila preuređena pod imenima raznih fi-
lozofa. Međutim, moramo primetiti da delovi koji se odnose
na Talesa, Pitagoru, Heraklita i Empedokla potiču iz manje
pouzdanog izvora, odnosno iz nekog čisto biografskog pri-
ručnika punog apokrifnih anegdota i sumnjivih iskaza.

14. Stromateis

Fragmenti pseudo-plutarhovske Stromateis, koju Eusebije

navodi u svom Praeparatio Evangelica, potiču iz izvora slič-
nog onome iz koga potiču najbolji delovi Philosophoumena.
Koliko možemo da prosudimo, razlikuju se uglavnom u dve
stvari. Kao prvo, uzeti su uglavnom iz prvih odeljaka ovog
dela i stoga se većina njih bavi prvobitnom supstancijom, ne-
beskim telima i Zemljom. Drugo, jezik je u mnogo manjoj
meri vema kopija originala.
15. „Diogen Laertije"

Knjiga isečaka koja je poznata pod imenom Diogena

Laertija, ili Laertija Diogena (videti Usener, Epicurea, str. 1
i dalje). sadrži opsežne fragmente dve posebne doksografije.
Jedna pripada biografskim, anegdotskim doksografijama sa
jezgrovitim izrekama, i nju koristi Hipolit u svoja prva četiri
poglavlja. dok je druga kvalitetnija, više nalik na izvor Hipo-
litovih pTeostalih poglavlja. Ovo ..zagađenjc4' pokušalo se
prikriti tako što se prva doksografija naziva „sažetom"
(xs<paXcu(l)<h%)9a druga „detaljnom'* (ini fiigou^).

16. Patrističke doksografije

Kratki doksografski pregledi mogu se naći kod Eusebija

(P. E. X, XIV, XV), Teodorita (Gr. aff. cur., II, 9-11), Irine-
ja (C. haer., 11, 14), Amobija (Adv. nat., 11, 9), Avgustina
(C/v. Dei, VIII, 2). Ovi pregledi se uglavnom oslanjaju na pi-
sce „Redosleda", kojima ćemo se baviti u sledećcm odeljku.

C. BIOGRAFI

17. Redosledi

Sotion (Diog., II, 12; R. P. 4a), koji je živeo oko 200. pre
nove ere, bio je prvi koji je napisao delo pod naslovom Redo-
sledfilozofa. Koncepcija njegovog dela objašnjena je u Dox.,
str. 147. Heraklid Lemb ga je prikazao sažeto. Ostali pisci
dela pod nazivom Ataioz&i bili su Antisten, Sosikrat i Alek-
sandar. Uz ove tekstove je išla i vrlo oskudna doksografija, a
interesantnim ih čini dodatak neautentičnih maksima i apo-
krifnih anegdota.
18. Hermip

Peripatetik Hermip iz Smime, poznat kao K c u h fia z ^

(oko 200. godine prc nove ere), napisao je nekoliko biograf-
skih dela koja se često navode. Biografski detalji su vrlo ne-
pouzdani, ali ponekad ima i bibliografskih podataka. koji se
nesumnjivo zasnivaju na Kalimahovom flhaxeq.

19, Satir

Jedan drugi peripatetik, Satir, Aristarhov učenik, napisao

je (oko 160. godine pre nove ere) delo TJvoti znamenitih Iju-
di. Primedbe koje su upućcne Hermipu odnose se i na njega.
Izvode iz njegovog dela dao je Hcraklid Lemb.

20. „Diogen Laertijeu

Delo koje nosi ime Laertija Diogena je, u svojim biograf-

skim delovima, samo nešto malo više od skupa nasumce pri-
kupljenih izvoda. Ovo delo uopšte nije sabrao niti sastavio
pojedinac, već je ono nešto malo više od zbirke nasumice sa-
kupljenih izvoda. Naravno, u njemu ima i mnogo toga što je
od najveće vrednosti.

D. HRONOLOZI
21. Eratosten! Apolodor

Osnivač antičke hronologije bio je Eratosten iz Kirene

(275-194. godine pre nove ere); ali njegovo delo uskoro je
potisnuto Apolodorovom verzijom u stihovima (oko 140. go-
dine pre nove ere), iz koje potiče većina naših informacija o
datumima koji se odnose na rane filozofe. Videti Dilsov rad
o Apolodorovoj Xqovixa u Rhein. Mus., XXXI; i Jacoby
Apollodors Chronik (1902).
 Usvojeni metod je siedeći: ukoliko je poznat datum nekog
izuzetno važnog događaja iz života nekog filozofa. onda se
on uzima kao njegov akme i smatra se da je tada imao
četrdeset godina. U nedostatku ovakvog datuma. kao akme se
uzima neki istorijski događaj. Među njima su glavni Taleso-
vo predviđanje pomračenja 586/5. godine pre nove ere. osva-
janje Sarda 546/5. godine pre nove ere. uspon Polikrata
532/1. godine pre nove ere i osnivanje Turija 444/3. godine
pre nove ere. Ovim se kombinacijama obično pridaje preveli-
ki značaj, pa na osnovu drugog svedočanstva često možemo
da pokažemo kako Apolodor greši. Njegovi datumi se, kada
nemamo ništa bolje na raspolaganju, mogu prihvatiti jedino
kao privremeno rešenje.
 Poglavlje I
Miletska škola

1. Milet i Lidija

Dom najstarije škole naučne kosmologije bio je u Miletu i

možda nije bez značaja to što je baš Milet mesto u kome je
najjasnije obeležen kontinuitet egejske i jonske civilizacije.2
Milećani su više puta dolazili u sukob sa Liđanima čiji su
vladari bili skloni tome da svoju dominaciju prošire na oba-
lu; ali, krajem sedmog veka pre nove ere, tiranin Trasibul je
uspeo da se sporazume sa kraljem Alijatom i tako je sklo-
pljen savez koji je osigurao Milet od budućih napada. Čak i
pola veka kasnije, kada je Krez, nastavljajući spoljnu politi-
ku svog oca, napao i osvojio Efes, Milet je bio u stanju da
održi stari ugovor i, strogo govoreći, nikada nije potpao pod
vlast Liđana. Staviše, veza sa Lidijom favorizovala je razvoj
nauke u Miletu. Izgleda da je ono što je kasnije nazvano he-
lenizmom bilo tradicionalno u dinastiji Mermnada i Herodot
kaže da su se svi ,,sofisti“ tog vremena sjatili na dvoru u Sar-
du.3 Predanje koje Kreza predstavlja kao ,,pokrovitelja“ grč-
ke mudrosti bilo je zaokruženo u petom veku; i koliko god
njegove pojedinosti mogle biti neistorijske, jasno je da je
ono moralo imati neku osnovu u činjenicama. Naročito je
vredna pažnje „među Grcima opštepoznata priča“ da se Tales

2 Videti Uvod § II. Efor je rekao da je stari Milet bio naseljen iz Milata
na Kritu pre nego što je Nelej (Strabon. XIV, str. 634) napravio utvrdenje
oko novog grada. a nedavna iskopavanja su pokazala da je egejska civiliza-
cija ovde postepeno prelazila u ranu jonsku. Prebivališta starih Jonjana le-
že na ruševinama .jnikenskog" perioda. Nema ..geometrijskog" interludija.
3 Herod. I. 29. Videti Radet, La Lydie et le monde grec au temps des
Uermnades (Paris. 1893).
pridružio Krezu u njegovom nesrećnom pohodu protiv Pteri-
ja. očito u svojstvu vojnog inženjera. Herodot ne verujc u
priču da je on skrenuo tok Halisa. ali samo zato što je znao
da tamo već postoje mostovi. Jasno je da su Jonjani bili veli-
ki inženjeri i da su, kao takvi, bili u službi istočnih kraljeva/
I rebalo bi dodati da je savez sa Lidijom olakšao saobra-
ćaj sa Vavilonom i Egiptom. Lidija je bila naprednija u od-
nosu na vavilonsku kulturu i Krez je bio u prijateljskim od-
nosima sa kraljevima Egipta i Vavilona. Poput Kreza. i egi-
patski kralj Amazis je gajio simpatije prema Helenima. pa su
Milećani imali svoj sopstveni hram u Nakratisu.

I. TALES

2. Poreklo
Tales je bio osnivač Miletske škole i, samim tim, prvi
čovek nauke;*4 ali, sve ono za šta stvamo možemo reći da
znamo o njemu potiče od Herodota, a priča o sedam mudraca
je u njegovo vreme već bila u opticaju. Herodot kaže da je

J Herod. I, 75. Radi prave procene jonske nauke važno je imati na umu
da je u to doba tehnika bila vrlo razvijena. Mandrokle sa Samosa je izgra-
dio most preko Đosfora za kralja Darija (Hcrod. IV. 88). a Harpal iz Tene-
da je premostio Helespont za Kserksa. kada to nije uspelo Egipćanima i
Fcničanima (Diels. Abh. der Beri. Akad., 1904. str. 8). Nemački stručnjaci,
koji su u ovom području vršili iskopavanja. pronašli su tunel koji prolazi
kroz brdo iznad Samosa. opisan kod Hcrodota (III. 60). Dugačak je oko jc-
dan kilometar, ali nivoi su gotovo u potpunosti precizni. Ceo ovaj predmet
obradio je Dils u _Wisscnschaft und Technik bei den Hellenen” (Neue
Jahrb., XXXIII. str. 34). Ovdc. kao i drugde. Jonjani su produžili .jninoj-
sku'* tradiciju.
4 Simplikije navodi Teofrastovc rcči da je Tales imao mnogo prcthod-
nika (Dar., str. 475. 11). To nc treba da nas brine, jer srednjovekovni ko-
mentator Apolonija Rodoskog (II. 1248) kaže da je on Promctcja učinio
p n im ftlozofom. što je samo primena peripatetičkog doslovnog tumačenja
jedne Platonove fraze (Fileb. 16 c 6). Videti Napomenu o izvorima § 2.
Tales bio feničanskog porekla. što su ostali pisci objašnjavali
tvrdnjom da je pripadao plemićkoj kući koja je poticala od
Kadma i Agenora.5 Herodot verovatno pominje pretpostavku
o Talesovom porekiu prosto zato što se verovalo da je on iz-
vesna poboljšanja u navigaciji preuzeo iz Fenikije.6
U svakom slučaju, ime njegovog oca. Eksamijej, ne ide u
prilog gledištu da je bio Semit. Ono je karijsko, a Karijci su
bili skoro potpuno asimilovani od strane Jonjana. Na spome-
nicima nalazimo grčka i karijska imena kako se smenjuju u
istim porodicama, dok je ime Tales poznato i kao kritsko.
Prema tome, nema razloga da sumnjamo da je Tales bio mi-
letskog porekla, mada je u svojim venama verovatno imao
karijske krvi,7

3. Pomračenje Sunca koje je predvideo Tales

U najznačajnijem Hcrodotovom iskazu o Talesu kaže se

da je on predvideo pomračenje Sunca koje je okončalo rat iz-
A

među Liđana i Međana. Tales nije znao uzrok pomračenja.

Izvesno je da isto važi za Anaksimandra i njegove nasledni-

5 Herod.. 1. 170 (R. P. 9 d); Diog., 1, 22 (R. P. 9). Ovo je bez sumnje po-
vezano sa činjenicom koju pominje Herodot (1, 146) da je među prvobitnim
jonskim kolonžzatorima bilo Kadmejaca iz Beotije. Videti takođe Strabon.
XIV. str. 633,636: Pausanija. VII, 2.7. Mcđutim. oni nisu bili Semiti.
6 Diog.. 1. 23. KaJ)/tfia%o$ ainov oltiev eIobttjv ri% a^xrov Ti% fitx^ag
/Jytov kv roig ’Iatf3otg ovrtog -
xai rifc ĐJjzto oraSfirpatrSat
rovg atrTS&0xoug, $ k)J ouci Goh/utsg.
(Kalimah ga zna kao čoveka koji je otkrio sazvežđe Malog medveda.
jcr u svojim Jambima on kažc ovako: .Tričalo se i da je odredio zvezde
Kola uz pomoć kojih Feničani plove.u)
7 Videti Diels, „Thales ein Semite?" (Arch., II. 165 i daljc); lmmisch.
Z\x Thales Abkunft” (ib.. str. 515). Imc Eksamijcj sc takođe javlja u Kolo-
tonu (Hermesianax, Leoniion. fr. 2. 38 Đgk.), i može se uporediti sa dru-
gim karijskim imenima kao što su Heramijej i Panamijej.
* Herod. I. 74.
ke.9 jer nije verovatno da bi objašnjenje, da je bilo dato, tako
brzo bilo zaboravljeno. Čak i ako pretpostavimo da je Talesu
bio poznat uzrok pomračenja, oskudno znanje iz elementame
geometrije koje je pokupio u Egiptu nikada mu ne bi omo-
gućilo da ga proračuna. Ipak, svedočanstvo o pomračenju suvi-
še je ozbiljno da bi se naprečac odbacilo. Kaže se da je Hero-
dotovo svedočanstvo potvrdio Ksenofan,10 a prema Teofrastu,
on je bio Anaksimandrov učenik. U svakom slučaju, on mora
da je poznavao mnogo ijudi koji su zapamtili ono što se
dogodilo. Ma kako bilo, predviđanje pomračenja je stoga
pouzdanije potvrđeno nego bilo koja druga činjenica o Talesu.

Doduše, pomračenje Meseca je moguće približno pred-

videti bez znanja o njegovom pravom uzroku i nema sumnje
da su Vavilonci to i činili. Dalje, opšte je poznato da su oni
odgonetnuli ciklus od 223 lunama meseca, u okviru kojeg se
pomračenja Sunca i Meseca ponavljaju u jednakim vremen-

9 Videti dalje u tekstu. paragrafc 19, 71 o Anaksimandrovim i

Heraklitovim teorijama.
10 Diog., I, 23. ($ox£t xara rtva$ ngorro^ čurrQoXoyija‘at xai 1?Ataxa
ix)&nfeiq xai roona^ 7TQO£mttv, atg <prptv Eu&rjfio$ iv rjj txq/ rdjv
a4rTQo).oyoufiivo> i<rroQtQ., oBsv airrov xai Eevo<pavxai 'Hooforof $aufia&i.)
(Izgleda. sudeći po nckim autorima. da se on prvi bavio astronomijom i da
je prvi predskazao pomračenja Sunca i sunčeve solsticije. kao što kazuje
Eudem u svojoj Istoriji astronomije. Zbog toga je stekao Ksenofanovo i ;
Herodotovo divljenje.) Iskaz da je Tales „predvideo“ sunčeve solsticije kao
i pomračenja nije tako apsurdan kako se mislilo. Vrlo je moguće da je
Eudem mislio da je Tales datume solsticija i ekvinocija odredio preciznije
nego što je to ranije činjcno. On je to mogao učiniti posmatranjem dužine
senke koju baca normala (yvdtftatv), a videćemo (str. 63) da mu populamaj
tradicija pripisuje ovakva opažanja. Ovo tumačenjc podrzava Eudem u jcd-
noj drugoj primedbi. koju je sačuvao Derkilid (ap Theon.. str. I 9 8 ,17 Hil-
ler), prcma kome je Tales otkrio ..da vremenski ciklus prema njegovim
(sunčevim) solsticijima nije uvek jednak'* ( r ijv xara ra$ tqoxwz airrov (rou
4jXiou) 7t£Qtoiov, <ag oux Ttrrj aei avft&atvst). Drugim rečima. on je otkrio da
četiri godišnja doba nisu jednaka, što je posledica sunčeve anomalije.
skim intervalima.11 To im, ipak. ne bi omogućilo da. za dato
mesto na površini Zemlje, predvide pomračenja Sunca; jer te
pojave nisu vidljive na svim mestima na kojima je Sunce u to
vreme iznad horizonta. Položaj u kome se nalazimo nije cen-
tar Zemlje i geocentrična paralaksa mora da se uzme u obzir.
Prema tome, na osnovu ciklusa bi se jedino moglo reći da će
pomračenje Sunca biti vidljivo negde i da bi ga vredelo po-
tražiti, mada na datom mestu posmatrač pet od šest puta mo-
že biti razočaran. Ako smemo da sudimo po sačuvanim izve-
štajima haldejskih astronoma, upravo je to bilo gledište Va-
vilonaca u osmom veku pre nove ere. Oni su na odgovarajuće
datume vrebali pomračenja; ako se ona ne dogode, smatrali
su to dobrim predznakom.12 Sve ovo sasvim je dovoljno za
objašnjenje onoga što je rečeno o Talesu. On je rekao da će
se pomračenje dogoditi određenog datuma; srećom, ono je
bilo vidljivo u Maloj Aziji i to u jednoj značajnoj prilici.13

11 Pogrešno je to nazvati Saros, kao što piše u Suidi; jer sar na spome-
nicima uvek znači 602 = 3 600, Što je broj Velike godine. Naravno, period
od 223 lunama meseca predstavlja retrogradno krctanje prekretnica.
12 Videti George Smith, Assyrian Discoveries (1875), str. 409. Natpis
koji slcdi pronađen je u Kujundziku:
..Kralju, mom gospodaiu tvoj sluga Abil-Istar.

„U vezi sa pomračcnjem Meseca. o kome se raspituje kralj, moj gospodar, u

gradovima Akad, Đorsipa i Nipur su vrsena posmatranja. a onda smo u Akadu
videli deo. Vrsena su posmatranja i pomračenje se dogodilo “

.A kada smo vršili osmatranja zbog pomračenja Sunca, ona su izvršc-

na, ali se pomračenje nije dogodilo. Ono što sam video svojim očima ša-
Ijem kralju, svom gospodaru.w Videti dalje R. C. Thomson. Reports o f the
Magicians and Astrologers o f Nineveh and Babylon (1900).
13 Videti Schiaparelli, ,J primordi delP Astronomia presso i Babilone-
si'“ (Scientia, 1908, str. 247). On zaključuje da je »zakon koji odreduje vi-
dljivost pomračenja Sunca prcviše složen da bi se otkrio prostim posmatra-
njem‘“ i da Vavilonci nisu bili u stanju da ga formulišu. „fakav trijumf je
bio namenjen geometrijskom gcniju Grka.“
4. Talesov datum

Dakle, predviđanje pomračenja ne baca nikakvo svetlo na

Talesova naučna dostignuća; ali, kada bismo mogli da utvrdi-
mo njegov datum, to bi nam ukazalo na vreme u kome je ži-
veo. Astronomi su izračunali da se pomračenje Sunca, koje
je verovatno bilo vidljivo u Maloj Aziji, dogodilo 28. maja
585. godine pre nove ere, dok se po Pliniju pomračenje koje
je Tales predskazao dogodilo četvrte godine 48. olimpijade
(585/4. pre nove ere).14 Ovi podaci se ne slažu u potpunosti,
jer maj 585. pripada godini 586/5. pre n. e. Ipak, datumi su do-
voljno blizu, što opravdava nase uverenje da se radi o istom
pomračenju koje je predvideo Tales,1516a to je potvrdio Apo-
lodor koji je istu godinu odredio kao njegov akme.™ Dioge-
nov zapis po kome je, prema Demetriju Faleronskom, Tales

14 Plinije, N. H. II, 53. Trebalo bi primetiti da ovaj datum odstupa od He-

rodotove hronologije. ali ga obesnažuje pretpostavka po kojoj se pad medan-
skog kraljevstva podudario sa dolaskom Kira na presto Persije. Ako izvršimo
nužnu ispravku. Kiaksar je još uvek vladao 585. godine pre nove ere.
15 Herodotove reči (I, 74): Jcao granicu postavivši tu godinu u kojoj se
baŠ i dogodilo" zgoSžfievos ivuurrov tovtov kv Ttf) £j) xai tyevero), znače
na prvi pogled samo to da će se pomiačenje dogoditi pre kraja određene
godine, ali Dils predlaže (Neue J a h r b XXXIII, str. 2) da evtavrog ovde
ima svoje prvobitno značenje „letnjeg soI$ticijau (videti Brugmana, Idg.
F o r s c h XV, str. 87). U tom slučaju Tales bi utvrdio datum u okviru
jednog meseca. On je mogao da posmatra pomračenje koje $e dogodilo
18. maja 603. godine pre nove ere u Egiptu i da predvidi još jedno za
osamnaest godina i nekoliko dana, ali ne kasnije od sunčevog solsticija.
16 O Apolodoru. videti Napomenu o izvorima § 21. U našem tekstu o
Diogenu (37; R. P. 8) nemoguće je pomiriti datumc. Datum Talesove smrti je
verovatno tačan. jer je to godina pre pada Sarda, dakle 546/5. godina pre no-
ve ere, Što je jedan od Apolodorovih uobičajenih načina računanja vremena.
Čini se prirodnom pretpostavka da je Tales umro godinu dana pre „uništenja
Jonije^ koje je predvideo. Sedamdeset osam godina pre toga dovodi nas u
624/3. godinu pre nove ere, kao godinu Talesovog rodenja, što znači da je on
585/4. pre novc ere imao četrdeset godina. To je PHnijev datum pomračenja.
a Plinijevi datumi posredstvom Neposa potiču od Apolodora.
..stekao ime mudracafct za vreme vladavine Damasija u Atini,
u stvari se odnosi na priču o Sedam mudraca, kako pokazuju
reči koje slede, i nesumnjivo je zasnovan na priči o delflj-
skom tronošcu; jer vladavina Damasija je doba obnavljanja
Pitijskih igara.17

5. Tales u Eglptu

Talesu18 se pripisuje uvođenje egipatske geometrije u Grč-

ku, a verovatno je i da je posetio Egipat, pošto je imao teoriju
o poplavama Nila. Herodot19 daje tri objašnjenja činjenice da
Nil, jedini od svih reka, nadolazi leti i opada zimi; ali, po svom
običaju, on ne daje imena njihovih autora. Ipak, prvo mišlje-
nje, po kome su uzrok nadolaženja Nila etezijanski vetrovi,
pripisuje se Talesu u delu Placita20 a sreće se i kod mnogih ka-
snijih pisaca. Izvor je rasprava o nadolaženju Nila koja se pri-
pisuje Aristotelu, a bila je poznata grčkim komentatorima, ali
ona postoji samo u latinskom izvodu iz trinaestog veka.21 U
njoj je prva od teorija, koje pominje Herodot, pripisana Talesu,
druga Eutmenu iz Masalije, a treća Anaksagori. Kako je Ari-
stotel, ili bilo ko drugi ko je napisao ovu knjigu, došao do tih
imena? Prirodno je da pomislimo na Hekateja; ta pretpostavka

17 Diog., I, 22 (R. P. 9), naročito reči ,,posle čega su tako nazvana i

Sedmorica mudraca“. xa$' m xai oi iirra oxxpot šx\y$Tj<rav. Priča o tronoŠcu
ima mnogo verzija (videti Diog., I, 28-33; Vors. /, str. 2 ,26 i dalje). Jasno
je da ona pripada delfijskoj priči o Scdam mudraca, na koju aludira i Pla-
ton (Prot.i 343 a, b). Demctrijc iz Falerona smeŠta je u vreme Damasijeve
vladavine u Atini (582/1. godine pre nove ere), a Marmor Parium smešta
datum obnavljanja ..nadmetanja za venacu ay<m <nt<pai>rrr^ u Delfima u
istu godinu i takođe jc poistovećuje sa godinom vladavine Damasija (videti
Jacoby, str. 170, n. 12).
11 Proklo, u Eucl. /, str. 65, Friedlein (od Eudemosa).
19 Herod. II, 20.
20 Aet. IV, I, I (Dox.. str. 384).
21 Dox„ str. 226-229. Kratak latinski izvod može se naći u Rouzovom
izdanju Aristotelovih fragmenata.
postaje uverljivija kada znamo da Hekatej pominje Eutmena.22
Iz ovoga možemo zakijučiti da je Tales stvamo bio u Egiptu, i
da je možda Hekatej, opisujući Nil, imao u vidu, što je prirod-
no, mišljenje svog sugrađanina.

6. Tales i geometrija

Sto se tiče prirode i opsega matematičkog znanja koje je

Tales doneo iz Egipta, mora se istaći činjenica da je većina
pisaca pogrešno razumela karakter tradicije.23
U svom komentaru uz Euklidovu Prvu knjigu, Proklo, po-
zivajući se na Eudema, nabraja izvesne teoreme koje su, ka-
ko kaže, bile poznate Talesu,2425od kojih je jedna da su dva
trougla podudama ako imaju jednaku po jednu stranicu i dva
nalegla ugla. On je to morao znati, jer drukčije nije mogao da
izmeri rastojanja brodova na moru na način na koji se kaže
da je to učinio.
Ovde vidimo kako su nastale sve te tvrdnje. Izvesne vešti-
ne koje se odnose na merenje tradicionalno su bile pripisane
Talesu, i Eudem pretpostavlja da je on morao znati sve teore-
me koje one podrazumevaju. Međutim, to može da nas ob-

22 Hekatej, fr. 278 (F. H. G . I. str. 19).

23 Videti Cantor, Vorlesungen uber Geschichte der Mathematik, vol. I,
str. 12 i dalje; Allman, „Greek Geometry from Thales to Euclid“ (Hermat-
hena, III. str. 164-174).
24 Proklo, u Eucl., str. 65, 7; 157, 10; 250, 20; 299, 1; 352, 14 (Frieđ-
lein). Eudem je napisao prve istorije astronomije i matematike, baš kao što
je Teofrast napisao prvu istoriju filozofije.
25 Proklo, str. 352, 14. Ev$rxio$ di sv ra7$ ytojfLSTqtxa7<; t<rrgo7at$ eig
&aArp zoTrro ava'/tt to StcoprjfLa (Eucl. I, 26) ttjv yaq tujv iv ■9’a Aarr^ nkoiiov
anooraatv tit' ov rgor.ov tpao'rv avrov dtDcvvvat Tovrcfj ?Tgoo^rjo^at (prjotv
dvayxaJov. (Eudem u ..Istoriji geomctrije“ Talesu pripisuje tu teoremu
(Eucl. I. 26); jcr da bi se odrediia udaljenost brodova na moru na način na
koji kažu da je on to učinio. nužno je, tvrdi Euderru služiti se tom teore-
mom.)
inane. Merenje udaljenosti brodova na moru kao i visine pi-
ramida, koje mu se takođe pripisuje,26 jednostavne su pri-
mene pravila koje je, za nalaženje seqta, dao Ahmes.27 Ono
na šta tradicija stvarno ukazuje jeste da je Tales to empirij-
sko pravilo primenio na praktične probleme sa kojima se
Egipćani nikada nisu suočili i da je on, tako, bio začetnik op-
štih metoda. To je dovoljno za slavu.

7. Taies kao političar

Tales se kod Herodota pojavljuje još jednom, nešto pre

pada liđanske monarhije. Kaže se da je on podsticao jonske
Grke da se ujedine u federalnu državu sa Teosom kao glav-
nim gradom.28
Imaćemo priliku da više nego jednom primetimo kako se
rane filozofske škole nipošto nisu držale daleko od politike;
postoje mnoge stvari, npr. uloga koju je Hekatej igrao u jon-
skoj pobuni, koje sugerišu da su ijudi od nauke iz Mileta zau-

26 Najstarija verzija ove priče data je u Diog.. I, 27. o 'U&ovofu*; xai

hquTQ?pat <pq<rnt aJjrbv to$ nvgafjLtba^, ix tv% <rxta$ na^a-rrjoijtravTa ort rjfirj
I<TQfuyi$TK hntv (Hijeronim kaže da je on izmerio i piramide. vodeći raču-
na o tome kada je naša senka jednaka nama). Up. Plinije, H. Nat.%XXXVI,
82. mensuram altitudinis earum deprehendere invenit Thales Milesius um-
bram metiendo qua hora par esse corpori solet (Tales iz Mileta je otkrio ka-
ko da se izmeri njihova visina merenjem senke u vreme kada je ona obično
jednaka telu). (Hijeronim sa Rodosa je bio Eudemov savremenik.) Ovo ne
mora da podrazumeva ništa više do razmišljanje da će senka svih predmeta
u isti Čas biti jednaka samim predmetima. Piutarh (Corrv. sept. sap., 147 a)
daje razrađeniji metod, rrp fSajengtav rrrj<ra$ ini rtf) niqa.Tt tt£ <rxtas rjv r)
zvoajifc inoktp ytvofiivwv rjj ijtatpjj t axrtvo$ tiuorv TQtya)vu)v, e$ei§xt ov rj
<rxta nQO$ ttjv <rxtav Xbyov e1%e, rvp nvQafii2a npog t t jv f$axvqQiav ezovaav (po-
stavivši štap na ivicu senke koju je pravila piramida, pošto su dodirom sun-
čevog zraka postala dva trougla, pokazao si (obraća se Talesu) u kom je
odnosu senka piramide prema senci štapa).
27 Videti Gow, Short History o f Greek Mathematics, § 84.
n Herod., I, 170 (R. P .9 d ).
zimali odlučujući položaj u bumim vremenima posle Tales<
ve smrti. Ta politička aktivnost je osnivaču Miletske škole"
osigurala neospomo mesto među Sedam mudraca; zahvalju-
jući njegovoj pripadnosti grupi znamenitih ljudi, mnoge,(
anegdote iz kasnijeg vremena vezuju se za njegovo ime.29

8. Nesigurni karakter tradicije

Tales, koliko znamo, nije ništa napisao i nijedan pisac pr

Aristotela ne zna ništa o njemu kao čoveku od nauke i kao fi
lozofu; u starijoj tradiciji on je poznat prosto kao inženjer
pronalazač.30
Očigledno je, međutim, da su zahtevi miletskog preduzet;
ništva i trgovine nužno skrenuli njegovu pažnju na probleme
koje bismo nazvali astronomskim. Za Talesa se, videli smcpJ
kaže da je uveo praksu krmarenja brodom uz pomoć Malog
medveda (Ursa minor)?1 i tradicija insistira na tome da j
pokušao sa izradom kalendara, mada pojedinosti nisu dovolj-
no potvrđene da bismo se time ovde bavili/2 Nesumnjivo je

29 Priča o tome kako je Tales upao u jarak (Platon. Teetet. 174 a) nije
ništa drugo do lcgenda koja nas ući o beskorisnosti o-ovia: anegdota o ..mo-
nopolu" nad uljem (Ar. P o i. A. II. 1259 a 6) sugeriše čitaocu sasvim su-
protnu pouku.
Videti .Aristofan. Oblakinje. 180 (poslc burlesknog opisa toga kako
je Sokrat scbi nabavio ogrtač). ri dijr' btiho'j rov Ga/.rjv Seu/ptdCoftttf (Zašto
se ćudimo onda onom Talcsu?): Ptice. 1009 (o Metonovom planiranju
gradova. Oa/.i% - čovek je (pra\ i) Tales). Platonov način govora
je izuzetan. Vidcti Država. 600 a a//. oia $ij si$ rd s#ya trovoii dvdgo^ r.o})ji\
ir.hotat xa\ siy.if/jt.vot ei: ri/va^ ij n\ac d/).a$ ).iyoinat, iuots# aZ
0d/j(u rs roZ Mt/.r/riov xai 'Ava/dgoto^ rot ZxCSvi (ili se. mo/.da. kao
od čo\eka mudra za kak\ a dcla. pominju mnogc uspešnc zamisli od znača-
ja za zanate ili ncke druge poslovc. kao Što je slučaj sa Talesom iz Mileta i
Anaharsisom Skitom?).
Videti str. 56. n. 10.
J: Ako je pokušao da uvedc godinu od 360 dana i mcsec od 30 dana.
moguće je da je to naućio u Egiptu.
da je konstruisao itaQaneyfia poput onih iz mnogo kasnijih
vremena koji su otkriveni u Miletu.**33 IlaeaTrsrtta j t najstariji
oblik almanaha koji za niz godina daje podatke o ekvinociji-
ma i solsticijima, mesečevim menama, izlascima i zalascima
određenih zvezda koji su poput sunčevih, kao i prognoze vre-
mena. Cak ni Aristotel ne pretenduje na znanje o načinu na
koji je Tales došao do shvatanja koja mu sam Aristotel pripi-
suje ili o argumentima koje im je navodio u prilog. Ipak, čini
se da je baš zbog ove uzdržanosti teško sumnjati u tačnost in-
formacija o nekim tačkama Talesovih shvatanja koje Aristo-
tel pominje, tako da se smemo odvažiti na verovatnu rekon-
strukciju Talesove kosmologije.

9* Talesova kosmologija
Aristotelovi iskazi mogu da se svedu na sledeća tri:
(1) Zemlja pluta na vodi.34
^2) Voda je materijalni uzrok35*svega.
Sve je puno bogova. Magnet je živ, jer ima moć da
pokreće gvožđe.
F5rvi od ovih iskaza mora da se shvati u svetlu drugog koji
izražen Aristoteiovom terminologijom, ali nesumnjivo znači
je za Talesa voda tvar čiji su prolazni oblici sve druge stva-
Videli smo da je ovo bilo veliko pitanje tog vremena.

' /.a miletske 7:a^a7rrjyttaza videti Rchm. Berl. Sitzungsber.. 1893. str.
! i đalje. 752 i daljc. (Parapegma je astronomski i meteorološki kalen-
ure/an u kamenu. dani u mesccu umetani su na pokretne klinove sa
ij (hronološki anaii). - Prim. prev.)
:' Ar. Met.. A, 3. 983 b 21 (R. P. 10); De caeto, Đ. 13. 294 a 28 (R. P.

Met.. A. 3. 983 b 21 (R. P. 10). Reč dig^ovde moramo prevesti kao

v.ierijalni uzrok‘\ jcr t% r oiaOrr^ a&pk (takvog počcla) (b 19) znači f iv
iiosf (počela u obliku materije) (b 7). Dakle. reč je ovde upotrc-
■;u u čisto aristotelovskom smislu. Videti Uvod. str. 20. n. 25.
Arist. De an., A. 5. 411 a 7 (R. P. 13): ib.. 2. 405 a 19 (R. P. 13 a).
.. I. 24 (R. P. isto) dodaje ćilibar.
l'o. V'oda
Aristotel i Teofrast, koje slede Simplikije i doksografl,
sugerišu nekoliko objašnjenja ovog učenja. Ta objasnjenja
Aristotel daje samo kao pretpostavke, a kasniji pisci su ti koji
ih ponavljaju kao da su sasvim pouzdana. '7
Najverovatnijim se čini gledište po kome Aristotel pripi-
suje Talesu argumente koje je kasnije koristio Hipon sa Sa-
mosa kao podršku sličnoj tezi.3738 To objašnjava fiziološki ka-
rakter tih argumenata. Zbog uspona naučne medicine, u pe-
tom veku su bili populami biološki argumenti; ali, u Taleso-
vo vreme, preovlađivalo je interesovanje za meteorologiju, a
ne za fiziologiju, pa moramo pokušati da ovu teoriju razume-
mo s toa stanovišta.
Sada nije teško uvideti kako su meteorološka razmatranja
mogla uticati na Talesa da usvoji to shvatanje. Od svih stvari
koje znamo, izgleda da voda poprima najviše različitih obli-
ka. Poznata nam je u čvrstom, tečnom i gasovitom stanju, te
je Tales mogao zaključiti da se svetski proces odvija pred

37 A/ef., A. 3. 983 b 22: Aet. I. 3 , 1; Simpl. Phys.. str. 36, 10 (R. P. 10.
12, 12 a). Čudno je to što se poslednje Aristotelovo objašnjenje, d a je Ta-
les bio pod uticajem kosmogonijskih tcorija o Okeanu i Tetidi. smatra isto-
rijski pouzdanijim od ostalih. dok je to u stvari samo bukvalno shvaćena
Platonova fantazija. Platon kaže ( Teetet, 180 d 2: KratiL 402 b 4) da su
Heraklit i njegovi prethodnici (oi gsovrs^) svoju filozofiju izveli iz Homera
(//.. XIV. 201) i čak iz ranijih izvora (Orph. frag. 2. Dils. l'ors.. 66 B 2).
Navodeći tu pretpostavku. Aristotel upućuje na ..neke'* - reč koja često
označava Platona - i tvorce te teorije on naziva prastarima (7:0/0 :0X0,101%)
kao Što je to ućinio Platon (,V/e/.. A. 3, 983 b 28; videti Teetet. 181 b 3).
Eto kako Aristotel izbacuje istoriju iz Platona. Videti Napomenu 0 izvori-
ma § 2.
38 Uporedi Aristotel. O duši. A, 2. 405 b 2 (R. P. 220). sa odeljcima
koji se pominju u poslednjoj napomeni. Mada Aristotel odbija da ga smatra
filozofom (Met.. A. 3. 984 a 3; R. P. 219 a), sada znamo da se o Hiponu
raspravljalo u peripatetičkoj istoriji medicine poznatoj kao Menonova
latrika. Videti $ 185.
njegovim očima tako što izvire iz vode i vraća se u nju. Feno-
men isparavanja prirodno sugeriše da vatru nebeskih tela
w

održava vlažnost koja se crpi iz mora. Cak i danas Ijudi go-

vore o „suncu koje pije vodu“ Voda ponovo pada kao kiša; i
na kraju. tako su mislili rani kosmolozi, vraća se u zemlju.
To se možda činilo sasvim prirodno Ijudima kojima je bila
poznata egipatska reka koja je formirala deltu, kao i bujice u
Maloj Aziji koje su pravile velike nanose. Zaliv Latmos, u
kojem se nekada nalazio Milet, danas je potpuno zatrpan
ovim nanosima. Najzad, oni su mislili da se zemija opet pre-
tvara u vodu - ideja izvedena iz posmatranja rose, noćne ma-
gle i podzemnih izvora; u davnim vremenima nije se pretpo-
stavljalo da sve to ima bilo kakve veze sa kišom. Smatralo se
da su „podzemne vode“ nezavisan izvor vlažnosti.39

41. Teologija

Po Aristotelovoj pretpostavci, treći od gorepomenutih is-

kaza implicira da je Tales verovao u „dušu sveta“, mada ovo
obazrivo označava kao nešto što bi se moglo izvesti iz tog
iskaza.40
Potom je učenje o svetskoj duši Talesu sasvim izričito
pripisao Aetije, koristeći stoičku frazeologiju koju je našao u
svom neposrednom izvoru i identifikujući svetski um sa
Bogom.41
Ciceron je sličan iskaz našao u epikurejskom rukopisu ko-
ji on sledi, ali ide i korak dalje. Odbacujući stoički pantei-
zam, on svetski um pretvara u platonskog demijurga i kaže

59 Ovde prihvaćeno gledište najviše podseća na gledište Jiomerskog

alegoriste“ Heraklita (R. P. 12 a). To je, međutim, takode pretpostavka, ve-
rovatno stoička, pošto su ostalc peripatetičkog porekla.
40 Aristotel, O duši. A, 5,411 a 7 (R. P. 13).
41 Aet. I., 7, II = Stob. I, 56 (R. P. 14). O izvorima koji se ovde
pominju, videti Napomenu o izvorima §§ II, 12.
kako je Tales smatrao da postoji božanski duh koji je sve
stvari uobličio iz vode.42
Sve to je izvedeno iz Aristotelovog obazrivog iskaza i ne
može imati veći autoritet od svog izvora. Ne bi, dakle, tre-
balo da se bavimo starim sporom da li je Tales bio ateist ili
ne. Ako je suditi po njegovim naslednicima, sasvim je mogu-
će da je on vodu nazvao ,.bogom“; ali to ne bi podrazumeva-
lo bilo kakvo određeno religijsko verovanje.43
Ni izreci ,,Sve je puno bogova“ ne moramo, takođe. prida-
vati preveliki značaj. Nije preporučljivo tretirati maksimu
kao dokaz i verovatnije je da ona pre pripada Talesu kao jed-
nom od Sedam mudraca nego kao osnivaču Miletske škole.
Dalje, tvorci takvih izreka su po pravilu anonimni i one se
pripisuju čas jednom, čas drugom mudracu.44 S druge strane,
verovatno je da je Tales zaista rekao kako magnet i ćilibar
imaju dušu. To nije maksima. već pre iskaz reda onog da Ze-
mlja pluta na vodi, dakle ona vrsta stvari za koju bismo oče-
kivali da je Hekatej zabeleži o Talesu. Ipak. bilo bi pogrešno
iz toga izvesti bilo kakav zaključak o njegovom pogledu na
svet; jer reći da su magnet i ćilibar živi znači. ako ništa dru-
go, implicirati da druge stvari to nisu.

42 Ciceron, De nat. d.. I. 25 (R. P. 13 b). O Ciceronovom izvoru videti

Dox.. str. 125. 128. Herkulanski papirus o Filodemu je na ovom mestu
oštećen. ali nije verovatno da je on predvideo Ciceronovu grešku.
43 Videti Uvod § IX.
44 Platon se na izreku -ayra irhvgvj Ssaw (Sve je puno bogova) poziva u
Zakonima. 899 b 9 (R. P. 14 b). ne pominjući Talesa. Ono što se pripisuje
Heraklitu u De part. an.„ A. 5. 645 a 7 izgleda da je samo njena varijacija.
U svakom slućaju, ona samo znaći da ništa nije više božansko od nećeg
drugog.
 II. ANAKSIMANDAR

12. Život

Anaksimandar, Praksiadov sin. takođe je bio građanin

Mileta i Teofrast ga opisuje kao Talesovog ,.druga‘\ 45 Videli
smo kako bi trebalo razumeti taj izraz (§ XIV).
Prema Apolodoru, Anaksimandar je druge godine 58.
olimpijade (547/6. pre nove ere) imao šezdeset i četiri godi-
ne; to potvrđuju Hipolit, koji kaže da je on rođen treće godi-
ne 42. olimpijade (610/9. pre nove ere), i Plinije koji kao
vreme Anaksimandrovog velikog otkrića nakrivljenosti Zodi-
jaka određuje 58. olimpijadu.46
Izgleda da ovde imamo nešto više od uobičajene kombi-
nacije; jer, u skladu sa svim pravilima, Anaksimandrov akme
je bio 565. g. pre n. e., dakle na pola puta između Talesa i
Anaksimena. a to bi značilo da je 546. imao šezdeset, a ne
šezdeset i četiri godine. Apolodor kaže da se upoznao sa
Anaksimandrovim delom; jedini razlog koji je mogao imati
da to pomene verovatno je bio taj što je u Anaksimandrovom
delu našao neke pokazatelje koji su mu omogućili da utvrdi
taj datum. Godina 547/6. je godina baš pred pad Sarda, pa
možemo pretpostaviti da je Anaksimandar pomenuo koliko
je imao godina u vreme tog događaja. Od Ksenofana saznaje-
mo da su ljudi u tim danima postavljali jedni drugima pitanje
..Koliko si imao godina kada su se pojavili Međani?“47 U

45 R. P. 15 d. Da su reči ~oXrrq<; xaj iraTgo^ (sugrađanin i drug) koje da-

je Simplikije. De caelo, str. 615,13 Teofrastove. vidi se po tome što se sla-
žu sa Ciceronovim. Cic. AcaeL. II. 118. popularis et sodalis (sugrađanin i
drug). Ova dva odlomka predstavljaju nezavisne grane tradicije. Videti Na-
pomenu o izvorima §§ 7,12.
46 Diog. II. 2 (R. P. 15); Hipp. Ref., 1. 6 (Dox.. str. 560); Plin. V. //.. 11,
31.
47 Ksenofan. fr. 22 (= fr. 17 Karsten: R. P. 95 a).
svakom slučaju, Anaksimandar je očigledno bio za jednu
generaciju mlađi od Talesa.48
Kao i njegovi prethodnici. on se istakao izvesnim praktiČ-
nim pronalascima. Neki pisci su mu pripisali gnomon; ali te-
ško da je to tačno. Herodot kaže da taj instrument potiče iz
Vavilona i mora da ga je Tales koristio pri određivanju sol-
sticija i ekvinocija.49
Anaksimandar je takođe prvi napravio mapu koju je, kaže
Eratosten, razradio Hekatej. Njena svrha je bez sumnje bila
da posluži poduhvatima Milećana na Cmom moru. Sam
Anaksimandar je rukovodio osnivanjem kolonije u Apo-
loniji50 i njegovi sugrađani su mu podigli spomenik.5152

13. Teofrast o Anaksimandrovoj teoriji prvobitne

supstancije

Skoro sve što znamo o Anaksimandrovom sistemu u kraj-

njoj liniji potiče od Teofrasta koji je sigumo znao za njegovu
knjigu. Izgleda da je on bar jedanput naveo Anaksimandro-

41 Iskaz da je on ..umro ubrzo potomu (Diog. II, 2; R. P. 15) izgleda da

znači da je. prema Apolodoru, umro u godini Sarda (546/5), jednoj od
Apolodorovih uobičajenih epoha.
49 Što se tiče gnomona. videti Uvod. str. 37, n. 62; i videti Diog. II, 1
(R. P. 15); Herod. II, 109 (R. P. 15 a). Plinije. s druge strane, otkriće gno-
mona pripisuje Anaksimenu (A' H ., 11,187).
50 Hlijan. V. //., III. 17. Verovatno se misli na Apoloniju na Pontu.
51 Donji deo jedne statue iz tog vremena pronađen je u Miletu (Wie-
gand. M ilet, II. 88), sa ugraviranim natpisom AN \AEIM AN APO . Sa sigur-
nošću mo/emo tvrditi da Anaksimandar ovu počast nije primio za svoje
teorije o NeograniČenom: on je bio državnik i pronalazač, kao Tales i He-
katej.
52 U ovom i drugim slučajevima, gde je Simplikije sačuvao reči origi-
nala. naveo sam samo njih. O piscima koji su citirani. videti Napomenu o
izvorima $ 9 i dalje.
ve reči i kritikovao njegov stil. Evo šta on kaže o njemu u Pr-
voj fcnjizi:
.jAnaksimandar Praksiadov iz Mileta, sugrađanin i drug
Talesov,53 rekao je da je materijalni uzrok i osnovni element
onoga što jeste Bezgranično, prvi upotrebivši to ime materi-
jalnog uzroka. On kaže da to nije ni voda niti neki drugi od
takozvanih54 elemenata, već neka drugačija priroda koja je
bezgranična, iz koje nastaju sva nebesa i svetovi u njima “ -
Phys. O p fr. 2 (Dox., str. 476; R. P. 16).
On kaže da je ta supstancija „večna t nestareća“ i da
..obuhvata sve svetove“. —Hipp. Ref.y 1,2 (R. P. 16).
,,U ono iz čega postaju bića i propadaju ’po nuždi; jer ona
jedna drugima nadoknađuju štetu i pružaju zadovoljenje za
nepravdu, kako vreme nalaže’, kaže on,55 (služeći se) tim
prilično poetskim izrazima.“ - Phys. Op.y fr. 2 (R. P. 16).
„Osim toga, postoji večno kretanje, u kojem dolazi do na-
stajanja nebesa.“- Hipp. Ref., 1,6 (R. P. 17 a).
..Nastanak stvari nije pripisao promeni materije, već je re-
kao da se suprotnosti, smeštene u osnovi, koja je bezgranično
telo, iz d v a ja ju S im p l. Phys.9str. 150, 20 (R. P. 18).

14. Prvobitna supstancija nije jedan od „elemenata“

Dakle, Anaksimandar je mislio da postoji nešto večno i

neuništivo iz čega sve nastaje i u šta se sve vraća; neograni-

55 U Komentarima na Fiziku Simplikije kaže .^iaslednik i učenik“

i$taio%og xai ali videti gore, str. 67, n. 45.
54 Za izraz ( t u xaXoCfu>a trrotzpt) (takozvani elementi) videti Dils.
FJementum. str. 25, n. 4.
55 Dils (Kors., 2 ,9 ) poČinje citat rečima: utv & y yh>un$ ... (u ono iz
ega postaju). Grčka praksa mešanja citala sa tckstom govori suprotno.
Štaviše, sigumije je izraze .jiastanak i propasT i tpSogd) u njiho-
vom tchnićkom platonskom smislu ne pripisivati Anaksimandru. i nije ve-
rovatno da je Anaksimandar rekao bilo šta o .,bićima“ (ra orra).
čena zaliha iz koje se preobilje postojanja neprekidno obna-
vlja. To je samo prirodni razvoj mišljenja koji smo pripisali
Talesu i nema sumnje da ga je Anaksimandar bar jasno for-
mulisao. Zaista. još uvek u izvesnoj meri možemo da pratimo
mišljenje koje ga je dovelo do toga. Tales je smatrao da je
voda najverovatnije ona stvar čiji su oblici sve druge stvari;
izgleda da se Anaksimandar zapitao kako prvobitna supstan-
cija može da bude jedna od tih posebnih stvari. Čini se da je
njegov argument sačuvao Aristotel u sledećem odlomku iz
rasprave o Beskonačnom:
..Ne može da postoji jedno i jednostavno telo koje je bez-
granično, bilo, kao što neki tvrde, takvo da je izvan elemena-
ta, pa iz njega zatim elemente izvode ili i bez tog uslova. Jer
ima ih koji to (telo izvan elemenata) proglašavaju bezgranič-
nim, a ne vazduh. ili vodu, da njihova bezgraničnost ne bi
uništila ostalo. Jer elementi su u suprotnosti jedni prema dru-
gima. vazduh je recimo, hladan, voda vlažna. a vatra vruća.
Ako bi neki od njih bio bezgraničan, ostali bi odmah propali.
Zato kažu da je Bezgranično nešto što se razlikuje od eleme-
nata. a da elementi iz njega nastaju.“ - Arist. F/z., T, III, 204
b 22 (R. P. 16 b).
Jasno je da je Anaksimandar ovde suprotstavljen Talesu i
Anaksimenu. Takođe nema razloga za sumnju u korektnost
prikaza njegovog rezonovanja, mada je oblik Aristotelov, a
naročito su .,elementi“ anahronizam.56
Izgleda da je Anaksimandar krenuo od sukoba suprotnosti
koje sačinjavaju svet; toplo je suprotstavljeno hladnom, suvo
vlažnom. One su u ratu i svaka prevlast jedne nad drugima je
„nepravdaifc za koju one jedna drugima, u određeno vreme,
moraju da nadoknade štetu.57

56 Videti str. 21. n. 28.

57 Važna reč a}}.y/.ou; (jedna drugima) nalazi se u svim Simplikijevim
rukopisima. iako je izostavljena kod Aldina. Ovo izostavljanje je učinilo da
 Da je Tales bio u pravu govoreći da je voda osnovna
stvarnost. ne bi bilo lako uvideti kako je bilo šta drugo ikada
moglo da postoji. Jedna strana suprotnosti, hladno i vlažno,
bila bi nekontrolisana. a toplo i suvo bi odavno iščezli. Pre-
ma tome, moramo da imamo nešto što po sebi nije jedna od
zaraćenih suprotnosti. nešto primitivnije, iz čega one nastaju
i u čemu ponovo iščezavaju. Činjenica da je Anaksimandar
to nešto nazvao prirodna je interpretacija onoga što
kaže Teofrast; rasprostranjena tvrdnja po kojoj je on uveo
termin ag^m ože se, izgleda, pripisati nerazumevanju.'58

rečenica izgleda tako kao da znači da je postojanjc pojedinačnih stvari

(oyra) nekakva greška (a$ixta) za koju moraju biti kažnjene. Vraćanjem reči
nestaje ovo čudno tumačenje. Ma šta da je subjekat glagola. one
jedna drugima nadoknađuju štetu i pružaju zadovoljenje. i stoga nepravda
mora biti šteta koju čine jedna drugima. Stoga. kako se Mxy (pravda) re-
dovno koristi za poštovanje jednake ravnoteže između suprotnosti vrućeg i
hladnog, suvog i vlažnog, reč a3txi'a (nepravda) koja se ovde pominjc mora
biti nezakonito narušavanje jedne suprotnosti na račun druge, kao što. na
primer. vidimo u naizmeničnoj smeni dana i noći. zime i leta. Ovo gledište
zastupao sam u prvom izdanju svoje knjige (1892), str 60-62. i drago mi
je što ga je potvrdio profesor Hajdel (Class. Phil.. VII. 1912. str. 233 i
dalje).
58 Teofrastove reči. onako kako ih daje Simplikije (Fizika. str. 24, 15;
R. P. 16) glase: a&(W xa* <r70i%su» siptpcs tSju ovtidv ro avstQov, ttqw70<;
rovro rovvofia xofiura$ a njihovo prirodno značenje je ..rekao je
da je materijalni uzrok i osnovni element onoga što jeste Bezgranično. prvi
upotrebivši to ime (ro antgov) materijalnog uzroka^. Međutim. Hipolit ka-
že (R ef. 1. 6 , 2 ) jigarro$ rovvofia xakhraq rv& a&pg (pr\ i navevši ime materi-
jalnog uzroka) i to je navelo većinu pisaca da ove reči shvate u smislu da
je Anaksimandar uveo izraz aezh- Hipolit međutim. nije nezavisan autori-
tet (viđeti Napomenu o izvorima § 13), pa je pravo pitanje šta je Teofrast
napisao. Dakle. Simplikije citira Teofrasta po Aleksandru. koji je koristio
original, dok Hipolit predstavlja sekundami izvor. Ocigledno je da je
xa)Jra$ (navevši) iskrivljenje karakteristično peripatetičke reči xofutraz
(uvevši. upotrebivši), a izostavljanje reči rovro(to. misli se na im e)je mno-
go verovatnije nego Aleksandrovo ili Simplikijevo umetanje ove reči. Ali.
akoje rovro izvomo. reč ovofta (ime) na koju se odnosi. mora biti ro aixtQov
(Bezgranično), a ovo tumačenje potvrdujc Simplikije. De caelo. 615, 15,
 Videli smo da je Aristotel, koristeći taj termin kada je
raspravljao o Talesu, mislio na ono što se nazivalo „materi-
jalnim uzrokom‘fc5<* i teško je poverovati da je to ovde značilo
bilo šta drugo.

15. Aristotelov prikaz teorije

Za Aristotela je bilo prirodno da ovu teoriju smatra antici-

pacijom ili nagoveštajem sopstvenog učenja o „neodređenoj
materiji44, te da Anaksimandrova shvatanja ponekad izrazi u
duhu kasnije teorije o ,,elementima“. On je znao da je Bez-
granično - telo,59*61 mada u njegovom sistemu nije bilo mesta
za bilo šta telesno što prethodi elementima; tako je Aristotel
o njemu morao da govori kao o bezgraničnom telu koje je
,.izvan“ ili „različito od“ elemenata {jiaqa ra <rroi%sTa). Koli-
ko znam, niko nije doveo u pitanje to da je Aristotel, koriste-
ći tu frazu, mislio na Anaksimandra.

aTtteov U 7TQurro$ imiSsTo (prvi je za osnovu postavio Bezgranićno). Na dru-

gom mestu (str. 150, 23) Simplikije kaže n(xhro$ curro$ ogpp' owfioura$ ro
vmxsipevov, Što, kako kontekst pokazuje, mora da znači ,,on je prvi ono što
je u osnovi suprotnosti naveo kao materijalni uzrok”, što je sasvim druga
stvar. Teofrast je uvek zainteresovan za to da zabeleži ko je .,prvi“ uveo
neki pojam. a i amtoov i imoxetfuvov su bili dovoljno važni da budu zabele-
ženi. Naravno. on ne misli da je Anaksimandar koristio reč \moxtifuvov. On
samo zaključuje da je Anaksimandar imao ovu ideju na osnovu učenja da
se suprotnosti koje su .,u“ anetgov ,,izdvajaju“ Na kraju, cela knjiga iz koje
su uzeti ovi izvodi bila je fle^i tojv aoxm (0 počelima), a ono što je bilo
vredno beleženja jeste ko je prvi pojmovima aoxh ili a& ai pripisao
različite predikate.
59 Videti str. 63, n. 35 i Uvod, str. 20, n. 25.
*° Arist. A/e/., A, 2. 1069 b 18 (R. P. 16 c).
61 Ovo se uzima zdravo za gotovo u Fizici, 1,4,203 a 16; 204 b 22 (R.
P. 16 b) i navodi u 1, 8 208 a 8 (R. P. 16 a). Videti Simplikije, Phys.t str.
150,20 (R. P. 18).
 Na nekim drugim mestima Aristotel govori o nekom ko je
smatrao da je prvobitna supstancija „nešto izmedu'* elemena-
ta ili između dva elementa.62 Skoro svi grčki komentatori to
takođe pripisuju Anaksimandru. ali većina modemih pisaca
odbija da ih sledi. Nema sumnje da je lako pokazati da sam
Anaksimandar nešto tako nije mogao reći, ali to nije ozbiljan
prigovor. Aristotel je stvari posmatrao na sopstveni način, ne
obazirući se na istorijska razmatranja, pa je teško uvideti za-
što je veći anahronizam ako se Bezgranično nazove „nečim
srednjim između elemenatau, nego ako se kaže da je ono
„raziičito od elemenata“. Zaista, ako smo već uveli elemente,
onda je od ova dva opisa prvi adekvatniji. U svakom slučaju,
ako odbijemo da prihvatimo da se ta mesta odnose na Anak-
simandra, onda moramo reći da je Aristotel veliku pažnju po-
svetio nekom čije je ime izgubljeno i ko se ne samo slagao s
nekim Anaksimandrovim shvatanjima nego je takođe koristio
i njegove najkarakterističnije izraze.63
Možemo da dodamo da je na jednom ili dva mesta Aristo-
tel izgleda zaista izjednačio ,,srednje“ (nešto između) sa ,,ra-
zličit od“ elemenata.64

62 Aristotel govori četiri puta o nečemu između vatre i vazduha (Gen.

Corr., B, I, 328 b 35; ib., 5 332 a 21; Fizika, A, 4, 187 a 14; M et., A, 7,
988 a 30). Na pet mesta imamo nešto između vode i vazduha (M et., A, 7,
988 a 13; Gen. Corr., B, 5, 332 a 21; Fizika, I, 4, 203 a 18; ib., 5, 205 a
27; Đe caelo, I, 5, 303 b 12). Jedanput (Fizika, A, 6 , 189 b I) Čujemo za
nešto između vode i vatre. Ove varijacije odmah pokazuju da on ne govori
istorijski. Da je iko ikada zastupao učenje o „onome što je između (s.c.
e!emenata)“ ( to (uto§ ) , on bi morao znati na koje je „elemente'4mislio.
63 Arist. De caelo, I, 5, 303 b 12, u&itoš fiiv kenroTEeov. digo^
o mete&tv <patr't navra^ tovg oCgavou^ dnstpov dv. (Ređe od vode, a
gušće od vazduha, koje, kažu, obuhvata sva nebesa. budući da je bezgra-
nično.)
64 Videti Fizika, T, 5, 204 b 22 (R. P. 16 b). Celer s pravom reči t6
napd rd orotzsTa pripisuje Anaksimandru. Na kraju je (205 a 25) ceo
odlomak sažet na sledeći način: xai dtd rovr' ovSsif rd ev xai dneipov nvg
inohpsv oCdi yf/v twv <pvatcX6ytav, oAA* % vdtap fj dtpa Tj to fitoov airrorv. (I
 Postoji čak jedan pasus u kome on o Anaksimandrovom
Bezgraničnom govori kao o ,.mešavini“. mada se njegove re-
či mogu interpretirati i na drugi način.65 Ali. to ne utiče na
našu interpretaciju Anaksimandra. Sigurno je da on nije mo-
gao ništa da kaže o ..elementima*' koje niko nije razmatrao
pre Empedokla. a niko nije ni mogao pre Parmenida. Pitanje
je pomenuto samo zato što je ono uzrok opsežne rasprave i
što baca svetlo na istorijsku vrednost Aristotelovih iskaza.
Ovo je možda opravdano sa stanovišta njegovog sistema; ali
setimo se i drugih slučajeva u kojima nismo bili obavezni da,
kada je izgledalo da određenu ideju pripisuje nekom ranijem
misliocu, ono što Aristotel kaže uzmemo u istorijskom smi-
slu.66

zbog toga nijedan od fiziologa nije za Jedno i Đezgranično uzeo vatni i

zemlju. već bilo vodu iii vazduh ili ono što je između njih.) U Gen. Corr.,
B. I, 328 b 35 imamo prvo n ftera^u toutujv truiftd t,e ov xai %tt)Qt<rrav(neŠto
između njih što je telo i to deljivo) a zatim malo dalje (329 a 9) fitav Sfojv
r.a^a tcl eigijfuva (jednu materiju mimo onoga Što je rečeno). U B, 5,332 a
20 imamo ou ftrjv ou&' aAAd rt ye iatf>a raura, olov fteaov r/ ai#o$ xai uiaTOf y
aegog xai iwq6z (niti nešto drugo mimo toga. kao (na primer) nešto između
vazduha i vode ili vazduha i vatre)
65 M et., A. 2, 1069 b 18 (R. P. 16 c), Celer (str. 205, n. I) pretpostavlja
.Jako spajanje“.
66 Za literaturu o tom spomom pitanju, videti R. P. 15. Profesor Hajdel
je u svom delu „Qualitative Change in Pre-Socratic PhilosophyMpokazao
{Arch.. XIX. str. 333) da je Aristotel pogrešno razumeo Mitećane zato što
je njihovo učenje mogao da razmatra samo u smislu svoje teorije o preo-
bražaju (oAAo/W/£). To je sasvim tačno, ali je jednako tačno i to daoni nisu
imali nikakvu određenu teoriju o preoblikovanju supstancije. Teorija o
prvobimoj .jnešavini*4je isto toliko neistorijska koliko i ona o
Kvalitete oni još ne razlikuju od ^ tv ari‘\ a Tales je nesumnjivo rekao da se
voda pretvara u paru ili led, ni ne sanjajući o daljim problemima. Svi su
oni verovali da. sve u svemu, postoji samo jedna „stvar^, a na kraju su
došli do zaključka da su sve prividne razlike posledica razređivanja i
zgušnjavanja. Teofrast {ap. Simpl. Phys., 150, 22) kaže evouaa$ yaQ to$
evavrtonjto$ ev tqj unoxetftev(p ... ejaegrveaBat (kaže da se suprotnosti koje su
u osnovi... izdvajaju). Verujem da ove reči nisu čak ni parafraza bilo čega
16. Prvobitna supstancija jc beskonačna
Razlog zbog koga je Anaksimandar prvobitnu supstanciju
poimao kao bezgraničnu nesumnjivo je. kao što je Aristotel
ukazao. taj što ..nastajanje ne može da se ne događa".6^ Ipak.
nije jasno da li su to zaista Anaksimandrove reči. iako dokso-
gratl kažu da jesu. Za nas je dovoljno to što mu je Teofrast.
koji je video njegovu knjigu, pripisao tu misao. A njegov po-
gled na svet bi ga zaista prinudio da shvati potrebu za bez-
graničnom količinom materije. Videli smo da su ..suprotno-
sti" međusobno u ratu i njihov sukob se označava kao ..ne-
pravedno" remećenje i od jedne i od druge strane. Toplo čini
..nepravduu leti, a hladno zimi, i to bi na kraju krajeva dovelo
do uništenja svega, osim samog Bezgraničnog, kada ne bi po-
stojala neiscrpna zaliha iz koje suprotnosti mogu stalno izno-
va da se izdvajaju. Dakle, moramo da zamislimo beskrajnu
masu koja se bezgranično prostire na svaku stranu sveta u
kome živimo, a koja nije nijedna od poznatih suprotnosti.678

što je Anaksimandar rekao. One su samo pokušaj da se njegova shvatanja

..prilagode" peripatetičkim idejama, a reč ivotaa$}e isto toliko neistorijska
koliko i imoxstfievov.
67 Fizika,, I, 8, 208 a 8 (R. P. 16 a). Videti Aet. I, 3, 3 (R. P. 16 a). Isti
argument je dat u Fizici, 1, 4, 203 b 18, odlomak u kome je Anaksimandar
upravo pomenut, r $ o0tw$ av fiottov firj imohefnsnt yivt<rt» xcu <p$oed», ei
d.n£tgov shj oSsv čupojgehrcu r6 ytyvofuvov (samo tako ne bi nedostajalo nasta-
janja i propadanja, ako bi bilo bezgranično ono odakle se oduzima ono što
nastaje). Međutim. ne mogu da verujem da su argumenti dati na početku
ovog poglavlja (203 b 7; R. P. 17) Anaksimandrovi. Oni nose pečat elejske
dijalektike i u stvari su Melisovi.
68 Pretpostavio sam da reč dnstgov znači prostom o neograničen, a ne
kvalitativno neodređen, kako su tvrdili Tajhmiler (Teichmuller) i Teneri
(Tannery). Odlučujući razlozi da se ova reČ uzme u smislu ,jieograničeno u
prostiranju“ su sledeći: (1) Teofrast je rekao da je Anaksimandrova prvo-
bitna supstancija airstgov i da sadrži sve svetove, a reč irsQii%stv svuda znači
,.obuhvatiti“, a ne, kako je predloženo, „potencijalno sadržavatiu. (2) Ari-
stotei kaže (Fizika, 1, T, 4, 203 b 23) ita yaQ to iv rjj vorjast firj imofemsrv
xai 6 dQt$po$ 6oxs7 dnstpo^ tlvai xai rd ptaBrjfjtaTixd p£yiBrj xai rd s§co t o v
Ta masa je telo iz kojeg je jednom izronio naš svet i u koje
će jednog dana opet biti apsorbovan.

17. Bezbrojni svetovi

Kaže se da je Anaksimandar verovao kako u „Bezgranič-
nom postoje bezbrojni svetovi“,69 pa bi trebalo da se odluči-
mo između interpretacije po kojoj, mada su svi svetovi prola-
zni, oni istovremeno postoje u neograničenom broju, i Cele-
rovog gledišta da novi svet nikada ne nastaje dok stari ne iš-
čezne, tako da nikada ne postoji više od jednog sveta. Pošto
je to od fundamentalne važnosti, neophodno je pažljivo ispi-
tati svedočanstvo.
Prvo, doksografska tradicija dokazuje da je Teofrast ra-
zmatrao shvatanja svih ranih filozofa s obzirom na pitanje da
li postoji jedan ili nebrojeno svetova i nema sumnje da je on,
kada je „bezbrojne svetove“ pripisao atomistima. imao na
umu koegzistentne, a ne sukcesivne svetove. Dakle, da je Teo-
frast tako različita shvatanja svrstao u jedno poglavlje, morao
bi brižljivo ukazati na ono po čemu se ona razlikuju, ali trag
o tome ne postoji. Naprotiv, Anaksimandar, Anaksimen, Ar-
helaj, Ksenofan, Diogen, Leukip, Demokrit i Epikurse pomi-
nju zajedno kao zagovomici učenja o „bezbrojnim svetovi-
ma“ sa svake strane ovog jednog sveta,70 i jedina raziika je u

ouQa*ov‘artiQOu qvto$ tou s§u>, xaJ <ru)pta airsiQov efvat $oxs7 xai matuA?
(Zbog neiscrpnosti u našem mišljenju. nizovi brojeva, matematičke veliči-
ne i ono što je izvan neba čine se beskrajnim. A ako je ono što je izvan
beskrajno. čini se da i telo mora biti bezgranično i svetovi bezbrojni.) Po-
minjanje reči aatfia (telo) pokazuje da se to ne odnosi na atomiste. (3)
Anaksimandrovu teoriju o amtgov-u usvojio je Anaksimen koji ga je poi-
stovetio sa vazduhom. a ovaj nije kvalitativno neodređen.
69 Videti (Plut.) Strom ., fr. 2 (R. P. 21 b).
70 Aet. II. I. 3 (D o x str. 327). Izgleda da Celer greši u tome Što ovde
xard ndaav T^iay<j)yTp (u svim pravcima) shvata kao okretanje. To mora
da znači „u svakom pravcu u kom se okrenemo“, kao što je pokazano alter-
nativnom frazom xard nd/rav irs^iaraatv. Šest mgtardae/$ su ngoato. dniaw.
tome što su za Epikura rastojanja između tih svetova nejed-
naka, dok je Anaksimandar rekao da su ona podjednaka.71
Celer je odbacio ovo svedočanstvo,72 smatrajući da ne može-
mo imati poverenja u pisca koji „bezbrojne svetove44 pripisu-
je Anaksimenu, Arhelaju i Ksenofanu. Nadam se da ću poka-
zati da je ta tvrdnja tačna što se tiče prve dvojice, i da je ba-
rem shvatljiva što se tiče trećeg.73 U svakom slučaju, odeljak
je Aetijev74 i nema razloga za sumnju da potiče od Teofrasta,
mada je Epikurovo ime dodato kasnije. To potvrđuje ono što
kaže Simplikije:
„Oni koji su pretpostavljali beskonačno mnoštvo svetova,
kao Anaksimandar, Leukip, Demokrit i kasnije Epikur, sma-
trali su da oni nastaju i propadaju ad infmitum, jedni stalno
nastajući, a drugi propadajući.“75
Skoro je izvesno da to takođe, posredstvom Aleksandra,
potiče od Teofrasta.
Sada dolazimo do vrlo važnog iskaza koji je Ciceron pre-
pisao od Filodema, autora epikurejske rasprave o religiji, na-
đene u Herkulanumu, ili možda iz neposrednog izvora tog

avat, KO.TUK, fe&a, aqumqa. (napred, nazad. gore, dole, desno, levo) (Niko-
mahova etika, Uvod, str. 85, II. Hoche).
71 Aet. II. I, 8 {Dox.y str. 329) ( tiav a n sa n o tp rp u iftsm v rout; x6opt0u$
'Auafyfiav6Q0$ ro 7<rov auroug anszptv aAAijhajv, 'EmxouQO<; avnrov shat rb
ftera^v rwv xbaputrv btaanjpa.) (Od onih koji su govorili o beskonačnim sve-
tovima Anaksimandar je tvrdio da su oni na jednakom odstojanju jedni od
dnigih. a Epikur da je razmak između svetova nejednak.)
72 On je pretpostavio da je ono samo Stobejevo. Dok je ovo pisao još
nije bila ustanovljena srodnost izvora.
75 O Anaksimenu videti § 30; Ksenofan, § 59, Arhelaj, § 192.
74 To je dokazano činjenicom što taj spisak imena daje i Teodorit. Vi-
deti Napomenu o izvorima § 10.
75 Simpl. Fizika, str. 1121, 5 (R. P. 21 b). Videti Simpl. De caeto. str.
202. 14 {oi bs xai rip n ki/h t anstgou^ xoopLOu$, a>g ’Ava^ipuivbgo; . . . anetgov
r<j> puysBst ttjv aQxyjv Bsptevog anstQou^ aurou rij> nkrfist x6xrftov<; noterv
boxei).
dela...Anaksimandrovo gledište", on te reči pripisuje Veleju,
..bilo je da su postojali bogovi koji su nastajali, uzdižući se i
išćezavajući u dugim intervaiima. i da su oni bili bezbrojni
svetovi";76 a jasno je da to mora da se uzme zajedno sa Aeti-
jevim iskazom da su, prema Anaksimandru, „bezbrojna ne-
ba" bili bogovi.77*Sada je mnogo prirodnije ..duge intervale"
razumeti kao intervale prostora, a ne vremena; i ako je to
tačno, među našim autoritetima imamo savršeno saglasje.
Može se dodati da je veoma neobično što se iskaz po ko-
me Bezgranično ..obuhvata sve svetove’* razume kao da oni
vremenom nasleđuju jedan drugog; jer po tom shvatanju u
datom vremenu postoji samo jedan svet koji može da se „obu-
hvati". Staviše, argument koji pominje Aristotel, i koji glasi
da ako je ono što je izvan nebesa beskonačno, onda i telo
mora da bude beskonačno i da moraju postojati bezbrojni
svetovi, može da se razume samo u jednom smislu i namera
mu je sigumo bila da predstavi rezonovanje Milećana; jer oni
su bili jedini kosmolozi koji su smatrali da izvan ncbesa po-
stoji bezgranično telo.79 Na kraju, poznato nam je da je Pe-
tron, jedan od najranijih pitagorejaca, smatrao da postoje baš

76 Ciceron. De nat. d., I. 25 (R. P. 21).

77 Aet. I. 7, 12 (R. P. 21 a). Stobejevo Čitanje. amteous ougavoCg
(bezbrojna nebesa). garantovano je Kirilovim ansfeoos xoapou$ (bezbrojni
svetovi). a k-rzi&M vo% (tj. oupoi^) (bezbrojni umovi) pscudo-Galena.
Videti Dox„ str. 11.
71 Prirodno je pretpostaviti d a je foatrrrjfuurtv Ciceron pronašao u svom
epikurejskom izvoru. a to je tchnički izraz za intermundia.
79 Arist. F tika . T, 4, 203 b 25, ars^ou oirrog rou efyo {s.c. rou olgauou),
rni a’ujfia aT^tgou tbat 8oxeT xai xoapM (s.c. oKzt^ot). (Ako je ono što je izvan
(s.c. neba) beskrajno. onda je. čini se. i telo bezgranićno. a svetovi bezbrojni.)
Sledeće reči: rt yoQ pa}Aov rou xsuou arrauSn 77 švrauSa (Jer zašto bi na
jednom mestu bik) više praznog nego na drugom?) pokazuju da se to takođe
odnosi na atomiste. ali se arzt^o> tnufui ne odnosi na njih. To znači da su i oni
koji su Bezgranično uČinili telom i oni koji su ga učinili (prazninom)
zastupali učenjc 0 arstgot xbapM (bezbrojnim svctovima) u istom smislu.
 8A
sto osamdeset i tri sveta uređena u trougao, što pokazuje da
je učenje o mnoštvu svetova bilo mnogo starije od atomista.

18. „Večno kretanje* i itvq

Doksografi kažu da je ,.sva nebesa i sve svetove unutar
njih" stvorilo „večno kretanje"'. Videli smo (§ VIII) daje to ve-
rovatno samo aristotelovski način postavljanja stvari i da prvo-
bitno kretanje Bezgraničnog ne smemo da identifikujemo sa
bilo kojim čisto zemaljskim kretanjem. kao što je dnevna revo-
lucija. Štaviše, to ne bi bilo u skladu sa učenjem o bezbrojnim
svetovima od kojih svaki, po svoj prilici, ima svoj sopstveni
centar i svoju sopstvenu dnevnu revoluciju. Što se tiče prave
prirode tog kretanja nemamo nikakav određen iskaz, s tim da
termin ,4Bzdvajanjetfc(qmixqun^ sugeriše neki proces drmanja i
prosejavanja kao u rešetki ili situ. U Platonovom Timaju to je
dato kao pitagorejsko učenje,8 081 a pitagorejci su u svojoj ko-
smologiji dosta bliski Anaksimandru (§ 54). Škola u Abderi,
kao što će biti pokazano (§ 179), pripisivaia je kretanje iste vr-
ste svojim atomima i njeni članovi su u pojedinostima svog si-
stema uglavnom bili zavisni od Milećana. Ipak, u odsustvu ja-
snog svedočanstva, to mora da ostane pretpostavka.
Međutim, kada dođemo do kretanja sveta pošto je već „iz-
dvojen“, na sigumijem smo tlu. Izvesno je da je jedna od
glavnih karakteristika rane kosmologije uloga koju u njoj
igra analogija sa vrtlogom vode ili vetra, ihni (ili 5/i/of),82 pa

80 Videti niže dole. § 53. Videti Dils, Elementum. str. 63 t dalje.

81 Plalon. Tim., 52 e. Tu su elementamc gcometrijske figure (koje su
zauzelc mesto ..suprotnosti*4) ..budući da su pokrenute (nepravilnim kreta-
njem tj&jmj), nošene u raznim pravcima i razdvajane. baš kao u rešetu za
žito koje sc trese izdvajajući zma: tako da gusti i teški delovi idu na jednu
stranu. dok su retki i laki nošcni na drugo mesto i tu stišani".
° Aristofan. upućujući na jonsku kosmologiju. kažc (Oblakinje. 828):
Anog rm A ? £§EXykaxw$ (Vrtlog vlada koji je svrgnuo Zevsa). što
je bliže istini od modeme teoržje o njenom rcligijskom poreklu.
se čini da ovo skoro s potpunim pravom možemo smatrati
Anaksimandrovim i Anaksimenovim učenjem.8384Vrlo je pri-
rodno da se ono rodi u glavama mislilaca koji su krenuli od
vode kao prvobitne supstancije i završili sa ,,vazduhom'\ a
poslužilo bi i kao odlično objašnjenje za položaj zemlje i vo-
de u centru, i vatre na periferiji, sa „vazduhom" između njih.
Teške stvari teže centru vrtloga, a lake se potiskuju na perife-
riju. Treba uočiti da se u tom periodu nije postavljalo pitanje
sfere u revoluciji; ono što bi trebalo da zamislimo jeste rota-
ciono kretanje u ravni ili u ravnima manje ili više nagnutim
ka površini Zemlje. To govori u korist gorepomenute pret-
postavke o prirodi prvobitnog kretanja, odnosno o tome da
ono pruža zadovoljavajuće dinamičko objašnjenje formiranja
Stvrj, i videćemo (§ 180) da su se atomisti striktno držali tog
shvatanja o njegovom poreklu.

19. Poreklo nebesklh tela

Doksografi nam takođe ukazuju na proces pomoću koga

različiti delovi sveta nastaju iz Bezgraničnog. Sledeći iskaz
je Teofrastov:

83 Sa zahvalnošću prihvatam gledište koje je predložio prof. V. A.

Hejdl (,.The in Anaximenes and Anaximander“, Class. P h i l I. 279), u
meri u kojoj se tiče kosmičkog kretanja. iako ne mogu da ga poistovetim sa
„večnim kretanjem'4. Već sam učinio koliko sam mogao da pokažem da $e
Eudoksove i Aristotelove „sfere44 ne smeju uvoditi u pitagorejstvo, a pripi-
sivanje rotacionog kretanja u ravni Anaksimandrovom svetu znatno poja-
čava ovu poziciju.
84 To je oČigledno značenje Aet. II, 2. 4, oi rgo%ov ^txr}v
to> Koorficrj (a neki kažu da se svet vrti poput točka) koje Diis pripisuje
Anaksimandru (Dox., str. 46). Celerovi prigovori protiv pripisivanja reči
Srvv (vrtlog) Anaksimandru zasnivaju se ugtavnom na nedopustivom prevo-
đenju reči r^orrat (okreti, obrati) (str. 81, n. 86). Naravno, nisu sve rotacije
u istoj ravni; ravan ekliptike je, na primer, nagnuta ka ekvatoru. a Mlečni
put i prema jednom i prema drugom.
 ..On kaže da se u vreme stvaranja ovog sveta. iz večnog
odvojilo nešto sposobno za rađanje toplog i hladnog. Jedna
plamena kugla iznikla iz njega čvrsto se obavila oko vazduha
koji okružuje Zemlju. baš kao kora oko drveta. Kada se ova
kugla otkinula i zatvorila u nekakve prstenove ukazali su se
Sunce, Mesec i zvezde.“ Ps.-PIut. S tr o m fr. 2 (R. P. 19).85
Iz ovoga vidimo da, kada se deo Bezgraničnog odvojio od
svog ostatka da bi formirao svet. on se prvo razdvojio u dve
suprotnosti, toplo i hladno. Toplo se pojavilo kao plamen ko-
ji okružuje hladno, a hladno kao Zemlja koju okružuje va-
zduh. Ne kaže se kako se hladno razdvojilo u zemlju, vodu i
vazduh, ali u Aristotelovoj Meteorologiji postoji pasus koji
baca nešto svetla na to pitanje. Posle razmatranja shvatanja
..teologa^ koja se odnose na more, on kaže:
Oni koji su mudriji u svetovnoj mudrosti (kao opozicija
starim teološkim pesnicima - prim. prev.) navode poreklo
mora. Kažu da je isprva celo kopneno područje bilo vlažno,
ali, kako ga je Sunce isušivalo, onaj deo koji je ispario dao je
vetrove i sunčeve i mesečeve obrate. a onaj koji je preostao
postao je more.86 Zbog toga i veruju da se more smanjuje

85 Hejdl razmatra ovaj odlomak (Proceedings o f ihe American Aca-

demy, XIVIII. 686). Slažem se s tim da se ar.b roh anigou mora dopuniti sa
broxQt$ywu. i prethodno sam mislio da bi ix rou aitiiou moglo biti ekviva-
ientno tome i da bi moglo biti premešteno ukoliko bi red reči bio previše
rogobatan. Ne mogu da verujem da to znači ..od večnosti", kako Hejdl mi-
sli. S druge stranc. on je očigledno u pravu u svom tumačenju rz^utsrpai i
iro&a'ftipr}$. On takode tačno ističe da je ..plamena sfera" nepreciznost.
Poređenje sa korom dneta jasno sugcriše nešto prstenasto.
86 Celer (str. 223, n. 5) pita šta bi moglo da znači rgorai ttk atfdptfi
(mesečevi obrati), ali njegova teškoća je vcštačka. Mesec se svakako kreće
u deklinaciji i stoga ima rgorai. Drugim rečima. Mesec. isto kao i Sunce,
ne izlazi uvek na istoj tački na horizontu. To priznaje ser T. L. Hit (Heath)
iAristarchus. str. 33, n. 3), mada je nažalost siedio Celera u pretpostavci da
roorai ovde znači ..okretanja**. To mi se čini nemogućim: jer rgimvSat
znači „okretati se unazad" iii ..okretati se u stranu", ali nikad ..okretati se
ukrug**, što je rrrgiifsaSrat. Razumljivo je . doduše, da rgoirai rjsh'oio u
isušujući se i da će naposletku potpuno presahnuti. - Me~
teor.. B. I. 353 b 5.
I njih pogađa ista nelogičnost kao i one koji tvrde da je i
Zemlja najpre bila vlažna i, pošto je prostor oko Zemlje gre-
jalo Sunce. postao je vazduh i celo nebo se uvećalo, a on (va-
zduh) je proizveo vetrove i njegove (sunčeve) obrate.87-/Z>.,
2. 355 a 21 (R. P. 20 a).
U svom komentaru ovog pasusa. Aleksandar kaže da je to
bilo gledište Anaksimandra i Diogena, pozivajući se na Teo-
frastov autoritet. To je potvrđeno Anaksimandrovom teorijom
o moru, kako su je prikazali doksografi (§ 20). Zaključujemo,
dakle, da je posle izdvajanja toplog i hladnog pomoću Shnj to-
plota plamena pretvorila deo vlage, hladnu unutrašnjost sveta,
u vazduh ili paru - u to vreme to je isto - i da je širenje te ma-
gle sam plamen rasteralo u prstenove. Na te prstenove ćemo se
vratiti pošto prvo razmotrimo šta je receno o Zemlji.*17

Od.. XV. 404 znači mesto gde Sunce zalazi i vraća se sa zapada na istok.
iako nije mnogo verovatno. pošto Hesiod već koristi roprm ijekioto za
zimsku i letnju ravnodncvicu (O. />.. 479. 564, 663). Pogrešan je Celerov
iskaz (koji ponavlja Hit) o tome da Aristotel govori o rgor.ai zvezda
stajačica u De caeio. B. 14. 296 b 4. Ono što Aristotcl kaže jeste da,
ukoliko se Zemlja kreće. trebalo bi da postoje r^o io t (krctanja po lalitudi)
i rgoKaJ z>ezda stajačica. čega nema. Sam ser T. L. Hit je tačno prcveo
odlomak iz kasnijeg poglavlja (str. 241). Što se tiče ostalih odlomaka koji
se pominju. videti sledeću fusnotu i str. 97, n. 119.
17 Očigledno je iz celog konteksta da (rdg TQ<mac airrou (njegovi obrati)
znači ra$ roZ i/Jou rgoTzds (obrati Sunca). a ne ra$ roZ oCoauov (neba) kako
Ccler i Hit kažu. ..Vazduh" u ovom odlomku odgovara ..onom delu koji je
ispario" (rd diarfiioaJ). u prethodno navedenom odeljku. te rourou stoga
mora da se odnosi na njega. Vidcti Aleksandrov citat iz Teofrasta (str. 86,
3: Dox„ str. 494) rd fiiu n r i^ ujodrrjro^ u’ r.o rou rj/Jou i£arifiJ&r$au xai
yb&<r$at TjtUfmrd rg i f aurou xai rgoTrd^ rjkiou rs xai trsAfpiK. (Jedan deo
vlage isparava pod dejstvom Sunca i iz njega nastaju vetrovi i obrati Sunca
i Meseca: vidcti prethodnu napomenu.) U ovom poglavlju M eteorologije,
Aristotel razmatra učenjc o tome da se Sunce .Jirani" vlagom i odnos tog
učenja prema njegovim roorai kod solsticija. tako da i naše tumačenje to
mora imati u vidu.
20. Zemlja i more

Poreklo zemlje i mora iz vlage. odnosno hladne materije

koja se na početku ..izdvojila’%opisano je na sledeći način:
More je ostatak prvobitne vlage čiji je veći deo isušila va-
tra, a ostatak se paljenjem pretvorio u so. - Aet. III. 16,1(R.
P. 20 a).
Kaže se da je Zemlja cilindričnog oblika, a da joj je visina
jednaka trećini širine. - Ps.-Plut. Strom.y fr. 2 (R. P. ib ).
Zemlja lebdi, a da je pri tom ništa ne drži, već ostaje na
mestu zahvaljujući jednakoj udaljenosti od svega. Njen oblik
je udubljen, kružan, sličan delu kamenog stuba. Na jednoj od
ravnih površina mi stojimo, a druga se nalazi naspram nje. -
Hipp. R ef, 1,6 (R. P. 20).88
Usvajajući za trenutak populamu teoriju o ,,elementima“,
vidimo da Anaksimandar na jednu stranu stavlja vatru, kao
toplo i suvo, a sve ostalo na drugu, kao hladno, koje je tako-
đe vlaga. Time može da se objasni zašto je Aristotel govorio
da je Đezgranično u sredini između vatre i vode. Takođe smo
viđeli da je vlažni element vatrom delimično pretvoren u
„vazduh“ ili paru, što objasnjava zašto je Aristotel mogao da

“ Hipolitovi rukopisi imaju urgdu <rvQ<rrrih>'j. a isto jc i sa Kedrenom.

niscem iz jedanaestog vcka koji je pravio izvode iz njega. Repcr (Rocper)
je ćitao 7vgo> [<rrgorrC?jw\. pretpostavljajući da je druga reč objašnjenje
prvc. Dils (D ax, str. 218) smatra da sc p r\a odnosi na povrsinu Zemlje.
dok se druga odnosi na njcno kruženje. Međutim. profesor A. E. Tejlor
(Tavlor) mi je ukazao na malu verovatnoću gleđišta da 71$ou znači
konveksan. Jonjani su sve do Arhclaja (§ 192) i Dcmokrita (Aet. III. 10,
xot?.rjv r<i> smatrali da je površina Zemlje konkaiTia. a 71^ može da
/nači baŠ to. Sledeće reči su takođc sumnjivog značenja. U Hipolitovim
rukopisima piše %iow ).<$<?. dok Aetije (III. 10, 2) koristi ?.&</> x <<m . Dils
nesigumo tumači reči ?j$f> xm u za koje predlažc da bi mogle da
prcdstavljaju originalni ?j$£y xm» (Dox.. str. 219). U svakom slučaju. čini
se da je stub originalan. a opšti smisao garantujc plutarhovska Stromateis
Uoc. cit ). ..cilindričnog je oblika'* (vra&etv . . . rti> ft& o%ytmri rrp yrp
xj/jyjQoei&y).
kaže da je Bezgranično nešto između vatre i vazduha ili va-
zduha i vode.89
U stvari, vlaga, hladna unutrašnjost sveta, nije voda. Ona
se oduvek zvala „vlaga"' ili „vlažno stanje", zato što se dalje,
pod uticajem toplote, izdvaja u zemlju, vodu i paru. Postepe-
no isparavanje vode pomoću vatre dobar je primer onoga što
je Anaksimandar podrazumevao pod ..nepravdom'".
Tales je rekao da Zemlja pluta na vodi, ali Anaksimandar
je shvatio da ona slobodno Iebdi u prostoru ) i da
joj nije potrebna nikakva potpora. Argument koji je on kori-
stio sačuvao je Aristotel. Zemlja je u svakom pravcu podjed-
nako udaljena od periferije vrtloga i ne postoji razlog da se
kreće gore, dole ili u stranu.90
Učenje o bezbrojnim svetovima bilo je u neskladu sa po-
stojanjem apsolutnog gore i dole u univerzumu, tako da je ar-
gument sasvim razložan. Centralni položaj Zemlje pripisuje
se St’v% jer veće mase teže centru vrtloga 91 Postoji pouzdano

89 Videti gore. str. 73. n. 62.

90 Arist. De caelo. B, 13. 295 b 10. ettrt fc rtv&$ oi ota rip hpotompa
s&urr* a irip (rip, (uvs&r iootz# tutj a&gutov 'Ava^t/tavboo;- fia?Jurj fisv
?a£ oiž£> axo % xarut rj et$ ra 7?.dyta asgsoSat T&jciparj to im toZ (istrou
ioej(u>orj xai o/toioj; t%o$ rd sczara lyj». (Ima ih koji kažu —kao od starih
Anaksimandar —da ona (Zcmlja) ostaje u mestu zahvaljujući ccntriranosti
(bukv. ..jednakosth). Jer ono što je smcšteno u sredini. na jednakoj udalje-
nosti od mbova. nc može se krctati ništa višc nagorc nego nadole ili pak u
stranu.) Jcdna tačka fcrj nije višc ..dolc'* od druge. lzglcda da su pitagorejci
usvojili ovaj način razmišljanja: jcr Sokrat u Fedonu kaže (108 e) io-o&ozov
yaQ T.(fl,y(t/i ofioiov rtvog iv (tiertfj rt$iv o iy ISei (td/?ov ohSs jprov ov&aftare
x?j$ij>ai. (Objekat u ravnoteži smešten u centru nečcga jednoličnog neće
biti više ili manjc nagnut ni na jcdnu stranu.) Iz toga proizlazi da bftotong
znači ncšto kao javnodušnost". Nema ničeg što bi razlikovalo jedan polu-
prečnik kruga od drugog.
91 Arist. De caelo. B, 13. 295 a 9. (rj yrj) <n>v7j?J?e> hri ro fticov tpe^oftevrj
Oid rrj> brstprj' rairrtj> rrjv arrtav zd>re$ ?Jyowri> ix rta> iv roig iygo/t
xai ts(J rd> di^a cu/t^at>bvrut>' i> rohroig 704 aei tpiperat rd (teiQu xaJ rd
SapCrspa t q o c r6 ftitro'j rrjt; $to dr, xai rrj> yrp Tavre^ ocot rbv ougavbv
svedočanstvo o tome da je Anaksimandar mislio da Zemlja
učestvuje u rotacionom kretanju.92 Ona, ipaJc nije sfera, tako
da ne smemo da govorimo o osnom okretanju. Ako prihvati-
mo gledište da je svet sistem rotirajućih prstenova, lako je
objasniti oblik koji je Anaksimandar dao Zemlji. To je upra-
vo čvrst prsten u sredini vrtloga.

21. Nebeska tela

Videli smo da je plamen koji je potisnut na periferiju vr-

tloga, razbijen u prstenove pritiskom pare koja se širila, na-
stao usled toplote sopstvene pare. Navodim iskaze Hipolita i
Aetija u vezi sa formiranjem nebeskih tela iz ovih prstenova.
Nebeska tela su točak od vatre, odvojena su od vatre sveta
i obuhvaćena vazduhom. Postoje izduvni otvori, nekakvi pro-
lazi u obliku cevi, na kojima se nebeska tela pojavljuju. Zbog
toga dolazi do pomračenja kada se zatvore ti otvori. Mesec
izgleda čas kao da raste, a čas kao da se smanjuje, usled za-
tvaranja, odnosno otvaranja prolaza. Točak Sunca je 27 puta
veći nego (zemljin, dok je) mesečev (18 puta toliki). Sunce je
na najvišem položaju, a najniže su smešteni točkovi zvezda.93
Hipp. R e j 1,6 (R. P. 20).

Tsvpunrrv eiri ro (tico> owekSsrj ipaernt. (Zemlja sc skupila u srcdinu nošcna

utložnim kretanjcm: taj uzrok svi izvode iz onoga što se dcšava u vodi i
vazduhu: u njima se. naime. ono što je veće i težc uvck kreće ka srcdišiu
vrtloga. Zbog toga svi oni koji govore o nastanku ncba kažu da se Zcmlja
skupila u sredinu.)
92 To je izričito tvrdio Eudem {ap. rhcon. Smym.. str. 198, 18).
’A^a^t/tavbeos 3e ort itrrb rj yrj (U7etoQog xai xtverrat teq 'i to ftitrov.
(Anaksimandar kaže da Zemlja lcbdi i krcćc sc oko srcdišta.) Anaksagora
jc zastupao isto gledište (§ 133).
93 Slažem sc sa Dilsovom pretpostavkom (Dox„ str. 560) da u lckstu
ncšto nedostajc. ali sam uzeo da jc mescčcv krug 18 a nc 19 puta veći. po-
što se to bolje slaže sa onom drugom cifrom. tj. sa 27. Videti str. 87. n. 95.
 Anaksimandar je rekao da su nebeska tela obručaste kom-
presije vazduha ispunjene vatrom, koje na jednom delu ispu-
štaju plamenove krozotvore. - Aet. II, 13, 7 (R. P. 19 a).
Sunce je točak 28 puta veći od Zemlje nalik na kolski to-
čak sa šupljim naplatkom punim vatre, koji na jednom delu
ispušta vatru kroz otvor, kao kroz pisak cevi meha. - Aet. II,
20, 1 (R. P. 19 a).
Sunce je jednako Zemlji, ali je točak kroz koji izdiše i ko-
ji ga naokolo nosi 27 puta veći od Zemlje. - Aet. I, 21, 1.
Pomračenje Sunca nastaje kada se zatvori otvor za ispu-
štanje vatre. - Aet. II, 24,2.
Mesec je točak 19 puta veći od Zemlje. Liči na točak od
kola sa šupljim naplatkom punim vatre, isto kao točak Sunca.
Leži nagnut na stranu kao i on i ima jedan izduvni otvor, kao
pisak (cevi) meha. (Do pomračenja Meseca dolazi zbog obr-
tanja točka.)94 - Aet. 1,25, 1.
Pomračenje Meseca nastaje kada se zatvori otvor na toč-
ku. - Aet. II, 29, 1.
(Gromovi, munje i ostalo) sve dolazi od vetra. Kada on,
pritešnjen u gustom oblaku, silom izbije, tada pucanje oblaka
stvara prasak, a rascep odaje blesak, kao kontrast cmini obla-
ka. - Aet. IIL 3, 1.
Vetar je stmjanje vazduha (tj. pare) do kojeg dolazi kada
se najfinije i najvlažnije čestice u njemu kreću ili tope pod
dejstvom Sunca. —Aet. III, 7, 1.

94 Ovde očigledno postoji neka zbrka. pošto je Anaksimandrov stvami

prikaz lunamih pomračenja dat u sleđećem izvodu. Sumnjivo je i tuma-
čenje. I Plutarh i Eusebije {P. E. XV, 26. i) koriste reč ,,obrtanjau
{srurrgo<pd^), tako da se Stob. Tgozdg (okretanja) može zanemariti. posebno
pošto u codex~u Sambuci piše orgo^d^. Izgteda da je ovo bilo usputno upu-
ćivanje na Heraklitovu teoriju o tome da su pomračenja posledica (§ 71)
obrtanja (irroo&r} ili ki:i<rrQo<pfj) zdeiastog tela oxćupr). U svakom slučaju,
ovaj odlomak se ne može navesti u prilog značenju koje $u reči tqoiuu dati
Celer (Zeller) i Hit (str. 81. n. 86).
 Postoje čudna odstupanja u brojevima kojima se određuje
veličina točkova nebeskih tela i izgleda najverovatnije da se
18 i 27 odnose na unutrašnju a 19 i 28 na spoljašnju periferi-
ju. Možda je moguć zaključak da su točkovi „zvezda“ devet
puta veći od Zemlje; jer brojevi 9, 18 i 27 igraju značajnu
ulogu u primitivnim kosmogonijama.95 Vatrene točkove ne
vidimo kao potpune krugove, jer para ili magla koje ih formi-
raju ograđuju vatru i formiraju spoljasnji prsten, osim u jed-
noj tački na svojoj periferiji kroz koju vatra prolazi i to je u
stvari nebesko telo koje vidimo.96 Moguće je da je teoriju o
„točkovima“ inspirisao Mlečni put. Ako se zapitamo kako
točkovi vazduha mogu da nam vatru učine nevidljivom, a da
i sami ne postanu vidljivi, odgovor je da je to svojstvo onoga
što su Grci tog vremena nazivali ,,vazduh“. Na primer, kada
homerski heroj postane nevidljiv tako što se zaodene „vazdu-
hom“, možemo da vidimo kako kroz ,,vazduh“, tako i kroz
heroja.97 Trebalo bi dodati da je munja objašnjena na isti na-
čin kao i nebeska tela. To je, takođe, vatra koja se probija
kroz kondenzovan vazduh, u ovom slučaju olujne oblake. Iz-
gleda da je u ovome stvarno poreklo teorije i da je Anaksi-
mandar nebeska tela objasnio po analogiji sa munjom, a ne
vice versa. Moramo se prisetiti da se meteorologija i astrono-

95 Videti Tannerv. Science hellene, str. 91; Dils. ..Ueber Anaximanders

Kosmos4* (Arch., X, str. 231 i dalje).
96 Dils je prvi objasnio pravo značenje ovog učenja (D ox., str. 25 i
dalje). Plamenovi izlaze per magni circum spiracula mundi. kako to iznosi
Lukrecije (VI, 493). ney<rri)eo$ au/Jg sa kojima se ovi porede. prosto je
pisak kovaČevog meha. smisao koji reč ngipTfe ima kod Apolonija sa
Rodosa (IV, 776), i nema nikakve veze sa metcorološkim fcnomenom istog
imena (videti Poglavlje III § 71), izuzev što je vrlo verovatno da su grčki
momari žestokom vodenom tomadu dali ime po ovom poznatom instru-
mentu. Nema potrebe da se sada razmatraju ranija tumačenja te fraze.
97 To nije tako čudno shvatanje kao što može da se čini. Ostrvo iii ste-
na na otvorenom moru mogu potpuno nestati kad ih magla pokrije (aifo),
pri čemu se čini da vidimo nebo iza njih.
mija lada još uvek nisu ra/likovale i da teorija o ..toćkovi-
ma" ili prstenovima prirodno sledi iz idejc o vrtlogu.
Ako smo. barem na osnovu onoga što kaže Teofrast. dosa-
da bili na dobrom putu. neizbežni su neki dalji zaključci. Pr-
vo. Anaksimandar se oslobodio stare idejc da su nebesa čvrst
luk. N'ema ničeg što nas sprečava da direktno gledamo u Bez-
granično. pa je Anaksimandar po svoj prilici verovao da to i
čini. Tradicionalni kosmos ustupa mesto grandioznoj zamisli
bezbrojnih vrtloga u be^graničnoj masi koja nije ni voda ni
vazduh. U tom slućaju, teško je odupreti se uverenju da je
ono što zovemo zvezde stajačice bilo izjednačeno sa ..bez-
brojnim svetovima" koji su takođe ..bogovi". Otuda bi sledilo
da je dnevna revolucija samo prividna; jer zvezde su na ne-
jednakim udaljenostima od nas i ne mogu imati zajedničku
rotaciju. Ona. dakle, mora da se pripiše rotaciji cilindrične
Zemlje tokom dvadeset i četiri časa. Videli smo da Zemlja
učestvuje u rotaciji Tako se oslobađamo jedne teškoće,
točka ..zvezda". koji je između Zemlje i Meseca; jer nepo-
kretne zvezde uopšte ne mogu da se objasne ..točkovima"; za
to bi bila potrebna sfera. Šta su. onda. ..zvezde" koje su obja-
šnjene tim unutrašnjim točkom? Usuđujem se da prediožim
da su to jutamje i večemje zvezde koje, kao što smo videli
(str. 33, n. 56), još nisu prepoznate kao pojedinačna svetleća
tela. Drugim rečima, verujem da je Anaksimandar smatrao da
se zvezde stajačice nalaze uvek na istom mestu i da svaka ro-
tira u svom sopstvenom vrtlogu. Ovo bez sumnje stvara nove
probleme u vezi sa rotacijom Sunca i Meseca. Iz prirode vr-
tloga sledi da oni moraju da rotiraju u istom smeru kao i Ze-
mlja i, sudeći po upravo učinjenoj pretpostavci, to mora biti
od zapada ka istoku i to mora biti rotacija sporija od zemljine
što nije u skladu s činjenicom da periferija vrtloga rotira brže
od centra. Ipak, to je teškoća sa kojom su svi jonski kosmolo-*

<*Videti str. 38.

zi <io Demokrita morali da se suoče. Smatrajući da se celo-
kupna rotacija odvija u istom smeru. oni su morali da kažu
da su brzine koje mi smatramo najvećim. u stvari - najmanje
br/ine. Mesec. na primer. ne rotira tako brzo kao Sunce. po-
što je Sunce u tom smislu sličnije zvezdama stajačicama.
Ako se setimo da je Anaksimandar bio prvi koji je uočio pro-
blem. ne iznenađuje što je propustio da uoči tu teškoću. Nije
neposredno ocigledno da centar vrtloga mora da se okreće
sporije od periferije. Time se objašnjava poreklo teorije po
kojoj nebeska tela imaju svoju sopstvenu rotaciju koja je su-
protna smeru dnevne revolucije. a videćemo zašto se ona pri-
pisuje Pitagori (§ 54).

22. Životinje
U svakom slučaju. sve je ovo dovoljno da pokažemo kako
Anaksimandrove spekuiacije o svetu imaju krajnje smeo ka-
rakter. Sada dolazimo do vrhunca smelosti. do njegove teori-
je o poreklu živih stvorenja. Teofrastov prikaz su sačuvali
doksografi:
Živa bića su postala iz vlažnog elementa. koji je isparavao
pod dejstvom Sunca. Čovek je u početku bio siičan drugoj ži-
votinji, naime ribi. - Hip. Ref., I, 6 (R. P. 22 a).
Prve životinje stvorene su u vlazi, obavijene bodljikavim
Ijuskama. Kako im je vek odmicao, izlazile su na suvlji deo i
kada bi im se ljuska otkinula,99100 opstajale su još jedno kratko
vreme.101 - Aet. V, 19,4 (R. P. 22).

99 Lukrecije. V, 619 i dalje.

100 Ovo treba razumeti u svetlu onoga što se kaže o morskim psima
( 7oAcff/) niže. Videti Arist. Hist. A n Z. 10, 565 a 25, rol<; fdv ouv awXtoi$,
ov$ xaAov<ri rnttf vtBgia^ yaXsoC^t orav rsgtggaijj xai zxtwfq t6 oorgaxov,
ytvcvrat oi vsoTToi. (Kada morskim psima, koje neki zovu i pegavim ajku-
lama, otpadne Ijuska. rađaju se mladi.)
101 Pravo čitanje je «V okiyov %qovov fUTo&tujvat, Dilsovo izostavljanje
pgovov u Vors. I i Vors. 2 je očito propust. U Indeksu Dox., Dils s.v.
 Zatim kaže da je čovek isprva postao od životinja druge
vrste i to zbog toga što se druge životinje brzo same snalaze
za hranu, a samo je čoveku potreban dug period dojenja. Za-
to čovek nikada ne bi opstao da je i u početku bio takav ka-
kav je sada. - Ps.-Plut. Strom., fr. 2 (R. P. ib.).
On kazuje da su Ijudi najpre nastali unutar riba i pošto bi,
othranjeni kao ajkule,102 postajali sposobni da se sami o sebi
brinu, izbacivani su odatle i izlazili na kopno. - Plut. Symp
Quaest. 730 f (R. P. ib.).
Važnost ovih iskaza ponekad se precenjuje, a još češće
potcenjuje. Anaksimandra neki nazivaju pretečom Darvina,
dok ostali čitavu priču posmatraju kao mitsku borbu za op-
stanak. Prema tome, važno je primetiti da je to jedan od ret-
kih slučajeva u kome nemamo samo placitum, već se ukazuje
i na posmatranja na kojima je zasnovano. Iz toga je jasno da
je Anaksimandar imao ideju o onome što se podrazumeva
pod prilagođavanjem sredini i opstanku najsposobnijih i da
je uvideo da viši sisari nisu mogli predstavljati prvobitan tip
životinje. On ju je potražio u moru i, prirodno, odlučio se za
one ribe koje su najsličnije sisarima. Johan Miler (Johannes
Muller) je pokazao da su iskazi Aristotela o galeus levis pre-
cizniji od iskaza kasnijih naturalista, a sada vidimo da je već
Anaksimandar vršio ta posmatranja. Način na koji ajkula hra-
ni svoje mladunče pružio mu je ono što mu je bilo potrebno
da objasni opstanak najranijih životinja. J*10

fura3tow kaže ..mutare vitam - promeniti način života“ (videti fiera3tatrćb\

i ja $am ga sledio u prv-om izdanju svoje knjige. Hejdl pravi dobro pore-
denje sa Arhelajem. ap. Hipp. Ref., I. 9, 5 (o prvim životinjama) yv U
o}jyo%£wia (bile su kratkog veka).
10' Čitanje onmtQ oi yaXeoi (kao ajkuie) umesto aftnrs^ oi naAaioi (kao
stari) kod Donera (Doehner). koji poredi Plut. De soll. a n im 982 a. gde je
opisana nežnost (<piX6oroeyov) ajkule.
103 O Aristotelu i galeus levis. videti Johannes Muller, „Ueber den glat-
ten Hai des Aristoteles^ (K. Preuss. A k a d 1842), na šta mi je pažnju skre-
 III. ANAKSIMEN

23. Život

Anaksimen iz Mileta. Euristratov sin, bio je. prema Teo-

frastu, Anaksimandrov ,,drug".lw Apolodor kaže da je njegov
akme bio otprilike u vreme pada Sarda (546/5. p. n. ere) i da
je umro za vreme 63. olimpijade (528/525. p. n. ere).*10405 Dru-
gim rečima, on je rođen u vreme Talesovog akme-a. a njegov
akme je bio u vreme Talesove smrti, što znači da Apolodor,
određujući njegov datum, nije imao konačnu informaciju.
Možda je on 63. olimpijađu uzeo kao vreme Anaksimenove
smrti zato što se ona podudarala sa trećom generacijom Mi-

nuo moj kolega, profesor D’Arsi Tompson (D’Arcv Thompson). Tačan

smisao reči r uxrnsQ oi yafeoi (hrane se kao ajkule) dobijamo u
Arist. Hist. An., Z. 10. 565 b I. oi 3s xakoCfu>oi keiot ?wv yaJswv ?a tuv (pa
To%OV0‘i ft£ T O & TOtV JO T ifH tfV OflOHOg T 0% ffX u } J o t$ , T X Q I0 ? 6 * ? a Š s T O V T a s fc
ixa?SQap ttjv 3ixq6ov ?ijg urripag xa?a^aJvsi. xai ?a Cfpa ytvt?<u ?o> 6ft<pa/.6v
š%ovra rp uoriffli, uxrre ava/j<rxofuvwv ?wv (ptov 6ftoiw$ 6oxsh> šzttv ?o
ŠftSpuov ?ok TSTQaT7o<rtv. (Takozvane glatke ajkuie nose jaja između delova
materice. nalik mladim morskim psima. a ona se unaokolo spuštaju u svaki
od dva kraka materice. Mladt se rađaju sa pupčanom vrpcom povezanom
sa matericom. tako da. kada se sadržina jaja potroši. embrion izgleda kao
kod Četvoronožaca.) Nije nužno pretpostaviti da Anaksimandar upućuje na
sledeći fenomen koji opisuje Aristotel, više puta rekavši da sve yaksm
(ajkule) izuzev axav$ia$ (bodjikavih) i&uptčun xai šszovrat ti$ sau?ov$ ?oug
vsoT?ovt (.ialju napolje svoje mlade. a zatim ih ponovo primaju nazad", ib.,
565 b 23); uporediti takode sa Act. I. 17; Plut. Đe am oreprotis. 494 c; De
soll. anim., 982 a. Placenta i pupčana vrpca koje opisuje Johan Miler do-
voljno objašnjavaju sve Što on kaže.
104 Teofrast Phys. Op., fr. 2 (R. P. 26).
105 To proizlazi iz jednog poređenja Diog. II. 3 sa Hipp. Ref.. 1.7 (R. P.
23) i Sidom (s.v.). Kod Hipolita moramo. međutim. da čitamo rpirov umc-
sto -ngurrov kao Dils. Sugestija. data u R. P. 23 e, da je Apolodor pomenuo
olimpijadu bez navođenja godine. nije adekvatna. je r Apolodor \Teme nije
računao po olimpijadama, već po atinskim arhontima.
letske škole.11* Prema tome. o vremenu u kojem jc živeo ne
možemo da kažemo ništa preciznije osim da je morao biti
rnlađi od Anaksimandra.

24. Njegova knjiga

Anaksimen je napisao knjigu koja je sačuvana do vreme-

na književne kritike: jer kaže se d a je koristio jednostavan i
nepretenciozan jonskil0/ jezik koji je. vrlo verovatno. bio veo-
ma različit od Anaksimandrove poetske proze. Anaksiman-
drove spekulacije isticale su se smelošću i širinom; Anaksi-
menove imaju suprotan kvalitet. lzgleda da je on svoj sistem
pažljivo izveo, odbacivši smelije teorije svog prcthodnika.
Rezultat je sledeći: dok njegov pogled na svet manje odgova-
ra istini od Anaksimandrovog, on je možda plodniji pc> ideja-
ma kojima je bilo suđeno da se održe.

25. Teorija o prvobitnoj supstanciji

Anaksimen je jedan od filozofa o kome je Teofrast napi-
sao posebnu monografiju;100 to je dodatna garancija za pou-
zdanost tradicije. Ovo su odlomci*10789110 koji sadrže najpotpuniji
prikaz glavne karakteristike njegovog sistema:
Anaksimen Euristratov iz Mileta. koji je bio drug Anaksi-
mandrov. rekao je. kao i on. d aje ono što je u osnovi jedno i
bezgranično. ali ne i da je neodređeno. kao Anaksimandar,
već da je određeno. govoreći da je to vazduh. - Phvs. Op^
fr. 2 (R. P. 26).

i
Jakobi (Jacobv) (str. 194) dovodi datum u vezu sa Pitagorinim ak
me-om što se meni čini manje verovatnim.
107 Diog. II. 3 (R. P. 23).
108 Videti gore Teofrastov iskaz, § 13.
109 O ovim monografijama, videti str. 103.
1,0 Videti pregled izvoda kod Teofrasta dat u Dox., str. 135.
 Iz njega je. reče. nastalo ono što jeste. što je bilo i što će
biti. kao i bogovi i božanske stvari. a ostalo je nastalo iz nje-
govih proizvoda. - Hipp. Ref.. I. 7 (R. P. 28).
..Kao što nas“. reče. ..naša duša. koja je vazduh. drži na
okupu. tako isto dah i vazduh obuhvataju ceo svet." - Aet. I.
3.4 (R. P. 24).
Izgled vazduha je ovakav: kada je najjednoličniji (u smi-
slu ..sebi najsličniji"). pogledu je skriven. a vidljivim ga čine
hladnoća. toplota. vlaga i kretanje. Uvek se kreće, jer se ne bi
menjao koliko se menja kada se ne bi kretao. - Hipp. R ef\ I.
7 (R. P. 28).
Razlikuje se retkoćom i gustinom po supstancijama. -
Phys. Op., fr. 2 (R. P. 26).
Kada se (vazduh) razredi postaje vatra. Vetrovi su. napro-
tiv, vazduh koji se zgušnjava. Zbijanjem111 vazduha stvara se
oblak. Još više zgusnut daje vodu. zatim zemlju. a najzgusnu-
tiji kamenje. - Hipp. R ef. I, 7 (R. P. 28).

26. Razređivanje i zgušnjavanje

Na prvi pogled, ovo izgleda kao pad sa suptilnijeg Anaksi-
mandrovog učenja na sirovije gledište; ali. to nije slučaj. Na-
protiv, uvođenje u teoriju razređivanja i zgušnjavanja predsta-
vlja značajan napredak.112 U stvari. miletska kosmologija na

111 .Zbijanje'* (rP.ijmj) jc uobičajen izraz za ovaj proces kod svih ranih
kosmologa. od kojih ga je Platon preuzeo <77m . 58 b 4: 76 c 3).
I,: Simplikije. Phvs.. str. 149. 32 (R. P. 26 b). kaže d a je po Tcofrastu
samo Anaksimcn go\orio o zgušnjavanju i razredivanju. I reba. medutim.
primeiiti da izgleda da Aristoiel. P h\s.. A. 4. 187 a 12. podrazumeva kako
je i Anaksimandar govorio o razređivanju i zgušnjavanju. posebno ako se 6
hrrt mtgog /uv 77vxwte#o> $i /£TrrorrtQcv (koje je gušće od vatre. a rcđe
od vazduha) odnosi na njega. S druge strane. 20. ot 3“ix rov &05 £voC<ra$
ra$ ivavrtoTtjTog £xx(Hvs<r$att <ixmtq *Ava§ftav3o6$ <pt)<ri (a drugi. kao Anaksi-
mandar. kažu da se suprotnosti izdvajaju iz Jednog u kojem su) je izgleda u
taj način po prvi put postaje konzistentna, pošto je teorija koja
sve objašnjava kao oblik jedne jedine supstancije primorana da
sve razlike smatra kvantitativnim. Jedinstvo prvobitne supstan-
cije može da se spase jedino ako se kaže da se sve raznovrsno-
sti mogu pripisati njenom većem ili manjem prisustvu u datom
prostoru. Kada je jednom napravljen taj korak, više nije nužno
od prvobitne supstancije činiti nešto „odvojeno od elemenatafc\
da upotrebimo Aristotelovu netačnu ali zgodnu frazu; jer ona
može da bude jedna od njih.

27. Vazduh
Vazduh o kojem govori Anaksimen podrazumeva i dobar
deo onoga što mi ne bismo nazvali tim imenom. U svom nor-
malnom stanju, kadaje najravnomemije raspoređen, on je ne-
vidljiv i tada odgovara našem ,,vazduhu“; to je ono što udiše-
mo i to je vetar koji duva. Zato ga on naziva irveufUL S druge
strane. stara ideja da su magla ili para kondenzovan vazduh,
još uvek se prihvata bez pogovora. Videćemo da je Empedokle
bio prvi koji je otkrio da je ono što zovemo vazduhom posebna
telesna supstancija koja nije identična ni sa parom ni sa pra-
znim prostorom. Kod ranijih kosmologa ,,vazduhu je uvek ob-
lik pare, a čak je i mrak oblik „vazduha". Empedokle je poja-
snio i to pitanje, pokazavši da je mrak senka.,lj13

suprotnosti sa 12. oi fiiv xr). (jedni kažu...). Kao što sam već naznačio, iz-
gleda da ovde imamo posla sa Aristotclovim ličnim zaključcima i tumače-
njima. koji su daleko od jasnih. Oni su prevaziđeni izričitim iskazom koji
Simplikije navodi iz Teofrasta. iako sam Simplikije dodaje drjhov xai
oi a}).oi rjj fic&drrjri xai mxvo,rr}Tt i%garsro (jasno je da su se i drugi služili
razređivanjem i zgušnjavanjem). To je. međutim. samo njegov zaključak
iz\reden iz Aristotelovog donekle konfuznog iskaza.
113 Što se tiče značenja reči a i# kod Homcra. videti npr. Odiseju. VIII.
I. rjigt xcu ve<pi}.y xexa/d/ftfii>aj (obavijene maglom i mrakom); a za njen
opstanak u jonskoj prozi. Hipokrata. Ilepi aipov, v$drw>, romav. 15, drjg ts
i:o)u$ xari%£i rrp/ zuKPP d>no ru» j’Sarcov (magla često (izdigavši se) iz vode
 Za Anaksimena je bilo prirodno da se odluči za „vazduh"
kao prvobitnu supstanciju; u Anaksimandrovom sistemu on
zauzima središnje mesto između dveju osnovnih suprotnosti,
plamenog prstena i hladne, vlažne mase unutar njega (§ 19).
Od Plutarha znamo da je on zamišljao kako vazduh postaje
topliji kada je razređen, a hladniji kada je zgusnut. Smatrao
je da je dovoljan dokaz ovoga jedan neobičan eksperiment.
Kada dišemo sa otvorenim ustima, vazduh je topao; kada ih
zatvorimo, on je hladan.114

28. Svetski dah

Taj argument nas dovodi do važne tačke u teoriji koju po-

tvrđuje jedini sačuvani fragment.115 ,.Kao što nas duša, koja
je vazduh, drži na okupu, tako dah i vazduh obuhvataju ceo
svet.MPrvobitna supstancija je u istom odnosu prema životu
sveta kao i prema životu čoveka. To je bilo pitagorejsko gle-
dište,116 a to je takođe rani primer zaključivanja od mikroko-
smosa na makrokosmos, čime je označen početak interesova-
nja za fiziološke probleme.

prekriva Zemlju). Platon je jo š uvek svestan starog značenja; je r on kroz

Timaja kaže dipo^ (yhrq) ro pUv £vays<rrarov knixkrp aiSr# xa?j)ufievo^t 6
Sokspanaros 6fiitfsq xat axoro$ (od raznih vrsta vazduha. onaj najčistiji nosi
ime etar, a najmutniji magla i mrak) (7Vm., 58 d). O poistovećivanju arje sa
mrakom uporediti Plut. De. prim . frig... 948 e. art & aA# ro ngurru^
axorentbif eartv oitbi roug Trotrjrd^ tJkijSevaiea ro axb?o$ xakovatv
(pesnici su znali da je vazduh prv'enstveno ono što je mračno: oni. naime.
vazduh zovu mrakom). Teneri je kritikovao moje gledište u „(Jne nouvelle
hvpothese sur Anaximandre“ (Arch., VIII, str. 443 i dalje) i ja sam. da bih
ispoštovao tu kritiku, malo izmenio svoj prikaz. To je od suštinske važnosti
u tumačenju pitagorejstva.
114 Plut. De prim . f r i g 947 f (R. P. 27), gde se kaže da je za razređen
vazduh koristio izraz ro zakaeav.
115 Aet. I, 3 ,4 (R. P. 24).
1,6 Videti Poglavlje II § 53.
29. Delovi sveta
Sada se okrećemo doksografskoj tradiciji koja se odnosi
na formiranje sveta i njegovih delova;
Kaže da je, kako se vazduh zbijao, prvo nastala Zemlja.
Ona je vrlo pljosnata i zbog toga pluta na vazduhu. - Ps.-Plut.
Slront., fr. 3 (R. P. 25).
Isto tako i Sunce, Mesec i ostala nebeska tela koja su sva
od vatre, plutaju na vazduhu zato što su pljosnata. A nebeska
tela su postala iz zemlje, isparavanjem vlage iz nje. Razređi-
vanjem te pare nastaje vatra, a od vatre koja se diže u visinu
sastoje se zvezde. Postoje i tela zemljane prirode u području
z\rezda koja se okreću zajedno sa njima. On takođe kaže da
se nebeska tela ne kreću ispod Zemlje, kao što su drugi pret-
postavili,već oko Zemlje, baš kao što se pustena kapa okreće
oko naše glave. Sunce nestaje, ali ne zato što se našlo ispod
Zemlje, nego zato što ga zaklanjaju viši delovi Zemlje i zato
što se njegova udaljenost od nas povećala. A zvezde ne prže
zato što su jako daleko. - Hipp. R e f, I, 7 ,4 -6 (R. P. 28).
Vetrovi se javljaju kada je vazduh zgusnut i kreće se pod
pritiskom; kada se skupi i još više zgusne stvaraju se oblaci i
najzad se vazduh pretvara u vodu.117 - Hipp. R ef, I, 7, 7
(Dox., str. 561).
Zvezde su kao nokti zarivene u kristalni svod neba. Ali,
neki kažu da su one vatreni listovi, kao slike.118 - Aet. II, 14,
3 (D o x str. 344).
One (zvezde) ne idu ispod Zemlje, nego se okreću oko
nje. - I b 16, 6 (Dox, str. 348).
Sunce je vatreno. - I b 20, 2 (D o x str. 348).
Ono je pljosnato kao list. - Ib., 2 2 ,1(Dox., str. 352).

117 Tekst je ovde veoma oštećen. Zadrzavam sxt:£twxvw(mvo$ (zgusnut)

zato što se gore kaže da su vetrovi zgusnut vazduh.
1,8 Videti niže. str. 98, n. 123.
 Nebeska tela prave okrete119*u svom kretanju zbog otpora
zgusnutog vazduha. - Ib., 2 3 ,1(Dox., str. 352).
Mesec je od vatre. - Ib., 25, 2 (Dox., str. 356).
Anaksimen je sevanje objasnio isto kao i Anaksimandar,
dodajući kao ilustraciju ono što se dešava sa morem koje
svetluca kada se zaseče veslima. - I b III, 3, 2 (Dox., str.
368).
Grad nastaje kada se voda smrzne u padu; a sneg kada je,
zajedno sa vodom obuhvaćeno i malo vazduha. - Aet. III, 4 , 1
(Dox., str. 370).
Anaksimen kaže da duga nastaje kada sunčevi zraci padnu
na gust i zbijen vazduh. Otuda onaj njen deo bliži samom
Suncu izgleda crveno, jer ga potpaljuju sunčevi zraci, dok je
drugi deo mračan, jer tu preovlađuje vlaga. Kaže takođe da
se i noću javlja duga, pod dejstvom Meseca, ali ne često, jer
Mesec nije uvek pun, a i njegova svetlost je slabija od sunče-
ve. - Schol. Arat.120(D o x str. 231).
Zemlja ima oblik ploče. - Aet. III, 10,3 (Dox., str. 377).
Suvoća i vlažnost Zemlje su uzrok zemljotresa. Suvoću
stvaraju suše, a vlagu pljuskovi. - Ib., 15,3 (Dox., str. 379).
Videli smo da se Anaksimen, što se tiče prirode prvobitne
supstancije, opravdano vratio Talesu. Međutim, to je imalo
porazne posledice na pojedinosti njegove kosmologije. Ze-
mlja je opet zamišljena kao ravan disk koji pluta na vazduhu.
Sunce, Mesec i zvezde takođe su užareni diskovi koji plutaju
na vazduhu ,,kao Iišće“; ideja koju prirodno sugeriše „vrtlog"
(dlvrj). Iz toga sledi da nebeska tela noću ne mogu da se kreću

119 Ovo može da se odnosi samo na obrate (zQonaS) Sunca, iako se slo*
bodno upotrebljava za ta aarga uopšte. Javlja se u poglavlju „O sunčevim
obratima" (fleei rgonafv i)XIov), i ne možemo ga tumačiti kao da se nalazi u
izdvojenom iskazu.
m Izvor ovih podataka je Poscjdonijc, a Posejdonijevih - Teofrast.
Dox., str. 231.
ispod Zemlje. kako je morao smatrati Anaksimandar, već je-
dino oko nje. pobočno, kao kapa ili žrvanj.121 To shvatanje se
takođe pominje u Aristotelovoj Meieorologiji,122123gde se uka-
zuje na uzdignuiost sevemih delova Zemlje. što nebeskim te-
lima omogućava da budu skrivena od pogieda. To je samo
pokušaj da se objasni zašto se čini da se zvezde izvan arktič-
kog kruga rađaju i zalaze, i ako se prisetimo da se tada misli-
lo da svet rotira u ravni objašnjenje je sasvim adekvatno, ali
se ne može pomiriti sa teorijom o nebeskoj sferi.l2j
Pomoću zemljanih tela koja kruže među planetama očito
žele da se objasne pomračenja Meseca i njegove mene.124

30. Bezbrojni svetovi

Kao što se može očekivati, ista teškoća koja se odnosi na

Anaksimandrove svetove postoji i u vezi sa „bezbrojnim sve-
tovima'" pripisanim Anaksimenu. Ipak, dokaz je daleko ma-

121 Teodorit (IV. 16) govori o onima koji veruju u revoluciju nalik
okretanju žrvnja. nasuprot onoj koja je nalik okretanju točka. Dils (Dox.,
str. 46) ta poredenja vezuje za Anaksimena, odnosno Anaksimandra. Ona,
naravno. potiču od Aetija (Napomena o izvorima § 10), iako ih ne daje ni
Stobej niti se pojavljuju u Placita.
122 B, 1,354 a 28 (R. P. 28 c).
123 Iz tog razloga, sada odbacujem iskaz Aetija. II, 14, 3 (str. 76),
*AvafyiuvrK rjkisv x<narreir(fftvai rip x#o(rraAXoei$eT (Anaksimen kaže
da su zvezde kao nokti zarivene u kristalni nebeski svod). Da tu postoji
neka zbrka oko imena očigledno je iz reči koje neposredno slede, b rn U
neraAa ehat nč(Hpa <Ixrmq tcl tjojoatprjpaTa (a neki kažu da su one vatreni
listovi, kao slike), što je svakako originalno Anaksimenovo učenje.
Razumem fyyoputpwATa kao sazvežđa (videti Platona, Tim.y 55 c). Smatrati
da su zvezde pričvršćene za kristainu sferu u potpunom je neskladu sa
daleko bolje potkrepljenim učenjem po kome se one ne kreću ispod
Zemlje.
124 Viđeti Tannery, Science hellene, str. 153. O potpuno siičnim teiima
koje je pretpostavio Anaksagora, videti dalje u tekstu, Poglavlje VI § 135.
Videti dalje Poglavlje VII § 151.
 nje zadovoljavajući. Ciceron kaže da je Anaksimen vazduh
smatrao bogom i dodaje da je on nastao.125 To ne može biti
tačno. Kao prvobitna supstancija, vazduh je sigurno večan i
sasvim je verovatno da ga je Anaksimen nazivao ..božan-
stvom", kao što je i Anaksimandar nazivao Bezgranično; ali
izvesno je i da je on govorio o bogovima koji nastaju i nesta-
ju. On je rekao da su oni nastali iz vazduha. To se izričito
tvrdi kod Hipolita126 i sv. Avgustina.127 Ti bogovi verovatno
mogu da se objasne kao oni Anaksimandrovi. Simplikije, do-
duše, zauzima drugo stanovište; ali njega je mogao da zavede
autoritet stoika.128

31. Anaksimenov uticaj

Nije lako razumeti činjenicu da je u očima svojih savre-

menika, i dugo nakon toga, Anaksimen bio mnogo važnija fi-
gura od Anaksimandra. Ipak, ta činjenica je izvesna. Videće-
mo da je Pitagora, mada je u svom opisu nebeskih tela sledio
Anaksimandra, svoju opštu teoriju sveta (§ 53) mnogo više
dugovao Anaksimenu. Videćemo, takođe, da se kasnije, kada
je u ioniji ponovo oživela nauka, ona vezivala za „Anaksi-
menovu filozofiju* (§ 122). Anaksagora je usvojio mnoga
njegova najkarakterističnija shvatanja (§ 135), a isto su uči-

125 Cic. De nat. d y 1,26 (R. P. 28 b).

126 Hipp. Ref.91,7,1 (R. P. 28)
127 Aug. De crv. D., VIII, 2: ,Anaximenes omnes rcrum causas infinito
aeri dedit: nec deos negavit aut tacuit; non tamen ab ipsis aercm factum, sed
ipsos ex aere ortos credidiC —Anaksimen je kao uzrok svih stvari naveo bes-
konaČni vazduh. I nije porekao ni prcćutao bogove. Ipak, smatrao je da nisu
oni stvorili vazduh, već da su sami postali iz vazduha (R, P. 28 b).
m Simpl. Phys., str. 1121, 12 (R. P. 28 a). Odeljak iz Plaeite je
pouzdaniji nego ovaj Simplikijev. Čak i ovde se jedino Anaksimenu, Hera-
klitu i Diogenu pripisuju uzastopni svetovi. O stoičkom tumaČenju Hera-
klita videti Poglavlje III § 78, a o Diogenu, Poglavlje X § 188. Reči xai
forepov oi arro rifr 2roaq sugerišu da Simplikije sledi stoike.
nili i atomisti.129 Diogen iz Apolonije se vratio centralnom
Anaksimenovom učenju i vazduh učinio prvobitnom supstan-
cijom. mada je. takođe, pokušao da ga kombinuje sa Anaksa-
gorinim teorijama (§ 188). Do svega toga doći ćemo kasnije;
ali čini se poželjnim da odmah ukažemo na to kako je Anak-
simen vrhunac one linije mišljenja koja je počela sa Talesom
i da pokažemo kako je ..Anaksimenova filozofija" počela da
predstavlja miletsko učenje kao celinu. Ovo je moguće jer se
zaista radilo o delu škole čiji je poslednji istaknuti predstav-
nik bio Anaksimen i jer je njegov doprinos toj školi bio dovr-
šenje sistema koji je nasledio od svojih prethodnika. Videli
smo (§ 26) da je teorija o razređivanju i zgušnjavanju zaista
bila takvo dovršenje miletskog sistema i samo bi trebalo do-
dati da će jasno razumevanje te činjenice biti najbolji ključ
za shvatanje same miletske kosmologije i sistema koji su po-
tom usledili. Svi oni su, uglavnom, pošli od Anaksimena.

129 Lcukip i Demokrit su se naročito dr/ali njegove teorije o ravnoj

Zemlji. Videti Aet. III. 10. 3 (77eg/ <r%rjfiaT<x jifeh 'Ava&fiivrK rga7T£^)ei^
(rrp A s v x m ^ TVfi7M&oei&}. A tijfiox^iro^ $irxoef$ij fisv rip nkarsu
xot?w đe r(f) fjLSfftp. ((0 obliku zemlje). Anaksimen kaže da je (Zemlja)
oblika ploče. Leukip da je u obliku timpana. Demokrit da ima oblik diska,
koji je u sredini udubljen.) A ipak je mišljenje o sferičnom obliku Zemlje
bilo već opšte mesto u krugovima koji su bili pod uticajem pitagorejstva.
 Poglavije II
Nauka i religija

32. Jonija i Zapad

Kao što smo videli, Jonjani u Aziji su bili potpuno sve-
tovnog duha: i koliko možemo da prosudimo, Milećani su sa-
svim odbacili tradicionalna verovanja. Termin ..bogk' koji su
upotrebljavali da bi označili prvobitnu supstanciju i bezbroj-
ne svetove, nije imao religijsko značenje.1 Drukčije je bilo na
egejskim ostrvima, na kojima su Jonjani živeli dugo pre nego
što je anadolijska obala kolonizovana, i gde su bila živa mno-
ga sećanja na daleku prošlost. Cini se da je svetilište na De-
losu bilo ono što ih je povezivalo, pa Ferekidovi fragmenti, a
on je živeo na susednom ostrvu Siros, izgledaju kao kasnija
kazivanja o ranijem dobu.2 Nema sumnje da je tako bilo i u
halkidijskim i jonskim kolonijama na Zapadu, koje su osno-
vane u vreme kada su Hesiod i njegovi sledbenici još uvek
predstavljali neospome autoritete.
Pitagora i Ksenofan, najmarkantnije figure generacije ko-
ja je doživela pad grčkih gradova u Aziji pod vlast Persije,
bili su Jonjani, ali su veći deo svog života proveli na Zapadu.
Tamo više nije bilo moguće ignorisati religiju, naročito kada
je ona, obnovljena, zapljusnula grčki svet. Otuda su vođe
prosvećenosti morale ili da teže reformi i prodube tradicio-
nalnu religiju, kao Pitagora, ili da joj se, kao Ksenofan, otvo-
reno suprotstave.

33. Delska religija

No obnova nije bila puko oživljavanje stare egejske reli-
gije, na nju je duboko uticaJo širenje određenih ideja koje su

1 Videti str. 24.

2 Videti str. 11.
nastale na prostoru koji je tada bio daieki sever. Legenda o
hramu na Delosu sigumo je drevna i povezuje obožavanje
Apolona sa Hiperborejcima. za koje se mislilo da žive na
obalama Dunava.3 ..Svete stvari umotanc u slamu‘%koje su se
prenosile iz ruke u ruku sve dok, od vrha Jadrana. Dodone i
Malijskog zaliva.4 nisu doprle do Delosa, svedoče o stvarnoj
povezanosti dunavske i egejske civilizacije u to rano doba,
što je prirodno povezati sa dolaskom Ahajaca. Priče o Abari-
ju Hiperborejcu5 i Aristeju sa Prokonesa6 pripadaju istom re-
ligijskom pokretu i dokazuju da je on bio zasnovan na shva-
tanju duše koje je, koliko možemo da vidimo, u egejskoj
oblasti bilo novo. Veze Pitagore sa Delosom sasvim su pou-
zdane, i izvesno je da je on svoje društvo osnovao u gradovi-
ma koji su se ponosili ahajskim imenom. Ako je delska reli-
gija stvamo bila ahajska, onda imamo ključ za izvesne poje-
dinosti iz Pitagorinog života koje su, inače, zbunjujuće. Na to
ćemo se vratiti kasnije.7

34. Orftzam

Ipak. religija sa severa nije imala najveći uticaj u svom

delskom obliku. U Trakiji je bila udružena sa primitivnim
obožavanjem Dionisa i povezana sa Orfejevim imenom. No-
va verovanja u toj religiji uglavnom su bila zasnovana na fe-
nomenu „ekstaze“ (sx<rra<ng, ,.izlaženje“). Pretpostavljalo se
da duša svoju pravu prirodu otkriva samo kada je „izvan te-
la‘\ To nije samo nejaka dvojnost sopstva, kao kod Homera,

3 Pindar. O L III. 14-16.

4 Herod. IV, 33. Uporediti Famell, Cuhs o f the Greek States, IV, str.
99 i dalje.
5 Herod. IV, 36.
6 Ib id , IV, 13-15.
7 Poreklo pitagorcjske religije potpunije sam razmatrao u Encvclopae-
dia o f Religion and Ethics (pod rečju Pitagora), mnogo šire nego što bi to
ovde bilo prikladno.
nego pali bog koji, sistemom „očišćenja'" (xa$aQfiot) i svetih
obreda (oojta) može da se vrati u svoje uzvišeno stanje. U
tom obliku, nova religija se obraćala onima koji nisu mogli
da nađu zadovoljenje u obožavanju sekularizovanih antropo-
morfnih bogova pesnika i državnih religija.
Orfička religija je imala dve karakteristike koje su u Grčkoj
bile nove. Njen oslonac. kao izvor religijskog autoritcta, bilo je
pisano otkrovenje, a njene pristalice su bile organizovane u za-
jednice koje nisu bile zasnovane ni na kakvom krvnom srod-
stvu, već na dobrovoljnom pristanku i posvećenju. Veći deo
orfičke Iiterature koji je došao do nas kasnog je datuma i nei-
zvesnog porekla, ali tanke zlatne ploče sa urezanim orfičkim
stihovima, koje su otkrivene u Turiju i Peteliji, vraćaju nas u
vreme u kome je orfizam još uvek bio živa vera.8 Iz njih vidi-
mo da je on imao neke upadljive sličnosti sa verovanjima koja
su otprilike u isto vreme preovlađivala u Indiji, mada je stvar-
no nemoguće pretpostaviti bilo koji oblik indijskog uticaja na
Grčku tog vremena.9 U svakom slučaju, glavna svrha orfičkih
propisa i obreda bila je da oslobodi dušu od „točka rođenja44,
tj. od reinkamacije u životinjski ili biljni oblik. Tako oslobođe-
na duša još jednom postaje bog i uživa večito blaženstvo.

8 O ovim zlatnim pločama videti dodatak delu Prolegomena to the

Study o f Greek ReHgion. gospođice Harison (Harrison), u kojem su dati
prevodi i komentari tekstova sa ploča profesora Džilberta Mareja (Gilbert
Murray).
9 Najraniji potvrđeni slučaj indijskog uticaja na jednog Grka jestc siu-
čaj Pirona iz Elisa (videti moj članak ..Skeptici44 u Encyclopaedia o f Reli-
gion and Ethics). Usuđujem se da sugerišem da su religijske ideje o kojima
je rec možda stigle u Indiju iz istog sevemog izvora iz koga su stigle i u
Grčku. izvora koji neodređeno možemo nazvati ^skitski44. Ako su. kako
kaže Cezar (B. G., VI. 14, 5). galski Druidi verovali u učenje o seobi duše.
onda je ta hipoteza ubedljivo potvrđena. Teorije L. fbn Šredera (Schroe-
dcr) (Pythagoras und đie Inder, 1884) zasnivaju se na pogrešnom gledištu
o pitagorejstvu. a izgleda da uključuju i hronoloŠke ncdoslcdnosti. Videti
A. Berriedale Keith, JPythagoras and the Doctrine o f Transmigration" (Jo-
um al o f the Roval Asiatic Societv, 1909, str. S69 i dalje).
35. Filozofija kao način života

Glavni razlog što ovde pominjemo orflčke zajednice jeste

taj što se čini da njihova organizacija upućuje na ideju da je
filozofija iznad svega ..način života’*. Kao što smo videli, u
Joniji je <pt/jHro<e!a značila nešto kao „radoznalost” i iz.gleda
da je iz toga. kao što nalazimo kod Isokrata. izveden opšti
atinski smisao ..kulture‘\ S druge strane; gde god naiđemo na
trag Pitagorinog uticaja. ova reč ima daleko dublje značenje.
Sama filozofija je ..očišćenje** i način izmicanja ,,točku*\ Ta
ideja je na plemenit način izražena u Fedonu, delu koje je
očigledno inspirisano Pitagorinim učenjem.10 Stoga je takav
način gledanja na filozofiju karakteristika najbolje grčke mi-
sli. Aristotel je, kao i svi ostali, bio pod njegovim uticajem,
što možemo videti iz Desete knjige Etike, a taj uticaj bi bio
još jasniji d aje njegov flgor^s7rrtxi; u potpunosti sačuvan.11
Postojala je opasnost da se taj stav izopači u puki kvijeti-
zam i „onostranost", opasnost koju je Platon uvideo i koju je
nastojao da otkloni. On se zalagao za to da se filozofi još jed-
nom spuste u pećinu i pomognu svojim bivšim drugovima
zatvorenicima.12 Ako je konačno prevladalo drugo shvatanje,
teško da su za to krivi filozofi.

36. Odnos religije i filozofije

Nauka je f zatim. postala religija i u tom smislu je tačno da

je filozofija bila pod uticajem religije. Ipak, bilo bi pogrešno

10 Kako izgleda. Fedon je bio posvećen pitagorejskoj zajednici u Fli-

juntu. Platon u Drč.. X. 600 b govori o Pitagori kao tvorcu tajnog oSo; rt;
Stoi (neki način života). Uporediti aT&nro; u Fedonu. 66 b.
11 O IlQorQE7T7tx6;. videti B\-v.-ater u J. Phii. II. str. 35. Origina!
Ciceronovog Hortensius-a imao je takav uticaj na Avgustina.
12 Platon. Drz.. 520 c I. xaraSario> ou> & tUget (treba sići kada za to
dođe vreme). Jasno je da je alegorija o pećini orfičkog porckla (Stewart,
Myths o f P!atOy str. 252. n. 2).
pretpostaviti da je čak i tada filozofija od religije preuzela bi-
10 koje posebno učenje. Religijska obnova je, videli smo,
podrazumevala novo shvatanje duše, pa bi logično bilo oče-
kivati da je ono duboko uticalo na učenja filozofa o tom
predmetu. Važno je. međutim, zapaziti da se to nije dogodilo.
Čak su se i pitagorejci i Empedokle, koji su i sami učestvova-
11 u religijskim pokretima. glatko držali gledišta o duši koje
je bilo u suprotnosti sa verovanjima sadržanim u njihovoj re-
ligijskoj praksi.13 Kao što ćemo videti, ni u jednoj filozofiji
ovog perioda nema mesta za besmrtnu dušu. Sokrat je bio pr-
vi filozof koji je ovo učenje zasnovao na racionalnim razlozi-
ma'4 i značajno je da ga Platon, kada se Sokrat, da bi potkre-
pio svoje sopstveno učenje, poziva na orfičare, uzima samo
poluozbiljno.15
Razlog treba tražiti u tome što drevna religija nije bila
čvrsto oformljeno učenje. Osim da se ritual obavi pravilno i
u određenom duhovnom okviru, nije se zahtevalo ništa dru-
go; učesnik je bio slobodan da ritualu da kakvo mu drago obja-
šnjenje. Ono je moglo biti uzvišeno kao kod Pindara i Sofo-
kla ili prizemno kao kod putujućih prodavaca misterija, opi-
sanih u Platonovoj Državi. „Dužnost posvećenih je“, kaže
Aristotel, ,.đa ništa ne uče, već da na određen način budu obu-
zeti i dovedeni do određenog stanja duha“.16 Zato je reli-

13 O Hmpedoklu. vidcti § 117; o pitagorcjcima. videti § 149.

14 Ovo pitanjc u potpunosti sam razmotrio u ..Sokratskom učcnju o du-
ši" (Proceedings o f the British Academy. 1915-16. str. 235).
15 Platon. Fedon. 69 c 3. xai xndwsvaxn xai oi ra$ tsAstos jp b ovrot
xarao~r^oayrs^ oo (pa&M zn&r trvat, ažAa outi h o / j u anhrstrSai xrX. (... a vrio
je verovatno da oni koji su nam ustanoviii obredc posvcćivanja nisu uopštc loši
Ijudi. već /aista još od davnina tiyanstsrcnom rcčju govorc...). Nc bi trcbalo da
budc nikakvc dileme oko ironijc prisutnc u ovom i sličnim odeljcima.
16 Aristotel. fr. 45 (1483 a 19), tov$ TSAoifi&ou$ ov fiaSsh rt 8sb,
ra&zi' xat &tare$ijwu (... da posvećcnici nc trcba ništa da naučc. već da
iskusc i da budu ganuti).
gijska obnova mogla da nadahne filozofiju novim duhom. ali
ne i da na nju nakalemi nova učenja.

1. P IT A G O R A SA S A M O SA

37. Karakter tradicije

O Pitagori nije lako dati bilo koji podatak koji bi se

opravdano mogao smatrati istorijskim. Zaista, najranija refe-
renca na Pitagoru praktično je iz savremenog doba. Navode
se neki Ksenofanovi stihovi prema kojima je Pitagora čuo
psa kako zavija i zamolio njegovog gospodara da ga ne tuče,
jer ie u njegovom zavijanju prepoznao glas umrlog prijate-
Ija/7 Iz toga znamo da je Pitagora verovao u učenje o seobi
duše. Heraklit, u sledećoj generaciji, govori o njemu kao čo-
veku koji je u naučnom istraživanju {taroghj) otišao dalje od
svih, mada je to koristio radi prevara.1718 Kasnije, ali još u
istom veku, Herodot19 o njemu govori kao onome koji „nije
najslabiji naučnik (arow<rrffe) među Helenima"4 i kaže da su
mu helespontski Grci pričali da je legendami Skit Salmoksis
bio rob Pitagore na Samosu. On u to ne veruje, jer zna da je
Salmoksis živeo mnogo pre Pitagore. Ipak, priča je svedočan-
stvo činjenice da je Pitagora, i kao naučnik i kao propoved-
nik besmrtnosti, bio vrlo poznat u petom veku.
Platon je bio duboko zainteresovan za pitagorejstvo, ali
pokazuje čudnu rezervu u pogledu Pitagore. U svim svojim
spisima on ga samo jednom pominje po imenu. i sve što se tu
kaže jeste da je on, poučavajući „način života" koji se još
uvek zvao pitagorejski, u neuobičajenoj meri (Statpegovra*;

17 Ksenofan. fr. 7.
’* Heraklit fr. 17. Što se tiče značenja koje se daje reči xaxort&h) (ka-
žnjiva delatnost prevara) videti napomenu in loc.
19 Herod. IV. 95.
ifywnrfro - bio je neobično voljen), zadobio naklonost svojih
sledbenika.20 Čak se i pitagorejci po imenu pominju samo
jednom i to u pasusu u kome Sokrat kaže da su oni muziku i
astronomiju smatrali sestrinskim naukama.'1 S druge strane.
Platon puno govori o Ijudima za koje iz drugih izvora znamo
da su bili pitagorejci. ali izbegava da navodi imena. Iz svega
što on kaže trebalo bi da budemo u stanju da pogodimo da su
Ehekrat i Filolaj pripadali školi. Osobe koje zastupaju pita-
gorejske stavove su, najčešće, anonimne, navode se kao
„oštroumne osobetfc(xop4ot Ttvs$) i)i tome slično, i čak se izri-
čito ne kaže da je Timaj Lokranin, preko koga je Platon izlo-
žio jednu nedvosmisleno pitagorejsku kosmologiju, pripadao
zajednici. Prepušta nam se da to zaključimo iz činjenice da je
on došao iz Italije. Aristotel, što se ovoga tiče, podražava re-
zervisanost svog učitelja. U sačuvanim autentičnim delima
Pitagorino ime se pojavljuje samo dva puta. Na jednom me-
stu se govori da je Alkmeon bio mlad kada je Pitagora bio
star,22 a na drugom, koje predstavlja citat iz Aikidama, kaže
se da su „Ijudi iz Italije poštovali PitagonT4.2324Aristotel ne za-
zire toliko od reči ,,pitagorejski“ kao Piaton, aii je koristi na
osobit način. On kaže „Ijudi iz Italije koji se zovu pitagorej-
ci‘fc24 i obično upućuje na posebna učenja kao na učenja „ne-
kih pitagorejaca“. Izgleda kao da je u četvrtom veku postoja-
ia izvesna sumnja u vezi sa tim ko su bili pravi pitagorejci.
Kasnije ćemo videti zašto.
Aristotel je takođe napisao posebnu raspravu o pitagorej-
cima koja nije sačuvana, ali koju citiraju potonji pisci. Ovi
citati su od velike važnosti, jer se odnose na religijsku stranu
pitagorejstva.

20 Plalon, Đrč., X, 600 b.

21 lb id .,V II, 530 d.
22 Arisi. Met , A, 5,986 a 29.
23 Arist. Retorika, B. 23.1398 b 14.
24 Videti npr. A/e/., A. 5.985 b 23; Đe caelo, B. 13.293 a 20.
 Od onih koje smatramo autoritetima, a koji su pisali o Pi-
tagori, tu su još samo Aristoksen iz Tarenta, Dikearh iz Me-
sene i Timaj iz Tauromenija. koji su svi imali priliku da sa-
znaju nešto o njemu. Opis pitagorejskog reda u Jamblihovom
Živo/u Pitagore uglavnom je zasnovan na Timaju25 koji je
nesumnjivo bio nekritički istoričar, ali je posedovao informa-
cije o Italiji i Siciliji. što bi njegovo svedočanstvo činilo vrlo
vrednim da je sačuvano. Aristoksen je lično poznavao po-
slednju generaciju pitagorejskog društva u Flijuntu. Očigled-
no je. ipak, da je on Pitagoru želeo da predstavi samo kao čo-
veka od nauke i odlučno je pobijao ideju da je Pitagora bio
verski učitelj. Na isti način, Dikearh je pokušao da pokaže
kako je Pitagora bio prosto državnik i reformator.26
Kada čitamo o Pitagorinom životu kod Porfirija, Jambliha
i Diogena Laertija,27*još jednom se nađemo u oblasti čuda.
Oni se pozivaju na autoritete vrlo sumnjivog karaktera i
kao rezultat toga dobijamo gomilu neverovatnih izmišljotina.
Ipak, bilo bi sasvim pogrešno u legendi o Pitagori zanemariti
čudotvome elemente; jer neka od najupečatljivijih čuda preu-
zeta su iz Aristotelovog dela o pitagorejcima29 i iz Tronošca

25 Videti Rostagni. ..Pitagora e i Pitagorici in Timeo“ (Atti delta R. Ac-

cademia delle Scienze di Torino. vol. 49 (1913-14), str. 373 i daljc).
26 Videti H. Rodeove (Rohde) radove. „Die Qucllen des lamblichos in
seiner Biographie des Pvthagoras". u Rh. Mus.. XXVI i XXVII.
27 Porfirijev tiv o t Pitagore je jedini značajni izvod iz njegove fstorije
fdozoflje koji je sačuvan. Jamblihov Život objavio je Nauk (Nauck) (1884).
21 Jamblih je napravio kompilaciju od podataka koje je uzeo od aritmc-
tičara Nikomaha iz Gcrasc i priče Apolonija iz Tijane. Porfirije je koristio
Nikomaha i Antonija Diogena. koji je napisao delo pod naslovom Ćttda s
one strane Tute. koje je predmet parodije u Lukijanovoj Vera Historia.
29 Aristotel je taj koji je ispričao kako je Pitagora ubio smrtonosnu zmi-
ju ugrizavši je. kako je istovremeno viđen u Krotonu i Metapontu. kako je
pokazao svoje zlatno bedro u Olimpiji, i kako mu se obratio glas sa nebcsa
kada je prelazio reku Kasas. Aristotel je takođe sačuvao dragoceni podatak
o tome kako su Krotonjani poistovetili Pitagoru sa Apolonom Hiperborej-
cem. kao i da su pitagorejci pravili podelu Mytxby (jvov na zo fu> . . . Se6$,
Androna iz Efesa,30 a pošto su obojica živela u četvrtom veku
pre n. e., nisu mogli da budu pod uticajem neopitagorejskih
fantazija. Činjenica je da se najstariji i najnoviji izveštaji sla-
žu u predstavljanju Pitagore kao čudotvorca; ali. iz nekog
razloga, u četvrtom veku je učinjen pokušaj da se iz sećanja
na Pitagoru iskijuči ovaj element. To pomaže da se objasne
Platonove i Aristotelove oprezne reference. ali njegovo puno
značenje pojaviće se tek kasnije.

38. Pitagorin život

Možemo uzeti kao pouzdano da je Pitagora svoje rano
zrelo doba proveo na Samosu i da je bio sin Mnesarha;31 nje-
gov akme je bio za vreme vladavine Poiikrata (532. pre n.
e.).32 Taj datum ne može biti mnogo pogrešan, jer već Hera-
klit o njemu govori u prošlom vremenu.’J

ro bi ohS&jjt&s, ro bi otm flu^aToga^ (razumnih bića na bogove. Ijude i bića

poput Pitagorc). Što se ovog i drugih sličnih iskaza tiče. videti Dilsa.
Vors., 4. 7. Izglcda kao da se Aristotel posebno trudio da istakne ovu Pita-
gorinu stranu. da bi se suprotstavio kasnijim pitagorejcima koji su pokušali
da je ignorišu.
30 Andron je napisao delo o Sedmorici mudraca. a ovaj naslov se
odnosi na dobro poznatu priču (str. 44. n. 3).
11 Uporediti Herod. IV, 95. i Heraklita. fr. 17 (R. P. 31 a). Međutim.
Timaj kaže da je imc Pitagorinog oca Demarat. Herodot ga predstavlja kao
stanovnika Samosa. Aristokscn kaže da je njegova porodica došla sa jed-
nog od ostrva koje su Atinjani zauzeli. pošto su protcrali Tircnjane (Diog.
VIII. I). To ukazuje na Lemnos ili Imbros. sa koga je I irenjane ..Pelazge**
proterao Miltijad (Hcrod. VI, 140). Time se može objasniti priča po kojoj
jc on bio Etmrac ili Tirenjanin. Druga tumačcnja ga dovode u vezu sa Fli-
juntom. ali to bi mogao biti pobožni izum (pitagorejskog) društva koje je
tamo cvctalo početkom četvrtog veka pre nove ere. Pausanija (II. 13, I).
kao flijuntsko predanjc iznosi da se Hipas. Pitagorin čukundeda. iselio sa
Flijunta na Samos.
32 Eratostcn je pogrešno poistovctio Pitagoru sa pobednikom 48. olim-
pijade (588/7. pre novc ere); međutim. Apolodor kao njegov akme uzima
godinu 532/1, a to je doba Polikrata. To je nesumnjivo zasnivao na Ari-
 Daleka putovanja koja su Pitagori pripisali kasniji pisci
su. naravno, apokrifna. Cak ni podatak da je posetio Egipat.
mada daleko od neverovatnog, ako uzmemo u obzir bliske
odnose izmedu Polikrata sa Samosa i Amazisa, ne počiva na
dovoljno čvrstom autoritetu.3334 Herodot. istina. primećuje da
su se izvesni obredi u Egiptu podudarali sa pravilima nazva-
nim orfička ili bakhovska, koja su u stvari egipatska, kao i sa
pitagorejskim pravilima;35 ali to ne znači da su ih pitagorejci
preuzeli direktno od Egipćana. On takođe kaže da je verova-
nje u seobu duše došlo iz Egipta, mada su ga izvesni Grci,
kako ranijih, tako i kasnijih vremena, proturili kao svoje.
Ipak, on odbija da navede njihova imena, tako da je malo ve-
rovatno da se to odnosilo na Pitagoru.36 To i nije toliko va-
žno; jer Egipćani uopšte nisu verovali u seobu duše i Hero-
dota su obmanuli sveštenici ili simbolizam spomenika.
Aristoksen kaže da je Pitagora napustio Samos kako bi
pobegao od Polikratove tiranije.37 Svoju zajednicu on je
osnovao u Krotonu, gradu koji je dugo bio u prijateljskim
odnosima sa Samosom i slavan po svojim atletama i lekari-

stoksenovom iskazu koji navodi Porfirije (V. P y t h 9), po kojem je Pitago-

ra napustio Samos zbog toga što se nije slagao sa Polikratovom tiranijom
(R. P. 53 a).
33 Herakl. fr. 16, 17 (R. P. 31, 31 a).
34 To se prvi put javlja u Isokratovom Bousiris § 28 (R. P. 52).
35 Herod. H. 81 (R. P. 52 a). Zarez kod Aiyvmioim je očigledno tačan.
Herodot je verovao da je Melamp uveo kult Dionisa (II. 49) i on misli da
su orfičari ove obrede preuzeli od obožavalaca Bakha. dok su ih pitagorejci
dobili od orfičara.
36 Herod. II. 123 (R. P. ib.). Reči „čija imena znam. ali ih ne zapisu-
jem“ ne mogu se odnositi na Pitagoru; jer Herodot ovako govori samo o
savremenicima (videti I. 51, IV, 48). Stinova (Stein) sugestija po kojoj je
Herodot mislio na Empedokla, izgleda ubedljiva. Mora biti da ga je Hero-
dot upoznao u Turiju. Da je Herodot ikad čuo za Pitagorinu posetu Egiptu,
on bi to sigumo i rekao na ovom ili nekom drugom mestu. Nema razloga
za oprez. pošto je Pitagora svakako umro pre Herodotovog rođenja.
37 Porph. V P y t h 9 (R. P. 53 a).
ma. Timaj kaže da je on došao u Itaiiju 529. pre n. e. i u
Krotonu ostao dvadeset godina. Umro je u Metapontu, gde
se povukao kada su se Krotonjani pobunili protiv njegove
vlasti.3839

39. Red
Po svom poreklu, pitagorejski red je prosto bio religijsko
bratstvo a ne, kako se tvrdilo, političko udruženje.4041Takođe
nije bio ni u kakvoj vezi ni sa „dorskim aristokratskim idea-
Iom“. Pitagora je bio Jonianin i red je prvobitno bio ograni-
čen na ahajske države. Osim toga, „dorski aristokratski

38 Prema onome što Herodot govori o Demokedu (111, 131) možemo

zaključiti da je medicinska škola u Krotonu osnovana pre Pitagorinog vre-
mena. Izuzetna je serija olimpijskih pobeda koje su ostvarili Krotonjani u
šestom veku pre nove ere.
39 Potpuniju diskusiju hronološkog problema videti kod Rostagni, op.
cit.y str. 376 i dalje. Čini se jasnim da je do Kilonovog ustanka. prema Ti-
maju, došlo odmah posle uništenja Sibarisa (510. godine pre nove ere), sa
kojim ga dovodi u vezu. Ciceron potvrduje podatak da se Pitagora tada po-
vukao u mirovinu u Metapont i govori (De fin ., V, 4) kako se u tom gradu
još uvek neguje sećanje na njega (R. P. 57 c). Aristoksen se (ap. Jambl. V.
Pyth., 249) poziva na isto (R. P. 57 c). Videti takođe Andron, fr. 6 (F. H.
G , II, 347).
40 Platon, D rt., 600 a 9, nedvosmisleno kaže da Pitagora nije imao ni-
kakvu javnu funkciju. Gledište da je pitagorejska sekta bila političko udru-
ženje, koje u modemo vreme zastupa Krische (De societatis a Pvthagora
conditae scopo poiitico, 1830), potiče. kako je to pokazao Rode (ioc. cit.),
od Dikearha, zastupnika ..praktičkog života", kao što gledište da je ona bila
prvenstveno naučno udruženje potiče od matematičara i muzičara Aristok-
sena.
41 Ideja da su pitagorejci predstavljali „dorski ideal“, vrlo je postojana.
U svom Kulturhistorische Beitrage (Heft I, str. 59), Maks Šmit (Max
Schmidt) misli da su kasniji pisci osnivača ove sekte nazivali Pythagoras
umesto Pythagores. kako ga zovu Heraklit i Demokrit. zato što je postao
.JDorac nad Dorcima“. Tu se jednostavno radi o tome da je llvBay6oa^
atički oblik za flv ^ a jo ^ , i nije ništa više ..dorski" nego 'AvaČ/tijoeas. Ćak
ideal" je fikcija zasnovana na sokratskoj idealizaciji Sparte i
Krita. Korint, Argos i Sirakuza su sasvim zaboravljeni. Ne-
ma. takođe. bilo kakvog svedočanstva o tome da su pitagorej-
ci bili naklonjeni aristokratskoj stranci.42
Glavna svrha reda bila je negovanje kulta svetosti. Što se
toga tiče. on podseća na orfičku zajednicu, mada je glavni pi-
tagorejski bog bio Apolon. a ne Dionis. To. nesumnjivo. mo-
že da se pripiše Pitagorinoj vezi sa Delosom i objašnjava za-
što su ga Krotonjani poistovetili sa Apolonom Hiperborej-
cem.43

su i Samljani za vreme Trajanove vladavine znali da je flu r a ^ o ^ tačan

način pisanja. Videti naslo\mu vinjetu kod Dilsa. l ors.
42 Jedini iskaz koji bi mogao sugerisati da se Pitagora oprcdclio za ari-
stokratsku stranu jeste primcdba koju nalazimo kod Diogena (VIII. 3) a/ffrs
ff%s26> sImu a^KTTox^ar!aif -njv wa}jreH& (... tako da je uređenje bilo gotovo
aristokratsko). To bi moglo da potiče od Timaja. ali (kako pokazuje prilog
<rys$rj) ne treba ga shvatati doslovno. Pitagorejsko pravilo bilo je bez sum-
nje a^t<rrox^aria. u smislu koji ovoj reči dajc Sokrat u Platonovoj Drtavi.
ali se ona nije temeljila ni na rodenju ni na bogatstvu. tako da to nije bila
aristokratija u uobičajenom grčkom smislu te reči. a jo š manje oligarhija.
To je više bilo „Pravilo Svetaca". Aristoksen opisuje Kilona. glavnog pro-
ti\*nika pitagorejaca (lamb.. V. Pyth.. 248) kao yacf xai xai TČMTtft
rgorrsCorj jsa A rr(p rv i medu građanima i po poreklu i po slavi i po
bogatstvu). Tarent kasnije glavno sedište pitagorejaca. bio je demokratski.
(Videti Strabo. VI. str. 280) 'i<j%ur<& 3i zors oi Ta^a^rbot xa$' inx$ok,rj>
■zo/jrs'jOfLS’soi ornLOxQarixuK, . . . vrsćiZp&ro Ći xai rij> Th$ayoQttov <£t)jxro<fia>
xr/„ (Tarentinski građani ojačali su preko svake mcrc tada sa svojim demo-
kratskim urcđenjem... i prihvatili su pitagorejsku filozofiju itd.) Istina. u to
vreme. nova religija je više privlačila narod nego aristokratskc krugove.
koji su bili skloni ..slobodnom mišljenju". Njihov čovek je Ksenofan. ne
Pitagora.
4* Iza ovog poistovećivanja stoji Aristotelov autoritct. fr. 186. 1510 b
20. lmena Abara i Aristeja označavaju mistični pokret paralelan orfičkom.
ali se on zasniva na obožavanju Apolona. Kasnija tradicija čini ih Pitagori-
nim prethodnicima: a prema Herod. IV. 13 i dalje. i pre svcga iskazu da je
Aristej imao kip u Metapontu. gde je Pitagora umro. zaključujcmo da ovo
ima neku istorijsku osnovu. Veza izmcđu Pitagore i Salmoksa pripada
istom redu ideja. Kako je legenda o Hipcrborejcima dclska. vidimo da je
40. Propast reda

Za kratko vreme, novi red je uspeo da osigura vrhovnu

viast u ahajskim gradovima. ali je ubrzo došlo do reakcije.
Izveštaji o tim događajima su zbrkani, jer se iz njih ne vidi
razlika između Kilonove pobune za vreme Pitagorinogživota
i kasnijih pobuna koje su dovele do proterivanja pitagorejaca
iz Italije. Samo ako to ostavimo po strani, držaćemo se našeg
pravca. Timaj je, čini se, Kilonov ustanak doveo u blisku ve-
zu sa događajima koji su doveli do uništenja Sibarisa (510.
pre n. e.). Iz toga izvodimo zaključak da je Pitagora saosećao
sa Sibarićanima i podsticao Ijude u Krotonu da prime izbe-
glice koje je proterao tiranin Telije. Ne postoji osnova za tvr-
đenje da je on saosećao sa tim izbeglicama zato što su bili
„aristokrati*"; oni su bili žrtve tiranina i prognanici, pa nije
teško razumeti da je Jonjanin Pitagora osećao izvesnu naklo-
nost prema Ijudima ovog velikog, ali nesrećnog jonskog gra-
da. Kilon, koga Aristoksen pominje kao jednog od prvih Iju-
di u Krotonu po bogatstvu i poreklu,*44 bio je u stanju da pri-
mora Pitagoru da se povuče u Metapont, drugi ahajski grad, i
tu je on proveo ostatak života.
Ipak, nemiri u Krotonu su se nastavili i posle Pitagorinog
odlaska u Metapont i nakon njegove smrti. Na kraju su, priča
se, kilonovci podmetnuli požar u kući atlete Milona u kojoj
su se pitagorejci okupljali. Samo su dvojica od njih, koji su
bili mladi i snažni, Arhip i Lisis, uspeli da pobegnu. Arhip se
povukao u Tarent, dorsku demokraisku državu, a Lisis prvo u
Ahaju, a zatim u Tebu, gde je kasnije postao Epaminondin

religija koju je Pitagora propovedao. po svom poreklu. bila istinski jonska i

da nije imala veze sa Dionisom.
44 Vidcti str. 112. n. 42. Ne znam zašto ga modemi istoričari nazivaju
dcmokratskim vodom.
učitelj.45 Vreme tih đogađaja je nemoguće precizno odrediti,
ali pominjanje Lisisa dokazuje da su oni zahvatili više od
jedne generacije. Coup d'Etat (državni udar) u Krotonu teško
da se, ako ga je Epaminondin učitelj izbegao, dogodio pre
450. pre n. e., ali ni mnogo kasnije, inače bi nam morao biti
poznat zbog događaja koji su u vezi sa osnivanjem Turija
444. pre n. e. U dragocenom pasusu, čiji je izvor, nesumnji-
vo, Timaj, Polibije izveštava o Jožam a“ (avvecgta - okuplja-
lište) pitagorejaca koje gore u svim ahajskim gradovima, a
način na koji on govori sugeriše da je to trajalo poduže, sve
dok Ahajci nisu ponovo uspostavili mir i red na Pelopo-
nezu.46 Videćemo da su neki pitagorejci kasnije uspeli da se
vrate u Italiju i tu još jednom zadobiju veliki uticaj.

41. Nedostatak svedočanstva o Pitagorinom učenju

Pitagorina shvatanja poznajemo čak i manje nego njegov

život. Platon i Aristotel nisu znali ništa pouzdano o etičkim

45 Rohde. Rhein, Mus., XXXVI, str. 565, n. 1. Kasnija pripovedanja

spajaju ove događaje u jednu katastrofu. Po nekimaje i sam Pitagora izgo-
reo u Milonovoj kućt.
46 Pol)’b. II. 39: xaS' ov$ yaQ xatQOV$ sv r o l xa.ro, rrpt 'lraMav ronot$
xa.ro. rip fuya/>yv 'Efaa&a. rors irQoaayoQSVOfiiyr} i'/vn(rQ<rav ra oi/vi&Qta rarv
rivS’ayoQSt(t>v, fisra ravra ytvofizvov xtvfoaro$ okoa%tQpv$ ir£Qt rag ira&trefag
(ontQ *1x6$, (o$ av rutv ngtuTojv av$QĆov i§ ixdemj$ itdkeu)$ ovrto naQakoyw$
6ia<fi$aQ£VTCov) avviStj ra$ xar ixervov$ rov$ ror.ov$ 'EM.i}vtxd$ n6Xet$
dvanhrpSrfltat (fidvov xai <rra<noj$ xai navrddanfe raQa%^$. iv ot$ xatQoT$, dnb
rojv n)ziarujv fUQU)v ri% 'E?Adbo$ nQso£suovrujv ini rd$ bta).uoet$, ’A%atoT$ xai
rjj rovrujv ntoret auvs%Q^aavro ~qo$ ttjv ruxv naopvrujv xaxusv i&yujy7jv. (U
tim okolnostima na području Italije. koja se tada nazivala Velika Grčka,
spaljivali su okupljališta pitagorejaca. a nakon toga, pošto nastade sveopšti
ustanak širom zemlje (zbog toga je i prirodno što su tako nerazumno
stradali prvaci iz svakog grada) došlo je do toga da se grčki gradovi na
onom području ispuniše ubistvima. ustancima i svakovrsnom pometnjom.
U ovim okolnostima. od vaskolikih krajeva Grčke koji su vodili pregovore
o primirju, oni su se poslužili Ahajcima i njihovom verom radi izlaska iz
tadašnjih nevolja.)
 ili fizikalnim učenjima koja nas vraćaju samom osnivaču.47
Aristoksen je dao niz moralnih propisa.48 Prema Dikearhu.
teško da je bilo šta od onoga čemu je Pitagora poučavao svo-
je učenike bilo poznato, osim učenja o seobi duše, periodič-
nom ciklusu i srodnosti svih živih stvorenja49 Pitagora je
očigledno više voleo usmena predavanja, nego da svoja mi-
šljenja širi u pisanom obliku, i sve do Aleksandrovog vreme-
na niko se nije usudio da objavljuje knjige u njegovo ime.
Spisi pripisani prvim pitagorejcima bili su takođe falsifikati
iz istog perioda.50 Prema tome, rana istorija pitagorejstva u
potpunosti je zasnovana na pretpostavkama; ali, ipak je mo-
guć pokušaj da se shvati, vrlo generalno, kakvo je moralo biti
Pitagorino mesto u istoriji grčke misli.

42. Seoba duše

Na prvom mestu, kao što smo videli,51 Pitagora je zastu-
pao učenje o seobi duše.52 To učenje je najlakše objasniti kao

47 Kada raspravlja o pitagorejskom sistemu, Aristotel ga uvek dovodi u

vezu sa ,.pitagorejcima*\ a ne sa samim Pitagorom. On jasno kaže da je ono
što je njemu poznato kao pitagorejski sistem uglavnom pripadalo vremenu
Empedokla, Anaksagore i Leukipa; je r pošto je pomenuo ovu trojicu, on
nastavlja sa opisivanjem pitagorejaca kao „njihovih savremenika i prethod-
nika“ (iv U tovtoi$ xai ngo tovtmv, Met., A, 5, 985 b 23) (u njihovo vreme.
pa i pre njih).
48 Aristoksenove fragmente f1uBaiyogu(ai aimpaaeis (..Pitagorejska
načela“) daje Dils Vors.. 45 D.
49 Porfirije, V. Pyth.. 19 (R. P. 55).
50 Videti Dils. Dox., str. 150, i ,JEin gefalschtes Pvthagorasbuch“
(Arch., III, str. 451 i dalje); Bemays, Die heraklitischen Briefe, n. I.
51 Videti gore. str. 106.
52 Pravi grčki izraz za to jeste na}jyjčveaia („ponovno rođenje“), nepre-
cizan izraz peTspupvz<ixris (prelazak duše iz jednog tela u drugo)javlja se tek
kod kasnijih pisaca. Neki neoplatoničari i hrišćanski apologeti koriste
fuzevaaifLaT(txn^, ..prelazak jednog tela u drugo“, što je precizno. ali rogo-
batno. Uporediti Olimpiodor In Platonicis Phaedonem commentaria, str.
54. 25 (Norvin), Ttp fUTgfi4fvxtoa’ivr jjrot vijv lurtvaujftaTUMTiv, foori ou noAkai
 l
razvijen oblik primitivnog verovanja u srodnost Ijudi i zveri,
verovanja kojeg se, kako kaže Dikearh, Pitagora držao. To
verovanje najčešće je povezano sa sistemom tabua koji se
odnosi na izvesnu vrstu hrane, a Pitagorino pravilo je i naj-
poznatije po propisivanju sličnih oblika uzdržavanja. Izgleda
izvesno da ga je Pitagora doneo iz Jonije. Timaj kaže da je
on u Delosu odbio da prinosi žrtvu na bilo kom drugom osim
na najstarijem žrtveniku Apolona Oca, gde su bila dozvolje-
na samo žrtvovanja bez krvi.53

43. Uzdržavanje
Pod znakom je pitanja da li se može prihvatiti ono što ka-
sniji pisci, kao na primer Porfirije, govore o pitagorejskom
uzdržavanju. Aristoksen nesumnjivo kaže da se Pitagora nije
uzdržavao kada je reč o mesu uopšte, već samo kada je u pi-
tanju vo namenjen za oranje ili ovan.54
On takođe kaže da je Pitagora od sveg povrća najviše vo-
leo bob, budući da je najbolje laksativno sredstvo, a od mesa
prasiće i jaretinu.55

ilv%ai ev aGjfta siBoTzotm/JVA iirst aunj ft£TEft4'v%oxr<$ ažAa (iia 4^%rj

diaaoga (nufiara lUTapmozerat (... mctempsihozu — ili, bolje rečeno. me-
tensomatozu zbog toga Što ne tvori više duša jedno telo. jer to bi bila me-
tempsihoza. već se jedna duša ogrće raznolikim telima). Videti Rohde.
Psyche, str. 428. n. 2.
5J Videti Diog. VIII. 13.
54 Aristoxenos ap. Diog. VIII. 20, rasrra fiiit ra a)Xa evy%wQerv airrov
iaSisrs Eft4ru%a. ftavov fai&%eo$at $ooq OQanfQoq xai xqiov (... da je on
dopuštao da se jedu sve druge životinje, a da se uzdržava samo od vola
koji ore i ovna).
55 Aristoxenos ap. Gell. iv, II. 5; nvBayoQ€Lg t u t j ooTrgicov (taXi<rra rov
xCoftov i$oxiftamvmteiavrixov rs yaQ ervat xai 6ia%ajQvjTix6ir 616 xai fta)jora
xi%Qrjraj airrćij (od svih mahunarki. Pitagora je najviše cenio bob - smatrao
ga je dobrim za omekšavanje stolice i čišćenje creva, pa se zbog toga najvi- i

še njime i hranio); ib., 6, ..porculis quoque minusculis et haedis teneriori-

bus victitasse, idem Aristoxenus refert". (Aristoksen takođe prenosi i da se
 Ipak, očito preterivanje u ovim iskazima pokazuje Ari-
stoksenov trud da se izbori sa verovanjem koje je postojalo
u njegovo vreme tako da. i bez njegovog kazivanja. može-
mo pokazati da predanje po kome su se pitagorejci uzdrža-
vali od mesa i boba ima svoje korene u vremenu koje znat-
no prethodi neopitagorejcima. Objašnjenje možemo naći u
činjenici da je Aristoksen bio prijatelj poslednjih pitagore-
jaca i da je, u njihovo vreme, strogo pridržavanje oslabilo,
osim kod nekih fanatika koje starešine pitagorejskog dru-
štva nisu priznavale.56
,.Pitagorejci“ koji su se čvrsto držali stare prakse sada su
smatrani jereticima, a pričalo se i da su akuzmatičari, kako su
se nazivali, bili stvami sledbenici Hipasa koji je bio eksko-
municiran zbog otkrivanja tajnih učenja. Pravi Pitagorini
sledbenici bili su matematičari.57

hranio prasićima i jarićima.) Aristoksen je možda u pravu što se tiče tabua

o bobu. Znamo da je on orftčki. pa je možda greškom pripisan pitagorejci-
ma. Medutim. to ne utiče na opšti zaključak da su bar neki pitagorejci izba-
cili iz ishrane razne vrste namimica životinjskog porekla. a to je sve što je
pravilo od njih zahtevalo.
56 Ipak. čak je i Aristoksen zabeležio da je Ferekida. kada je umro.
Pitagora sahranio na Delosu (Diog. I. 118). Možda je to bilo toliko
opštepoznato da se nije moglo poricati.
57 Hipas iz Krotona ili Metaponta (u Jamblihovom katalogu on je
Sibarićanin) redovno je. kao što ćemo videti. žrtveni jarac pitagorejaca.
Jamblih. koji tu sledi Nikomaha. kaže (K Pyth., 81; R. P. 56) da su
fAaSijftaTtxoi (matematičari) od strane axovafuiTtxoi (slušaoci. naviknuti na
slušanje /jer su ćutali - prim. prev.f) prihvatani kao pitagorejci. ali ne i
obmuto. Kaže se (Diog. VIII. 7) da je ftvortx6g )j6yog (..Mističko
tumačenje"), koje je pripisivano Pitagori. u stvari Hipasovo. i da ga je on
napisao iiri iu3&o\y TIvSay6Qov (da bi oklevetao Pitagom), tj. da bi ga
diskreditovao. predstavljajući ga kao čisto verskog učitelja. Čini se da je
izraz T1v$ayoQioTifc korišćen specijalno za akuzmatičare. dok su pitagorejci
koji su se bavili naukom nazivani nvSayogetot (pitagorejci), kao što su
sledbenici ostalih Škola nazivani ’Ava§ay6Qstot, 'HgaJcAEtTstoi (anaksagorci.
heraklitovci) i slično.
 Satira pesnika Srednje komedije dokazuje da su, mada
prijatelji Aristoksena nisu praktikovali uzdržavanjc, u četvr-
tom veku postojali mnogi Ijudi koji su to činili, a sebe nisu
nazivali sledbenicima Pitagore.53*58 Od Isokrata takođe sazna-
jemo da su se i dalje pridržavali propisa ćutanja.59 Istorija ni-
je bila naklonjena akuzmatičarima. ali oni nikada nisu potpu-
no izumrli. Imena Diodora iz Aspenda i Nigidija Figula po-
mažu da se premosti jaz između njih i Apolonija iz Tijane.
Videli smo da je Pitagora poučavao srodstvo zveri i ljudi,
pa zaključujemo da njegovo pravilo uzdržavanja od mesa ni-
je bilo zasnovano na humanim ili asketskim razlozima, već
na tabuu. Ovo upečatljivo potvrđuje iskaz iz Porfirijeve Od-

53 Fragmente videti kod Dilsa. Vors., 45. E. Najupečatljiviji su Antifan.

fr. 135. Kok. uxrntQ i<r$tet / efupuzov otMv. Alexis. fr. 220, ot
ni/$ayoQt&yre$ ydg: u/g axoCofiev, / our' afov iaSiovatv ovr' a)J.' ou&t tv /
ŠfiiU/%ov: fr. 196 (iz nu$ayoQt&wa). 4j V iariaatq itrzddeq (kao Pitagorin
sledbenik ne jede ništa živo) (Pitagorini pitomci. kako čujemo. niti jedu
meso niti uopšte išta živo) (gozbu će činiti suve smokve. talog od maslina i
sir - kod pitagorejaca je običaj da se to prinosi na žrtvu) (zar veiujemo.
boga ti. da su nekada oni stari koji su bili pitagorejci zaista svojevoljno bili
Štrokavi ili da su, recimo. slatko nosili kojekakve tralje?) (prinosimo žitvu
Apolonu Loksiji na pitagorejski način tako što ne jedemo uopšte ništa
živo) (Takav je skoro došao neki pitagorejac užuteo i bosonog) xai
orsfuovAa / xat r vqo$ strrar ravra yaq BCetv vdftoq / rotq nuBayoQeiotg;
Aristofon: fr. 9 (iz fIu$ayoQtor^q): tTQoq tutv Seutv otofuža rovg nakat irore /
roig flv$ayoQt<rTdq yevoftevouq dvrojg gvTtdv / exovraq y (pOQS.ru rptStuvag 4j&eto$,
Mnesimah: fr. 1; <oq flvdayoQtori SCopev T(p Ao&g. / efapvzov oCdev eoStovrez
7rayreAwq. Videti takođe Teokrit XIV, 5, rotovrog xai npav tiq drputero
f]uSayoQt)crdq: / (UZ2#> xdyjr.ddrjroq rA$ijvatoq $ etpar $tev.
59 Bousiris, § 28, ert yap xai vuv rovq neotmotoufuvou^ vtetvou ftaSjfrag
etvat ftaJJov atyu3vraq Sauftdfrvtnv i} rouq im Tt/f Xeyetv fujMrrrp 9o§av
£Zovraq(... jo š i sada se Ijudi više dive onim a što ćute, a izdaju se za
učenike Pitagorine, nego onima koji su stekli neizmemu slavu svojim
govomičkim umećem). Pitagorejsko ćutanje je nazivano ez&w$ia ili
ize&vttotrvvi (običaj ćutanja) i izgleda da su obe ove reči zapravo jonske.
Ovo ćutanje je verovatno bilo pre stvar discipline. nego sredstvo da se
očuva tajnost učenja.
brane uzdržavanja u kojoj se kaže da pitagorejci, mada se po
pravilu uzdržavaju od mesa, ipak jedu meso kada prinose žr-
tvu bogovima.6061Naravno, među primitivnim narodima ćesto
nailazimo na običaj da se u svečanim prilikama kolje i jede
sveta životinja, mada bi u normalnim okolnostima to bila naj-
veća bezbožnost. Na delu je opet primitivno verovanje, pa či-
njenici da to Aristoksen poriče ne bi trebalo pridavati neki
- 61
-
znacaj.

44. Akuzmata —pouke

Sada nam je lakše da razumemo pitagorejska pravila i

propise koji su sačuvani do danas. Njih je dve vrste i potiču
iz različitih izvora. Neka od tih pravila, o kojima je pisao
Aristoksen, a koja je uglavnom sačuvao Jamblih, samo su
moralni propisi. Ona ne potiču od samog Pitagore; to su sa-
mo izreke koje je posleđnja generacija ,,matematičara“ čula

60 Videti Bemays. Theophrastos' Schrift uber Frummigkeit. Porfirijev

traktat, Ilegi anozv^ UO uzdržavanju od živog'1) posvećen je Ka-
stricijusu Firmusu. koji je odustao od strogog vegetarijanst\fa pitagorejaca.
Odeljak o kome je reč jeste De abst., str. 58. 25 Nauck, ttrrogoikrf rive$
xai aCroi^ <XTrre<r$ai tujv kufruzutv roug IloSajooeioi*;, ore Suotev ho7q. (Pripo-
vedaju neki da se i sami pitagorejci prihvate čega živog, kada prinose žrtve
bogovima.) Ovo ne potiče. kao što je to slučaj sa većim delom Porfirijevog
traktata. od Teofrasta, već po svoj prilici od Heraklida iz Ponta. Videti
Bemavs. op. cit., str. 11. Videti takođe Plutarha. O conv., 729 c («
Ilu$ayogixoi) eyeuovro rwv IsgoSutwv ana&apevat roT; Ssot$. (Pitagorejci su
probali od žrtvenih životinja kada su žrtvovali prvenčad bogovima.)
61 Porfirije (V. Pyth., c 15) je sačuvao predanje po kome je Pitagora
preporučivao mesnu ishranu za atlete (Milon?). Ova priča je verovatno na-
stala u isto vreme i na sličan način kao i Aristoksenove priČe. U stvari. Đer-
nejs (Bemays) je pokazao da ona potiče od Heraklida iz Ponta ( Theophr:
Schr., n. 8). Jamblih (V. P y t h 5, 25) i drugi (Diog. VIII, 13, 47) su se iz
svega izvukli pretpostavivši da se ona odnosi na jednog gimnastičara istog
imena. Ovde vidimo kako su neoplatoničari nastojali da se vrate prvobit-
nom obliku pitagorejske legende i daju prihvatljivo objašnjenje za rekon-
strukciju koja je izvršena u četvrtom veku.
od svojih prethodnika.6263 Druga vrsta je drukčije prirode i
sastoji se od pravila zvanih Akuzmata,6'' što upućuje na to da
su pripadala sekti koja je verno čuvala stare običaje. Kasniji
pisci interpretiraju ih kao ..simbole" moralne istine; ali nije
potrebno mnogo pameti da bi se videlo kako je reč o pravim
tabuima. Navešću nekoliko primera da bih pokazao kakva su
zaista bila pitagorejska pravila.
1. Uzdržavati se od boba.
2. Ne podizati ono što je palo.
3. Ne dodirivati belog petla.
4. Ne lomiti hleb.
5. Ne hodati preko brvna.
6. Ne džarati vatru gvozdenim predmetom.
7. Ne kidati od cele pogače.
8. Ne trgati venac.
9. Ne valja sedeti besposlen na merici za žito.
10. Ne jesti srce.
11. Ne hodati glavnim drumovima.
12. Ne dopustiti lastama da se skupljaju na istom krovu.
13. Tragove lonca u pepelu izbrisati.
14. Ne ogledati se u ogledalu pored svetla.
15. Kad ustaneš iz postelje, poravnaj čaršave da ne ostanu
tragovi tela.
Bilo bi lako pronaći mnoge dokaze o bliskoj povezanosti
pitagorejstva i primitivnih načina mišljenja, ali ono što je re-
čeno dovoljno je za našu svrhu.

62 0 Aristoksenovim n\j§ayoQtxai axo<pdfftt$ („Pitagorejska načeta“),

videti Dils, Vors., 45 D.
63 Postoji zbirka *AxovfftHna xai <nty^obi („Pouke i simboli“) kod
Dilsa, V o r s 45 C.
45. Pitagora kao čovek nauke

Posle svega, mogli bismo pasti u iskušenje da Pitagorino

ime i/.brišemo iz istorije filozofije i ubrojimo ga. zajedno sa
Epimenidom i Onomakritom, u klasu „iscelitelja” (yortrčq).
Ipak. to bi bilo sasvim pogrešno. Pitagorejsko društvo je po-
stalo glavna naučna škola u Grčkoj i izvesno je da pitagorej-
ska nauka seže do ranih godina petog veka pa. prema tome, i
do njenog osnivača. Heraklit. koji mu nije naklonjen. kaže da
je Pitagora u naučnom istraživanju otišao dalje od drugih
Ijudi.64 Herodot je govorio za Pitagoru da on „nipošto nije
najslabiji sofist od Helenatfc, što u to vreme ne podrazumeva
ni najmanje nipodaštavanje, nego upućuje na naučno istra-
živanje.65 Aristotel kaže da se Pitagora u početku interesovao
za matematiku i brojeve, mada dodaje da se kasnije nije od-
rekao Ferekidovog čudotvorstva.66 Možemo li da usposta-
vimo bilo kakvu vezu između te dve strane njegove delat-
nosti?
Videli smo da je ciij orfičkih i drugih orgija bio da primi-
tivnim sredstvima ,,očišćenjau oslobode ljude od „točka rađa-
V

nja“. Cini se da je potpuna novina u društvu koje je osnovao

Pitagora bilo to što je ono, priznajući staru praksu, istovre-
meno sugerisalo dublju ideju o stvamom značenju „očišće-
njau. Aristoksen kaže da su pitagorejci koristili muziku da

64 Herakl. fr. 17 (R. P. 31 a). Reč iarogi'ij jc sama po sebi sasvim opšta.
Šta ona tu prvenstveno znaci, vidimo iz dragocene napomene koju je
sačuvao Jamblih, V. P y t h 89, ixa?ćrro rj yswfUTgta irgog nv$ayogou
ioTogta (... geometrija se kod Pitagore nazivala istraživanjem).
65 Herod. IV, 95.
66 Arist. flegt twv fJu^arogettuv Jr. 186, 1510 a 39, fluBa^ogag
Mvrpaezou vio$ ro (Uv ngurrov btTtoveho 7regi Ta jLa^TjjLara xai r oug agtSfiotf,
uorsgov ttots xai r% 0egexu8ou TegaTonottag oux aniarT). (Pitagora, Mne-
sarhov sin, najpre se bio posvetio matematičkim naukama, a posebno bro-
jevima, da bi se potom priklonio i Ferekidovom čudotvorstvu.)
ociste dušu, kao što su koristili medicinu da očiste telo.67*
Takvi metodi očišćenja duše bili su poznati u orgiji Kori-
banata i to će poslužiti da se objasni zainteresovanost pita-
gorejaca za harmoniju. Ali i više od toga. Ako je verovati
Heraklidu, Pitagora je prvi razlikovao ,,tri života*\ teorijski,
praktički i apolaustički, koje je Aristotel naveo u svojoj Etici.
Učenje se svodi na sledeće. Mi smo stranci u ovom svetu i
telo je grobnica duše. a ipak ne smemo pokušavati da pobeg-
nemo putem samoubistva; jer mi smo imovina Đoga koji je
naš pastir i bez njegove zapovesti nemamo pravo na bek-
stvo.69 U ovom životu postoje tri vrste Ijudi, kao što postoje
tri vrste ljudi koji dolaze na Olimpijske igre. Najnižu klasu
čine oni koji dolaze da kupuju i prodaju a sledeći, iznad njih,
jesu oni koji dolaze da se takmiče. Najbolji od svih su, ipak,
oni koji dolaze da posmatraju (SecogeTu). Prema tome, najbolje
očišćenje je nauka i čovek koji se njoj posveti, pravi filozof,
jeste onaj koji se najviše oslobodio od ..točka rađanjaM. Bilo
bi prenagljeno reći da se Pitagora izrazio baš na taj način; ali
sve te ideje zaista su pitagorejske i samo na takav način mo-
žemo da premostimo jaz koji razdvaja Pitagoru kao čoveka
od nauke od Pitagore kao verskog učitelja.70 Lako je razume-

67 Viđeti Cramer. An. Par., I, 172, ort ot nu$aropxoi', w$ atfrtj

’A qiot 6& uo$, xo$aQtrtt i%gtMro to Z fuv <rwftaro$ &ta tt£ iar(Hxig, tt%
lU^fpk rik pourtxis (... da su se pitagorejci. kako reče Aristoksen. služili
lekarskom veštinom za pročišćenje tela. a muzikom za pročišćenje duše).
61 Oni su pomcnuti kod Platona. Zakoni. 790 d. u odeljku koji je izvor
Aristotclovog učenja o xa$a{xns (očišćenje). O potpunom prikazu videti
Rohde, Psyche, II, 48. n. I.
** Platon to navodi u Fedonu kao pitagorcjsko shvatanje 62 b. Odeljak
jasno implicira da nije u pitanju samo Filolajeva teorija, već nešto starije.
70 Videti Doring u A r c h V-, str. 505 i dalje. Po/.ivanje na teoriju o ,.tri
života“ izgleda da postoji kod Heraklida. fr. III. Ona je očito poučavana u
pitagorcjskom društvu iz Flijunta; jer Hcraklid prikazuje Pitagoru kako je
izlaže u razgovoru sa tiraninom iz Flijunta (Cic. Tusc.. V. 3; Diog. fr. 12,
VIII. 8). a Platonov Sokrat je u Fedonu koristi kao osnov za svoje rasprave
(videti moju napomenu uz 68 c 2).
ti da bi većina njegovih sledbenika bila zadovoljna skromni-
jim oblicima oćišćenja i to može da objasni nastanak sekte
akuzmatičara; samo nekolicina bi se uzdigla do višeg učenja.
A sada treba da se zapitamo koliko od kasnije pitagorejske
nauke može da se pripiše samom Pitagori.

46. Aritmetika

U svojoj raspravi o aritmetici, Aristoksen kaže da je Pita-

gora bio prvi čija su istraživanja u aritmetici prevazišla po-
trebe trgovine,71 a ovaj iskaz potvrđuje sve što inače znamo.
Na kraju petog veka pre n. e. nailazimo na rasprostranjeno
interesovanje za takva izučavanja, kao i na činjenicu da su
ona sprovođena zbog njih samih. Ta nova zainteresovanost
ne može biti u potpunosti delo škole; nju je morao da inicira
neki veliki čovek i jedini na koga možemo uputiti bio je Pita-
gora. Ali, kako on nije ništa napisao, nemamo pouzdanog na-
čina da njegovo učenje raztikujemo od učenja njegovih sled-
benika, jednu ili dve generacije posle njega. Sve što sa si-
gumošću možemo reći jeste da što neko pitagorejsko učenje
izgleda primitivnije, to je verovatnije da pripada samom Pita-
gori, tim pre ako može da se ukaže na njegove dodime tačke
sa shvatanjima za koja znamo da su postojala u Pitagorino
vreme ili neposredno pre toga. Što se tiče kasnijih pitagoreja-
ca koji su poučavali stvari koje su već u njihovo vreme bile
anahrone, možemo biti prilično sigumi da se radi o ostacima
koji su preživeli samo zahvaijujući autoritetu učiteljevog
imena. Neki od njih se moraju odmah pomenuti, mada razvi-

71 Stob. I, str. 20. L ix Turv 'Agurro&uou 7tSQt aQi$y/qrtx^, Tip/ 3e to

Toug aQt$pouf nga'jpareiau fiaAttrra irduruv rifiijtrai &oxeT flu^ajoga^ xai
T^oajajehr eni to ng6<r$eu anajajaju dno rifc twv ifin6(xui> %Qeiag. (Iz Aristo-
ksenovog dela „O aritmetici'*; čini sc da je Pitagora najviše od svih cenio
izučavanje brojeva i da ga je unapredio tako Što ga je doveo iznad potreba
trgovine.)
jen sistem pripada kasnijem delu naše priče. Mesto pitagorej-
stva u grčkoj misli može da se učini jasnim jedino odvaja-
njem njegovog najranijeg od njegovog kasnijeg oblika, mada
moramo biti svesni toga da niko danas ne može da pretenduje
na to da sa sigumošću povuče liniju između njegovih uza-
stopnih stupnjeva.

47. Geometrijske flgurc

Jedan od najznačajnijih iskaza o pitagorejstvu je onaj o
Euritu koji potiče od neospomog autoriteta, Arhite. Eurit je
bio Filolajev učenik i Aristoksen pominje da je Eurit, zajed-
no sa Filolajem, poučavao poslednje pitagorejce, ljude koje
je sam Aristoksen poznavao. Prema tome, on pripada počet-
ku četvrtog veka pre n. e., do kada je pitagorejski sistem bio
potpuno razvijen; a on nije bio ekscentrični entuzijast, već
jedan od najistaknutijih ljudi škole.72 O njemu se, zatim, kaže
da je praktikovao da pripisuje brojeve svim vrstama stvari,
kao što su konji i Ijudi, i da je to demonstrirao tako što je ka-
menčiće siagao na poseban način. Štaviše, njegov postupak
Aristotel upoređuje sa postupkom onih koji pomoću brojeva
dobijaju geometrijske figure {(r^fiara) kao što su trougao i
kvadrat.73

72 Pored priče koju pominje Jamblih (V. P y t h 148). a koja govori o to-
me da jc Eurit čuo Filolajev gias iz groba. iako je ovaj bio mrtav već mno-
go godina. treba primetiti da se u Aristoksenovom iskazu na koji se upuću-
je on pominje posle Filolaja (Diog. VIII. 46; R. P. 62).
73 Arist. Met.. N, 5. 1092 b 8 (R. P. 76 a). Aristotei se ne poziva na
Arhitu. ali je izvor njegove tvrdnjc sasvim jasan na osnovu Theophr. Met.,
str. VI a 19 (Usener), zolrro yaq (5.c. zo fiij fUfflp zov irgo£?£oyra -avsadat)
zs?Jov xai <fiQO>owro$, 07720 'Agrvzat ttoz' z<p7) mterv Evpvzov biaziSivza r/va^
'Jrrpfioi^- /Jytr> yaQ SSs fuv avSrQwrov b aQt$noq, obe be fbrov, obe & o/ } jxj
rtvog rvy%d>£t (to je /ne smirivati se prc postizanja željenog/ odlika
savršcnog i mudrog ćoveka - Arhita jednom rečc da ovo čini Eurit
 Ti iskazi i, naročito, gorenavedena Aristoteiova primedba.
izgieda da ukazuju na to da je u to vreme. a i ranije. postojao
numerički simbolizam koji je bio sasvim odvojen od alfabet-
skog beleženja, s jedne strane. i euklidskog predstavljanja
brojeva pomoću linija, s druge strane. Alfabetsko beleženje
nije bilo pogodno za aritmetičke svrhe zato što još nije bila
pronađena nula.74 Predstavljanje brojeva pomoću linija usvo-
jeno je da bi se izbegle teškoće nastale otkrićem iracionalnih
veličina i mnogo je kasnijeg datuma. Izgleda da su brojevi
prvobitno predstavljani pomoću tačaka raspoređenih u sime-
trične i lako prepoznatljive obrasce, čije obeležavanje najviše
podseća na domine ili kocke. Ova obeležavanja u stvari su
najbolji dokaz da se radi o istinski primitivnom metodu koji
ukazuje na brojeve; jer, njihova starost je nepoznata, ali seže
do vremena u kome su ljudi mogli da računaju jedino uređu-
jući brojeve u takve obrasce od kojih je svaki, takoreći, po-
stajao nova jedinica.
Prema tome, značajno je da ne nalazimo nijedan ključ za
to šta je Aristote! podrazumevao pod ,,oni koji od brojeva do-
bijaju geometrijske figure kao što su trougao i kvadrat", sve
dok ne dođemo do nekih kasnijih pisaca koji su sebe nazivali

rasporcdujući kamenčiće. Eurit je govorio: -Ovo je broj čoveka. ovo konja.

a ovo nekoga trećeg.*4).
74 Sistem oznaka koji se koristio u grčkim aritmetičkim raspravama ve-
rovatno vodi porcklo iz vrcmena i mesta gde su Vau i Koppa još uvek bili
priznati kao slova alfabeta koja su zadržala svoja pr\obitna mesta u njemu.
To ukazujc na dorsku držani (Tarent ili Sirakuzu?) i na datum ne kasnije
od počctka Ćetvrtog veka pre nove ere. Takoz\rani arapski brojevi se obično
pripisuju Indijcima, ali Kara de Vo (M. Carra dc Vaux) je pokazao (Scien-
tia. XXI. str. 273 i dalje) da je ova ideja (koja se pojavljuje tek u dcsetom
veku nove ere) posledica mešanja arapskog hindi. ..indijski". i hindasi.
..aritmetičkr. On dolazi do zaključka da su ..arapske” brojeve izmislili
neopitagorejci. a neoplatoničari preneli u Persiju. odakle su dospcli do In-
dijaca. i kasnijc Arapa. Izgteda da je nula. na kojoj počiva \rcdnost celog
sistema. bila početno slovo
pitagorejci i koji su obnovili izučavanje aritmetike kao nauke
nezavisne od geometrije. Ti Ijudi su ne samo napustili Eukli-
dov lineami simbolizam nego su obeležavanje putem slova
alfabeta koje su. doduše, koristili, smatrali neadekvatnim za
predstavljanje prave prirode broja. Nikomah iz Gerase izriči-
to kaže da su slova kojima su se obeležavali brojevi čisto
konvencionalna.7576
Prirodno bi bilo da se lineami ili prosti brojevi predstave
nizom jedinica. mnogougaoni jedinicama koje su poređane
tako da obeležavaju različite geometrijske fi^ure u ravni,
kubni jedinicama raspoređenim u piramide itd. Stoga nala-
zimo sledeće figure:

75 Nikomah iz Gerase, Introd Arith.. str. 83, 12; Hoche. fleorsgov is

STuivorriov ori Zk o o t o v yQO(itia <5 oruutoCfuSa agiSjtbv, otov ro i, to to isxa,
70 x, to ra £"xo0i, ro to, to ra oxraxo0ia, vofiif) xai 0vv$jjftan av$gcjniv<f),
aAA' ov <pv0si 0ijfiavrixov eort rov agi$ftov xrX. Videti takođe Jambl. in
Nicom., str. 56. 27; Pistelli. ioriov yap r'o toJ ju 'ov <pvoixurregov oi ngoožev
ioTjftafvovro ra$ rou agižfiou noobnjraf, aAA’ ovz toonsg oi vvv ovfifioXixu)g.
(Najpre treba znati da svako slovo kojim beležimo broj - kao na primer jo -
ta kojom beležimo broj deset ili kapa kojom beležimo broj dvadeset. pa
omega kojom se beleži osam stotina - nije znak broja po samoj svojoj pri-
rodi. već po običaju i dogovoru Ijudi.)
76 O prostim ili pravolinijskim brojevima, videti Jambl. in Nicom.,
str. 26, 25; Pistelli, ngurro^ fisv ouv xai aaCvSsrot agtSfibs iori negiooo^ o$
vno fibvr% ftouaboc nXrjgovvru)^ fiergeTrai, obxiri bi xai im' aXXov rtvo$
ftigou$, xai eni ftt'av bi biaoraoiv ngoSrjoerai o roiovro^, bia rovro be avrov
xai su$vft£rgixbv rive$ xaXovoi, Bvftagibag be xai evhjygaftfttxbv‘ anXarrjg yag
iv rjj ix$ioei i<p' ev jtbvov bnoraftsvog. (Prvi broj. koji je istovremeno i prost
broj, jeste neparan - on je u potpunosti merljiv samo jedinicom i nijednim
drugim brojem; takav broj će doći do samo jednog deljenja i zbog toga ga
neki nazivaju pravodeljivim. a Timarida i pravopisnim. S druge strane,
ovakav broj je bez širine u eksponentu, pošto se deli samo najedan.) Opšte
je prihvaćeno da je Timarida bio rani pitagorejac (Tannery, Mem. scient.,
tom I. n. 9; G. Loria. Scienze esatte, str. 807); ako je to tako, imamo pot-
pun dokaz da ta teorija potiče iz ranih dana škole. O trougaonim, pravou-
gaonim, kvadratnim brojevima itd., videti Teon iz Smime. str. 27-37, Hil-
ler, i Nicom, loc. cit.
 a a a a
a a a aaa
a aa a a a a a
a a a a aaa
a a a a a

Dakle, trebalo bi da bude očigledno da ovo nije novina.

Naravno, korišćenje slova alfa u predstavljanju jedinica poti-
če iz konvencionalnog obeležavanja; ipak, očigledno je da
smo pred nečim što pripada upravo najranijem stupnju nau-
ke. Takođe razabiramo da tačke predstavijaju kamičke
i to baca svetlo na rane metode onoga što još uvek zo-
vemo računanjem.

48. Trougaoni, kvadratni i pravougaoni brojevi

Prilično je jasno da na to upućuje i Aristotel, što potvr-
đuje i tradicija po kojoj je veliko otkriće koje je Pitagora
učinio za čovečanstvo bila upravo fi^ura ove vrste, tetrak-
tis, kojom su se pitagorejci zaklinjali,77 a Speusip potvrđuje
da je čitava teorija bila Pitagorina. Kasnije su postojale
mnoge vrste tetraktisa™ ali prvobitni, onaj kojim su se pi-
tagorejci zaklinjali, bio je dekadni. To je bila figura koja je
izgledala ovako:

77 Up. formulu Ou pa t» ajieregg r.agaZovza Tsrgtunvv (ne. tako

mi onoga koji je našem naraštaju predao tetraktis), koja je po svoj prilici
toliko stara da je plagijator Xgvra im j („Zlatne reći~) pripisuje Pitagori.
učinivši tako da se Pitagora zaklinje samim sobom! Videti Dils. Arch.y 111.
str. 457.
n Speusip je napisao rad o pitagorejskim brojevima, zasnovan prven-
stveno na Filolaju, a jedan veći fiagment ovog dela sačuvan je u Theologu-
mena ArUhmetica. Može se naći kod Dilsa. Vorsokratiker, 32 A 13, a o
njemu raspravlja Tannery, Science heltene, str. 374 i dalje.
Videti Theon. Expositio, str. 93 i dalje, Hiller. rtrgoKrCg koji se
koristi u Timaju se razlikuje od onog koji je opisao Teon (Exp.y str. 9 4 ,1 0 i
dalje).
i predstavljala je broj deset kao trougao čija se stranica sasto-
ji iz 4 tačke.
Iz njega se na prvi pogled vidi da je 1 + 2 + 3 + 4 = 10.
Speusip navodi nekoliko osobina dekade koje su otkrili pita-
gorejci. To je, na primer, prvi broj koji u sebi sadrži jednak
broj prostih i složenih brojeva. Ne možemo da kažemo koli-
ko toga pripada samom Pitagori, ali ćemo verovatno biti u
pravu ako mu pripišemo zaključak da je ,,u skladu sa priro-
domw to što svi Heleni i varvari broje do deset i onda kreću
ispočetka.
Očigledno je da se tetraktis može beskonačno proširivati
kako bi u grafičkoj formi izložio zbirove ili nizove sukcesiv-
nih celih brojeva, pa se, u skladu s tim, ovi zbirovi nazivaju
..trougaoni brojevi". Iz sličnih razloga, zbirovi nizova uza-
stopnih nepamih brojeva nazivaju se „kvadratni brojevi“, a
uzastopnih pamih brojeva - ,.pravougaoni“. Ako se nepami
brojevi dodaju u obliku gnomona,®° rezultat je uvek slična*

90 U skladu sa analogijom (str. 21. n. 1). prvobitno značenje reči

verovatno je bilo stolarski pravougli lenjir (uglomer). Odatle je iz-
vedena njena upotreba (1) za instmment; (2) za figuru koja se dodaje kva-
dratu ili pravougaoniku da bi se dobio drugi kvadrat ili pravougaonik. Kod
Euklida (11. def. 2) to je prošireno na sve paralelograme. i konačno Heron
(ed. Heiberg. vol. IV. def. 58) deflniše ovako: xa$6?au & ywfLun
sar'tv nca/, 3 Q7uxrAa$bv otum/, aotSfiog 1} irottt ro o?jn Ofu»o> <a
TQwnt/w&. (Gnomon je. uopšteno govoreći. bilo kakva vrednost - broj ili
gcomctrijska flgura - koja. pošto se doda. tvori celinu jeđnaku onomc če-
mu je prvobitno dodata.) Mcdutim. to pripada kasnijcm razvoju: je r to ka-
ko Enopid iz Hija upotrebljava yvwfuav u smislu „vertikalan** pokazuje da
se ona u petom veku prc nove ere odnosila samo na pravougaone geome-
trijske flgure.
geometrijska figura. odnosno kvadrat. a ako se dodaju pami
brojevi. dobijamo nizove pravougaonika. kao što je
pokazano geometrijskom figurom:

k\adrami brojevi pravougaoni brojevi

Dakle, jasno je da proučavanje zbirova ili brojnih nizova

s pravom možemo pripisati samom Pitagori; ali ne možemo
reći da li je on pored pravougaonih, istraživao i piramidalne
ili kubne brojeve.8182

81 Videti Milhaud. Phitosophes geometres, str. 115 i dalje. Stoga

Aristotel kaže (Phys., T, 4, 203 a 13): nsgmSsfieptok ja# twv yvuiftwuty
t o ev Moi ,<rT* P& a)Xo aei jtji&rSai to efoog, ori h . (Ako se gnomo-
ni postavljaju oko broja jedan. odnosno oko narednog broja (tj. broja dva),
onda se u prvom slučaju stalno dobija jedna ista geometrijska figura (kva-
drat - prim. prev.). a u drugom slučaju se stalno stvara drugačija geo-
metrijska figura (pravougaonik - prim. prev.).) To jasnije određujc Ps.-
Plut. (Stob. I. str. 22. I6), en & Tjj pova$t Ttuv tpeŠog T&jHO'trars
o ytvofuyoq asi TtTgdjurvo^ sorr tujv be ajrriun opottos m^mSsfUvurv
kreftOftV*^ xai avttroi irayrtz am&aivovotv, iowq bs urdxi{ o&%. (Pošto se
oko jedinicc postavi bilo koji od narednih nepamih brojeva, ono što sc do-
bija uvek je kvadrat. Ako se na isti naČin postave pami brojevi. svaki tshod
je različitih dužina. odnosno nejednak i uvek ncjednak.) Primetićemo da
Aristotel ovde koristi dbog u smislu ..geometrijska figura'*. Izgleda da rcči
xai z v e k znače zw ik ^ ae$; tj. polazeći od 2, ne od 1.
92 Speusip (videti str. 127, n. 78) govori o broju četiri kao prvom pira-
midalnom broju: ali to je preuzeto od Filolaja, pa se sa sigumošću ne može
pripisati Pitagori.
49. Geometrija i harmonija

Lako je videti kako je taj način predstavljanja brojeva

otvarao probleme geometrijske prirode. Tačke koje predsta-
vljaju kamenčiće obično se zovu ..granični kamenovi44 ( oqoi,
termini, ..krajn^e tačke“), a površina koju obeležavaju -
„polje" (%u>Qa). To je, očigledno, stari način govora i može
da se odnosi na samog Pitagoru. On je sigumo bio impresio-
niran time što su .,polja“ mogla da se porede kao i brojevi*4 i
verovatno je poznavao grube metode po kojima se to tradici-
onalno radilo u Egiptu, mađa je izvesno da ga one ne bi za-
dovoljile. Tradicija još jednom pomaže da se nagovesti pra-
vac kojim je njegova misao verovatno krenula. U konstrukci-
ji pravih uglova njemu je, naravno, bila poznata upotreba
trougla čije su stranice 3, 4 i 5. Videli smo da je (str. 20)
ovaj trougao na Istoku bio već dosta dugo poznat i da je Ta-
les sa njim upoznao Helene, ako već i sami za njega nisu
znali. Još jednom je tradicija od pomoći u sugerisanju pravca
kojim je njegova misao verovatno krenula. Kasniji pisci su to
zvali „Pitagorin trougao“. Pitagorina teorema par exellence
glasi da je u pravouglom trouglu kvadrat nad hipotenuzom
jednak kvadratima nad druge dve stranice i tzv. pitagorejski
trougao je njena primena na poseban slučaj. Samo ime „hipo-*84

w Proklo. u E u e l I. str. 136, 8. Srrt U r6 ovofia {s.c. ogog) obutov if

a^ZV^ Titafurptg,. x a ž’ rp ra %(ogia sfurQow xai ro if oqou$ airratv aptAarrov
aavTzuroug. (Taj izraz (granični kamcn) svojstven je ranijoj geometriji u
kojoj su se pomoću njega površine merile i održavale same svoje granice
nepomešanim.) Imamo ooot nizova {bcStou;). zatim proporcija, a kasnije
silogizama. Izgleda da su oznake i izvedene iz toga. Kasniji
pitagorejci često koriste izraz ztbea. iako je atička upotreba za
pravougaonik zahtevala z ^ o v . Razmaci između yoawiairačunaljke i polja
šahovske table takođe su nazivani zta^OA.
84 Pozivajući se na Eudema u svom komentaru o Euklidu, 1.44, Proklo
kaže da su na4a$ok% i ztoeia bili pitagorejski izumi. Za
ove i kasnije primene izraza u presecima kupe videti Milhaud, Philosophes
geometres, str. 81 i dalje.
tenuza“ (unorttvovaa) pruža snažnu potvrdu bliske veze izme-
đu te dve stvari. Ona doslovno znači „uže zategnuto ka“ i to
je, sasvim izvesno, upravo konopac „arpedonapta“. Prema to-
me, sasvim je moguće da je ovu teoremu stvarno otkrio Pita-
gora, mada u to ne možemo biti sigumi i premda dokaz koji
daje Euklid sigumo nije Pitagorin.

50. Nesamerljivost

Ipak, Pitagoru je čekalo jedno veliko razočaranje. Iz Pita-

gorine teoreme sledi da je kvadrat nad dijagonalom kvadrata
dvostruko veći od kvadrata nad njegovom stranicom i trebalo
bi zacelo da se to može aritmetički izraziti. Međutim, ne po-
stoji kvadratni broj koji se može podeliti na dva jednaka kva-
dratna broja, te stoga problem ne može da se reši. U tom smi-
slu je moguće da je Pitagora otkrio nesamerljivost dijagonale
i stranice kvadrata i dokaz koji pominje Aristotel, naime da
bi, kada bi oni bili samerljivi, trebalo da kažemo kako je pa-
ran broj jednak neparnom broju, očigledno je po karakteru
pitagorejski.*86
Ma kako bilo, izvesno je da se Pitagora za ovaj problem
nije dalje interesovao. On se možda spotakao o činjenicu da
je kvadratni koren broja dva iracionalan broj, ali znamo da je
Platonovim prijateljima, Teodoru iz Kirene i Teetetu, pripalo
da daju potpunu teoriju iracionalnih brojeva.87 Nesamerlji-
vost dijagonale i stranice kvadrata, kao što je rečeno, za sada

15 Videti Proklov komentar o Euklidu, 1,47.

86 Arist. An. Pr.y A, 23, 41 a 26. o atrCpfUT^ i tiajUTgog to
ytjvi<r$<u ra nsQtna ura Toiq a^rtot^ avftiurgov Tt$zt<rr% (da je dijagonala
kvadrata nesamerljiva /sa stranicom/ zbog toga što su onda. ako se
pretpostavi samerljivost, nepami brojevi jcdnaki pamim). Dokazi dati na
kraju Euklidove Desete knjige (tom III, str. 408 i dalje. Heiberg) odnose se
baš na to pitanje. Oni nisu euklidski i po svojoj suštini bi mogli biti
Pitagorini. Videti Milhaud, Philosophes geometres> str. 94.
87 Platon. Teet.y 147 d 3 i dalje.
ostaje „skandalozan izuzetak". Legenda kaže da je Hipasa iz
Metaponta. zbog otkrivanja te sramne porodične tajne. zade-
S8
sila zla sudbina: utopio se u moru.

51. Proporcija i harmonija

Ova poslednja razmatranja pokazuju da. iako je sadržaj

ranih Euklidovih knjiga moguće pripisati ranim pitagorejci-
ma, njegov aritmetički metod sigumo nije pitagorejski. Ovaj
metod operiše linijama umesto jedinicama i stoga se može
primeniti na odnose koji ne mogu da se izraze kao jednačine
racionalnih brojeva. To je, bez sumnje, razlog zbog koga Eu-
klid aritmetiku razmatra tek posle geometrije ravni, što je
potpuna inverzija prvobitnog redosleda. Iz istog razloga, uče-
nje o proporciji koje nalazimo kod Euklida ne može biti Pita-
gorino, već je u stvari Eudoksovo delo. Ipak, jasno je da su
rani pitagorejci, a verovatno i sam Pitagora, na svoj način
proučavali proporciju i da se naročito tri ,,sredine“ (jietroromi)
mogu pripisati osnivaču, pogotovo što je najsloženija od
njih, „harmonijska", u bliskoj vezi sa otkrićem oktave. Ako
uzmemo harmonijsku proporciju 12 : 8 : 6,89 nalazimo da je *

M CKa verzija predanja pominje se kod Jambliha, V Pyth., 247, i izgle-

da starija od one drugc. do koje ćemo kasnije doći (§ 148). Izopšteni Hipas
je enfani terrible pitagorejstva. a predanje o njemu puno je pouka. Videti
str. 94, n. 2.
** Tako Arhita određuje harmonijsku sredinu (fr. 2. Dils). a $£
iTi'savzia (fiscrćraz), av xa)soH/isv a&iovixdv, oxxa sunm (roTot (ot ogoi) * <w> o
T<HO70$ OQOC UTSQS%SI TOV &V7SQ0V aUTOVTOV flSQ£l, ZU)ir7(f) 6 (U O O $ TOV TgtTOU
Cnsgs%ei rov rgrrov pUgsi. (Suprotna. srednja vrednost koju nazivamo
hannonijskom. javlja se onda kada su ovakvi članovi izraza: istim onim
delom kojim pr\ri Član nadvisuje drugi. potpuno isti, takvim istim delom
sredina trećeg nadvisuje treći.) Videti Platon. 7im.. 36 a 3, njv . . . TavUp
(isqsi t u iv axQU)v avrurv i/nsgs%ov<rav xai viTSQe%o(uyqv (jedna is.c. srednja
vrednost/ nadvisuje, a jstovremeno i biva nadvišena istim delom najviše
vrednosti (graničnog broja)). Prcma tome. harmonijska sredina od 12 i 6 je
8 ; jer 8 = 1 2 —12/3 = 6 + 6/3.
 1 2 : 6 - oktava. 1 2 : 8 - kvinta. a 8 : 6 - kvarta. pa je teško
sumnjati u to da je sam Pitagora otkrio ove intervale. Priče o
njegovom proučavanju harmonijskih intervala u kovačnici i
merenju težine čekića koji ih proizvode. ili priče o kačenju
tegova čija težina odgovara težinama čekića na jednake žice.
zaista su neuverljive i apsurdne; njihovo razjašnjavanje je či-
sto gubljenje vremena. Što se nas tiče. njihova glavna vred-
nost leži u njihovoj apsurdnosti. To su priče koje nije mogao
da izmisli nijedan grčki matematičar, već populame priče ko-
je svedoče o postojanju stvarnog predanja prema kome je Pi-
tagora bio autor tog važnog otkrića. S druge strane. iskaz da
je on otkrio „konsonantne intervale‘\ mereći dužine koje im
odgovaraju na monokordu, sasvim je verodostojan i ne sadrži
grešku u akustici.

52. Stvari su brojevi

Ovo otkriće je nesumnjivo navelo Pitagoru da kaže kako

su sve stvari brojevi. Videćemo da su pitagorejci te brojeve
kasnije poistovetili sa geometrijskim figurama; ali sama či-
njenica da su ih nazivali ,,brojevima“, ako se poveže sa onim
što se kaže o Euritovom metodu, dovoljna je da pokaže kako
to nije bio prvobitan smisao učenja. Dovoljno je pretpostaviti
da je Pitagora mogao da razmišlja na sledeći način. Ako mu-
zički zvuci mogu da se svedu na brojeve. zašto ne bi moglo i
sve ostalo? Stvari su u mnogo čemu slične brojevima i sa-
svim je moguće da će neki srećni eksperiment, kao onaj po-
moću koga je otkrivena oktava, otkriti njihovu pravu nume-
ričku prirodu. Neopitagorejski pisci, vraćajući se u ovoj, kao90

90 Kovačevi čekići pripadaju području Marchen, i nije tačno da bi note

odgovarale težini čekića. ili da bi. ukoliko bi to bio slučaj. težine okačene
na jednake žice proizvodile određene note. Broj vibracija u stvari varira sa
kvadratnim korenom težina. Na ove nepreciznosti ukazujc Montikla (Mon-
tucla) (Martin. Etudes sur le Timee. 1. str. 391).
i u mnogim drugim stvarima. najranijim tradicijama škole. na
beskrajno raznovrsne načine se prepuštaju svojim fantazijama
koje se tiču analogija između stvari i brojeva. Srećom. nismo
obavezni da ih pratimo u tim ludorijama. Aristotel razgovet-
no kaže da su pitagorejci pomoću brojeva objasnili samo ne-
koliko stvari,91 što znači da sam Pitagora o tome nije ostavio
razvijeno učenje. dok pitagorejci petog veka nisu bili zainte-
resovani za to da na bilo koji način obogate tradiciju. Ipak,
Aristotel navodi da je, prema njima, ,.pravo vreme“ (xateo$)
označavao broj sedam, pravičnost broj četiri, a brak broj tri.
Ta poistovećivanja, uz još neka slična njima, sa sigumošću
možemo da pripišemo Pitagori ili njegovim neposrednim na-
slednicima, ali im ne smemo pridavati isuviše veliku važnost.
Ne smemo početi od njih, već od bilo kog iskaza za koji mo-
žemo naći da ima neke dodime tačke sa učenjem Miletske
škoie. Ti iskazi, slobodno možemo da zaključimo, pripadaju
prvobitnom obliku pitagorejskog sistema.

53. Kosmologija
Najizrazitiji iskaz te vrste je Aristotelov. On kaže da su
pitagorejci smatrali da izvan nebesa postoji ..bezgranični
dah“ i da ga je svet udahnuo.9293U suštini, to je Anaksimenovo
učenje i, ako smo našli da ga Ksenofan poriče, gotovo je iz-
vesno da je isto poučavao i Pitagora.J

91 Arist. Mei.. M. 4. 1078 b 21 (R. P. 78). Theologumena Arithmetica

je puna takvih maštarija (R. P. 78 a). Aleksandar. in M e t str. 38. 8 daje
nekoliko đefinicija koje mogu biti starc (R. P. 78 c).
92 Arist. F i z 4 . 6. 213 b 22 (R. P. 75).
93 Diog. IX. 19 (R. P. 103 c), oXo> $ oeav xai o/ov axoven>, ftij furrot
c&aj&sh {<pv<r< Es>o<pdvyg) (Ksenofan tvrdi da /bogI sav vidi i sav Čuje. ali da
zaista nikako ne diše). Tako u (Plut.) S t r o m fr. 4 čitamo da je Ksenofan
držao fiv xaza za> fupog 7rtgt£zsoSat im'o aepog (rrp 7•jp) (da Zemlja nije
svakim svojim delom omotana vazduhom). Stoga možemo, bez dvo-
umljenja, taj iskaz pripisati Teofrastu, uprkos činjenici da Diogen tu koristi
 Možemo zaključiti da se dalji razvoj ove ideje može tako-
đe pripisati Pitagori. Kaže se da je, posle formiranja prve je-
dinice - ma kako da se to dogodilo - najbliži deo Bezgranič-
nog bio uvučen i ograničen;94 tako udahnuto Bezgranično ču-
va jedinicc odvojene jedne od drugih.9596 Ono predstavlja
rastojanje između njih. Ovo je primitivan način opisivanja
diskretnog kvantiteta.
O „dahu“ se u tim Aristotelovim pasusima govori i kao o
praznini ili praznom. To je zbrka s kojom smo se sreli kod
Anaksimena i ne treba da nas iznenadi što je i ovde nala-
zimo. Takođe nailazimo na jasne tragove još jedne zbrke,
naime na iskaz da je vazduh pobrkan sa parom. U stvari, iz-
gleda da je Pitagora poistovetio Ograničeno sa vatrom, a
Bezgranično sa tamom. Aristotel kaže da je Hipas učinio va-

manje vrcdan (biografski) izvor, kao što pokazuje Dils (Dox.. str. 168).
Videti takođe Hipp. Ref.. I, 14, 2. &e yijy anetgov ehat xai firjre tm' aigog
ftfjre vrro tov ougavoO 7Bgte%go$at (Eevotpdtnjg (Ksenofan tvrdi da je
Zemlja beskrajna i da nije u potpunosti omotana ni vazduhom, ni sve-
mirom.)
94 ArisL Afe/., N. 3,1091 a 13 (R. P. 74).
95 Anst. Fizika. A, 6, 213 b 23 (R. P. 75 a). Reči 6togi^et rdg <ptxretg
(odeljuje bića) stvorilc su nepotrebnu teškoću, jer se pretpostavlja da se
njima pripisuje funkcija ograničavanja onome što se zove diretgov. Prcma
Aristotelu. njegovo značenje je sasvim jasno iz teksta. Up. pogotovo reči
Ziogtoftou rtvog rtov etptfr; xai dtoptretog. (... nekog odvajanja i odeljivanja).
Izraz ..diskretan^ (&<ogtofUvov - odvojen. prekinut) je prava antiteza reči
tmvezJg .Jcontinuiran^. U svom delu o pitagorejskoj filozofiji. Aristotel je
umesto toga upotrebio izraz Dtop&i rdg %<oea^ (odeljuje površine) (Stob. I.
str. 156, 8; R. P. 75), koji je takođe sasvim razumljiv ukoliko se setimo šta
su pitagorejci podrazumevali pod %<aga (vidcti str. 130. n. 83).
96 Videti Arist. Fiz.y d , IV, 213 a 27, oi 9" dvSgtomt . . . <paaiv £v u>
aktog fiy&v eort, tw t elvat xevov, 9to ?v •nkrjgts ctegog aepog xevov ehat (ali
Ijuđi... kažu kako je prazno ono u oemu nema ničcga, pa je zato što je puno
vazduha — prazno; De part. a n B, 10, 656 b 15. ro y<m xevov xa?.ovfievov
aepog •nfvptg etm (jer vazduh se naziva i prazninom koja ispunjava sve); De
a n B, 10, 419 b 34. 9oxeT yap ehat xevov 6 drjp ( j ^ se da je vazduh
praznina).
tru prvim principom97 i videćemo da Parmenid, raspravljajući
o mišljenjima svojih savremenika, pripisuje ovima shvatanje
po kome postoje dva osnovna ..oblika'% vatra i noć.98910Takođe
nalazimo da se u pitagorejskoj tabeli suprotnosti svetlo i ta-
ma pojavljuju pod kategorijama granica i neograničeno." Po-
istovećenje daha sa tamom koje se sadrži u ovome. snažan je
dokaz da je to bilo prvobitno učenje; jer u šestom veku se
pretpostavljalo da je tama vrsta isparenja, dok je u petom
njena prava priroda bila poznata. Platon, sa svojim uobičaje-
nim istorijskim taktom, preko pitagoreica Timaja maglu i ta-
mu opisuje kao kondenzovan vazduh. 00 Zato moramo zami-
sliti ,?polje“ tame ili daha obeleženo svetlim jedinicama, za-
misao koju bi prirodno sugerisalo zvezdano nebo. Pitagori bi
čak verovatno mogli da pripišemo miletsko shvatanje o plu-
ralizmu svetova, mada za njega ne bi bilo prirodno da govori
o beskonačnom broju. Bar za Petrona. jednog od ranih pita-
gorejaca. poznato nam je da je govorio o postojanju baš 183
sveta raspoređena u obliku trougla.101

54. Nebeska tela

Anaksimandar je smatrao da su nebeska tela „vazdušni“

točkovi ispunjeni vatrom koja prolazi kroz određene otvore
(§ 21), a postoji svedočanstvo da je Pitagora usvojio isto
shvatanje.102 Videli smo da je Anaksimandar pretpostavio

97 Arist. Met., A. 3,984 a 7 (R. P. 56 c).

98 Videti Poglavlje IV § 91.
99 Arist. V/e/., A. 5,986 a 25 (R. P. 66).
100 Platon, 7Vm., 58 d 2.
101 Ovo navodi Plutarh. Đe def. orac.. 422 b, d, na osnovu Fanije iz
Eresa. koji se poziva na autoritet Hipisa iz Regije. (Jkoliko se složimo sa
Vilamovicovom (Wilamouitz) {Hermes. XIX. str. 444) pretpostavkom da
sc u st\ari radi o Hipasu iz Metaponta (a pitagorejci su se sklonili u Regi-
ju), u pitanju je vrlo dragoceno svedočanstvo.
102 To se može naći u Poglavlju IV § 93.
postojanje samo tri takva točka i vrlo je verovatno da je Pita-
gora rastojanja izmedu njih poistovetio sa tri muzička inter-
vala koja je otkrio, odnosno sa kvartom. kvintom i oktavom.
To bi bio najprirodniji početak učenja o ..harmoniji sfera‘\
mada bi ovaj izraz bio dvostruko obmanjujući ako bi se pri-
menio na bilo koju teoriju koja se s pravom može pripisati
samom Pitagori. Reč agfiovla ne znači harmonija, već oktava.
a „sferetfc su anahronizam. Još uvek smo na stupnju na kome
se točkovi ili prstenovi smatraju dovoljnim da objasne nebe-
ska tela.
Razlikovanje dnevne revolucije neba od istoka ka zapadu
od sporije revolucije Sunca, Meseca i planeta od zapada ka
istoku, takođe može da se pripiše ranim danima škole, a ve-
rovatno i samom Pitagori.10* To očigledno znači i potpun pre-
kid sa teorijom vrtloga i sugeriše da nebesa imaju oblik sfere.
Ipak, to je bio jedini način da se savladaju problemi Anaksi-
mandrovog sistema. Ako bi se on uzeo ozbiljno, moramo
pretpostaviti da su kretanja Sunca, Meseca i planeta složena.
S jedne strane, oni imaju sopstvena okretanja sa različitim
ugaonim brzinama od zapada ka istoku, ali oni se takođe kre-
ću u skladu sa dnevnom revolucijom od istoka ka zapadu. To
je bilo očigledno izraženo tvrdnjom da kretanjima planetar-
nih orbita, koje su nagnute u odnosu na nebeski ekvator, vla-*

l0J Ranije sam u ovo sumnjao. jer mi se činilo da Platon u Zakonima.

822 a, ovu teoriju prikazujc kao nešto novo, alt profesor Tejlor me je ube-
dio da grešim. Ono što Platon u tom odlomku poriče je baš to učenje. a te-
orija koju on zastupa mora da je ona koja govori o jednostavnom kretanju
u novom obliku. Nju je Piaton otkrio u svojoj starosti; u Mitu o Eru u Dr-
zavi i Timaju joŠ uvek imamo pitagorejsku teoriju o složenom kretanju.
Tačno je da nijedan pisac pre Teona iz Smime (str. 150, 12) ovu teoriju ni-
je izričito pripisivao Pitagori. ali Aetije (II, 16. 2) kaže da se Alkmeon.
mlađi Pitagorin savremenik. slagao sa matematičarima u mišljenju da se
planete kreću u smeru suprotnom od krctanja zvezda stajačica. Njegova
ostala astronomska shvatanja bila su na tako primitivnom ntvou (§ 96) da
je malo verovatno da je ovo mogao da otkrije.
da {jtgaTBirai) dnevna revolucija. Jonjani. sve do Demokrita,
nisu prihvatali to gledište. Oni su se držali teorije vrtloga, što
je učinilo nužnim uverenje da se sva nebeska tela okreću u
istom smeru, tako da ona tela koja u pitagorejskom sistemu
imaju najveću ugaonu brzinu, u njihovom imaju najmanju.
Prema pitagorejskom shvatanju, Satumu je, na primer, po-
trebno oko trideset godina da dovrši svoju revoluciju; prema
jonskom, on „zaostaje" daleko manje od bilo koje druge pla-
nete, tj. on mnogo bolje drži korak sa znacima Zodijaka.104
Iz razloga kojima ćemo se baviti kasnije, samom Pitagori
možemo pouzdano da pripišemo otkriće sferičnosti Zemlje
koju su Jonjani, čak i Anaksagora i Demokrit, odbacivali.
Ipak, verovatno je da se on još uvek držao geocentričnog si-
stema i da otkriće da je Zemlja planeta pripada kasnijoj gene-
raciji (§ 150).
Upravo dat opis Pitagorinih shvatanja nesumnjivo je za-
snovan na domišljanjima i nepotpun je. Njemu smo jedno-
stavno pripisali one delove pitagorejskog sistema za koje se
čini da su najstariji i na ovom stupnju je čak nemoguće u pot-
punosti navesti svedočanstvo na kome je zasnovano naše ra-
zmatranje. Ono će se pojaviti u svom pravom svetlu tek kada
budemo ispitali drugi deo Parmenidove poeme i sistem ka-
snijih pitagorejaca.105 U svakom slučaju, Pitagorin neospomo
veliki doprinos nauci bilo je otkriće da se harmonijski inter-
vali mogu izraziti jednostavnim brojnim odnosima. To upu-
ćuje, bar u principu, na potpuno novo shvatanje odnosa izme-
đu tradicionalnih ,,suprotnosti“ Ako se savršena usklađenost
{a^fLovla) visokog i niskog može postići ukoliko se pridržava-

104 Prikaz Demokritove teorije videti kod Lukrecija. V, 621 i dalje, i

up. gore, str. $8-89. Reć je o tchničkom izrazu Strogo uzevši.
jonsko shvatanjc je samo drugi način opisivanja iste pojavc, ali se ono ne
može tako lako uklopiti u konzistentnu teoriju o stvamim planctamim kre-
tanjima.
105 Videti Poglavlje IV §§ 92-93 i Poglavlje VII §§ 150-152.
mo tih odnosa, jasno je da se i ostale suprotnosti mogu uskla-
diti na sličan način. Toplo i hladno, vlažno i suvo, mogu da
se ujedine u pravu mešavinu (xedtn& a to je ideja o kojoj još
uvek svedoči naša reč „temperatura".106 Medicinsko učenje o
..temperamentima*’1 potiče iz istog izvora. Staviše, poznato
učenje o srcdini samo je primena iste ideje na problem pona-
šanja.107*Nije preterano reći da će grčkom filozofijom od tada
nadalje dominirati pojam savršeno naštimovane strune.

II. KSENOFAN IZ KOLOFONA

55. Život

Videli smo kako je Pitagora dao dublje značenje religij-

skom pokretu svog vremena; sada ćemo da razmotrimo sa-
svim drugačiju reakciju na shvatanje bogova koje su pesnici
učinili poznatim. Ksenofan je potpuno negirao antropomorf-
ne bogove, ali na njega uopšte nije uticala religijska obnova
koja se odvijala svuda oko njega. Još uvek postoji fragment
jedne elegije u kojoj on ismeva Pitagoru i učenje o seobi du-
ša.!08 Poznato nam je i da se suprotstavio Talesovim i Pitago-
rinim shvatanjima i da je napao Epimenida, što je sasvim ve-
rovatno, mada ti fragmenti nisu sačuvani.109

106 Nemoguće je ne biti iznenađen sličnošću izmedu ovog uoenja i Dal-

tonove tcorije o hemijskoj kombinaciji. Formula kao Što je H20 je divan
primer fu<r6rr^ (sredina). Dijagrami modeme stereohemije imaju takođe iz-
nenadujuće pitagorejski izgled. Ponekad smo u iskušcnju da kažemo kako
je Pitagora zaista otkrio tajnu sveta rekavši ^Stvari su brojevr.
107 Aristotel jc svoje uoenje o sredini izveo iz Platonovog Fileba. gde
je ona jasno izložena kao pitagorejsko učenjc.
101 Videti fr. 7, u daljem tekstu.
109 Diog. IX, 18 (R. P. 97). Znamo da je Ksenofan govorio o Taleso-
vom prcdvidanju pomračcnja (Poglavlje I, str. 56, n. 10).
 Ksenofanov datum rođenja nije lako odrediti. Timaj, čije
svedočanstvo u takvim stvarima ima težinu, kaže da je on bio
savremenik Hijerona i Epiharma i da je sigumo igrao izvesnu
ulogu u anegdotskoj priči o Hijeronovom dvoru koja je zaba-
vljala Grke četvrtog veka, kao što ih je priča o Krezu i Se-
dam mudraca zabavljala u petom veku.110 Pošto je Hijeron
vladao od 478. do 467. godine pre n. e., nemoguće je da se
Ksenofan rodio pre 570. g. pre n. e., čak i ako pretpostavimo
da je živeo sto godina. S druge strane. Klement kaže da je
Apolodor 40. olimpijadu (620-616. pre n. e.) odredio kao da-
tum Ksenofanovog rođenja i dodaje da je on poživeo do vre-
mena Darija i Kira.111 Diogen, opet, čije informacije o ta-
kvim stvarima uglavnom dolaze od Apolodora, kaže da je
Ksenofanov akme bio u vreme 60. olimpijade (540-537. pre
n. e.)s a Dils smatra da je Apolodor to stvamo rekao.112 Ma
kako bilo, očigledno je da je godina 540. pre n. e. data na
osnovu pretpostavke da je Ksenofan otišao u Eleju u godini

110 Timaj ap. Clem. Strom.. I. str. 353 (R. P. 95). Postoji samo jedna
anegdota koja stvamo predstavlja Ksenofana u razgovoru sa Hijeronom
(Plut. Reg. apophth.. 175 e). ali je prirodno razumeti je (Arist. Met.. 1010 a
4) kao aluziju na Epiharmovu primedbu upućenu Ksenofanu. Aristotelove
anegdote o Ksenofanu verovatno potiću iz priče čiji je odjek i Ksenofanov
Hieron.
1.1 Clem. ioc. cit. Hipp. Ref.. I. 94 potvrđuje pominjanje Kira. Dils
smatra da je Darije prvi put pomenut iz metričkih razloga: ali niko nije ob-
jasnio na zadovoljavajući način zašto je Kir uopšte pomenut. izuzev ako
rani datum nije bio cilj. Što se ovog problema tiče. videti Jakobi. str. 204 i
dalje. koji svakako greši pretpostavljajući da a%g< Aaeeiov xai KC&n
%eoxo'j(do Darije\og i Kirovog doba) može da znači „u Darijevo i Kirovo
vreme“.
1.2 Rh. \1us.. XXXI. str. 22. On usvaja Ritero\ predlog da čita
r.z'srrixorrr[y (pedesete) umesto rtcca^utom p (četrdesete): u Clem. loc. cit.
(N za M). Ali Apolodor je vreme računao po atinskim arhontima. a nc po
olimpijadama.
njenog osnivanja, i stoga je puka kombinacija koja se ne mo-
ra uzeti uobzir.113
Ono što sigurno znamo jeste da je Ksenofan od svoje dva-
deset pete vodio skitnički život i da je u devedeset drugoj pi-
sao poeziju. On kaže (fr. 8 = 24 Karst.; R. P. 97):
Ima šezdeset / sedam već godina otkako lutam
s hrigom u duši114ja čitavim Helenskim tiom.
A od rođenja m i uz to đvadesetpeta ta d beše
godina, ako ja znam istinu ka za t' o tom.
U iskušenju smo da pretpostavimo da u tom odeljku
Ksenofan upućuje na Harpagovo osvajanje Jonije i da on, u
stvari, odgovara na pitanje koje je postavio u drugoj poemi"5
(fr. 22= 17 Karst.; R. P. 95 a):
To je ono o čemu se priča pored ognjišta u zimsko doba,
dok ležimo na mekoj postelji posle dobrog obroka, pijući
slatko vino i grickajući leblebije: ,,lz koje si zemlje i koliko
imaš godina, dragoviću? I koliko si imao godina kada su se
pojavili Međani?“
U tom slučaju, Ksenofan bi bio rođen 565. pre n. e. i nje-
govo dovođenje u vezu sa Hijeronom bilo bi sasvim verodo-
stojno. Takođe primećujemo da on o Pitagori govori u pro-
šlom vremenu, a da zauzvrat Heraklit tako govori o njemu.116

1,3 Kako su Fokejci osnovali Elcju šest godina pošto su napustili Foke-
ju (Herod. I. 164 i dalje), taj datum može biti samo 540-39. prc nove ere.
IJp. način na koji je Apolodor vreme Empedoklovog života određivao pre-
ko ere Turija (§ 98).
114 Bergk (Litteraturgesch.. II. str. 418. n. 23) je smatrao da sc (pgovrk
(briga) ovde odnosi na Ksenofanov književni rad. ali pretpostaviti da se u
to vremc ova reć mogla koristiti kao latinsko cura. sigurno je anahronizam.
115 To je svakako bila druga pesma je rje pisana u heksamctrima. dok je
prcthodni fragment u elegijskom distihu.
ll 6 Kscnofan. fr. 7; Heraklit. fr. 16. 17.
 Teofrast kaže da je Ksenofan „slušao" Anaksimandra,"7 a
videćemo da je bio upoznat i sa jonskom kosmoiogijom. Na-
kon što je bio primoran da napusti svoj rodni grad, prema ka-
zivanjima, uglavnom je živeo na Siciliji, u Zankfi i Katani.11718
Kao Arhiloh pre njega, davao je sebi oduška u elegijama i sa-
tirama koje je recitovao na gozbama na kojima su izbeglice,
pretpostavljamo, pokušavale da održe ophođenje visokog
jonskog društva. Tvrdnja da je bio rapsod uopšte nema
osnova.119 Pevač elegija nije bio profesionalac kao rapsod,
već društveno jednak sa svojim slušaocima. Videli smo da je
u svojoj devedeset drugoj godini još uvek vodio skitalački ži-
vot, što se teško može pomiriti s tvrdnjom da se skrasio u
Eleji i tu osnovao školu, naročito ako je tačno da je svoje po-
slednje dane proveo na Hijeronovom dvoru.120 Upadljivo je
da nijedan stari pisac ne kaže izričito da je Ksenofan ikada
bio u Eleji,121 i čini se da sva svedočanstva koja imamo govo-
re protiv toga da se tamo ikad nastanio.

117 Diog. IX, 21 (R. P. 96 a).

IIS Diog. IX. 18 (R. P. 96). Upotreba starog imenaZankle, umesto ka-
snijeg Mesena, ukazuje na rani izvor tog iskaza - verovatno na elegije sa-
mog Ksenofana.
119 Diog. IX, 18 (R. P. 97) kaže aurb$ ra. kamou (sam je reci-
tovao svoje pesme), što je nešto sasvim drugo. Ništa se nigde ne kaže o
njegovom recitovanju Homera. Gompercova (Gomperz) maštovita slika
(Greek Thinkers, tom 1, str. 155) nema nikakvu dalju potporu osim ove
jedne jedine reči.
130 Diog. IX. 20 (R. P. 97) kaže da je on napisao pesmu od 2 000 hek-
sametara o kolonizaciji Eleje. Čak i da je to istina, to ne bi bio dokaz da je
on tamo i živeo, je r je osnivanje Eleje bilo predmet interesovanja svih jon-
skih emigres. Štaviše, taj iskaz je vrlo sumnjiv. Stihometrijske napomene o
Sedmorici mudraca, Epimenidu itd. kod Diogena, potiču od falsifikatora
Lobona. a izgleda da je i ovaj iskaz uzet iz istog izvora.
121 Jedino mesto koje ga dovodi u vezu sa Elejom jeste Aristotelova
anegdota o odgovoru koji je dao Elejcima kada su ga pitali da li da prinesu
žrtvu Leukoteji. „Ukoliko je smatrate boginjom*4, rekao je on, „nemojte ža-
liti žrtava; ukoliko je ne smatrate, nemojte joj prinositi žrtve“ (Retorika, B.
56. Poeme

Prema Diogenu, Ksenofan je pisao u heksametrima, a pi-

saoje i elegije i jambe protiv Homera i Hesioda.122
Nijedan pouzdan autoritet ništa ne kaže o tome da je napi-
sao neku filozofsku poemu.123 Simplikije kaže da nikada nije
video stihove o Zemlji koja se beskrajno prostire sa svoje do-
nje strane (fr. 28),124 što znači da Akademija nije posedovaia
prepis takve poeme, a to bi bilo vrlo čudno da je ona ikada
postojala. Simplikije je inače bio u stanju da pronađe kom-
pletna dela mnogo beznačajnijih Ijudi. Neposredno svedo-
čanstvo takođe ne pruža nikakvu podršku gledištu da je Kse-
nofan napisao filozofsku poemu. Dils govori o njenih dvade-
set osam stihova, ali oni bi svi bili, što je sasvim prirodno,
njegovi napadi na Homera i Hesioda, kao što ću nastojati da
pokažem. Značajno je, takođe, da su broj stihova naveli Ho-
merovi komentatori.125 Otuda je verovatnije da je Ksenofan

26, 1400 b 5; R. P. 98 a). Čak ni ovo ne mora da znači da se nastanio u

Hleji, a u svakom slučaju ovakve anegdote su najčešće anonimne. Plutarh
kazuje tu priču više puta. ali kao Ksenofanovu primedbu upućenu Egipća-
nima (Dils, Vors., II, A, 13), dokje drugi vezuju za Heraklita.
122 Diog. IX, 18 (R. P. 97). Reč £mx6Trr(ov (protiviti se) predstavlja
sećanje na Timona. fr. 60 (Dils), Eeivoipdin^ vnaTvtpo^ Ofn^andrT^
iTttx<mTr£ (Ksenofan, ne previše ohol. kudilac Homera).
123 Najstarije pozivanje na pesmu riepi cpvo-tii*; (,.0 prirodi4') nalazi se u
ženevskoj sholiji uz Ilijadu, XXI, str. 196 (citat fr. 30), a to upućuje na
Kratesa sa Matosa. Moramo imati u vidu da su takvi naslovi kasnijeg datu-
ma, a Ksenofan je svrstan medu filozofe daleko pre Kratesa. Stoga, sve Što
možemo reći jeste da su pergamski bibliotekari naslov Ilspi (pvmo$ („0 pri-
rodiu) dali nekoj Ksenofanovoj pesmi.
124 Simpl. De caelo, str. 522, 7 (R. P. 97 b). Tačno je da je Simplikije
sačuvao dva fragmenta (25 i 26), ali ih je on preuzeo od Aleksandra. Teo-
frast ih je verovatno naveo; jer očigledno je da Aleksandar o Ksenofanu ni-
je imao podatke iz prve ruke, inače ga ne bi uključio u M. X. G. (videti str.
126).
125 Tri fragmenta (27, 31, 33) su iz Homeric Allegories, dva (30, 32) su
iz sholija uz Homera.
takva naučna mišljenja uzgred izrazio u svojim satirama. To
bi bilo u maniru log vrcmena. kao što možemo da vidimo iz
onoga što je sačuvano od Epiharma.
Kasniji pisci nazivaju satire silloi i taj naziv možda seže
sve do samog Ksenofana. Ipak. njegovo poreklo je možda u
činjenici da je Timon iz Flijunta. ..silograf" (259. pre n. e.).
dobar deo svojih satira o filozofima pripisao Ksenofanu. Sa-
čuvan je samo jedan stih napisan u jambu. iza kojeg sledi
heksametar (fr. 14). To navodi na pomisao da je Ksenofan
stihove pisane u jambu umetao među svoje heksametre, kao
što je slučaj u Margitu.

57. Fragmenti
Fragmente navodim u skladu sa tekstom i rasporedom
koji im je dao Dils:

Elegije
(D
S a d b lista se p o d i ruke svim a su čiste i čaše.
X eko nas obavi sa d p letenim vencim a sve:
d n tg i nam dodaje m irisno ulje u zd elici lepoj.
P red nam a sto ji već p eh a r m ilošte pun.
Ć eka sa m o na nas jo š m nogo n e tn o g a vin a -
neće nas izd a ti to g m irisa cvetn o g a kap.
.4 p o sred in i i tam jan sv o j sv e ti razasipa m iris.
P rohladne vode sia st. sja j j o j b ista r i čist.
Tu su i hleb o vi m rki i lom i se trp eza časna —
p ritiska teret: i sir%a jo š i p reg u sti m ed.
S to ji p o sred i zrtven ik o d a svu d ob a su t cvećem .
K ućom odzva n ja svom radosnog p eva n ja bruj.
P onajpre va lja d a Ijudi s ra d o šću p ro sla ve boga
p riča m a svetim i re č nek p o tekn e čista o d njih.
. I k a d s e 'tzlije žrtva i m olitva kaze. a treba
čin it p o p ra vih t sve - j e r j e najpreče to -
nije ta d nikakav greh i p iti ko/iko g o d m ožeš.
aI *da te ne vodi ko kući. a nisi haš sta r
Treba o d Ijudi p o h va iiti onog ko p o sle p ića
pam čenje p o ka že m oć. te m u ne su staje g la s . 126
X e treba p rič a o tifanskom broju i l ' giganiskom . niti
ona s K entaurom - to izm išljoiine sta rih su već.
n iii o hunam a strašnim . j e r o d to g a ko risti nem a.
B ozim a svagda. to znaj. valja ukazati čast.

( 2)
A ko neko p o b ed u stekne nogam a hitrim .
i r u petoboju p a k - tu gde se uzdiže hram
Z evsa i O lim pijskog. p o k ra j izvora P ise -
dvoboja pesnicom sa d teški pod n evši trud.
rvanjem ili u borbi što se pankraton zove.
sla vn iji p o sta je on u očim a g ra đ a n a svih.
Taj če u p u b lici uvek n a počasnom sed eti m estu.
hranu d o b ija ti svu - d rža vn i trošak j e to.
D obiće bogati d a r d a m u baština bude.
K o j e sa ko lim a vešt je d n a k u stiče čast.
Taj m i n ije p o za slu zi ra va n — ta n a ša j e m udrost
Ja ča o d sn a g e što. znaj. im a j e čo vek iP konj.
S u lu d j e sasvim običaj o va j i n ije p o p ra vd i
telesnu cen iti m oć više no vešti um . 127
/ d a s e u narodu p o ja v i nekakav p esn iča r sja jn i
iP u p eto b o ju ko ili u rva n ju Ijut.
ili p a k neko n a nogam a h ita r - a m isle: u igri
m eđ Ijudskim veštinam a svim d a j e najslavnije to —

126 Tako ja shvatam izraz aptp* oger%. Rcč tovo$ znači ..jačina pluća".
Slcdeći stihovi su upereni protiv Hesioda i Alkaja (Dils).
127 Kod pisca kao što je Ksenofan ,.vcština“ je, u to vreme. prirodan
prcvod reči owphj.
p a z a r b i zb o g io g a i država b o lje za ko n e stekla?
M ala j e ra d o st za g r a d ka d a p o b ed e čast
njegovom p rip a d n e borcu n a o b a li p o to ka P ise —
rizn ica g ra d ska n i ta d svoju ne za siti glad.
(3)
O ni naučiše ispraznu raskoš o d L iđ a n a tada
j o š d o k su živ e li b ez m rske tiranije te.
Išli su ta d i n a trg sve u odori p u rp u m o j, sja jn o j —
najm anje h ilja d u njih, ako ih p o b ro jim sve —
p o n o sn i, g o rd eć se kosam a bujnim , lep o spletenim .
z a sobom o sta vlja sv a k b iranog m irisa dah.

(4)
C ovek n e p o m eša p ić e tako š to najpre vino
uspe, već vodu n a dno, o *zgo tek vin a m laz.

(5)
P oslavši ja re ć u butkicu. m asno s i steka o steg n o
ju n e ta tovnog, a to čoveku vredan j e dar.
Sla va će čoveka o vo g H eladu o b ići i neće
1
n esta ti sve dok j e živ helenskih p esa m a glas.

(7)
Sad a ču p re ć i i na drugu priču, ukazaću pute.
Jed n o m je . kažu, u p ro la zu video p sa kako tuku.
Ž alošču obitzet on ovu ta d p ro zb o ri reč:
„ N em oj g a šib a ti tako. u njem u j e duša m og druga
sm esta j e p rep o zn a h - čim cviljenjem odade b o i '*

121 Dils sugeriše da je to napad na pesnika kao što je Simonid, čija je

pohlepa bila poslovična.
129 Pitagorino ime se ne pominje u stihovima koji su sačuvani; ali Dio-
genov izvor (VIII, 36) morao je imati kompletnu elegiju pred sobom; jer on
kaže da se stihovi pojavljuju iv Nw aur' aMov emifa k fa n
x r k (... u elegiji Čiji početak glasi: ..Sadaću preći i na dnigu priču** itd ).
Ima šezdeset i sedam već godina otkako lutam
s brigom u duši ja čitavim Helenskim tlom.
A od rođenja mi uz to dvadeset peta tad beše
godina, ako ja znam istinu kazat *o tom.

(9)
Mnogo slabiji od čoveka starog.

Satire
( 10)
Jer o d samog početka učiše svi p o Homeru.

( 11)
Sve su pripisali bozima Homer i H esiod sa njim
što g o d je Ijudima ružno i sramno, a to je : da kradu,
preljubu čine i je d n i druge varaju stalno. R . P. 99.

( 12)
Pevaše mnoga bezakonja božja, a to je : da kradu,
preljubu čine i je d n i druge varaju stalno. R. P. ib.

(14)
Sm rtnici misle da se bogavi rađaju, iste
haijine nose , izgledaju, govore kao i Ijudi. R. P. 100.

(15)
A ko bi im ali volovi, iavovi ili p a k konji
ruke da crtaju njim a i svoja stvaraju deta,
baš kao Ijudi, i konji bi sebi, a volovi sebi
sličnim načinili bogove, crtali likove njima,
tela im vajali svom e sopstvenom izgledu slična. R. P. ib.61

(16)
A Etiopljani bogove svoje tuponosim. crnim
čine: a trački su s kosam a riđim i očiju plavih. R. P. 100 b.
(18)
Bogovi nisu Ijudima smrtnim s početka tajne
otkrili sve, već traganjem ono bolje se nađe. R. P. 104 b.

(23)
Jedan m eđ Ijudima bog i m eđ bozim a najveći, nije
izgledom niti p a k m išlju ni najmanje sm rtnim a nalik R. P. 100.

(24)
On u potpunosti vidi, u potpunosti misli, upotpunosti čuje. R . P.
102.

(25)
On bez napora pokreće sve —sam o snagom svog uma. R. P. 108 b.

(26)
Uvek na istom ostaje mestu, bez najmanje kretnje,
niti pak pristaje njem u da ide čas amo, čas tamo. R. P. 110 a.

(27)
Iz zem lje nastaje sve. a i zem lji se opet sve vrača. R. P. 103 a.

(28)
Ova gornja granica zem lje kraj naših nogu se vidi
kako se s vazduhom stiće.130 donja pak prepreke nema. R. P. 103.

(29)
Sve što se rađa i raste , sve j e zem ija i voda. R . P. 103.

(30)
M ore j e izvor vode, ono j e izvor i vetra.
X e bi u oblaku (nastao vetra što huji ni dašak)

130 Citajući sa Dilsom xai iet (i teče) kao i ^ r (sa vazduhom).

siln o g a m ora d a nema, n it b i p o sto ja t m ogli
tokovi rečni, n it voda nebeskih kiša.
N ego j e siln o m ore ro d itelj oblaka, otac
vetrova, reka . 13113
2R. P. 103.

(31)
Sunce koje n a d zem tjom prolazi, te j e i greje.

(32)
O na ko ju nazivaju Iridom isto j e oblak,
purpuran, crven i zelen kada g a p o g led a č o v e k R. P. 103.

(33)
S v i m i iz zem lje i vode p o reklo vodim o svoje. R. P. ib.

(34)
N ije se ro d io čovek, n it će g a ikada b iti
ja s n u što p red sta vu im a o bozm a ili o svem u
o čem u pričam . P a čak i d a istinu slučajno kaže,
je d n a k o ne bi j e znao, j e r svim a p reo sta ju s iu tn je )33 R. P. 104.

(35)
U zm im o ovo k ’o p rivid , 13413
5k ’o n ešto istini slično. R. P. 104 a.

(36)
Sve one što su dostupne p o g /ed u sm rtnihn s...

131 Ovaj fragment je otkriven u Ženevskim sholijama uz Homcra (videti

A r c h IV, str. 652). Reči u zagradi dodao je Dils.
132 Reč je (prolaziti iznad). To je navedeno iz AHegories kao
objašnjenje imena Hiperion i nema sumnje da je i Ksenofan na to mislio
133 Prirodnije je 7 o^/($vima) smatrati muškim nego srednjim rodom. a
iiri nam može da znači ..u moći svih*\
134 Čitajući &e$ofyurS-to kao Vilamovic.
135 Prema Dilsovoj sugestiji. to se vcrovatno odnosi na zvezde, za koje
je Kscnofan mislio da su oblaci.
(37)
Isto u sp ilja m a nekim im a vode š to kaplje.

(38)
A đ a nam n ije već b o g stvo rio m ed zla tn o m rki.
rekli b i Ijudi za sm o kre d a sla đ e su n eg o š to jesu .

58. Nebeska tela

Većina tih fragmenata nije uopšte filozofska, a oni koji
tako izgledaju lako se mogu objasniti na drugi način. Jasno je
šta je pravo značenje jednog od tih fragmenata (fi*. 32). „Irida
je isto“ oblak, pa se može zaključiti da je isto rečeno i za
Sunce, Mesec i zvezde; jer doksografi kažu da se svi oni tu-
mače kao „oblaci zagrejani kretanjem“.136 Jasno je da istom
kontekstu pripada i objašnjenje vatre sv. Elma koje je saču-
vao Aetije. „Zvezde koje se pojavljuju iznad brodova, koje
neki zovu Dioskuri, jesu mali oblaci koji svetle usled kreta-
nja “ l37*Kod doksografa se isto objašnjenje, sa neznatnim va-
rijacijama, ponavlja kad su u pitanju Mesec, zvezde, komete,
munja, zvezde padalice i tako dalje, što ostavlja utisak siste-
matske kosmologije. Ali, za sistem se ima zahvaliti Teo-
frastovom uređivačkom radu, a ne Ksenofanu; jer očigledno

,J6 Videti Dils ad. ioc. (P. Ph. Fr.y str. 44). .,ut Sol et cctera astra. quae
cum in nebulas evanescerent, deomm simul opinio casura eraf‘ (... kao
Sunce i ostale zvezde koji će, kada budu isparili u oblake. odmah po odluci
bogova pasti (na zemlju)).
137 Aet. II, 18. I (Dox.y str. 347), Btvotpamg tou$ em rwv nkoianr
<panrafth*u$ ofo» eunipa^, oSf xai AtoaxouQouq xaXoutn t m $, vupeXta ehrat xara
ttjv mtaif xhnjtrnf naoakaftnovTa. (Ksenofan (kaže) da stvari kao što su
zvezde koje se pojavljuju nad brodovima, a koje neki nazivaju Dioskurima,
jesu oblačci koji svctlucaju usled nekakvog kretanja.)
1,8 Aetijeve odeljke sakupio je Dils, Vors., II. A. 38 i dalje.
je da bi se iz samo nekoliko dodatnih heksametara napravilo
iscrpno objašnjenje za celu doksografiju.
Ono što čujemo o Suncu predstavlja izvesne teškoće. Ka-
že se da je ono zagrejan oblak; ali to nije sasvim u skladu sa
tvrđenjem da se isparavanje mora —iz čega nastaju oblaci —
pripisuje sunčevoj toploti. Teofrast je tvrdio da je Sunce,
prema Ksenofanu, skup vamica nastalih isparavanjem vlage;
ali čak ni to ne objašnjava samo isparavanje.139 Ipak, to je
malo važno ako je Ksenofanov glavni cilj bio da diskredituje
antropomorfne bogove, a ne da pruži naučnu teoriju o nebe-
skim telima. Važna stvar je da je i Helije prolazni fenomen.
Sunce se ne okreće oko Zemlje, kao što je mislio Anaksiman-
dar, nego ide pravo, a pojava kružne putanje pripisuje se je-
dino njegovom sve većem udaljavanju. Dakle, Sunce koje se
rađa sledećeg jutra nije isto Sunce, nego potpuno novo; a po-
mračenja se događaju zato što se Sunce, kada dođe u izvesne
nenastanjene oblasti Zemlje, „survava u rupu“. Pomračenje
može da traje čitav mesec. Pored toga, postoje mnoga sunca i
meseci, po jedno za svaku oblast Zemlje.140

139 Aet. U, 20, 3 (Dox.. str. 348). 2Uv&paurfc ix vetpun 7nwjQ(Ofiiif(iJv efvai
tov Tjkm. BeotppaoTo^ iv to7$ Quaixot$ jtj&uptv ix imptBltav ftiv r&v
<Tvva$QOt&tuvun> ix tt£ u7Qa$ dvaBufudtrsa^, ovvaBgotCovra/v ie tov rjkov.
(Ksenofan (kaže) da Sunce nastaje od užarenih oblaka. Tcofrast je u Fizici
napisao da Sunce nastaje isparavanjem vlage iz skupljenih vam ica) Na
osnovu ovih reči izgleda da je Teofrast ukazao na ovu protivrečnost, što je
karakteristično za njega.
140 Aet. II, 24, 9 (Dox. str. 355). 7raAXov$ eJvou TjXtou$ xat erekiptag xard
xXtftara xai anoroftdz xat Cjurva^, xard & Ttva xoqov iftnmretv rov
ittncov Ttva dntnoftijv 77% oux obcouftivrjv utp' rpttisv xai ouno$ wtmsQ
xevefjfiaTowra exXenptv Onotpatvetv' o turcb$ tov TjXtov ei$ dneiQOV ftiv ngotivat,
$oxerv £ xuxXeTtrBtu &td tTjv dnoortunv. (Da postoje mnoga Sunca i Meseci u
raznim krajevima, oblastima i delovima Zemlje i da u odredenom trcnutku
kugla pada u jednu oblast Zemlje gde mi ne živimo i tako zapadajući stvara
pomračenje. Da isti (smatra) da Sunce odlazi u beskonačnost. a da se zbog
njcgovog udaljavanja čini da ono ide ukrug.)
 • 14 1
Zestoki izraz „survavanje u rupu" izgleda da potiče iz
stihova samog Ksenofana, a ima i drugih sličnih izraza za ko-
je moramo pretpostaviti da ih je naveo Teofrast. Zvezde se
gase danju. ali se ponovo užare noću ..kao žiške ćumura".14’
Sunce je od neke koristi u nastanku sveta i živih stvorenja u
njemu? ali Mesec „ne može da začepi barku" (suvišan je).
Značenje takvih izraza može biti jedino u tome da se nebeska
tela predstave kao smešna i zato će biti dobro ako se upitamo
da li ostali kosmološki fragmenti mogu da se interpretiraju
po istom principu.

59. Zemlja i voda

U fr. 29 Ksenofan kaže da ,,sve je zemlja i voda“, a Hipo-

lit je sačuvao Teofrastovo objašnjenje konteksta ovog frag-
menta:

Ksenofan je rekao da dolazi do mešanja zemlje i mora i

da se zemlja pod uticajem vlage postepeno rastvara. On kaže
da za to ima sledeće dokaze. U unutrašnjosti i na brdima su
pronađene školjke i kaže da je u kamenolomima u Sirakuzi
pronađen otisak ribe i morske alge, na Parosu oblik lovoro-
vog lista u dubini kamena, a na Malti pljosnati otisci svih
morskih životinja. To je, kaže on, nastalo u vreme kada su
sve stvari bile blato i konture se osušile u njemu. Sva ljudska1423

141 Mesta na koje se pozivaju Liddell i Scott ubcdljivo pokazuju da je

to značenje xe>£fi$areuk i ono veoma dobro opisuje potpuno pomračenje.
142 Aet. II. 13. 14 {Dox., str. 343) wxru)Q xa$dirE(> toi^
ducQaxa$ (da se noću ponovo pale poput žeravica).
143 Aet. II. 30, 8 (Dox.y str. 362). tw fiev rjhov zgfomo v that ngof rrjv
rou xoffftoo xai rvp zdn h avrrp %ixou jheatv r t xai dtobcntrtv, rrjv tnkrf^rjv
r>aQf)xzr*. (Da je Sunce korisno za nastanak i uređenje sveta i živih bića u
svetu. a da Mescc zaostaje.) Glagol mxei)jtetv znači ..začepiti" (up.
Aristofan. Mir. 1306). U helenističkom grčkom ta metafora sc više ne
oseća. a raei)jtet znači.jiepotreban je~, ..suvišan je".
bića su uništena kada je zemlja odneta u more i postala blato.
Ova promena se odigrava u svim svetovima. - Hipp. Ref', I,
14 (R. P. 103 a).

To je, naravno, Anaksimandrova teorija i posmatranje fo-

sila pre možemo da pripišemo njemu nego Ksenofanu.144
Međutim, tu je najznačajnija tvrdnja da ta promena važi za
..sve svetove". Teofrast je nesumnjivo verovanje u ..bezbroj-
ne svetove" pripisao Ksenofanu. Kao što smo videli, Aetije
ga stavlja na svoj spisak onih koji su se držali tog učcnja, Di-
ogen mu ga takođe pripisuje,145 dok ga Hipolit uzima zdravo
za gotovo. Ipak, videćemo da u drugom kontekstu Ksenofan
kaže da je Svet ili Bog jedan. Ako je naša interpretacija tač-
na, tu nema velike teškoće. Stvar je u tome da je Geja takođe
prolazna pojava umesto da bude „sigumo večno boravište
svih stvari". To pripada njegovom napadu na Hesioda i ako u
tom kontekstu Ksenofan, kao i Anaksimandar, govori o „bez-
brojnim svetovima“, dok na drugom mestu kaže da je Đog ili
Svet jedan, onda to može da se poveže sa još uverljivijom
protivrečnošću koju ćemo sada ispitati.

144 Postoji jedna zanimljiva napomena kod Gomperca. Greek Thinkers

(englcski prevod. I. str. 551). Konjekturu <pojxuxv (tuljana). kako stoji u ru-
kopisu. preveo sam kao <pvxun/ (morskih trava). kako je Gomperc pretposta-
vio, pošto je ono prvo paleontološki nemoguće. a otisci morskih trava na-
đeni su. doduše ne u kamenolomima Sirakuze. ali u njihovoj blizini. Tako-
đc sc kaže da morskih fosila uopšte nema na Parosu, tako da se reč tdtpvrK
(lovora) iz rukopisa ne mora zamcniti sa dtpdrjg (srdela) kao što je to kod
Gronoviusa. Kao da činjenica postojanja fosila u dubini kamena pokazuje
da jc parski mermer jednom bžo blato. To je. bez sumnjc. bila maštarija.
145 Aet. II, 1, 2 (Dox.y str. 327); Diog. IX, 19 (R. P. 103 c). Tačno je da
je ovaj Diogcnov odeljak iz sažetog biografskog kompendijuma (Dox., str.
168), ali teško je sumnjati u to da jcdan isti iskaz koji se nalazi kod Aetija,
Hipolita i Diogcna ne potiče iz Teofrasta.
60. Konačno ili beskonačno

Aristotel je bez uspeha pokušao da iz Ksenofanovih poe-

ma otkrije da li je on ovaj svet smatrao konačnim ili besko-
načnim. ,,0n nije izneo jasnu tvrdnju o tom predmetu“, kaže
Aristotel.146147*S druge strane, Teofrast je smatrao da je po Kse-
nofanu svet sferičan i konačan zato što je ovaj rekao da je
„jednak u svakom pravcu“.H7 Izgleda da Ksenofan nije ose-
ćao protivrečnost između toga što je svet .jednak u svakom
pravcu“ i što je beskonačan. Videli smo da je on rekao da se
Sunce kreće pravo u beskonačnost, što je u skladu sa njego-
vim gledištem o Zemlji kao ravni koja se prostire u beskraj.
On je, takođe (fr. 28), smatrao da Zemlja ima gomju granicu
koju vidimo, ali da nema donju granicu. To potvrđuje i Ari-
stotel koji govori o Zemlji kao „beskonačno ukorenjenoj“ i
dodaje da je Empedokle kritikovao Ksenofana što se držao
i j O
tog gledišta. Iz fragmenta o Empedoklu koji navodi Aristo-
tel sledi da je Ksenofan rekao da se ogromni Vazduh besko-
načno širi nagore.149 Prema tome, primorani smo da nađemo
mesta za beskonačnu Zemlju i beskonačni vazduh u sferič-
nom konačnom svetu! Tako je kada se u satiri traži nauka.
Ako, s druge strane, na te tvrdnje gledamo s istog stanovišta
kao na one o nebeskim telima, videćemo šta one verovatno
znače. Priča o Uranu i Geji uvek je bila glavni skandal Teo-

146 Arist. A/ef, A, 5, 986 b 23 (R. P. 101), ov&iv (nije izneo

jasnu tvrđnju).
147 To je dato kao Simplikijev zaključak, Fizika. str. 23, 18 (R. P. 108
b), iia to iravraz&sv ofioiov (sa svih strana isti). Izvor nije samo M. X. G.
(R. P. 108), navrg o/toio ovratr<paigoei^ sfvat (da je. budući da je sa svih
strana isti, sličan lopti). To se nalazi i kod Hipolita {R ef, 1 ,14; R. P. 102a),
tako da nas to vraća Teofrastu. Timon iz Flijunta je shvatio Ksenofana na
isti način; jer njegov Ksenofan Jedno naziva iaov anawQ (jednak sa svih
strana) (fr. 60, Dils; R. P. 102 a).
141 Arist. De caelo, B, 13, 294 a 21 (R. P. 103 b).
149 taif'iAos (obiman) shvatam kao pridev, a aneigova (bezgranična
dubina) kao predikat za oba subjekta.
gortije, a pomoću pojma beskonačnog vazduha otarasili smo
se Urana. Time što se Zemlja beskonačno proteže naniže ota-
rasili smo se Tartara, za koji Homer kaže da se nalazi na naj-
nižoj granici zemlje i mora, isto toliko ispod Hada koliko je
nebo iznad zemlje.15015Naravno, to je čista pretpostavka; ali,
čak i da je to moguće, imamo pravo da sumnjamo u moguć-
nost takvih zaprepašćujućih protivrečnosti u jednoj kosmolo-
škoj poemi.
Suptilnije objašnjenje teškoće pripada poznom peripateti-
čaru koji je dao opis Elejske škole, čiji je deo sačuvan u Ari-
stotelovom korpusu i sada je opštepoznat kao rasprava o A/e-
lisu, Ksenofanu i Gorgiji. On kaže da je Ksenofan izjavio
da svet nije ni konačan, ni beskonačan i da je dao čitav niz
argumenata kao podršku toj tezi, kojoj je dodao još jednu
sličnu, tj. tezu da svet nije ni u kretanju ni u mirovanju. To je
u naše izvore uvelo beskrajnu zbrku. Aleksandar je koristio

150 II., VIII. 13-16, 478—481, posebno rcči ov&’ sT xs ra velara miea$‘
7xyai / tartK xai itovtoio xtX. (ni ako bi krenuo do najnižih granica Zemlje i
mora itđ.). Osmo pevanje Hijade Ksenofanu je sigumo izgledalo kao vrlo
loša knjiga.
151 Ova rasprava u Bekerovom (Bekker) izdanju nosi naslov fleei Etvo-
<pavov$, TTtgi Z tjvojvo^, mpi Togyiov (O Ksenofanu, O Zenonu, O Gorgiji), ali
je pouzdaniji rukopis u kojem su navedeni nazivi tri odeljka te rasprave:
(I) rhe't Zvivowo${O Zenonu), (2) riepi Bsvotpavov^ (O Ksenofanu), (3) nspi
rogriov (O Gorgiji). Prvi odeljak se očito odnosi na Melisa. tako da je cela
rasprava sada naslovljena De Melisso, Xertophane, Gorgia (M. X. G.).
Objavio ju je Apelt (Apelt) u Tojbnerovoj (Teubner) seriji, a nedavno i
Dils (Abh. der k. Preuss. Akad., 1900), koji odeljak o Ksenofanu daje
takođe u Vors., II, A. 28. On je sada napustio gledište koje je zastupao u
Dox., str. 108, po kome delo pripada trećem veku pre nove ere, i smatra da
je ono Peripatetico eclectico (tj. sceptica, platonica, stoica admiscente)
circa Christi natalem conscriptum (peripatetičko, eklektičko /u kom su
pomešani skeptičko, platonsko i stoičko učenje/ napisano oko vremena
Hristovog rođenja). Pisac nije mogao poznavati njegove pesme iz prve
mke, a redosled kojim se raspravlja o filozofima je isti kao u odeljku iz
Metafizike koji upućuje na celu stvar. Odeljak o Parmenidu je možda
prethodio onome što je sačuvano.
tu raspravu, kao i Teofrastovo delo, a Simplikije je pretposta-
vio da su citati iz nje takođe preuzeti od Teofrasta. Budući da
nije imao prepis poema, on je bio potpuno zbunjen, i sve do-
nedavno su svi izveštaji o Ksenofanu nosili pečat te zbrke.
Možda bi se mogla dati sugestija da nikad nije ni trebalo go-
voriti o „Ksenofanovoj ftlozofiji”. jer je taj način govora
ostatak iz vremena u kome još nije bila priznata neosnova-
nost ovakve sholastičke upotrebe.

61. Bog i svet

U pasusu iz Metafizike na koji smo upravo ukazali, Ari-

stotel govori o Ksenofanu kao „prvom pristalici Jednog‘%152153a
kontekst ukazuje na to da je Aristotel imao nameru da Kse-
nofana prikaže kao prvog među Elejcima. Već smo videli da
izvesne činjenice iz Ksenofanovog života dovode u pitanje
mogućnost da se on nastanio u Eleji i tu osnovao školu, pa je
verovatnije, kao što je uobičajeno u takvim slučajevima, da
Aristotel prosto ponavlja izvesne Platonove tvrdnje. U sva-
kom slučaju, Platon govori o Elejcima kao o „pristalicama
Celine4*,15, a o Elejskoj školi takođe kaže da je „počela sa
Ksenofanom, pa čak i ranije“.154 Poslednje reči, međutim, ja-
sno pokazuju šta je imao na umu. Kao što je heraklitovce na-

152 Met.. A. 5. 986 b 21 (R. P. 101). 7rgarro$ rovra)* £>f(raf (prvi

pristalica Jednog). Glagol ivfetv se ne pojavljuje nigde drugde, ali je ocito
formiran po analogiji sa turfi&v, <piXrrmi&tv. i tome siičnom.
153 7eer, 181 a 6, rov o}j>v ffrcunurrat (pristalice Celine). Imenica
ffrafftum ^ nema nijedno drugo značenje osim ..pristalica" i kontekst
pokazuje da ovde to i znači. Izvođenje ffraffturra^ . . . a-o rr& ffrdffsco^
(stasiotes od stasis (stajanje)) javlja se prvo kod Sext. Math., X, 46, pri
čemu se izraz ffrafftarrat pogrešno pripisuje Aristotelu i navodno znači oni
koji su svemir učinili statičnim, što je netačno tumačenje.
154 Soj. 242 d 5 (R. P. 101 b). Ako iz ovog odeljka sledi da se Ksenofan
nastanio u Eleji, to jcdnako važi i za njegove imaginame prethodnike. Među-
tim. Eleja nije postojala pre nego Što je Ksenofan došao u zrele godine.
zivao „sledbenicima Homera i još starijih učitelja*\155 tako je
Elejce povezao sa Ksenofanom i još ranijim autoritetima.
Već smo videli kako su te šaljive i ironične Platonove pri-
medbe njegovi naslednici shvatali ozbiljno i zato ne bismo
smeli puno očekivati od ovog posleđnjeg primera aristotelov-
ske doslovnosti.
Aristotel dalje kaže da je Ksenofan. ,.misleći na ceo
svet,156 rekao da je Jedno bog“. To je, jasno, aluzija na frag-
mente 23-26, u kojima se bogu, za koga se kaže da je jedan i
„najveći među bogovima i ljudima“, odriču svi Ijudski atri-
buti. Može se dodati da ti stihovi mnogo dobijaju na važnosti
ako pretpostavimo da su blisko povezani sa fragmentima 11-
16, umesto da se jednim delom odnose na stihove satira, a
drugim na kosmološku poemu. Ksenofan je verovatno u
istom kontekstu nazvao svet ili boga ,jednakim u svim prav-
cima“157 i porekao da svet ili bog dišu.158 Tvrdnja da među
bogovima159 nema gospodarenja, takođe je u skladu sa fr. 26.

155 Teet., 179 e 3, raw H(>ax)&ntiwv % wtnttq av 'Ofirjgstujv xai

eri TTaAatore&av (heraklitovskih ili. kao što ti kažeš. homerskih. pa čak i još
starijih). Ovde se Homer odnosi prema heraklitovcima kao Ksenofan pre-
ma Elejcima u Sofistu. U potpuno istom duhu je. zajedno sa Homerom, po-
menut i Ksenofanov savremenik Epiharm. kao prethodnik gzovzs; (sledbe-
nika Heraklitovog učenja o opštem toku) (Teet., 152 e).
156 Met., 986 b 24. Ove reči ne mogu da znače ..zureći u cela nebesa’\
niti bilo Šta slično. Bonic (Đonitz) (im Hinblicke a u f den ganzen HimmeF) i
Celer (Zeller) (im Hinblick a u f das Weltganze) razumeju ih na isti način
kao i ja. Reč bit<$ksRstv (posmatrati) postala je suviše bezbojna da bi znači-
la nešto više. a dup<u/0£(nebo) znači ono što je kasnije nazvano xoaiio$.
157 Videti gore. str. 154. n. 147.
158 Diog. IX. 19 (R. P. 103 c), okov <$“ oga> xat o).ov axoUtv, y-rj fiivrot
avairsstv (on u potpunosti vidi i čuje, ali ne diše). Videti gore. str. 108. n. 2.
159 (Plut.) Strom., fr. 4, anotpaivsrat ds xat nsgi Ssuiv u% ovfe/uas
•iffsfioviaš iv airroT; ovarft' oC yag oatov &n:6&<r$at rtva tujv Bsutv, imfeTtrSraJ
ts nr$evo$ outSjv prfiiva (Lrft aka>$, axoCstv 3s xai ogav xaSoAov xat firj xara
fjUgo$. (Jasno je da i kođ bogova nema prevlasti - jer je protiv božanskih
zakona da neko od njih gospodari - i da nijednom uopšte nije potreban
Đog nema želja, pa nijednom bogu, kao u slučaju Homerove
Iride ili Hermesa, ne priliči da bude sluga drugim bogovima.

62. Monoteizam ili politeizam

Aristotel kaže da je taj ,,bog“ upravo sam svet i upotreba
reči sasvim je u skladu sa značenjem koje je imala u Jo-
niji. Ksenofan je smatrao da on Ssog ima moć čulnog opaža-
nja, mada je bez ijednog posebnog čulnog organa, i da svo-
jim umom gospodari svim stvarima. On ga takođe naziva
„jednim bogom“, ž ako je to monoteizam, onda je Ksenofan
bio monoteista, mada sigumo ne u smislu u kome se ta reč
obično shvata. Činjenica je da izraz ,jedan bog“ budi u nama
sve vrste asocijacija koje nisu postojale u Grčkoj tog vreme-
na. Ono što Ksenofan stvamo želi da porekne jeste postoja-
nje ikakvih bogova u pravom smislu, tako da reči ,Jfedan
160
bog“ zapravo znače ,,Ne bog, nego svet“.
Otuda je zaista u izvesnom smislu pogrešno, poput Froj-
dentala (Freudenthal), reći da je Ksenofan u bilo kom smislu
bio politeist.160161 Za očekivati je da će u svojim elegijama kori-
stiti jezik politeizma, a ostala pozivanja na ,,bogove“ najbolje
je tretirati kao nevažna u kontekstu njegovog napada na an-
tropomorfne bogove Homera i Hesioda. S jedne strane, Froj-
dental je isuviše insistirao na poslovičnom načinu kaziva-
nja.162 Ponajmanje možemo prihvatiti da je Ksenofan dopu-

koji drugi od bogova. kao i da oni čuju i vide u potpunosti. a ne

delimično.)
160 Činjenica da on govori o svetu kao o nečemu živom i osećajnom ne
znači ništa. Nijedan Grk nije nikada ni sumnjao u to da je svet u izvesnom
smislu foov.
161 Freudenthal, Die Theologie des Xenophanes (Breslau, 1886).
162 Ksenofan nazlva svog boga ^najvećim među bogovima i ljudima‘\
ali to je jednostavno slučaj „polamog izražavanja'* čija će se paralela naći u
Vilamovicovoj napomeni o Euripidovom Heraklu (up. 1106). Uporediti
stio postojanje nižih ili „resornih“ bogova; jer on je pre sve-
ga nastojao da porekne postojanje upravo takvih bogova.
istovremeno, ne mogu a da ne mislim kako je Frojdental bio
bliže istini od Vilamovica koji kaže da je Ksenofan „podrža-
vao jedini stvami monoteizam koji je ikada postojao na Ze-
mlji‘\ 163 Verujem da je Dils bio bliže istini kada je to nazvao
„ponešto uskim panteizmonT.164 Ali sva ta gledišta samog
Ksenofana bi jednako iznenadila. On je stvamo bio poput
Geteovog Weltkind-a, sa prorocima sa svoje desne i leve stra-
ne, i smejao bi se da je znao da će ga jednog dana smatrati
teologom.

naročito Heraklitov iskaz (fr. 20) da „niko od bogova ni od ljudi“ nije stvo-
rio svet
163 Griechische Literatur, str. 38.
164 Parmenides Lehrgedicht, str. 9.
 Poglavlje III
Heraklit iz Efesa

63. Život
Kaže se da je akme Heraklita iz Efesa, sina Blosonovog,
bio u vreme održavanja 69. olimpijade (504/3-501/0. pre n. e.),1
što znači tačno na polovini Darijeve vladavine, sa kojom ga
povezuje nekoliko tradicija.23Ipak, za naše svrhe je važnije da
primetimo kako Heraklit poimence upućuje na Pitagoru i
Ksenofana i to u prošlom vremenu (fr. 16), dok na njega za-
uzvrat, aludira Parmenid (fr. 6). Ove reference obeležavaju
njegovo mesto u istoriji filozofije. Celer je, doduše, smatrao
da on svoje delo nije mogao da objavi pre 478. pre n. e., na
osnovu toga što proterivanje Hermodora, o kome se govori u
fr. 114, nije moglo da se dogodi pre pada persijske vladavi-
ne. Ako je to tačno, teško je uvideti kako je Parmenid, u vre-
me pisanja svoje poeme, mogao da poznaje Heraklitov rad;J
međutim, može se s razlogom pretpostaviti da su Efežani mo-
gli, dok su još plaćali danak Velikom kralju, jednog od svo-
jih sugrađana proterati u izgnanstvo. Lažna Heraklitova Pi~
sma izražavaju uverenje da se progonstvo Hermodora dogo-
dilo tokom Darijeve vladavine4 a podatak da je stranka koju

1 Diog. IX. I (R. P. 29). nesumnjivo preuzeto od Apolodora preko ne-

kog posrednog autoriteta. Ime Bloson je verodostojnije nego Blison (videti
Dils, Vors.j 12. A, 1, n.) i poznato je sa natpisa kao jonsko ime.
2 Bemays, Die heraklilischen Brie/e, str. 13 i dalje.
3 O vremenu Parmenidova života (datum), videti str. 205.
4 Bemays, op. «7., str. 20 i dalje. To je sasvim u skladu sa rimskom tra-
dicijom po kojoj je Hermodor kasnije učestvovao u pisanju zakona Dvana-
est tablica u Rimu (Dig. 1. 2, 2. 4; Strabon, XIV, str. 642). Njegova statua
je bila u Komitiumu (PHnije, H. N. XXXIV, 21). Rimljanima je bilo sa-
svim jasno da je Dvanaest tablica bilo napravljeno po grčkom modelu; a
je on vodio uživala poverenje persijske države izgleda kao
verovatan. Njegovo progonstvo bi pre označilo početak po-
kreta protiv persijske vladavine, nego njen uspešan ishod.
Sotion citira tvrdnju da je Heraklit bio Ksenofanov uče-
nik,*5 što nije verovatno; jer Ksenofan je napustio Joniju pre
nego što se Heraklit rodio. Verovatnije je da on nije bio niči-
ji učenik; ali, jasno je da je bio upoznat i sa miletskom ko-
smologijom i sa Ksenofanovim poemama. On je takođe po-
nešto znao o Pitagorinim teorijama (fr. 17). O njegovom ži-
votu ne znamo ništa pouzdano osim, možda, da je pripadao
staroj kraljevskoj kući i da se odrekao nominalnog položaja
basileusa u korist svog brata.6 Poreklo ostalih tvrdnji koje su
u vezi s tim sasvim je jasno.78

64. Njegova knjiga

Nije nam poznat naslov Heraklitovog dela - ako je ono
uopšte i imalo naslov - i nije lako steći jasnu sliku o njego-
vom sadržaju. Kaže se da je ono bilo podeljeno u tri raspra-

kako Bemejs kaže (op. c/f., str. 85), ta činjenica je dokazana kao malo koja
druga u ranoj istoriji Rima.
5 Sotion, ap. Diog. IX, 5 (R. P. 29 c).
6 Diog. IX 6 (R. P.31).
7 Hcraklit je rekao (fr. 68) da je postati voda snut za duše; shodno to-
me. saznajemo da je umro od vodene bolesti. Rekao je (fr. 114) da bi Efe-
žani svoj grad trebalo da prepuste svojoj deci. i (fr. 79) da je Vreme dete
koje se igra piljcima. Zato se kaže da je odbijao učešće u bilo kom obli-
ku javnog života i da se igrao sa decom u Artemidinom hramu. Rekao je
(fr. 85) da je tela bolje baciti nego koristiti kao đubrivo; i kaže se da je
đubrivo stavio na sebe kada je dobio vodenu bolest. N a kraju, priča se
da je sa svojim lekarima mnogo raspravljao o fr. 58. O ovim pričama vi-
deti Diog. IX, 3-5.
8 Izgleda da različitost naslova pobrojanih u Diog. IX, 12 (R. P. 30 b)
pokazuje da nijedan nije bio izvomo poznat. Onaj o ,,Muzama“ potiče od
Platona. 5 o /, 242 d 7. Ostali su samo ,,epigrafi“ (Šuster) koje su dodali
stoički izdavači (Diog. IX, 15; R. P. 30 c).
ve, jednu koja se bavila univerzumom, jednu političku i jed-
na teološku. Ne može se pretpostaviti da ovu podelu duguje-
mo samom Heraklitu; sve što možemo zaključiti jeste da je
do podele došlo kada su stoički komentatori izdanje tog dela
uzeli u svoje ruke.
Heraklitov stil je poslovično nejasan i zbog njega je ka-
snije dobio nadimak „Mračni“.910 Fragmenti o delfijskom bo-
gu i Sibili (fr. 11 i 12) pokazuju da je bio svestan svog pro-
ročkog stila pisanja, pa se moramo zapitati zašto je to činio.
Kao prvo, to je bio manir vremena.11 Burni događaji togdoba
i uticaj religijske obnove utisnuli su neku vrstu proročkogto-
na svim vodećim misliocima. Imali su ga i Pindar i Eshil.
Bilo je to takođe doba velikih individualista, a oni su bili
skloni usamljenosti i oholosti. Đar je Heraklit bio takav. Ako
ljudi žele da tragaju za zlatom, možda ga i nađu (fr. 8); ako
ne, moraju se zadovoljiti i slamom (fr. 51). Izgleda da je to
gledište preuzeo Teofrast, koji kaže da je plahoviti tempera-
ment ponekad vodio Heraklita u nepotpuna i nekonzistentna
tvrđenja.12

65. Fragmenti
Navodim verziju fragmenata u skladu sa rasporedom koji
je dao Bajvoter:13

9 Diog. IX. 5 (R. P. 30). Bajvoter (Bywater) je sledio taj trag u svom
rasporedu fragmenata. Tri odeljka su 1-90, 91-97,98-130.
10 R. P. 30 a. Epitet o <rxoT£tvo$ (mračni) je kasnijeg datuma. ali ga je
već Timon iz Flijunta nazvao ah/ixr7%(zagonetni) (fr. 43, Dils).
11 Videti Dilsova dragocena zapažanja u Uvodu njegovog Herakleitos
von Ephesos, str. IV i dalje.
12 Videti Diog. IX, 6 (R. P. 31).
13 Dils je odustao od svakog pokušaja da fhigmente rasporedi prema
predmetu i to njegov tekst čini nepogodnim za naše potrebe. Takođe mi-
slim da on precenjuje težinu određivanja približnog raspoređa i preteruje
sa gledištem da je Heraklitov stil „aforističan“. Da je to tako, svakako je
 (1) Mudro je poslušati ne mene. već moju Reč i priznati da
su sve stvari jedno.14 R. P. 40.
(2) lako je ova Reč15 uvek istinita, Ijudi je ne razumeju ni
pre nego što je čuju, ni pošto su je čuli po prvi put. Jer,
iako sve prema ovoj Reči biva, Ijudi izgledaju kao
neznalice kada se okušaju u delima i rečima o kojima ja
govorim, kada tumačim svaku stvar prema njenoj vrsti i
pokazujem kakva ona zbilja jeste. A drugim ljudima
ostaje skriveno ono što čine dok su budni, baš kao što
zaboravljaju ono što čine dok spavaju.
(3) Nerazboriti ljudi i kad su čuli, nalik su na gluve: o njima
kaže izreka: prisutni su, a ipak odsutni. R. P. 31 a.
(4) Oči i uši ljudima su loši svedoci, ako imaju nemušte
duše. R. P. 42.

važna i dragocena primedba: ali iz toga ne sledi da je Heraklit pisao kao

Niče. Za Grka je. ma koliko njegov stil bio proročki. uvek morala da posto-
ji razlika između aforističnog i nekoherentnog stila.
14 I Bajvoter i Dils prihvataju Berkov (Bergk) \ 6yov (reč) za 867110x0$
(mišljenje) i Milerov e&ai (biti) za eiUvat (znati). Up. Philo. Leg. all., III. c
3. navedeno u Bajvoterovoj napomeni.
15 A 6yoq je prvenstveno govor samog Heraklita; mada. pošto je on
prorok. možemo ga nazvati njegovom ..Reči“. To ne može da znači ni
govor upućen Heraklitu ni ..um*‘. Videti Celer, str. 630, n. I. Teškoća
nastaje oko reči e6irro$ aiei (koja postoji uvek). Kako je Heraklit mogao da
kaže da je njegov govor uvek postojao? Odgovor je u tome što iw> (koji
jeste) na jonskom znači ..istinir kada se udruži sa rečima kao što je Aoyo$.
Uporediti Herod. I, 30, r £ eoim %pijo-ajievo^ ?Jyei (reče istinu); pa čak i
Aristof. Žabe. 1052. ovx ovra \ 6yov (neistinitu priču). Jedino ako te rcči
shvatimo na ovaj način možemo razumeti Aristotelovo dvoumljenje oko
odgovarajuće interpunkcije (Retorika. f , 5. 1407 b 15; R. P. 30 a). Mora se
odbaciti stoičko tumačenje koje daje Marko Aurelije, IV, 46 (R. P. 32 b).
U svakom slučaju, Jovanovo učenje o \ 6yo$-u ncma nikakve vcze sa
Heraklitom ili bilo čime iz grčke filozofije, već potiče iz hebrejskih knjiga
Mudrosti. Videti Rendel Harris. ..The Origin o f the Prologue to St. John’s
GospeP4. u The Expositor, 1916. str. 147 i dalje.
 (5) Mnogi ne razumeju ono sa čim se susreću, niti poznaju.
pošto to nauče, iako im se tako čini.
(6) Oni što ne umeju ni da saslušaju ni da prozbore.
(7) Ako ne očekuješ neočekivano, nećeš ga pronaći, jer se
ono teško nalazi i nije lako dostupno.16
(8) Oni koji traže zlato mnogo zemlje prekopaju, a malo
pronađu. R. P. 44 b.
(10) Priroda voli da se skriva. R. P. 34 f.
(11) Gospodar proročišta u Delfima niti kazuje, niti skriva,
već znakom ukazuje. R. P. 30 a.
(12) Sibila mahnitim usnama nevesele, nekićene i nemirisne
reči izgovara, seže svojim glasom kroz hiljade godina,
bogom nadahnuta. R. P. 30 a.
(13) Najviše cenim ono što se može videti, čuti i spoznati.
R. P. 42.
(14) ... dovodeći nepouzdane svedoke da bi podržali ono o
čemu se raspravlja.
(15) Oči su pouzdaniji svedoci od ušiju.17 R. P. 42 c.
(16) Mnogoznalaštvo ne uči pameti. Inače bi podučilo Hesi-
oda, Pitagoru, Ksenofana i Hekateja. R. P. 31.
(17) Pitagora, sin Mnesarhov, od svih Ijudi se najviše bavio
istraživanjima, i napravivši izbor iz tih spisa od njih je
sačinio sopstvenu mudrost, mnogoznalaštvo, nadri-
nauku.18 R. P. 31 a.

16 Ovde sam odstupio od interpunkcije koju daje Bajvoter i glagolu

dodao novi objekat, kako predlaže Gomperc {Arch., 1 ,100).
17 Videti Herod. 1, 8.
18 Najuverljivije čitanje je inoifjraTo. a ne knoiijcrev (stvorio je), a
inot’rpaTo iaurov znači ..prisvojio“. Još od vremena Šlajermahera, sumnjalo
se u reči ix?ye§afuvog touto$ to$ (rv^gcupd^ (sakupivši te spise), a Dils sada
ceo fragment smatra lažnim. To je zato što je korišćen da se dokaže kako
je Pitagora pisao knjige (videti Dils. A r c h III, str. 451). Međutim, kako je
istakao Bajvoter, u fragmentu se kaže samo da je čitao knjige. Dalje bih
(18) Čije god sam mišljenje čuo, niko ne shvata da je Mud-
rost od svega odvojena. R. P. 32 b.
(19) Mudrost je samo jedno: poznavati misao koja kroza sve
svime upravlja. R. P. 40.
(20) Ovaj svet19 isti za sve, nije stvorio niko od bogova, ni od
Ijudi. već je oduvek bio i jeste večno živa vatra, što se
pali po merama i po merama gasi.20
(21) Preobražaj vatre: prvo more, a polovina mora je zemlja,
polovina oluja.21
(22) Sve se razmenjuje za vatru, a vatra za sve, kao što se
zlato razmenjuje za dobra, a dobra za zlato. R. P. 35.
(23) Pretače se u more i odmerava po istoj meri po kojoj se
odmeravala i pre nego što je postala zemlja.22

istakao da je staromodni izraz tnrrreaipa$ (spise) previše dobar za

falsiflkatora. a da bi bilo neobično izostaviti samu stvar koju treba
dokazati. Poslednja sugestija o eventualnoj knjizi koju je napisao Pitagora
nestaje čitanjem hmnjcrsv kao inonj<raTo. Prevod xaxoz£&n} (nadrinauka)
uporediti sa njegovim pravnim smislom ..lažnog dokaza'*.
19 Reč xocfiog ovde mora imati značenje a ne samo „poredak**;
je r samo bi se svet mogao poistovetiti sa vatrom. Na ovaj način tu rec su
koristili pitagorejci i Heraklit je to verovatno znao.
20 Važno je primetiti da je perga (po merama) akuzativ unutrašnjeg
objckta sa airrofuvov (koji se pali), „sa svojim merama koje pale i gase1".
Dils (Vors.. 3, 12, Đ. 30 n.) je usvojio ovo tumačcnjc kojc sam dao u
prvom izdanju.
21 O reči 7r&qott% (oluja) videti dole, str. 182, n. 63.
22 rn (zemlja) je predmet fr. 23, kako vidimo iz Diog. IX, 9 (R. P. 36),
- o/ jv T£ av TTp rrjv ztTašat (zemlja se zatim opet topi); i Aet. 1,3, II (D ox,
str. 284 a I; b 5). ei&tra avazahtoftiinp ttjv yqv Im'o tov irv$os yw zt (Dubner:
(pCaet) vitog anoreXeT<r$at (zatim zemlju olakšanu rasipanjem vatre ispunjava
voda). Možda je Heraklit rekao rrj SaAatrtra hazitTat (zemlja se razliva u
more) i izgleda da Klement (S i r o m V, str. 712) na to misli. Fraza
ftergiertu ™ avrov \6yov (odmerava se po istoj meri) može jedino da
znači da odnos mera ostaje stalan. Tako Celer (str. 690, n. I), zu derselben
Grdsse. Dils (Vors., 12, B, 31 n_) prevodi „nach demselben Wort
(G esefz)* ali upućuje na Lucr. V, 257, što podržava drugo tumačcnjc (pro
parte sua).
(24) Vatra je oskudica i zasićenost. R. P. 36 a.
(25) Vatra živi smrt vazduha,23 a vazduh živi smrt vatre.
Voda živi smrt zemlje. a zemlja smrt vode. R. P. 37.
(26) Kad dođe, vatra će svemu suditi i sve osuditi.24
(27) Ko bi se mogao sakriti od onoga što nikad ne zalazi?
(28) Svim stvarima upravlja munja. R. P. 35 b.
(29) Sunce neće prekoračiti svoje mere. A ako to učini, pro-
naći će ga Erinije, pomoćnice Pravde. R. P. 39.
(30) Granica zore i večeri je Veliki medved; a nasuprot Veli-
kom medvedu je granica vedroga Zevsa.25
(31) Da nema Sunca, noć ne bi prestajala i pored drugih
zvezda.26
(32) Sunce je novo svakoga dana.
(33) (Tales je predvideo pomračenje.)
(3 4 ) ... godišnja doba koja sve donose.
(35) Hesiod je učitelj većine. Misle daon najviše zna, čovek koji
nije poznavao ni dan ni noć. A oni su jedno.27 R. P. 39 b.

23 Neizvesno je da li je ovaj fiagmcnt naveden doslovno. Čini se da on

implicira četiri Empedoklova elementa.
24 «7ieA3<Jv (kada bude došla) shvatam kao nugdg etpofos (nadolazak
vatre), a o tome videti str. 185, n. 67. Dils navodi da je xaraAaft3dvetv stara
reč za ..osuditi44.
25 Ovde je jasno da = ri&iara i stoga znači ..granica", a ne ,.brdo“.
Strabon. koji navodi fragment (1, 6, str. 3) je verovatno u pravu što vovg xat
itntigag (zore i večeri) uzima kao ekvivalent dvaro/^g xai Suoecog (istoka i
zapada) što implicira da se ove reči odnose na ..polami" krug. Pošto at$pto$
Ztu$ (vedri Zevs) znači vedro plavo nebo, nemoguće je da ougog bude južni
pol, kako misli Dils. Verovatnije je da je to horizont Ovaj fragment
razumem kao kritiku pitagorejske teorije o južnoj hcmisferi.
26 Od Diog. IX, 10 (navedeno niže, str. 181) saznajemo da je Heraklit
objasnio zašto je Sunce toplije i svetlije od Meseca i to je nesumnjivo deo
tog odeljka.
27 Hcsiod kaže da je Dan dete Noći (Teogonija, 124).
(36) Bog je dan i noć, zima i leto, rat i mir, sitost i glad.
Menja se baš kao vatra' koja, pomešana sa kadovima,
dobija ime prema mirisu svakog od njih. R. P. 39 b.
(37) Ako bi sve stvari postale dim. nozdrvama bismo ih ra-
spoznavali.
(38) Duše u Hadu miris udišu. R. P. 46 d.
(39) Hladno postaje toplo, toplo postaje hladno. vlažno po-
staje suvo, suvo postaje vlažno.
(40) Razliva se i skuplja, navire i povlači se.
(41, 42) Ne možeš ući dva puta u istu reku. Jer ti stalno nove
vode pritiču. R. P. 33.
(43) Greši Homer kad kaže: ,.Samo nek nestane razdora iz
roda božijeg i Ijudskog.*4 On nije shvatio da se moli za
uništenje sveta. Jer da je njegova molitva uslišena sve
stvari bi propale.*29 R. P. 34 d.
(44) Rat je otac svega i kralj svega, jedne je obznanio kao
bogove, a đruge kao Ijude, jedne je učinio robovima, a
druge slobodnima. R. P. 34.
(45) Oni ne razumeju kako se ono što je u međusobnom
sukobu unutar sebe slaže. To je sklad suprotnih
napetosti kao kod luka i lire.3031R. P. 34.
(46) Ono što je suprotno donosi korist/1

:s Čitajući sa Dilsom aaooreo -rTq (baŠ kao vatra) umesto aautrnze (baš kao).
29 //.. XVIII. 107. Dodajem iz Simpl in Ca/.. 412. ot&ipšai yaq irasrra
(sve stvari bi propale). To mora da znači nešto što je bilo u originalu.
30 Ne mogu da verujem da je Heraklit rekao i iza/Jvmos (sklad
zasnovan na vraćanju unatrag) i na?JV7go7To$ a&un/nj (sklad suprotnih
napetosti) i više mi se dopada Plutarhovo na)<rsrovoq (R. P. 34 b) nego
Hipolitovo na)JvrQono^. Dils smatra da Parmenidova polemika podržava
na)jvTQono$, ali videti niže str. 199. n. 98, i Poglavlje IV, str. 211, n. 19.
31 To se odnosi na pravilo iz medicine ai 3* iargeTai hta rwv ivavriojv
npr. fbrfiin/ rijt S s i n i ro (Lečenje pomoću suprotnog. npr.
toplim protiv hladnog.)
(47) Nevidljivi je sklad jači od vidljivog. R. P. 34.
(48) Nemojmo nasumice donositi sud o najvećim stvarima!
(49) Ljudi koji vole mudrost treba da poseduju veoma mnogo
znanja.
(50) Kružna i prava putanja valjarskog valjka jedna je ista.
(51) Magarci bi radije uzeli slamu nego zlato. R. P. 3 1 a.
(51a) Goveda su srećna kada nađu grahoricu da jedu.32 R. P.
48 b.
(52) More je najčistija i najnečistija voda: za ribe je pitka i
spasonosna, za Ijude je nepitka i pogubna. R. P. 47 c.
(53) Svinje se kupaju u blatu, a živina u prašini.
(54) da uživa u blatu.
(55) Sve životinje se šibom izgone na pašu.33
(56) Isto kao 45.
(57) Dobro i zlo su jedno. R. P. 47 c.
(58) Lekari koji seku, pale i muče bolesnike, bez zasluge
traže da im se za to da plata.34 R. P. 47 c.
(59) Spojevi celovito i necelovito, složno i nesiožno, skladno
i neskladno, i iz svega jedno, a iz jednoga sve.3536
(60) Ne bi znali za Pravdu da nema ovih stvari/6
(61) Bogu je sve lepo, đobro i pravično, a Ijudi jedno smatra-
ju za nepravično, a drugo za pravično. R. P. 45.
(62) Treba znati da je rat zajednički za sve, da je borba prav-
da i da je sve nastalo borbom i prema oskudici.

32 Videti Bajvoter u Joum . P h ii. IX. str. 230.

33 O fr. 55, videti Dils. Berl. S i t z b 1901. str. 188.
34 Sada čitam snardovrai (traže za sebe) kao Bemejs i Dils.
35 O fr. 59 videti Dils. B eri Sitzb.. 1901, str. 188. Čitanje owa4*e$ (spo-
jevi) izgleđa uverljivo ž daje odličan smisao. Hofrnan Gr. D ia i, 11!, 240 je
više sklon altemativnom čitanju (veze).
36 Pod „ovim stvarima** verovatno je mislio na sve vrste nepravde.
(64) Smrt je ono što vidimo kad se probudimo, a ono što
vidimo dok spavamo je san /7 R. P. 42 c.
(65) Mudrost je samo jedna: ona rado i nerado uzima Zevso-
vo ime. R. P. 40.
(66) Ime luka ((koq) znači život ((Jio<;), a njegovo delo je
smrt. R. P. 49 a.
(67) Besmrtni su smrtni, smrtni su besmrtni, oni prvi žive
smrt ovih drugih, a ovi drugi smrt onih prvih. R. P. 46.
(68) Dušama je smrt da postanu voda, vodi je smrt da po-
stane zemlja; no od zemlje postaje voda, od vode duša.
R. P. 38.
(69) Put nagore i put nadole jedan je isti. R. P. 36 d.
(70) Na obodu kruga isto su početak i kraj.
(71) Makar prešao sve puteve, ne bi mogao da pronađeš
granice duše. Tolika je dubina njene mere.3738 R. P. 41 d.
(72) Za duše je zadovoljstvo da postanu vlažne. R. P. 46 c.
(73) Kad se čovek napije, vodi ga nedorasli mladić, jer se tetura
i ne zna kud ide, zato što mu je duša vlažna. R. P. 42.
(74-76) Suva duša je najmudrija i najbolja.39*R. P. 42.

37 Dils pretpostavlja da fr. 64 glasi bxćxra 6£ te$ vt)xot£<; (a ono (Sto

vidimo) kad se probudimo je život). „Život spavanje i smrt su trostruka
lestvica u psihologiji, kao Što su to vatra, voda i zemlja u fizici/4
38 Reči ovrut Xoyov e%si (tolika je dubina njene mere) ne pređ-
stavljaju teškoću, ako imamo u viđu da \ 6yoe; znači .jnera“, kao u fr. 23.
39 Ovaj fragment je zanimljiv zbog dugovečnosti iskrivljenja koje je
pretrpeo. Prema Stefanu. sa kojim se Bajvoter slaže, trebalo bi da ga
čitamo na sledeći način: Au 17 \p^XV (ro^purraTT) xai ae'trrt) (Suva duša je
najmudrija i najbolja), pri čemu je (suva) samo glosa (tumačenje) avq.
Kada je jednom ušlo u tekst, aZy je postalo aurn i tako dobijamo
rečenicu, „suvo svetlo je najmudrija duša“, odakle je Bekonov siccum
lumen (suva svetlost). Ovo tumačenje potiče joŠ iz vremena Plutarha, koji
u svom ..Romulovom životu 44 (c. 28) reči a\jyq daje značenje munje, što
ponekad i znači, i pretpostavlja da je njeno značenje u tome što se mudra
duša probija kroz zatvor tela kao suva munja (šta god da je to) kroz oblak.
(77) Noću čovek pali sebi vatru, kada je mrtav, a opet živ.
Spavač ugašenog vida pali vatru od mrtvog, budan čo-
vek pali vatru od zaspalog.*40
(78) Isto je u nama živo i mrtvo, budno i zaspalo, mlado i
staro. Jer prvo se smenjuje41 i postaje drugo, a drugo se
opet smenjuje i postaje prvo. R. P. 47.
(79) Vreme je dete što se igra piljcima. Dete ima kraljevsku
vlast. R. P. 40 a.
(80) Istražio sam samoga sebe. R. P. 48.
(81) U iste reke i ulazimo i ne ulazimo, jesmo i nismo. R. P.
33 a.
(82) Napor je kada radiš za iste gospodare kojima se poko-
ravaš.
(83) U promeni miruje.
(84) I smeša se razjedini ako se ne meša.
(85) Leševe treba izbacivati pre nego smeće.
(86) Kada se rode žele da žive i da dožive svoju sudbinu - ili
bolje - da miruju. I decu za sobom ostavljaju da bi
ispunili nove sudbine.
(87-89) Covek može da postane ded za trideset godina.
(90) Oni koji spavaju deluju i sudeluju u zbivanjima u svetu.

(Trebalo bi dodati da Dils sada smatra da je auyi) ^nev ifa zi <r<xparrd‘n] xai
det<rrq (suva svetlost je najmudrija duša) pravo čitanje.) Na kraju, mada je
Plutarh morao napisati auy% rukopisi variraju između aZvq i airnj (videti
De def. or., 432 f, aunj ya# &ed fa zv (u rukopisima)). Siedeća faza je
iskrivljenje auyq u ov yij (gde je zemlja). To rađa osećanje da „tamo gde je
zemlja suva, tu je duša najmudrija" koje je staro koiiko i Filon (vidi
Bajvoterove napomene).
40 Ovde prihvatam Dilsov potpuniji tekst. Jasno je da smrt, spavanje i
budenje odgovaraju zemlji, vodi i vazduhu kod Heraklita (videti fr. 68).
Međutim, mislim da drntTat moramo shvatiti u istom smislu kroz ceo
fragment, tako da je ne prevodim „u dodiru je sa“ kako to čini Dils.
41 Po mom shvatanju fUTamtravra tu znači „pomeren" sa jednog 70041411)
ili sa jednog polja table za igru dame na drugo.
(91a) Razum je opšti za sve.
(91b) Oni koji razumno govore treba da se čvrsto drže onoga
što je opšte za sve, kao što se država drži zakona. pa i
još čvršće. Jer se svi Ijudski zakoni hrane jednim bo-
žanskim zakonom. R. P. 43.
(92) Zato treba slediti ono što je opšte.4243Mada je moja Reč
opšta. mnogi žive kao da poseduju sopstvenu mudrost.
R. P. 44.
(93) Udaljavaju se od onoga sa čim su u najbližem dodiru.4^
R. P. 32 b.
(94) Ne treba govoriti i postupati kao Ijudi koji spavaju.
(95) Za one koji su budni postoji jedan zajednički svet, a od
onih koji spavaju svako se okreće svom posebnom
svetu.
(96) Ljudsko biće nema znanje, a božansko ima. R. P. 45.
(97) Bog naziva čoveka nedoraslim, kao što čovek
nedoraslim naziva dete. R. P. 45.
(98, 99) Najmudriji čovek je u poređenju sa bogom majmun,
kao što je najlepši majmun u poređenju sa čovekom
ružan.
(100) Narod treba da se bori za svoj zakon kao za tvrđavu. R.
P. 43 b.
(101) Veće smrti stiču veće nagrade. R. P. 49 a.

42 Sext. M ath., VII. 133. 6to h t imff&ai rtj) xon/<p (Zato treba slediti ono
što je opšte) (tako rukopisi: (opšte) Šlajermaher). Ijwb$ yaq o xotvb$
(jer znači o xono$). Đajvoter izostavlja ove reči. ali mislim da one
verovatno pripadaju Heraklitu. Dils usv'aja Bekerovu sugestiju bto 6eT
im rSat rtjt (£uv<f), roursari rij)} xorj(j) (zato treba slediti ono Što je opšte. tj.
zajedničko). Sada takođe mislim da. ukoliko izraz \ 6yo$ shvatimo u smislu
koji je prethodno objašnjen (str. 164, n. 15), nemamo razloga da sumnjamo
u reči koje slede.
43 Reči \ 6ytj) rtj) ra oka $totxowrt (rečju koja svime upravlja) pripadaju
Marku Aureliju. a ne Heraklitu.
(102) U borbi pale poštuju i bogovi i Ijudi. R. P. 49 a.
(103) Obest valja gasiti pre nego požar. R. P. 49 a.
(104) Za Ijude nije bolje da im se dogodi sve što žele. Bolest
je učinila zdravlje prijatnim, zlo44 dobro. glad sitost,
napor odmor. R. P. 48 b.
(105-107) Teško je boriti se sa požudom45 jer šta god poželi
ona kupuje po cenu duše. R. P. 49 a.
(108, 109) Najbolje je sakrivati neznanje. Ali to je teško na
odmoru i uz vino.
(110) Zakon je i kad se pokoravaš volji jednoga. R. P. 49 a.
(111) Zar ima u njima kakve pameti ili razuma? Veruju na-
rodnim pevačima i gomila im je učitelj, jer ne znaju da
je većina loša, a manjina dobra. Čak i oni najbolji do
svega biraju jedno - večnu slavu među smrtnicima, a
većina je sita kao stoka.46 R. P. 31 a.
(112) U Prijeni je živeo Bijant, Teutamov sin, koji je slavniji
od ostalih Ijudi. On je rekao: „Većina ljudi je rđava “
(113) Jedan za mene vredi koliko deset hiljada, ako je naj-
bolji. R. P. 31 a.
(114) Odrasli Efežani treba da se obese i prepuste grad mla-
dićima, jer su Hermodora, čoveka koji je među njima
najbolji, proterali govoreći: „Neka nijedan među nama
ne bude najbolji, a ako takav postoji, neka bude
drugde i među drugima “47 R. P. 29 b.
(115) Psi laju na svakoga koga ne poznaju. R. P. 31 a.

44 UsvajajućL kao i Dils. Hajcovo (Heitz) čitanjc reči xai kao xaxov
(zlo).
45 Reč (želja) ima homersko značenje. Zadovoljenje želje
implicira zamenu suve vatrene duše (fr. 74) vlažnom (fr. 72). Aristotel je
ovde Sv/ioš pogrešno razumeo kao ljutnju (Nik. £/., 1105 a 8).
46 Izgleda da se to odnosi na „tri života“, Poglavlje II § 45, str. 122.
47 Hermodor je otišao u Italiju i ueestvovao u sastavljanju Dvanaest
tablica u Rimu. Videti str. 161, n. 4.
(116) (Za mudra čoveka) se ne zna zbog Ijudske nevere.
(117) Glup čovek obično pretme od straha na svaku
izgovorenu reč. R. P. 44 b.
(118) I najugledniji od njih spoznaje i čuva samo mnenja.48
Pravda će su$tići kovače laži i lažne svedoke.
(119) Homer je zaslužio da se udalji sa javnih nadmetanja i
šiba, a isto tako i Arhiloh. R. P. 31.
(120) Svaki dan je isti.
(121) Ćud je čoveku usud.49
(122) Kada umru Ijude očekuje ono o čemu se ne nadaju niti
slute. R. P. 46 d.
(123) ... 50 da ustaju i postaju budni čuvari živih i mrtvih. R.
P. 46 d.
(124) Noćne lutalice, bakhanti, magi, menade, misti...
(125) Misterije u koje se Ijudi upućuju su svetogrđe. R. P. 48.
(126) I mole se tim kipovima, kao kad bi neko razgovarao sa
kućnim zidovima ne znajući ni šta su bogovi, ni šta su
heroji. R. P. 49 a.
(127) Da nije Dionis onaj kome u povorci pevaju pesme
falusu, to bi bila najsramotnija dela. Jer isto je Had i
Dionis u čiju čast u zanos padaju i mahnitaju. R. P. 49.
(129, 130) Uzalud se čiste kaljajući se krvlju, kao kad bi ko
ušao u blato da se u njemu kupa. Ako bi neki čovek
zapazio da tako čini, pomislio bi da je lud. R. P. 49 a.

48 Čitajući facimrra (mnenja) kao Šlajermaher (ili fateovr' <hv kao Dils).
Kao Dils čitam i ytvwaxet, (pvkartrtt (spoznaje, čuva), koji navodi kombina-
ciju <puXaff<r<xHrt xat ytvaxrxoufft (spoznaju i Čuvaju) iz Hipokrata.
49 Što se tiče značenja koje ovde ima &atfuov, videti moje izdanje
Aristotelove Etike, str. I i dalje.
50Nisam se usudio da reči ev$a 9" ia m (pred onim koji je tu) stavim na
početak, pošto mi tekst izgleda isuviše nesiguran. Ipak, videti Dilsovu
napomenu.
66. Doksografska tradicija

Neki od ovih fragmenata daleko su od toga da budu jasni,

a značenje ne malog broja verovatno nikad neće biti otkrive-
no. Zato se, u potrazi za ključem, okrećemo doksografima;
ali, nažalost, što se tiče Heraklita, oni su daleko manje pouč-
ni nego u ostaiim slučajevima. Hipolit, na čiji prilično tačan
opis onoga što je Teofrast rekao uglavnom možemo da se
oslonimo, materijal za svoja prva četiri poglavlja, u kojima
se govori o Talesu, Pitagori, Heraklitu i Empedoklu, nije
uzeo iz odličnog izvoda kojim se kasnije koristio, nego iz bio-
grafskog pregleda51 koji se uglavnom sastojao od apokrifnih
anegdota i maksima. Dalje, materijal se zasniva na delu Re-
dosledi (Successions) od nepoznatog pisca koji je smatrao da
je Heraklit bio pitagorejac. Veza između Heraklita i pitagore-
jaca bio je Hipas u čijem je sistemu vatra igrala značajnu
ulogu. Teofrast, sledeći Aristotela, u istoj rečenici govori o
obojici i to je bilo dovoljno za pisca Redosleda52 Stoga smo
prinuđeni da razmotrimo detaljniji od dva prikaza Heraklito-
vih mišljenja koje daje Diogen,53 koji nas vraća na Vetusta
Placita i srećom je prilično potpun i precizan.
Druga teškoća sa kojom se suočavamo jeste da su komen-
tatori Heraklita koje pominje Diogen, uglavnom stoici.54 Sto-
ici su posebno poštovali Efežanina i težili su da ga, što je vi-
še moguće, interpretiraju u skladu sa svojim sistemom. Da-

51 Videti Dils, Dox.y str. 145. Moramo izdvojiti Ref. I i Ref. IX kao
izvore podataka o Heraklitu. Druga knjiga predstavlja pokušaj da se
pokažc da Noetova monarhijska jercs potiče od Heraklita i da je bogat
rudnik Heraklitovih fragmenata.
52 Arist. M et.y A, 3, 984 a 7 (R. P. 56 c); Theophr., ap. Simpl. Phys.y
23, 33 (R. P. 36 c).
53 O ovim dvostrukim prikazima videti Napomenu o izvorima § 15.
54 Diog. IX, 15 (R. P. 30 c). Šlajermaher je s pravom insistirao na
tome.
Ije, oni su voleli da shvatanja ranijih mislilaca „prilagode”55
svom gledištu i to je imalo ozbiljne posledice. Na primer.
stoičke teorije o )Jayoq i ix7rugcoa-ig stalno su pripisivane Hera-
klitu i sami fragmenti su iskvareni povremenim ubacivanjem
stoičke terminologije.

67. Heraklitovo otkriće

Heraklit je s visine gledao ne samo na puk već i na sve

prethodne istraživače prirode; mora da je verovao kako je
stekao uvid u neku istinu koja je dotad bila nepriznata. mada
je ljudima bola oči. Da bismo dospeli do najvažnije stvari u
njegovom učenju, moramo saznati šta je imao na umu upu-
štajući se u optuživanja Ijudi zbog gluposti i neznanja. Odgo-
vor se izgleda nalazi u dvama fragmentima, 18 i 45. Iz njih
zaključujemo da je do tada bila ignorisana istina da su mnoge
naizgled nezavisne i suprotne stvari u stvari Jedno i da je, s
druge strane, Jedno takođe mnoštvo. „Borba suprotnosti^
stvamo je .,uskIađenost" (agfiovta). Iz toga sledi da mudrost
nije znanje mnogih stvari, nego opažanje jedinstva koje leži
u osnovi zaraćenih suprotnosti. Filon tvrdi da je to bilo
osnovna Heraklitova misao. On kaže: ,Jer ono što je sačinje-
no od obeju suprotnosti je jedno; i, kada se jedno razdeli, su-
protnosti se pokažu. Zar nije ispravno kada Grci kažu da je
njihov veliki i obožavani Heraklit stavio to u vrh svoje filo-
zofije. sažimajući je tako i hvaleći se novim otkrićem?"56

55 Filodcm (videti Dox.. 547 b, n.) za stoički metod tumačenja koristi

reč crwoix£tow (prilagođavaju). a Ciceron (A' D ., I. 41) je prcvodi kao ac-
commodare.
56 Filon. Rer. div her . 43 (R. P. 34 e).
68. Jedno i mnošlvo
Anaksimandar je učio da se suprotnosii izdvajaju iz Bez-
graničnog, ali da ponovo u njemu iščezavaju. tako plaćajući
jedna drugoj kaznu zbog svojih nepravednih povreda grani-
ca. Ovde se podrazumeva da u ratu suprotnosti ima nečeg lo-
šeg i da je postojanje suprotnosti pukotina u jedinstvu Jed-
nog. Istina koju je Heraklit objavio jeste da je svet istovre-
meno i jedno i mnoštvo, i da je upravo ..napetost između su-
protnosti" ono što uspostavlja jedinstvo Jednog. To je isti za-
ključak do koga je došao Pitagora, mada je izložen na drugi
način. agfiovhj ukazuje na to da je Heraklit, u određenom ste-
penu, bio pod uticajem svog starijeg savremenika.
Platon jasno tvrdi daje to bilo glavno Heraklitovo učenje.
U Sofistu (242 d), stranac iz Eleje, pošto je objasnio zašto
Elejci tvrde da je ono što zovemo mnoštvo u stvari Jedno,
nastavlja:
A neke jonske i sicilijanske muze kasnije prosudiše da je
najsigumije spojiti te dve stvari i reći da je biće mnoštvo i
jedno i drže ga zajedno Ijubav i mržnja. ,.Ono, naime, što se
razdvaja uvek se iznova združuje“, kažu strože muze, a blaže
odustaše od tvrdnje da to uvek tako biva i tvrde da je sve na-
izmenično čas jedno i sprijateljeno zbog moći Afrodite, a čas
mnoštvo i neprijatelj samom sebi zbog neke svađe.
Naravno, u tom pasusu jonske muze predstavljaju Hera-
klita, a sicilijanske Empedokla. Dakle, prema Platonu, Hera-
klit je učio da je stvamost istovremeno mnoštvo i jedno. To
nije bilo zamišljeno kao logički princip.57 Identitet koji Hera-

57 To je greška Lasalovc knjige. Izvor njegove greškc je Hegelova

tvrdnja da ncma tog Heraklitovog stava koji on nije uključio u svoju logiku
(Gesch. d. P h ii. 1. 328). Primcr koji navodi jc iskaz da biće nc postoji ništa
više nego nc-biće, za šta sc poziva na Arist. M et., A. 4. Međutim. ovo se
tamo ne pripisuje Heraklitu. vcć Leukipu ili Demokritu. kod kojih to znači
da je prostor stvaran isto koliko i tclo (§ 175). Aristotel u Kietafizici zaista
klit objašnjava kao ono što se sastoji u razlici, upravo je
identitet prvobitne supstancije u svim njenim manifestacija-
ma. Taj identitet shvatili su još Milećani, ali su u razlici vi-
deli problem. Anaksimandar je u borbi suprotnosti video ,.ne-
pravdu” a ono što je Heraklit hteo da pokaže bilo je da je to,
naprotiv, najviša pravda (fr. 62).

69. V atra
Sve to nateralo je Heraklita da potraži novu prvobitnu
supstanciju. On nije tragao samo za nečim iz čega bi suprot-
nosti mogle da se ,,izdvajaju“, već za nečim što bi po svojoj
sopstvenoj prirodi prelazilo u sve drugo, dok bi se zauzvrat
sve drugo u njega vraćalo. To je našao u vatri i, ako se samo
setimo fenomena sagorevanja, lako je videti zašto. Izgleda da
količina vatre u plamenu koji gori ostaje ista, čineći, dakle,
tako plamen onim što nazivamo „stvar^. Ipak, njegova sup-
stancija se stalno menja. Ona uvek nestaje u dimu i njeno
mesto zauzima nova stvar iz goriva koje je hrani. T oje upra-
vo ono što nam je potrebno. Ako smatramo da je svet „večno
živa vatra“ (fr. 20), možemo razumeti kako iz nje nastaju sve
stvari i kako se sve stvari uvek u nju vraćaju.58

kaže kako ..neki** misle da Heraklit tvrdi da ista stvar može biti i ne biti: aJi
on dodaje da iz toga nc sledi da čovek misli ono što kaže (M et., 1005 b
24). To se objašnjava u K, 5. 1062 a 31, gde se kaže da bi se Heraklit.
ispitan na određen način. mogao navesti da prizna princip kontradikcije:
ovako. on nije shvaiao šta je rekao. Drugim rcčima, on nije bio svestan
logičkog dometa ovog principa.
58 Da je vatra za Heraklita nešto Što je istog nivoa kao vazduh za
Anaksimena. jasno je iz odeljaka Arist. M et., A. 3, 984 a S. Kao podrška
gledištu da se misli na nešto drugo, a nc doslovno na vatru. ponekad se
navodi Platon. KratiL 413 b: ali kontekst pokazuje da taj odeljak ne može
da opravda ovo tumačenje. Sokrat raspravlja o izvodenju Xxaiov (pravedno)
iz &a-to> (koji prolazi kroz), a Aun? (pravda) je svakako važna Heraklitova
ideja i dobar deo onoga što je ovde rečcno može sc smatrati autentičnim
70. Tok

Sve je ovo nužno uslovilo pojavu određenog načina gle-

danja na promenu i kretanje sveta. Vatra gori stalno i bez
prekida. Ona uvek troši gorivo i oslobađa dim. Sve se ili pe-
nje nagore, služeći kao gorivo, ili pada dole, pošto je pothra-
nilo plamen. Iz toga sledi da je ukupna stvamost večiti tok i
da ništa ni za trenutak ne mirujc. Supstancija stvari koje vidi-
mo stalno se menja. Cak i dok ih posmatramo, nešto od tvari
od koje su stvari sačinjene već je prešlo u nesto drugo, dok je
sveža tvar ušla u njih iz drugog izvora. To se obično, sasvim
umesno, sažima u izreci: „Sve teče“ (navra get), iako to mo-
žda nije citat iz Heraklita. Ipak, Platon tu ideju izražava sa-
svim jasno. „Nikad ništa ne postoji, sve je postajanje“; „Sve
stvari su u pokretu, kao tokovi“; „Sve stvari su prolazne i ni-
šta ne istrajava“; „Heraklit negde kaže da sve stvari prolaze i
da ništa nije postojano; i, upoređujući stvari sa tokom reke,
on kaže da ne možete dvaput ući u istu reku“ (fr. 41) - to su
pojmovi kojima on opisuje sistem. I Aristotel kaže istu stvar:
„Sve stvari su u pokretu“; „Ništa nije postojano“ 59 U stvari,
Heraklit je smatrao da je svaka stvar, ma kako postojano iz-
gledala, samo deo toka i da tvar (stuff) od koje se sastoji čak
ni u dva uzastopna trenutka nije ista. Videćemo kako je on

učenjem ove škole. Sokrat iđe dalje žaleći se da na pitanje šta je to što
(prolazi kroz) sve. dobija protivreČne odgovore. Jcdan kaže da je to Sunce:
drugi da je to jednostavno vatra: treći kaže da to nije sama vatra, već
toplota u njoj; četvrti to poistovećuje sa Umom. Sve što iz toga $ pravom
možemo zaključiti jeste da su ova različita objašnjenja data kasnije u
hcraklitovskoj školi. Gledište da to nije sama vatra već toplota koja
„prolazi kroz** sve stvari. odnosi sc prcma Heraklitovoj teoriji kao što se
Hiponova viaga odnosi prcma Talesovoj vodi. Takođe je sasvim vcrovatno
da su neki heraklitovci Anaksagorin sistem pokušali da spoje sa svojim.
kao što je Diogen iz Apolonije pokušao da ga spoji sa Anaksimcnovim.
Zaista. videćemo da jc dclo upravo na taj način sačuvano (str. 184, n. 66).
59 Platon, Teet., 152 e I; Krat. 401 d 5, 402 a 8: Arist. Top.y A. II, 104
b 22; De caelo, T, 1.298 b 30; Fiz 0 .3,253 b 2.
zamislio funkcionisanje procesa; međutim, primećujemo da
to nije najoriginalnija karakteristika sistema. Milećani su mi-
slili slično.

71. Put nagore i nadole

Izgleda da je Heraklit razrađivao pojedinosti koje upućuju

na Anaksimenove teorije.60 Ipak, nije verovatno da on preo-
blikovanja materije objašnjava razređivanjem i zgušnjava-
njem,61 mada se čini da je Teofrast tako mislio, ali, dopušta-
jući da to nipošto nije jasno. Pasus iz Diogena koji ćemo na-
vesti vemo je sačuvao tu nijansu.62 U fragmentima ne nalazi-
mo ništa o razređivanju i zgušnjavanju. Izraz koji se koristi
je ,,razmena“ (fr. 22), što je vrlo dobar termin za ono što se
događa kada vatra oslobađa dim i umesto njega uzima
gorivo.
Ukazano je na to da, u neđostatku Hipolitovog, naš najbo-
Iji prikaz Teofrastove doksografije o Heraklitu potiče od Di-
ogena Laertija, tj. iz potpunijeg od njegovih dvaju prikaza.
Što se tiče njegovog učenja u pojedinostima ono glasi, na
primer:

„V atra je elem enat, i sve stvari su sam o prom ena vatre a nastaju
razređivanjem i zgušnjavanjem .44 „Sve stvari nastaju sukobom su-
protnosti, i sve teče kao reka. V asiona (sve što postoji) ograničena
je i postoji sam o je d a n svet. I on se naizm enično rađa iz vatre i po-
novo se vraća u vatru u određenim ciklusim a kroz svu večnost, a
sve to je određeno sudbinom . O d suprotnosti, ona ko ja teži rađanju
i stvaranju zove se rat i borba, a o n a koja teži razaranju kroz vatru
zove se sloga i m ir.“ Prom ene j e nazvao putem nagore i nadole, a
svet nastaje iz te prom ene.

60 Videti Poglavlje I § 29.

61 Ipak. videti Dilsovu primedbu (Z>ox., str. 165). navedeno R. P. 36 c.
62 Diog. IX. 8. troupĆag ? ovSsv £xriSsrai (ništa se ne objaŠnjava na
razumljiv način).
 „K ad se vatra zgušnjava pretvara se u vlagu, a kad se vlaga zgu-
Šnjava pretvara se u vodu: i kad se voda stegne, pretvara se u ze-
m lju.“ Ovaj proces on naziva putem nadole.
..Zatim se, opet, zem lja topi i zatim stvara vodu, a iz vode se
razvija sve ostalo .44
„G otovo sve stvari on svodi na isparavanje iz m ora. I taj proces
se naziva put nagore “
„Isparavanja iz m ora su svetla i čista, a iz zem lje su tam na. Va-
tru pothranjuju svetla isparenja, a vlažni elem enat pothranjuju osta-
la isparenja.“
On ne objašnjava prirodu elem enta koji nas okružuje, ali kaže
da u njem u postoje sudovi koji su svojim otvorim a okrenuti prem a
nam a, u kojim a se svetla isparenja skupljaju i stvaraju plam en. To
su zvezde.
„N ajsjajniji i najtopliji je plam en Sunca; ostale zvezde su dalje
od Zem lje, pa zbog toga daju m anje svetlosti i toplote. M esec, koji
je Zem lji bliži, prolazi kroz predeo koji nije čist. Sunce se, napro-
tiv, kreće u jed n o m svetlom i nepom ešanom predelu, i održava od-
govarajuće rastojanje od nas. I zbog toga nam daje više svetlosti i
toplote. Pom račenja Sunca i M eseca dešavaju se kad se oni sudovi
okrenu nagore; M esečeve m ene nastaju zb o g toga Što se sud na
svom m estu polako okreće. D an i noć, m eseci, godišnja doba i go-
dine, kiše t vetrovi i druge slične pojave - nastaju zbog različitih is-
parenja. T ako sjajno isparenje zapaljeno u šupljem kolutu Sunca
stvara dan. a kad ojača suprotno isparenje, stvara noć. Povećanje
toplote zbog svetlog isparenja stvara leto. dok pretežna vlaga, na-
stala zbog tam nog isparenja, stvara zim u.“

Ostala njegova objašnjenja o drugim pojavama odgovara-

ju ovim objašnjenjima. O tome kakva je Zemlja. on ne daje
nikakva objašnjenja, niti, pak, o tome kakvi su ti sudovi
(čamci). Ovo su, dakle, bila njegova učenja. *

* Diogen Laertije, ŽJvoti i m išljenja istaknutih fitozofa. sa starogrćkog

preveo Albin Vilhar. BIGZ. Beograd. 1973, str. 296-297.
 Ako je ovaj odeljak pouzdan, onda je on za nas veoma
dragocen; a činjenica da on prati tačan redosled tema kojih
se drže svi doksografi koji se oslanjaju na Teofrasta. govori u
prilog tome da mu se može verovati. Najpre imamo prvobit-
nu supstanciju, zatim svet, pa nebeska tela i, na kraju, meteo-
rološke fenomene. Zaključujemo, dakle, da se ovaj odeljak
može prihvatiti sa izuzetkom. najpre, verovatno pogrešne Te-
ofrastove pretpostavke o razređivanju i zgušnjavanju i, po-
tom. nekih delova stoičke interpretacije preuzetih iz Vetusta
placita.
Zadržimo se sada na pojedinostima. Kaže se da se čista
vatra može pre svega naći u Suncu. Ono je, kao i ostala nebe-
ska tela, korito ili zdela (u prevodu Diogena stoji čamci -
prim. prev.), sa udubljenom stranom okrenutom ka nama, u
kojoj se skupljaju i gore sjajna isparenja iz mora. Kako vatra
Sunca prelazi u druge oblike? Ako pogledamo fragmentc koji
se bave putem nadole, nalazimo da se vatra prvo pretvara u
more, a zatim se kaže da je polovina mora zemlja, a druga
polovina užareni vazduh Tt^trri^ (fr. 21). Šta je Ko-
Iiko znam, još niko nije predložio da se reč tumači u smislu
koji obično ima na drugom mestu, tj. kao orkan praćen vre-
lim vodenim stubom.63 To je baš ono što se želelo. Dovoljno
je potvrđeno da je Heraklit uzdizanje mora do vatre objasnio
pomoću sjajnih isparenja; potrebno nam je slično meteorolo-
ško objašnjenje prelaska vatre natrag u more. U stvari, po-
trebno nam je nešto što će podjednako važiti za dim dobijen
sagorevanjem Sunca i za neposredno stanje između vatre i

63 To je napisano 1890. Prevodeći ga izrazom G lutwind Dils u svom

HerakJeitos von Ephesos (1901) ovaj termin shvata isto kao i ja. Up.
Herod. VII. 42 i Lukrecije, VI. 424. Seneca {Q. N ., II, 56) ga naziva igneus
turbo (vatrena oluja). MiŠljenja ranih filozofa o ovim pojavama
prikupljena su kod Aetija III. 3. Anaksimandrov ng^rrijg (Poglavlje I. str.
87. n. 96) dniga je stvar. Grcki momari su metcorološkim pojavama
verovatno davati nazive po poznatoj buci kovackih mehova.
vode. Šta može bolje da posluži od vrelog vodenog stuba?
On dovoljno podseća na dim dobijen sagorevanjem Sunca. a
svakako pada u obliku vode. To objašnjenje postaje praktič-
no izvesno kada se dovede u vezu sa Aetijevim izveštajem o
heraklitovskoj teoriji o ngTjffrr^-lma (olujamaj. Kaže se da
nastaju zahvaljujući „razgorevanju i gašenju oblaka*6.64 Dru-
gim rečima, sjajna para, posle razgorevanja u sunčevoj zdeli
i izlaženja iz nje, ponovo se pojavljuje kao tamni žestok oluj-
ni oblak i tako opet prelazi u more. Na siedećem stupnju vi-
dimo kako voda stalno prelazi u zemlju. Sa tom idejom već
smo se upoznali (§ 10). Okrećući se „putu nagore“, nalazimo
da se zemlja rastvara u istom odnosu u kome more postaje
zemlja, tako da se more još uvek „odmerava po istoj meri“
(fr. 23). Jedna polovina je zemlja, a druga polovina nprprrr#
(ff. 21). To mora značiti da u bilo kom trenutku polovina mo-
ra ide putem nadole, pa je žestok olujni oblak, a polovina pu-
tem nagore, pa je zemlja. U odnosu u kome je kiša podigla
nivo mora, voda prelazi u zemlju; u odnosu u kome se more
povuklo zbog isparavanja, ono je nahranjeno zemljom. Na
kraju, zagrevanje sjajne pare iz mora u sunčevoj zdeli upot-
punjuje krug „puta nagore i nado!e“.

72. Mera mere

Kako je moguće da, uprkos stalnom toku, stvari izgledaju

relativno postojane? Prema Heraklitu, to je zbog poštovanja
,,mere“, koja omogućava da ukupna zapremina svakog oblika
materije dugoročno ostane ista, iako se njena supstancija
stalno menja (fr. 20). Određene ,,mere“ „večno žive vatre“ se
uvek pale, dok se slične ,,mere“ uvek gase. Sve je „razmena“

64 Aet. III. 3, 9, ngfjtrnjga^ £ xara if&pSn ifiirgijazts xat {s.c.

'Hgax}i£rro^ anofpaivsTtu yiyv&r5at) ((5.c. Heraklit kaže) da oluje (nastaju)
zahvaljujući razgorevanju i gašenju oblaka).
za vatru i vatra za sve (fr. 22). „Sunce neće prekoračiti svoje
mere'" (fr. 29).
lpak. ..mere“ nisu apsolutno utvrđene. Iz Diogenovog
odeljka koji je gore navedcn zaključujemo da je Teofrast go-
vorio o tome da svetla i tamna isparenja naizmenično preo-
vlađuju, dok po Aristotelu Heraklit sve stvari objasnjava is-
paravanjem.65 Na taj način se objašnjavaju promene dana i
noći, leta i zime. U odeljku pseudohipokratske rasprave riegi
Siah*K. koja je gotovo sigumo heraklitskog porekla.66 čitamo
0 ..napredovanju vatre i vode“ koje je u vezi sa danom i noći
1 putanjama Sunca i Meseca.67 U fr. 26 opet, čitamo o ..na-
predovanju” vatre i izgleda da su sve te stvari blisko poveza-

65 Arist. De an.. B. 2.405 a 26. rip awtSvfitarty riM a ovvurrrptv.

risparavanjc iz kojeg nastaju sve ostale stvari.)
66 Na prisustvo Heraklitovc matcrije u ovoj raspravi ukazao je Gesncr
(Gcsner). ali tek ju je Đemejs (Bemays) u znaćajnijoj mcri iskoristio u
rekonstrukciji sistema. Starija literatura na ovu tcmu uglavnom je
prevaziđcna dclom Karla Fridriha Hippokratische (Jniersuclmngen ( 1899).
On pokazujc (kao što sam već rekao u prvom izdanju) da dclo pripada
periodu eklekticizma i reakciji koja je kratko prikazana u § 184. i ukazuje
na to da jc c 3, za kojc se ranije prctpostavljalo da je uglavnom Herakli-
tovo. pod jakim Umpedoklovim i Anaksagorinim uticajem. Ipak. ja mislim
da on greši kada taj odeljak pripisujc bczimcnom fizičaru iz Arhclajcvc
Škole. ili čak samom Arhclaju: on dalcko više liči na ono što bismo
očekivali od cklcktičkih heraklitovaca kojc jc Platon opisao u Krat.. 413 c
(videti str. 145. n. 1). Fridrih svakako greši smatrajući da učenje o
ravnoteži vatrc i vodc nijc Hcraklitovo i ncma nikakvog opravdanja da se
primcdba navcdcna u tckstu odvoji od njcnog kontcksta. samo zbog toga
što se dogodilo da se gotovo doslovcc slažc sa početkom c 3.
67 fltg i &tarTq$. I. 5. Stoga tumačim: 4jfdgrj xai sutpgmnj ini ro
x(L( iXa%t<rrw rjk(o$. <rz/.rpsq im rb fL'fpcurrov xai skd^orov i&eb$ e<pobo<; xai
viarof. (Dan i veče ponajviše i ponajmanje Sunce. Mesec ponajviše i
ponajmanjc: nadolazak vatrc i vode.) U svakom slučaju. ova rečcnica sc
pojavljujc lzmeđu %togsT iravra xai Setd xai avSgumnta <u*o xai xdrw
dfut^dfi&va (svc stvari Ijudskc i božanske prolaze u promeni nadole i
nagore) i ndvra rairrd xai oC ra aura (sve je isto i nijc isto), što su svakako
hcraklitovski izrazi.
ne. Pogledajmo, dakle. ima li u preostalim fragmentima ičega
što se odnosi na ovu stvar.

73. Čovek
U istraživanju tog naizmeničnog napredovanja vatre i vo-
de, podesno je da pođemo od mikrokosmosa. Mnogo određe-
nije informacije imamo o dvama isparavanjima u čoveku, ne-
go o analognim procesima u svetu kao celini, i čini se da je i
sam Heraklit objasnio svet pomoću čoveka, a ne čoveka po-
moću sveta. Aristotel ukazuje na to da je duša identična sa
suvim isparavanjem6869i to potvrđuju fragmenti. Čovek se sa-
stoji od tri stvari, vatre, vode i zemlje. Ali, baš kao što je u
makrokosmosu vatra poistovećena sa mudrošću koja je jed-
na, tako je u mikrokosmosu jedino vatra poistovećena sa sve-
šću. Kada ona napusti telo, ostatak, zemlja i voda, bezvredan
je (fr. 85). Naravno. vatra koja pokreće čoveka, isto koliko i
vatra sveta, potčinjena je ..putu nagore i nađole“. U Ilsgt
itamjg sačuvana je rečenica koja je očigledno heraklitovska:
,.Sve stvari, Ijudske i božanske, razmenom proiaze nagore i
nadoIe.tt69 Kao i sve drugo u svetu, i mi smo u večnom toku.
U dva uzastopna trenutka i jesmo i nismo isti (fr. 81). Vatra u
nama neprestano postaje voda, a voda zemlja; međutim, po-
što se istovremeno odvija i suprotan proces, izgleda kao da
ostajemo isti.70

68 Arist. De an.. A. 2. 405 a 25 (R. P. 38). Dils pripisuje samom

Hcraklitu reči xai ifazaJ te aito rw> oaxiBufuunrrai (i duše iz vlagc
isparavaju). koje nalazimo kod Arcja Didima poslc fr. 42. Ipak. tcško mogu
da povenijem da je reč dvaSi^uiatng (isparavanje) Hcraklitova. Verovatnije
je da je on ta dva isparavanja nazvao xamiog i a fe (videti fr. 37).
69 flsgi dtarnfg I. 5, Z&6** & vatrra xai SsTa xai axSgdmnxi avoi xai xvna
afutiofuva. ^Sve stvari. Ijudske i božanske, razmcnom prolaze nagore i
nadole.44
70 Čini se da rcfcrencu na to imamo kod Epiharma. fr. 2, Dils (170 b.
Kaibel): „Poglcdaj sada i Ijudc. Jedan rastc. drugi umirc. i svi se stalno
74. Spavanje i budnost
To, ipak. nije sve. Čovek je u svojim ..merama" vatre i
vode podložan izvesnom osciliranju, što uzrokuje smenjiva-
nje spavanja i budnosti, života i smrti. Locus classicus koje
govori o tome je pasus Seksta Empirika. koji ponavlja prikaz
koji je dao Enesidem:71
Filozof prirode misli da je ono Što nas okružuje72 racionalno i
obdareno svešću. Prema Heraklitu, kada udahnemo taj božanski
um, postajemo racionalni. U snu zaboravljamo, ali kada se pro-
budimo ponovo postajemo svesni. Jer u snu, kada se otvori čula
zatvore, duh koji je u nama je odsečen od onog što nas okružuje
i jedina naša veza s tim, preko organa za disanje, sačuvana je
kao vrsta korena (iz koga ostatak može ponovo da nikne); kada
je tako odvojen, duh gubi moć sećanja koju je pre imao. Ipak,
kada se ponovo probudimo, on gleda kroz otvore čula kao kroz
prozore i, udružujući se sa duhom koji nas okružuje, zadobija
moć uma. Baš kao što se ugljevlje koje tinja, kada se prinese va-
tri, menja i postaje toliko vrelo da se zacrveni, a bledi kada se
odmakne od nje, tako i deo duha koji nas okružuje, boraveći u
našem telu postaje iracionalan kada je odsečen i tako, kada je
ostvaren kontakt kroz najveći broj otvora, postaje priroda kao
celina.
U ovom odeljku uočljiva je mešavina kasnijih ideja. Poi-
stovećivanje „onoga što nas okružuje4* sa vazduhom ne može

menjanju. Ono što se menja u svojoj supstanciji (xara (fitnu) i nikada ne

ostaje na istom mestu. biće već nešto drugo u odnosu na ono što je nestalo.
Tako smo ti i ja bili drukčiji ju£e. a sada smo sasvim drugi ljudi i opet
ćemo postati drukčiji. pa Čak i ponovo isti. i tako dalje na isti način ” To
kaže jedan dužnik koji ne želi da plati svoj dug.
71 Sekst navodi .Jteraklita po Enesidemu". Natorp tvrdi (Forschungen,
str. 78) da je Enesidem stvamo kombinovao beraklitovsko učenje sa skepti-
cizmom. Dils (Đat.. str. 210.211) insistira na tome daje samo dao prikaz Hera-
klitorih teorija. Ovo neslaganje ne utiče na naše tumačenje tog odeljka.
72 To reeiizov Jjfiču; (Ono što okružuje nas). kao suprotstavljeno. ali i
paralelno $a ro 7xgtezov rov koohov (Ono što okružuje svet).
biti heraklitovsko; jer Heraklit je vazduh poznavao samo u
obliku vode (§ 27). Upućivanje na pore ili otvore čula vero-
vatno mu je takođe strano; jer, teorija o porama se pripisuje
Alkmeonu (§ 96). Konačno, razlika između duha i tela isuvi-
še je oštra. S druge strane. važna uloga koja se pripisuje disa-
nju može biti heraklitovska; s time smo se već sreli kod
Anaksimena. Teško možemo sumnjati u izvomost upečatlji-
vog poređenja sa ugljevljem koje se užari kad se prinese vatri
(fr. 77). Pravo učenje. van svake sumnje, glasi da je san pro-
dukt narušavanja vlažnih, tamnih isparenja iz vode u telu, što
dovodi do toga da vatra slabije gori. U snu gubimo kontakt sa
vatrom u svetu koja je svima zajednička i povlačimo se u
sopstveni svet (fr. 95). U duši u kojoj su vatra i voda u rela-
tivnoj ravnoteži, ova se ujutru ponovo uspostavlja podjedna-
kim napredovanjem sjajnog isparenja.

75. Život i smrt

Međutim, ni u jednoj duši vatra i voda nisu zadugo u rav-

noteži. Prevagne jedno ili drugo i rezultat toga je smrt. Raz-
motrimo redom ova dva slučaja. Znamo da je za duše smrt da
postanu voda (fr. 68); aii to je ono što se događa dušama koje
traže zadovoljstvo. Jer zadovoljstvo je vlaženje duše (fi*. 72),
kao što može da se vidi u slučaju pijanog čoveka koji je toli-
ko ovlažio svoju dušu da ne zna kuda ide (fr. 73). Glupost je,
čak i u blagoj opuštenosti uz vino, teže sakriti nego u drugim
prilikama (fr. 108). Eto zašto se moramo suzdržavati od
obesti (fr. 103); jer na čemu god da insistira želja našeg srca,
to biva po cenu života, tj. vatre u nama (fr. 105). Uzmimo sa-
da drugi slučaj. Najbolja duša je ona koja je suva, tj. najma-
nje vlažna (fr. 74); međutim, i prevaga vatre, kao i vode,
uzrokuje smrt. To je drukčija smrt i ona znači „veću nagra-
duwza one koji umru na taj način (fr. 101).
Dalje, kao što su leto i zima jedno i pomoću „suprotnih
napetostite nužno reprodukuju jedno drugo, tako isto biva i sa
 životom i smrću. Oni su, kaže se, takođe jedno; isto je sa
mladošću i starošću (fr. 78). Sledi da će duša svakog trenutka
živeti i mreii: da će postati vatra ili voda kakav je već slučaj,
samo da bi još jednom otpočela svoj neprekidni put nadole i
put nagore. Duša koja je umrla zbog preobilja vlage tone u
zemlju; ali iz zemlje izvire voda i iz nje ponovo isparava du-
ša (fr. 68). Takođe se (fr. 67) kaže da su bogovi i Ijudi jedno.
Oni prvi žive smrt ovih drugih. a ovi drugi smrt onih prvih.
Oni smrtnici koji umru vatrenom smrću postaju besmrtni,73
oni postaju čuvari živih i mrtvih (fr. 123);74 a ovi besmrtni
kad dođe njihov red postaju smrtni. Sve je smrt nečeg drugog
(fr. 64). Živi i mrtvi uvek menjaju mesta (fr. 78), kao kad se
deca igraju piljcima (fr. 79) i to važi ne samo za duše koje su
postale voda, nego i za one koje su postale vatra i sada su du-
hovi čuvari. Stvarno je napomo trajati u istom stanju (fr. 82)
i promena je pravi odmor (fr. 83). Odmor u bilo kom drugom
smislu ravan je rastavljanju (fr. 84).75 Heraklit je procenio da
je trajanje ciklusa koji čuva ravnotežu života i smrti trideset
godina, najkraće vreme u kome čovek može da postane ded
(fr. 87-89).76

75 Ta reč je upotrebljena zbog njenog paradoksalnog dejstva. Strogo

uzevši. svi su oni s jednc tačke gledišta smrtni, a s drugc besmrtni.
74 Očigledno je da oni koji padnu u borbi dele istu sudbinu (fr. 102).
Rohde. Psyche (II. str. 148 i daljc). ne prihvata da je llcraklit verovao u
život duše poslc smrti. Strogo uzevši. to je nesumnjivo nedoslednost: ali.
kao i Celer i Dils. verujem da je to ona vrsta nedoslednosti koja se može
sasvim prihvatiti. Prvi argument koji Platon koristi pri uspostavljanju
učcnja o besmrtnosti u Fedonu jeste heraklitovski paralclizam izmedu
života i smrti. s jedne. i spavanja i buđenja. s druge strane.
75 U vezi s tim (R. P. 46 c) Plotin. Jamblih i Numcnije navode ove
fragmente. i izgleda da nijc moguće tvrditi. poput Rodca. da nisu imali
osnova da ih tako intcrpretiraju. Oni su znali kontekst, a mi ga ne znamo.
76 Plut. D ef orac.. 415 d. frtj TQiaxovra irotoucrt ttjv ytueau xa$’
’Hgd^Mrrov, iv w Z6W(t> yiwCwra naQ£%si r bv airrou ytytwtjtiivov o
rz'sApa^. Philo, fr. Harris. str. 20. &varw iv TQtaxooTjj fr tt av tov avSgamov
zd— ov ytv&r$cu xtA. (Prema Hcraklitu tridesct godina čine pokolenje - za
76. Dan i godina

Okrenimo se sada svetu. Diogen kaže da vatru održavaju

svetla isparenja iz zemije i mora, a vlagu tamna isparenja.77
Sta su ova ,,tamna'fcisparenja koja uvećavaju vlažan element?
Ako se setimo Anaksimenovog „Vazduha", bićemo skloni da
ih smatramo za tamu. Znamo da ideja tame kao nedostatka
svetlosti nije primitivna. Zato pretpostavljam da je Heraklit
verovao kako do noći i zime dovodi dizanje tame iz zemlje i
mora - naravno, on je video da se tama ranije spušta na doli-
ne nego na vrhove brda - i da ta tama, budući vlažna, uveća-
va vodeni element toliko da on gasi sunčevu svetlost. Ipak, to
uništava moć same tame. Ona više ne ide nagore, ukoliko je
Sunce ne pokrene, a to omogućava Suncu (fr. 32) da se pono-
vo upali i zakratko nahrani na račun vlažnog elementa. Ali,
to je samo zakratko. Sunce se, sagorevši sjajno isparenje, li-
šava hrane i tamno isparenje se ponovo podiže. U tom smislu
„dan i noć su jedno^ (fr. 35). Jedno sadrži u sebi ono drugo.
To su samo dve strane jednog procesa, i osnova za njihovo
objašnjenje se mora tražiti u njemu samom (fr. 36).
Leto i zima mogu da se objasne na isti način. Znamo da
su u ovo vreme ,,obrati“ Sunca bili predmet interesovanja pa
je za Heraklita bilo prirodno da u njegovom povlačenju ka
jugu vidi napredovanje vlažnog elementa, prouzrokovano to-
plotom samog Sunca. To umanjuje snagu kojom Sunce uzro-

to vreme onaj koji je rodio daje roditelja od sebe rođenog itd.) Censorinus.
De die nat.. 17. 2, .Jioc enim tempus (triaginta annos) genean vocari
Heraclitus auctor est. quia orbis aetatis in eo sit spatio; orbem autem vocat
aetatis. dum natura ab sementi humana ad sementim revertitur”. (Hcraklit
je prvi ovaj period (tridesei godina) nazvao pokolenjem. jer je krug života
u tom vrcmenskom rasponu. On naziva krugom života period u toku kojeg
Ijudska priroda izraste od semcna do semena.) Izgleda da rcči orbis aetatis
znače a iu n ^ xtxkos .Joug života". Ako je tako. možcmo napraviti
porcđenjč sa oriičkim 7&£0ew$(kiug radanja).
77 Diog. IX. 9 (R. P. 39 b).
k u je is p a ra v a n je i z a to o n o m o ra d a s e o k re n e k a s e v e ru d a bi
78
se n a h ra n ilo . U s v a k o m s lu č a ju , to j e b ilo s to ič k o u č e n je , a
d a o n o p o tič e o d H e ra k lita iz g le d a d a j e d o k a z a n o n je g o v im
p o m in ja n je m u fls g i StatTqg. S le d e ć i p a s u s o č ig le d n o j e h e ra -
k lito v s k i:

I svaki po redu (vatra i voda) prevlađuju i bivaju prevladani u

najvećem i najm anjem m ogućem stepenu. Jer nijedno ne m ože
potpuno d a prevlada iz sledećih razloga. A ko vatra napreduje do
krajnje granice vode, njena ishrana slabi. O na se, potom , povla-
či na m esto gde m ože da se dočepa hrane. A ko voda napreduje
do krajnje granice vatre, kietanje j e izdaje. U toj tački ona se
sm iruje; kada se zaustavi, ona v iše nem a m oć da se opire, nego
se troši za prehranjivanje vatre ko ja pada na nju. Iz tih razloga
nijedno ne m ože potpuno da prevlada. M eđutim , ako bilo kada i
n a bilo koji način je d n o bude prevladano, tad a nijedna stvar ko-
j a postoji neće biti kao što j e sada. Sve dok su stvari takve ka-
kve su, takve će biti vatra i voda i nijedno neće klonuti. 789

78 Up. Cic. N. D., III, 37: ,,Quid enim? non eisdem vobis placet omnem
ignem pastus indigere nec permanere ullo modo posse. nisi alitur: ali
autem solem. lunam. reliqua astra acquis, alia dulcibus (iz zemlje), alia
marinis? eamque causam Cleanthes (fr. 29, Pearson; 1., S01 v. Amim)
adfert cur se sol rcferat nec longius progrediatur solstitiali orbi itemque
brumali. ne longius discedat a cibo.“ (Šta? Ne verujete da svaka vatra traži
hranu i da ne može da se održi ako se ne hrani: da se Sunce. Mesec i ostale
zvezde hrane jedni slanom. drugi morima. Ovaj razlog navodi Kleant zašto
se Sunce vraća. i ne nastavlja da se kreće ni po letnjem ni po zimskom
krugu da se ne bi suviše udaljilo od hrane.)
79 Za grčki tekst videti str. 196. n. 92. Fridrih pretpostavlja da tekst
potiče iz istog izvora kao onaj koji je ranije naveden (str. 185, n. 67) i,
pošto je uzet iz flsgi I, 3, on poriče heraklitsko poreklo i tog
odeljka. On ne uzima u obzir Činjenicu da je reč o stoičkom učenju, što
govori u prilog pretpostavci da je njegovo poreklo heraklitovsko. Kad bih
mogao da se složim sa Fridrihovom teorijom i dalje bih pre tvrdio da je
sadašnji odeljak heraklitski umetak u Phvsiker, nego da je onaj drugi,
umetak iz Phvsiker-a u Heraklitov odeljak. Videti str. 184, n. 66.
77. Velika godina

Heraklit je takođe govorio o dužem periodu koji se poi-

stovećuje sa „Velikom godinom" i koji traje između 18000 i
10800 godina. Ipak, nemamo definitivnu potvrdu o tome za
koji je^>roces Heraklit pretpostavio da se odvija u Velikoj
godini. Period od 36000 godina je vavilonski, a činjenica
da je 18000 godina polovina tog perioda može biti u vezi sa
Heraklitovim načinom podele svih ciklusa na ,,put nagore i
nadole“. Stoici, ili bar neki od njih, smatrali su da je Velika
godina period između dva svetska požara. Ipak, oni su bili
dovoljno oprezni da Veliku godinu učine dosta dužom nego
Heraklit i, u svakom slučaju, nemamo pravo da Heraklitu,
bez daljnjeg objašnjenja, pripišemo teoriju o velikom poža-
ru.8081 Moramo najpre pokušati da Veliku godinu interpretira-
mo po analogiji sa kraćim periodima o kojima smo već ra-
spravljali.
Videli smo da je jedna generacija najkraće vreme za koje
čovek može da postane deda, to je period puta duše nagore ili
nadole, pa bi najprirodnija interpretacija dužeg perioda sigur-
no bila da on predstavlja vreme koje je potrebno .,meri“ vatre
u svetu da putem nadole stigne do zemlje ili se, putem nago-
re, ponovo vrati vatri. Platon nagoveštava da je takav parale-

80 Aet. II, 32, 3. 'HgajtkefTos ix fivgiatv oxTaj<i<r%iXfujv ivtcurr&v 4jkaxiav

tuyav ivtavrov ehcu). (Heraklit kaže da se Velika godina sastoji od
{ to v

18000 sunčevih godina.) Censorinus. De die nat.. 11. Heraclitus et Linus,

XDCCC.
*' O stoičkom učenju up. Nemesije, De nat. h o m 38 (R. P. S03).
Adam (Republic, tom II. str. 303) pretpostavlja da nikakvo uništenje sveta
niti požar nije označavao kraj Platonove godine. ali iz toga ne izvodi ono
što mi se Čini prirodnim, naime da veza između ove dve stvari pripada
kasnijem vremcnu i da je, stoga, u odsustvu dokaza da ih je on povezao. ne
bi trebalo pripisivati Heraklitu.
 lizam između čovekovih i svetskih perioda bio priznat, što
je na neobičan način potvrđeno Aristotelovim odeljkom za
koji se obično pretpostavlja da se odnosi na učenje o perio-
dičnom požaru. On raspravlja o pitanju da li su ..nebesa“, tj.
ono što on naziva „prvim neboirT, večna ili ne i sa svog sta-
novišta. gotovo sasvim prirodno, poistovećuje ih sa Herakli-
tovom vatrom. Aristotel Heraklita navodi kao misiioca koji,
kao i Empedokle, smatra da su ..nebesa” naizmenično u sta-
nju u kome su sada, a onda u nekom drugom stanju, onom
nestajanja; pri tom on naglašava da to ne znači da ona stvar-
no nestaju, bar ne više nego što čovek prestaje da postoji ka-
da se od dečaka pretvara u odraslog muškarca i od odraslog
muškarca ponovo u dečaka.J Jasno je da se to odnosi na pa-
ralelu između jedne generacije i Velike godine i, ako je tako,
onda uobičajena interpretacija odeljka mora biti pogrešna.
Zaista. to nije sasvim u skladu sa teorijom prema kojoj se pret-
postavlja da ..mera“ vatre može da sačuva svoj identitet tokom
njenog puta nagore i nadole; ali to je upravo nekonzistentnost
koju smo primorani da priznamo u odnosu na vek individual-
nih duša. Primetićemo da ako je 18000 polovina od 36 000,*83

To je svakako. ma kako shvatali pojedinosti. opšti smisao paralele

između perioda ars$Qumtov (Ijudskog) i $sto> 7smjto * (božanskog poko-
lenja). Videti Adam. Republic. tom 11. str. 288 i dalje.
83 Arist. De caelo. A. 10. 279 b 14. oi ba/J.a^ ork ftiv ovrw$ ori
a)}iU)$ š%sw g$siq6(L£'jo> ... axrrrm 'E(t7TE<tox/.7% 6 'AxQayaznho$ xai ‘Hgćbe-
/£tro$ 6 'E<es<rto$ (ona su čas u ovom. a čas u nekom drugom stanju nesta-
janja i tako naizmenično... kao što smatraju Empedokte iz Akraganta i
Heraklit tz Efesa). Aristotel ukazuje da se ovo stvamo svodi na iskaz da su
ona večna i da menjaju svoj oblik, st r#$ ix ttojSo^ aztioa yt7v6(t£wy
xai ay$g6s Tratoa 6rs fti> <c$stQ£o$at, ori 6“ebai oTorro (280 a 14). (Kao kad
bi neko pomislio da je postanak čoveka od dcteta i deteta od čoveka sad
nestajanje. sad postojanje.) Ideja o pozivanju na Empedokla pojaviče se u
De Gen. Corr.. B, 6, 334 a I i dalje. Aristotel i jednoj i drugoj teoriji
zamera što supstanciju nebesa ne uzima kao nešto Što je izvan kretanja
elemenata nagore i nadole.
10800 je 360 x 30, što bi svaku generaciju učinilo periodom u
Velikoj godini, a ova je u skladu sa većim brojem.

78. Da li je Heraklit zastupao učenje o opštem požaru?

Većina pisaca pripisuje Heraklitu učenje o periodičnoin
požaru ili o sjarugataig^ da upotrebimo stoički izraz.8485 To je
očigledno u neskladu sa njegovim opštim gledištem, a to pri-
znaje i Celer koji svojoj parafrazi Platonovog tvrđenja, gore-
navedenoj (str. 144), dodaje reči: „Heraklit nije imao nameru
da u svom učenju o periodičnoj promeni u konstituisanju
sveta odustane od tog principa; ako ova dva učenja nisu u
skladu, to je protivrečnost koju on nije primetio.MSasvim je
verovatno da su u Heraklitovom govoru postojale protivreč-
nosti, ali je baš ova protivrečnost prilično neverovatna. Prvo,
to nije u skladu sa glavnom idejom njegovog sistema, sa mi-
šlju koja je sasvim obuzela njegov duh (§ 67) i takvu moguć-
nost možemo prihvatiti samo ako se za nju pronađe neoboriv
dokaz. Drugo, takva interpretacija uništava samu poentu Pla-
tonovog pravljenja razlike između Heraklita i Empedokla (fr.
68), koja je baš u tome što je Heraklit rekao (§ 68) da je Jed-
no uvek mnoštvo i mnoštvo uvek Jedno, a Empedokle da je
sve mnoštvo i Jedno naizmenično. Celerova interpretacija
nas, dakle, obavezuje da pretpostavimo da je Heraklit glatko
protivrečio svom sopstvenom otkriću a da to nije primetio, i
da je Platon, kada je razmatrao ovo otkriće, bio takođe slep
za ovu protivrečnost.86

84
Videti Tanner), Science hellene, str. 168. Dils, shodno tome. sada
čita (ivQt(jjv bxrax<xrt(ov (osamnaest hiljada) kod Aetija (Kors., 12, A. 13).
85 Šlajermaher i Lasal su značajni izuzeci. Celer, Dils i Gomperc su
sigumi da je Heraklit verovao u bcnCgoxn^.
86 U petom izdanju svoje knjige (str. 699) Celer je izgleda osetio ovu
poslednju teškoću. jer on tu kaže: ,,To je proti\Tečnost koju on, a
verovatno ni Platon {und den \vahrscheinlich auch Plato). nije primetio.“
 Ni kod Aristotela nema ničeg što bi išlo protiv Platonovog
tvrđenja. Videli smo da se odeljak u kome on govori o Hera-
klitu kao misliocu koji. kao i Empedokle, smatra da su nebe-
sa naizmenično u jednom, pa u drugom stanju, ne odnosi na
svet. nego na vatru, koju Aristotel poistovećuje sa supstanci-
jom svog ..prvog neba“. Sasvim je, takođe, u skladu sa na-
šom interpretacijom kada on kaže da sve stvari u jednom ili
drugom vremenu postaju vatra. To ne mora da znači da sve
one istovremeno postaju vatra, nego samo tvrdnju o nesum-
njivo heraklitskom učenju o putu nagore i nadole.*88
Najraniji iskazi o tome da je Heraklit učio o opštem po-
žaru mogu da se nađu kod stoičkih pisaca. Hrišćanski apolo-
geti takođe su bili zainteresovani za ideju konačnog požara i
obnovili su stoičko gledište. Ipak, zanimljivo je da su čak i
među stoicima o tome postojala različita mišljenja. Na jed-
nom mestu, Marko Aurelije kaže: „Tako da sve te stvari upi-
ja um univerzuma, bilo putem periodičnog požara ili putem

To mi se jo š uvek čini manje spomo. Možda je Piaton pogiešio, a možda i

nije: ali on dajc savršeno precizan iskaz po kome Heraklit kaže asi (uvek),
a Empedokle iv fu&t (po redu). Jonske muze su nazvane avvrovum^aj
(strože), a sicilijanske fiaAaxurrt^at (blaže) samo zato što su ove druge
..stišavale snagu“ (£%a}<aaav) učenja o tome da je to uvek tako (ro det raura
OV7(0$ $ & & ).

47 Videti gore. str. 192. n. 83.

48 Fiz.. T, 5, 205 a 3 (A4et.. K. 10, 1067 a 4), rHgdxAErr6g w ptv
diravra yb$a$ai rors r£p (kao što kaže Heraklit, sve jednom postaje vatra).
Celerov prevod je es werde alles dereinst zu Feuer werden; ali to bi
zahtevalo y$v%freoSat. Nema ničega u njegovom predlogu što bi moglo da
nas navede da pomislimo da dravra (,jie samo ravra") implicira da sve
stvari odmah postaju vatra. U Aristotelovo vreme nije se pravila razlika
između rd$ i dra^. Naravno, kako Dils kaže. sadašnje vreme bi moglo da se
upotrebi za ..stalno smenjivanje epoha'* (Vors., 12, A, 10, n.); ali, za
potrebe Celerovog argumenta. potrebno nam je nešto što ne samo da moze
već i mora to da znaći.
 oo
obnove koju uzrokuju večne promene.’4 Zaista. neki su tvr-
dili da kod Heraklita uopšte ne postoji opšti požar. .,Sve to'\
iznosi Plutarh jedno od svojih dramskih kazivanja. „čujem
od mnogih Ijudi i vidim stoički požar kako se širi na Hesio-
dove poeme, baš kao na Heraklitove spise i Orfejeve stiho-
ve.4'8990 Iz ovoga vidimo da se o tom pitanju raspravljalo i zato
bismo očekivali da se stalno iznova citira neka Heraklitova
tvrdnja koja bi mogla da ga reši. Veoma je značajno to što do
sada nije naveden ni jedan jedini citat u tom pravcu 91
Naprotiv, odsustvo bilo čega što može pokazati da je He-
raklit govorio o opštem požaru postaje samo još očitije kađa
pogledamo onih nekoliko fragmenata koji bi trebalo da ga
dokažu. Omiljeni je fragment 24, gde se kaže da je vatra
oskudica i zasićenost. To je njegov stil, i u našoj interpretaci-
ji on ima savršeno smisleno značenje, što je dalje potvrđeno

89 Marcus Aurelius. X. 7. uxrrs xal ravra. fataXrw$rpat et; rcv rov o?u>u
\6yov, erre xara ixQto&ov ex7&QOfiivov. erre at$iot$ afiOtSa*; avaveouftevou.
(Tako da sve te stvari prima u sebe razum univerzuma. bilo putem
periodičnog p>ožara ili putem obnove koju uzrokuju večne promene.)
apotSa! su specifično heraklitski. a iskaz je tim značajniji Što Marko
Aurelije na drugim mestima sledi uobičajeno stoičko tumačenje.
90 Plut. De def. orac.. 415 f. xai b K/x6fi3^oro;, 'AxoCw raZr’, «<pi),
T>o)}.un xat qqw rrjv Zrtoix7p ix7rjQaxn; toorrtg ra 'HQax)£trou xat ’Ooaiu);
izivsfiofiivrpv sttt} ovrco xat ra 'Htrtooou xai (ruvs^aTrrovaav. (,.Sve to‘\ reče
Kleomrot, „čujem od mnogih ljudi i vidim stoički požar kako se širi na
Hesidove poeme. baš kao na Heraklitove spise i Orfejeve stihove.) Kako
Celer priznaje (str. 693, n.) to dokazuje da su neki protivnici stoičke
ix7&Quxrtg pokušali da Heraklita isključe iz ovoga.
91 To se jednostavno naziva argumentum ex silentio; ali. u takvim
sluČajevima, argumentum ex silentio je jači od bilo kog dmgog argumenta.
Potvrdni iskazi mogu biti pogrešno shvaćeni; ali kada znamo da se o
nekom piedmetu pronicljivo diskutovalo i ustanovimo da nijedna strana
nije mogla da ponudi nedvosmislen tekst kao podršku svom gledištu.
nameće se neoboriv zaključak da on nije ni postojao. Ista primcdba odnosi
se i na savremena izjašnjavanja o ovom predmetu. Dils kratko kaže đa je
moje gledište ..pogrešno44 (ist irrig), ali u prilog tome ne navodi nikakve
nove razloge. Zaključak je da ih ne zna.
fragmentom 36. Sledeći je fr. 26, u kojem čitamo da će vatra
u svom napredovanju suditi svim stvarima i osuditi ih. Ipak.
u tome nema ničega što bi sugerisalo da će vatra istovreme-
no. a ne uzastopno suditi svim stvarima i, zaista. frazeoiogija
nas podseća na nadolazak vatre i vode, zbog čega smo to i
pripisali Heraklitu. ali se i izričito kaže da ovaj nadolazak ide
do određenog maksimuma.92 Izgleda da su to jedina mesta
koja su stoici i hrišćanski apologeti mogli da otkriju i, bilo da
je naša interpretacija ovih mesta ispravna ili ne, sasvim je ja-
sno da zaključak koji su oni izveli na osnovu ovih mesta nije
sasvim potkrepljen i da ništa određenije nije mogio da se nađe.
Mnogo je lakše naći fragmente koji nisu u saglasnosti sa
idejom opšteg požara. ,.Mere“ u fr. 20 i 29 svakako su ista
stvar i moraju se interpretirati u svetlu fr. 23. Ako je tako, fr.
20, i naročito 29, direktno protivreče ideji opšteg požara.
.,Sunce neće prekoračiti svoje mere.“93 Drugo, metafora ,,ra-
zmene“ koja je primenjena na transformacije vatre u fr. 22,
cilja u istom pravcu. Kada se zlato razmenjuje za robu i roba
za zlato, iznos ili ,,mera“ i jednog i drugog ostaje stalna, ma-
da oni menjaju vlasnike. Sva roba i sve zlato ne dolaze u iste
ruke. Na isti način, kada bilo šta postane vatra, jednaka koli-
čina nečega mora da prestane da bude vatra, da bi ,,razmena“
bila pravična; a u to da će ona biti pravična uverava nas bud-
nost Erinija (fr. 29), koje paze da Sunce ne uzme više nego
što daje. Naravno, kao što smo videli, postoji izvesno odstu-
panje; ali ono je strogo unutar granica i dugoročno je kom-
penzovano odstupanjem u drugom pravcu. Treće, fr. 43, u
kojem Heraklit prekoreva Homera zbog toga što želi presta-
nak razdora, vrlo je uverljiv. Prekid razdora bi značio da sve

92 n ^ i čtahrfi« I, 3 iv fiigsi & ixdrsgov xgaTtT xai xQarthat to

fi'rpaaTov xai i?.a%t<rrov avixrrov. (Svako od toga dvoga naizmenično
vlada i biva potčinjen u najvećoj i najmanjoj meri.)
93 Ako neko sumnja da je to stvamo značenje reči ,,mcra‘\ neka upo-
redi kako Diogen iz Apolonije koristi tu reč, fr. 3.
stvari krenu putem nagore ili nadole u isto vreme i prestanu
da se ..kreću u suprotnim pravcima". Kada bi sve one pošle
putem nagore, imali bismo opšti požar. Da je Heraklit sma-
trao da je sudbina tako odlučila, da li je verovatno da bi on
prekorevao Homera što želi tako nužno ispunjenje cilja?94
Četvrto, primetili smo da se u fr. 20 za ovaj svet. a ne samo
„večno živu vatru“, kaže da je večan;95 izgleda, takođe, da
njegova večnost zavisi od činjenice da se uvek razgoreva i
gasi po istim .,merama“ ili da se prekoračenje u jednom sme-
ru nadoknađuje kasnijim prekoračenjem u drugom smeru. Na
kraju, na Lasalov argument iz zaključne rečenice pasusa iz
Fle^t $tafrr% koji je gore naveden, ne utiče Celerov prigovor
da on ne može da bude heraklitski, jer podrazumeva da su
sve stvari vatra i voda. On ne podrazumeva ovo, već samo to
da čovek, kao i nebeska tela, oscilira između vatre i vode i da
je upravo to Heraklit poučavao. U tom odeljku čitamo da ni
vatra ni voda ne mogu potpuno da prevladaju i za to je dat
vrlo dobar raziog, razlog koji se takođe izvanredno slaže sa
ostalim Heraklitovim shvatanjima.96 Zaista, u skladu s tim

94
Đaš je to argument koji Platon koristi u Fedonu (72 c) da dokaže
neophodnost avrairo&ons (naknada), a čitav niz argumenata u tom odeljku
ima izrazito heraklitski karakter.
95 Ma kako da tu razumemo x6opA$, značenje je isto. Zaista. ako poput
Bemejsa pretpostavimo da on znači ..poredak", aigument će biti jači.
x6fffto$. u bilo kom smislu ove reči, ne bi mogao da preživi ix7weaxn$
(požar), pa su stoici. shodno tome. rekli da je xoffpo$ <pSaer6$ (prolazan).
iako je Heraklit tvrdio da je on večan.
flspi 6taky$, I. 3 (videti gore. str. 184, n. 66), oCdirspov joq xQaryffat
iravrs)ib$ ovvazat 6ta zaZv ro (rs} irts^tav im z'o s<r%arov rov 6’ 6aro<;
smkstnst 4) r(xxpr)- arorgsmTat ovv o$sv ps)}M Tpitpsffžar to v6coq tt irsljiov
rov mg6$ sni ro Šozarov, imAskst 4) xtw)fft$' Tffrarat olv iv rourtp, orav 6s
<rr%> ovxin iyxQari; hrrtv, a )X ifir) r <p ifimrrrovrt mgi s; t4jv tqo< p4jv
xaravaXfffxsrat‘ oifZirsgov 6s 6ta ra£rra Zvvarat XQarijffat r.am)Jjx;, si 6i r.ors
xQa~rrj$tk) xai 6z 6tsqov, ovČsv av sh) rwv vvv iovrtov tbffnsp s%st vvv‘ ovrco
i%6vr(ov asi šffrat ra ourra xai ov66tsqov ovZapa imfanfrst. (Nijedno od ova
dvoga ne može da prevlada zbog sledećeg: vatri. kada stigne na rub vode,
shvatanjima, nije lako uvideti kako bi se svet ikada mogao
oporaviti od opšteg požara, ako bi se on ikada dogodio. Čitav
proces zavisi od činjenice da je zasićenost takođe oskudica
ili, drugim rečima. da napredovanje vatre povećava isparava-
nje vlage, dok napredovanje vode lišava vatru njene moći da
uzrokuje isparavanje. Požar bi, kada bi trajao čak i trenu-
tak.97 uništio suprotnu napetost od koje zavisi nastanak no-
vog sveta i tada bi kretanje postalo nemoguće.

79. Sukob i „harm onija44

Sada možemo bolje da razumemo zakon sukoba ili suprot-
nosti koji se manifestuje u putu nagore i nadole. U svakom
datom trenutku, svaki od tri agregata, vatra, voda i zemlja,
sačinjen je od dva podjednaka dela - koji su, naravno, podlo-
žni oscilaciji koja je gore opisana - jednog koji ide putem
nagore i drugog koji ide putem nadole. Cinjenica da svaka
polovina u svemu vuče u suprotnom pravcu, tj. ova „napetost
suprotnostifc\ jeste ono što „stvari drži na okupu“ i održava ih
u ravnoteži koja samo privremeno i unutar izvesnih granica
može da se naruši. Tako se formira „nevidljivi sklad“ univer-
zuma (fr. 47) mada je on, u drugom pogledu, sukob. Što se tiče

nedostaje hrana. te se okreće onamo gde će se nahraniti. A voda. kada

stigne na nib vatre. gubi pokretljivost. pa se tu zaustavi. a kada stoji gubi
snagu i razlaže se u hranu za vatru koja je već osvaja. A nijedno od ovoga
dvoga ne može da prevlada zbog sledećeg: ako bi ikada bilo koje od njih
preovladalo, ništa od onoga što sada postoji ne bi bilo onakvo kakvo je
sada. Pošto je to tako, uvek će ostati isto i nijedno od ovoga dvoga neće
nedostajati.)
97 U svom komentaru fragmenta 66 (= 26 kod Đajervotera) Dils teži da
umanji teškoću oko vowq(dw$ (požar) tako što kaže da je on mali i može da
traje samo trenutak: ali protivrcćnost ostaje. Dils tvrdi da je Heraklit bio
.jiejasan samo u formi'% a da je ..savršeno jasan što se tiče smisla i opsega
svojih iđeja" (Herakleitos, str. I). Ja bih dodao da su ga verovatno i zvali
..Mraćni** samo zato što je stoicima ponekad bilo teško da svoje ideje
ućitaju u njegove rcći.
Ju k a i lire'* (fr. 45), mislim da je Kembel dao najbolje obja-
šnjenje te metafore. ..Dok strela napušta tetivu*\ kaže on.
..ruke vuku svaka na svoju stranu različite delove luka (up.
Platon, Država, IV, 439); umilna nota na liri pripisuje se slič-
noj napetosti i zadržavanju. Tajna univerzuma je ista”.98 Da-
kle, rat je. u svetu kao i Ijudskom društvu, otac i kralj svih
stvari (fr. 44); Homerova želja za prestankom sukoba je zai-
sta bila molba za uništenje sveta (fr. 43).
Od Filona saznajemo da je Heraklit, u prilog svojoj teori-
ji, naveo mnoštvo primera; neki od njih još uvek su nam na
raspolaganju. Postoji znatna podudamost između mesta ove
vrste u pseudoaristotelovskoj Ilsg! xo<rfiov i hipokratskoj flsgt
StafafK. Da su autori koristili isti izvor, odnosno Heraklita,
praktično je izvesno zbog činjenice da se ta podudamost de-
limično proteže na Heraklitova pisma, koja je, mada su la-
žna, sastavio neko ko je imao pristup originalnom delu. Ar-
gument glasi da ljudi deluju na isti način kao i priroda i zato
iznenađuje to što ne priznaju zakone po kojima ona deluje.
Svoje skladne efekte slikar dobija suprotstavljanjem boja, a
muzičar suprotstavljanjem visokih i niskih nota. ,j\k o bi sve
stvari bile iste, u njima ne bi bilo radosti.“ Postoje mnogi
slični primeri, od kojih su neki sigumo Heraklitovi; među-
tim, nije lako odvojiti ih od kasnijih dodataka.99

98 Campbell. Theaetetus (dnigo izdanje). str. 244. Prcma Bemejsu se

izraz odnosi na obtik luka i lire, ali to je mnogo manje verovatno.
Vilamovicovo tumačenje se zasniva na Kempbclovom. ,£ s ist mit der We!t
wie mit dem Bogen. den man auseinandcrzieht. damit er zusammen-
schnellt wie mit der Saite, die man ihrer Spannung entgegenziehen muss.
damit sie klingC {Lesebuch, II, str. 129). Čini se da tu osećamo uticaj
pitagorejske -jiaštimovane stiune".
" Rečenica {riegi &arn%, I, 5), xai ra fdv ’n ztpvtomv ovx oifourtvt a 3e ou
nffflro-ouet tioKsovfftv eiMvar xaJ ra fiev ogeoufftv ov ytvuxrxoufftv, aAA' ofta*;
aurotfft, rayra ... jtvtTat xai a 0ouXovrat xai a fc'b $ouXovrat (i ono što ćine
ne znaju. a čini im se da znaju ono što ne čine; i ono što vide ne poznaju,
već im sc sve događa... ono što žele i ono što ne žele) ima pravi
80. Odnos suprotnosti

Postoji nekoliko Heraklitovih fragmenata koji čine klasu

za sebe i. barem što se tiče njihove izražajnosti, spadaju me-
đu najupečatljivije. Oni, na najotvoreniji način, potvrđuju
identitet međusobno različitih stvari koje uobičajeno smatra-
mo suprotnostima. Ključ za njihovo značenje nalazi se u već
datom objašnjenju tvrđenja da su dan i noć jedno. Videli smo
da Heraklit nije mislio da je dan noć ili noć dan. nego da su
to dve strane istog procesa, odnosno osciliranja ,.mera“ vatre
i vode i da jedno nije moguće bez drugog. Svako objašnjenje
koje može da se da za noć takođe će važiti i za dan, i obmu-
to; jer to će biti objašnjenje onoga što je i jednom i drugom
zajedničko, a manifestuje se čas kao jedno, čas kao dmgo.
To je samo posebna primena principa po kome je prvobitna
vatra čak i u svojoj deobi jedna. Ona sama je, čak i u svom
jedinstvu, i višak i nedostatak, rat i mir (fr. 36). Dmgim reči-
ma, „zasićenost" koja čini da vatra prelazi u dmge oblike,
zbog koje ona teži „mirovanju u promeni“ (fr. 83) i zbog koje
,,se skriva“ (fr. 10) u „nevidljivom skladu“ suprotnosti, samo
je jedna strana procesa. Druga je ..nedostatak" koji je vodi ka
tome da sjajno isparenje utroši kao gorivo. Put nagore nije
ništa bez puta nadole (fr. 69). Ako bi jedan prestao, prestao
bi i dmgi i svet bi nestao; jer za prividno postojanu stvamost
potrebna su oba.
Sve druge izreke ove vrste mogu da se objasne na isti na-
čin. Da nema hladnog ne bi bilo vmćeg, jer stvar može da
postane topla samo ako je već hladna. Isto važi za suprotnosti

heraklitovski prizvuk. Teško da je i ona mogla imati drugog autora:

„Veruju svojim očima pre nego svom razumu, iako njihove oči nisu
podesne da sude. čak ni o stvarima koje se vide. Ali ove stvari govorim na
osnovu razuma.*4 Te reči zvuče groteskno kada ih izgovara medicinski
kompilator; ali navikli smo da takve stvari čujemo od Efežanina. Ostali
primeri koji mogu biti heraklitski jesu prizor dvoje ljudi koji testerišu drva
- ..jedan gura. drugi vuče" - i ilustracija iz umeća pisanja.
vlažno - suvo (fr. 39). One su, primetiće se, upravo dve prvo-
bitne suprotnosti kod Anaksimandra i Heraklit pokazuje da je
rat između njih stvamo mir, jer zajednički element u njima
(fr. 62) jeste ono što izgleda kao sukob; i baš taj sukob je
pravda. a ne, kao što je Anaksimandar mislio, nepravda koju
one jedna drugoj nanose i koja mora da se okaje njihovom
ponovnom asimilacijom u njihovu zajedničku osnovu.100
Najneočekivanija od tih izreka je ona u kojoj se tvrdi da
su dobro i zlo isto (fr. 57). To ne znači da je dobro zlo ili zlo
dobro, nego jednostavno da su to nerazdvojne polovine jedne
iste stvari. Stvar može da postane dobra samo ako je već zla,
a zla ako je već dobra i sve zavisi od kontrasta. To jasno po-
kazuje ilustracija data u fr. 58. Mučenje je zlo, ali je ipak, u
prisustvu drugog zla, bolesti - dobro; kao što pokazuje činje-
nica da lekari očekuju da im se plati za to što nanose bol svo-
jim pacijentima. S druge strane, pravda bi, koja je dobro, bila
nepoznata da nema nepravde, koja je zlo (fr. 60). Zato za Iju-
de nije dobro da dobiju sve što žele (fr. 104). Kao što bi pre-
stanak sukoba u svetu značio njegovo uništenje, tako bi ne-
stanak gladi, bolesti i umora značio iščezavanje zadovoljstva,
zdravlja i odmora.
Ovo vodi ka relativističkoj teoriji koja priprema put za
Protagorino učenje da je „čovek mera svih stvari44.101 Morska
voda je dobra za ribe, a loša za Ijude (fr. 52), i tako je sa
mnogim drugim stvarima. Istovremeno, Heraklit ne veruje u
apsolutnu relativnost. Svetski proces nije samo krug, nego
,.put nagore i nadole“ Na gornjem kraju, gde se dva puta su-
sreću, imamo čistu vatru, u kojoj, pošto nema razdvajanja,

100 Poglavlje I § 16.

101 Platonovo izlaganje o relativnosti znanja u Teetetu (152 d i dalje)
teško da bi sezalo do samog Heraklita. ali treba da pokaže kako je
heraklitizam možda omogućio nastanak takvog učenja. Ako je duša tok i
ako su stvari tok. onda je znanje. naravno. relativno. Možda su kasniji
heraklitovci razradili ovu teoriju u tom smislu.
nema ni relativnosti. Kaže se da su za Boga sve stvari dobre,
dok su za čoveka neke dobre. a neke zle (fr. 61). Pod Bogom
ili ,.mudrimth Heraklit je nesumnjivo mislio na vatru. Jedva
da može biti spora oko onoga što je on time hteo da kaže, tj.
da u vatri iščezavaju suprotnost i relativnost. karakteristične
za svet. Na to se nesumnjivo odnose fragmenti 96,97 i 98.

81. Mudrost
Heraklit govori o „mudrosti“ ili o ,,mudrom“ u dva smi-
sla. Već smo videli da je on rekao d aje mudrost nešto što je
,,od svega odvojeno“ (fr. 18), u smislu opažanja jedinstva u
mnoštvu; taj pojam on je takođe primenio na samo to jedin-
stvo koje je smatrao „mišlju koja usmerava tok svih stvari“.
Ovo je sinonim za čistu vatru koja nije podeljena na dva de-
la. jedan koji ide putem nagore i drugi koji ide putem nadole.
To Jedno poseduje mudrost; videli smo da je pojedinačne
stvari ne poseduju. Mi smo mudri samo onoliko koliko smo
vatreni (fr. 74).

82. Teologija
Uz izvesne ograde, Heraklit je bio spreman da mudrost
nazove Zevsovim imenom. Bar se takvim čini značenje
fr. 65. Lako je pogoditi zašto je u tome oklevao. Naravno,
Zevs ne bi bio zamišljen u obliku čoveka. U tom smislu, He-
raklit bi samo ponovio ono što je Ksenofan već rekao. On se,
dalje, slaže sa Ksenofanom da je ovaj ,,bog“, ako se tako mo-
že nazvati, jedan; ali ta polemika protiv populame religije
pre je bila uperena protiv samih obreda i ceremonija, nego
protiv njihovih mitoloških izdanaka. On daje (fr. 124) spisak
nekih religijskih figura svog vremena i kontekst u kome je
fragment naveden pokazuje da im je on zapretio gnevom koji
nadolazi. On komentariše besmislenost upućivanja molitvi
kipovima (fr. 126) i neobičnu ideju da se krivica za krvopro-
liće može sprati prolivanjem krvi (fr. 130). Izgleda da je on
takođe rekao da je besmisleno slaviti kult Dionisa kroz vesele i
bludne svetkovine, a naklonost Hada tražiti pomoću mračnih
obreda (fr. 127). U skladu sa samim mističkim učenjem. ova
dvojica su zapravo jedno; i jednu mudrost bi trebalo oboža-
vati u njenoj celovitosti.

83. Heraklitova etika

Heraklitovo moralno učenje sažeto je u pravilu „Sledi ono

što je zajedničko“. Ipak, ono ,,zajedničko“ na čemu Heraklit
insistira je nešto vrlo različito od zdravog razuma, prema ko-
jem je osećao najveći mogući prezir (fr. 111). U stvari, nje-
gov najsnažniji prigovor ,,mnoštvu“ jeste da oni žive svaki u
svom sopstvenom svetu (fr. 95), kao da imaju svoju sopstve-
nu privatnu mudrost (fr. 92); i da je zato javno mišljenje
upravo suprotno od ,.zajedničkog“. Pravilo bi trebalo inter-
pretirati kao nešto što je izvedeno iz njegovih antropoloških i
kosmoloških pogleda. Prvi zahtev je da naše duše održavamo
u suvom stanju i tako ih asimilujemo u jednu Mudrost, tj. va-
tru. To je ono što je stvamo ,.zajedničko“, i najveća greška je
delovati kao uspavan čovek (fr. 94), tj. dopustiti da se naše
duše natope vlagom, biti odsečen od vatre u svetu.
Upoređujući ono ,zajedničko“ sa zakonima grada, Hera-
klit je utro put stoičkoj svetskoj državi. A ovi zakoni su čak
nešto više od vrste božanskog zakona: oni su njegovo nesavr-
šeno otelovljenje. lpak, oni ga ne mogu sasvim iscrpsti, jer u
svim Ijudskim poslovima postoji element relativnosti (fr. 91).
,.Bog naziva čoveka nedoras!im“ (fr. 97). Kakvi god da su
ovi zakoni, grad se mora boriti za njih kao za svoje bedeme; i
ako mu se posreći da ima jednog građanina sa suvom dušom,
on vredi koliko i đeset hiljada (fr. 113); jer u njemu jednom
je otelovljeno ono ,,zajedničko“.
 Poglavlje IV
Parmenid iz Eleje

84. Život

Parmenid, sin Piretov, bio je građanin Hiele. Eleje, ili

Velije, kolonije koju su 540-39. pre n. e. u Ojnotriji osnovale
izbeglice iz Fokeje.1*Diogen kaže da je njegov a k m e bio za
vreme 69. olimpijade (504-500. pre n. e.), a to je nesumnjivo
datum dat kod Apolodora.3 S druge strane, Platon kaže da je
Parmenid došao u Atinu kada je imao šezđeset i pet godina,
da ga je pratio Zenon i da je razgovarao sa Sokratom koji je
tada bio sasvim mlad. Sada, Sokrat je imao nešto više od
sedamdeset godina kada je 399. pre n. e. osuđen na smrt;
prema tome, ako pretpostavimo da je on, u vreme razgovora
sa Parmenidom, bio ephebos, tj. da je imao između osam-
naest i dvadeset godina, kao datum tog događaja dobijamo
451-449. pre n. e. Nekritički je Apolodorovu procenu pret-
postaviti jasnom Platonovom iskazu/ naročito zato što sam
Parmenid govori o posetama „svirn gradovima“,4 a imamo i
nezavisno svedočanstvo o Zenonovoj poseti Atini, gde ga je,

1 Diog. IX, 21 (R. P. III). O osnivanju Eleje, videti Herod. I. 165 i da-
Ije. Osnovana je na obali Lukanije. južno od Posejdonije (Paestum).
3 Diog. IX. 23 (R. P. III). Videti Dils. Rhein. Mus., XXXI.. str. 34; i
Jacoby, str. 231 i dalje.
J Platon. P a r m 127 b (R. P. III d). Vilamovic je jcdnom lekao da kod
Platona nema nikakvih anahronizama. iako on sada {Platon, tom I, str.
507) taj iskaz smatra „domišljatošću". Ne mogu se složiti s tim. Kao prvo,
imamo tačne podatke koji se odnose na starosnu dob Parmcnida i Zenona.
što znači da je ovaj drugi bio dvadeset pet godina mladi od prvog. a ne če-
trdeset kako kažc Apolodor. Kao dnigo, Platon upućuje na taj sastanak na
drugim dvama mestima (Teet., 183 e 7 i Sof.> 217 c 5), koja izgleda, nisu
samo reference na dijalog pod naslovom Parmenid
4 Up. str. 208, n. 12 .
prema kazivanju, „slušao" Perikle.5 Datum koji daje Apolo-
dor zasniva se jedino na datumu osnivanja Eleje (540. pre n. e.),
koji je on prihvatio kao Ksenofanov akme, pa je tako Parme-
nid rođen te godine, kao što je Zenon rođen u godini Parme-
nidovog akme-di. Ne razumem kako se može pridavati va-
žnost takvim kombinacijama.
Videli smo (§ 55) da Aristotel pominje tvrdnju Parmeni-
da, učenika Ksenofanovog; međutim, praktično je izvesno da
je pomenuta tvrdnja samo Platonova duhovita primedba u
Sofistu s kojom smo se već susreli.6 Ksenofan kaže da je u
svojoj devedeset drugoj još uvek vodio skitnički život (fr. 8).
U to vreme Parmenid bi već trebalo da bude u poodmaklom
životnom dobu. Ne smemo da previdimo ni Sotionov iskaz,
sačuvan kod Diogena, u kojem se kaže da Parmenid, mada je
,,slušao“ Ksenofana, nije ovoga i ,,$ledio“. On se „družio“ sa
pitagorejcem Amenijem, sinom Diohetovim, „siromašnim ali
plemenitim čovekom kome je kasnije, kao heroju, podigao
žrtvenik“. Amenije ga je, a ne Ksenofan, „preveo“ na filozof-
ski život.7 Ovo ne može da se čita kao domišljatost. Žrtvenik
koji je podigao Parmenid stajao je tu i kasnije, kao Pitagorin
grob u Metapontu, i imao je epitaf. Takođe bi trebalo pome-
nuti da Strabon opisuje Parmenida i Zenona kao pitagorejce i
da Kebet govori o „parmenidovskom i pitagorejskom načinu

5 Plut. Per., 4, 3. Videti str. 366, n. 2.

6 Videti Poglavlje II. str. 156, n. 154.
7 Diog. IX. 21 (R. P. III) čitajući ’Apsm ii Aio%arra kao Dils {Hermes.
XXXV, str. 197). Sotion je u svom Redosledu odvojio Parmenida od
Ksenofana i doveo ga u vezu sa pitagorejcima (Dox., str. 146. 148, 166).
Tako Proklo, in Parm., IV, 5 (Cousin), 'Etearai afupto (Parmenid i
Zenon) xcu oC rouro aj}.a xai roZ flv^ayogtxov 6t&urxa}Mov
fura)jid6vTs, xa$antQ rrov xai Nixofia%o^ iarofnpsv. (Obojica — Parmenid i
Zenon - iz Eleje su i ne samo to, već su i pohadali pitagorejsku školu, kako
je otprilike ispričao i Nikomah.) Pretpostavlja se da to potiče od Timaja.
života‘\ 8 Štaviše, izvesno je da je uvodni deo Parmenidove poe-
me alegorični opis njegovog preobraćenja iz nekog oblika zablu-
de u ono što je on smatrao istinom i daje to izloženo u obliku or-
fičke apokalipse.9 Bilo bi sasvim prirodno da je on u svojoj mla-
dosti bio pitagorejac, tako da se ne moramo dvoumiti oko tradi-
cije koju je usvojio. Što se tiče Parmenidovog odnosa prema pi-
tagorejskom sistemu, o tome ćemo reći nešto više kasnije. Sada
je potrebno samo primetiti da se Parmenid, kao i većina starijih
filozofa, bavio politikom; Speusip izveštava da je Parmenid do-
neo zakone svom rodnom gradu. Drugi dodaju kako su sudije u
Eleji tražile od građana da se svake godine zakunu da će se pri-
državati zakona koje im je doneo Parmenid.10

85. Poema

Parmenid je bio prvi filozof koji je svoj sistem izložio u

stihovima. Njegovi prethodnici, Anaksimandar, Anaksimen i
Heraklit, pisali su u prozi i jedini Grci koji su ikada pisali fi-
lozofiju u stihovima bili su upravo Parmenid i Empedokle;

8 Strabon. VI, I, str. 252 (videti fusnotu 10); Ceb. Tab. 2 (R. P. III c).
Strabonovi iskazi su od najveće vrednosti, zato što se zasnivaju na svedo-
čanstvima istoričara (posebno Timaja) koja su izgubljena.
9 SuviŠe malo znamo o apokaliptičnim poemama iz Šestog veka pre no-
ve ere da bismo bili sigumi u pogledu pojedinosti. Sve što možemo reći je-
ste da je Parmenid oblik za svoju poemu uzeo iz nekog sličnog izvora. Vi-
deti Dils, „Uber die poetischen des Parmenides*' (Berl. S i t z b 1896) i
Uvod u njegovu Parmenides Lehrgedicht. str. 9 i dalje.
10 Diog. IX. 23 (R. P. III). Plut. Adv. Col., 1226 a. n a ^ u v i ^ M -rip
samov 7:a7Qi2a &ex6op,'r)<n v6fiot$ aQt<rrotq, onrrs ra$ oqz<l$ xaSt’ sxaxrrov
iwavTov i%OQxow rou$ TroArra^ iftpevent zoT; ria^uvtiou voftot$. (Parmenid je
svoj grad uredio najboljim zakonima. tako da su vlade svake godine
zakletvom obavezivale građane da se drže Parmenidovih zakona.) Strabo,
VI. I, str. 252 ( ’E/iiav) i f nao/tevtb^ xai Zrpnov hjivovro av6ge$
nv$ayoQetot. (Pitagorejci Parmenid i Zenon potiču iz Eleje. Čini mi se da
su je i oni snabđeli dobrim zakonima kao i da je i ranije bila dobro
uredena.) Teško možemo posumnjati da t to potiče od Timaja.
jer Ksenofan nije bio ništa više filozof nego što je to bio Epi-
harm. Empedokie je imitirao Parmenida; a on je* nesumnjivo,
bio pod uticajem orfičara. U pitanju je. međutim. bila novina
koja se nije održala.
Parmenidovi fragmenti su sačuvani najviše zahvaljujući
Simplikiju koji ih je. srećom, umetnuo u svoje komentare za-
to što je već u njegovo vreme Parmenidovo originalno delo
bilo retkost.11 Fragmente navodim prema Dilsu.
0)
Kočije koje me nose. sve dalje me vožahu tako
dokle god požele srce - kad na put me boginjin slavni
metnuše - put koji smrtnika znalca kroz gradove vodi.12
Tuda sam nošen. baš tim su me putem, sve vukući kola
premudri nosili konji, a put nam kazivahu mome. 5
Kao kad zasvira frula osovina kola se Čula
goruć’ u glavčini (dva su je, naime, točka u trku
gonila s obadve strane), kada su Helija kćeri
žurile da me na svetlo izvedu i rukama skinuv’
velove s lica napustile pri tom i sedište Noći. 10
Onde se nalazi kapija puteva Dana i Noći13
o’zgo ti nadvratnik ima, a o’zdo od kamena prag je.
Kapiju etersku samu ispunjuju vratnice silne.
Ključeve smenjive Pravda im drži što kažnjava strogo.
Rečimajoj se obratiše blagim, te devojke Pravdu 15
nagnaše lukavo za njih da zasun pričvršćen klinom
ukloni s kapije hitro; pa odskoči kapija zatim
praveći otvor namesto vrata i bogate bronzom

11 Simpl. Phys.. 144. 25 (R. P. 117). Simplikije je naravno imao

biblioteku Akademije na raspolaganju. Dils procenjuje da imamo oko
devet desetina 'AjAfizia. (Puta istine) i oko jednu desetinu Puta mnenja
(*<&).
12 Najbolji rukopis Seksta. u kome se navodi ovo mesto, glasi xara
rasrr' currrj (kroz sve gradove). Parmenid je u to vreme bio putujući filozof,
kao i sofisti naredne generacije, i to njegovu posetu Periklovoj Atini čini
tim prirodnijom.
13 Videti Hesiod. Teogonija. 748.
zanjiha istom na šarkam a vratnice jed n u za drugom
Što ’no ih spone i klinove drže; i upravo tu d a 20
devojke cestom povedoše pravo i kola i konje.
M ene ti boginja srdačno primi. svojom mi rukom
desnicu uze i jo š mi se rečim a obrati ovim :
M ladiću, ti koji sada s vozačim a besm rtnim združen.
s konjim a koji te nose u kuću pristižeš m oju, 25
pozdravljen budi, je r nije te poslala sudbina huda
ovim da krećeš se putem (daleko od stupanja Ijudskih)
nego su Pravo i Pravđa. A ti treba sve baš da saznaš:
najpre od Istine, lepo okrugle, sm ireno srce,
zatim i sm rtnika m njenja. u koja se uzdati ne sm eš. 30
Ali naučićeŠ ipak i to kako prividne stvari
treba ispitati pom no je r kroz sve se provlače o n e .14
• •m

N ego ti m is’o odvrati od tog ispitivanja puta

neka te ne sili navika s m nogo iskustva d a ovim
putem usm eravaš oko što bludi i uvo što bruji
ili pak jezik , već raziožno15 sam o o dokazu sudi
spom om , Što j a ga izrekoh. Z a priču sam o jo š jed an
o stajep u t... R. P. 113

P U T IS T IN E

( 2)
G ledaj um om n a odsutne stvari kao d a tu su
stalno; je r nećeš razdvojiti biće da drži se bića
bilo d a sasvim se ono i posvuda rasipa redom
il' da se naprotiv spaja. R. P. 118 a.

14 ReČ foxtfuixr (tj. <hxtfiw<rat) čitam isto kao Dils. U svom prevodu
ostavio sam dvosmislenim da li sh/at treba uzeti sa &oxt(iuxrat ili sa hoxowra.
15 Ovo je najranija upotreba logosa u smislu (dijalektičkog) argumenta
kojeg je poznatim učinio Sokrat. On ga je , naravno, preuzeo od Elejaca.
Njegova upotreba kod Heraklita sasvim je različita.
(3)
Sve mi je jedno
gde ću da počnem, jer (znam da) ću tamo se vratiti opet.
(4,5)
Hajde da kažem. ti slušaj priču pa dalje ponesi
koja su dva istraživanja puta zamisliva samo:
Jedan - da (nešto)jeste, da ne može (nešto) da nije
staza je to Uverenja (jer s istinom druguje ona).
Drugi - da (nešto) nije> da (nešto) i mora da nije
što je, bar kako ja tvrdim, sasvim nesaznatljiva staza;
ne možeš saznati ono Što nije (to izvesti nećeš),
niti ga možeš izreći. Jedno je, naime, isto:
ono što misliti možeš i ono Što može da bude.16R. P. 114.
( 6)
Što je pak moguće reći i misliti mora i biti;
zato što može da bude, dok ništa i ne može biti17
tražim da razmotriš ovo. To prvi je put s kog te vraćam,
drugi je onaj po kojem smrtnici neznajuć* ništa

16 Još uvek verujem da je jedino moguće Celerovo tumačenje ro yh$

a.vrb voeTv sortv rs xai ehat idenn dasselbe kann gedacht werden und sein.
str. 584, n. I). Nemoguće je ovde razdvojiti voerv e m v od fr. 4, eicri voijoai,
.jnože se misliti". Nije dobar prevod koji u voeTv (misliti) vidi subjekt reče-
nice; jer sam infinitiv se nikad tako ne koristi. Neke gramatike vide u imerv
(činiti) subjekat u rečenici kao, na primer, 3ixat6v iort rovro noterv (praved-
no je to činiti), ali se to na primeru $ixa<o>; eifit rovro notecv (imam pravo da
to Činim) pokazalo kao pogrešno. Upotreba infinitiva kao subjekta postala
je moguća tek kada se razvio artikulami infinitiv (videti Monro. H. G r §§
233, 234, 242). Prvobitno dativsko značenje infinitiva odmah objašnjava
upotrebu {voerv iorrv. ,.je za mišljenje“, ..može se misliti4*, emtv ehat. ,je za
postojanje*\ ..može biti").
17 Ova konstrukcija je ista kao i konstrukcija koja je objašnjena u pret-
hodnoj napomeni. Reči rb ?Jyetv re voerv r eov znače ,,ono o čemu je mo-
guće govoriti i misliti*‘, a Simplikije ih je tačno parafrazirao (.P h y s str. 86,
29, Dils). ei ovv ont# av rt$ -q ehrjj 6} v<rq<ry ro ov etrrt (ako neko može Štogod
da kaže ili zamisli. to može i da bude (postoji)). Zatim eort y'aq eJvat znači
.zato što može da bude“, a poslednji izraz trebalo bi protumačiti ovx eort
firpiv (elvat). ,,(dok) ništa i nc može biti4*.
dvoglavi lutaju. pošto u grudim a njihovim vodi
bespom oć nestalnu m is’o, a oni su nošeni napred
jednako gluvi i slepi, zbunjeni, bezum na horda.
koja ti veruje da je i biti i ne biti isto
A P i da nije baŠ isto 18 da sve ima povratnu stazu .19

(7)
Nikad se neće dokazat' da postoji ono što nije
nego ti m is’o odvrati od to g istraživanja puta.

( 8)

Samo jo š jed an za priču

ostaje put - o onom što je ste . N a njem u su znaci
veom a brojni da stvoreno nije i propasti neće.
ono je udova celih ,20 nepom ično, nem a m u kraja;
niti kad beše niti će biti, je r sad je , sve skupa
Jedno, neprekidno. Koje ćeš njem u poreklo da tražiš?
Kako, odakle se razvi? Ja ne dam ,,Iz onog što nije“
niti da kažeš nit’ m isliš, pošto se ono što nije

18 Rečenicu sastavljam ovako: ot$ vevofiurrat ro neXetv re xai oux ehat

raurbv xat ob rairrov (,JCoja ti venije da je i biti i ne biti isto, al' i da nije
baš isto...*4). Subjekat infinitiva neketv xai olx ehat (biti i ne biti) jeste ono,
uz koje takođe treba da ide i etrrtv (što jeste) i obx earrv (što nije). Ako se
reči shvate na ovaj način. nije nužno verovati da je Parmenid rekao (ro) obx
ehat umesto (ro) firj ehau za .jiebiće4*. Nema nikakve razlike između neAetv
i ehat, izuzev u ritmičkoj vrednosti.
19 nhntav smatram srednjim rodom i na/Jvrgono^ x e k t (povratna sta-
za) razumem kao ekvivalent Heraklitovom obbg avw xarw (put nagore i na-
đole). Mislim da ono nema nikakve veze sa na}Jvrovo$ (ili nakhn-gono^)
a&iovh)(sklad suprotnih napetosti). Videti Poglavlje III. str. 168. n. 30.
20 Prednost dajem čitanju eort yag oukofuk&g (celih je udova) kao kod
Plutarha (Ach. CoL, 1114 c). Proklo (u Parm., 1152, 24) takođe čita
ovkotuke$. Simplikije. koji ovde koristi fiowoyev&<; (jcdinorođeno), na dru*
gim mestima Parmenidovo Jedno naziva okofiekk^ (Phys., str. 137, 15). Či-
tanje (Plut.) Strom., 5, fiovvov ftouvo?tve$ (samo jedinorođeno) pomaže da se
razjasni zbrka. Ostaje nam jedino da pretpostavimo da je slova^, v, r napi-
sao iznad linije u primerku Parmenidovog teksta u Akademiji neko ko je
imao na umu 7Vm., 31 b 3. Parmenid nije mogao ono što jeste nazvati .je-
dinorodenow, mada su pitagorcjci tako mogli nazvali svet.
izreći, zam islit’ ne m ože. Jer da je ni iz čeg došlo
koja bi nužda ga nagnala pre da izraste il’ posle?
Zato i mora na okupu biti il’ ne b it’ uopšte.
Istine snaga dopustiti neće iz onog što nije
ikad da nastaje išta sem toga, pa zato ni Fravda,
lance popustivši, ne d a d a nastane, propadne išta,
nego g a drži. A sud ti o tom e u sledećem leži: 15
Da li je ili pak n ije l T a odluka nužna j e d a se
jed an zanem ari put, k’o bezim en i nezam isliv
(b u d u ć’ da istinit nije), a drugi d a stvaran je , pravi.
K ako bi ponovo bilo Što je ste ? A nastalo - kako?
A ko j e nastalo, nije, nit’ ako tek im a d a bude. 20
Tako j e ugašen postanak. Prestanak? G ovora nem a. R. P. 117.

Jednako svo j e pa deljivo nije i nije g a ovde

više (no drugde)212da spreči ga da se na okupu drži.
n it’ ga j e m anje, već celo j e puno onog što jeste.
Stoga neprekidno svo je , je r biće dodiruje biće. 25
U z to je ono bez kretnje u granicam ’ okova m oćnih,
nem a početka ni kraja, pošto su postanak, propast
prognani vrlo daleko, a odbi ih verodostojnost.
O stajuć’ isto na istom e m estu i m iruje za se,
tako ti postojno stoji gde jeste, je r m oćna ga N užda 30
drži u stegam a granice, koja ga odasvud stiska,
ono što jeste (pak) ne sm e da bude ni bez dovršetka,
sve bi mu trebalo tada, ovako mu ne treba ništa.“
O no što m islit’ se m ože j e isto što m išljenja uzrok.23

21 O teškoćama koje se tu osećaju u vczi sa pa/?jjv (više) videti Dilsovu na-

pomenu. Njegovo tumačenje je prihvatljivo. ukoliko se insistira na toj reći: me-
đutirvu čini mi se daje to. jednostavno. primer ..polamih izraza". Ono što je va-
žno za deobu Jednog jeste da je nečeg manje na jednom nego na drugom mestu.
ali ako ga je manje na jednom mestu. ima ga više na nekom dnjgom nego na
tom mestn. U svakom siučaju. jasna je rcferenca na pitagorejski „vazduh** ili
..prazninu** koja stvamost čini diskontinuiranom.
22 Simplikije je svakako čitao iov P av ttovto^ iBsrro (a da ono nije
(ne postoji) sve bi mu trebalo), Što je metrički nemoguće. Sledio sam Ber-
ka (Bergk) u izbacivanju i protumačio kao Celer. Tako je uradio i Dils.
23 O konstrukciji reči eori voeru{može se misliti). videti str. 210. n. 16.
NećeŠ bez onog 5to jeste, o kojem j e i izrečeno, 35
m išljenje naim e naći; ne postoji niti će biti
išta sem onog Što je ste , je r Sudba ga sputa d a bude
C elo, bez kretnje. Zbog toga će sve biti puka im ena
koja odrediše sm rtnici, verujuć’ kako su prava:
N astanak, sa njim i propast, nebiće kao i biće, 40
Zatim i m enjanje m esta i prom ena blistave boje. R. P. 119.
A pošto im a i granicu krajnju, sa svake j e strane
potpuno ono, pa liči na m asu od okrugle lopte;
s centra j e isto u svakom e sm eru, j e r ne m ože biti
veće ni m anje na jed n o m e nego na drugom e m estu. 45
N em a tu onog što nije da spreči da sopstvenu istost
dosegne; kao Što ne m ože onog Što je ste tu više
b it’ a tu m anje od onog što jeste, kad Čitavo svo je .
Sebi je odasvud isto i tako do granica seže. R. P. 120.

P U T M N E N JA

O vde ti prekidam pouzdan govor kao i m is’o 50

koja se Istine tiče; a nadalje sm rtnika m nenja
uči sve slu šaju ć' m ojih reči poredak varljiv.
Smrtni odlučiše, naim e, oblika d v a d a navedu,
jed an od njih ni ne valja navodit’ - zalutali tu su.
Stas im razlučiše suprotan, zatim pripisaše svojstva 55
različna je d n a od drugih: ovam o nebesku vatru,
blagu i veom a laku, Što sebi je je d n a k a svukud’,
drugom e je d n ak a nije; a onam o suprotno tom e,
m račnu, naim e, noć i telo zbijeno i teško.
C eo taj pričam ti poredak Što se verovatnim čini 60
nikad da ne bi te sm rtnika m išljenje preteklo neko. R. P. 121.
(9)
A P pošto sve su stvari nazvane Svetlo i N oć, i
ovom i onom (im ena su data) po m oćim a njinim . 24

24 Kako Dils pravilno ističe. jonsko <pa.T&tv (izricati) ekvivalentno je

bvoiia&iv (imenovati). Mislim da je značenje ovo: Stvari možemo nazvati
kako hoćemo. ali nijedna misao ne može odgovarati nekom imenu ako to
nije ime za nešto stvamo.
sve je ujedno puno i svetla i m račne noćL
jed n ak o jed n o g i drugog. nijednog u drugom e nema.

( 10, 11)
Znaćeš i prirodu etra i sve joŠ u eteru znake
one, takođe, sjajnoga Sunca buktinje čiste
pogubna dela i zatim odakle su nastala ona.
Saznaćeš kružeća dela M eseca oka okruglog,
prirodu njegovu isto, i znaćeŠ obuhvatno nebo 5
otkud je ono izraslo i kako ga vodeći K užda
nagna da zvezdam a granice drži.

... K ako su Z em lja i Sunce i M esec,

E ter (još) opšti za sve i MleĆni takođe put i
najudaljeniji O lim p te vrela snaga od zvezda
nastajat’ stali. R. P. 123, 124.

( 12)
Tesniji (obruči) čiste su vatre, naim e, puni,
sledeći - noći, u središtu ju ri im plam ena deo;
sred njih se nalazi boginja koja ti upravlja svim e;
sve što j e rađanje m rsko, sparivanje počinje ona
šaljući žensko d a m eša se s m uškim i suprotno opet. 5
m uško sa ženskim . R . P. 125.

(13)
Prvog od bogova svih j e sm islila Erota ona.

(14)
Z ajm ljeno svetlo25 po noći što sija o bilazeć’ Zem lju.

(15)
Stalno, naim e, gleda u pravcu sunčevih zraka.

25 Obratimo pažnju na neobičan odjek iz Hijade, stih 214. koji takođe

postoji kod Empedokla (fr. 45). Izgleda da je reč o Šali. u Ksenofanovom
duhu. koja je napravljena kada je otkriveno da Mesec sija zahvaljujući re-
flektovanoj svetlosti. Sa tim shvatanjem je Atinjane možda prvi put upo-
znao Anaksagora (§ 135), ali ovi stihovi dokazuju da ono nije njegovo.
K 'o što se svagda sm eše pokretljivih udova drži
niisao, tako se ona i Ijudim a jav lja, kad isto je
ono što misli - suština udova tih - za sve (baš) i
svakog Čoveka; je r ono što preteže m is’o je njina.26

(17)
N a desnoj strani dečake, devojčice, opet, na levoj.2728

(19)
Tako su dakle, po m njenju, nastale stvari i sad su,
nadalje one od sada ć e rasti i nestajat’ zatim;
njim a su Ijudi nadenuli im e k ’o znam enje svakoj. R. P. 129 b.

86, „Ono (što) jeste“

U prvom delu svoje poeme Parmenid je uglavnom zainte-
resovan da dokaže ono (što) jeste; ali na prvi pogled nije sa-
svim očigledno šta je zapravo to što jeste. On jednostavno
kaže, što je ste je ste . Nema sumnje da je u pitanju ono što mi
zovemo telo. Ono se sigumo shvata kao ono što zauzima pro-
stor; jer o njemu se ozbiljno govori kao o sferi (fr. 8). Štavi-
še, Aristotel kaže da Parmenid nije verovao ni u kakvu drugu
stvamost osim čulne. Parmenid nigde ne kaže nijednu reč o

26 Ovaj fragment teorije saznanja koji je izložen u drugom delu Parme-

nidove poeme mora se dovesti u vezu s onim što Teofrast kaže u .Trag-
mentu o osećaju" (Dox., str. 499; videti str. 233). Iz toga se vidi da je on
rckao da priroda Ijudske misli zavisi od prevage svetlog ili mračnog ele-
menta u Ijudskim telima. Ljudi su mudri kada prevagne svetli. a glupi kada
mračni element preuzme dizgine.
27 To je fragment iz Parmenidove embriologije. Dilsov fr. 18 je po-
novni prevod latinskih heksametara Celija Aurelijana navedenih u R.
P. 127 a.
28 Arist. De caelo, T I, 298 b 21, haivm & (oi xs$i Mi/j<r<rov t s xai
n<L0 itv&rjv) dta to firfttv fiiv aXXo Tza^a t6jv tćov aiaSrjrarv ovatav
vmXaj*f3av£rv that xtX. (a oni - Melis i Parmenid - zbog shvatanja da nema
ničeg drugog sem čulne stvamosti itd.). Eudem je. takođe, u prvoj knjizi
 „bićir20 i upadljivo je da izbegava termin ,.bog*\ koji su rani-
ji i kasniji mislioci slobodno koristili. Tvrdnja o onom (što)
jesie svodi se na to da je univerzum plenum (punina) i da
nema takvog nečeg kao što je prazan prostor, ni u svetu ni
izvan njega. Iz toga sledi da nema takvog nečeg kao što je
kretanje. Umesto da Jednom podari impuls za promenom.
kao što je uradio Heraklit, učinivši ga tako sposobnim za
objašnjenje sveta, Parmenid je odbacio promenu kao iluziju.
On je jednom za svagda pokazao da ako Jedno uzmete
ozbiljno, primorani ste da poreknete sve drugo. Prema tome,
sva prethodna rešenja su podbacila, tj. promašila cilj. Anak-
simen, koji je jedinstvo prvobitne supstancije mislio da spase
teorijom o razređivanju i zgušnjavanju, nije primetio da je,
pretpostavkom da je na jednom mestu manje onoga što jeste
nego na drugom, u stvari potvrdio postojanje onoga što nije
(fr. 45). Pitagorejsko objašnjenje podrazumeva da prazan
prostor ili vazduh postoji izvan sveta i da ulazi u njega da
razdvoji jedinice (§ 53). Ono, takođe, pretpostavlja postoja-
nje onoga što nije. Ni Heraklitova teorija više ne nudi zado-
voljavajuće rešenje; jer ona je zasnovana na protivrečnosti da
vatra jeste i nije (fr. 6).

svoje Physics (ap. Simpl. Phys.t str. 133, 25). rekao o Parmenidu: r'o fuv
ow xoivo> olx a& Xiyoi. ovts yaq Htfrerro mo ra. roiavra, a /) ' voreffov ix r m
).oyuiv nQvrj)&ev, ovre smUzotro a& a rip ovti smAsjst. niitg 7 0 4 sarai rovro
.jiiffffoStv 1007:a )J f' xai ra roiavra 'riji Ji ov^avip (svet) ozefov ttovtss
i(fiOQi6o,owiv oi roiovrot ).oyoi. (Ne bi. naime. govorio o opštem. jer to nije
ni ispitivao, već je kasnije proiziŠlo iz njegovog učenja. 1 ne bi prihvatao
ono što se biću pripisuje. Ta kako će ono biti ..od centra jednako*4 i takve
stvari? A svetu će pristajati gotovo sve te reči.) Neoplatonićari su. naravno.
u Jednom videli vortro$ x6ofu>$ (umni svet), a Simplikije sferu naziva .jnit-
skom izmišljotinom*\ Videti naročito Baumker, .X>ie Einheit des Parmeni-
deischen Seiendes" (Jahrb. f kl. Phil,9 1886, str. 541 i dalje) i Das Pro-
b/em der M aterie. str. 50 i dalje.
29 to £6vne smemo prevesti sa „biće“, das Sein ili I'etre. Radi se o
..onom (što) jeste*\ das Seiende, ce qui est. Što se tiče (r'o) ehau. ono se ne
javija. a teško da se i moglo pojaviti u to vreme.
 Aluzija na Heraklita u stihovima na koje se upućuje na
kraju prethodnog pasusa sumnjivog je karaktera. mada je ta
sumnja nedovoljno zasnovana. Celer s pravom ukazuje na to
da Heraklit nikada ne kaže da su biće i nebiće isto (stari pre-
vod, fr. 6, 8), i da. kad ne bi bilo ničeg više od toga, referen-
ca bi zaista bila sumnjiva. Ipak. tvrdnja da se, po navedenom
shvatanju, ,,sve stvari kreću u suprotnim smerovima’\ teško
se može razumeti kao bilo šta drugo osim kao Heraklitov
.,put nagore i nadole“ (§ 71). I kao što smo videli, shvatanje
da su biće i nebiće identični Parmenid ne pripisuje filozofu
kojeg napada; on samo kaže da je ono (što) jeste i (što) nije u
isto vreme i isto i nije isto.30 To je prirodno značenje reči;
ono daje vrlo precizan opis Heraklitove teorije.

87. Parmenidov metod

Velika novina Parmenidove poeme je metod argumentaci-

je. On prvo pita šta je zajednička pretpostavka svih gledišta
kojima se bavi i nalazi daje to postojanje onoga što nije. Sle-
deće pitanje je može li se o tome misliti i odgovor je da ne
može. Ako uopšte mislite, morate misliti o nečemu. Stoga,
(ono što je) ništa, ne postoji. Samo ono može biti o čemu se
može misliti (fr. 5); jer ono o čemu se misli postoji zbog
onog što jeste (fr. 8, 34).
Parmenid izvodi metod s krajnjom strogošću. On ne traži
od nas da mislimo o onome što moramo da priznamo kao ne-
zamislivo. Istina je da, ako se odlučimo da ne priznamo ništa,
osim onoga što možemo razumeti, dolazimo u direktan sukob
sa svojim čulima koja nam pokazuju svet promene i propada-
nja. Utoliko gore po čula, kaže Parmenid. To je neizbežna
posledica telesnog monizma i ova smela objava te teorije tre-
balo je da je uništi zauvek. Da je Parmenidu nedostajala hra-

30
Videti fr. 6, n. 17.
brost da iz preovlađujućih shvatanja svog vremena izvede lo-
gičan zaključak i da ga, ma kako paradoksalano izgledao, pri-
hvati, Ijudi bi se možda zauvek vrteli u večitom krugu su-
protnosti, razređivanja i zgušnjavanja, jednog i mnoštva. Ono
što je omogućilo napredak bila je beskompromisna Parmeni-
dova dijalektika. Filozofija je morala prestati da buđe moni-
stička ili je morala prestati da bude teorija svetelesnog. Ona
nije mogla prestati da bude teorija svetelesnog, jer je netele-
sno još uvek bilo nepoznato. Ona je zato prestala da bude
monistička. da bi na kraju stigla do atomističke teorije koja
je, koliko znamo, poslednja reč shvatanja po kome je svet te-
lo u pokretu.31

88. Rezultati

Parmenid je razvio sve posledice priznavanja onoga (što)

jeste. Ono što jeste mora da bude nestvoreno i neuništivo.
Ono ne može da nastane iz ničega; jer ne postoji takva stvar
kao ništa. Ono, takođe, ne može da nastane iz nečega; jer ne-
ma mesta ni za šta drugo osim njega samog. Ono što jeste ne
može pored sebe da ima prazan prostor u kome nešto drugo
može da nastane; jer prazan prostor je ništa, o ničemu se ne
može misliti i ono, prema tome, ne može da postoji. Ono što
jeste nikada nije nastalo, niti će u budućnosti išta nastati. ,.Da
li nešto jeste ili nije?“ Ako jeste, ono je sada, sve odjednom.
Platonu je bilo dobro poznato da je ovo poricanje egzi-
stencije praznog prostora. On kaže da je Parmenid smatrao
da su ,,sve stvari Jedno i da ono miruje u sebi, pošto nema

31 $ ovog stanovišta. koje ćemo od sada zastupati. neizvesno je da li bi

se čak i atomizam s pravom mogao nazvati monizmom, pošto implicira
stvamo postojanje prostora. Najsavremeniji oblici monizma nisu oblici te-
lesnog monizma. pošto telo zamenjuju energijom kao krajnjom realnošću.
mesta u kome bi se kretalo**2 Aristotel nije manje jasan. On
kaže da je Parmenid bio primoran da zauzme stav po kome je
Jedno nepokretno. jer još niko nije pomislio da. osim čulne,
postoji bilo koja druga stvarnost/'
Zato ono što jeste,yes/e; i ne može da bude više ili manje.
Prema tome, njega je isto toliko na jednom, koliko i na dru-
gom mestu. i svet je kontinuirana, homogena punina (ple-
num). Iz toga neposredno sledi da on mora biti nepokretan.
Kad bi se kretao, morao bi da se kreće u praznom prostoru, a
prazan prostor ne postoji. On je zatvoren onim Što jeste,
stvamim, sa svih strana. Iz istog razloga, on mora da bude
konačan i izvan njega ne može biti ničega. On je potpun u se-
bi i nema potrebu da se beskrajno proteže u praznom prosto-
ru koji ne postoji. On je, stoga, takođe sferičan. Podjednako
je stvaran u svim pravcima, a sfera je jedini oblik koji zado-
voljava taj uslov. Đilo koji drugi oblik bio bi više u jednom
nego u drugom pravcu.

89. Parmenid, otac materijalizma

Rezimirajmo. Ono što jeste, jeste konačna, sferična, nepo-

kretna, telesna punina (plenum) i ne postoji ništa izvan toga.
Pojave mnoštva i kretanja. praznog prostora i vremena pred-
stavljaju iluzije. Iz toga vidimo da je prvobitna supstancija,
za kojom su tragali rani kosmolozi, sada postala vrsta „stvari
po sebi“. Ona nikada više nije potpuno izgubila taj karakter.
Ono što se kasnije pojavljuje kao Empedoklovi elementi, tzv.
Anaksagorine „homeomerije“ i Leukipovi i Demokritovi ato-32

32 Platon. Teet., 180 e 3. h ts ndvra £<rri xai etrrrptsu atrro iv airrip

oux s%ov %<x>gau £v jj xtvuzat (da je sve Jedno i stoji samo u sebi nemajući
prostor u kojem bi se kretalo). To izričito tvrdi Melis (fr. 7. str. 323), ali
Platon je očigledno hteo da taj stav pripiše i Parmcnidu.
33 Arist. De caelo. T , I. 298 b 21, navcdeno ranije. str. 215, n. 28 i
ostali navedeni odlomci.
mi. samo je parmenidsko „biće". Pannenid nije. kao što su
neki rekli. ..otac idealizma"; naprotiv. čitav materijalizam se
zasniva na njegovom shvatanju stvarnosti.

90. Mnenja „sm rtnika44

Obično se smatra da je Parmenid, u drugom delu svoje
poeme, ponudio dualističku teoriju o poreklu stvari kao svoje
verovatno objasnjenje čulnog sveta ili, kao što Gomperc ka-
že: „Ono što je on ponudio behu uverenja smrtnika; i taj opis
ne pokriva samo uverenja drugih ljudi. On uključuje takođe i
njegova sopstvena, utoliko ukoliko nisu ograničena neobori-
vim razlogom očtgledne filozofske nužnosti."34 Istina, i2gle-
da da Aristotel na jednom mestu podržava takvo gledište, ali
to je, ipak, anahronizam,35 a nije ni Aristotelovo gledište. On
je bio svestan toga da Parmenid nije dozvolio postojanje ,,ne-
bića“ u bilo kom stepenu; aii bilo je prirodno da se kosmolo-
gija drugog dela poeme nazove Parmenidovom. Njegovi slu-
šaoci bi razumeli u kom smislu je to uzeto. U svakom sluča-
ju, peripatetička tradicija tvrdi da je Parmenid, u drugom de-
lu poeme, hteo da pruži uverenja ,,mnogih“. Tako misli Teo-
frast, a izgleda da je i Aleksandar govorio o kosmologiji kao
o nečemu što je sam Parmenid smatrao u celini pogrešnim.36

34 Greek Thinkers. tom I, str. 180 i dalje.

35 A/e/., 986 b 31 (R. P. 121 a). Aristotelov način postavljanja stvari je
posledica njegovog tumačenja fragmenata 8, 54. koji su za njega značili da
bi jeđan od dva ,,oblika“ trebalo poistovetiti sa onim što jeste ( to ov), a dru-
gi sa onim što nije ( to fti) 5v). Videti De gen. corr., A, 3, 318 b 6, uxmtp
na&te'*tfo% ?Jyst &6ot zo ov xai ro fti) ov ebat (pa/ntojv (kao što Parmenid na-
vodi dva (oblika), govoreći o onome što jest i onomc što nije). Ova posled-
nja rečenica jasno pokazuje da kada Aristotel kaže [Ja&uvid^, on ponekad
misli na ono što bi trebalo nazvati „Parmenidom*4.
36 Theophr. Phys. Op., fr. 6 (Dox., str. 482: R. P. 121 a), xara 6o£av U
riav tto/A&v tt$ to yevetnv ano&ovvat tu/ v tpatvofiivtav 6vo notu/v to $ Q4tXPS
(navodeći, saglasno mišljenju mnoštva, dva načela, u cilju objašnjenja
Drugo gledište dolazi od neoplatoničara. naročito od Simpli-
kija, koji je put istine smatrao objašnjenjem inteligibilnog, a
put mnenja opisom čulnog sveta. Ne treba ni reći da je to isto
toliko anahronizam koliko i kantovski paralelizam koji je su-
gerisao Gomperc.*37 Sam Parmenid nam, najnedvosmislenijim
jezikom, kaže da u teoriji koju iziaže uopšte nema istine i da
je on daje samo kao uverenje „smrtnika‘\ To je navelo Teo-
frasta da o njoj govori kao o mišljenju „mnogih“.
Ipak, njegovo objasnjenje, mada bolje od Simplikijevog,
takođe nije uverljivo. ,,Mnogi“ su daleko od verovanja u je-
dan razvijeni dualizam kakav je Parmenid izložio, pa je hipo-
teza po kojoj je on želeo da pokaže kako populamo gledište o
svetu može da bude sistematizovano na najbolji mogući na-
čin, potpuno veštačka. „Mnoge“ bi bilo teško uveriti u gre-
šku, ako bi im se njihova uverenja predstavila u obliku u ko-
me sigumo ne bi uspeli da ih prepoznaju. To, zaista, izgleda
kao najneverovatnija interpretacija. Ipak, ona još uvek nalazi
svoje pristalice, tako da je nužno ukazati na to da se uverenja
o kojima je reč nazivaju „mišljenjima smrtnika“ jedino iz
prostog razloga što je boginja ta koja ih saopštava. Moramo
takođe primetiti da Parmenid zabranjuje dva načina istraživa-
nja i videli smo da drugi od njih, takođe izričito pripisan
,,smrtnicima“, mora biti Heraklitov sistem. Otuda bi trebalo
da očekujemo da je i onaj prvi način takođe sistem neke tada
savremene škole, a čini se da je u ovom vremenu teško pro-
naći ijednu drugu dovoljno značajnu školu osim Pitagorine.
Sada je već opšteprihvaćeno da u drugom delu poeme ima pi-
tagorejskih ideja, i logično je pretpostaviti, u odsustvu doka-
za za suprotno, da čitava njegova kosmologija potiče iz istog

nastanka pojavnih stvari). O Aleksandru videti Simpl. Phys., str. 38, 24, ei
U ipei£e% tioirrn roitg \oyov$ oterai exehov$ ( ’A\i^av3po^) xrA. (smatra da su
sve one reČi potpuno pogrešne (Aleksandar) itd.).
37 Simpi. Phys., str. 39. 10 (R. P. 121 b). Gomperz. Greek Thinkers,
tom 1, str. 180.
 izvora. Izgleda da Parmenid o Heraklitu nije rekao nijednu
reč više od onih na koje smo upravo ukazali, a kojima on za-
branjuje drugi način istraživanja. On, doduše, podrazumeva
da postoje samo dva puta o kojima se može misliti i da je He-
raklitov pokušaj da ih kombinuje bio uzaludan/ U svakom
slučaju, u to vreme su u Italiji pitagorejci bili daleko ozbiljni-
ji protivnici, pa je logično očekivati da je Parmenid, kada je
definisao svoj stav, mislio na njih.
Ipak, još uvek nije sasvim jasno zašto bi smatrao vrednim
truda stavljati u heksametre shvatanje za koje je verovao da
je netačno. Ovde je važno setiti se da je i on sam jednom bio
pitagorejac i da je poema odricanje od njegovih ranijih uve-
renja. U uvodnim stihovima on jasno kaže da je iz mraka iza-
šao na svetlost. U takvim slučajevima ljudi obično osećaju
potrebu da pokažu u čemu su bila pogrešna njihova stara ve-
rovanja. Boginja mu kaže: „Ceo taj pričam ti poredak što se
verovatnim čini.“ Sledeći nagoveštaj dobijamo na drugom
mestu. „Moras proučiti ova verovanja“, kaže mu boginja,
„Nikad da ne bi te smrtnika mišljenje preteklo neko“ (fr. 8,
61). Ako se setimo da se pitagorejski sistem u to vreme pre-
nosio jedino usmenom tradicijom, videćemo šta to može da
znači. Parmenid je osnovao disidentsku školu i zato je osećao
potrebu da svoje učenike uputi u sistem kome će možda biti
pozvani da se suprotstave. U svakom slučaju, oni ga nisu
mogli oštroumno odbaciti, a da prethodno ne steknu znanje o
njemu,3839*a tim znanjem je i sam Parmenid hteo da se opskrbi.

38 Viđeti fr. 4 i 6. posebno reči aTzsq oboi ftofoat stVt voojaat

(.JCoja su dva puta istraživanja zamisliva samo4'). Treći način. Heraklitov,
samo je dodat kao naknadna misao - alrraq sm tr' ano rrt; xrX. („zatim i s
onog po kojem ../').
39 Kao i Dils. čitam boxtpux; shat (..treba ispitati pomno44) u fr.
1, 32. Dils deli stanovište da su mišljenja sadržana u Drugom delu - mi-
šljenja drugih, i da se ni u kom smislu ne tretiraju kao tačna. Vilamovi-
ceve primedbc (Hermes, XXXIV, str. 203 i dalje) čine mi se neuverlji-
91. Dualistička kosmologija

Bez sumnje je nemoguće strogo dokazati gledište po ko-

me je drugi deo Parmenidove poeme bio skica savremene pi-
tagorejske kosmologije, ali se ono može učiniti vrlo verovat-
nim. Citava istorija pitagorejstva do kraja petog veka pre n. e.
zasnovana je na pretpostavkama; ali, ako kod Parmenida nai-
đemo na ideje koje svakako nisu u vezi sa njegovim pogle-
dom na svet i ako naiđemo na iste ideje u kasnijem pitagorej-
stvu, najprirodniji zaključak biće da su kasniji pitagorejci ta
shvatanja preuzeli od svojih prethodnika i da su ona formira-
la deo prvobitnih prepoznatljivih karakteristika društva. To
će se potvrditi ako pronađemo da su ova shvatanja zapravo
razvijeni oblici izvesnih karakteristika stare jonske kosmolo-
gije. Pitagora je došao sa Samosa i, koliko možemo da vidi-
mo, u svojim kosmološkim shvatanjima uglavnom nije ispo-
Ijio originalnost. Rečeno je već (§ 53) da ideja o svetu koji
diše potiče od Anaksimena, a ne bi trebalo da budemo izne-
nađeni ako naiđemo i na tragove Anaksimandrovih ideja. Sa-
da, kada bismo bili ograničeni na ono što o ovoj stvari kaže
Aristotel, bilo bi teško dokazati osnovanost našeg gledišta;
ali, njegova tvrđenja, kao i obično, zahtevaju pažljivo ispiti-
vanje. On, pre svega, kaže da su dva Parmenidova elementa
toplo i hladno.*40 Opravdanje za svoje mišljenje on nalazi u
fragmentima: pošto je vatra o kojoj Parmenid govori, narav-
no, topla, drugi „oblik‘%koji ima suprotne kvalitete, mora nu-
žno biti hladan. U pitanju su, dakle, tradicionalne „suprotno-
sti“ Milećana. Ipak, njihovo poistovećenje, koje Aristotel iz-
vodi sa vatrom i zemljom je obmanjujuće, mada ga Teofrast

vim. Ako ga pravilno tumačimo, Parmenid nikada ne kaže „ovo hipote-

tičko objašnjenje je... bolje od bilo kog drugog". On kaže da je ono pot-
puno netačno.
40 A/e/., A. 5, 986 b 34, th&iov xai ifazgov (toplo i hladno); bizika, A, 5,
188 a 20; De gen. corr.y A, 3.318 b 6; B, 3,330 b 14.
u tome prati41423Indikativno je da Simplikije. koji je poemu
imao pred očima (§ 85). posle pominjanja vatre i zemlje od-
mah dodaje ..ili pre. svetlost i tama".4" Na kraju. Aristotelovo
poistovećenje gustog elementa sa ..onim što nije“. ' sa ne-
stvarnim iz prvog dela poeme. nije lako pomiriti sa gledištem
da je to zemlja. S druge strane, ako pretpostavimo da je drugi
od dva ..oblika" onaj koji ne bi trebalo Jmenovati", pitago-
rejski vazduh ili praznina. dobijamo vrlo dobro objasnjenje
Aristotelovog poistovećenja vazđuha sa ..onim što nije". Otu-
da izgleda da je za sada opravdano zanemariti poistovećenje
gustog elementa sa zemljom. Kasnije ćemo biti u stanju da
razjasnimo poreklo te ideje.44 Kasnija Teofrastova tvrdnja da
je toplo eficijentni uzrok, a hladno materijalni ili pasivni,45
ne može se. naravno, smatrati istorijskom.
Videli smo da Simplikije, imajući u vidu Parmenidovu
poemu, ispravlja Aristotela tako što vatru i zemlju zamenjuje
svetlom i tamom. a ovo je obično potkrepljeno fragmentima
koje navodi. Sam Parmenid jedan ,,oblik“ zove svetlo, pla-
men i vatra, a drugi noć, i sada treba da utvrdimo da li oni
mogu da se poistovete sa pitagorejskim Ograničenim i Neo-
graničenim. Naveli smo već dobar razlog za uverenje (§ 58)

41 Fizika, 188 a 21, radra ($tQtov xai ifazeov) ngoaa^ooeiki xai

yrp (a to dvoje (toplo i hladno) zove vatra i zemlja): Met., 986 b 34, olov
xai v p ?Jywv (drugim rečima vatra i zemlja). Videti Theophr. Phys
Cjp.. fr. 6 (Dox., str. 482: R. P. 121 a).
42 Fiz., str. 25, 15, <&; Ilaeftevtdijg ev rot$ ngo; 3o$av nvg xai yijv (rj
fta/jiov <pa>$ xai <rxoro$ - kao što Parmenid u „Putu mnenja" govori o vatri i
zemlji (ili bolje: svetlosti i mraku). Tako već kod Plut. Adv. Col., 1114 b,
ro Aafirgov xai <rxorsiv6v.
43 Met., 986 b 35, rovrotv xara fiiv ro ov ro Stg/tov rarrst, Saregov
xara ro fty ov (toplo poistovećuje s onim što jeste, a njegovu suprotnost s
onim što nije).Videti gore, str. 220. n. 35.
44 Videti Poglavlje VII § 147.
45 Theophr. Phys. O p fr. 6 (Đox., str. 482; R. P. 121 a), koga slede
doksografi.
da je ideja o svetu koji diše pripadala najranijem obliku pita-
gorejstva. i ništa nas ne sprečava da taj ..neograničen dah"
poistovetimo sa tamom koja vrlo dobro predstavlja Neogra-
nićeno. ..Vazduh" ili maela uvek su smatrani tamnim ele-
mentom.46478Ono što daje određenost neodređenoj tami sigumo
je svetlo ili vatra. i to može da objasni zašto je Hipas4' tom
elcmentu dao istaknuto mesto. Zato smemo zaključiti da se
pitagorejsko razlikovanje Ograničenog i Neograničenog. ko-
je ćemo kasnije razmotriti (Pogl. VII), prvi put pojavilo u
ovom sirovom obliku. Ako, s druge strane. tamu poistoveti-
mo sa Ograničenim. a svetlo sa Neograničenim. kao što čine
mnogi kritičari, zapadamo u nepremostive teškoće.

92. Nebeska tela

Sada moramo da analiziramo opšte shvatanje kosmosa,

izloženo u drugom delu poeme. Fragmenti su oskudni, a dok-
sografsku tradiciju je teško interpretirati; ali imamo sasvim
dovoljno materijala da pokažemo da smo tu, takođe, na pita-
gorejskom tlu. Aetije kaže:
Parmenid je smatrao da postoje obruči koji se ukrštaju i jedni
druge okružuju i da su obrazovani od retkog i gustog elementa
naizmenično. Između ovih se nalaze drugi mešani obruči (sasta-
vljeni) od svetla i tame. Ono Što ih sve okružuje je čvrsto kao

46 Obratite pažnju na poistovećenje gustog elementa sa „vazduhom"

kod (Plut.) S t r o m fr. 5 (Dox., str. 581), %t $e rip yyv rov m>xvov
xaToggvivrog aigog yzy<w£vat (kaže da je zemlja nastala kada se slio gusti
vazduh). To je čist Anaksimen. Za poistovećenje tog „vazduha“ sa „mag-
lom ž tamom“ videti Poglavlje I § 27, i Poglavlje V § 107. Dalje bi trebalo
primetiti da ovo poslednje poistovećenje Platon pripisuje pitagorejcima
( T im 52 d).
47 Videti gore, str. 135-136.
48 Čini se najverovatnijim da ina)).4jkovg ovde znači Jkoji se ukrštaju",
kao što se MleČni put ukršta sa Zodijakom. Izraz ina)XrjXjDs je suprotsta-
vljen izrazu nagaX),7ikog.
 zid. a pod njim je vatreni obruč. O no što se nalazi u središtu
svih o b ru ča je takođe čvrsto i okružuje ga opet vatreni obruč.
C entralni od m ešanih obruča je uzrok kretanja i nastajanja
svih ostalih. O n ga naziva „B oginjom ko ja usm erava njihovo
kretanje‘\ „DržaČem su d b in a“ i „N uždom ‘\ - A et. II, 7, 1
(R. P. 126).

93. Zrs<pavat

Sasvim je neopravdano te ,,obručefci smatrati sferama. Reč

<rrs<pavat može da znači „ivice*\ .,rubovi“ ili bilo šta slično,49
ali čini se nemogućim da bi mogla da se upotrebi za sferu.
Cvrst krug koji okružuje sve te vence takođe ne bi trebalo
smatrati sferičnim. U tom slučaju bi izraz ,,kao zidfct bio kraj-
nje neprikladan.50 Otuda se čini da smo suočeni s nečim po-
put Anaksimandrovih ,,točkova“, i vrlo je verovatno da je Pi-
tagora ovu teoriju prihvatio od njega. Postoji i svedočanstvo
o tome da su pitagorejci nebeska tela zaista shvatali na taj
način. U Platonovom mitu o Eru, koji je po svom opštem ka-
rakteru sigumo pitagorejski, sfere se uopšte ne pominju, već
se govori o gomjim rubovima koncentričnih koturova koji se
mogu jedan u drugog umetati poput posuda koje su složene
jedna u drugu.51 U Timaju se takođe ne pominju sfere, nego
obruči ili kaiševi koji prelaze jedni preko drugih pod određe-

49 Kao što ukazuje Dils. reč (rreva'srj kod Homera znači zlatna traka u
kosi (S 597) ili ivica šlema (H 12). Može se dodati da se ova reČ tehnički
koristila da označi figuru (površinu) između dva koncentrična kruga. (Pro-
klo. in Euct. /. str. 163,12). Ona uvek označava nešto prstenasto.
50 Moramo se setiti da reč t znači gradske zidine ili utvrđcnje. i da
Huripid koristi <rrs<pamj za gradske zidine (Hekaba. 910). Hitova (Heath)
primedba (str. 69) da je ..Parmenidovo Sve sferično“ je irelevantna. Ovde
se ne bavimo njegovim gledištima.
51 D riava, X. 616 d 5, xa$attQ oi xa3ot oi ei$ aAAi^Aot^ a&iorrovTii; (kao
posude koje su složene jedna u drugu); e I, xweAou$ avoćkv ra %etXy
tpaho'sros (ff<pov$u)j>ix;) ((pršljenovi) koji odozgo pokazuju svoje rubove kao
obruče).
nim uglom.52 Na kraju, u homerskoj Himni Aresu, koja je, iz-
gleda, napisana pod pitagorejskim uticajem, reč koja se kori-
sti za orbitu planete je avrv^, što mora da znači ,,ivicu“.53
Cinjenica je da nema svedočanstva o tome da je neko
uopšte prihvatao teoriju o nebeskim sferama, sve dok Aristo-
tel geometrijsku konstrukciju koju je Eudoks postavio kao
hipotezu ,,da se spasu pojave4" (<r<p&v ra <patvo(isva) nije pre-
tvorio u realne stvari.54 U to vreme sfere ne bi poslužile za
objašnjenje bilo čega, jer se sve i bez njih moglo objasniti na
prostiji način.
Dalje se kaže da ti ,,obručiu jedan drugog okružuju ili da
se međusobno obavijaju i da su obrazovani od retkog i gu-
stog elementa. Takođe saznajemo da se između njih nalaze
„mešani obruči“ sastavljeni od svetla i tame. Sada, prvo treba
uočiti da su svetlo i tama ovde potpuno ista stvar kao retko i
gusto, pa izgleda da tu ima neke zbrke. Pitanje je da li su ove
tvrdnje zasnovane na bilo čemu drugom osim na fr. 12, koji
svakako može da se interpretira u značenju da između obruča
vatre postoje obruči noći sa delom vatre u njima. To je mo-
žda tako; ali, mislim da je mnogo prirodnije razumeti odlo-
mak tako da su uži krugovi opkoljeni širim krugovima noći i
da u svakom postoji deo vatre koji besni u njegovom sredi-

52 7«i!., 36 b 6. rairrrjv ovv rijv aiarafftv ~aaav Zmhfp xaza fiyx°S

<jyj<7aq, fu<ryv vgog /i&rtjv ixarspav a?hyhat; olov zsT (slovo X) zgoff$a}.tav
xar*xav4tiv eig h xCx)jp (celi taj sastav presekavši po dužini na dva dela.
sredinu jednog stavio je prcko sredine drugog. u obliku slova X. i savio ih
kružno u jedno).
55 Himna Aresu, 6 : ■nvpaifjia xvxXov ehtffffmv / ai$epo$ iirranopot; evi
reigefftv, evSa <re mahot / Qup)£yee$ rpnary$ vnep avruyo$ aiev ezoufft (što 0g-
njeni okrećeš točak. izmedu sedam planeta. baš onamo kuda te ždrepci va-
treni povazdan nose, a poviše treće orbite). Tako, praveći aluziju na. u su-
štini, pitagorejsko gledište, Proklo kaže planeti Veneri (h. IV, 17): erre xai
eirra xvx?uov imep avruyaq aiSepa vatetg (ili prebivaš u vazduhu iznad orbita
sedam nebeskih tela).
54 O Eudoksovim koncentričnim sfcrama videti Heath. str. 193. i dalje.
štu. U tom slučaju bi poslednje reči bile prosto ponavljanje
tvrdnje da su uži krugovi ispunjeni nepomešanom vatrom,55
što je gotovo doslovan opis Anaksimandrovih „točkova^.

94. Boginja

„U njihovoj sredini je '\ kaže Parmenid, „boginja koja kr-

mani tokom svih stvari.'" Aetije objašnjava da to znači u sre-
dini ..mešanih obruča‘%dok Simplikije tvrdi da to znači u sre-
dini svih obruča, tj. u centru sveta.56 Nijedan od ove dvojice,
verovatno, nije imao ništa bolje za nastavak priče, osim reči
samog Parmenida, a one su nejasne. Kao što se jasno vidi iz
jezika koji koristi, Simplikije je tu boginju poistovetio sa pi-
tagorejskom Hestijom ili centralnom vatrom, za razliku od
Teofrasta, koji je bio upućen u Parmenidov opis Zemlje kao
okrugle i postavljene u centru sveta.57 Baš na ovom mestu se
kaže da je ono što je u sredini svih obruča čvrsto. Podaci ko-
je daje Teofrast u stvari potpuno isključuju poistovećivanje
boginje sa centralnom vatrom. Ne možemo da kažemo da je
ono što je u sredini svih obruča čvrsto i da je ispod toga opet

55 Takvo ponavljanje (r:a?.rjfyofn'a) karakteristično je za celokupan grčki

stil. ali ponavljanje na kraju rečenice daje nov prizvuk njenom početku.
Nov prizvuk dat je ovde rečju israi (juri). Ne insistiram na tom tumačenju.
ali mi se ono čini mnogo jednostavnijim od Dilsovog. budući d a je za nje-
ga . j i o ć " ekvivalentna ..zemlji" pošto je poistovećuje sa Čvrstim (tmgtov).
* Simpl. Phys.. str. 34. 14 (R. P. 125 b).
57 Diog. IX. 21, ngarro^ ? avrog rip y5fj ank<prpt a<paiQosi^rj xai iv fiLritt
xsT<r$ai (on je prvi izrekao da Zemlja ima oblik kugle i da se nalazi u
središtu). Videti VIII, 48 (o Pitagori), ažA<z n ip xai rov ougavbv nparcov
ovofiaurai x<xr/tov xai ry yrp <rrpoyyxi?.riv (videti Platon, Fedon, 97 d), u)$
Bsoicpaara;. Ilapfisvthp ((ncki kažu) da je prvi nebo nazvao uredenim
(kosmosom) a Zemlju okruglom. dok je, po Teofrastu. to bio Parmenid).
Ovo može. čini se, da opravda to što smo učenje o sferičnoj Zemlji
pripisali Pitagori (videti str. 138).
vatreni prsten. Takođe se ne čini prikladnim otpremiti bogi-
nju u središte čvrste sferične Zemlje.
Aetije dalje kaže da se ta boginja zove Ananke ili „Držač
sudbine*\5859 Već nam je poznato da ona „krmani tokom svih
stvari*\ tj. da uređuje kretanja nebeskih obruča. Simpiikije
dodaje, nažalost bez navođenja konkretnih reči, da ona čas
šalje duše sa svetlosti u nevidljivi svet, čas iz nevidljivog
sveta na svetlost.60 Biio bi teško preciznije opisati šta radi
boginja u mitu o Eru, i to nas, izgleda, opet dovodi na pitago-
rejsko tlo. Trebalo bi, takođe, primetiti da u fr. 10 čitamo ka-
ko je Nužnost preuzela nebesa i primorala ih da održavaju
utvrđene putanje zvezda, a da se u fr. 12 kaže da je ona za-
četnik sveg sparivanja i rađanja. Na kraju, u fr. 13 čitamo da
je ona stvorila Erosa, prvog od svih bogova. Kod Empedokla
ćemo naći da drevno proročanstvo ili presuda Nužnosti uzro-
kuje pad bogova i njihovu inkamaciju u ciklusu rođenja.61

58 Ne raspravljam o tumačenju nspi o itahv ijvgothjg (a oko njega je opet

vatreni obruč) koje je Dils dao u Parmenides Lehrgedicht, str. 104, a koje
je usvojeno u R. P. 162 a, pošto je ono sada praktično odbačeno. U kasni-
jim izdanjima Vorsokratiker (18 A 37) on čita xai ro ftsaahaTov -axrux»
(s.c. Tars arsrpavĆov) orspsov, <wp’ ira}jp mjpaibg (u.p. orsvdvrj) —ono Što
je u središtu svih (s.c. obmča) jeste čvrsto, a /ispod njega/je opet vatreni
(s.c. obruč). To je čista protivrečnost.
59 R. P. 126, gde je prećutno usvojena Filebomova (Fuilebom) vispre-
na ispravka tako što je xAvdov%o's (koja drži ključeve) zamenjena x\ ' qqovzov
(koja drži sudbinu /u svojim rukama/). Ispravka se zasniva na stanovištu da
je Aetije (ili Teofrast) misiio na boginju koja čuva ključeve. koja se pomi-
nje u Uvodu (fr. 1 ,14). Sada misiim da xkr#oi iz mita o Eru daje pravo obja-
Šnjenje.
60 Simpl. Phys., str. 39, 19, xai riu; la/tmn/ nors fisv šx tou
šfupauov; si; to aei$i$ (tj. cu6£$), ttots 6s avanakh (ptpiv (kaže da i duše čas
Šalje sa svetla u mračni (bukv. nevidljivi) svet, a čas obratno). To bi. vero-
vatno, trebalo da povežemo sa Diog. iskazom IX, 22 (R. P. 127) o tome da
ljudi potiču od Sunca (čitajući rjkiou kao u rukopisima, kao pretpostavku za
ii.uoj).
61 Empedokle, fr. 115.
 Bili bismo sigurniji u vezi sa mestom koje ta boginja zau-
zima u univerzumu. kada bismo mogli biti sigurni u to gde je
Ananke u mitu u Eru. Ipak, bez želje da postavljamo to spor-
no pitanje, možemo tvrditi s izvesnom pouzdanošću da je
Ananke, prema Teofrastu, zauzimala položaj na pola puta iz-
među Zemlje i nebesa. U tom pogledu, nebitno je da li veru-
jemo ili ne verujemo u „mešane obruče”; jer Aetijeva tvrdnja
da je Ananke u sredini mešanih obruča nesumnjivo podrazu-
meva da je ona između Zemlje i neba. U prilično zbrkanom
Ciceronovom pasusu62 ona je poistovećena sa jednim od
obruča, a čitavu teoriju o točkovima ili obručima verovatno
je sugerisao Mlečni put. Prema tome, čini mi se da o Mleč-
nom putu moramo misliti kao o obruču koji se nalazi u sredi-
ni između obruča Sunca i Meseca, što je u skladu sa onim što
se pominje u fr. 11. Bolje je ne biti isuviše optimističan što
se tiče drugih pojedinosti, mada je interesantno primetiti da
neki misle kako je Pitagora otkrio da je večernja zvezda isto
što i jutamja, dok drugi misle da je to Parmenidovo otkriće 63

62 Ciceron. De nat. d., I. II. 28: ..Nam Parmenides quidem commentici-

um quiddam coronae simile efficit (ors<pavrjv appellat). continente ardore
iucis orbem. qui cingat caelum. quem appellat deum.“ ~ A Parmenid doka-
zuje da je idealno nesto slično vencu (zove ga <rrtcpavrp). Krug je to svetlo-
sti večnog plama. koji opasuje nebo. a zove ga Bogom. S ovim možemo
povezati Aetijev iskaz. II. 20. $. jfrjov xai rrp/ ffskrpnjv ix tov yaka£jov
xCx?.ov aroxgt$ipai (Sunce i Mesec odvojeni su od Mlečnog puta).
63 Diog. IX. 23. xai &oxsT (llagiuvuinfc) npdrrot -£<oo)Qaxavaj t o > currov
ebat *'E<rrsQO> xai QuxnpoQOV, <p7)<n 0a3<ttQivo^ kv lUfamp ’Anoftvrjfiovsv^
fiaruiv oi flv^ay6gav (izgleda da je (Parmenid) pr\i otkrio da su Večer-
njača i Venera jedno isto. kako kaže Favorin u pctoj knjizi Uspomena. a
drugi. opet. kazu da je to bio Pitagora). Videti VIII. 14 (kod Pitagore),
t. q w t 6v t s r'E<rrsQov xai <P<jx T(o 6 q o v rov avrov sinsb, <prpi flaoftsviirjg (prvi
je rekao da su Večemjača i Venera jedno isto, kako kaže Parmenid).Tako
Dils sada. kao i ostali. čita rukopise. (Kasaubon (Casaubon) je zaslužan za
verziju oi 6s <pcun IJaQfUvib)v (a drugi kažu da je to bio Parmenid).) Nije
neophodno pretpostaviti da je Parmcnid ovaj iskaz izneo u svojoj poemi
eksplicitno; možda je to bila nedvosmislena aluzija, kao kod Empcdokla,
 Pored toga. izvesno je da je Parmenid opisao rođenje i
pad bogova; poznato nam je da je ova ideja orfička. mada
može biti i pitagorejska. Na nju ćemo ponovo naići kod Em-
pedokla. U Platonovoj Gozbl, Agaton povezuje Parmenida sa
Hesiodom koji pripoveda o davnašnjim delima nasilja koja
su počinili bogovi.64 Ako je Parmenid izlagao pitagorejsku
teologiju, onda je to upravo ono što bismo i očekivali; ali
svaki pokušaj da se ovo objasni u svetlosti drugih teorija ko-
je nude napredak na Putu mnenja, izgleda da je osuđen na
neuspeh.65 Takve stvari pripadaju teološkoj spekulaciji, a ne
uverenjima ,jnnogihu. Još je manje verovatna pomisao da je
sam Parmenid izmislio te priče kako bi pokazao šta sve po-
pulami pogled na svet. kada se ispravno formuliše, stvamo
implicira. Mislim da se moramo zapitati da li će bilo koja te-
orija biti u stanju da objasni ono što očigledno nije neznatan
deo poeme.

95. Fiziologija

Opisujući poglede svojih savremenika, Parmenid je, kao

što smo videli iz fragmenata, morao puno toga da kaže i o fi-
ziološkim stvarima. Kao i sve drugo, čovek je sastavljen od
toplog i hladnog, a uzrok smrti je povlačenje toplog. Izneti su
i neki neobični pogleđi na rađanje. Pre svega, muškarci dola-

fr. 129. U tom slučaju. irebalo bi da imamo značajnu potvrdu gledišta daje
Parmenidov ..Put mnenjaifc (Ao§a) pitagorejski. Ako je. kako Ahil kaže.
pesnik Ibik iz Regije anticipirao Parmenida. najavljujući ovo otkriće. to se
može objasniti činjenicom da je Regija. kao što ćemo videti. neko vreme
bila glavno sedište pitagorejske škole.
64 Platon. Gozba. 195 c I. Podrazumeva se da su ova miAa/a n^ajftara
(davnaŠnja dela) bila -nokka xai &oua (mnoga i nasilna). uključujući ixroftat
i hffftot (kastriranja i okove). Epikurejska kritika toga delimično je
sačuvana kod Filodema, De pietate, str. 68, Gomperz; i Cicero, De nat. d.,
I. 28 (Dox., str. 534; R. P. 126 b).
65 O ovim teorijama videti § 90.
ze sa desne, a žene s leve strane. Žene imaju više toplote, a
muškarci hladnoće; to je shvatanje kome će se suprotstaviti
Empedokle.66 Odnos toplog i hladnog u Ijudima određuje ka-
rakter onoga što misle, tako da čak i leševi, iz kojih se povu-
kla toplota, zadržavaju percepciju onoga što je hiadno i tam-
no.6768Ti fragmenti nam, uzeti sami za sebe, ne govore puno;
ali zanimljiva je njihova veza sa istorijom medicine i oni
ukazuju na činjenicu da je jedna od njenih vodećih škola bila
u bliskoj vezi sa pitagorejskim društvom. Znamo da je, čak i
pre Pitagore, Kroton bio poznat po svojim lekarima. Pozna-
to nam je ime istaknutog medicinskog pisca koji je živeo u
Krotonu u vremenu između Pitagore i Parmenida i neke od
činjenica koje o njemu znamo omogućavaju da fiziološka
shvatanja koja je Parmenid opisao ne smatramo usamljenim
kuriozitetima, već tragovima pomoću kojih se može pratiti
poreklo i razvoj jedne od najuticajnijih medicinskih teorija,
one koja zdravlje objašnjava kao ravnotežu suprotnosti.

96. Alkmeon iz Krotona

Aristotel kazuje da je Alkmeon iz Krotona69 bio mlad čo-
vek u vreme kada je Pitagora bio starac. On ne kaže, kao što
to čine kasniji pisci, da je Alkmeon bio pitagorejac, mada
skreće pažnju na to da je teoriju o suprotnostima verovatno
preuzeo od pitagorejaca ili pitagorejci od njega.70 U svakom

66 U vezi sa ovim videti R. P. 127 a. kod Arist. D epart. an.. B. 2.648

a 28: De gen. an., D, I. 765 b 19.
67 Theophr. De sens., 3 .4 (R. P. 129).
68 Videti str. I l l . n . 38.
*

69 O Alkmeonu posebno videti Wachtler. De Alcmaeone Crotoniata

(Leipzig. 1896).
70 Arist. M e t A, 5, 986 a 27 (R. P. 66). Odeljak a 30 Dils čita, sa veli-
kom verovatnoćom. iyiveTo rjp jftjKiav <*io£> im jieovrt Ru^a'toof (bio je
u (mladićkom) dobu kada je Pitagora već bio star). Videti Jambl. V. Pyth.,
104, gde se među ovt%eow'(rav7£$ xai pa^ijTtuaavT^ rtp nu^ayogg. Tr^saffOrjj
slučaju. on je bio u bliskoj vezi sa pitagorejskim društvom,
što je i dokazano jednim od oštećenih fragmenata njegove
knjige. On počinje ovako: „Alkmeon iz Krotona. sin Pirito-
jev, rekao je Brotinu, Leonu i Batilu sledeće: !0 onom što je
nevidljivo, o onom što je smrtno, pouzdano znanje imaju bo-
govi, ali, koliko Ijudi mogu da zaključe...,fci71 Citat se, naža-
lost, naglo završava, aii iz njega saznajemo dve stvari: prvo,
Alkmeon je posedovao onu opreznost koja karakteriše najbo-
Ije grčke medicinske pisce; i, drugo, on je svoje delo posve-
tio starešinama pitagorejskog društva.7172
Alkmeonov značaj leži pre svega u činjenici da je on
osnivač empirijske psihologije.73 On je smatrao d a je mozak
zajednički senzorijum (čulni aparat), i to shvatanje su Hipo-
krat i Platon preuzeli od njega, dok su se Empedokle, Aristo-
tel i stoici vratili primitivnijem gledištu po kome je srce cen-
tralni čulni organ. Nema razloga za sumnju da je on do tog
otkrića došao zahvaljujući anatomskim istraživanjima. Posto-
ji svedočanstvo na osnovu koga možemo tvrditi da je prakti-
kovao seciranje leševa i, mada nervi kao takvi još nisu bili
poznati, znalo se da postoje izvesni ,,prolazi“ (nogoi) za pre-
nošenje senzacija do mozga74 koje su povrede mogle da zau-

'Aot (mladićima koji su bili savremenici i učenici vremešnom Pitagori)

pominje Alkmeon.
71 'A/jefiaJaiv KgortuvirjriK rd$s sXs^£ [Isig&ov vio$ Bgorivifj xai Aeovri

xai Ba$v/Aqj‘7T£()i t u jv dipaviiov, ztpi rarv ^vrjran/, ffaiprjveiav fisv Ssoi č%ovri,
cjg avžgurnois rexfiaiQS<r$ai xai rd blp% (fr. 1, Diels. Vors.. 14 B 1). Či-
njenica da ovo nije napisano uobičajenim dorskim stilom predstavlja čvrst
dokaz originalnosti teksta.
Brotin (ili Brontin) se različito opisuje. kao Pitagorin zet ili tast.
Leon je jedan od Metapontljana u Jamblihovom katalogu (Diels, Vors.. 45
A), a Batilaj je verovatno Batilaj iz Posejdonije koji se takođe tu pominje.
73 Za detaljnije upoznavanje s ovom temom, upućujem čitaoca na knjigu
Bera (Beare), Greek Theories o f EIementary Cognition, u kojoj je prikupljeno i
razmotreno sve što je od značaja za ranu istoriju ovog predmeta.
74 Theophr. De sens., 26 (Beare, str. 252, n. 1). U vezi sa Alkmeono-
vim seciranjem leševa. jedini autoritet na koga se pozivamo je Halkidije,
stave. On je, takođe, pravio razliku između oseta i razuma,
mada nam nije poznato gde je povukao liniju između njih.
Njegove teorije o pojedinačnim čuiima svakako su veoma
značajne. Kod njega već nailazimo, što je karakteristika grč-
kih teorija o viđenju uopšte, na pokušaj da se shvatanje viđe-
nja kao zračenja koje polazi od oka kombinuje sa shvatanjem
koje viđenje pripisuje slici reflektovanoj u oku. Znao je koli-
ko je vazduh važan za čulo sluha, mada ga je, pod pitagorej-
skim uticajem, nazivao prazninom. Što se tiče ostalih čula,
naše informacije su oskudne, ali sasvim dovoljne da se poka-
že kako je on ovaj predmet obrađivao sistematski.75
Za nekoga ko je bio u bliskim odnosima sa pitagorejcima,
njegova astronomija izgleda vrlo primitivno. Kaže se da je
on usvojio Anaksimenovu teoriju o Suncu i Heraklitovo obja-
šnjenje pomračenja.76 Međutim, ako smo bili u pravu kada
smo pretpostavili da drugi deo Parmenidove poeme predsta-
vlja Pitagorina shvatanja, vidimo da Alkmeon u takvim stva-
rima nije otišao mnogo dalje od Milećana. Njegova teorija o
nebeskim telima još uvek je ,,meteorološka“. Još je čudnije
to što je Alkmeonu pripisano shvatanje po kome planete ima-
ju orbitalno kretanje koje je suprotno smeru dnevne revoluci-
je neba. Teškoće koje smo primetili u Anaksimandrovom si-
stemu bi prirodno sugerisale to gledište koje je on možda
preuzeo od Pitagore.77 Ono je nesumnjivo u bliskoj vezi sa

ali informacije o takvim stvarima on uzima iz daleko starijih izvora. itogoi i

zaključivanje na osnovu povreda potvrđuje Teofrast.
'5 Detalji se mogu naći kod Bera. str. 11 i dalje (vid). str. 93 i dalje
(sluh). str. 131 i dalje (miris), str. 180 i dalje (dodir), str. 160 i dalje (ukus).
76 Aet. II. 22. 4. n/.arirj shai zou i?A/<?v(Sunce je pljosnato), 29, 3, xaza
zip zov <rxoupo£i$ov<; <rrpo<pijv xai zag K£pixAi<Tti; (ix?*£hxtv zip/ as/.4pnjv) ((do
pomracenja Meseca dolazi) zbog obrtanja zdelastog tela i prolivanja sa
strane).
77 Aet. II. 16, 2 (zurv fua37yjutzixwv ztvt$) zov$ nkavifra^ zoT; axkavtfffv
ano dvfffubv irr' avazoka$ avznpsptff^eu. zovz<p ovvoftoXoyiT xai ‘AXxfuai<ov
((neki matematičari) kažu da se planete kreću suprotno od zvezda stajačica.
njegovom izrekom da je dusa besmrtna zato što je slična be-
smrtnim stvarima i da je uvek, kao i nebeska tela, u pokretu.
Čini se da je on, zapravo, autor neobičnog shvatanja koje Pla-
ton pripisuje pitagorejcu Timaju. shvatanja po kome duša u se-
bi ima krugove koji se obrću baš kao nebesa i planete. To je iz-
gleda, takođe. objašnjenje njegove dalje tvrdnje da čovek umi-
re zato što ne može da spoji početak s krajem.7 879*Orbite nebe-
skih tela uvek opisuju pun krug, ali krugovi u Ijudskoj glavi
mogu i da ne uspeju da se zatvore u potpunosti.
Alkmeonova teorija o zdravlju kao „isonomiji" najnepo-
srednije ga povezuje sa ranijim istraživačima kao što je
Anaksimandar, a takođe je izvršila najveći uticaj na kasniji
razvoj fiiozofije. On je primetio da se „većina Ijudskih stvari
javlja u paru“, a pod tim je mislio da je čovek sačinjen od
vrućeg i hladnog, vlažnog i suvog i od ostatka suprotnosti.*0
Bolest uzrokuje prevlast (,,samovladaw) jednog člana para -
Anaksimandar je to zvao ,.nepravdom“ - dok je zdravlje us-
postavljanje slobodne vladavine u kojoj su svi ravnopravni.81
Ovo je bilo vodeće učenje sicilijanske škole medicine i u na-
stavku ćemo razmotriti Alkmeonov uticaj na razvoj pitago-
rejstva. Zajedno sa teorijom o ,.porama“, ovo učenje je od
najvećeg značaja za kasniju nauku.

sa zapada na istok. Sa tim se slaže i Alkmeon). O teškoćama u Anaksiman-

drovom sistemu videti str. 69 i dalje.
78 Arist. De a n A. 2,405 a 30 (R. P. 66 c).
79 Arist. Probi.. 17, 3, 916 a 33, toi% <zv$(xtmoos (prp'tv rAhqmtun> oia.
roirro arroAAorSću, oti ov $tyavrai rrp* <mxw rO&t ngoo-ditai (Alkmeon ka-
že da ljudi umiru zbog toga što nisu u stanju da povežu početak sa krajem).
*° Arist. M et., A, 5,986 a 27 (R. P. 66 ).
81 Aet. V. 3 0 ,1. 'Ahquu<j)'j rijg fiiv vyi£ta$ elvai mn/£xztxipj rrjv ttrovofttav
rtZrv buvdfutav, uygov. §T)Qou, tfazgov, S e & io u , i : ix q o u , yXvxeo$, xai rwv ?.otnwv,
rijv 3* iv auroTg fiovaoztau voaov norqTixćpr teSogonoiov yaQ ixar£Qou ftovaoztav
(Alkmeon za zdravlje kaže da je objedinjujuća ravnopravnost sila - vla-
žnog. suvog. hladnog. toplog. gorkog. slatkog i ostalih - a da prevlast
(bukv. samovlada) jcdne od njih stvara bolest).
 Poglavlje V
Empedokle iz Akraganta

97. Pluralizam
Verovanje da su sve stvari Jedno bilo je uobičajeno kod
ranih Jonjana; međutim, Parmenid je pokazao da, ako to Jed-
no zaista jeste, onda moramo da napustimo ideju da ono mo-
že da ima različite oblike. Čula, koja nam predstavljaju svet
promene i mnoštva, varljiva su. Činilo se da se od Parmeni-
dovih argumenata ne može pobeći, tako da su svi misiioci
posle njega, barem oni koji su doprineli napretku filozofije,
napustili monističku hipotezu. Oni koji su, pak, još uvek dr-
žali do nje, usvojili su kritički stav i ograničili se na odbranu
Parmenidove teorije od novih ideja. Ostali su poučavali je-
dan preuveličan oblik Heraklitovog učenja; neki su nastavili
da izlažu sisteme ranih Milećana; ali svi vodeći ijudi bili su
pluralisti. Pokazalo se da korporalistička hipoteza nije u
stanju da nosi težinu monističke strukture.

98. Vreme Empeđoklovog života

Empedokle je bio građanin Akraganta na Siciliji. Bio je

jedini građanin rodom iz dorske države koji je imao važnu
ulogu u istoriji filozofije.1 Ime njegovog oca, prema najpou-
zdanijim izvorima, bilo je Meton.2 Njegov deda, koji se tako-
đe zvao Empedokle, pobedio je na konjskim trkama u Olim-

1 Videti, ipak. Uvod § II (str. 11).

2 Aet. I, 3, 20 (R. P. 164), Apotodor, ap. Diog. VIII, 52 (R. P. 162).
Bidez. La Biographie d ’Empedocle (Gand, 1894). uz pažljivu kritiku izvo-
ra razmatra pojedinosti iz Empedoklovog života.
piji 71. olimpijade (496-495. pre n. e.),5 a Apolodor je utvr-
dio da je Empedoklov akme bio u vreme 84. olimpijade
(444-43. pre n. e.). To je vreme osnivanja polisa Turij; na
osnovu citata iz Diogena vidi se da Glauk iz Regije,345biograf
iz petog veka, kaže da je Empedokle posetio novi grad ubrzo
posle njegovog osnivanja. Ali to nas ne obavezuje da misli-
mo kako je on u to vreme imao tačno četrdeset godina. U pi-
tanju je samo uobičajena Apolodorova pretpostavka; među-
tim, ima osnova za verovanje da je on ipak živeo znatno ka-
snije.5 Verovatnije je da je Empedokle u Turij stigao tek na-
kon svog progonstva iz Akraganta. i sasvim je verovatno da
je, kada se to dogodilo, imao više od četrdeset godina. Prema

3 Ovaj podatak vezujemo za Apolodora (Diog. VIII. 51. 52; R. P.

162); Apolodor je koristio Eratostenove Olimpijske pobednike, a Eratosten
je. opet. sledio Aristotela. Heraklid u svom Flee't O bolestima**) (vi-
deti niže. str. 200. n. 5) govori o starijem Empedoklu kao ..odgajivaču ko-
nja“ (R. P. 162 a): i Timaj ga je pomenuo u svojoj Petnaestoj knjizi. Satir
ga je pomešao sa njegovim unukom.
4 Glauk je napisao Flegi rtbv a^zaitav ronjrarv xai pownxiav („0 starim
pesnicima i muzičarima'4). a tvrdi se da je bio Demokritov savremenik (Di*
og. IX. 38). Apolodor dodaje (R. P. 162) da je. prema Aristotelu i Herakli-
du. Empedokle umro u šezdesetoj godini. Međutim, treba primetiti da su
reči srt & 'HgajeAetb^ Sturcova (Sturz) pretpostavka. dok u rukopisima sto-
ji šrt y Hgdx?jtrov. a Diogen je izvesno rekao (IX. 3) da je Heraklit živeo
šezdesct godina. S druge strane. ukoliko Aristotelov iskaz potiče iz flsgi
7:onjT&v (O pesnicim a). nije jasno zašto bi on uopšte pominjao Heraklita:
ali. Heraklid je bio jedan od glavnih izvora za Empedoktovu biografiju.
Brkanja imena su dosta česta.
5 Videti Dils. JEmpedokles und Gorgias”. 2 {Berl. Sitzb., 1884). Teo-
frast je rekao (D ox.. str. 477. 17) d a je Empedokle rođen .jte mnogo posle
Anaksagore” tj. ne mnogo posle 500. godine pie nove ere (videti § 120).
Pošto je on svakako rođen posle Parmenida. to je nov raztog da se prihvati
Platonovo mišljenje po kojem je Parmenid nekih petnaest godina stariji ne-
go što to tvrdi Apolodor (videti § 84). Uopšte. treba primetiti da je epoha
Turija zavela Apolodora u mnogim slučajevima. Za skoro svakoga ko jc
imao nešto sa gradom Turij (npr. Herodot Protagora) kaže se da je rođen
484. godine pre nove ere.
tome, sve što sa sigumošću možemo reći jeste da je njegov
deda 496. pre n. e. još uvek bio živ; da je sam Empedokle još
bio aktivan u Akragantu posle 472 g., što je godina Teronove
smrti, i da je umro posle 444.

99. Empedokle kao političar

Empedokle je svakako imao važnu ulogu u političkim do-
gađajima koji su se dešavali posle Teronove smrti. lzgleda da
se sicilijanski istoričar Timaj time opšimo bavio i on nam ka-
zuje neke priče koje očigledno predstavljaju pravu tradiciju
prikupljenu sto pedeset godina kasnije. Ipak, kao sva popu-
lama predanja, i ove priče su malo zbrkane. Živopisni doga-
đaji se pamte, ali su ispušteni suštinski delovi priče. Može-
mo, međutim, biti zahvalni zbog toga što nam je „sakupljač
bapskih priča“,6 kako su ga kritičari zvali, omogućio da odre-
dimo Empedoklov istorijski značaj, pokazavši kako su ga na-
slikali praunuci njegovih savremenika.78Namera svih tih pri-
ča bila je da se pokaže snaga njegovih demokratskih uvere-
nja. Tako se, na primer, kaže da je raspustio skupštinu od Hi-
ljadu članova - možda neko oligarhijsko udruženje ili klub.s

6 U leksikonu Suida s. v. on se naziva jQao<njXkexTQt<L.

7 Timaj na primer (ap. Diog. VIII. 64) priča kako je Empedokle jed-
nom bio pozvan na večeni kod nekog glavešine. Večera je već bila pood-
makla. ali vino još nije bilo posluženo. Ostali gosti nisu reagovali. ali Em-
pedokle je bio ljut i zahtevao je da se ono posluži. Domaćin je. medutim.
rekao kako čeka da dođe većnik. Kada je ovaj zvaničnik stigao, naimeno-
van je za glavnog na proslavi. Naravno. domaćin je bio taj koji ga je nai-
menovao. Nakon toga. ovaj je počeo da se ponaša kao tiranin. Naredio je
društvu da piju vino ili će im ono biti prosuto po glavama. Empedokle nije
ništa rekao, ali je siedećeg dana obojicu izveo pred sud i odredio im smrtnu
kaznu - i čoveku koji ga je pozvao na večeru i glavnom na proslavi! Ta
priča nas podseća na optužbu za incivisme (nerodoljubivost - nedostatak
privrženosti načelima Francuske revolucije) pod Terorom.
8 Diog. VIII. 66, vor&qov 3 o 'EfimdoriAjg xat ro twv %t)u<av a$QOi<Tfia
*

xaTsXiMrt ovvsotum; in i stq TQta (kasnije je Empedokie ukinuo i skupštinu od

 Verovatno mu je zato ponuđeno kraijevsko dostojanstvo što
je on, kako kaže Aristotel, odbio.9 U svakom slučaju, vidimo
da je u ono vreme Empedokle bio veliki demokratski vođa u
Akragantu, mada nemamo pouzdane podatke o tome šta je
zapravo uradio.

100. Empedokle kao verski ucitelj

Postoji druga strana njegove javne ličnosti za koju je Ti-

maj rekao da ju je teško pomiriti sa njegovim političkim gle-
dištima. Empedokle je tvrdio da je bog i tražio da mu u tom
svojstvu sugrađani ukazuju poštovanje. Istina, Empedokle ni-
je bio samo državnik; smatrali su ga i dobro upućenim u me-
dicinu. Prema Satiru,10 Gorgija je potvrdio da je bio prisutan
kada je njegov učitelj izvodio vradžbine. Šta to znači može-
mo da vidimo iz fragmenata Očiščenja. Empedokie je bio
propovednik nove religije koja je težila da ljude, čistotom i
uzdržavanjem, oslobodi od ,,točka rođenja44. Čini se da je u
vreme Terona u Akragantu orfizam imao veliki uticaj, kao i
da postoje neke verbalne podudamosti između Empedoklo-
vih poema i oda prožetih orfizmom koje je Pindar upućivao
vladaru.11 S druge strane, nema razloga da sumnjamo u Amo-
nijevu tvrdnju da se fr. 134 odnosi na Apolona;12 i ako je to
tako, fragment ukazuje da je on bio pristalica jonskog oblika
mističkog učenja, što je, kao što smo viđeli (§ 39), slučaj i sa
Pitagorom. Uz to, već Timaj zna za priču da je Empedokle

hiljadu članova. tri godine pošto je bila ustanovljena). Rcč aSeourfia teško
da znači pravno veće, a ffw!<rratr$ai upućuje na zaveru.
9 Diog. VIII. 63. Aristotel je to verovatno pomenuo u svom Sofistu
Videti Diog. VIII, 57.
10 Diog. VIII, 59 (R. P. 162). Satir je verovatno sledio Alkidama. Dils
upućuje na to {Emp. u Gorg.y str. 358) da je Alkidamov <fivatxo$ bio dijalog
u kojem je Gorgija glavni govomik.
11 Videti Bidez, str. 115. n. 1.
12 Videti doie. napomenu in loc.
bio izbačen iz pitagorejskog reda zbog „krađe rasprava”.13 i
verovatno se ceo fr. 129 odnosi na Pitagoru.14 Izgleda
najverovatnije da je Empedokle propovedao oblik pitagorej-
stva koji starešine udruženja nisu smatrale pravovernim.
Čudesa koja mu se pripisuju izgleda da su samo razvijeni
oblici nagoveštaja iz njegovih poema.15

101. Retorika i medicina

Aristotel kaže da je Empedokle utemeljitelj retorike;16

Galen ga je učinio osnivačem italske medicinske škole koju
stavlja u istu ravan sa školama Kosa i Knida.17 Oba ova tvr-
đenja treba razumeti imajući u vidu njegovu političku i nauč-
nu aktivnost. Verovatno je Gorgija bio Empedoklov učenik i
verovatno su se mnogi njegovi govori odlikovali kitnjastim
stilom koji je on kasnije uveo u Atinu, a koji je doveo do

13 Diog. VIII. 54 (R. P. 162).

14 Videti dole. napomenu m loc.
15 Timaj kaže. na primer (ap. Diog. VIII. 60), kako je on oslabio snagu
etezijanskih vetrova tako što je okačio džakove od magareće kože po drve-
ću da ih hvataju. U fr. 111 on kaže da će znanje iz nauke, onako kako je on
predaje. omogućiti njegovim učenicima da kontrolišu vetrove. Takode sa-
znajemo kako je vratio u život jednu ženu koja nije disala niti imala puls
tridcset dana. U fr. 111 on govori Pausaniji da će mu njegovo učenje omo-
gućiti da vrati mrtve iz Hada. U f l ^ i vofftav („ 0 bolestimaik) Heraklida iz
Ponta data je detaljno priča o a7vov$ (onome koji ne diše), a Diogen kaže
da ju je Pausaniji ispričao Empedokle. To upućuje na način nastanka tih
priča. Up. vrlo slične anegdote o Heraklitu. str. 162, n. 7.
16 Diog. VIII, 57 (R. P. 162 g).
17 Galen. Meth. M ed, I. 1, fairroTs (a takmičili su se s njima. tj.
sa školama Kosa i Knida) . . . xai oi ix rijg 'ha}ja$ iaTgoi, QtXt<nio)v n xai
'E[isnz&ox)>.i% xai Ilawai/ia$ xai oi rovrurs sraTgot (i italski lekari Filistion.
Pausanija, Empedokle i njihove kolege). Filistion je bio Platonov savreme-
nik i prijatelj; Pausanija je onaj učenik kome je Empedokle posvetio svoju
poemu.
razvoja ideje o umetničkoj prozi. Ipak, daleko je važniji
njegov uticaj na razvoj medicine, pošto se on ne tiče samo
medicine, već, kroz nju i celog toka naučnog mišljenja. Kaže
se da Empedokle nije imao naslednike1819 i ta primedba je isti-
nita ako se ograničimo strogo na filozofiju; međutim, medi-
cinska škola koju je on osnovao bila je još uvek živa u Plato-
novo vreme, te je na njega znatno uticala, a još više na Ari-
stotela.2021Osnovno učenje ove škole bilo je poistovećenje
četiri elementa sa vrućim i hladnim, viažnim i suvim. U njoj
je takođe smatrano da dišemo kroz sve pore na telu i da je
čin disanja blisko povezan sa protokom krvi. Za njega je sr-
ce, a ne mozak, organ svesti. Spoljašnja karakteristika me-
dicine koju su poučavali Empedoklovi sledbenici očitovaia
se u tome što su oni još uvek bili privrženi idejama čija je
priroda bila magijska. Sačuvan je i prigovor nekog člana ško-
le sa Kosa protiv ovakvog učenja. On ukazuje na Empedo-

18 Videti Dils. „Empedokles und Gorgias ' (B eri Sitzb., 1884, str. 343 i
dalje). Satir ap. Diog. VIII, 58 (R. P. 162) najstariji je autoritet koji mo-
že potvrditi da je Gorgija bio Empedoklov učenik: ali izgleda da je taj
podatak uzeo od Alkidama. koji je bio Gorgijin učenik. U Platonovom
M enonu (76 c, 4 -8 ) Empedoklova teorija o isparavanju i porama pripisa-
na je Gorgiji.
19 Dils (B eri S i t z b 1884, str. 343).
20 Videti M. WeIImann. Fragmentsammlung der griechischen Artzte.
tom I (Berlin. 1901). Prema Velmanu, i Platon (u Timaju) i Diokle iz Kari-
sta uzimaju podatke od Filistiona. Od ovog trenutka nadalje. istoriju filo-
zofije je nemoguće razumeti bez stalnog uvida u istoriju medicine.
21 Za četiri elementa. up. Anon. Lond. XX. 25 (Menonova Iatrika),
0tkurriu)v 3 oierai ex
* 2euw <rwe<rrawu 4)fui$t tout' eortv ex 3 orot^ettov
*

TrjQoq, ai£0£, u&arog, yrjg. ehat 3e exatnov jvvafutg, tov pev itvqo$ to Se&Mtr,
rov 3i aeQO$ to tfazeov, tov 3e v&noq ro vyQOv, tt% 3s yr& ro §t)Qov. (Filistion
misli da se mi sastojimo od ,,oblikau, to jest od elemenata: vatre, vazduha,
vode. zemlje; a da postoje i đejstva svakoga od njih: vatre toplo, vazduha
hlađno, vode vlažno, a zemlje suvo.) O teoriji o disanju, videti We!lmann.
str. 82 i dalje, a o teoriji o srcu kao središtu svesti. isto, str. 15 i dalje.
klove sledbenike kao na „čarobnjake, iscelitelje, šarlatane i
nadrilekare, koji tvrde da su vrlo religiozni4'.22

102. Odnos prema prethodnicima

Iz Empedoklove biografije ne saznajemo ništa o njegovoj
teoriji prirode. Jedini nagoveštaji o tome su neki iskazi o nje-
govim učiteljima. Alkidam, koji je mogao imati dobar uvid,
kaže da su Empedokle i Zenon istovremeno bili Parmenidovi
učenici, a Teofrast ga naziva Parmenidovim sledbenikom i
imitatorom. Ali, iskaz da je on ,,slušao“ Pitagoru ne može bi-
ti tačan. Alkidam je bez sumnje rekao ,,pitagorejce“.23
Neki pisci smatraju da su izvesni delovi Empedoklovog
sistema, naročito teorija o porama i isparavanju (§ 118), na-
stali pod Leukipovim uticajem.24 Ipak, znamo da je Alkmeon
(§ 96) govorio o ,,porama“ u vezi sa osetom, pa je verovatni-
je da je Empedokle ovu teoriju preuzeo od njega. To se čak i
bolje slaže sa razvojem nekih drugih fizioloških gledišta koja
su zajednička Alkmeonu i kasnijim jonskim filozofima.
Uglavnom, možemo primetiti da su ona stigla u Joniju preko
medicinske škole koju je osnovao Empedokle.25

22 Hippokr. flegi tep fe vooov (,.0 svetoj bolesti '), c I, fidyoi re xat
xaSdQrat xai ayvgrcu xai aAa&'e$. Trebalo bi pročitati ceo ođeljak. Videti
Wel!mann, str. 29 n.
23 Diog. VIII. 54-56 (R. P. 162).
24 Dils, Verhandi d., 35, Philologenversam m i, str. 104 i dalje. Celer,
str. 767. Za glavnu tezu o kojoj se govori u narednih nekoliko poglavlja,
bilo bi pogubno ukoliko bi se moglo dokazati da je Leukip uticao na Em-
pedokla. Nadam se da ću uspeti da pokažem kako je kasnije pitagorejsko
učenje na koje je uticao Empedokle (Poglav. VIII § 147), zapravo uticalo
na Leukipa (Pogl. IX § 171).
25 Videti Arist. De gen. an., B. 6 , 744 a 8; Theophr. De sens., 6 o nogot
kod Alkmeona; a o načinu na koji su se njegova embriološka i druga gledi-
šta. preko Empedokla, prenosila na jonske fizičare. up. Fredrich. Hippo-
kratische Untersuchungen. str. 126 i dalje.
103. Smrt
Priča se da je Empedokfe skočio u krater Etne kako bi bio
poštovan kao bog. Izgleda da je to zlonamerna verzija26 priče
njegovih pristalica. prema kojoj je Empedokie jedne noći iz-
nenada bio ugrabljen i odnet na nebo.2728Obe priče su lako
prihvatljive. jer lokalne tradicije nije bilo. Empedokle, nai-
me, nije umro na Siciliji već na Peloponezu ili, možda, u Tu-
riju. Sasvim je verovatno i da je posetio Atinu." Platon pri-
kazuje Sokrata kao nekoga ko je u mladosti bio blizak Empe-
doklovim gledištima, dok je Kritija Stariji usvojio jednu od
njegovih karakterističnih teorija.29

104. Spisi
Empedokle je bio drugi filozof koji je svoj sistem izložio
u stihu. ukoliko ne računamo satiričara Ksenofana. On je, ta-
kođe, bio poslednji od Grka koji je tako pisao, ne uzimajući

26 R. P. 162 h. Ova priča se uvek priča sa neprijateljskim namerama.

27 R. P. isto. Tu priču je ispričao Heraklid iz Ponta na kraju svoje baj-
ke o Člttsol^.
28 Timaj je prilično detaljno opovrgao uobičajene priče (Diog. VHI. 71
i đalje; R. P. ib.). On je bio sasvim siguran da se Empedokle. nakon što je
otišao u Olimpiju da Helenima recituje svoju poemu. nije nikada vratio na
Siciliju. Plan osnivanja Turija bio bi. naravno. razmatran u Olimpiji. a mi
znamo da su se tome priključili Grci sa Peloponeza i iz drugih mesta. Vrlo
je moguće da je on zbog toga otišao u Atinu.
29 Videti moje izdanje Fedona, % b 4 n. a o Kritiji, Arist. De anima. 405 b
6. To je onaj Kritija koji se pojavljuje u Platonovom Timaju. dakle, svakako ne
Kntija koji je bio jedan od Tridesetorice tirana. nego njegov deda. Kritija iz 77-
maja je vt Io star čovek koji se sasvim dobro seća događaja iz svog dečaštva. ali
zaboravlja šta se desilo pre neki dan (7/m. 26b). On takođe kaže da su Solonove
pesme bile novina kad je on bio dečak (isto, 21 b). Teško je razumeti kako
se ikad mogk> smatrati da je on bio oligarh. mada izgleda da Dils. Vilamovic i
E. Mejer (Mever) nisu imali nikakv'ih teškoća sa njegovom identifikacijom. Ta-
kođe je jasno da je deda bio taj koji je razmenio poetske komplimente sa Ana-
kreonom (Diels. Vors., 3. II, str. 81 B 1). Kritija koji je pripadao Tridesctorici ni-
je doživeo starost.
 u obzir falsifikovane pitagorejske poeme. U tome je Lukreci-
je podražavao Empedokla, kao što je Empedokie podražavao
Parmenida. Naravno. poetsko izražavanje interpretatoru stva-
ra probleme; ali, ne može se reći da je teže izvući filozofsko
jezgro iz Empedokiovih stihova. nego iz Heraklitove proze.

105. Zaostavština

Empedoklova zaostavština je bogatija od zaostavštine

bilo kog drugog grčkog filozofa. Ako je verovati Diogenu
i velikom vizantijskom enciklopedijskom jezičkom leksi-
konu iz X veka (,,Suida“), aleksandrijski bibliotekari su
procenili da Poema o prirodi i Očišćenja sadrže zajedno
5000 stihova, od čega otprilike 2 000 pripada prvom de-
lu.30 Dils daje oko 350 stihova i delova stihova iz kosmo-
Ioške poeme, odnosno - ni petinu celine. Važno je imati
na umu da je, i pored te povoljne činjenice, mnogo toga
izgubljeno. Ostale poeme koje su Empedoklu pripisali
aleksandrijski učenjaci verovatno nisu njegove.31
Navodim fragmente onako kako ih je Dils uredio:

30 Diog. VIII, 77 (R. P. 162); Suida s.v. 'Efn^^oxAr^' xai I či' inwv
n^i 7<ov ovzojv fitf&Ja ff, xai eariv vnj <i%$t<r%iXia. (Empedokle je
napisao ep o prirodi svega postojećeg u dve knjige koji ima otprilike dve
hiljade stihova.) Međutim. tesko je moguće da su KaSa^/ioi imali 3 000
stihova, i zato Dils predlaže čitanje T&vraxur%dja (5000) kod Diogena kao
izavra reurzOua. Videti Dils. „Ober die Gedichte des Empedokles44 (Berl.
Sitzb.r 1898, str. 396 i dalje).
31 Hijeronim sa Rodosa je rekao (Diog. VIII, 58) da je naišao na četr-
deset i tri Empedoklove tragedije; ali videti Stin (Stein). str. 5 i dalje. Iz-
gleda da je poema o Persijskim ratovima. na koju se takođe poziva (Diog.
VIII. 57), nastala iskrivljenjem Aristotclovog teksta P r o b l929 b 16, gde
Beker čita iv roT$ ns&rixou;. Međutim. kaže se da se isti odeljak pojavljuje
iv roTg <fiuaixoT;. u Meteor., A, 4. 382 a I. mada tamo takođe E ima
ne$nxoT$.
 1.
A ti, Pausanijo, počuj, ti m udroga A nhita sine...

2.
Stešnjene, naim e, snage kroz udove kolaju; mnogi
opet i udari strašni otupljuju m islim a britkost.
Sagledav mali tek odm erak življenja32 - neživot - (Ijudi)
nasilno, nenadno m ru pa u vis poput dim a iščile.
V eruju sam o u je d n o , već kako na štogod nalete, 5
svukud dok blude —no diči se svak d a j e otkrio celo.
T eško j e ljudim a sve ove stvari d a vide il’ čuju,
IP pak da dokuče um om . A ti ćeš, kad skrenu već am o,
shvatiti - ali ne više no m udrost Što sm rtnika seže.

3.
... u nem om sakrivati srcu...

4.
S je z ik a skrenite m oga, o bogovi, ludost tih Ijudi
te mi posvetite usne, s njih vrelo nek bistro poteče;
ti pak, belolakta M uzo, ti device pam ćenja duga,
soj što jednodnevni sm e to, m olim te, daj mi da Čujem,
te od Pobožnosti krenuv lakouzda vodi mi kola! 5
N eće te m am iti venci Častoljublja pustog i slave
da ih, ko sm rtnici, skupljaŠ, svetogrđe izrekav kakvo,
obesno, drsko, d a tim e u visove m udrosti sukneš!
Hajd* sad, napregnuv se snažno, razjasni na koji je način
svaka stvar ja s n a - a ne veruj pogledu više no sluhu, 10
niti pre hučnom e sluhu no onom što razjasni je z ik ,33
niti se uzdaj u m a koji organ kud putevi znanju
vode, no misli o svem u na način na koji je jasn o . R. P. 163.

U rukopisu Seksta stoji C/urpt Oils čita £arr% liiov. Ja sam još
uvek više sklon Skaligerovom (Scaliger) afitou. Videti fr. 15, 6
jitOTOV X C t}J o iM rt.
33 Osećaj ukusa. ne govora.
5.
N ajrađe rđe, m eđutim , boljim a ne veruju;
ti mi pak dokaze čvrste što m oja ih kazuje M uza
spoznaj, kad reči se m oje po srcu raspodele34 tvom e.
6.
Saslušaj najpre koja su četiri korena svega:
blistavi Zevs, životonosna Hera, A donej i N e s tis -
ona što suzam a natapa studenac sveg š to je sm rtno. R. P. I6 4 .35
7.
... nestvoreni...
8.
N o ću ti drugo sad reći: da nikakve nem a suštine
sveg što je sm rtno,36 nit kakvog svršetka od pogubne smrti;
postoji m ešanje tek i razm ena sm ešanih stvari;
dok j e suština tek ime Što sm isliše ljudi za sve to. R. P. 165.

34 Klementovo Čitanje Ztarptfihnos bi možda moglo da prođe ako

uzmemo da Xoyoto značž .jazgovor*, .jasprava 44 (videti &i<ugsh>). Dils
pretpostavlja &t<ur<rrftivro<; i čita ..kada njihov govor prodre kroz sito uma“.
35 Četiri „elementa“ su uvedena pod mitološkim imenima. o čemu
videti dalje u tekstu, str. 229, n. 2.
36 Plutarh (Adv. Co/., 1112 a) kaže da <p{xrt$ ovde znači .jođenje‘\ kao
suprotnost smrti, i svi su se tumači do sada u tome slagali (uključujući i
mene). S druge strane, ovaj fragment jasno razmatra Svijtou a Empedokle
nije mogao reći da nema smrti sm rtnih stvari. Bvrjra su jednostavno prola-
zne kombinacije četiri elementa (vidi fr. 35, 11) i radi se o tome da one
stalno nastaju i nestaju. Stoga je nemoguće, kao što je istakao i profesor
Lavdžoj (Lovejoy) (Philosophical Review, XVIII, 371 i dalje), ovde sma-
trati da je Savaroto Tskarrit isto što i §avaToq, a to može takode da znači i
.Jcraj $mrti*‘. Aristotel, u odeljku u kojem pažljivo pravi razliku između ra-
znih značenja <pwrtq (M et., A, 4,1015), navodi upravo ovaj stih kao ilustra-
ciju značenja ij tojv ovtojv ouata (videti u Dodatku). Reči eni rourf razumem
kao ekvivalent s n i to 7$ $vrjro7q i smatram da je značenje fragmenta da pri-
vremena jedinjenja ili kombinacije kao što su meso. kosti itd. nemaju svoj
sopstveni <pUrtq. Samo čedri ,.besmrtna“ elementa imaju <pCmq koji ne nestaje.
Ovo tumačenje potvrđuje nacin na koji Diogen iz Apolonije opovrgava krajnju
realnost .,elemenata*‘. On kaže (fr. 2) et toutojv t i r p crepov rdu ert^oo, erspov ov t %
i%'gt <putnt (ako je medu ovima nešto bik) međusobno razliČito. budući drugačije
sopstvenom prirodom), tj. kaže da su elementi 3vyrd.
9.
M isle da kada se svetlost i vazduh u obliku Ijudskom
slučajno sm ešaju. iP pak u obliku zverinja divljeg.
bilja i r ptica - da ovo rođenim postati znači;
a kad se razdvoje ovi - to netačno nesrećnom sm rću
zovu te tako to i j a nazivam običaj sledeć.37

10.
sm rt osvetnicu...

11-12.
Lude! —ta m isli im nisu dugom etne baš kad u veri
žive d a postaje ono Čeg prethodno nije ni bilo;
ili d a nestati m ože, da potpuna propast ga snađe.
N e m ože postati ono od n ečeg što nikako nije,
ko što j e neverovatno da nestane ono što jeste;
uvek će, naim e, biti gde god d a se sm eštati m ože. R. P. 165 a.

13.
N it j e celine m a i jed an (deo) il’ prazan il’ prepun.

37 Kako ja razumem ovaj fragment. u njemu se razmatraju ,.elementi",

od kojih su <pa%i aiBve (vatra i vazduh) uzeti kao primeri. Oni nisu podlo-
žni rođenju i smrti. kao Što je to slučaj sa Snjra iz fr. 8. a primena ovog ter-
mina na njih je isto toliko stvar konvencije koliko i primena termina <puffi$
na prolazne kombinacije. koje su podložne rođenju i smrti. Kod Plutarha.
tckst je oštećen i na dva ili tri mesta ima praznine, ali uobičajene rekon-
strukcije suviše odstupaju od tradicije. Predlazem sledeću. čija je vrednost
bar u tome što ne zahteva izmenu ni jednog jedinog slova:
ol $ , ars fiev xara <purra fiijsv <pw$ aiSspi <xuqoj}),
rj xara ^rjgujv ajgarsgojv jsvo$ ij xara Sapvunt
xaz oicouun/, rors fiev to v(iftouei) jsvsffSar
sfrrs & aTioxQiv$uxn ra tf aZ, &xr$aifju»a 7:6t/aov
$ $sfu$ <ov) xateoufft, vofUfj & iiritprjftt xai avrog.
Mislim da se rdfe u čctvrtom stihu odnosi na ..elemente" (npr. vatru i
vazduh), o kojima nije ispravno reći da se rađaju i umiru kao što je to slu-
čaj sa njihovim kombinacijama. Mislim da se vatra i vazduh pominju naro-
čito zbog toga što život živih bića zavisi od njih. Sama zemlja i vazduh ne
bi nikada stvoriii živo biće.
14.
Nem a praznine u celom ; ta otkud bi bilo šta ušlo
da ga uveća...

15.
N e bi u srcu nagađao čovek u ovom e m udar
kako, sve dok proživljavaju ono što zovu životom ,
smrtnici dotle i jesu , te trpe i dobro i loše,
a da su i pre sazdanja i pošto se razm inu - ništa.

16.
O duvek bejahu Ljubav i M ržnja i uvek će biti,
niti će ikad bez ovih da ostane beskrajno vrem e. R. P. 166 c.

17.
Reći ću dvostruko: sada je sraslo od m noštva d a je d n o
postane, sad se od jed n o g podelilo opet u m noštvo.
Dvostruk j e postanak svega propadljivog, nestanak dvostruk:
jedan rađa se rod i uništava spajanjem stvari,
drugi pak deljenjem njihovim raste i raspršen biva. 5
O ne pak stalno razm enjuju m esta, ne prestaju nikad:
čas se sve one u jed n o udružuju Ljubavlju, čas ih
odbojem razdvaja M ržnja na razne ih goneći strane.
Te ukoliko po prirodi rastu u je d n o iz m noštva,
i ko što postaju m noštvo kad opet se razudi jed n o , 10
baš utoliko i postaju one a ne traju večno.
O pet u meri u kojoj neprestano m enjaju mesta,
one su uvek nepokretne, prateći krug postojanja.
H ajd’ sada, čuj m oje reči - uzvisiće duh tvoj saznanje:
kao što ranije rekoh, dok govoru postavljah tem elj, 15
reći ću dvostruko: sada je sraslo od m noštva da jed n o
postane, sad se od jed n o g podelilo opet u m noštvo -
vatra i voda i zem lja i beskrajni visovi zračni,
izvan njih je z iv a M ržnja a svakom e jed n ak e m oći,
kao i Ljubav m eđ njim a, a jed n ak a uzduž i širom ; 20
a nju sagledavaj um om i ne vrebaj očim a, zbunjen.
O na pak, kako se m isli, kroz udove ljudim a kola,
 zbog nje razm išljaju nežno i dela m iroljubna ćine,
te j e nazivaju stoga i R adošću i A froditom .
N ije j e nijedan smrtni razaznao čovek dok kruži 38 25
svud oko njih. N ego Čuj sada niz neprevarljivih reči:
oni su jednaki svi tejed n o d o b n i, ali prvenstvo
svaki nad svojom oblašću im a i svak svoju narav;
sm enom prevladava svaki u vrem enskom oplovu kružnom .
A osim njih niti nastaje nešto nit nestaju oni: 30
je r da neprekidno nestaju, ne bi ih više ni bilo;
šta bi to Sve uvećavalo o p e t i otkud bi došlo?
K ako bi propasti m ogli, kad nem a praznine gde nisu?
N o sam o ovi postoje, a ju re ć i je d n i kroz druge,
postaju svaki put drugo,39 a jed n ak i stvarim a uvek. R. P. 166. 35

18.
Ljubav.

19.
L jubav što Čini da prianja

20.
... (ovo nadm etanje) telo pokazuje svojom celinom :
čas su jedno pod dejstvom Ljubavi spojeni čvrsto
delovi tela, dok cvetanje traje i napon života,
čas ih rasecaju surove R azdora sile, te svaki
odvojen luta, kad slom i se život ko talas o žale. 5
T ako i s rastinjem biva i ribam a s kućam a m orskim
te i sa zverinjem gorskim i ptičjim moreplovnim sojem.
R. P. 173 d.

21.
G ledaj sad Šta verodostojnost govoru prethodnom daje,
ako su ranije reči nedostatne oblikom bile:

38 Čitajući fu ra rourm. Međutim. joŠ uvek mislim da Knacova (Knatz)

paleografski divljenja dostojna konjektura /u ra SeoOnv (tj. među elementi-
ma) zaslužuje razmatranje.
39 Zadržavajući aAAcrrc kao Dils.
Posmatraj Sunce, i toplo i blistavo svud, pa sve ono
besm rtno što se u svetlosti kupa i zracim a sjajnim ;40
posm atraj zatim i kišu. svu studenu, m račnu i tam nu. 5
kao i ono od zem lje što potiče, tvrdo i Čvrsto:
Ljutnja ih razdvaja sve, te svako svoj poprim a oblik;
dok se u Ljubavi spajaju, je d n o privlačeći drugo.
Jer je od njih proisteklo sve što j e bilo, Što jeste,
kao i sve Što će biti: drveće. Ijudi i žene, 10
zveri i grabljive ptice i ribe - ta gojenčad voda,
te čak i visokoštovani bozi, dugotrajna veka. R. P. 166 i.
Postoje jed in o oni a ju reć i jed n i kroz druge
različit prim aju oblik - toliko ih m ešanje m enja. R. P. 166 g.

22 .
Svi oni: blistavo sunce, i zem lja i nebo i m ore,
svako čini celinu, sa svim svojim delovim a
od njega udaljenim - Što su u stvarim a sm rtnim .
Sve ono čija j e sklonost ka m ešanju v eća - to je d n o
privlači drugo je r njih A frodita u ljubavi spaja. 5
O no pak čem u poreklo i sm ešanost, utisnut oblik
čine da različno bude m eđusobno - grdno se mrzi.
T o j e i spajanju nesklono sasvim te odbojno strašno,
zbog zapovedanja M ržnje, je r ta m u j e dala rođenje.

23.
Ko što kod slikara biva kad zavetne slikaju ploče —
Ijudi i veštih i m udrih i m ajstora svoga zanata -
rukom kad, dakle, raznobojne pigm ente uzm u, te potom
sm ešaju skladno, od je d n o g a više a m anje od drugog,
od njih pak stvaraju slike što liče na svakakve stvari, 5
uobličavajuć tako il’ drveće, Ijude il’ žene,
zveri il’ ptice, ili pak ribe Što hrani ih voda,
pa Čak i bogove visokočasne i beskrajna veka -

40 Čitajući afjtffgora 3* oacr' i&et kao i Dits. Za reč upor. fV. 62, 5; 73,
2. Odnosi se na Mesec itd. koji su obrazovani od očvrslog vazduha, a sve-
tlost dobijaju iz usijane hemisfere. Videti niže § 113.
tako nek um tvoj ne nadvlada opsena:41 kako j e drugde
izvor sveg sm rtnog. a što $e u silnom pojavljuje broju. 10
Znaj ovo, uzmi za tačno, je r reči si boginje čuo.4"

24.
... jed an za drugim osvajajuć vrh. a ne sam o jed n o m
govora stazom stići do kraja...

25.
D obro je , naim e. reći ono što treba i dvaput.

26.
A naizm ence prevlađuju oni u oplovu kružnom ,
prelaze je d n i u druge i rastu; a svojstvenom sm enom . R. P. 166 c.
Jer sam o oni postoje, a ju re ć i je d n i kroz druge
postaju Ijudi, pa onda životinja rodovi raznt.
Č as se udružuju L jubavlju u je d a n poredak oni, 5
čas su pak odbojem M ržnje na razne nošeni strane -
svak dok ne sraste opet u je d n o , a svladani sasvim .
Isto kao što je d n o zn a d a izraste iz m noštva,
i k 'o što stvara se m noštvo kad opet se razudi je d n o ,
tako i nastaju oni, a život im ne traje večno. 10
A utoliko što nikad ne prestaje m enjanje ovo,
tim e su zauvek oni nepokretni, vazda u krugu.

27.
N it se (u sferi) razaznaju H elija udovi hitri,
ne, a ni Z em lja Šumovita, m oćna, niti pak m ore -
tako na gusti se plašt oslonio H arm onijin
okrugli Sfairos, sav blažen u svojoj kružnoj sam oći.43 R. P. 167.

41 Čitajući poput Đlasa (Blass) (Jahrb.f. kž. Phil., 1883, str. 19) i Dilsa;
ovrco fty er' anaTrj <ć$sva xatwru) xrX. Videti Hesihije: xatvurco' vixarto. To
je ono što Simpiikijevi rukopisi praktično daju. a kod Hesihija ima puno -
Empedoklovih glosa.
42 Naravno ..boginja4' je Muza. Videti fir. 5.
43 Ako je tacna, reč ne može da znači ,.odm or\ već samo samoću.
Nema razloga za zamenu sa vsQnjyit, iako kod Simplikija imamo
■nsQnflyj§ii.
27 a.
N e vlada njegovim udim a boj ni nedolični razdor.
28.
Bio j e posvuda jed n ak i potpuno beskonačan
okrugli Sfairos. sav blažen u svojoj kružnoj sam oći.
29.
N isu mu s pleća dve iznikle grane i beše bez nogu,
nem aše kolena brza ni onaj plodonosni organ,
nego bejaše okrugao, sam sebi posvuda jed n ak .
3 0 -3 1 .
A kad se uzgoji M ržnja unutar udova silna,
sukne da osvoji vlast, do kraja kad istekne vrem e
što im j e nauzvrat dato zakletvom opštom i m oćnom .
Jer se svi delovi boga protresoše je d a n z a drugim . R. P. 167.
32.
... dvoje povezuje zglavak...
33.
ko kad se sm okvinim sokom progrušava m leko i steže.
34.
... vodom slepivši44 brašno...
3 5 -3 6 .
Ja ću pak pesam a stazom kojom već ranije stupah
kročiti opet, izvlačeć iz je d n o g kazivanja drugo:
pošto j e najdublje dno kovitlaca dosegla M ržnja,
i kad j e dospela Ljubav do sam oga središta vira,
tu se baš sustiče sve, da postane je d n o - ne odm ah, 5
no se proizvoljno spajalo odsvud, sve je d n o sa drugim .
N o čim se spojiše M ržnja se povuče obodu krajnjem .

44 Reč muškog roda xoXXi<raq pokazuje da subjekat nije mogao biti

GtA&rrK: a Karsten (Karsten) je nesumnjivo bio u pravu verujući da je Em-
pedokle tu uveo poređenje sa pekarom. Njegov je običaj da kao primere
uzima Ijudske veštinc.
Tad naizm ence sa sm ešanim m noštvo nesm ešano o sta —
ono Što zauzda M ržnja u lebdenju, je r se sva od njih
nije do kraja povukla do najdaljih granica kruga. 10
O stade deo unutra, dok drugi pak ode van Svega...
K oliko god pak d a uzm ače M ržnja, toliko j e uvek
besm rtnim kretanjem blagim besprekom a sustiže Ljubav.
Stade da postaje sm rtno što besm rtno prethodno beše,
ranije Čisto tad postade sm ešano sm enom putanji, 15
pokulja rodova bezbroj, iz m ešanja, sm rtnih stvorenja,
najrazličitijih likom , a Čudesno divnih n a pogled 45 R. P. 169.

37.
Z em lja se svojom uvećava m asom a vazduhom vazduh.

38.
N o da ti ispričam najpre sve o počecim a Sunca,
izvore iz kojih potiče46 sve u šta gledam o sada:
zem lja, m nogovalno m ore i žitkopokretljiva vlaga,
titanski vazduh što tesnim sve stvari opasuje krugom . R. P. 170 a.

39.
Č ak da su beskrajne zem lje dubina i etra širina -
kao što govore glupo i s usta prevaljuju m nogi,
prem da su videli nešto, tek neznatno m alo ođ svega...47 R . P. 103 b.

40.
Sunce sa zracim a oštrim i M esec blagoga sjaja.

41.
... nego se skupljena kreće u krug po m oćnom e nebu
(sunčeva svetlost)...

45 Iz ovog fragmenta jasno vidimo kako su aSavara - besmrtno (ele-

menti) poistovećeni sa .jiepomešanim1', a ^v^ra-sm rtno (prolazne kombi*
nacije) $a ..pomešanim44.
46 Klementov rukopis sadrži yktov aexw* a čitanje rjMou je samo
privremeno rešenje. Dils čita fpjxa t a e z v ^ kao .,prvi (elementi) jednaki
po starosti".
47 Aristotel ove redove pripisuje Ksenofanu. koje navodi u De caelo,
B, 13,294 a 21. Videti Poglavlje II, str. 154, n. 149.
42.
... (M esec pak Suncu) odseca zrake
kad god se ono nad njim e kreće osenčivši Zem lje
baš onoliko kolika je bledog mu lica širina...

43.
... tako da zrak, pošto udari Široki M esečev kotur,
(sm esta se vraća da kretanjem hitrim dopre do neba)

44.
... sja prem a O lim pu opet, obličja jed n ak o m im og. R. P. 170 c.

4 5 -4 6 .
... odrugud dospela svetlost ju ri ukrug oko Zem lje,
ko što se glavčina točka oko osovine vrti...4849

47.
... nasuprot gleda u Sunce, u presveti lik gospodarev.

48.
Zem lja uspostavlja noć pre svetlosti dolazeći...

49.
... sam otne noći, slepooke...

50.
... s m ora pak Irida nosi vetar iP veliku kišu.

51.
... vatra što hitro suče uvis...

52.
... i ispod tla gore m nogobrojne vatre. R. P. 171 a.

53.
D esi se (vazduh) da struji baš tada a katkad i drukče... R. P. 171 a.

48 Prevodim Dilsovu konjekturu antariyatnv . . . o rr' Slv rg.

49 Videti str. 214, n. 25.
54.
... vazduh pak opet u zem lju uronjava ko;enjem dugim . R. P. 171a.

55.
... m ore. znoj zem ljin R. P. 171 b.

56.
... steže se so kad je na to sunčevi prisile z r a c i...

57.
Tu su (na Z em lji) izrasle m nogobrojne glave bez vrata,
nage lutahu ruke, nepričvršćene za ram ena,
ko što i oči tum arahu (Zem ljom ) lišene čela. R. P. 173 a.

58.
... sam otni udovi žudeć za spajanjem lutahu...

59.
A kad se m ešanje nastavi ovo božanstva s božanstvom ,
ovi se delovi spajahu već k a k o je d a n n a d ru g i
nalete. te osim njih i spojevi postahu m nogi...

60.
... (stvorenja) Što hram lju, a bezbrojnih ruku...

61.
M noga se rodiše s dvostrukim licem i prsim a bića,
neka pak volovskog tela, a obličja ljudskog, dok druga
s telom čoveka. a goveđe glave, te m ešana pola:
muškog i ženskog, organa za rađanje50 neplodnih, slabih. R. P. 173 b.

62.
*0
Cuj sada kako j e vatra, kad se izdvojila, tam om
skrivene izdanke ljudi te i m nogoplačnih žena
izdigla - nije ta priča bez pouke niti bez cilja:
oblici najpre iz tla grum enoliki nicahu, grubi,

50 Čitajući uzttgoi^ kao i Dils.

s tiđelom vlage i drugini toplote,51 a koje je vatra 5
poslala gore u težnji da dosegne što jo j je slično;
nije se m ogla razaznati udova Ijudskih lepota
na njim a, niti pak glas. niti organ svojstven m uškarcu. R. P. 173 b.

63.
... dele se svojstva udova ( d e c e ) - je d n a u m uškom
(druga pak opet u ženskom se nalaze telu)...

64.
... njega pak spopada Ž udnja kroz pogled Što podseća...

65.
... što se u čistom izlije (stanju); a nastaće žene,
ako se sretne s hladnoćom ...

66.
... na A froditine livade, raspukle...

67.
M uško potom stvo ispunjava topliji deo stom aka
te su zbog toga m uškarci m uževniji, tam nije puti,
pa i dlakaviji...

68.
... desetog dana u osm om se m esecu u belu tečnost
pretvori...52

69.
... dvostruko noseće...53

51 Zadržavajući eitieog (tj. iho$) kako se Čita u Simplikijevim

rukopisima. Videti gore, str. 251, n. 40.
52 Aristotel navodi kako je Empedokle smatrao d a je mleko pokvarena
krv (De gen. an., A, 8, 777 a 7). Reč iwov znači gnoj. Moguće je da postoji
igra reči u slučaju ttuć* ;, ..gruševina“ - prvo mleko kod krave nakon telenja.
ali tu je samoglasnik dug.
53 Ovo se odnosi na žene, a vezano je za porođaj u sedmom i osmom
mesecu.
70.
... opna54

71.
... ako pak veru tek slabašnu im aš u sve ove stvari,
naim e. kako od vode i zem lje i vazduha, vatre,
sm ešanih, postaše vrste i boje sm rtnih stvorenja.
koliko god ih je sada, sazdanih A froditom ...

72.
... kako i visoko drveće kao i ribe u m oru...

73.
... tad j e joŠ K ipranka55 zem lju, pošto j e skvasila kišom ,
hitroj predala vatri, potpirivši žar d a je stegne... R. P. 171.

74.
... bezglasno vodeći ja to rib a što Širom se plode...

75.
... tih što unutrašnjost gustu a spoljašnjost im aju retku,
što ih iz ruku boginje s K ipra ta m litavost snađe...

76.
T ako kod m orskih živuljki s ljuskom n a leđim a teškom ,
raznih pužića i k om jača s oklopom tvrdim - tu vidiš
kako prevlađuje zem lja po sam oj površi kože.

7 7 -7 8 .
... drveće zim zelen lista i ploda što sazreva stalno56
obilno rađa o d vlage (iz vazduha) godine cele...

79.
... visoke m asline tako isprva rađahu ja ja ...

54 Opna oko fetusa.

55 Čitajući /3ea noim>uowra kao Dils.
56 Izgleda da je ovde u pitanju to značenje reči ipjg. Videti fr. 100, V,
13, istr. 271, n. 77.
... narovi zato sazrevaju kasno a jab u k e sočne...

81.
... vino j e voda od kore u drvetu istrulele...

82.
... isto je : kosa i lišće i gusto perje u ptica,
kao i Ijuskava krljušt Što udove obrasta m oćne...

83.
... a ježev i opet
im aju dlaku što s leđa im štrči, bodljoliku, oštru.

84.
Ko kad se nameri neko da izađe noću po zim i,
pa se i fenjerom oprem i s plam enom svetlim i jakim ,
Štitnike koji od svakakvih vetrova brane pričvrstiv
svetiljci, tako da rascepe nalete vetra odasvud;
svetlost pak, tim e već što je tananija, ističe lako, 5
s praga obasjava sve nesavitljivim zracim a sjajnim .57
Tako je (Ljubav) zatvorila prvotnu vatru - okruglu
zenicu - pa j e okružila opnam a - tananim tkanjem ,
poroznim , prepunim svuda čuđesno tankih kanala.
O vo zadržava (tkivo) svu m oguću okolnu vodu,
vatru pak, kao tananiju, propušta napolje lako. R. P. 177 b.

85.
... mali tek deo sadrži zem lje ta preblaga vatra...

86.
... upre svoj postojan pogled van njih A frodita božanska...

87.
... njih A frodita učvrstiv ljubavnim čavlim a...

57 Videti Ber, str. 16, n. 1, gde je Platon, 77m., 45 b 4 (rov ttvqoq ovov t o
tuv xaeiv ovx e<r%£v, to U tt<
lq4%siv <pa% fyuQov - onaj deo vatre koji ne gori,
već daje samo blagu svetlost), prikladno naveden.
88.
... viđenje jed n o od oba nastaje oka...

89.
... znaj da od svega Što postade uvek i otiče nešto R. P . 166 h.

90.
... slatko se hvata za slatko, u gorko se zaleće gorko,
kiselo kiselom ide, a toplo se druži sa toplim ...

91.
... voda se lakše m eša sa vinom a s uljem ne želi... R. P. 166 h.

92.
... bakar m ešan s kalajem ...

93.
... boja se purpura m eša sa sivilom lana...58

94.
... cm a pak rečnih dubina potiče b o ja od senke,
isto se videti m ože u špiljam a punim šupljina...

95.
... kada u rukam a K ipranke prvi put srastoše oči...

96.
Prihvati Ijubazna zem lja u široke svoje kanale
od osam delova dva svetlucave vodene N estis,
ognja pak H efesta četiri dela, pa prebele kosti
postaše - čudesan sklop i u srazm eri kaljen božanskoj. R. P. 175.

97.
... kičm a (beše nalom ljena)...

98.
A kad se usidri zem lja u lukam a K ipride divnim

58O ovom fragmentu videti Clara E. Millerd. On the Interpretation o f

Empedocles, str. 38, n. 3.
sretne se tada sa ognjem i kišom i vazduhom sjajnim .
najvećm a jed n ak a njim a, il’ je pak m alčice više
ima, ili pak m anje, spram onih kojih j e više...
te iz njih postade krv a i ostali rodovi mesa. R. P. 175 c.

99.
... zvono... izrasline od m esa (uha)...59

100.
U diše svako stvorenje i izdiše:60 obodom tela
svim a se, gotovo beskrvne, prostiru cevke od mesa;
gde su im otvori, svuda po spoljašnjoj površi kože,
tu su usečene pore, a stisnute tako da brane
krvi da prođe, dok vazduh tim prolazom izlazi lako. 5
Kad god se tanana krv iz (cevčica onih) povuče,
vazduh tad pojuri naglo unutra u naletu silnom ;
krv pak kad pritekne opet, tad vazduh se izduva - isto
ko kad se igra devojčica s bakam om klepsidrom sjajnom ,
pa pošto dražesnom rukom grlića prekrije otvor, 10
klepsidru spusti u m eku, svetlucavo srebm u vodu...
N eće pokuljati odm ah m lazići u posudu - ne da
vazdušni m ehur61 iznutra Što pada n a proreze tesne;
tek kad (devojčica prolaz) zgusnutoj vazdušnoj struji
otvori, izlazi vazduh, a jed n ak o ulazi voda. 15

59 O fr. 99, videti Ber. str. 96, n. 1.

60 Aristotel navodi ovaj odeljak (De r e s p ir 473 b 9) i pravi ncobičnu
grešku uzimajući givarv za genitiv od gig (nos) umesto od etvog (koža). Locus
classicus o klepsidri je Probl., 914 b 9 i dalje (gde se a/Aov čita alikw . b
12). To je bio metalni sud sa uskim grlom (avX6$) na vrhu i sa nekom
vrstom cediljke (4ftfi6$) sa rupama (r^L a ra . rguT^ara) na dnu. Odeljak u
Problems o kome je upravo btlo reči, teoriju o ovom fenomenu pripisuje
Anaksagori. a videćemo d aje on takođe koristio taj eksperiment (§131).
61 Aristotelovi rukopisi imaju ovde aigog. iako se vazduh naziva aiBfo u
ostala četiri stiha u fragmentu (stihovi 5, 7, 18, 24). Jednostavnije je
pretpostaviti da je Aristotel napravio omašku u tom jednom stihu, nego da
je Empedokle upotrebio aye u smislu koji je inače izbegavao (str. 271,
n. 77), a ova sumnja je potvrđena oblikom aigog koji se koristi umesto 1ji^og.
Stoga mislim da je Stin bio u pravu čitajući ai$ieo$.
Isto, kad zaprem a voda u bakam oj posudi takvoj
najdonji deo, a Ijudskom j e rukom zatvoren grlić,
spoljašnji vazduh zadržava m lazeve težeć da uđe,
„visove držeć uz dveri“ klokotavog tesnog grlića,
dok ga ne otpusti ruka, te nasuprot prethodnom opet: 20
ulazi vazduh, a uzm ičuć jed n ak o ističe voda.
Tako je isto sa krvlju što m eka kroz udove kola:
kad god se unazad krv u unutrašnjost tela povuče,
vazdušna ulazi struja sm esta u naletu snažnom ;62
krv pak, kad odskoči opet, i vazduha izduva isto. 25
101.
... (pas) traži nozdrvam a životinjskih udova trunke
što ih sa nogu po m ekanoj travi63*65ostavi zverka...
102.
... tako su svi i m irisanje kao i disanje stekli.
103-104.
... voljom sudbine su, dakle, svi (stvorovi) m išljenje stekli
a ukoliko se najređe stvari pri padanju sretnu.
105.
... srce u m oru j e krvi što teče Čas tam o čas am o;
tu j e i ono Što Ijudi najčešće m išljenjem zovu;
... j e r j e m išljenje Ijudsko baš krv oko srca što struji. R. P. 178 a.

62 Izgleda da je to eksperiment koji je opisan u Probl., 914 b 26. iav

ya$ r /f aAnijg (rife aurrijv tijv xu$iav iprtk4jaa$ u^aro;. imkafitav
to avkov, HaTcurTgiipu ini tov clu\ ov, ou (piperaj r o vitap 3ra tou aukov im
arojja. avotz$iuTos $i tou otojulto$, oux eu%$ ixpsT xara to aukov, akka
fuxporiptp uoTEpov, ux; oux ov ir i t£) jt ofutrt tou aukou, akk' uarspov &ta
toutou (pspojtsvov avot%§svTo$. (Ako neko. napunivši vodom trbušasti deo
klepsidrc i uhvativši grlić, preokrene (klepsiđru) naopačke,voda ne teče
kroz grlić odmah: kada se pak otvor otvori, voda ne tstiče odmah kroz grlić
nego malo kasnije. kao da nije bila na otvoru grlića nego je prošla kroz
njega tek pošto je on otvoien.) Epitet hxrq%ju>q se najbolje objašnjava kao
upućivanje na ipvjjto; ili Jzbacivanje" pomenuto u 915 a 7. Svako može
taj efekat da izazove flašom za vodu. Da nema ovog epiteta bio bi pravi
izazov ćitati laSjuHO kao vBjtoio, što se i čini u nekim rukopisima.
65 Što se tiče fr. 101, videti Ber, str. 135, n. 2.
... pošto se već prem a prilici Ijudska uvećava m udrost R. P. 177.

107.
... sve što je sklopljeno od njih u Čvrstom je vezano spoju;
njim a razm išljaju Ijudi, uživaju ili pak pate. R. P. 178.

108.
... a onoliko koliko drugačiji postaju - isto
misli ih uvek toliko drugačije snalaze...64 R. P. 177 a.

109.
Zem ljom pak vidim o zem lju, a vodu pom oću vode,
vazduhom blistavi vazduh, a vatru razom u vatrom ,
Ijubavlju Ljubav, te tako i m ržnjom pogubnu M ržnju. R. P. 176.

110.
BudeŠ li, uzdav se Čvrsto u vlastitu pam et, o svem u
ovom razm išljao brižno, a s voljom i prečista srca,
im aćeš čitavog veka sveg o v o g u obilju plodnom ,
te će se razviti otud i m nogo šta drugo, je r sve to
raste i u tvom e srcu - baš tu gde j e priroda Ijudska. 5
BudeŠ li pak drugojačijim težio stvarim a - niskim ,
kakve, bez broja, pogađaju Ijude i slabe im m isli,
sve će te ono, dok uzm iče vrem e, napuštati brzo,
žudeć da dospe do nečega što mu je srodno - je r veruj,
sve im a svesti u sebi i m išljenja dosuđen deo. 10

111.
Ti ćeš naučiti šta je sve lek za starost i bolesti razne,
kad j e već tako da ovo dovršavam sam o za tebe:
ti ćeš zauzdati silu vetruŠtina pustih Što praše
zem ljom te pogubnim dahom plodonosna pustoše polja.
Ako pak opet poželiš, dovodićeš vetrove natrag. 5
Ljudim a ti ćeŠ od pljuskova m račnih u pravom trenutku 64

64 Od Simpl. De an., str. 202, 30, saznajemo da se to odnosi na snove.

stvarati sušu, p a opet, sred pripeke izliti letnje,
s etarskih visova vodu d a struji i drveće hrani.
DoveŠćeŠ natrag iz H ada prem inulom životnu snagu.

OčiŠćenja

112.
Vi Što nad žutom akragantskom liticom živite m oćnom ,
gore uz tvrđavu, poslova časnih, vi utešna luko
strancim a, vi što nem aštinu ne znate, o prijatelji,
zdravi mi bili! A ja , kao besm rtni bog, m eđu vam a
boravim , ne više sm rtnik, po zasluzi poštovan od svih, 5
ukrašen vrpcam a svetim i vencim a ovenčan cvetnim .
KroČim li sam o u vašu rascvalu varoŠ, u pratnji
ljudi i žena, j a počasti prim am a uz to m e sledi
hiljade njih, pa me pita za put koji vodi dobitku.
N eki mi proroštva traže, a drugi za bolesti razne - 10
što ih dugotrajnim odsvud probadaju bolim a teškim -
pitaju, želeć od m ene d a saznaju reč isceljenja.

113.
Z ašto na ovom nastojim ko nešto da značajno radim ,
ako sam je d a n od sm rtnih i lako uništivih Ijudi?

114.
N ajdraži m oji, j a znam d a istine im a u onom
Što ću vam reći - no vrlo su teške za ljude te reči,
a uveravanja nalet na dušu i jed ljiv o st nosi.

115.
Proroštvo N užnosti stoji i bogova65 odluka drevna,
večna, pod jem stvom i pečatom zakletvi sveobuhvatnih:
ako bi neko ukaljao krvlju, u zabludi, ruke,

65 Nužnost je orfička personifikacija. a Gorgija, Empedoklov učenik,

kaže Bsanf fiovkevfiafftv xai avd'pt'K i&vtpipftaar; (odlukama bogova i žrebom
nužnosti) (//e/., 6 ).
ubivši,66 il’ krivokletstvo počinio m ržnjom naveden -
ma ko od onih dem ona Što stekoše život dugovek -
ti nek daleko od blaženih trideset hiljada leta
blude, raznolika postajuć sm rtna stvorenja kroz vrem e
koja m eđ sobom razm enjuju tegobne staze života.
M oćni ih. naim e. vazduh u m ore proteruje; more
izbljune opet na kopno zem aljsko, a zem lja ih šalje
zracim a blistavog sunca, a ono pak vrtlogu zračnom .
Jedno ih prim a od drugog a svi ih odbacuju opet.
Sad sam i j a jed an od njih, od bogova izbegav lutam -
kad se u m ahnitu pouzdah M ržnju. R. P. 181.
116.
... od nepodnošljive nužnosti zazire H arita...
117.
... bio sam nekada j a već i m ladić i devojka m lada,
žbunje i grabljiva ptica i bezglasna riba u m oru. R. P. 182.
118.
... zajecah, zaplakah, kraj neočekivan ugledav, neznan. R. P. 182.
119.
... s kakvih sam počasti sam o i blaženih visova pavši
Zevsov napustio dom , te m eđ sm rtnim a boravim ovde.

120.
... dođosm o pod ovu špilju zasvedenu...67

121.
... turobno m esto
gde su i Srdžba i Sm rt i raznoraznih pošasti horde.
sušne boleštine, trulež, rastakanja tokovi kužni,
koji po livadi N esreće vrve i kolaju tm inom .

66 Zadržavam u V, 3 (kao i Dils). Izgubljena je prva reč iz V, 4.

Dils predlaže Ne!xeZ što može biti sasvim u redu. i uzima dfu^rnpat kao
ekvivaient ottaerfpat. Moj prevod je u skladu s tim.
67 Prema Porfiriju (De antro Nymph., 8), te reči su izgovorile „sile“
koje vode dušu u svet (tfazo7:ofi7roi $wdfiet$). „Špilja** nije platonskog. već
orfičkog porekla.
122-123.
Đehu68 tu Z em lja i Sunce Što vidi daleko, a uz to
krvava N esloga ali i Skladnost plem enita lica,
zatim Lepota. R užnoća, pa Hitrost i D ugotrajnost.
Istinoljubivost m ila i N ejasnost kovrdža cm ih.
R ađanje kao i Propast, te Spavanje kao i Budnost,
Pokret i N epokret, te V eličina u vencim a m nogim ,
Behu i N eznatnost, G las i Tišina... R. P. 182 a.

124.
Jao, vi sm rtnici jad n i, gde snađe vas sudbina huda,
te ste se rodili, avaj, iz m ržnje i stenjanja teškog!

125.
... napravi m rtve od živih, zam eniv im oblike sam o.

126.
... koja ih odorom čudnom zaodeva - onom od m esa.69

127.
... postaše ovi, m eđ zverim a,70 lavovi brloga gorskih,
s posteljom na tlu; a lovor m eđ drvećem prelepih krošanja.
R. P. 181 b.

128.
N it im71 j e Arej bio božanstvo, niti K idojm o,
n iti p a k Z ev s k o ji k ralju je n a d svim , ni K ro n n i P o sejd o n ,
no sam o K iprida kraljica...
N ju su pak um iiošćivali dajuć jo j darove svete:

68 Ovaj odcljak je sastavljen na osnovu doslovnog popisa boginja u ///-

ja d i, XVIII, 39 i dalje. Htonije se već nalazi kod Ferekida (Diog. I. 119).
69 Zadržao sam mada ga je malo teže protumačiti. O istorija-
tu orfičkog chiton u gnostičkom slikovitom prikazu, videti Bemays. The-
ophr. Schr.%n. 9. Poistovećuje se sa ogrtaćem od kože koji je Bog napravio
za Adama. Videti takođe Šekspirov „blatnjavi ogrtač propadanja'*.
70 Ovo je najbolji fUTouapis (preseljenje, reinkamacija) (Aet. Nat. an.y
XII, 7).
71 Ljudi Zlatnog doba.
slike živopisne. razna skupocena m irisna ulja, 5
zem lju polivali m edom , tim trudom pčelica zlatnih.
N ije tad bikovska krv orošavala žrtvenik, Čista,
nego su tako $ta strašnim zgrešenjem sm atrali ljudi:
udove pojesti Ijupke, a lišiv ih najpre života. R. P. 184.
129.
A m eđu ovim a bejaše čovek, neobično m udar
koji j e najveće stekao blago: vrhunce saznanja,
vičan veštinam a um nim i u tom e m očniji od svih;
kad god bi pam et nepregnuo taj do m ogućnosti krajnjih,
on bi uviđao sve pojedinosti sveg Što postoji, 5
i to u deset il dvadeset životnih vekova Ijudskih.7273
130.
Pitom o bejaše sve i nežno i ljudim a sklono:
zveri i ptice, i svud blagonaklonost vladaše opšta... R . P. 184 a.

131.
Ako ti ikada beše na srcu, o besm rtna M uzo,
to što nastojim da m išljenjem doprem do prolaznih stvari,
onda mi i sad pom ozi, m olim te, K aliopejo,
jasn o da iskažem sve što se blaženih bogova tiče! R. P. 179.

132.
Srećan j e onaj ko blago m udrosti stekne božanske,
jadan pak onaj što m utnu o bozim a predstavu ima. R. P. 179.
133.
N ije pak m oguće boga primaći da očim a vidljiv
bude iP rukom uhvatljiv; a tu d a baš put uverenja
najširi vodi kod ljudi, do sam og što dospeva srca.

72 Porfirijevi rukopisi imaju y$aitto 7$ rs Qvoi<ri. Nije mi ubedljiva Ber-

nejsova ispravka (usvojena u R. P.). Usuđujem se da predložim fia jtro i na
osnovu priče koju je ispričao Favorin {ap. Diog. VIII, 53) o žrtvi bez krvi
koju je Empedokle ponudio u Olimpiji.
73 Te redove Timaj (Diog. VIII, 54) je pripisao Pitagori. Pošto se kaže
(Diog . isto) da su neki te stihove vezivali za Parmenida. jasno je da nije
navedeno nijedno ime.
134.
N iti mu glava nalik na Ijudsku nadvisuje telo.
nit mu se dve sa ram ena pokreću grane, nit ima
noge ni kolena brza, ni runjave delove stidne;
nego je on sam o um Što se ne da iskazati, sveti -
koji kroz vasceli svem ir strelovitim m islim a ju ri. R. P. 180.

135.
N ije to zakon te važi za nešto a ne i za drugo;
nego to zakon j e svega: kroz etar se prostire moćni
njegovo kraljevstvo šim o , kroz beskrajnu svetlost sa neba.
R. P. 183.

136.
N iste li prestali s klanjem $to tužna m u prethodi rika!?
D a se m eđusobno gutate, ne hajuć - nije vam jasn o ! R. P. 184 b.

137.
R ođenog sina, $to oblikom prom eni, podiže otac,
te ga uz m olitvu kolje! Ah, ludak! A drugi u strahu
trče dok žrtvuje, m ole za m ilost - a l’ ne čuje krike
onaj, no zaklav u dvoru, u jeziv o j uživa gozbi.
Tako je i sin za ocem posegnuo, deca za m ajkom : 5
najpre im ugrabe život pa rođačko pojedu m eso. R. P. 184 b.

138.
... odvojivSi bronzom od duše74...

139.
Joj, što mi ne svanu pogubni dan te m e uništi bednog,
pre no što usnam a svesno to prim akoh je lo , taj zločin! R. P. 184 b.

140.
LiŠća se lovora skroz uzdržavati...

74 O fr. 138 i 143 videti Valen (Vahlen) o Arist., Poet., 21, 1457 b 13
Dils u Hermes. XV, str. 173.
141.
Kukavci kukavni, sebi te ruke i dalje od boba...

142.
N eće taj kroćiti blažen u dvor egidonoše Zevsa,
te ni u kuću...

143.
S petoro vrela od bronze nesvitljive odseći (vodu)
(oprati ruke)... R. P. 184 c.

144.
... od nevaljalstva se kloniti... R. P. 184 c.

145.
... stoga vas zlodela teška potresaju; neće se nikad
vaše odm oriti duše od briga i žalosti jadne.

146-147.
A među ljudim a ovozem aljskim k’o proroci oni
borave, il’ ko lekari, il’ pesnici ili pak vođe;
otud se uzdižu opet u bogove, ČaŠćene, silne,
kuću što istu s božanstvim a drugim iP trpezu dele,
Ijudskih lišeni briga, neranjivi, večito m ladi. R . P. 181 c. 5

148.
... zem lju što ljudska stvorenja obavija...

106. Empedokle i Parmenid

Na samom početku svoje poeme, Empedokle Ijutito govo-
ri o onima koji su tvrdili da su pronašli celinu (fr. 2); on to
čak naziva ,,ludost“ (fr. 4). Nema sumnje da on pri tom misli
na Parmenida. Ipak, Empedoklovo stanovište nije bilo skep-
tičko. On jedino nije odobravao pokušaj da se teorija o uni-
verzumu konstruiše na brzu ruku, umesto da pokušamo da
svaku stvar na koju naiđemo razumemo ,,na način koji je čini
jasnom“ (fr. 4). To znači da ne smemo, kao Parmenid, odba-
citi pomoć čula. No, uskoro otkrivamo da Empedokle takođe
izgrađuje sistem koji pretenduje na to da sve objasni, mada
taj sistem više nije monistički.
Često se kaže da je Empedoklov sistem bio pokušaj po-
sredovanja između Parmenida i Heraklita. Ipak, u njemu nije
lako naći bilo kakav trag heraklitskog učenja i bilo bi istiniti-
je reći da je cilj ovog sistema bio posredovanje između elej-
skog učenja i čulnog opažanja. Empedokle, gotovo istim re-
čima, ponavlja elejski argument o jedinoj stvamosti i neuni-
štivosti onoga ,,što jeste“ (fr. 11-15); a njegova ideja o ,,sfe-
ri“ je, čini se, izvedena iz parmenidskog opisa stvamosti.75
Parmenid je smatrao da u osnovi vidljivog sveta čula leži te-
lesna, sferična, kontinuirana i nepokretna punina (plenum) i
Empedokle polazi upravo odatle. Ako je data Parmenidova
sfera, izgleda da je on rekao, kako da od nje stignemo do sve-
ta koji znamo? Kako uvesti kretanje u nepokretnu pirnimP.
Parmenidu, naime, nije bilo potrebno da poriče mogućnost
kretanja unutar sfere, mada je bio primoran da porekne svako
kretanje same sfere. Ali, time se ne bi ništa objasnilo. Ako bi
se bilo koji deo sfere pomerio, mesto tela koje se pomerilo
odmah bi zauzelo dmgo telo, jer prazan prostor ne postoji.
Ono bi bilo iste vrste kao istisnuto telo; jer sve „što jeste“ je
jedno. Rezultat kretanja bio bi potpuno isti kao i rezultat mi-
rovanja; njime se ne bi mogla objasniti nikakva promena.
Ali, da li je ta pretpostavka savršene homogenosti unutar sfe-
re stvamo nužna? Očigledno nije; u pitanju je samo staro in-
tuitivno osećanje da postojanje mora da bude Jedno. Ipak,
bezbrojne oblike bića koje nam čula pokazuju ne možemo
smatrati osnovnim stvamostima. Ona nemaju svoj sopstveni
<pv<n$ i uvek su prolazna (fr. 8), tako da je jedino rešenje pret-
postaviti ograničeni broj osnovnih oblika stvamosti. U tom
slučaju sve što Parmenid kaže o onome što jeste možemo pri-
meniti na svaki od ovih osnovnih oblika realnosti, a nama

75 Videh Emp. fr. 27, 28; kod Parm. fr. 8.

poznati prolazni oblici postojanja mogu se objasniti njihovim
mešanjem i razdvajanjem. Nakon što je uveden pojam ,,ele-
menata"(arotzeTa), da se poslužimo kasnijim terminom,767od-
mah se pojavila i očekivana formula. Sto se tiče pojedinačnih
stvari, istina je da one, što potvrđuju i naša čula, nastaju i ne-
staju; međutim, što se tiče osnovnih elemenata od kojih su
sastavljene, možemo, poput Parmenida, da kažemo da je ono
,,što jeste'* nestvoreno i neuništivo (fr. 17). Elementi su be-
smrtni, baš kao što je pojedinačni <pwv; Milećana „bezvre-
men i besmrtan“.

107. „Četiri korena“

Do „četiri korena“ svih stvari (fr. 6) koje je Empedokle

pretpostavio - vatre, vazduha, zemlje i vode - došlo se po
svoj prilici tako što je svaka od tradicionalnih suprotnosti -
vruće i hladno, vlažno i suvo - pretvorena u stvar koja je
stvama u punom parmenidovskom smislu reči. Ipak, trebalo
bi primetiti da Empedokle vazduh nenazivaarjg, nego atSrg7
i to zato što je želeo da izbegne zabunu koja bi proizašla iz
pridavanja toj reči onog značenja koje je do tada imala. U
stvari, on je otkrio da je atmosferski vazduh posebna telesna
supstancija i da, s jedne strane, ne može da se poistoveti sa

76 O istorijatu izraza <rroi%eTov videti Dils, Elementum. Eudem je rekao

(iap. Simpl. P h y s str. 7, 13) da ga je Platon prvi upotrebio, ali ga je on
verovatno preuzeo od pitagorejaca. Prvobitni izraz bio je fto&pr} ili !%a
(oblik).
77 Dils čita 1iipo; anfarm/ wpo$ u fr. 17, V, 18 kao Sekst i Simplikije.
Mcdutim, Plutarh koristi aiSipog i sasvim je verovatno da je ovaj pre izme-
njen u v)£eo$ nego obmuto, prilikom nabrajanja elemenata. U frag. 38, V, 3,
koji nije nabrajanje elemenata, na tradicionalan način se uvodi razlika
između ayQ (tj. maglovit donji vazduh) i Tnav alSig (tj. vedro pla-
vo nebo). U fr. 78 očigledno se upućuje na vlažnost. O fr. 100, 13 videti
str. 261, n. 60. To su jedini odeljci u kojima Empedokle izgleda govori o
*1% u smislu atmosferskog vazduha.
praznim prostorom. a sa druge, sa razređenom maglom. Voda
nije tečni vazduh, nego nešto sasvim drugo.78 Tu istinu Em-
pedokle je demonstrirao pomoću klepsidre, a sačuvani su sti-
hovi u kojima je on svoje otkriće primenio na objasnjenje di-
sanja i protoka krvi (fr. 100). Aristotel se podsmeva onima
koji pokušavaju da pokažu kako prazan prostor ne postoji ta-
ko što zatvaraju vazduh u vodene časovnike i izduvavaju me-
šine za vino. On kaže da oni samo dokazuju da je vazduh
stvar.7980Ipak, to je upravo ono što je Empedokle hteo da do-
kaže i to je bilo jedno od najvažnijih otkrića u istoriji nauke.
Nama će odgovarati da Empedoklov prevedemo sa ,,va-
zduh“; ali u tom slučaju moramo paziti da reč wr$ ne preve-
demo na isti način. Izgleda da je Anaksagora bio prvi koji je
ovu reč koristio u značenju atmosferskog vazduha.
Empedokle je takođe „četiri korena“ zvao i po imenima
izvesnih božanstava - „blistavi Zevs, životonosna Hera, Ado-
nej i Nestis'4(fr. 6) - mada postoji nedoumica oko toga kom
imenu odgovara koji element. Za Nestis se kaže da je bila si-
cilijanska boginja i njen opis pokazuje da ona predstavlja vo-
du; ali preostala tri su spoma. To, ipak ne bi trebalo da nas
obeshrabri. Već nam je poznato da je Empedokle elemente

78 Videti Poglavlje I § 27.

79 Arist. Fiz., A 6. 213 a 22 (R. P. 159). U tom odeljku Aristotel samo
Anaksagoru pominje po imenu: ali govori u množini. a iz fr. 100 znamo da
je Empedokie koristio eksperiment sa klepsidrom.
80 Homerski alegoričari su u antičkom dobu Heru poistovetili sa ze-
mljom. a Adoneja sa vazduhom. što je gledište koje je Aetije preuzeo od
Posejdonija. Evo kako je došlo do toga. Homerski alegoričari nisu bili za-
interesovani za Empedoklovu nauku i nisu videli d a je njegovo at’S r# nešto
sasvim drugo od Homerovog aig. To je mračni element, a noć je jedan nje-
gov oblik, tako da je prirodno da se poistoveti sa Adonejem. Ponovo nala-
zimo da Empedokle naziva Heru a to je epitet koji ide uz zemlju
u Hesiodovim i Homerovim himnama. Prema drugom gledištu. Heraje po-
istovećena sa Vazduhom. što je teorija iz Platonovog Kratila, a Adonej sa
Zemljom. Homerski alegoričari su dalje poistovećivali Zevsa sa vatrom, na
šta su nesumnjivo navedeni upotrebom reči aiSr%- Izraz aiSrje kod Anaksa-
zvao bogovima; jer svi rani mislioci su na ovaj način govorili
o prvobitnoj supstanciji, što god da su pod njom podrazume-
vali. Jedino moramo imati na umu da se ova reč (bogovi) ne
koristi u religijskom smislu. Empedokle se nije molio ili pri-
nosio žrtve elementima.
„Korene svih stvari4' Empedokle je smatrao večnim. Ništa
ne može postati ni od čega, niti se pretvoriti u ništa (fr. 12);
ono što jeste, jeste i nema mesta za postajanje i nestajanje
(fr. 8). Aristotel nam kaže da je Empedokle učio da su koreni
nepromenljivi.81*83To učenje Empedokle je izrazio rekavši da
su ,,oni uvek jednaki“. Tvrdnja da£2
su četiri elementa ,jedna-
ka“ Aristotelu se činila čudnom, ali je u Empedoklovo vre-
me bila sasvim razumljiva. Iznad svega, četiri elementa su
osnovna. Sva druga tela mogu se deliti sve dok se ne dođe do
elemenata; ali Empedokie nije mogao dati nikakvo dalje ob-
jašnjenje elemenata a da ne kaže (kao što nije učinio) da po-
stoji jedan element iz koga su sastavljeni vatra i ostali ele-
menti.8*

gore svakako znači vatra. kao što ćemo videti. ali nema sumnje da je kod
Empedokla značio vazduh. Stoga se Čini verovatnim da je Knac u pravu
(..EmpedocIea“ u Schedae Philologicae Hermarmo Usenero oblatae, 1891,
str. 1 i dalje) kada smatra da je Empedoklov bistri vazduh - Zevs. Tako
ostaje da Adonej predstavlja vatru; a za jednog sicilijanskog pesnika, sa
vulkanima i vrelima njegovog rodnog kraja u mislima. ništa nije moglo biti
prirodnije od ovakvog poistovećenja. On govori o vatrama koje gore ispod
same zcmlje (fr. 52). Ukoliko je tako, moramo se složiti sa homerskim ale-
goričarima da je Hera zemlja; a svakako <psQ&<r$to$ *'Hea ne može biti ništa
drugo nego ..Majka zemlja*. Izgleda da se ovaj epitet koristi samo za ze-
mlju i žito.
81 Arist. De gen. corr., B, 1, 329 b 1.
*2 Ibid, B, 6, 333 a 16.
83 Ibid, A, 8. 325 b 19 (R. P. 164 e). Kasniji pisci su ovo shvatili do te
mere pogrešno da Empedoklu pripisuju učenjc o rrw%sta rgo r<bv aroi%et(ov
(Aet. I, 13, 1; 17, 3). Kritika pitagorejaca i Platona učinila je Aristotelu hi-
potezu o elementima gotovo nerazumljivom, a afortiori i njegovim sledbe-
nicima Kako je Platon rekao (7Ym., 48 b 8), .,to nisu bili čak ni slogoviM, a
 „Četiri korena^ iscrpljuju nabrajanje elemenata (fr. 23, pri
kraju); jer pomoću njih se objašnjavaju svi kvaliteti koji se
prikazuju u svetu čula. Kada znamo da škola medicine, koja
Empedokla smatra svojim osnivačem, poistovećuje četiri ele-
menta sa ..suprotnostima^, vrućim i hladnim. vlažnim i su-
vim. koje čine teorijsku osnovu njegovog sistema,84 odmah
ćemo videti kako se ova teorija odnosi prema prethodnim
shvatanjima stvamosti. Ne zaboravimo da još nije bila formi-
rana ideja kvaliteta. Anaksimandar je, nesumnjivo, svoje ,,su-
protnosti“ smatrao stvarima, mada pre Parmenida niko nije
potpuno shvatao šta se sve sadrži u tvrdnji da je nešto stvar.
To je stupanj do kojeg smo sada stigli. Mada još uvek nema
ideje kvaliteta, postoji jasno poimanje onoga šta podrazume-
va tvrdnja da stvar jeste.
Mada Empedokle pretpostavlja četiri elementa, Aristotel
na dva mesta85 tvrdi da ih on zapravo tretira kao dva, suprot-
stavljajući vatru ostalim. To, kaže on, možemo da vidimo iz
njegove poeme. To se ne može videti iz opšte teorije; ali ka-
da dođemo do porekla sveta (§ 112), videćemo da vatra igra
vodeću ulogu; to je možda ono na šta je Aristotel mislio. Ta-
kođe je istina da u biologiji (§§ 114-116) vatra ima jedin-
stvenu funkciju, dok ostala tri elementa deluju više ili manje
na isti način. Međutim, ne smemo zaboraviti da vatra nema
nadmoć nad ostalim: svi su jednaki.

10$. M ržnja i Ljubav

Elejska kritika je učinila neophodnim pokušaj da se obja-

sni kretanje.86 Videli smo da Empedokle polazi od prvobit-

kamoli ..slova~ (oroi%sia). Zato ih Aristotel naziva ra xaXot(itva <not%eia

(takozvani elementi) (Dils, Elementum. str. 25).
Filistion je ovo pitanje izrazio na taj način. Videti str. 201, n. 5.
85 Arist. Aiet.. A 4.985 a 31; Degen. corr., B. 3.330 b 19 (R. P. 164 e).
86 Videti Uvod § VIII.
nog stanja „četiri korena'% koji se od Parmenidove sfere ra-
zlikuju samo po tome što je ovo stanje mešavina. a ne homo-
gena i kontinuirana masa. To je ono što omogućava promenu
i kretanje; međutim. ako izvan sfere ne postoji ništa što bi
moglo da uđe u nju, kao pitagorejski ..vazduh*\ ništa što bi
moglo da razdvoji elemente, iz nje nikad ništa ne može na-
stati. U skladu s tim, Empedokle je pretpostavio postojanje
takve supstancije i dao joj ime Mržnja. Ali, posledica toga
bilo bi potpuno razdvajanje svih elemenata u sferi i tada ništa
više ne bi moglo da se dogodi; potrebno je nešto drugo da
ponovo spoji elemente. To drugo Empedokle je našao u lju-
bavi, koju je shvatao kao istu onu težnju ka sjedinjavanju
usađenu u Ijudsko telo (fr. 17). U stvari, on je na nju gledao s
flziološkog stanovišta, što je bilo prirodno za osnivača medi-
cinske škole. Nijedan smrtnik, kaže on, još nije primetio da
ista Ijubav koju Ijudi poznaju u svojim telima ima svoje me-
sto među elementima.
Empedoklova Ljubav i Mržnja nisu netelesne sile. One su
doduše, delatne, ali su još uvek telesne. U to doba to je bilo
neizbežno; o netelesnom se još nije ni sanjalo. Aristotel je,
prirodno, zbunjen tom osobinom onoga što je smatrao efici-
jentnim uzrocima. „Empedoklova LjubaNr, kaže on, ,,u isto
vreme je eficijentni uzrok, pošto ona ujedinjuje stvari i mate-
rijalni uzrok, jer je deo mešavine.“ A Teofrast izražava istu
ldeju kada kaže da Empedokle Ljubavi i Mržnji ponekad
daje delatnu moć a ponekad ih stavlja u istu ravan sa ostala
četiri elementa. U fragmentima nema mesta sumnji da su oni
smatrani prostomim i telesnim. Svih šest elemenata nazvani
su .jednakim*\ Za Ljubav se kaže da je po „dužini i širini
jednaka“ sa ostalim elementima, a da je Mržnja „svakome
jednake moći“ (fr. 17).78

87 Arist. A/e/., A. 10, 1075 b 3.

88 Theophr. Phys.. Op.. fr. 3 (Dox.. str. 477; R. P. 166 b).
 Funkcija Ljubavi je da stvori jedinstvo, a Mržnje da ga
ponovo razbije. No, Aristotel s pravom ukazuje na to da je u
drugom smislu Ljubav ono što deli, a Mržnja ono što ujedi-
njuje. Kada Mržnja razdeli sferu, rezultat je da se sva vatra
koja se. na primer, nalazi u njoj, ujedini i postane jedno; i
opet, kada Ljubav ponovo ujedini elemente. masa svakoga od
njih je podeljena. Na drugom mestu on kaže da, mada se
pretpostavlja da je Mržnja uzrok propadanja i da ona, zapra-
vo, uništava sferu, ona je uistinu, delajući tako, uzrok postan-
ka svega drugog. Iz toga sledi da moramo pažljivo praviti
razliku između Empedoklove Ljubavi i privlačenja „sličnog
sličnom”, čemu on takođe pripisuje važnu ulogu u oblikova-
nju sveta. Ovo drugo nije element koji se razlikuje od drugih;
ono zavisi od prave prirode svakog elementa i u stanju je da
stupi u dejstvo tek kada Mržnja podeli sferu. Ljubav, napro-
tiv, stvara privlačnost između raztičitih.

109. Mešavina i razdvajanje

Međutim, kada je Mržnja razdvojila elemente, šta određu-

je smer njihovog daljeg kretanja? Izgleda da Empedokle ne
daje dodatno objašnjenje, osim što kaže da svaki od njih ,.ju-
ri“ u određenom pravcu (fr. 53). Platon to žestoko kritikuje u
Zakonima™ jer na taj način ne ostaje prostora za plan. Ari-
stotel ga takođe optužuje zbog toga što ne daje objašnjenje
za slučajnost kojoj je on pridavao tako veliku važnost. Nu-
žnost, o kojoj on isto tako govori, takođe nije detaijnije obja-
šnjena.89091 Mržnja ulazi u sferu u određeno vreme, na osnovu
nužnosti ili ..moćne zakletve“ (fr. 30); međutim, o tome se ne
kaže ništa više.

89 Ašeu A. 4. 985 a 21; T, 4.1000 a 24; b 9 (R. P. 166 i).

90 Platon. Zakoni. X. 889 b. Referenca se ne odnosi isključivo na
Empedokla. ali formulacija pokazuje da Platon uglavnom misli na njega.
91 Arist. D egen. corr.y B, 6. 334 a 1; Phys.. 0 , 1, 252 a 5 (R- P. 166 k).
 lzraz koji Empedokle koristi da opiše kretanje elemenata
glasi da oni „jure jedni kroz druge" (fr. 17). Aristotel kaže92
da je Empedokle mešavinu uopšteno objasnio „simetrijom
pora". To je pravo objašnjenje „privlačenja sličnog sličnom".
„Pore" sličnih tela sut naravno, najčešće iste veličine. pa sto-
ga ova tela mogu lako da se mešaju. S druge strane, sitnije
telo će ..prolaziti kroz" krupnije, ali oni se neće pomešati, a
krupnije telo uopšte neće biti u stanju da uđe u pore sitnijeg
tela. Kao što Aristotel kaže, to zaista liči na neku vrstu teori-
je o atomima; ali ne postoji dokaz da je sam Empedokle bio
svestan toga. Drugo pitanje koje je postavio Aristotel još je
poučnije. Da U su pore, pita on, prazne ili pune? Ako su pra-
zne, šta ostaje od poricanja praznine? Ako su pune, zašto je
uopšte potrebno da pretpostavimo pore?93 Empedoklu bi bilo
teško da odgovori na ta pitanja.

110. Četiri perioda

Iz dosad rečenog je jasno da u ciklusu moramo razlikovati
četiri perioda. Najpre imamo sferu, u kojoj su svi elementi
pomešani dejstvom Ljubavi. Zatim dolazi period kada Lju-
bav izlazi i Mržnja ulazi, kada su, dakle, elementi delimično
razdvojeni, a delimično kombinovani. Nakon toga dolazi do
potpunog razdvajanja elemenata, kada je Ljubav izvan sveta,
a Mržnja omogućava slobodnu igru privlačenja sličnog slič-
nom. Na kraju, nastupa period kada Ljubav ponovo ujedinju-
je elemente, a Mržnja iščezava. To nas vraća natrag sferi i ci-
klus počinje iznova. Svet kao što je naš može da postoji sa-
mo u drugom i četvrtom periodu. Čini se da postoji opšte mi-
šljenje da se mi nalazimo u četvrtom periodu;94 nadam se da

92 Arist. De gen. cor/*., A, 8, 324 b 34 (R. P. 166 h).

93 Arist. De gen. corr., A. 8, 326 b 6.
94 To je Celerovo (Zeller) gledište (str. 785 i dalje), ali on priznajc da
sckundamo svedočanstvo, pogotovu Aristotelovo, u potpunosti ide u pri-
ću pokazati da smo u drugom, u onom kada Mržnja stiče pre-
moć.

111. Naš svet kao delo Mržnje

Empedokle izričito tvrdi (fr. 17) da svet prolaznih stvari
(Sifffra) nastaje u drugom i četvrtom periodu, i neshvatljivo je
da se on nije odlučio koji od tih svetova je naš. Aristotel je
nesumnjivo mišljenja da se Mržnja u našem svetu povećava.
Na jednom mestu on kaže da Empedokle „smatra da je svet u
sličnom stanju sada, u periodu Mržnje, kao što je prethodno
bio u periodu Ljubavi “ Na drugom mestu on kaže da Em-
pedokle izostavlja rađanje stvari u periodu Ljubavi, baš zato
što je neprirodno prikazivati da ovaj svet, u kome su elementi
razdvojeni, nastaje iz stvari u stanju razdvojenosti. Ta pri-956

log onog drugog. On ima problema sa fragmentima i ukoliko je moguće

pokazati da se ovi mogu protumačiti u skladu sa Aristotelovim iskazima.
problem je rešen.
95 Arist. De gen. corr., B, 6. 334 a 6, tov x6ap#> oftoiw$ e%£tv tpipriv ett'i
ts rov ve(xov$ vOv xai rporepov in i <piXia$. (Kaže da se svet sada nalazi u
periodu Mržnje. a da se ranije nalazio u periodu Ljubavi.) Gospođica
Millerd ([Interpretation o f Empedocles. str. 45) dodaje Theophrastos. De
sensu § 20, <rjp3arvet 6i xai in i Ti% QtXiaq oXa)$ fii} ehat aiošvptv y Jjrrov 3ta
t o trsyxQtve<r$ai Tore xai fiij aimoperv. (Izgleda da u periodu Ljubavi uopŠte

nema čulnog opažanja ili je pak tada slabije zbog međusobne smešanosti
(elemenata) i njihovog neodvajanja.) Ovde ini t t % Qt}Ja$ i t o t b impliciraju
antitezu ir i tou Neixou$ \ wv.
96 Arist. De caelo. F~, 2. 301 a 14. ix feortortav <$i xai xivoutuvurs oux
eZ)joyov r.oteiv t t j v jeveotv. oto xai 'Epre6oxXy$ tra^a/jerntt vrp i n i tt%
<ptXj6mjro$' ou yaq av iftuvaTo ouoripat t o v oupavov ex xe%toqiOfUv<ov pev
xaraoxeud&uv, ovyxqunv 6i notujv 6td rijv <ptX6njra‘ ex 6iaxexqtfiivwv ydq
ouveoTTpeev 6 x6apoq rtav <rrot%stwv (nije razumno uspostavljati postajanje od
stanja u kome su (elementi) razmaknuti i u kretanju. Zato i Empedokle (u
tom smislu) izostavlja pcriod preovlađivanja Ljubavi. Ne bi. naime, bio
mogao sastaviti nebo (univerzum) gradeći ga od rastavljenih (tela), a pra-
veći mešavinu pod dejstvom Ljubavi. Naime, svet je sastavljcn od eleme-
nata koji se razdvajaju (tako da je nuzno da on postaje od jednog i smeša-
medba može značiti jedino da je Empedokle pretpostavio po-
većanje Mržnje ili, drugim rečima, da je on tok evolucije
predstavio kao dezintegraciju sfere, a ne kao ujedinjenje
stvari iz stanja razdvojenosti.9798To je ono što bi trebalo oče-
kivati, ako smo u pravu pretpostavljajući da se problem koji
je on sebi postavio odnosio na poreklo ovog sveta iz Parme-
nidove sfere, a to je, takođe, u skladu sa onim spekulacijama
po kojima ovaj svet pre postaje gori, nego bolji. Tada treba
samo razmotriti da li pojedinosti sistema podržavaju ovo op-
šte gledište.

112. Oblikovanje sveta Mržnjom

Primećujemo da se Sfera sa kojom počinjemo, u kojoj su

izmešana „četiri korena svih stvari“, u fragmentima naziva
bogom, baš kao i elementi, i da Aristotel na to upućuje neko-
liko puta i na isti način. Ne smemo zaboraviti da je sama

nog (..naš svet se sastoji od elemenata u stanju razdvajanja'4)), <wot*

yxcuou yvAds<u i§ ivo$ xai ovyxsxgifuyou (tako da je nužno da on postaje
od jednog i smešanog).
97 To ne mora značiti da Empedokle nije ništa rekao o svetu Ljubavi;
jer on, očigledno, u fr. 17 kaže nešto o oba sveta. Dovoljno je pretpostaviti
da. nakon što je u grubim crtama opisao oba. nastavlja sa detaljnim
razmatranjem sveta Mržnje.
98 Arist. De gen. corr.y B. 6, 333 b 21 (R. P. 168 e); M e t B. 4, 1000 a
28 (R. P. 166 i). Videti Simpl. Phys., str. 1124, 1 (R. P. 167 b). Na drugim
mestima Aristotel govori o tome kao o Jednom 44. Up. De gen. corr.y A, 1,
315 a 7 (R. P. 168 e); Met.y B. 4, 1000 a 29 (R. P. 166 i); A, 4, 985 a 28
(R. P. ib.). To uključuje malo aristotelovskog .jazvoja". Nije isto reći. ka-
ko to čini Empedokle. da se sve stvari skupljaju „u jednu" i da se sve sku-
pljaju ,.u Jedno44. Ovaj drugi izraz sugeriŠe da one gube svoj identitet u
sferi, i tako postaju nešto slično Aristotelovoj .jnateriji4'. Kao što je ukaza-
no (str. 230, n. 3), Aristotelu je teško da shvati ideju nesvodljivih elemena-
ta; ali nema sumnje da u sferi, kao i prilikom njihovog razdvajanja, ele-
menti za Empedokla ostaju ..ono što jesu'4. Kao što je Aristotelu sasvim
dobro poznato, sfera je mešavina. Uporediti teškoće u vezi sa Anaksiman-
drovim Jednim 44, razmatrane u Poglavlju I § 15.
 Ljubav deo te mešavine," dok je Mržnja opkoljava ili obu-
hvata sa svake strane, baš kao što Bezgranično, u ranijim $i-
stemima. obuhvata svet. Ipak. Mržnja nije bezgranična. nego
je po obimu jednaka sa svakim od četiri korena i sa Ljuba-
vlju.
U određeno vreme, Mržnja počinje da ulazi u sferu, a Lju-
bav da je napušta (fr. 30, 31). Sami fragmenti na ovo bacaju
malo svetla; međutim, Aetije i plutarhovske Stromateis saču-
vali su veoma nepristrasno svedočanstvo o onome što na tu
temu kaže Teofrast.
E m pedokle j e sm atrao d a j e prvo izdvojen vazduh, a onda vatra.
Sledeća j e bila zem lja iz koje je , ja k o sabijena zb o g njenog
okretanja, pokuljala voda. Iz vode je , isparavanjem , nastala ma-
gla. N ebesa su oblikovana iz vazduha, a Sunce iz vatre, dok su
zem aljske stvari kondenzovane iz drugih elem enata. A et. II, 6 ,3
(D ox.y str. 334; R. P. 170).
E m pedokle j e sm atrao da j e vazduh, kada j e izdvojen iz prvobit-
ne m ešavine elem enata, b io raširen, u krug. Posle vazduha, va-
tra je , jureći napolje i ne nalazeći n ije d i^ d ru g o m esto, provali-
la ispod čvrstoće koja okružuje vazduh. Postoje dve hem isfe-
re koje se okreću oko Zem lje, je d n a potpuno sastavljena od va-
tre, a druga od m ešavine vazduha i m alo vatre. Z a ovu drugu on
je pretpostavio d a j e noć. Poreklo njihovog kretanja izveo j e iz
Činjenice prevage vatre u jed n o j hem isferi, Što potiče od njenog
gom ilanja u njoj. Ps.-Plut. Strom .y fr. 10 (Dox.y str. 582; R. P.
170 a).

99 To objašnjava Aristotelov iskaz. koji on jednom navodi sa sigumo-

šću (Xtet.. B. 1. 996 a 7), a drugi put sa velikom sumnjom (A/ef.. B. 4.
1001 a 12), o tome da je Ljubav podloga Jednog upravo u istom smislu
kao Heraklitova vatra. Anaksimenov vazduh ili Talesova voda. On smatra
da se svi elementi stapaju u Ljubav i tako gube svoj identitet. U tom sluča-
ju. on u Ljubavi prepoznaje svoju ..materiju“ .
100 Za frazu tou 7T£$i rov aiqa itajou videti Ile#i &iarn%t I. 10. I. ngog tou
nt^i£%ovza 7Tayou. Bt. M . s.v. 3nikb$ . . . tou a^urraru) ttoljov xai 7nqikxovra
zbv 7tairra aeoa.
 Dakle, prvi element koji je izdvojen Mržnjom bioje vazduh,
koji svojim položajem okružuje svet (fr. 38). Ipak. taj iskaz da
on obuhvata svet ,,u krugu'" ne smemo shvatiti suviše doslovno.
Izgleda da je Empedokle smatrao da nebesa imaju oblik jajeta.101
Tu je verovatno prisutan trag orfičkih ideja. U svakom slučaju,
spoljasnji krug vazduha postao je čvrst ili zamrznut i tako dobi-
jamo kristalni nebeski svod kao granicu sveta. Primećujemo da
je ono što je očvrslo vazduh i pretvorilo ga u led bila vatra. Vatra
je, uopšte, imala moć očvršćavanja.102
U svom jurišu nagore, vatra je povukla deo vazduha u gor-
nju polovinu konkavne sfere čiji je oblik poprimilo smrznuto
nebo. Taj vazduh je onda potonuo nadole, noseći sa sobom
mali deo vatre. Na taj način nastale su dve hemisfere: jedna,
koja se potpuno sastoji od vatre, odnosno dnevna hemisfera; i
druga, noćna, koja se sastoji od vazduha sa nešto vatre.
Gomilanje vatre u gomjoj hemisferi remeti ravnotežu ne-
besa i uzrokuje njihovo okretanje; to okretanje ne samo da
dovodi do smene dana i noći nego, svojom brzinom, održava
nebesa i Zemlju na njihovim mestima. Aristotel kaže da je to
ilustrovano poređenjem sa vedrom vode koje se vrti ukrug na
kraju konopa.103 Ova ilustracija putem eksperimenta sasvim
je u Empedoklovom stilu. Ona nema veze sa „centrifugalnom
silom“, već je smišljena da pokaže kako brzo kretanje može
da neutralizuje težnju ka padu.

101 Aet. II, 31,4 (Dox. str. 363).

102 Aet. II. 11,2 (R. P. 170 c).
103 Arist. De caelo. B. 1. 284 a 24: 13. 295 a 16 (R. P. 170 b). Platon.
Fedon. 99 b 6. bto b fiiv rt$ btvrp Tts^mSsi^ rp yjj imo rov ovgavov fiivstv bi)
zotst rrjv rfjv. (Stoga onaj koji stavlja vrtlog oko Zemlje. čini da Zemlja
stoji pod dejstvom nebesa.) Eksperiment sa ro iv ro7$ xva$ot$ i&oe koji
xvxX(f> rov xvdSov tps^Ofdvov ito}XdM$ xdrw rov %a)\Xov ytvbfUvov ofjuo^ ov
vsesTot xaTu> (kada se vrč okreće ukrug. voda, iako se često nađe ispod
bakra. ne curi nadole), podseća nas na eksperiment sa klepsidrom u fr. 100.
Suština je u tome da (po#d (kretanje) btvrj (vrtloga) prcvazilazi oixsta iori)
(težinu same vode) svojom brzinom.
113. Sunce, Mesec, zvezde i Zemlja

Primetićemo da objašnjenje dana i noći ne uzima u obzir

Sunce. Dan je svetlo užarene dnevne hemisfere, dok je noć
senka koju baca Zemlja kada je užarena hemisfera s njene
druge strane (fr. 48). Šta je, onda, Sunce? Odgovor daju plu-
tarhovske Stromaieis:10* „Sunce, u suštini, nije vatra, nego
odsjaj vatre kao onaj koji dolazi od vode.“ Sam Plutarh pre-
ko jedne svoje ličnosti kaže: „Smejete se Empedokiu koji ka-
že da je Sunce produkt Zemlje i da nastaje od odsjaja nebe-
skog svetla, obasjavajući ponovo Olimp spokojnog izgle-
da.“ 10405 Aetije kaže:106 „Empedokle je smatrao da postoje dva
Sunca: jedno, arhetip, vatra u jednoj hemisferi sveta, ispunja-
vajući čitavu hemisferu uvek postavljenu nasuprot svog sop-
stvenog odsjaja; drugo, vidljivo Sunce, njegov odsjaj u dru-
goj hemisferi, onoj koja je ispunjena vazduhom pomešanim
sa vatrom, nastalo odsjajem Zemlje, koja je okrugla, na kri-
stalnom Suncu koje se kreće ukrug, gonjeno kretanjem uža-
rene hemisfere. Ili, sažeto, Sunce je odsjaj zemaljske vatre.“
Ovi odeljci, naročito poslednji, nipošto nisu jasni.107 Od-
sjaj koji nazivamo Sunce ne može da bude u hemisferi koja
je nasuprot one užarene; jer to je noćna hemisfera. Pre bismo

104 Plut. S tr o m fr. 10 ( jO o x , str. 582. II; R. P. 170 c).

105 Plut. De Pyth. or., 400 b (R. P. 170 c). Zadržavam ćitanje j&gi yyv
kao i Dils.
106 Aet. II, 20. 13 (O ox, str. 350), 'Efi7&$ox.Suo ykiov$- tov fuv
oqz& tvt:ov, rtjp ov iv T(p irifHp T)fUfT<fiaiQt(p tou xoofiou, zXr)(xj)x6g to
7jfu<r<patQiov, atei xaT avTtxgu t% avrauysip iairrou TtTayfiiwir tov 6i
(patvofuvov, rurcaujttav iv Tqj triotp ijfitotpatgtif) Tqj tov dipog rou $ZQfiOfuyov$
T^itA7)QU)fUV(f), cltto xvxX&t£qou$ T7£ yrjg xaT avdxXaonv ytyvofuvrjv £t$ TOV
r)Ajov tov xQvora}Xosi67), ovfi7&Qte)j(OfUvr)v 6i r% xtvrjost tov Trvgivov. tog 6i
Sgaziiog eiorjoSat ovvrefiovra, dmauyetav ehat tov t,epi ttjv yrjv 7WQog tov
rjXtov.
107 Imam jak utisak da je ova zbrka posledica Teofrastove donekle sit-
ničave kritike (videti dole. str. 298. n. 1). Sasvim bi ličilo na njega da uka-
že kako ova teorija podrazumeva ..dva Sunca“.
morali reći da svetlo užarene hemisfere Zemlja reflektuje na
samu užarenu hemisferu u koncentrisanom blesku. Iz toga sle-
di da je pojava koju zovemo Sunce iste veličine kao Zemlja.
Možda poreklo tog shvatanja možemo objasniti na sledeći na-
čin. U to vreme je upravo otkriveno da Mesec sija reflektova-
nom svetlošću, a uvek postoji težnja da se nekoj novoj teoriji
da šira primena od one koju ona stvamo dopušta. Na početku
petog veka pre n. e., Ijudi su svugde videli odbijenu svetlost;
neki pitagorejci su zastupali isto gledište (§ 150).
Verovatno u vezi s tim, Empedokle je izjavio da je svetlo-
sti potrebno neko vreme da bi prešla neko rastojanje, mada je
njena brzina tako velika da izmiče našem opažanju. ,,Me-
sec se sastoji od vazduha odsečenog vatrom; on je zamrznut
kao grad i svetlost dobija od Sunca.“ Drugim rečima, Mesec
je disk od zamrznutog vazduha, odnosno od iste supstancije
kao i čvrsto nebo koje okružuje nebesa. Diogen kaže kako je
Empedokle mislio da je Mesec manji od Sunca, a Aetije da
je na pola puta od Sunca do Zemlje.*10910
Zvezde stajačice, kao ni planete, Empedokle nije obja-
šnjavao pomoću odbijene svetlosti. One su sačinjene od vatre
koju je vazduh nosio sa sobom kada je, kuljanjem vatre na-
gore u prvom razdvajanju, bio primoran da ode pod zemlju.
Zvezde stajačice su pričvršćene za zamrznut vazduh; planete
se slobodno kreću.11
Empedokle je bio upoznat (fr. 42) sa tačnom teorijom o
pomračenjima Sunca koja je, zajedno sa teorijom o meseče-
voj svetlosti, bila veliko otkriće njegovog vremena. On je ta-
kođe (fr. 48) znao da je noć kupasta senka Zemlje, a ne vrsta
isparenja.

,cg Arist. De sensu, 6,446 a 28; De an., B. 7,418 b 20.

109 Plut. Strom.i fr. 10 (Dox., str. 582, 12; R. P. 170 c); Diog. VIII. 77;
Aet. II, 3 1 ,1 (videti Dox., str. 63).
110 Act. II. 13,2 i II (Dox., str. 341 i dalje).
 Vetar se objašnjava suprotnim kretanjima vatrene i va-
zdušne hemisfere. Kišu uzrokuje sabijanje vazduha, koji svu
vodu koja se nalazi u njemu preko svojih pora istiskuje u ob-
liku kapi. Munja je vatra koja je, na isti način, istisnuta iz
oblaka.111
Zemlja je u početku bila pomešana sa vodom, ali je sve
veća sabijenost, uzrokovana brzinom njenog okretanja, učini-
la da voda šikne napolje, tako da je more „znoj Zemlje‘\ fra-
za koju je Aristotel smatrao pukom poetskom metaforom.
Slanost mora objašnjena je tom analogijom.112 Uzeto je zdra-
vo za gotovo da Zemlja učestvuje u rotaciji vrtloga (StvTj).

114. Organske kombinacije

Empedokle dalje pokazuje kako četiri elementa, izmešana

u različitim odnosima, uzrokuju prolazne stvari kao što su
kosti, meso i tome slično. One su, naravno, delo Ljubavi; ali
to ni na koji način ne protivreči ranije usvojenom gledištu u
pogledu perioda kome ovaj svet pripada. Ljubav još nipošto
nije prognana iz sveta, mada će jednog dana biti. Za sada,
ona je još uvek u stanju da stvori kombinacije elemenata;
međutim, baš zato što se Mržnja stalno povećava, sve one su
prolazne. Važna uloga koju tu igra odnos (Aoyo$) nesumnjivo
se pripisuje pitagorejskom uticaju.
Mogućnost organskih kombinacija zavisi od činjenice da
u Zemlji još uvek ima vode, čak i vatre (fr. 52). Dokaz za to
su topli izvori na Siciliji, da i ne govorimo o Etni. Izgleda da
je te izvore Empedokle objasnio pomoću jedne od njegovih
karakterističnih slika, ovog puta po analogiji sa toplotom iz

111 Aet. III, 3, 7; Arist. M e te o r B. 9, 369 b 12. sa Aleksandrovim

komentarom.
1,2 Arist. Meteor., B, 3, 357 a 24; Aet. III, 16. 3 (R. P. 170 b). Videti
jasnu referencu u Arist. Meteor.%B. 1,353 b 11.
zagrejanih kupatila.113 Gotovo sva njegova poređenja su for-
mirana na osnovu ljudskih izuma i zanatskih tvorevina.

115. Biljke

Biljke i životinje su nastale od četiri elementa pod utica-

jem Ljubavi i Mržnje. Fragmenti koji govore o drveću i bilj-
kama su 77-81; oni nam, zajedno sa izvesnim Aristotelovim
tvrdnjama i doksografskom tradicijom. omogućavaju da u
priličnoj meri shvatimo u čemu se sastojala ova teorija. Aeti-
jev tekst o tome je oštećen; ali, on se možda može prevesti na
sledeći način:
Em pedokle kaže da su stabla drveća prva živa stvorenja koja su
nastala iz zem lje, pre nego što se Sunce rasprostrlo i pre no što
su se dan i noć odvojili; zbog sim etrije njihove m ešavine, ona
sadrže ravnom eran odnos m uškog i ženskog, rastu, uzdižući se
zahvaljujući toploti u zem lji, tako da su oni delovi zem lje, baš
kao što su em brioni delovi m aterice; voće j e izlučevina vode i
vatre u biljkam a i one biljke kojim a nedostaje vlaga gube lišće,
kada voda ispari pod uticajem letnje toplote, dok o n e koje im aju
više vlage ostaju večno zelene, kao što j e slučaj sa lovorom , ma-
slinom i palm om ; razlike u ukusu pripisuju se razlikam a u česti-
cam a koje zem lja sadrži i biljkam a koje iz nje izvlače različite
čestice, kao u slučaju vinove loze, je r ono Što v ino čini dobrim ,
nije razlika u vrsti vinove loze, nego u zem ljištu koje j e hrani.
Aet. V , 2 6 ,4 (R . P. 172).

113 Seneca. Q. N a t III, 24. ..facere solemus dracones et miliaria et

complures formas in quibus aere tenui fistulas struimus per declive circum-
datas, ut saepe eundem ignem ambiens aqua per tantum fluat spatii quan-
tum efficiendo calori sat est. frigida itaque intrat effluit calida. Idem sub
terra Empedocles existimat fieri “ (... pravimo zmijolike sisteme za greja-
nje sa podstanicama. u koje nameštamo cevi od tankog bakra koje su pak
zavojito sprovcdene. tako da voda, prolazeći više puta kroz istu vatni. teče
onoliko dugo koliko je potrebno da se postigne određena temperatura. Ta-
ko voda ulazi hladna. a ističe topla. Empedokle misli da se isto dogada pod
zemljom.)
 Aristotel zamera Empedoklu što dvostruki rast biljaka,
nagore i nadole, objašnjava suprotnim prirodnim kretanjima
zemlje i vatre, sadržanim u njima.114 ..Prirodna kretanja“ mo-
ramo zameniti privlačenjem sličnoga sličnim (§ 109). Teo-
frast kaže to isto.115 Dakle, razvoj biljaka bi trebalo smatrati
slučajnošću u razdvajanju elemenata pomoću Mržnje. Malo
vatre koja je još ostala ispod zemlje (fr. 52), na svom putu
nagore sreće se sa zemljom, još uvek navlaženom vodom, a
koja ,,juri“ dole da „dostigne svoju sopstvenu vrstuiB, ujedi-
njuje se s njom i, pod uticajem Ljubavi koja je ostala u svetu,
stvara privremenu kombinaciju koju zovemo drvo ili biljka.
Na početku pseudo-Aristotelove Rasprave o biljkama,116
kaže se da je Empedokle pripisao biljkama želju, osećaj, za-
dovoljstvo i bol i da je ispravno primetio kako su u njima
kombinovana dva pola. To pominje i Aetije, a o tome se ra-
spravlja i u pseudo-Aristotelovoj raspravi. Ako je verovati
vizantijskom prevodu sa latinskog prevoda arapske verzije
ovog dela,11718nagovešteno je zašto je Empedokle to mislio.
Biljke su, tu se kaže, nastale ,,u nesavršenom stanju sveta“, 118
u stvari, u vreme kada Mržnja nije toliko prevladavala da bi
stvorila razliku među polovima. Videćemo da se ista stvar
može primeniti na poreklo životinja. Cudno je da Empedokle
nije primetio stvami proces rađanja kod biljaka, nego je jed-
nostavno rekao da one spontano „rađaju jaja'4 (fr. 79), tj.
voće.

1,4 Arist. De an.y B. 4,415 b 28.

115 Theophr. De causisplantarum, 1 .12, 5.
116 Arist. D eplantis, A, I, 815 a 15.
117 Alfred Englez preveo je arapsku verziju na latinski za vrcme vlada-
vine Henrija 111. Polazeći od ove verzije. jedan Grk, koji je živeo u Italiji,
ponovo ju je preveo na grćki u vreme renesanse.
118 A, 2, 817 b 35, .jnundo... diminuto et non perfecto in complemento
suo" (đok je svet bio uprošćen i nesavršen) (Alfred).
116. Evolucija životinja
Fragmenti koji se bave evolucijom životinja (57-62) mo-
raju da se shvate u svetlu tvrdnje (fr. 17) da postoji dvostruk
nastanak i dvostruk nestanak smrtnih stvari. U Aetijevom
odeljku119 brižljivo su izdvojena četiri stupnja i videćemo da
postoji svedočanstvo po kome se dva od njih odnose na drugi
period svetske istorije, a dva na četvrti.
Prvi stupanj je onaj na kojem različiti delovi životinja na-
staju odvojeno. Tu su glave bez vratova, ruke bez ramena i
oči bez čela (fr. 57). Jasno je da to mora biti prvi stupanj koji
odgovara onome što zovemo četvrti period svetske istorije,
stupanj na kome nadolazi Ljubav, a Mržnja se povlači. Za
Aristotela je to period Ljubavi koji je za njega, videli smo,
period u kojem Ljubav raste.120 To je u skladu s njegovim ka-
zivanjm da su ti rasuti delovi kasnije ujedinjeni dejstvom
Ljubavi.121
Na drugom stupnju se rasuti udovi ujedinjuju. Prvobitno
su postojale sve moguće kombinacije (fi*. 59). Postojali su
volovi sa ljudskim glavama, stvorenja sa dvostrukim licima i
grudima i sve vrste monstruma (fr. 61). Bolje prilagođeni su
opstali, dok su ostali iščezli. Tako se odvijala evoiucija živo-
tinja u periodu Ljubavi.122

1,9 Aet. V, 19, 5 (R. P. 173).

120 Arist. De caeto, T, 2. 300 b 29 (R. P. 173 a). Videti De gen. a n A.
18. 722 b 19, gde je fr. 57 uveden rečima x a £ < z rs i 'Eftnđmckvs yiwq. ent rvj£
0t)>OTvrro$ (premda Empedokle smatra da rađanje nastaje kroz Ijubav). Tako
Simplikije, De caelo, str. 587, 18. kaže fju>wofieXv} h t r a yvTa ano tv% tou
Nevcouf focutet'otcos ovra irJ.auaT0 (još su lutali pojedini udovi koji su
postojali od razdvajanja Mržnjom).
121 Arist. De an., T, 6, 430 a 30 (R. P. 173 a).
122 To Simplikije, De caelo, str. 587, 20, lepo kaže. To je ore rou
S&ucou$ invceaTtt kontou vj 0t),orv^ . . .iiri rvfe 0tX6rvjrco$ ouv 6 EfLm6oxAvjq
Uetva ehnv, ou% at$ irixQaroCovj^ vfivj rvfe 0tXorvjro<;, o ž A ' 6% fu)JoixrvK
iztxgaretv (kada Ljubav nadvlada ostatak Mržnje... a Ljubav Empedokle
 Treći stupanj pripada periodu u kojem se jedinstvo sfere
uništava Mržnjom. To je, dakle, prvi stupanj u evoluciji na-
šeg sveta. On počinje sa „onim što u sebi sadrži sve prirodetfc
u kojima ne postoji nikakva razlika između polova ili vr-
sta.l2j Oni su sastavljeni od zemlje i vode i rezultat su kreta-
nja vatre nagore u težnji da dopre do sebi sličnog.
Na četvrtom stupnju dolazi do razdvajanja polova i vrsta,
a nove životinje više ne nastaju iz elemenata, nego rađanjem.
U oba ova procesa evolucije, Bmpedokla je vodila ideja
opstanka najprilagodljivijih. Aristotel to žestoko kritikuje.
„Možemo da pretpostavimo“ kaže on, „da su sve stvari slu-
čajno ispale baš onako kao što bi se desilo da su stvorene sa
izvesnom svrhom. Izvesne stvari su se sačuvale zato što su
spontano poprimile prikladnu strukturu, dok su one koje nisu
bile takvog sklopa, iščezle ili iščezavaju, kao što Empedokle
kaže da su nestali volovi sa ljudskim licima.“123124 To, po Ari-
stotelu, ostavlja puno prostora slučaju. Sačuvan je jedan ču-
dan primer. Pojava kičmenjaka je objašnjena tako što je je-
dan rani beskičmenjak pokušao da se okrene i tom prilikom
polomio leđa. To je bila korisna promena kojaje omogućila
opstanak vrste.125 Trebalo bi primetiti da ona pripada periodu
Mržnje, a ne, kao volovi sa Ijudskim glavama, periodu Lju-
bavi. Opstanak onih najprilagodljivijih u oba perioda je za-
kon evolucije.

117. Fiziologija
Razlikovanje polova rezultat je diferencijacije koju je
prouzrokovala Mržnja. Empedoklova teorija se od teorije ko-

tretira ne kao nešto što već preovlađuje, nego kao nešto što će tek
preovlađivati). U Phys.9 str. 371, 33 on kaže da su volovi sa Ijudskim
glavama xara rip rijg QiXia$ a&ctp (u vreme vladavine početka Ljubavi).
123 Up. Platon. Gozba. 189 e.
124 Arist. Fiz., B, 8,198 b 29 (R. P. 173 a).
125 Arist. D eparl. an.. A. 1.640 a 19.
ju je dao Parmenid u drugom delu svoje poeme razlikuje po
tome što on smatra da topli element preovlađuje kod muškog
pola i da se muško potomstvo začinje u toplijem delu materi-
ce (fr. 65). Fetus se formira delom od muškoga, a delom od
V

ženskog semena (fr. 63). Cinjenica da je telesna supstancija

novog bića podeljena između muškog i ženskog jeste ono što
dovodi do želje kada se njihovi pogledi sretnu (fr. 64). Odre-
đena simetrija pora kod muškog i ženskog principa neophod-
na je za rađanje, pa je njenim odsustvom Empedokle obja-
snio sterilitet kod mazgi. Deca liče na roditelja koji je najviše
doprineo njihovom formiranju. Takođe je primećen uticaj ki-
pova i slika na promenu izgleda potomstva. Blizanci i trojke
objašnjavaju se preobiljem i deobom semena.126
Empedokle je smatrao da je fetus umotan u opnu i da njegov
razvoj počinje trideset šestog, a završava se četrdeset devetog
dana. Prvo se formira srce, a na kraju nokti i tome slično. Disa-
nje ne počinje sve do rođenja, kada se tečnosti oko fetusa povu-
ku. Do rođenja dolazi u devetom ili sedmom mesecu, zato što je
period prvobitno trajao devet meseci, a posle sedam. Mleko se
pojavljuje desetog dana osmog meseca (fr. 68).127
Smrt je konačno razdvajanje vatre i zemlje u telu pomoću
Mržnje, pri čemu se svaki od elemenata sve vreme borio da
..pronađe svoju sopstvenu vrstu“. Spavanje je, u izvesnom
stepenu, privremeno odvajanje vatrenog elementa.128 Kada
ugine, životinja se razlaže na svoje elemente koji ili ulaze u
nove kombinacije, ili se stalno ujedinjuju sa „svojom sop-
stvenom vrstom“. O besmrtnosti duše ne može biti govora.
Cak i u životu možemo videti privlačenje sličnog sličnom,
i to kako kod životinja, tako i u rašćenju biljaka nagore i na-

126 Aet. V, 10, I; II, I; 12. 2; 14, 2. Up. Fredrich, Hippokratische

’ niersuchungen, str. 126 i dalje.
127 Aet. V, 15,3; 2 1 ,1 (Oox., str. 190).
128 Aet. V, 25,4 (Dox.. str. 437).
dole. Kosa je isto što i lišće (fr. 82); uopšte govoreći, vatreni
deo životinja teži nagore, a zemljani nadole, mada postoje izu-
zeci, kao što se može videti u siučaju nekih Ijuskara (fr. 76)
kod kojih je zemljani deo gore. Ti izuzeci su mogući jedino
zato što u svetu postoji još uvek puno Ljubavi. Privlačenje
sličnog sličnom takođe prepoznajemo u navikama različitih
vrsta životinja. One koje imaju najviše vatre u sebi lete kroz
vazduh; one u kojima preovlađuje zemija drže se zemlje, kao
npr. pas koji uvek leži na podu. Vodene životinje su one u
kojima preovlađuje voda. Ipak, to ne važi za ribe koje su vrlo
vatrene i koriste vodu da se ohlade.129130
Veliku pažnju Empedokle je posvetio disanju čije je obja-
šnjenje sačuvano u celini (fr. 100). On je smatrao da dišemo
kroz sve pore na koži, a ne samo pomoću organa za disanje.
Uzrok naizmeničnog udisanja i izdisanja je kretanje krvi od
srca ka površini tela i obmuto, što je objašnjeno poređenjem
sa klepsidrom.
Ishrana i razvoj životinja objašnjeni su pomoću privlače-
nja sličnog sličnom. Svaki deo tela ima pore u koje dospeva
prikladna hrana. Zadovoljstvo i bol potiču iz odsustva ili pri-
sustva sličnih elemenata, tj. ishrane koja će odgovarati pora-
ma. Suze i znoj nastaju iz poremećaja zbog kojih se zgrušava
krv; oni su, takoreći, surutka krvi.131

118. Percepcija

U vezi sa Empedoklovom teorijom percepcije sačuvane

su originalne Teofrastove reči:

129 Aet. V, 19, 5 (.Dox., str. 431). Up. Eth. E u d H. 1. 1235 a II.
130 Arist. De r e s p i r 14, 477 a 32; Theophr. De causisplant., I, 21.
131 Ishrana. Aet. V, 27, I; zadovoljstvo i bol, Aet. IV, 9, 15; V, 28, I;
suze i znoj. V, 2 2 ,1.
 Em pedokle na isti način govori o svim čulim a i kaže da se per-
cepctja pripisuje ,,isticanjim a“, koja odgovaraju prolazim a sva-
kog čula. Z ato se ne m ože suditi o objektim a drugog čula; je r
prolazi nekih Čula su isuviše široki. a drugih isuviše uski za opa-
žljive objekte, tako da se ovi ili drže svog pravca kroz prolaze,
ne dodirujući ih, ili u njih uopšte ne m ogu ući. R. P. 177b.
O n, takođe, pokušava da objasni prirodu vida. On kaže da se
unutrašnjost oka sastoji od vatre, dok su oko nje zem lja i va-
zduh,132 kroz koje zbog njihove razređenosti prolazi vatra, kao
svetlo u fenjeru (fr. 84). Prolazi vatre i vode raspoređeni su
naizm enično; kroz prolaze vatre opažam o svetle, a kroz prolaze
vode tam ne objekte; svaka klasa objekata se uklapa u odgovara-
ju ć u klasu prolaza i boje do vida prenosi isticanje. R. P. ib.
Ali sastav svih očiju nije isti; neke su sačinjene od sličnih, a ne-
ke od suprotnih elem enata; neke im aju vatru u centru. a neke
spolja. Zato neke životinje dobro vide danju, a neke noću. O ne
koje imaju m anje vatre su oštrovide danju, je r j e vatra unutar
očiju izjednačena sa onom spolja; one koje im aju m anje suprot-
nog (tj. vode), bolje vide noću, je r tada je nadoknađen njihov
nedostatak. Ali u suprotnom slučaju, svako od njih ponašaće se
na suprotan način. O ne oči u kojim a preovlađuje vatra biće za-
slepljene danju, pošto će vatra, budući joŠ pojačana, biti zausta-
vljena i zauzeti pore vode. O ne u kojim a preovlađuje voda, kaže
on, trpeće isto noću, je r će v o d a om etati vatru. T o traje sve dok
vazduh ne odvoji vodu, j e r u oba slučaja ono suprotno j e lek.
N ajpoželjnije i najbolje čulo v id a j e ono koje uključuje oboje u
jednakom odnosu. To j e sve što on kaže o vidu.
On sm atra da slušanje nastaje delovanjem zvuka koji dolazi
spolja, kada glas pom eri vazduh i ovaj odjekuje unutar uva; je r
Čulo sluha j e vrsta zvona koje zvoni unutar uva, koje on naziva
J z ra s lin a od m esa“ . K ada j e vazduh u pokretu, on udara u Čvr-
ste delove i proizvodi zvuk.133 M iris, kaže on, nastaje disanjem i

132 To je s t vodena para. a ne elementami vazduh ili aiSrje (§ 107). Ovo

je potpuno isto što i ,,voda“ pomenuta niže. Stoga je nepotrebno ubacivati
xai v&og posle kao što su uradili Karstcn i Dils.
133 Beare, str. 96, n. I.
 zato najoštrije čulo m irisa im aju oni koji najsnažnije dišu, i zato
najjači m iris dolazi od finih i lakih te la .134 Z a dodir i ukus on ne
određuje ni kako ni pom oću čega nastaju, osim Što daje obja-
šnjenje, koje se m ože prim eniti na sve. da oset nastaje putem
prilagođavanja poram a. Zadovoljstvo dolazi od onog Što j e slič-
no u pogledu elem enata i njihove m ešavine; bol od onog Što je
suprotno. R. P. ib.

Slično objašnjenje on daje za mišljenje i neznanje. Mišljenje nastaje

iz onog što j e slično, a neznanje iz nesličnog, što podrazumeva da je
mišljenje isto ili gotovo isto što i percepcija. Jer pošto je pobrojao
kako svaku stvar znamo pomoću nje same, on dodaje: „Sve što je
sklopljeno od njih, u čvrstom je povezano spoju, njima razmišljaju
Ijudi; uživaju ili, pak, pate‘*(fr. 107). Iz tog razloga, uglavnom misli-
m o našom krvlju, je r od svih delova našeg tela u njoj su najpotpuni-
je pomešani svi elementi. R. P. 178.

Dakle, svi oni u kojim a j e m ešavina elem enata ravnom em a ili

približno takva i u kojim a razm aci izm eđu elem enata nisu ni
preveliki, ni prem ali, ni preširoki, je s u najm udriji i im aju naj-
tačnije percepcije; sledeći do njih su m udri proporcionalno. Oni
koji se nalaze u suprotnom stanju su najbudalastiji. O ni Čiji su
elem enti razređeni i razdvojeni razm acim a su glupi i m arljivi;
oni kod kojih su elem enti zbijeni i sastavljeni iz sićuŠnih čestica
su im pulsivni, oni započinju m noge poslove, ali, zbog brzine
kretanja njihove krvi, malo njih završavaju. O ni koji u nekom
delu svog tela im aju dobro uravnoteženu m ešavinu, biće vešti u
tom pogledu. Zato su neki dobri govom ici, a neki dobre zanatli-
je . Ovi drugi imaju dobm m ešavinu u svojim rukam a, a prvi u
svojim jezicim a i tak o j e sa svim ostalim naročitim sposobnosti-
ma. R. P. ib.

Percepcija je, dakle, rezultat spajanja elementa u nama sa

istim elementom izvan nas. To se događa kada pore čulnog
organa nisu ni suviše velike, ni suviše male za ,,isticanja“ ko-
ja sve stvari stalno odaju (fr. 89). Osećaj mirisa je objašnjen
pomoću disanja. Pri udisanju dah uvlači male čestice koje

04
/sto, str. 133.
odgovaraju porama. Empedokle je to dokazao primerom Ijudi
koji imaju nazeb.135 pa ne mogu da osete miris. zato što ima-
ju teškoće sa disanjem. Iz fragmenta 101 takođe vidimo da se
njuh pasa navodi kao potvrda ove teorije. Izgleda da Empe-
dokle nije dao detaljan opis mirisa. a čulom dodira se uopšte
nije bavio.1361378Slušanje je objasnjeno kretanjem vazduha koji
udara u hrskavicu u uvetu i čini da se ona klati i zvuči kao
137
zvono.
Teorija vida * je složenija; i, pošto je Platonov Timaj
usvojio njen najveći deo, ona je vrlo važna za istoriju filozo-
fije. Pretpostavlja se, kao što to čini Alkmeon (§ 96),139 da se
oko sastoji od vatre i vode. Kao što je u fenjeru plamen zašti-
ćen od vetra štitnikom od roga (fr. 84), tako je vatra u dužici
zaštićena od vode, koja je okružuje u zenici, membranama sa
vrlo finim porama, tako da vatra može da izađe, ali voda ne
može da uđe. Viđenje nastaje kada vatra koja je unutar oka,
izlazi da bi se srela sa objektom.
Empedokle je bio svestan toga da ,,isticanja“, kako je on
to zvao, takođe idu od stvari ka očima; jer on je boje defini-
sao kao „isticanja iz oblika (ili ’stvari’) koja se uklapaju u
pore i bivaju opažena“.140 Nije sasvim jasno kako pomiriti ta
dva objašnjenja vida i da li možemo Empedoklu da pripiše-
mo teoriju iz Platonovog Timaja. Citirane tvrdnje, čini se,
impliciraju nešto vrlo slično tome.141

IJ5 Aet. IV, 17, 2 (Dox., str. 407). Beare. str. 133.
l3tP eare. str. 161-3,180-81.
137 75/ 0, str. 95 i dalje.
138 Isto, str. 14 i dalje.
139 Theophr. De sens., 26.
140 Defmicija je Gorgijina. Platon. Men., 76 d 4. Svi naši rukopisi
imaju anoggoai 0xmi&Twv, ali Ven. T ima yq. %qrjfidTa>'s na margini. Što sva-
kako može biti stara tradicija. Jonski izraz za ..stvari44je %q^juiTa. Videti
Dils, Empedokies und Gorgias, str. 439.
141 Videti Beare. Elementarv Cognition. str. 18.
 Teofrast kaže da Empedokle nije pravio razliku između
mišljenja i percepcije, što je primetio još Aristotel.142143Glavno
sedište percepcije je krv, u kojoj su podjednako pomešana
četiri elementa, a naročito krv blizu srca (fr. 105).I4j To, me-
dutim, ne isključuje ideju da i ostali delovi tela mogu da opa-
žaju; zaista, Empedokle je smatrao da sve ima svoj udeo u
mišljenju (fr. 103). Ali, krv je naročito osetljiva zbog svoje
finije mešavine.144 Iz toga prirodno sledi da je Empedokle
usvojio shvatanje, već pomenuto u drugom delu Parmenido-
ve poeme (fr. 16), da se sa izmenom konstitucije našeg tela,
menja i naše znanje (fr. 106).

119. Teologija i religija

Empedoklova teorijska teologija podseća nas na Ksenofa-

na, a njegove praktične religijske pouke na Pitagoru i orfiča-
re. U početnom delu poeme kaže se da su izvesni ,,bogovi“
sastavljeni od elemenata; i da, prema tome, iako „dugotrajna
vekau, moraju da umru (fr. 21). Elementi i Sfera takođe se
nazivaju bogovima, ali u sasvim drukčijem smislu, pri čemu
elementi ne umiru.
Ako se okrenemo religijskom učenju Očisčenja, vidimo
da se ono zasniva na učenju o seobi duše. O njegovom op-
štem značaju dovoljno je toga već rečeno (§ 42); pojedinosti
koje daje Empedokle su neobične. U skladu sa odlukom Nu-
žnosti, ,,demoni“ koji su zgrešili primorani su da trideset hi-
Ijada godišnjih doba lutaju udaljeni od svog doma na nebu

142 Arist. D ean.y T, 3,427 a 21.

143 R. P. 178 a. To je bilo karaktcristično učenje sicilijanske škole, oda-
kle su ga preuzeli Aristotel i stoici. S druge strane. Platon i Hipokrat su
usvojili Alkmeonovo shvatanje (§ 97) da je mozak centar svesti. Platonov
prijatelj, Filistion iz Sirakuze. kasnije umesto mozga kao centra svesti uzi-
ma ipv%txo)/ m/evfuz (.životni dahovi“) koji cirkulišu zajedno sa krvlju.
144 Beare. str. 253.
(fr. 115). On sam je jedno takvo izgnano božanstvo, a izgu-
bio je svoj visoki položaj zato što se pouzdao u pomamnu
Mržnju. Cetiri elementa bacala su ga od jednog do drugog sa
gnušanjem; i tako on nije bio samo ljudsko biće i biljka, nego
čak i riba. Jedini način da sa sebe speremo Ijagu prvobitnog
greha jeste putem negovanja obredne svetosti, očišćenja i uz-
državanja od životinjskog mesa. Jer životinje su naši srodnici
(fr. 137) i oceubistvo je dići ruku na njih. U svemu tome po-
stoje izvesne tačke dodira sa kosmologijom. Imamo „moćnu
zakletvu“ (fr. 115; up. fr. 30), četiri elementa, Mržnju kao iz-
vor prvobitnog greha i Kipranku kao kraljicu u zlatnom dobu
(fr. 128). Međutim, te tačke nisu fundamentalne i Empedo-
klov kosmološki sistem ne ostavlja prostor za besmrtnu dušu,
koju pretpostavljaju Očišćenja. Izgleda da u čitavom tom pe-
riodu postoji jaz između religijskih uverenja ljudi, ako su ih
uopšte imali, i njihovih kosmoloških gledišta. Zbog vrlo ma-
log broja dodimih tačaka koje smo pomenuli, on je možda
bio skriven i od samog Empedokla.

c
 Poglavlje VI
Anaksagora iz Klazomene

120. Datum

Sve što Apolodor kaže u vezi sa datumima koji se odnose

na Anaksagoru verovatno potiče od Demetrija iz Falera koji
o njemu, u svom Popisu arhonata, kaže da je „počeo da se
bavi filozofijom“ u Atini kada je imao dvadeset godina, od-
nosno za vreme arhonta Kalije ili Kaiijade (480-479. pre n. e.).1
Taj datum je verovatno izveden iz proračuna zasnovanog na
godinama koje je filozof imao u vreme kada je izveden pred
sud, o čemu je Demetrije znao iz izvora koji više ne postoje.
Apolodor je zaključio da je Anaksagora rođen u vreme 70.
olimpijade (500-4%. pre n. e.) i dodaje da je umro u sedamde-
set drugoj, prve godine 88. olimpijade (428-427. pre n. e.).2
Po njegovom mišljenju bi bez sumnje bilo logično da Anak-
sagora nije nadživeo Perikla i da je umro iste godine kada je
rođen Platon.3 Postoji i tvrdnja, doduše sumnjivog porekla,
ali koja, verovatno, takođe može da se pripiše Demetriju, da
je Anaksagora živeo u Atini trideset godina. Ako je to tačno,
on je u Atini živeo negde između 480. i 450. pre n. e.
Nema sumnje da su ti datumi prilično precizni. Aristotel
kaže4 da je Anaksagora bio stariji od Empedokfa, koji je ve-

1 Diog. II, 7 (R. P. 148). O varijacijama u imenima arhonata, videti

Džekobi (Jacoby), str. 244, n. 1, a o hronologiji uopšte. videti A. E. Tejlor
(Taylor) u Classical Quaterlyy XI, 81 i dalje. čiji mi argumenti deluju uver-
Ijivo.
2 byb<rrpio<rTTfc (osamdesete) moramo da čitamo kao Skaligcr (Scaliger)
da bismo dobili prave brojeve.
3 O Apolodorovim iskazima videti Džekobi. str. 244 i dalje.
4 Arist. Met., A, 3,984 a 11 (R. P. 150 a).
rovatno rođen pre 490. pre n. e. (§ 98), a Teofrast,5 da je Em-
pedokle rođen „ne dugo posle Anaksagore“. Demokrit, tako-
đe, za sebe kaže da je bio mlad u vreme kada je Anaksagora
već bio star, a on je verovatno rođen negde oko 460. pre n. e.6

121. Mladost
Anaksagora je bio iz Klazomene, a Teofrast kaže da mu
se otac zvao Hegezibul.7 Pričalo se da je zanemario svoju
imovinu da bi se posvetio nauci.8 U svakom slučaju, izvesno
je da je već u četvrtom veku smatran za čoveka koji vodi „te-
orijski živof‘.9 Naravno, kasnije se pisac istorijskih romana
dokopao priče o njegovom preziranju svetovnih dobara i
ukrasio je uobičajenim maksimama. Ali, to nas ovde ne
zanima.
Zabeležen je jedan događaj koji pripada Anaksagorinom
ranom zrelom dobu; reč je o padu velikog meteora u Egospo-
tam 468-467 pre n. e.10Naši autoriteti kažu da je on predvi-

5 Phys. O p fr. 3 (D o x str. 477), ap. Simpl. Phys., str. 25, 19 (R. P.
162 e).
6 Diog. IX, 41 (R. P. 187). O datumu koji se odnosi na Demokrita,
videti Pogl. IX § 171.
7 Phys. Op., fr. 4 (Dox.. str. 478), koji su ponovili doksografi.
* Platon. Hipija Veći. 283 a, roinavriov 'Ava^a.yoqq. avpJ^rpat r]
ifjW‘xa7aAei<fi$£vT<o> yaq alrrip ro?}.urv zpofidriM xaza4ukrp<u *ai dnoksaai
irdvra'ovTutt aurov avorjra <ro<pl&a$ai. Videti Plut. Per.9 16 (Kažu da se
Anaksagori dogodilo suprotno od onoga što se dogodilo vama: naime. iako
je nasledio veliku imovinu. on ju je zanemario i svu je izgubio; tako on
mudruje. a pri tome ne koristi zdrav razum.) Videti Plut. Per., 16.
9 Arist. Nik. Et., 1179 a 13. Videti Eth. E ud, A 4,1215 b 6 i 15,1216 a 10.
10 Diog. II, 10 (R. P. 149 a). Plinije. N. //., II, 149, uzima drugu godinu
78. olimpijade kao datum ovog događaja, a Eusebije treću godinu 78.
olimpijade. Ali. videti Marm. P a r 57, dtp* ov iv Atyb$ norapuiTg o
Invn . . . S7T) H H Il, oqzoyto$ 'ASrjvrpt Osajtvfbou (96 godina... od kada je
kamen pao u Egospotamu, za vreme Teagenidovog arhontstva u Atini) Sto
je 468-67. pre n. e. Diogenov tekst II, 11 je oštećen. O predloženim
restauracijama teksta. videti Džekobi. str. 244, n. 2, i Dils, Vors.. 46 A I.
deo taj događaj, što je naprosto besmisleno. No, videćemo
kako nije besmisleno verovati da je upravo taj događaj mo-
gao navesti Anaksagoru da gotovo u potpunosti odstupi od
ranije kosmologije i usvoji gledište zbog kojeg je bio osuđen
u Atini. U svakom slučaju, pad meteora je u to vreme bio vr-
lo impresivan događaj, pa je kamen čak i u vreme Plinija i
Plutarhajoš pokazivan turistima.11

122. Odnos prema jonskoj školi

Doksografi kažu da je Anaksagora bio Anaksimenov uče-

nik.12 Teško da je taj podatak tačan, jer je Anaksimen vero-
vatno umro pre nego što se Anaksagora rodio. Ali za osnova-
nost te tvrdnje nije dovoljna činjenica da se u Redosledufilo-
zofa Anaksagorino ime nalazi posle Anaksimenovog. Njen
originalan izvor je Teofrastov fragment u kojem se tvrdi da
je Anaksagora bio ,,u vezi sa Anaksimenovom filozofijom“.13
Taj izraz ima sasvim posebno značenje ako usvojimo gledi-
šte o naučnim ,,školama“ izloženo u Uvodu (§ XIV). To znači

11 Plinije. loc. cit., ,.qui lapis etiam nunc ostenditur magnitudine vehis
colore adusto“ Videti Plut. Lys., 12, xai h'ocjvrcu ... en wv. („Ovaj kamen
se još i danas pokazuje: veličine je jednog kolskog tovara. a boje je
nagorele.'*)
12 Cicero. De nat. d . I. 26 (posle Filodema), ..Anaxagoras qui accepit
ab Anaximene disciplinam (i.e. diTpoveč)" (.Anaksagora. koji je učenje
primio od Anaksimena (tj. usvojio)''): Diog. I. 13 (R. P. 4) i II, 6 ; Strabo.
XIV. StV 645, & yv avig imtpavig 'Ava§ay6oa$ o <cwtxo$>
'Avašfkvovs bfitXtrv; (PrirodnjaČki Filozof Anaksagora bio je istaknuti
gradanin Klazomene i Anaksimenov učenik.) Euseb. P. £ ., str. 504;
(Galen) Hist. Phil., 3; Augustine, De civ. Dei, VIII, 2.
13 Phys. Op., fr. 4 (Dox., str. 478), Ava&LyoQas fiiv yag rHyiyri.3ou)ov
K/ji^ofUvio^ xoivcovb<ra$ tt% 'Ava^tfUvoi^ <pt?jxro<pfa$ xrX. (Anaksagora. pak.
Hegesibulov sin, Klazomenjanin. u fiolozofiji je delio poglede sa
Anaksimenom itd.) U petom izdanju svog dela (str. 973, n. 2), Celer
prihvata gledište dato u tekstu i potvrđuje ga porcđenjem sa sličnim iskazom
I^ukipa, xonwv7}<r&$ fla^uvlbj} <pi?.o(ro<pia^. Videti Pogl. IX § 172.
da je stara jonska škola preživela uništenje Mileta 494. pre n. e. i
nastavila da se širi u ostalim gradovima Azije. To, dalje. zna-
či da ona. posle svog trećeg velikog predstavnika. nije imala
istaknutog čoveka i da je ..Anaksimenovu filozofiju^ pouča-
vao svako ko je tada bio na čelu zajednice.
Možda bi, na ovom mestu. bilo dobro da ukažemo na za-
ključke do kojih ćemo, što se tiče razvoja filozofije tokom
prve polovine petog veka. doći u sledećih nekoliko poglavlja.
Videćemo da, dok je stara jonska škola još bila u stanju da
obrazuje velike ljude, ona je sada bila nemoćna da ih zadrži.
Anaksagora je otišao svojim putem; Melis i Leukip, mada su
zadržali dovoljno starih shvatanja koja svedoče o izvoru nji-
hove inspiracije, bili su pod tako snažnim uticajem elejske
dijalektike da nisu mogli biti zadovoljni Anaksimenovim teo-
rijama. Drugorazrednim duhovima, kao što je bio Diogen,
ostavljeno je da brane ortodoksni sistem, dok su se trećera-
zredni duhovi, kao Hipon sa Samosa, vratili primitivnoj Ta-
lesovoj teoriji. Kako napredujemo, postaće jasnije pojedino-
sti ove očekivane skice; za sada je neophodno samo skrenuti
pažnju čitaoca na činjenicu da je stara jonska filozofija tog
vremena neka vrsta pozadine za našu priču, kao što su to u
prethodnim poglavljima bile orfičke i pitagorejske religijske
ideje.

123. Anaksagora u Atini

Anaksagora je bio prvi filozof koji je za svoje boravište
izabrao Atinu. Nemamo podatke o tome šta ga je tamo odve-
lo u godini bitke kod Salamine. Međutim, on je bio persijski
podanik; jer, posle gušenja jonske pobune, teritorija Klazo-
mene bila je smanjena i prilično je verovatno da je Anaksa-
gora pripadao persijskoj vojsci.14

14 Time može da se objasni optužnica koja je podignuta protiv njega

kao pristalice Medana (§ 124). Takode je značajno da Apolodor (a verovat-
 Smatra se da je Anaksagora bio Periklov učitelj i ta činje-
nica je. zahvaljujući Platonovom svedočanstvu, prihvaćena
kao pouzdana. Sokrat u Platonovom Fedru 5 kaže: ..Svima
velikim umetnostima treba oštroumlja i visoka umovanja o
prirodi, jer ono uzvišeno mišljenje i u svemu probojna snaga
zacelo odavde ulazi u njih, a to je i Perikle bio stekao i dodao
svojoj prirodnoj obdarenosti. Jer, kad se namerio, mislim, na
Anaksagoru koji je bio takav, on je, pun dubokih umovanja i
dostigavši suštinu uma i bezumlja, o čemu je Anaksagora
onako opširno govorio, odande preneo u besedništvo ono što
mu je bilo korisnož* To jasno znači da se Perikle upoznao sa
Anaksagorom pre nego što je postao istaknuti političar. Tako
Isokrat kaže da je Perikle bio učenik dvojice ,,sofista“, Anak-
sagore i Damona.1516 Damonovo učenje nesumnjivo pripada
Periklovoj mladosti,17 a možemo zaključiti da to važi i za
Anaksagorino učenje.

no i Demetrije iz Falerona) govore o njemu kao o dvadesetogodišnjaku

xara Tvp Ei^ou kafrurv (u vreme Kserksovog prelaska), što. naravno, zna-
či prelaženje Helesponta, a teško da bi ono bilo relevantno da Anaksagora
tada nije bio sa Kserksom. Teško je uvideti šta bi drugo mladog Klazome-
njanina dovelo u Atinu u ovo doba.
15 270 a (R. P. 148 c). Srpsko izdanje - Platon, Ijon, Gozba, Fedar,
prev. dr Miloš N. Đurić. BIGZ. Beograd 1979 -p rim . prev.
16 Isokrates, fle^i asm36na>g (O zameni nasledstva), 235, fIeetxXvK $£
hoh (aoipunah) eyivtT0 pa&qvfe, ’Ava§ayo^ou re t o u Kjja&fuvtou xai
Aatuovo$. (Perikle je postao učenik dvaju (sofista), Anaksagore iz Klazo-
mene iJDamona.)
17 Damon (ili Damonid) je oko 460. pre n. e. mogao biti politički akti-
van (Mever, Gesch. des Altert., III, 567; Wilamowitz, Aristoteles und At-
hen. 1, 134), tako da je morao biti rođen oko 500. pre n. e. On je, prema
Majeru, bio izgnan pre 443. pre n. e. a prognanik sa imenom Damon. sin
Damonidov, zaista se pominje. (Bruckner, Arch. A n z 1914, str. 95). Ako
pretpostavimo da je bio prognan 445. i da se vratio 435, njegov docniji od-
nos sa Sokratom sasvim je prirodan. Platon ga verovatno nije lično pozna-
vao. O celom predmetu videti Rozenberg u Neue J a h r b XXXV, str. 205 i
dalje.
 Mnogo je teže pitanje o navodnom odnosu Euripida
prema Anaksagori. Najstariji izvor za ovu temu je Aleksan-
dar iz Etolije, pesnik i bibliotekar, koji je živeo na dvoru Pto-
Iemaja Filadelfa (280. pre n. e.). On za Euripida kaže da je
bio Jjubimac hrabrog Anaksagore“.18 Poznati fragment o
blaženosti života posvećenog nauci može da se odnosi koliko
na Anaksagoru, toliko i na bilo kog drugog kosmofoga i zai-
sta mnogo prirodnije upućuje na mislioca primitivnijeg ti-
pa.19 S druge strane, Anaksagora verovatno svoj sistem nije
odmah razvio i nesumnjivo je počeo tako što je držao preda-
vanja o Anaksimenovom sistemu. Pored toga, postoji jedan
fragment koji jasno izlaže glavnu Anaksagorinu misao, a koji
se teško može odnositi na bilo koga drugog.20

124. Suđenje
Ako prihvatimo hronologiju Demetrija iz Faierona, jasno
je da se sudski proces protiv Anaksagore morao dogoditi na
početku Periklove političke karijere.21 To predanje sačuvao
je Satir, koji kaže da je tužilac bio Tukidid, Melesijev sin, a
da je Anaksagora optužen za bezbožnost i kao pristalica Me-
đana.22 To što je Tukidid prognan 443. pre n. e., činilo bi

18 Gell. XV, 20, .AIexander autem Aetolus hos de Euripide versus

composuit": o $ Ava^ayoQOv TQwpi(io$ zouov (,A Aleksandar Etolac sastavio
je ove stihove o Euripidu“: Učenik časnog Anaksagore) (tako Valkaner za
a&Caiov) (starog) x r \. (itd.).
19 Videti Uvod, str. 19, n. 22.
20 R. P. 150 b.
21 Suđenje Anaksagori se obično pripisuje periodu neposredno pred
Peloponeski rat. Tako ga je prikazao Efor (i ponovio Diod. XII, 38), a istu
procenu sledi i Plutarh (V. Per., 32). Ipak, iz pragmatičnog karaktera Efo-
rove hronologije ne možemo ništa da zaključimo. Sotion, koji je Klcona
naveo kao tužioca, takođe je morao pretpostaviti da se proces odigrao ka-
snije.
22 Diog. II, 12. 26.zvqo$ b1 eu r o7$ Bioi$ mb 0ouxudtbov (piprb e/<ra%$ijv<u
t t jv bixy)v, a vTm & rre vo fie vo u t <j) llepptKer xa't ov ftovov aoefSeiag o A A a xai
450. g. pre n. e. verovatnom godinom suđenja Anaksagori i
dovelo bi u vezu ovo suđenje sa progonom drugog Periklo-
vog učitelja, Damona.23 Ako je to tačno, razumljivo je zašto
Platon Sokrata nikada nije doveo u vezu sa Anaksagorom.
Anaksagora je svoju školu predao Arhelaju, pre nego što je
Sokrat bio dovoljno zreo da se zainteresuje za naučne teori-
je.24 Ipak, od Platona saznajemo na čemu se zasnivala optu-
žba za bezbožništvo. Reč je o tome da je Anaksagora učio da
je Sunce usijani kamen, a Mesec zemlja25 i videćemo da je
on stvamo verovao u to (§ 133). Što se ostalog tiče, najvero-
vatnije je, na Periklovo insistiranje, pušten iz zatvora i uda-
ljen iz grada.26 Znamo da su u Atini takve stvari bile moguće.
Isteran iz svog drugog doma, Anaksagora se, prirodno,
vratio u Joniju, gde je, ako ništa drugo, bar imao slobodu da
poučava šta je hteo. Nastanio se u Lampsaku, miletskoj kolo-
niji, te imamo razloga da verujemo da je tu osnovao školu.
Ako je to tačno, svakako je morao živeti u Lampsaku neko
vreme pre svoje smrti.27 Stanovnici Lampsaka su, u znak se-
ćanja na njega, podigli žrtvenik na trgu, posvećen Umu i Isti-

xai aimrra xaTa8ixatrSyvai Savdrt/i. (Satir, u Životima, kaže da je

optužnicu podigao Tukidid, budući da je bio u opoziciji prema Periklu:
tom prilikom nije bio optužen samo za bezbožništvo negp i za simpatije
prema Persiji; osuđen je, u odsustvu, na smrt.)
23 Ovo bi bilo u potpunoj saglasnosti sa iskazom da je Anaksagora u
Atini živeo trideset godina (str. 301). O Damonovom progonstvu, videti
str. 301, n. 17.
^LDobro poznat odeljak iz Fedona (97 b 8 i dalje) jasno implicira da je
AnaKsogora napustio Atinu kada je Sokrat bio jo š vrlo mlad. Za njegovo
učenje on je čuo samo iz druge ruke (od Arhelaja?) i odmah nabavio Anak-
sagorinu knjigu i pročitao je. Da je Anaksagora jo š bio u Atini, Sokrat bi
jednostavno mogao da ga potraži i postavi mu pitanja, što bi bila odlična
tcma za platonski dijalog. Značajno je da se kod Platona Sokrat susreće sa
Parmenidom i Zenonom, ali ne i sa Anaksagorom.
25 Odbrana Sokratova, 26 d.
26 Plut. Nic.y 23 (R. P. 148 c). Videti Per., 32 (R. P. 148).
27 U Poglavlju X § 191, videti Arhelajev opis.
ni; godišnjica njegove smrti dugo se, kažu, na njegov zahtev,
proslavljala kao raspust za đake.28

125. Spisi

Diogen je uključio Anaksagoru u svoj spisak filozofa koji

su ostavili samo po jednu knjigu, a takođe je sačuvao i mi-
šljenje koje je o njoj važilo kao o knjizi pisanoj „otmenim i
dopadljivim stilom“.29 Ne postoji nijedan ozbiljan dokaz pro-
tiv tog svedočanstva, koje izvomo potiče od aleksandrijskih
bibliotekara.30 Nije verovatna priča da je Anaksagora napisao
raspravu o perspektivi primenjenoj u oslikavanju kulisa;31 a
što se tiče tvrdnje da je napisao delo koje se bavi kvadratu-
rom kruga, u pitanju je pogrešno shvaćen izraz kod Plutar-
ha.32 Iz odeljka u Odbrani Sokratovoj, na koji je ranije uka-
zano, saznajemo da su Anaksagorina dela u Atini mogla da
se kupe za jednu drahmu; a da je knjiga bila pozamašna, mo-
že se zaključiti iz načina na koji Platonov Sokrat govori o
njoj.33 U šestom veku, Simplikije je mogao da dođe do nje-

Najstariji autoritet koji svedoči o počastima ukazanim Anaksagori je

Alkidairu Gorgijin učenik, koji kaže da su se one odrzale sve do njegovog
vremena. Arist Rhet., B, 23, 1398 b 15.
29 Diog. 1.16; II, 6 (R. P. 5; 153).
30 Schaubach (An. Claz. Fragm.. str. 57) je, prcradivši pseudoaristote-
lovsku De plantis, 8 17 a 27, napisao delo pod naslovom r o ttqo$ A tzb tm (o
Lehineonu). Međutim. latinska verzija Alfreda. čiji jc original grčki, ima
jednostavno et ideo dicit lechineon (i stoga kaže Lehineon); to verovatno
može da se pripiše neuspešnom tumačenju arapskog teksta iz kojeg je izve-
den latinski. Videti Meyer, Cesch. d. Bot., 1,60.
31 Vitruvije, VII. pr. II. Falsifikator, težeći da svoje delo ukrasi vclikim
imenom, odmah bi pomislio na filozofa za koga se kaže da je poučavao
Euripida.
32 Plut. De exilio. 607 f. Ove reČi znače samo to da je on imao običaj
da geometrijske figure koje se odnose na kvadraturu kruga crta na zatvor-
skom podu.
33 Odbrana Sokratova, 26 d~e. Izraz (knjige) možda nagovešta-
va da je ona imala više od jednog svitka.
nog prepisa, nesumnjivo u biblioteci Akademije; njemu du-
gujemo to što su svi naši fragmenti, s jednim ili dva sumnjiva
izuzetka, sačuvani. Nažalost, izgleda da su njegovi citati
ograničeni na Prvu knjigu, onu koja se bavi opštim principi-
ma, tako da su nam pojedinosti malo poznate.

126. Fragmenti
Fragmente navodim prema Dilsovom tekstu i rasporedu:

(1) Sve su stvari bile na okupu, beskrajne i po mnoštvu i

po malenosti; jer, i malo je bilo beskrajno. I dok je sve bilo
na okupu, ništa nije bilo razaznatljivo, zbog svoje malenosti;
nad svime su, naime, prevladavali vazduh i eter, koji su bes-
krajni; jer, među svim stvarima te dve su najveće, kako u po-
gledu mnoštva, tako i u pogledu velikosti.34 R. P. 151.
(2) I vazduh i eter odvajaju se od mnoštva, koje ih obu-
hvata, a ono je i samo beskrajno po brojnosti. R. P. ib.
(3) Ni od malenog ne postoji najmanje, već uvek postoji i
manje. Jer, nije moguće da ono, što postoji, ne bude delje-
njem.35 Nasuprot tome, i od velikog uvek postoji veće. Ono
je jednako malenom po broju, a svako od njih je, po sebi, i
veliko i malo. R. P. 159 a.
(4) Budući da stvari tako stoje, treba smatrati da se, u sve-
mu što se spaja, nalaze mnoge i različite stvari, semena svih
stvari, koja imaju raziičite oblike, boje i ukuse; (R. P. ib.) i
da su sazdani i Ijudi i sve životinje koje imaju dušu. Ljudi
imaju naseijene gradove i obrađena imanja, kao kod nas,
imaju Sun£e, Mesec i ostalo, kao kod nas, zemlja im donosi
mnogo različitih plodova, među kojima oni sakupljaju one

34 Simplikije kaže da je u pitanju počctak Prve knjige. Rečcnica koju

navodi Diog. II. 6 (R. P. 153) nije Anaksagorin fragment. nego izvod koji
je kao r.avra fc/"(sve teče) pripisan Heraklitu (Pogl. III. str. 179-180).
35 Celerovo top.%mi se joŠ uvek čini kao uverljiva ispravka rukopisa rb
koju Dils zadržava.
najkorisnije, čuvaju ih u kući i koriste se njima (R. P. 160 b).
Ovo sam imao da kažem u vezi sa odvajanjem, to jest da se
razdvajanje nije moglo desiti samo kod nas, već i drugde. Pre
nego što je došlo do razdvajanja, dok su sve stvari još bile na
okupu, nije se mogla razaznati nijedna boja: to je sprečavala
mešavina svih stvari - vlažnog i suvog, toplog i hladnog,
svetlog i tamnog - kao i to što je bilo mnogo zemljanog; u
tome je bilo i mnogo semena, koja su po broju beskrajna, a
među sobom ni po čemu slična. Ni od ostalih stvari, ništa ne
nalikuje jedno drugome. Budući da te stvari tako stoje, treba
smatrati da su u svemu sadržane sve stvari/6 R. P 151.
(5) Pošto je o tim stvarima tako odlučeno, treba znati da
ništa nije malobrojnije, niti mnogobrojnije /jer, od svega, što
postoji, ne može biti više, nego što jeste/, već je sve uvek
jednako po brojnosti. R. P. 151.
(6) Pošto su đelovi, kako velikog, tako i malenog, jednaki
po broju, sve bi bilo u svemu; niti je moguće da nešto postoji
izdvojeno, već udeo svega učestvuje u svemu. Stoga je
nemoguće da postoji najmanje, te se ne bi moglo podeliti,
niti samo po sebi postati, nego, kao što je bilo u početku,
tako je i sada - sve je na okupu. U svemu se nalaze mnoge
stvari i, kako u većima, tako se i u manjima nalazi podjednak
broj onih stvari, koje se razdvajaju.
(7) ... Tako da se broj stvari, koje se razdvajaju, ne može
saznati ni rečju ni delom.
(8) Sve što se nalazi u okviru jednog sveta nije podeljeno
međusobno, niti je sekirom odsečeno toplo od hladnog, kao
ni hladno od toplog. R. P 155 e.36

36 U prvom izdanju već sam ukazao na to da Simplikije ovo navodi tri

puta kao kontinuiran fragment i da nemamo pravo da ga razbijamo. Dils to
uzima kao jedinstven pasus.
 ( 9 ) ... Tako su se te stvari okretale i odvajale, usled sile i
brzine. Silu stvara brzina. A brzina tih stvari nije niukoliko
slična brzini bilo koje od stvari, koje sada postoje među
Ijudima, nego je svakako višestruko brža.
(10) Kako bi, naime, dlaka mogla nastati od nečega što ni-
je dlaka i meso od nečega što nije meso? R. P. 155 f, n. I.
(11) U svim stvarima postoji uđeo svega, a u nekima ima i
Uma. R. P. 160 b.
(12) Ostale stvari sadrže udeo svega, a Um je beskrajan i
samovlastan, nije pomešan ni sa jednom stvari, već jedini
postoji sam po sebi. Jer, da ne postoji po sebi, nego da je po-
mešan sa nečim drugim, bio bi deo svih stvari; u svim stvari-
ma, naime, nalazi se udeo svega, kao što sam ranije rekao; i u
tome bi ga sprečavale stvari, koje su se izmešale, tako da ni
nad jednom stvari ne bi dominirao podjednako, kao kada po-
stoji sam za sebe. Ta, on je najflnija i najčistija od svih
stvari, u sebi sadrži potpuno razumevanje svega, i najjači je.
Um dominira nad svim stvarima, koje imaju život, bile one
veće ili manje. Um je zavladao i nad celokupnim obrtanjem,
kao što je izvršio početnu rotaciju. Prvo je počelo da se obrće
od malog prostora, potom se obrće u širinu, i obrtaće se još
šire. Sve što se meša, rastavlja i odvaja, Um je spoznao. Um
je sve uredio: ono što je trebalo da postane i ono što je
postojalo, ono što više ne postoji i ono sada što postoji; ta-
kođe, uredio je i onu rotaciju, po kojoj se sada, razdvajajući
se, obrću zvezde, Sunce, Mesec, vazduh i eter. A sama rota-
cija za^išela je to razdvajanje. Od retkog biva razdvojeno
gusto, od hladnog toplo, od tamnog svetlo i od vlažnog suvo.
A postoje mnogi delovi u mnogim stvarima. Zaista, ništa se
ne da razlučiti, niti razgraničiti, jedno od drugog, osim Uma.
Um je ceo sličan, bio veći ili manji. Ništa drugo nije slično
bilo čemu, već su, očigledno, postojale i postoje one stvari, u
kojima ima najviše delova njih samih. R. P. 155.
 (13) A pošto je Um započeo da pokreće, počeo je da se
odvaja od svega što se kretalo, i što je Um pokrenuo, sve se
odvojilo; kako se to kretalo i razdvajalo, rotacija je tzazivala
sve veće razdvajanje.
(14) A Um, koji je večan, sigurno i sada postoji tu, gde su
i sve ostale stvari. u mnoštvu okolnih stvari, i to kako u oni-
ma, koje su sjedinjene s njim, tako i u onima, koje su razdvo-
jene od njega/7
(15) Gusto, vlažno, hladno i tamno spojilo se onde, gde je
sada zemlja. a retko, toplo i suvo povuklo se u predele ka
eteru/8 R. P. 156.
(16) Od tih stvari, koje se odvajaju, stvrdnjava se zemlja;
iz oblaka, naime, izdvaja se voda, iz vode zemlja, a iz zemlje
kamenje, koje očvrsne pod uticajem hladnoće; kamenje se,
naime, izdvaja više od vode. R. P. 156.
(17) Heleni pogrešno nešto nazivaju nastajanjem i propa-
danjem: jer, nijedna stvar ne nastaje niti propada, nego se sa
već postojećim stvarima meša i odvaja od njih. Stoga bi
nastajanje mogli pravilno nazivati mešavinom, a propadanje
razdvajanjem. R. P. 150.
(18) Sunce daje Mesecu svetlost.
(19) Dugom nazivamo ono što u oblacima daje odsjaj
Sunca. Ona je predznak oluje; jer, voda, koja je raspršena
oko oblaka, stvara vetar ili izliva kišu.
(20) Prilikom uspona Pasje zvezđe (?) Ijudi započinju
žetvu; prilikom njenog zalaženja oni oru njive. Ona, naime,
ostaje skrivena tokom četrdeset dana i noći.378

37 Kod Simplikija fr. 14 glasi (str. 157, 5) b bi vot% ora itrri tsxdgra
xai vvv krrrv., a kod Dilsa b vov$, a(ei> &rrt, r'o xdqra xai vvv s<rrtv,
Sličnost a e i . . . xai vvv govori ovome u prilog.
38 O tekstu fragmenta 15 videti R. P. 156 a. Dodajući kai ro /jifiTigov iz
Hipolita povco sam se za Shomom (Schom).
 (21) Zbog slabosti čula, nismo sposobni da prosuđujemo
ono što je istinito.
(21a) Pojave su odraz nevidljivog.
(21b) (U mogućnosti smo da koristimo životinje niže vr-
ste.) jer mi upotrebljavamo sopstveno iskustvo, pamćenje,
mudrost i veštinu.
(22) Takozvano ptičije mleko je belance u jajetu.

127. Anaksagora i njegovi prethodnici

Anaksagorin sistem je, kao i Empedoklov, pokušao da po-

miri elejsko učenje, po kojem je telesna supstancija nepro-
menljiva, sa učenjem o postojanju sveta u kojem smo svedo-
ci stalnog nastajanja i nestajanja. On iskreno usvaja i ponovo
potvrđuje Parmenidove zaključke. Svim stvarima ništa ne
može da se doda; jer ne može da bude više od svega i sve je
uvek jednako (fr. 5). Takođe, ništa ne može da nestane. Ono
što ljudi obično nazivaju nastajanjem i propadanjem uvek je
mešavina i razdvajanje (fr. 17).
Vrlo je verovatno da je Anaksagora svoju teoriju o meša-
vini izveo iz teorije svog mlađeg savremenika, čijapoema je
možda bila objavljena pre Anaksagorine rasprave/9 U sva-
kom slučaju, videli smo da su mišljenja ovog drugog filozofa
bila poznata u Atini pre sredine petog veka. Videli smo kako
je Empedokle pokušao da spase pojavni svet naglašavajući
da su suprotnosti - vruće i hladno, vlažno i suvo - stvari, od
kojih je w a k a stvama u parmenidovskom smislu. Anaksago-

w Ne mislim, međutim. da je to znaČenje reČi roig egjou; utrrsgo^ u Ari-

stotelovoj Metafiiici, A, 3, 984 a 12 (R. P. 150 a). U svakom sluČaju, Teo-
frast ih nije tako tumačio; on podražava odeljak govoreći o Platonu (Dox,
484. 19), o kome kaže: ToOrot$ imyivofuvo$ TlXdrajv r% puv ČoŠu xai rg
^jvafut ngbrsgo^, rot$ %gavot$ uoregof. (PojavivŠi se posle njih, Platon ih
je pretekao veliČinom slave i talenta, iako se istakao kasnije.) Izgleda da je
on aristotelovsku formulu smatrao „infcriomom u njcnim postignućima“.
ra je smatrao da to nije sasvim tačno. Sve se menja u sve dru*
go,40 stvari od kojih se svet sastoji nisu „odsečene sekiromu
(fr. 8) na taj način. Naprotiv, prava formula mora da bude: U
svemu ima deo svega (fr. 11).

128. MSve u svemu“

Deo argumenta pomoću kojeg je Anaksagora pokušao da

dokaže ovu tačku, u oštećenom obliku sačuvao je Aetije, a
Dils je neke od originalnih reči otkrio u sholijama sv. Grigo-
rija Nazijanskog: „Kada jedemo Demetrino voće ili pijemo
vodu, koristimo jednostavnu ishranu. Ali kako može od neče-
ga što nije vlas nastati vlas i meso od nečega što nije meso?‘
(fr. 10).41 Ovo pitanje pripada upravo onoj vrsti problema ko-
jima su se bavili rani Milećani, mada je interesovanje za me-
teorologiju sada definitivno zamenjeno interesovanjem za fi-
ziologiju. Sličan način razmišljanja naći ćemo kod Diogena
iz Apolonije (fr. 2).
Tvrdnju da u svemu postoji deo svega ne treba shvatiti
prosto samo kao upućivanje na prvobitnu mešavinu stvari pre
nastanka svetova (fr. 1). Naprotiv, čak je i sada ,,sve na oku-
pu“ i sve, ma kako malo ili veliko, ima podjednak broj „deio-
va“ (fr. 6). Manje čestice materije bi mogle imati manji broj
delova samo kad bi jedan od tih delova prestao da postoji; ali
ako nešto jeste, u punom parmenidovskom smislu, nemoguće
je da puka deoba učini da to prestane da postoji (fr. 3). Mate-
rija je beskonačno deijiva; kao što nema najmanje stvari, ta-
ko nema ni najveće. Međutim, ma kako telo moglo biti malo
ili veliko, ono uvek sadrži isti broj delova, tj. delova svega.

40 Arist. Fiz.y A, 4. 187 b I (R. P. 155 a).

41 Aet. 1 ,3. 5 (Dox.. str. 279). Videti R. P. 155 f i n. I. itam kao
i Uzener (Usener).
129. Delovi
Šta su te ,,stvari“ od kojih sve sadrži deo? Jedno vreme je
bilo uobičajeno Anaksimandrovu teoriju predstavljati u smi-
siu da, na primer, pšenica sadrži male čestice mesa, krvi, ko-
stiju i tome slično; međutim, upravo smo videli da je materi-
ja beskonačno deljiva (fr. 3) i da u najmanjoj čestici postoji
isto toliko mnogo ,.delova“ koliko i u najvećoj (fr. 6). To
ozbiljno dovodi u pitanje staro gledište. Ma koliko daleko
išla deoba, nikada ne možemo stići do nečega što je „nepo-
mešano“, tako da ne postoji takva stvar kao što je čestica jed-
nostavne prirode, ma kako sićušna bila.
Taj problem može da se reši samo na jedan način.42 U fr. 8
su kao primeri stvari koje nisu „sekirom odsečene jedna od
druge“ navedeni vruće i hladno; na drugim mestima (fr. 4,
15) pominju se ostale tradicionalne ,,suprotnosti“. Aristotel
kaže da, ako pretpostavimo da su prvi principi beskonačni,
onda oni mogu biti ili jednorodni, kao kod Demokrita, ili su-
protnosti.43 Simplikije, sledeći Porfirija i Temistija, drugo

42 Videti Tannery, Science hellene, str. 283 i dalje. Još uvek mislim da
je Tenerijevo tumačenje suštinski ispravno, mada njegova tvrdnja zahteva
modifikaciju. Nama je. nesumnjivo, teško da o vrućem i hladnom. suvom i
vlažnom mislimo kao o ..stvarima" (xQVftaza)\ ali moramo se setiti da se taj
način mišljenja zadržao čak i nakon što je definisan pojam kvaliteta
( tt o io t i ^ ) . Galen (De n a t.fa c., 1,2, 4) sasvim jasno kaže da su kvaliteti ono

što je večno. On kaže ot rtve$ ehat ftev iv avrjj (rjj ic:oxeifievTj oia’u f)
SoOufvr^t^rag iroionjras, apuTaBkrfTou^ & xai ar^ejrrovg e f aiiavo$t xai rag
'fotvofievaf t o l u t o s aAAoiuMreig rjjf <$taxgioei re xat ovyxgfoei yiyvee$ai <patnv
‘Ava§ay6go^. (Neki mislioci teže tome da tvrde kako se kakvoće nalazc u
samoj (pretpostavljenoj suštini), kao i to da su one odvajkada nepromen-
Ijive i nepokretljive, a da one vidljive promene nastaju razdvajanjem i
spajanjcm, kao što tvrdi Anaksagora.)
43 Arist. Fiz., A, 2, 184 b 21, 17 ovt(d$ uxmee Arxi6xgrro$, r6 yevo$ ev,
o^iftart &e ij ettiet ^tatpegoCoa^, rj xai evavrta^ (ili su tako. kao što tvrdi
Demokrit, po vrsti jedni, a po obliku ili izgledu različiti. iii pak suprotni).
shvatanje pripisuje Anaksagori;44 a sam Aristotel ukazuje na
to da Anaksagorine suprotnosti s jednakim pravom mogu da
se nazovu prvi principi kao i „homeomerije".45
Dakle, sve sadrži deo tih suprotnosti, a ne različitih oblika
materije. Svaka čestica, ma kako velika ili mala, sadrži svaki
od tih suprotnih kvaliteta. Ono štoje vruće takođe je, u izve-
snom stepenu, hladno. Čak je i sneg, tvrdio je Anaksagora,
crn;46 dakle, čak i belo sadrži određen deo suprotnog kvalite-
ta. To je dovoljno da ukažemo na vezu između ovog i Hera-
klitovih pogleda (§ 80).47

130. Semena

Dakle, razlika između Anaksagorine i Empedoklove teori-

je je sledeća. Empedokle je mislio da, ako dovoljan broj puta
podelimo različite stvari od kojih je sastavljen svet, posebno
delove tela kao što su meso, kosti i tome slično, dolazimo do

44 Fiz., str. 44. I. Aristotel upućuje na Siofiorrjra^ . . . xai jhzgorrjra^

Šrjeorrjraf ri xai vjoorrjTag fiavoTTjra^ rs xai iwxvonjra^ xai raf aAAaf xara
TTotonjra havrtorTjrag (toplotc... i hladnoće, suvoće i vlage. proređenosti i
gustoće. kao i ostale suprotnosti po kakvoći). Ipak, on primećuje da je
Aieksandar odbacio to tumačenje i uzeo da se houps^obaa^ ij xai &avria$
(različiti ili. pak. suprotni) zajeđno odnose na Dcmokrita.
Fiz., A, 4, 187 a 25, rbv fisv CAva%ayoQCLv) amtQa itotsb ra rs
ofioiofisoij xai ravavrta (Anaksagora) smatra beskonačnim i homeomerije i
suprotnosti). Aristotelova teorija se od ovoga razlikuje samo po tome sto
kod njega vktf (materija) prethodi svavrta (suprotnosti).
46 Sext. Pyrrh., I, 33 (R. P. 161 b).
47
Ovu vezu je primetio još eklektički hcraklitovac kome pripisujem
flsgi $tarrt}$ (,,0 načinu ishrane”) I, 3-4 (videti Pogl. III, str. 184, n. 66.).
Videti reči a r' akkijkoiv ro fisv twq ano rou uiarof ro vyQov svi yaQ iv
nv^i Oyf>onx to u&og ano rou twqq$ ro §r%ov svt yaQ xai iv \2art §tjqov
(medusobnim deiovanjem. vatra od vode dobija vlagu: u vatri se. naime,
nalazi i vlažnost: a voda od vatre dobija suvoću; jer, i u vodi postoji su-
voća).
četiri „korena** ili elementa koji su, u skladu s tim, osnovna
stvamost. Anaksagora je smatrao da, ma koliko puta da deli-
mo bilo koju od tih stvari - a one su beskonačno deljive —ni-
kada nećemo doći do tako malog dela koji ne sadrži delove
svih suprotnosti. S druge strane, sve može da pređe u sve
drugo baš zato što ,.semena‘\ kako ih je on zvao, svakog obli-
ka materije sadrže deo svega, tj. svih suprotnosti, mada u ra-
zličitim proporcijama. Ako već koristimo reč element, u
Anaksagorinom sistemu su ova semena ono što su elementi.
Aristotel je to izrazio rekavši da Anaksagora shvata
ofiotofisgi} kao arot%eTa AZ Videli smo da reč arotzeTov pripada
vremenu nakon Anaksagore, pa je prirodno pretpostaviti da
je reč bfiotofieg^ samo Aristotelov naziv za ,,semena‘\ U Ari-
stotelovom sistemu bfiotofie^ su nešto srednje između eleme-
nata (orot%sTa), od kojih su sastavljene, i organa (ograva), koji
se od njih sastoje. Srce ne može da se podeli na druga srca,
ali delovi mesa su meso. Tako je Aristotelov iskaz sasvim ra-
zumljiv sa njegovog stanovišta, ali nemamo osnova za pret-
postavku da se Anaksagora izrazio baš na taj način. Sve što
možemo s pravom zaključiti jeste da je on rekao kako „semena‘\
kojima je zamenio Empedoklove ,,korene“, nisu suprotnosti u
stanju razdvojenosti, već da svako sadrži deo svih njih. Da je
Anaksagora zaista koristio reč ,,homeomerije“, bilo bi vrlo
čudno što Simplikije ne navodi fragment koji je sadrži.4

4*/*Arist. De gen. c o r r A, I, 314 a 18, o fdv yao (Anaksagora) ta

bfLoiofLS^r) oroi%eTa ti'Stjotj, olov ćxrrouv xai craqxa xai puzkbv, xai rćbv akkiov
(bv šxaorrtf) ovvuMffiov to fUQoq iorrv. (On /Anaksagora/, naime, za elemente
uzima homeomerije, na primer: kost. meso i mozak; kao i ostale stvari od
kojih se u svakoj nalazi deo istoimene stvari.) Naravno, to su ponovili Teo-
frast i doksografi; ali. trebalo bi primetiti da mu Actije. pretpostavljajući da
je Anaksagora koristio taj izraz. daje potpuno pogrešno značenje. On kaže
da su bfLQtofUQ£tat (homeomerije) bile tako nazivane zbog sličnosti čestica
Tpotpof (hrana) sa česticama tela (Dox., 279 a 21; R. P. 155 f)- Lukrecije. I,
830 i dalje (R. P. 150 a), daje sličan prikaz tog problcma. izvcden iz epikurej-
skih izvora. To se očigledno ne može pomiriti sa onim što kaže Aristotel.
 Razlika između dva sistema takođe može da se posmatra i
sa drugog stanovišta. Anaksagoru njegova teorija nije obave-
zivala da Empedoklove elemente smatra osnovnim, gledište
izloženo očiglednim prigovorima, naročito u slučaju zemlje.
On ih je objasnio na sasvim drugi način. Mada sve u sebi ima
deo svega, stvari su to što izgledaju po onome čega u njima
ima najviše (fr. 12 sub.fin.). Možemo, dakle, reći da je va-
zduh ono u čemu je najviše hladnoće. vatra ono u čemu je
najviše toplote itd., a da pri tom ne napustimo shvatanje po
kome je deo hladnoće sadržan u vatri, a deo toplote u vazdu-
hu.4950Velike mase koje je Empedokle uzeo za elemente stvar-
no su ogromni skupovi svih vrsta ,,semena'\ Svako od njih
♦ . • s 5 0

je, u stvari, Travtmegfita.

131. „Sve stvari na okupu“

Iz svega toga sledi da, kada bi ,,sve stvari bile na okupu“ i

kada bi različita semena stvari bila pomešana u beskonačno
malim česticama (fr. 1), pojava o kojoj se govori bi bila jed-

49 Videti gore. str. 311.

50 Arist. De gen. c o r r A. I. 314 a 29. Reč i:av<rntQfita (smeSa svih se-
mena) koristio je Demokrit (Arist. De a n A, 2, 404 a 8; R. P. 200) i ona
se pojavljuje u fleet $tatTr^(loc. cit.). Prirodno je pretpostaviti da ju je ko-
ristio i Anaksagora. pošto je koristio izraz m o fia za (semena). Veći proble-
mi nastaju uključivanjem vode i vatre među ofiotofugrj (Jiomeomerijeu) u
Aristotelovoj Metafizici, A, 3, 984 a II (R. P. 150 a). Za Bonica (Bonitz)
reči xa$ai&q včcog rj rvg (upravo poput vode i vatre) znače .Jcao što smo
upravo videli za vatru i vodu u Empedoklovom sistemu". U svakom sluča-
ju. xa£aTtQ (upravo poput) je blisko sa ovrw (tako) i opšti smisao je da
Anaksagora na ofiotoftegrj (homeomerije) primenjuje ono Što zaista važi za
rcot%sTa (elementi). Bolje bi bilo izbaciti zarez posle twq (vatra) i dodati ga
posle <py<ri (kaže). jer <rsyxqi<ni xai $taxqi<nt fUvov (jedino spajanjem i raz-
dvajanjem) objašnjava ovrco . . . x a $ d (tako... baš kao). U sledećoj re-
čenici d r J ^ (ukratko) čitam kao oAAa* (inače), što čini i Celer (Arch., II.
261). Takođe videti Arist. De caelo, T, 3. 302 b I (R. P. 150 a), gde je ta
stvar vrlo jasno postavljena.
na od onih koje su dosada tretirane kao prvobitne supstanci-
je. U stvari, one (čestice) zaista predstavljaju pojavu „vazdu-
ha i etra“; jer kvaliteti (stvari) koji im pripadaju - tj. vruće i
hladno - po kvantitetu preovlađuju nad svim drugim stvari-
ma u univerzumu i sve je, očigledno, ono čega u nekoj stvari
ima najviše (fr. 12 sub. fin.). Dakle, tu se Anaksagora slaže
sa Anaksimenom. Osnovni uslov stvari, pre formiranja sveto-
va, potpuno je isti kod obojice; jedino što kod Anaksagore
prvobitna masa više nije prvobitna supstancija, nego mešavi-
na bezbrojnih semena podeljenih u beskonačno male delove.
Ova masa je beskonačna, kao i Anaksimenov vazduh, i
ona sama sebe drži, pošto je ništa ne okružuje.51 „Semena“
svih stvari koje ona sadrži, kaže se dalje, bezbrojna su (fr. 1).
Ali, pošto bezbrojna semena mogu da se podele na ona u
kojima preovlađuju delovi hladnog, vlažnog, gustog i tamnog
i ona koja u sebi imaju najviše topiog, suvog, retkog i svet-
log, možemo da kažemo da je prvobitna masa bila mešavina
beskonačnog vazduha i beskonačne vatre. Naravno, semena
vazduha sadrže „delove stvari“ koje preovlađuju u vatri i vice
versa; aii sve smatramo onim čega u njemu ima najviše. Na
kraju, u toj mešavini nema praznine, što bi na osnovu
Parmenidovih argumenata bio nužan dodatak ovoj teoriji.
Ipak, vredno je pomena da je Anaksagora čisto dijalektičkom
dokazu Elejca dodao jedan eksperimentalni dokaz ovoga. On
je, kao i Empedokle (fr. 100), koristio eksperiment sa klep-
sidrom i, takođe, pokazivao telesnu prirodu vazduha pomoću
kožnih mehova.52
c
51 Arist. Fiz., T, 5, 205 b I (R. P. 154 a).
52 Fizika, Z, 6, 213 a 22 (R. P. 159). Kompletna rasprava o eksperimenti-
ma sa klepsidrom nalazi se u P r o b l 914 b 9 i dalje. odeljak koji smo već ko-
ristili u tumačenju Empedokla. fr. 100. Videti gore, str. 261. n. 60.
132. Nus

Da bi došlo do pokreta u mešavini, Empedoklova teorija

je, kao i Anaksagorina, zahtevala neki spoljašnji uzrok. Par-
menid je pokazao da se telo nikad samo od sebe ne bi pokre-
nulo, kao što su pretpostavljali Milećani. Uzroku kretanja
Anaksagora je dao ime Nus. To je navelo Aristotela da kaže
kako se on jedini „istakao kao trezven čovek nasuprot naga-
đanju njegovih prethodnika“,5j a često mu se pripisivalo uvo-
đenje duhovnog u filozofiju. Razočaranje koje u Fedonu
izražava Sokrat zbog načina na koji je Anaksagora razvio teo-
riju, trebalo bi, međutim, da nas navede da, pre nego što odu-
ševljeno prihvatimo njeno stanovište, zastanemo i razmisli-
mo. Platonov5354 Sokrat kaže: „Nekada sam čuo čoveka da, ka-
ko on reče, čita Anaksagorin spis i tvrdi da je um ono što
uređuje svet i predstavlja uzrok svih stvari. Obradujem se
čuvši za taj uzrok i učini mi se pravilnim da je um uzrok sve-
mu... Ali sam se u divnoj nadi, prijatelju moj, prevario kada
sam, odmičući, našao da on do uma nimalo ne drži, nego isti-
če vazduh, eter i vodu i mnoge druge čudne stvari.“ (Fedon,
97 b 3) Aristotel, imajući na umu, naravno, upravo taj deo iz
Fedona, kaže:55 „Anaksagora koristi um kao deus ex machi-
na da objasni stvaranje sveta; i kad god mu nedostaje reči da
objasni zašto je nešto nužno, on ga u to uvlači. Ali u drugim
slučajevima, on navodi kao uzrok bilo šta drugo, radije nego
um “ Ove igave mogu da sugerišu kako je Anaksagorin Nus
(Um) stavljen u istu ravan sa Empedoklovom Ljubavlju i Mr-
žnjom, u šta ćemo se uveriti kada vidimo šta nam on o tome
kaže.
Prvo, Nus je nepomešan (fr. 12) i ne sadrži, kao ostale
stvari, deo svega. Tako nešto je skoro i nepotrebno reći za

53 Arist. M eu A, 3,984 b 15 (R. P. 152).

54 Platon, Fedon, 97 b 8 (R. P. 155 d).
55 Arist. M e t A. 4,985 a 18 (R. P. 155 d).
nematerijalni um; niko ne bi ni pretpostavio da on može da
bude vruć ili hladan. Rezultat toga što je Nus nepomešan je-
ste da on ..dominira nad“ svim stvarima. tj. rečeno Anaksa-
gorinim jezikom. on uzrokuje kretanje stvari.56 Heraklit je
isto to rekao za vatru, a Empedokle za Mržnju. Um je, kaže
se dalje, ,,najtanji“ od svih stvari, tako da može svugde da
prodre, a bilo bi besmisleno reći da je nematerijalno ,,tanje“
od materijalnog. Istina je da Nus takođe ,.zna sve stvari“; ali
to, možda, važi i za Heraklitovu vatru,57 a svakako važi za
Diogenov vazduh.5859Celer smatra da je Anaksagora mislio
kako govori o nečem netelesnom, ali priznaje da u tome nije
uspeo39 i to je, istorijski, važno mesto. Nus je sigumo zami-
šljen kao nešto što zauzima prostor, jer se govori o njegovim
većim i manjim de!ovima(fr. 12).
Suština je verovatno u tome da je Anaksagora Empedo-
klovu Ljubav i Mržnju zamenio Nusom zato što je želeo da
zadrži staro jonsko učenje o supstanciji koja ,,zna“ sve stvari,
a da to poistoveti sa novom teorijom o supstanciji koja ,,po-
kreće“ sve stvari. Možda je takođe njegovo povećano intere-
sovanje za fiziološke, za razliku od čisto kosmoloških pro-
blema, uticalo na to da pre govori o umu, nego o duši. Prva

56 Arist. P h y s ©, 5, 256 b 24, xai 'Ava£pjyboa^ oe$a'tg tov vouv

aimSij (pa<rx<av xai atuyi} ehat, knetMpte^ xnrij<F£(os a^ZVv aurov iroteT elvar
ouru) yaQ ai>ftovtos xtvorq axtvyrog ujv xai xgaronj apuyi% tov. (Stoga i Ana-
ksagora pravilno uči da Um nije podložan promeni i mešanju, budući da ga
smatra za poČetak kretanja; jer, jcdino bi tako mogao pokrctati, a da sam
nije pokrcnut. te preovladavati, a da sam nije pomešan.) Ovo je navedeno
jedino zbog znaČenja xQarerv (preovladavati). Naravno, ne misli se da su
reči axtvrjT&; iov (6udući nepokrcnut) istorijske. a joŠ manje je to tumačcnje
u De n a t T. 4, 429 a 8. Diogen iz Apolonije (fr. 5) tmb rotrrou itasna
xv3eQvaff$ai (on svime upravlja) (stara miletska reč) spaja sa itaantav xQarerv
(prcovladavati nad svime).
57 Samo ako zadržimo rukopisno et&vat (znati) u fr. 1. U svakom sluča-
ju, ime t o aotpbv (mudrost) implicira to isto.
58 Videti fr. 3 ,5 .
59 Celer, str. 993.
reč Grku sigumo sugeriše blisku vezu sa živim telom. dok sa
drugom to nije slučaj. Ali u svakom slučaju, Anaksagorina
originalnost mnogo više počiva na teoriji o supstanciji, nego
na teoriji o Nusu.

133. Oblikovanje svetova

Oblikovanje sveta započinje rotacionim kretanjem koje
Nus saopštava delu pomešane mase u kojoj su ,,sve stvari na
okupu“ (fr. 13) i ovo rotaciono kretanje postepeno se raspro-
stire na sve širi prostor. Njegova brzina (fr. 9) dovodi do ra-
zdvajanja retkog i gustog, hladnog i vrućeg, tamnog i sve-
tlog, viažnog i suvog (fr. 15). To razdvajanje stvara dve velike
mase, od kojih se jedna uglavnom sastoji od retkog, vrućeg,
svetlog i suvog, nazvane .,eter“; druga, u kojoj preovlađuju
suprotni kvaliteti, nazvana je ,,vazduh“ (fr. 1). Eter ili vatra60
je spolja, dok se vazduh nalazi u sredini (fr. 15).
Sledeći stupanj je razdvajanje vazduha u oblake, vodu,
zemlju i kamenje (fr. 16). U tome Anaksagora pažljivo sledi
Anaksimena. Ipak, u svom objašnjenju nastanka nebeskih te-
la on se pokazao originalnijim. Na kraju fr. 16 čitamo da se
kamenje Jzdvaja više od vodeM, a od doksografa učimo da
su nebeska tela objašnjena kao kamenje koje se otcepilo od
Zemlje usled brzine njene rotacije, i koje se usijalo zbog br-
zine sopstvenog kretanja.61 Možda je pad meteorita u Ego-
spotam imao neke veze sa poreklom ove teorije. Takođe mo-
žemo da primetimo da to nužno implicira rotaciju ravne Ze-
mlje zajedno sa ,,vrtlogom“ (Sfvrj).

60 Primetimo da Anaksagora kaže Mvazduh“ tamo gde Empedokle kaže

,.etar4i i da je za njega ,,etar“ isto što i vatra. Videti Arist. De caelo, T, 3,
302 b 4, ro yae xai rov aiBi$a 7T(xxra.yoQzvti rauro (on. naime istu stvar
naziva vatrom i eterom), i ib. A, 3, 270 b 24, Aya§ayoga^ bi xazax#rFai rq>
bvofLOTt roCmp oo xaAu>$- mofia&t ja# aiSiga ayri m (Anaksagora se ovim
imenom ne koristi na valjan način; jer, umesto da kaže vatra, on kaže eter.)
61 Aet. II, 13,3 (D ox, str. 341; R. P. 157 c).
134. Bezbrojni svetovi
Da je Anaksagora usvojio uobičajenu jonsku teoriju o
bezbrojnim svetovima, jasno je iz fr. 4 za koji nemamo osno-
va da ga uzmemo drugačije nego kao kontinuiran.6263 Reči
„razdvajanje (se) nije moglo desiti samo kod nas, već i dru-
gde“ mogu da znače jedino to daje Nus (Um) izazvao rotaci-
ono kretanje u više delova bezgranične mešavine, a ne samo
ujednom. Aetije za Anaksagoru kaže da jepripadao onima
koji su smatrali da postoji samo jedan svet;6j ali ne može se
smatrati da to svedočanstvo ima istu težinu kao fragmenti.
Celerovo tumačenje da se ove reči odnose na Mesec nije ve-
rovatno. Da li je verovatno da bi bilo ko rekao kako stanovni-
ci Meseca „imaju Sunce i Mesec kao kod nas"?64

135. Kosmologija
Anaksagorina kosmologija zasnovana je očito na Anaksi-
menovoj, što će se i videti iz poređenja sledećeg Hipolito-
vog65 odeljka sa citatima datim u Poglavlju 1 (§ 29):
(3) Zem lja je ravnog oblika i lebdi, zato što j e velika i zato što
ne postoji prazan prostor;66 budući da j e vazduh veom a ja k , on
nosi Zem lju, koja pluta na njem u.

62 Videti gore. str. 306, n. 36.

63 Aet. II, 1, 3 (Dox. str. 327).
64 Dalje se može dokazati đa se taj odeljak (fr. 4) nalazi sasvim blizu
početka dela. Videti S(mpl. Phys., str. 34, 28, fier' oXtya a&cns rw
Trgorrov rJsgi <pv<rsw$ (malo dalje od početka prve knjige „ 0 prirodi“),
str. 156,1, xai fLsr' 6?.tya (i ne mnogo dalje) (posle fr. 2), koji se nalazi fu r
&Ai7w(nešto dalje) (posle fr. 1), što je bio početak knjige. Tu bi upućivanje
na druge „svetove4" bilo sasvim na mestu, ali ne i upućivanje na Mesec.
65 Ref. 1.8, 3 (Dox., str. 562).
66 To je dodatak starijem gledištu do kojeg je dovelo elejsko poricanje
praznine.
 (4) O d sve viage, koja se nalazi na Zem lji, s je d n e strane, more
je nastalo kako od vode. koja se nalazi u zem lji, a koja je isparU
la. pa se tako form irao talog,67 tako i od reka, koje su u more
uticale.
(5) S druge strane, reke su postale kako od kiša, tako i od voda,
koje su se nalazile u zem lji. O na je , naim e, Šuplja i sadrži vodu
u šupljinam a. A Nil leti nadolazi zato što se u njega slivaju vo-
de, koje potiču od snegova u Etiopiji.68
(6) Sunce, M esec i sve zvezde su užareno kam enje, koje je
uključeno u okretanje etera. A ispod zvezda nalaze se neka tela,
koja se obrću zajedno sa Suncem i M esecom . i k o ja su za nas
nevidljiva.
(7) T oplotu zvezda ne osećam o zato što su veom a udaljene od
Z em lje; one nisu podjednako tople kao Sunce jo š i zato Što zau-
zim aju hladniji položaj. A M esec se nalazi niže od Sunca i bliže
nam a.
(8) Sunce veličinom nadm ašuje Peloponez, a M esec ne posedu-
j e sopstvenu svetlost, već onu od Sunca. O kretanje zvezda odvi-
j a se ispod Zem lje.
(9) Pom račenje M eseca dešava se onda kada se Z em lja ispreČi
Suncu, a ponekad se ispreče tela koja se nalaze ispod M eseca,
dok se pom račenje Sunca dešava onda kada se ispreči m lad Me-
sec. I Sunce i M esec se u svojim putanjam a vraćaju tako što ih
vazduh potiskuje. M esec se često vraća, je r ne m ože da nadvla-
da hladnoću.
(10) A naksagora je prvi definisao pojave pom račenja i sjaja ne-
beskih tela. R ekao je da je M esec sačinjen od zem ljane m aterije

67 Na ovom mestu tekst je oštećen, ali opšti smisao može da se razume

zahvaljujući Aetiju. III. 16.2.
68 U rukopisu se ovo čita kao iv ro7; oqxtoi; (u sevemim predelima), a
Dils prihvata Fridrihovo iv zo?<; ayragxTixoi7; (u južim predclima). Mislim
da je sigumije prcvesti Aetijevo iv rjj Ai&oirfa (u Etiopiji) (IV, 1, 3). To
gledište pominje Herodot (II, 22). Seneka (M Q.t IV, 2. 17) ukazuje na to
da su ga usvojili Eshil (SuppL, 559, fr. 300, Nauck), Sofokle (fr. 797) i
Euripid (//e/., 3, fr. 228), na čije mišljenje je, prirodno, uticao Anaksagora.
 i da na njem u ima doiina i klisura. M lečni put je prelam anje
svetlosti onih zvezda koje Sunce ne osvetljava. Zvezde padali-
ce, pak, nastaju poput vam ica, koje iskaču usled kretanja nebe-
skog svoda.
(11) Vetrovi nastaju kada se vazduh razređuje pod dejstvom
Sunca i, kada čestice vazduha sagorevaju, povlače se ka nebe-
skom svodu t bivaju odnete. A grm ljavina i m unje nastaju kada
toplota prodire u oblake.
• 12) Zem ljotresi nastaju o n d a kada gom ji vazduh prodire u onaj
pod zem ljom ; naim e, kada se ovaj pokreće, potresa se i Zem lja,
koja pluta na njem u.

Sve ovo potvrđuje Teofrastovu tvrdnju da je Anaksagora

pripadao Anaksimenovoj školi. Ravna Zemlja koja pluta na
vazduhu, tamna tela ispod Meseca, objašnjenje solsticija i
,,obrata“ Meseca, nastalih usled otpora vazduha, objašnjenja
vetra, groma i munje, sve to potiče od Milećana. Što se tiče
mesečeve svetlosti i uzroka pomračenja, bilo je prirodno da
se Anaksagori u Atini pripišu ta otkrića. S druge strane, iz-
gleda neverovatno da je do njih došao neko ko je verovao da
je Zemlja ravna, i postoji mnoštvo dokaza koji govore u pri-
log tome da su ona zapravo pitagorejska.69

136. Biologija

,,U svim stvarima postoji udeo svega, a u nekima ima i

Uma“ (fr. 11). Tim rečima Anaksagora je postavio razliku iz-
među živih i neživih stvari. On kaže da isti Um „dominira
nad svim“, tj. pokreće sve žive stvari, veće i manje (fr. 12). U
svim živim s^vorenjima Nus (Um) je isti (fr. 12) i iz toga sle-
di da različiti stupnjevi inteligencije koje primećujemo u ži-
votinjskom i biljnom svetu zavise isključivo od strukture te-
la. Nus (Um) je isti, ali on ima više mogućnosti u jednom ne-
go u drugom telu. Od svih životinja čovek je najmudriji, ali

69
Videti str. 214, n. 25.
 i,
ne zato što ima bolju vrstu Uma, nego zato što ima ruke.70 To I
je u skladu sa prethodnim razvojem mišljenja o ovoj temi.
Već je Parmenid, u drugom delu svoje Poeme (fr. 16), mi-
šljenje Ijuđi učinio zavisnim od njihovih udova.
Pošto je sav Nus isti, ne iznenađuje nas da su biljke sma-
trane živim stvorenjima. Ako je verovati pseudo-Aristotelo-
voj Raspravi o biljkama,71 Anaksagora je tvrdio da biljke
svakako moraju da osećaju zadovoljstvo zbog bujanja svog i
lišća i bol zbog njegovog opadanja. Plutarh kaže72 da je on ti
biljke nazivao „životinjama pričvršćenim za zemlju% \
I biljke i životinje su nastale ponajpre iz nauairsgfifcL Bilj-
I
ke su nastale tako što su njihova semena, koja su bila u va- i
i
zduhu, pala zajedno sa kišom,73 a i životinje su nastale na sli-
čan način.7475Kao i Anaksimandar, i Anaksagora je smatrao da i
su životinje nastale najpre u vlažnom elementu.

137. Percepcija
U ovim oskudnim primedbama vidimo tragove polemič-
kog stava prema Empedoklu, a isto se može primetiti i u ono-
me što se kaže o Anaksagorinoj teoriji percepcije, naročito u
shvatanju da se percepcija sastoji od suprotnosti.76 Evo šta
nam o tome77 kaže Teofrast:
A naksagora kaže da opažanje nastaje na osnovu suprotnosti: jer,
slično j e neosetljivo za slično. O n pokušava da nabroji svako
čulo posebno. M i gledam o posredstvom slike koja se nalazi u
zenici, a o n a se ne odražava od stvari sa sličnom , već od onih sa

70 Arist. D epart. a n A, 10,687 a 7 (R. P. 160 b).

71 (Arist.) De planL, A, I, 815 a 15 (R. P. 160).
72 Plut. Q. N., I (R. P. 160), Cjpov. . . iy y tm (zemljana... životinja).
73 Theophr. Hist. P i a n t III, l , 4 (R. P. 160).
74 Irenaeus, Adv. H a e r II, 14, 2 (R. P. 160 a).
75 Hipp. Rej.‘, I, 8, 12 (Dox.t str. 563).
76 Beare, str. 37.
77 Theophr. De sensu, 27 i dalje (Dox., str. 507).
različitom bojom. Kod m nogih životinja ta razlika se ja v lja da-
nju, a kod ponekih noću: stoga one tada im aju većinom oštriji
vid. UopŠte, noć ima sličniju boju boji očiju. Slika se ja v lja da-
nju zato Što je svetlost njen sa-uzrok; a boja, koja prevladava,
uvek se bolje uočava u kontrastu sa nekom drugom .78
N a isti način razlikuju nadražaje i dodir i ukus; je r, ono što je
jednako toplo ili hladno kao mi, prim ičući se, niti nas greje niti
hladi, a nije m oguće prepoznati ni slatko ni kiselo sam o po sebi,
već: pom oću toplog hladno, pom oću gorkog prijatno, pom oću
kiselog slatko i to na osnovu nedostatka svakog od njih; je r, ka-
že (A naksagora), sve j e već sadržano u nam a. N a isti način
funkcionišu Čula m irisa i sluha - prvo tokom udisanja i izdisa-
nja, a drugo tako, što zvuk prodire do m ozga: naim e, kost koja
ga okružuje j e šuplja i u tu šupljinu upada zvuk.79
Svako opažanje praćeno j e bolom , što je , kako se čini, u skladu
sa polazišnom tačkom ; naim e, sve Što j e različito, prouzrokuje
bol, kada dođem o u dodir sa njim . O vo postaje očigledno kada
uzmemo u obzir veliki period izloženosti Čula suviše ja k im na-
dražajima. Jarke boje i preterani zvukovi stvaraju bol, pa ne m o-
žemo dugo da izdržim o izlaganje njihovom dejstvu. V eće živo-
tinje su osetljivije; uopšte, opažanje je srazm em o veličini čulnih
organa (životinja). N aim e, one koje im aju velike, bistre i sjajne
oči, vide dobro i nadaleko, a one koje im aju m ale oči, suprotno
tome.80
N a isti način funkcioniše i sluh. Velike životinje Čuju dobro i
nadaleko, onim a m anjim iste stvari ostaju nezapažene, dok one
~ ftl
sasvim m ale čuju slabo i to sam o u neposrednoj blizini. Isto je
i sa čulom mirisa: redak vazduh, naim e, ispušta ja č i m iris, je r
miris ispušta onaj vazduh koji se greje i razređuje. V elika živo-
tinja, kada diše, uz redak udiše i gust vazduh, a m ala udiše sam o
redak; stoga one velike bolje osećaju miris. M iris j e ja č i kada je
bliži, nego kada je dalji, je r je tada gušći, a slabiji j e k a d a je ras- *79801

71 Beare, str. 38.

79 Beare, str. 208.
80 Đeare, str. 209.
81 Ibid., str. 103.
 pršen. G otovo d a m ožem o reći d a velike životinje ne osećaju re-
dak vazduh. a m ale gust.8283

U nekim aspektima, ova teorija je napredak u odnosu na

Empedoktovu teoriju. Plodna je Anaksagorina misao da oset
učini zavisnim od nadražaja putem suprotnosti i da ga poveže
sa bolom. Mnoge modeme teorije zasnovane su na sličnoj
ideji.
Da je Anaksagora čula smatrao nesposobnim da dosegnu
istinu o stvarima pokazuju fragmenti koje je sačuvao Sekst.
Ali ne smemo ga zbog toga proglasiti skeptikom. Izreka koju
je sačuvao Aristotel, ,,da su stvari onakve kakvim ih zami-
šIjamo“, kao svedočanstvo uopšte nema vrednost. Ona potiče
iz neke zbirke maksima, a ne iz rasprave samog Anaksagore;
a imala je, svi su izgledi, moralnu primenu. On je zaista re-
kao (fr. 21) da nas „slabost naših čula sprečava da raspoznan
mo istinu“, ali to jednostavno znači da ne vidimo „delovew
svega u svemu; na primer, delove cmog koji su u belom. Na-
ša čula nam prosto pokazuju one delove koji preovlađuju. On
je takođe rekao da nam vidljive stvari daju moć da vidimo i
nevidljivo, što je sasvim suprotno skepticizmu (fr. 21 a). il

82 lbid.y str. 137.

83 A/e/„ A. 5,1009 b 25 (R. P. 161 a).
 Poglavlje VII
Pitagorejci

138. Pitagorejska škola

Posle gubitka premoći koju su imali u ahajskim gradovi-

ma, pitagorejci su se okupili u Regiji, ali škola koja je tu
osnovana nije se dugo održala i samo je Arhita ostao u Italiji.
Filolaj i Lisid (koji je kao mlad čovek pobegao od masakra u
Krotonu) već su našli put do Tebe.1 Od Platona znamo da je
Filolaj u Tebi boravio krajem petog veka, a Lisid je docnije
bio učitelj Epaminonde.2 Ipak, neki pitagorejci su se kasnije
vratili u Italiju. Među njima je sigumo bio Fiiolaj i Platon
kazuje da je on napustio Tebu nešto pre 399. pre n. e., godine
u kojoj je Sokrat osuđen na smrt. U četvrtom veku, glavno
sedište škole je dorski grad Tarent i tu zatičemo pitagorejce
na čelu protivnika Dionisa iz Sirakuze. Ovom periodu pripa-
da i Arhitina delatnost. On je bio Platonov prijatelj i skoro da
je ostvario ideal filozofa-kralja. Godinama je vladao Taren-
tom, a Aristoksen kaže da nikada nije bio poražen na bojnom
polju.3 Arhita je takođe bio tvorac matematičke mehanike.
Istovremeno, pitagorejstvo se proširilo na Istok. Lisid je
ostao u Tebi, gde su Simija i Kebet slušali Filolaja, dok se
ostatak Pitagorine škole iz Regije skrasio u Flijuntu. Aristok-

1 Jambl.JC Pyth., 251. Vrhovni autoritet za ove podatke je Timaj. Nije

potrebno daVnenjamo mkopis 'A&nsrov čitajući kao Aozhnrou (kao što, po-
sie Bekmana, čini Dils). Imamo posla sa kasnijom generacijom i rečenica
počinje sa oi <t£ Aotnoi t w v rjv^ajoesiutv (drugi pitagorejci), tj. neki drugi. a
ne Arhita i Lisid, kojima smo se bavili u prethodnom odeljku.
2 O Filolaju, videti Platon, Fedon, 61 d 7; e 7; a o Lisidu. Aristoksenu
u*. Jambl. V. Pyth., 250 (R. P. 59 b).
3 Diog. VIII, 79-83 (R. P. 61). Aristoksen potiče iz Tarenta. PriČa o
Damonu i Fintiji (koju saopštava Aristoksen) pripada tom vremenu.
sen je lično poznavao poslednju generaciju ove škole i pomi-
nje Ksenoflla Halkidijca iz Trakije, Fantona, Ehekrata, Dio-
kla i Polimnasta Flijuntskog. On kaže da su svi oni bili uče-
nici Filolaja i Eurita,4 a od Platona doznajemo da su se Simi-
ja, Kebet iz Tebe i Ehekrat iz Flijunta družili sa Sokratom.5
Ksenofll je bio Aristoksenov učitelj i u Atini je, u odličnom
zdravlju, živeo sto pet godina.6

139. Filolaj
Ova generacija škole zapravo pripada kasnijem periodu;
sada ćemo se pozabaviti Filolajem. Činjenice koje su nam
poznate o njegovom učenju potiču iz sekundamih izvora i
malobrojne su. Doksografi mu zaista pripisuju razrađenu teo-
riju o planetamom sistemu, ali ga Aristotel u tom kontekstu
uopšte ne pominje. On je prikazuje kao teoriju „pitagoreja-
ca“ ili „nekih pitagorejaca“.7 Ipak, čini se da je prirodna pret-
postavka po kojoj pitagorejski elementi u Platonovim dijalo-
zima Fedon i Gorgija uglavnom potiču od Filolaja. Platonov
Sokrat se čudi što Simija i Kebet nisu od njega naučili zašto
je nezakonito da čovek sebi oduzme život,8 pa izgleda da se
time implicira kako su pitagorejci iz Tebe reč „filozof* upo-
trebljavali u naročitom smislu, tj. filozof je za njih čovek koji
teži da pronađe način kako da se oslobodi bremena ovog ži-

4 Diog. VIII, 46 (R. P. 62).

5 U prilog tome govori ceo mise en scene Fedona i potpuno je nevero-
vatno da bi Platon stvar pogrešno predstavio. Simija i Kebet su bili nešto
mladi od Platona i teško da bi se on usudio da ih predstavi kao Sokratove
učenike. a da oni to stvamo nisu bili. Ksenofan takođe {Mem.y I, 2, 48)
uključuje Simiju i Kebeta u svoj spisak Sokratovih učenika, a na drugom
mestu (III. 11 ,7) kaže da su oni došli iz Tebe privučeni Sokratovom lično-
Šću i da se nikada nisu prestali držati njegovih stavova.
6 Videti Aristoksen. ap. Val. Max., VIII, 13, ext. 3; i Suida s.v.
7 Videti niže. §§ 150-152.
8 Platon. Fedon. 61 d 6.
vota.9 Filolaj je verovatno govorio o telu (<ra>(ia) kao grobni-
ci (<rrj(La) duše.101Izgleda da to opravdava naše mišljenje da je
on, u nekom obliku* poučavao staro pitagorejsko religijsko
učenje i da je poseban naglasak stavljao na znanje kao sred-
stvo oslobađanja. To je utisak koji stičemo na osnovu Plato-
novih dela, a Platon je svakako daieko najbolji autoritet koga
imamo.
Znamo, dalje, da je Filolaj pisao o ,,brojevima“; jer Speu-
sip ga sledi u svom opisu pitagorejskih teorija o tom predme-
tu.n Verovatno je da se uglavnom interesovao za aritmetiku,
ateško možemo sumnjati da je njegova geometrija bila poput
one primitivnog tipa koja je opisana u ranijem poglavlju.
Eurit je bio njegov učenik, a videli smo (fr. 47) da su čak i
njegova shvatanja bila još uvek vrlo sirova.

9 Izgleda da to sledi iz Simijine primedbe u Fedonu, 64, b. Čitav ode-

Ijak bi bio besmislen da običnom Tebancu petog veka reči <ptk6nro<po$.
<piXo<ro<piw, <pt)jwo<pi'a (filozof, filozofirati, filozofija) nisu na neki način bile
poznate. Prema Heraklidu Pontskom ovu reČ je smislio Pitagora i objasnio
je u razgovom sa Leonom. tiraninom Sikiona ili Flijunta Videti Diog. I,
12 (R. P. 3), VIII, 8; Cic. 7usc., V, 3, 8. Videti takođe Alkidamovu pri-
medbu koju navodi Arist. Ret., B, 23, 1398 b 18, &rjfa<Tw 041a oi Trgoffrdrat
<ptX6<ro<pot sysvoyro xai ev$ai(LOYQ<nv 176X1$. (U Tebi su se našli na okupu svi
prvi fiiozofi i grad je procvetao.)
10 Iz razloga sa kojim ćemo se upoznati. u ovom kontekstu ne pridajem
važnost Filolaju, fr. 14, Dils = 23 Mulak (Mullach) (R. P. 89), ali izgleda
verovatno da je tLu$oXoyuw xopip6g did% (čovek vešt u mitskom izražavanju)
u Gorgijif 493 a 5 (R. P. 89 b) odgovoran za čitavu teoriju koja je tu data.
U svakom sluČaju, njegove su reči tstw (uvo$ m$o$ (probušeno bure) koje
impliciraju isto opšte gledište. On je nazivan unog XtxeA<Sf r tg *5 7raA/xof
(verovatno ne^T Sicilijanac ili Italijan), što znači da je bio Italijan; jer
2txsX6$ (neki Sicilijanac) jeste samo aluzija na Timokreonovu 2txeX6$
xqv4/6$ dviie noTt rdv fia rig’ e<pa (vešti Sicilijanac reče majci). Osim Filoiaja
ili nekog od njegovih drugova, nije nam poznat nijedan Italijan od koga je
Sokrat mogao da sazna nešto o tim shvatanjima.
11 Videti Pogl. Il.str. 127, n. 78.
 Poznato nam je takođe da je Filolaj pisao o medicini12 i
da je sa pitagorejskog stanovišta kritikovao teorije Sicilijan-
ske škole, mada je očigledno bio pod njihovim uticajem. On
kaže, na primer, da se naša tela sastoje jedino od toplote i da
ne učestvuju u hladnom. Tek nakon rođenja hladno se uvodi
putem disanja. Ovo mišljenje je u očiglednoj vezi sa starom
pitagorejskom teorijom. Baš kao što vatra u makrokosmosu
uvlači i ograničava hladni tamni dah koji okružuje svet (§ 53),
tako naša tela udišu hladan dah spolja. Bolest, prema Filola-
ju, mogu da uzrokuju žuč, krv i sluz; u skladu s tom teorijom,
on je poricao da je sluz hladna, što je zastupala sicilijanska
škola. Etimologija dokazuje da je ona topla. Videćemo da je
ova preokupiranost sicilijanske škole medicinom verovatno
ono što je dovelo do zadivljujućeg razvoja kasnijeg pitago-
rejstva.

140. Platon i pitagorejci

Takav je, koliko mogu da prosudim, bio istorijski Filolaj,

mada se on obično predstavlja u sasvim drukčijem svetlu i
čak naziva Kopemikovim prethodnikom. Da bismo to razu-
meli, moramo posvetiti pažnju priči o književnoj zaveri.
Videli smo da kod Platona13*15postoji par referenci na Filo-
laja, ali iz toga se ne da zamisliti značaj njegove uloge u ra-
zvoju pitagorejske nauke. Najpotpuniji izveštaj o tome Pla-
ton stavlja u usta Timaju Lokraninu, o kome ne znamo ništa
više od onoga što je Platon odlučio da nam kaže. Ipak, bar to-
liko je jasno da je verovatno posetio Atinu, dok je Sokrat još

12 Dobra ilustracija ncpotpunog karaktcra našc tradicije (Uvod. str. 37)

jeste činjenica da je to bilo sasvim nepoznato pre objavljivanja izvoda iz
Menonove latrike koja se nalazi kod Anonimusa Londonskog. Videti Dils
u Hermes, XXVIII. str. 417 i dalje.
15 Videti str. 325. n. 2 i str. 327, n. 10.
uvek bio u najboljem dobu svog života14 i da je, praktično,
morao biti Filolajev savremenik. Mala je verovatnoća da bi
mu Platon pripisao otkrića za koja je zapravo zaslužan nje-
gov poznatiji savremenik. Međutim, Platon je imao puno ne-
prijatelja i klevetnika, a Aristoksen je bio jedan od njih. Zna-
mo da je on izneo neobičnu tvrdnju da se najveći deo Države
može naći u Protagorinom15 delu, a od njega najverovatnije
potiče i priča po kojoj je Platon od Filolaja kupio ,,tri pitago-
rejske knjige“ i iz njih prepisao Timaja. Prema toj priči, Filo-
laj je, dakle, imao te „tri knjige“; pošto je zapao u veliko si-
romaštvo, Dion je, na Platonov zahtev, uspeo da ih od njega
ili njegovih rođaka kupi za stotinu mina.141516 U svakom slučaju,
pričaje već izvesno bila u opticaju u trećem veku, jer se sati-
ričar Timon iz Flijunta obraća Platonu rečima:
v

..Zelji da učenik budeš,

i ti, Platone, umakao nisi.
Jer, srebmjake mnoge dade
za malenu knjigu jednu
i pošavši od nje,
napisa Timaja“17
Hermip, Kalimahov učenik, kaže da je „neki pisac“ rekao
kako je Platon od Filolajevih rođaka lično kupio knjige za
četrđeset aleksandrijskih mina i iz njih prepisao Timaja; dok
Satir, aristarhovac, kaže da je Platon do njih došao preko Di-
ona za stotinu m ina18 Ni u jednom od tih izveštaja nema na-
znake da je knjigu napisao Filolaj; iz njih se pre može naslu-
titi da je ono što je Platon kupio bila ili Pitagorina knjiga ili,

14 To slođr iz činjenice da je on prikazan u razgovoru sa starijim Kriti-

jom (str. 244^n. 29), koji je vrlo star, i Hermokratom, koji je vrlo mlad.
15 Diog. III, 37.0 sličnim optužbama, videti Celler, Plato, str. 429, n. 7.
16 Jambl. V. Pyth., 199. Dils je u pravu kada priču pripisuje Aristoksc-
nu CA r c h III, str. 461, n. 26).
l7 Timon, fr. 54 (Dilskđp. Gell, III, 17 (R. P. Goa).
l* O Hermipu i Satiru. videti Diog. III, 9; VIII, 84, 85.
u najmanju ruku, autentične beleške sa njegovih predavanja
koje su dospele u ruke Filolaja. Kasnije se uglavnom pretpo-
stavljalo da je reč o falsifikatu nazvanom Duša sveta, koji je
navodno napisao Timaj Lokranin;19 ali sada je dokazano da
ovaj tekst nije mogao nastati pre prvog veka naše ere. Štavi-
še, jasno je da je zasnovan na samom Platonovom Timaju i
da je napisan kao podrška priči o Platonovom plagijatu. Ipak,
ovaj falsifikat ne ispunjava najvažniji uslov, naime onaj da
se radi o tri knjige, što je zapravo i poenta priče.20
Nijedan od upravo pomenutih pisaca ne priznaje da je vi-
deo te čuvene „tri knjige";212ali kasnije su postojala bar dva
dela koja su pretendovala na to da predstavljaju ove knjige.
Dils je pokazao kako je rasprava iz tri odeljka, nazvana
TJaiSsvrmov, noXmx6v i <pvo-txov („O umeću vaspitanja, o dr-
žavničkoj veštini i istraživanju prirode“), bila sastavljena na
jonskom dijalektu i pripisana Pitagori. Ona je uglavnom bila
zasnovana na Aristoksenovoj n.\j'$ayoQixai ano(paast<; (Pitago-
rejska načela), ali datum njenog nastanka je nesiguran.2- U
prvom veku pre n. e., Demetrije iz Magnezije kaže da navodi
početne reči dela koje je objavio Filolaj.23 One su, međutim,
napisane na dorskom dijalektu. Demetrije u stvari ne kaže da
je to delo napisao Filolaj, mada je nesumnjivo reč o istom
delu iz koga je, pod njegovim imenom, sačuvan jedan broj
izvoda kod Stobeja i kasnijih pisaca. Tvrdnja da je delo Filo-

19 Jambl. u Nicom., str. 105, II; Proklo u 7Vm., str. I, Dieh!.

20 To su rd §Qv\oCfL£va TQta f$tf&ta (te Često pominjane tri knjige)
(Jambl. V. Pyth., 199), ra ha#rq?ra rqta fltfSkia (te čuvene tri knjige) (Diog.
VIII. 15).
21 Kao Sto je Đajvoter (Bywater) rekao (J. Phil., l, str. 29), istorija tog
dela .,se čita kao istorija. ali ne toliko same knjige, koliko književnog ignis
fatuus. koji lebdi pred duhom maštovitih pisaca“.
22 Diis, .Xin gefalschtes Pythagorasbuch“ (A rck, III, str. 451 i dalje).
23 Diog. VIII, 85 (R. P. 63 b). Dils čita it q w t o v ixh>uuat r w v
riu$ayoQtx6jv (&t$Xta xai im?Qd*l*u ri£Qi) 0C<nag (da je /Filolaj/ prvi izdao
knjige pitagorejaca i nadenuo im ime „ 0 prirodi")-
lajevo nije sasvim u skladu sa originalnom pričom; ali lako je
uvideti kako je ovo delo moglo da se pripiše Filolaju. Kaže
se d a je druga knjiga, koja je prošla pod Pitagorinim ime-
nom, u stvari bila Lisidova.2425Bek (Boeckh) je pokazao da se
delo, pripisano Filolaju, verovatno takođe sastojalo od tri
knjige i Proklo ga naziva B akhe^ što je maštovit aleksan-
drijski naslov koji podseća na Herodotove ,,Muze"\ Dva iz-
voda kod Stobeja nose taj naziv. Mora se priznati da je čitava
priča vrlo sumnjiva.

141. „Filolajevi fragmenti"

Bek tvrdi da su svi fragmenti, sačuvani pod Filolajevim

imenom, izvomi; ali niko danas neće ići tako daleko. Od op-
sežnog izvoda o duši odustali su čak i oni koji veruju u izvor-
nost ostatka.26 Ne može se reći da je ta pozicija plauzibilna.
Đek smatra da nema osnova za pretpostavku da je ikada po-
stojalo više od jednog dela i izvodi zaključak da ili sve što je
sačuvano moramo prihvatiti kao izvomo, ili sve odbaciti kao
lažno.27 Ipak, pošto mnogi autori još uvek veruju u izvomost
većine fragmenata, ne možemo ih potpuno ignorisati. Istina,
argumenti zasnovani na ovim fragmentima bi u ovoj fazi
predstavljali neku vrstu lažnog kruga, ali im se već sada mo-
gu uputiti dva ozbiljna prigovora.

24 Diog. VIII, 7.
25 Proklo u E u c i, str. 22, 15 (Friedlein). Videti Boeckh. Philolaos,
str. 36 i dalje. Bek upućuje na kompoziciju od tri skulpture. tri Đakhe, za
koje pretpostavlja da su Ina, Agava i Autonoja.
26 Odeljajcje dat u R. P. 68. O kompletnoj analizi tog i ostalih fragme-
nata, videti Bajvoter, ,,On the Fragments attributed to Philolaus the Pytha-
gorean* (J. Phil.y I, str. 21 i dalje).
27 Boeckh. PhiloIaosy str. 38. Dils (Vors., str. 246) razlikuje Bakhe od
tri knjige Plsgi <pvat<x; (,.0 prirodi4') (isto, str. 239). To što on te tri knjige
poistovećuje sa ,,tri knjige“ kupljene od Filolaja i smatra ih pravim, ne uti-
če ozbiljno na argument.
 Prvo se moramo upitati da li je verovatno da je Filolaj pi- I
sao na dorskom di jalektu? Do Peloponeskog rata jonski je I
bio dijalekt nauke i filozofije i nema osnova za pretpostavku iW
da su rani pitagorejci koristili bilo koji drugi.“ Sam Pitagora |
je bio Jonjanin, a nije verovatno da su u njegovo vreme ahaj- |
ske države u kojima je osnovao svoj red prihvatile dorski di- ijj
jalekt.29 Izgleda da je Alkmeon iz Krotona pisao na jon- |
skom.30 Dils kaže da su Filolaj, pa zatim i Arhita bili prvi pi- |
tagorejci koji su koristili domaći dijalekt*/1 ali za Filolaja se I
gotovo ne može reći da je imao dom, pa je teško shvatiti za- H
što bi on, kao ahajski izbeglica u Tebi, pisao na dorskom/ A I
ni Arhita nije u Tarentu pisao na lakonskom dijalektu, već na 1
nekoj vrsti „zajedničkog dorskog dijalektau, a pripadao je ge- 1
neraciji posle Filolaja, što čini značajnu razliku. U Filolajevo I
vreme i kasnije, jonski dijalekt su još uvek, u naučne svrhe, 1
koristili čak i građani dorskih država. Istoričar iz Sirakuze |
Antioh pisao je na jonskom, kao i pisci iz oblasti medicine u 1
dorskim gradovima Kosu i Knidu. Faisifikat Pitagorinog dela, I

28 Videti Dils u Arch.. III. $tr. 460 i dalje. |

29 O ahajskom dijalektu. videti O. Hoffmann. u Collitz i BechteL Dialefa
Inschriften, tom II. str. 151. Koliko sporoje dorski prodirao u halkidijske države
može se videti iz mešavine dijalekata u zapisu Mikita iz Regije (Dial. - Insehr.
III. 2. str. 498) koji datira posle 468 -467. p. n. e. Nema osnova za prctpostavku
da je ahajski dijalekt Krotona bio manje žilav. Od Herodota doznajemo da su u
Krotonu postojale snažne prcdrasudc prcma Dorcima. I
30 Oskudni fragmenti sadrze jcdan dorski (ili ahajski?) oblik. sr/?sn (ff. 1 k \
ali Alkmeon sebe naziva (Krotonjanin) Što je vrlo značajno;
jer K^rrwv/ara^(Krotonjanin) je ahajski kao I dorski oblik.
31 A r c h III, str. 460.
32 On je u izvodima iz Menonove 'Iarpxa („Lekarska veština“) jasno
nazvan Krotonjaninom (videti Diog. VIII, 84). Tačno je da je Aristoksen
njega i Eurita nazivao Tarcnćantnom (Diog. VIIL 46), ali to samo znači da
se on. pošto je napustio Tebu, nastanio u Tarentu. Ovc varijacije uobičaje-
ne su kada su u pitanju filozofi koji su se selili. Eurit je takođe nazivan
Krotonjaninom i Metaponćaninom (Jambl. V. Pyth., 148. 266). Videti ta-
kode str. 171, n. I. o I^eukipu i str. 412. n. 3, o Hiponu.
koje su neki pripisali Lisisu, bio je napisan najonskom; isto
važi za knjigu Akuzmata pripisanu Androkidu." što pokazuje
da se. čak i u aleksandrijsko vreme, verovalo da je jonski bio
pravi dijalekt pitagorejskih spisa.
Drugo, nema sumnje da se jedan od fragmenata odnosi na
pet pravilnih tela, od kojih su četiri poistovećena sa Empedo-
klovim elementima.3334 U Državi Platon kaže da stereometrija,
u vreme za koje se pretpostavlja da je dijalog nastao,35 nije
još bila dovoljno ispitana, tako da imamo izričito svedočan-
stvo o tome da je ,,pet platonskih figura"', kako su nazvane,
otkriveno u Akademiji. U Sholijama uz Euklida čitamo da su
pitagorejci znali jedino za kocku, piramidu (tetraedar) i do-
dekaedar, dok je oktaedar i ikosaedar otkrio Teetet.36 To je

33 O Androkidu, videti Dils, Vors., str. 281. Kao što Dils ukazuje
(Arch.. III. str. 461), čak je i Lukijan imao dovoljno osećaja za stil. tako da
i njegov Pitagora govori jonski.
34 Videti ff. 12 = 20 M. (R. P. 79). koji čitam onako kako stoji u rukopisu
kod Stobeja, ali stavljajući u zagradu ono što je očigledno naknadno dopisano ili
ditografiju xai ra sv rg. ofiaiog aiufiara ttscs hrr! [ra sv rg. Ofiaiog], tiq, u&og xcu
ya xai av#, xai 6 ra$ mfiai&is $<xa$ izftTrrto (A na svetu postoji pet elemenata -
\atra. \oda, zemlja, \-azduh l kao peti, trup sveta). U svakom slučaju. nema
opra\ danja za Čitanje ra fi& rd$ ovaJfia$ <rwftara (elementi sveta) kao kod Dilsa.
0 poisto\ećenju Četiri elementa sa čctiri praviina tela. videti § 147. a o opisu pe-
tog. dodekaedra, videti § 148.
35 Platon. Država, 528 b.
36 Hajbergov Euklid. tom V. str. 654. I. iv rovrtp rij) rovriort rip
ry\ 7fid&srai rd /£?6fteva FDArufvog s <7%i)fiara, a aurov ftsv oi/x soriv, rfiia
de rujv s fffflfiariov rHv n\j$ayo(tiio)V hrrh, o rs xv3o$ xai y
TVQafiu$ xai rd dwdtxdsdQov, Bsarnjrov Si ro rs dxrde$Qov xai ro eixoade$QOv
(U toj - trinaestoj - knjizi piŠe da su pet navedenih geometrijskih tela Pla-
tonov izum. ali to nije tačno, jer su tri od prethodno navedenih geomctrij-
skih tela pit^gbrejski izum - kocka. piramida i dodekaedar - dok je Teetet
i/.umitelj oktaedra i ikosaedra.) Kao prigovor ovome se ne može uzeti ono
na $ta ukazuje Njubold (Nevvbold), naime da je (Arch., XIX, str. 204) kon-
struisanje dodekaedra teže od konstruisanja oktaedra i ikosaedra. Nema
opravdanja za odbacivanje gorenavedenog. sasvim određenog svedočan-
stva (koje nesumnjivo potiče od Eudema), na osnovu a priori verovatnoće.
sasvim dovoljno za sumnju u „Filolajeve fragmente‘\ utoliko
više što izgleda da Aristotel nije video delo iz koga ovi frag-
menti potiču.',7

142. Problem

Dakle, moramo da potražimo drugo svedočanstvo. Iz do-

sad rečenog, jasno je da od Platona pre svega možemo nauči-
ti da pitagorejstvo tretiramo s naklonošću. Aristotel nije bio
sklon pitagorejskom načinu mišljenja, ali je uložio veliki na-
por da ga razume. On je odnos ovih dvaju učenja morao da
učini što jasnijim sebi i svojim učenicima zbog toga što su
pitagorejci igrali tako veliku ulogu u Platonovoj filozofiji i
filozofiji njegovih naslednika. Prema tome, ono što Aristotel
kaže moramo najpre interpretirati u Platonovom duhu, a po-
tom analizirati kako se učenje do koga smo tako stigli odnosi
prema sistemima koji su mu prethodili. To je, nesumnjivo,
delikatna operacija, ali je svakako olakšana nedavnim otkri-
ćima iz rane istorije matematike i medicine.
Celer je raščistio teren eliminišući platonske elemente ko-
ji su se uvukli u kasnije prikaze sistema. Dve su vrste ovih

U stvari. u Luvru postoje keltski i etrurski dodekaedar prilične starosti

(G. Loria. Scienze esatte, str. 39), a ta Činjenica je značajna s obzirom na
vezu između pitagorejstva i Severa na koju je ukazano.
n Aristotel samo jednom navodi Filolaja i to u E tk Eud.y B, 1225 a 33,
uxm p £(p7j eha! Tiva$ Xoyov$ Kperrrovs jjfuov (kako reče Filolaj —
neki dokazi su previše jaki za nas), što podseća na maksimu. Njegovo ime
se čak nigde više ne pominje, što bi bilo neshvatljivo da je Aristotel ikad
video njegovo delo u kojem je izložen pitagorejski sistem. Važnost Filolaja
njemu je morala biti poznata iz Platonovog Fedona i on bi se sigumo do-
mogao njegove knjige da je ona postojala. Trebalo bi dodati da je Teneri
smatrao da je muzička teorija koja je izložena u ovim fragmentima isuviše
razvijena za Filolaja. On tvrdi da se ona morala pojaviti posle Platona i Ar-
hite (Rev. de PhiL, XXVIII, str. 233 i dalje.) Njegovo mišljenje o takvoj
stvari, prirodno, ima veliku težinu.
elemenata. Pre svega, imamo izvomu formulu Akademije
kao što je identifikacija Ograničenog i Neograničenog sa
Jednim i neodređenom diadom;J i drugo, imamo neoplaton-
sko učenje koje suprotnost između njih predstavlja kao su-
protnost između boga i materije.3839 Nije neophodno da ovde
ponavljamo Celerove argumente pošto danas niko učenje u
tom obliku neće pripisati pitagorejcima.
To pojednostavljuje problem, ali on je još uvek vrlo te-
žak. Prema Aristotelu, pitagorejci su rekli stvari su brojevi,
mada to nije učenje ,,Filolajevih“ fragmenata. U fragmentima
se kaže da stvari imaju brojeve, što ih čini saznatljivim, dok
je njihova stvama suština nešto nesaznatljivo.40 Videli smo
koji je razlog za verovanje da je sam Pitagora rekao stvari su
brojevi (§ 52), a nema sumnje šta su njegovi sledbenici pod-
razumevali pod ovom formulom; jer Aristotel kaže da su je
koristili u kosmološkom smislu. Svet je po njima sačinjen od
brojeva u istom smislu u kome su drugi rekli da je sačinjen
od „četiri korena“ ili „bezbrojnih semena“. Nedopustivo je
da ovo odbacimo kao misticizam. U petom veku pitagorejci
su bili ljudi od nauke i pod tim su morali podrazumevati ne-
što sasvim određeno. Moraćemo bez sumnje reći da su oni
reči Stvari su brojevi koristili u ponešto ne-naturalističkom
smislu, ali problem nije u tome. Pitagorejci su duboko pošto-
vali reči Učitelja (auro^ e<pa) (on je sam to rekao) ali takvo
poštovanje često je praćeno posebnom krutošću interpretacije.
Zato ćemo krenuti od onoga što o brojevima kaže Aristotel.

38 Aristotel izričito za Platona kaže (M e tf 987 b) da je „umesto Neo-

:raničenog, uzetog kao Jedno postavio diadu i da se po njemu Neograniče-
no sastojiod velikog i malog“.
39 Celer, str. 369 i dalje.
40 O „Filolajevom“ učenju videti fr. 1 (R. P. 64); a o nesaznatljivom
iotu>tujv irgayfidTU)v (suština stvari) videti fr. 3 (R. P. 67). Postoji proble-
matična sličnost sa kasnijim (materija) koju bi Aristotel teško propu-
stio da primeti. On je uvek u potrazi za anticipacijama uAi?.
143. Aristotel o brojevima
i

Prvo, Aristotel je jasan u tome da je cilj pitagorejstva bio

da, kao i ostali, izgradi kosmološki sistem. „Mada pitagorej-
ci‘\ kaže on, „koriste manje očigledne prve principe i eie- .
mente nego ostali, imajući u vidu da ih oni ne izvode iz čul-
nih objekata, ipak se sve njihove rasprave i proučavanja od- j
nose na samu prirodu: oni opisuju postanak neba i posmatra-
ju razne nebeske pojave, sve što se na njemu dešava i sve što
ga čini.“41 Svoje prve principe oni primenjuju samo na ove
stvari, „očito se slažući sa drugim filozofima prirode u mi-
šljenju da je stvamost upravo ono što može da se opazi čuli-
ma i što je unutar onoga što obuhvata nebo“,42 mada „su, u
stvari, prvi principi i uzroci koje su oni koristili bili dovoljni
da objasne stvamosti višeg reda nego što je čulna stvar-
nostth.43
Aristotel preciznije određuje pitagorejsko učenje kada ka-
že da su elementi brojeva elementi stvari i da su, prema to-
me, stvari brojevi.44 On je podjednako siguran u to da su te

41 Arist. Met.. A, 8. 989 b 29 (R. P. 92 a).

42 Arist. Met.* A, 8, 990 a 3, 6fio?j>yoTnm$ roT$ <pwio?.oyoiq oti to y
o tout ' B < rrh ocrov alffSvjrov io n xai 7& eist?.y< pe» 6 xa?ćCfj4>o$ 0640*6$ (slažući
se sa ostalima - onima koji su govorili o prirodi - da je stvamost zapra-
vo onolika koliko se može opaziti i da je ona sva sadržana u takozvanom
..nebu").
\-fet.. isto. 990 a 5. to $ 6“arria$ xai ra$ 64x 64, srrofis*, ixa*a$
?.iyou<Ti* iza*a3rtpat xai ini ra a*arripu) rib> ovrw>, xai fia??w 6} roT$ repi
<tCffsa)$ ?.oyoi$ aefioTToCoas (uzroci i načeia koje oni navode. kako smo već
rekli. pogodni su za uzdizanje do viših bića. čak su za to i pogodniji no za
razmišljanje o prirodi).
44 Mei.. A. 5, 986 a 1. ra rwv apiSjiiov oroi%iia rw* o>rw* oroizsta
za*rw* Ctu?&3ov shai\ (smatrali su da su eiementi brojeva istovremeno i
elementi s\ ih st\ari) N, 3. 1090 a 22, eKat fdv (pretpostavili su /pitagorej-
ci/ da su brojevi stvari i da brojevi ne postoje posebno. već da iz njih prois-
tiču stvari).
„stvari ' - čulne stvari,45 da su to zaista tela46 od kojih je svet
sačinjen.47 Ova konstrukcija sveta pomoću brojeva je realan
proces u vremenu, koji su pitagorejci detaljno opisali.48
Dalje, brojevi su bili shvaćeni kao matematički brojevi,
mada nisu razdvajani od čulnih stvari.4950S druge strane, oni
nisu samo puki predikati nečega drugog, već imaju sopstvenu
nezavisnu stvamost. „Oni nisu smatrali da su Ograničeno i
Neograničeno i Jedno neke druge supstancije kao što su va-
tra, voda ili bilo šta dmgo te vrste; već da su Neograničeno
po sebi i Jedno po sebi suštine stvari kojima se oni predicira-
ju i to je ono zbog čega su rekli da je broj suština svega.w5° U

45 \fet.. M. 6 . 1080 b 2, w$ ix rw> apiSfuirv ivimapzovrurv trsra tcl

axr$yra; (... već tako da čulne stvari nastaju od brojeva koji unutar njih po-
Stoje): i b . , 1080 b 17, i x t o u t o u ( t o u ftaS7jfianxov agtSftou) r a $ ai<rSijra$
Quria$ ru>sora*ai <paoh (kažu da od ovoga (matematičkog broja) nastaju
čulne stvari).
46 \fet.. M, 8. 1083 b I I, ra fftuftara e§ agiSfuuu ehat ffuyxeifie*a (... da
se tela sastoje od brojeva): ib.. b 17. exehoi Ji roy apiSftov ra ovra )Jyoumr
rd yov* SzujprjfiaTa zgoffdtrrouai roi$ ffwfiamv w$ i f ixebwv ovrwv rwv
apiSfu&v; (oni /pitagorejci/ kažu da je broj stvaran: matematičke teoreme
pripisuju teiima kao da su ova načinjena od tih brojeva) N, 3. 1090 a 32,
xard fiivroi ro iroteh i f apiSfturv rd <puffixd ffwfiarat ix fiy i%6vrwv $640$
firjbk xou<f6rrqra e%ovra xoixp6njra xai $640$ (... ali što se tžče stvaranja pri-
rodnih tela. koja imaju i težinu i lakoću. od brojeva. koji nemaju ni jedno
ni drugo...).
4< Met.. A. 5. 986 a 2, tov oXov ougavdv d&ioviav ehai xai apiSjiov; (... da
je čitav svemir sklad i broj...) A. 8. 990 a 21. rdv dptSftdv toutov i f ou
ffuvsffrqxev 6 x6fffuo$ (taj broj od koga se sastoji svet) M. 6 . 1080 b 18. ro
yaQ o).ov ou0av6v xaraffxeud£ou<riv i f apiSfuuv: (čitav svemir konstruišu od
brojeva) De caelo. T. 1. 300 a 15. rot$ i f dptSfuav ffuviordffi rov ougavov- evtoi
yap rrp <pixnv i% dpiSfuav ffuvurrdffiv, uvmep rwv fIuSayo4eiwv rtve$ (onima
koji konstruišu od brojeva svemir ~ jer ima ih koji konstruišu od brojeva
prirodu. pc^ut nekih pitagorejaca).
41 \ie t.. M, 3. 1091 a 18. xoafun:oiouffi xa't <puffixw$ ffou/avrat Xeyerv (izla-
žu konstrukciju sveta i žele da govore u skladu sa prirodnim zakonima).
49 M et. M. 6.1080 b 16. 1090 a 20.
50 Arist. .V/e/., A. 6,987 a 15.
skladu s tim, brojevi, rečeno Aristotelovim jezikom, nisu sa-
mo formalni, nego i materijalni uzrok stvari.51
Na kraju, Aristotel primećuje da je pitagorejcima i Plato-
nu zajedničko to što brojevima pridaju sopstvenu nezavisnu
stvarnost, ali se Platon od njih razlikuje po tome što smatra
da se ta stvarnost razlikuje od one čulnih stvari.52*5Razmotri-
mo detaljno te tvrdnje.

144. EKementi brojeva

Aristotel govori o izvesnim „elementima“ (trrotzeia) bro-

jeva, koji su takođe i elementi stvari. Kad bismo uspeli da
otkrijemo šta to znači, našli bismo ključ problema. Pre svega,
„elementi broja“ su nepamo i parno, ali izgleda da nam to
malo pomaže. Ipak, nalazimo da su Nepamo i Pamo poisto-
većeni sa Ograničenim i Neograničenim, koji se mogu, kao
što smo videli, smatrati prvobitnim načelima pitagorejske ko-
smologije (§ 53). Aristotel kaže da je Parno ono što stvarima,
kada je u njima, daje neograničen karakter, dok im ograničen
karakter daje N epam o,J a komentatori se slažu da to znači
da je Pamo na neki način uzrok beskonačne đeljivosti. Ali,
kada pokušaju da pokažu kako je to moguće, nastaju proble-
mi. Simplikije navodi objašnjenje, verovatno Aleksandrovo,
u kojem se kaže da su pitagorejci paran broj nazivali neogra-
ničenim „zato što on može da se podeli na jednake delove, a
ono što je podeljeno na jednake delove je neograničeno u po-
gledu deljivosti na dva dela; jer deoba na jednake delove i
polovine odvija se ad infmitum. Međutim, kada se đoda ne-

51 Met., isto, 986 a(R . P. 66).

52 Ađet.y A, 6. 987 b. 6 fdv (nXarajv) tov $ae&ftovs -naga rd aJo’^r/rd, ot
? (oi Tlv$ay6()itot) agtSnouf ehat (pavtv avra rd ataSijrd. (Platon je, s jednc
strane, tvrdio da brojevi postoje odvojeno od čulnih stvari, dok su Pitago-
rejci, s druge strane, tvrdili da su same čulne stvari brojevi.)
55 M et. A, 5.986 a 17 (R. P. 66) i Fiz., f . 4,203 a (R. P. 66 a).
parno, ono ograničava parno, jer sprečava njegovu deobu na
jednake delove.fct54 Sada, jasno je da pitagorejcima ne smemo
učitavati shvatanje po kome se parni brojevi mogu beskonač-
no deliti napola. Oni su svakako morali znati da parni brojevi
6 i 10 mogu samo jednom da se podele napola. Objašnjenje
će se pre naći u Aristoksenovom fragmentu, gde čitamo da su
„pami brojevi oni koji su podeljeni na jednake delove, dok
su nepami brojevi podeljeni na nejednake delove i imaju
srednji član“.55 To se dalje razjašnjava u odeljku koji navodi
Stobej, a koji nas na kraju vraća Posejdoniju. U tom odeljku
se kaže: „Kada se neparno podeli na dva jednaka dela, u sre-
dini ostaje jedinica; ali kada se pamo tako podeli, ostaje pra-
zno polje, bez gospodara i bez broja, pokazujući da je manj-
kavo i nepotpuno."54556 Plutarh, opet, kaže: ,,U deobi brojeva,
parni broj, kada se u bilo kom pravcu podeli, ostavlja, takore-
ći, unutar sebe... jedno prazno polje; ali kada se ista stvar

54 Simpl. Phys., str. 455, 20 (R. P. 66 a). Odeljke koje sam koristio u
ilustrovanju tog predmeta dugujem V. A. Hejdelu, »n£ea$ and ansigop in
the Pvthagorean Philosophy'k (Arch., XIV, str. 384 i dalje). Opšti princip
moje interpretacije isti je kao njegov, mada mislim da sam, dovodeći ode-
Ijak u vezu sa numeričkim figurama, izbegao nužnost razmatranja reči r)
yaQ ei$ T<ra xai rjfiiirr) 2tafee<ri$ iir' amtQov(deljenje najednake delove i polo-
vine do beskonačnosti /ide/) .,kao pokušaj razjašnjenja koje je dodao Sim-
plikije*
55 Aristoksen, fr. 81, ap. Stob. I, str. 20. 1, ex tqw 'AQt<rro%ivw fle^i
0Qlčti.7)Tlxfe . . . TOJV & OQl$fJ.WV OQTIOI fUV ttfftV 01 £/£ Tffa &atQoCft£VOt,
neQQtaoi U o! e!g avtaa xai fi&rov e%oyn$ (iz Aristoksenovog dela „ 0 aritme-
ticr... pami brojevi su oni koji se dele na jednake delove, a nepami oni ko-
ji se dele na nejednake delove i imaju ostatak /u vidu polovine broja je-
dan/).
56(Plut.) ap. Stob. I, str. 22, 19, xai firjv e!$ $Co &iaiQouftivuiv !<ra tou f&ev
nEQUT<rou ftova^ iv fti<rqj •ne^feoTt tou $£ oqt!ou xevrj XemeT<u %WQa xai
aZianoros xai avdQt$fto$, <1%av šv&eouf xai drsAou^ ovro$. (Kada se nepami
broj podeli na dva jednaka dela, pojavljuje se jedna vrednost u sredini, a
ako se to isto učini sa pamim brojem, ostaje prazno mesto, bez gospodara i
bez broja, tako da tome broju nešto nedostaje, odnosno nesavršen je.)
učini sa neparnim brojem od deobe uvek preostaje sredina.“57
Jasno je da se svi ti odeljci odnose na istu stvar, a teško da to
može biti bilo šta drugo osim „članova" ili tačaka sa kojima
smo se već upoznali (§ 47). Deoba mora da padne između
njih; jer, ako se sretne sa nedeljivom jedinicom, ona odmah
prestaje.

145. Prostorni brojevi

Nema sumnje da je pod Neograničenim Pitagora podrazu-
mevao nešto što se proteže u prostoru, budući da ga je poi-
stovetio sa vazduhom, noći ili prazninom. Očekujemo, dakle,
da njegovi sledbenici Neograničeno takođe uzimaju kao pro-
stomo. Aristotel ga je sigumo smatrao takvim. On tvrdi da
ako je Neograničeno i samo stvamost, a ne samo osobina ne-
ke druge stvamosti, onda svaki njegov deo takođe mora biti
neograničen, baš kao što je svaki deo vazduha - vazduh.

57 Plut. De E apud Delphos, 388 a. r at; jag eig 7<ra roftcut; toju ojttSfttov,
b fuu o£Tto<; t.atrrfl bttorapsvo; imofefast rtva hxrtxrp a g p p ' olo> iv kamtp xai
%<i)Qav, iv rtp i&gtrrtj) rairro TaJbbvrt pitrov asi Tsqtsart rife vEftrftrsto^
yoMftov (,.0 slovu E u Delfima": pri deljenju brojeva na jednake delove,
pami broj, podeljen na bilo koji način. kao da ostavlja sam u sebi jedan
deo sposoban da prima i prostor, dok se nepamom broju, kada se isto
učini, pojavljuje uvek ostatak deljenja /u vidu polovine broja jcdan/ koji je
sposoban da stvara). Reči koje sam izostavio u prevođenju upućuju na
dalje poistovećivanje Nepamog i Pamog sa muškim i ženskim. Mogu se
dodati i odeljci koje navodi Hejdel (Heidel). Videti šta npr. kaže Nikomab
(str. 13. 10. Hoche), lart $i agrtov ftiv b oJbv rs si$ $uo ttra otatgsSijvai
ftovdbog ftiaov fti) T.a%sftT.tmo\mK, Tts^trrbv bi r'o ftif buvdftsvov ei$ buo 7<ra
ftSQtaSrjvat bta rip Tgostgijftdvajv vr% ftovabo; ftstrrretav. (Pami broj je takav
broj koji se deli na dva jednaka dela, a da se pri tom ne pojavljuje vrednost
u sredini: dok se nepami broj ne može podeliti na dva jednaka dela zbog
već pomenutog ostatka /u vidu polovine broja jedan/ te vrednosti.) Značaj-
no je da on dodaje kako je ova definicija ix rifc brjfttobov; (prema
narodnom verovanju).
5S Arist. F i z T, 4, 204 a 20, naroČito a 26, aAAa ftip aumse ai&>g a?je
fti^oouro) xai dmtgov ansi'eou, st je ouata itrri xai agtrr) (... međutim, kao
Ista stvar je i sa njegovom tvrdnjom da je pitagorejsko Neo-
graničeno izvan neba.*59 Opasno je ići dalje od toga. Filolaj i
njegovi sledbenici Neograničeno nisu mogli da smatraju va-
zđuhom; oni su. kao što ćemo videti, usvojili Empedoklovu
teoriju u pogledu tog ,,elementa“ i objasnili su ga na drugi
način. Jedan od njih. Ksut, tvrdio je da razređivanje i zgu-
šnjavanje podrazumevaju prazninu; bez toga. univerzum bi
se prelio.60 Međutim, ne znamo da li je on živeo pre iti posle
atomista. Dovoljno je reći da su pitagorejci o Neograniče-
nom mislili kao o res extensa.
Pošto je Neograničeno prostomo, Ograničeno takođe mo-
ra da bude prostomo, pa bismo očekivali da su tačka, linija
ili površina smatrani za oblike Ograničenog. To je bilo kasni-
je učenje; međutim, karakteristična odlika pitagorejstva je
baš u tome što se tačka nije smatrala Ograničenim, već prvim
produktom Ograničenog i Neograničenog, i da je bila poisto-
većena sa aritmetičkom jedinicom umesto sa nulom. U skla-
du s tim dakle, tačka ima jednu dimenziju, linija dve, površi-
na tri, a telo četiri.61 Dmgim rečima, pitagorejske tačke imaju
veličinu, njihove linije širinu, a njihove površine debljinu.

što je vazduh deo vazduhau tako je i Neograničeno deo Neograničenog, ako

NeograniČeno jeste biće i princip).
59 Videti Pogl. I! § 53.
60 Arist. Fiz.. A. 9. 216 b 25. mpavsT to o\av (preplaviće sve).
61 Videti kod Speusipa u izvodu koji je sačuvan u Theologumena arit-
hmetica, str. 61 (Dils. Vors., 32 A 13), to hvj yaQ a <rrtyfi% ra &
7Q04ifi% ra 6z y TQtyiovov, ra 3£ 6 7WQafit$ (Jedan je tačka, dva je crta. tri je
trougao, a četiri je piramida). Znamo da Speusip tu sledi Filolaja. Arist.
A/e/„ 1036 b, xai avayovat irourra efc tou$ OQt$fioć$r xai yQa4ifiv% t6v X6yov
to'j TUJvftiCo ehat tpaavj (i sve svode na brojeve - kažu da je pojam broja dva
istovetan pojmu linije). Stvar jasno postavlja Proklo u Eucl. /, str. 97, 19,
to fiev OTjfietov avaXoyov TtS&vrat fiovait, vip 6£ yqafifiv)v 6ud6t, rvjv 6e
emtpdvetav tjj rgiadt xai ro arepeov rj) rerpdBt. xatrot ye um; haarrard
Aafi3dvovre$ fiova6ixv)v fiev evQV)<rofUV ttjv ^pafifivjv, 6uo6ixt)v ttjv
srmpdveiav, tqio6ix6v 6e t 6 artQtov. (Tačka odgovara jedinici, crta dvojci.
površina trojci, a čvrsto telo četvorci.)
Ukratko, cela teorija zavisi od definicije tačke kao jedinice
koja „ima položaj“ (jiova$ Setnv £%ov<ra).62634Ona nije pripadala
elementima od kojih se činilo mogućim izgraditi svet.

146. Brojevi kao veličine

Ovaj način shvatanja tačke, linije i površine u bliskoj je
vezi s praksom predstavljanja brojeva pomoću tačaka raspo-
ređenih u simetrične obrasce, što je bio razlog da ga pripiše-
mo pitagorejcima (§ 47). Geometrija je već prilično napredo-
vala, ali staro shvatanje kvantiteta kao zbira jedinica nije bilo
revidirano, tako da je tačka poistovećivana sa 1 umesto sa 0.
To je odgovor na Celerov argument po kome uzimanje pita-
gorejskih brojeva kao prostomih znači neuvažavanje činjeni-
ce da je učenje prvobitno bilo aritmetičko, a ne geometrijsko.
Naša interpretacija u potpunosti uvažava tu činjenicu i posta-
vljena je tako da sve osobenosti sistema zavise od nje. U vezi
sa tim da pitagorejske tačke imaju veličinu, Aristotel je vrlo
određen. „Oni zaista izgrađuju svet iz brojeva“, kaže on, i pri
tom „pretpostavljaju da jedinice imaju veličinu. Što se tiče
toga kako je nastala prva jedinica koja ima veličinu, izgleda
da su u nedoumici.fctfij Celer smatra da je to samo Aristote-
lov zaključak, pa je u tom smislu, rekavši da pitagorejci ni-
kada nisu osećali potrebu da izričito kažu kako tačke imaju
veličinu, verovatno u pravu. Ipak, sasvim je verovatno da su
ih nazivali oyxot (veličine).65

62 Na poistovećenje tačke sa jedinicom upućuje Aristotel. Fiz.y E, 3,

227 a 27.
63 Arist. M et, M. 6, 1080 b 18 i dalje, 1083 b 78 i dalje; De caelo, T, I,
300 a 16 (R. P. 76 a).
64 Celer, str. 381.
65 U svom četvrtom argumentu protiv kretanja koji je, videćemo (§
163), bio uperen protiv pitagorejaca. Zenon za tačke koristi reČ oyxot. Aeti*
je, I. 3, 19 (R. P. 76 b), kaže da je Ekfant iz Sirakuze bio prvi pitagorejac
koji je rekao da su jedinice telesne. Videti takode upotrebu oyxot kod Plato-
 Štaviše, Celer dopušta. u stvari, insistira na tome. da su u
pitagorejskoj kosmologiji brojevi prostomi, ali uočavateško-
će u vezi sa drugim delovima sistema. Postoje druge stvari.
kao što su Duša, Pravda, Zgoda, za koje se kaže da su broje-
vi. ali za koje se ne može smatrati da su načinjene od tačaka,
linija i površina. Cini mi se da je upravo to značenje odelj-
ka u kojem Aristotel kritikuje pitagorejce. Oni, kaže on, sma-
traju da u jednom delu sveta preovlađuje mnenje, dok se ne-
što malo iznad ili ispod toga nalaze Nepravda, Razdvajanje
ili Mešavina od kojih je svaka, prema njima, broj. Ali u istim
oblastima neba nalaze se stvari koje imaju veličinu i koje su
takođe brojevi. Kako je to moguće, ako Pravda nema veliči-
nu?*67 To svakako znači da pitagorejci nisu uspeli da pruže
bilo kakvo jasno objašnjenje odnosa između tih više-manje
maštovitih analogija i svoje geometrijske konstrukcije uni-
verzuma.

na. P a r m 164 d i Galena. Hist. Phit., 18 (Dax., str. 610), 'HQaxA£idry; bs b

rioyrtxb$ xai o Bt%vo$ avd&iov$ oyxov$ rd$ a4%d$ imoT&zvrat
rm o).(ov (Heraklid Pontski i Asklepijad Bitinijski uzimaju nedeljive
veličine za početak svega).
^C eler, str. 381.
67 Arist. Met., A, 8, 990 a 22 (R. P. 81 e). Čitam i tumačim ovako: ,Jer,
videći da su, po njima. Mnenje i Zgoda u datom detu sveta, a malo iznad ili
malo ispod njih Nepravda. Razdvajanje i MeSavina - za šta kao dokaz iz-
nose da je svako od njih broj - i videći da je takođe slučaj (čitajući
avfMvy kao Bonic) da u tom delu sveta već postoji jedan broj složenih ve-
ličina (tj. sastavljenih od Ograničenog i Neograničenog). jer se one sklono-
sti (broja) pripisuju njihovim odgovarajućim područjima; (videći da oni za-
stupaju ove dve stvari) postavlja se pitanje da li je broj koji treba da razu-
mcmo kao-svaku od ovih stvari (mnenje itd.) isto što i broj u svetu (tj. ko-
smološki OToj) ili je različit od njega.“ Ne sumnjam da su u pitanju prošire-
ni brojevi koji su sastavljeni (awt<rraraj) od elemenata broja, ograničenih
ili ncograničenih ili, kako Aristotel ovde kaže, ,jiaklonosti brojaM, nepar-
nog i parnog. Celerovo mišljenje da su u pitanju .jiebeska tela“ blizu jc to-
ga, ali je njegova primena isuviše uska. Ne radi se o broju ( n on*b te-
la, nego o njihovoj veličini (ji£ys$o$). O ostalim viđenjima odeljka videti
Celer. str. 391, n. I.
147. Brojevi i elementi

Dalje nam se čini da je ono što pitagorejstvo tog perioda

razlikuje od njegovog ranijeg oblika njegova težnja da se pri- ,
lagodi novoj teoriji o „elementima‘\ Zbog toga je neophodno
da još jednom razmotrimo sistem s obzirom na pluraliste.
Kada su se pitagorejci vratili u južnu Italiju, tamo su zatekli i
preovlađujuća shvatanja koja su zahtevala delimičnu rekon- !
strukciju njihovog sistema. Ne znamo da li je Empedokle ;|
osnovao filozofsko društvo, ali je nesumnjiv njegov uticaj na j
medicinsku školu ovih oblasti; sada takođe znamo da je Filo- I
laj igrao izvesnu ulogu u istoriji medicine.6869To nam daje |
ključ za ono što nam je prethodno izgledalo nejasno. Pitago- j
rejci su tradicionalno smatrali da su elementi sačinjeni od ge- !
ometrijskih figura, jedna teorija koju u mnogo razvijenijem |
obliku možemo proučiti u Platonovom Tim aju^ Ako su hteli :
da zadrže svoj vodeći položaj u medicinskim istraživanjima u ;
Italiji, morali su da objasne elemente. i
>|
Ipak, ne smemo tako olako pretpostaviti da je pitagorejska |j
konstrukcija elemenata bila potpuno ista kao ona koju nalazi- |
mo u Piatonovom Timaju. Kao što smo videli, imamo osnova i
za verovanje da su oni znali za samo tri pravilna tela, kocku,
piramidu (tetraedar) i dodekaedar.70 Platonov Timaj polazi
od vatre i zemlje71 i kaže da pri konstruisanju elemenata ok-
taedar i ikosaedar mogu lako da se transformišu u piramide,
dok kocka i dodekaedar ne mogu. Iz toga sledi da, dok va-

68 To je na pravi način rasvetljeno objavljivanjem izvoda iz Menonove

'larguta, o čemu videti str. 328, n. 12.
69 Aetije, II. 6, 5 (R. P. 80) je ovu teoriju pripisao Pitagori, što je ana-
hronizam, pošto pominjanje „elemenata“ ukazuje na to da je ona svakako
starija od Empedokla. U izvodu iz istog Izvora. Ahil kaže oi Flv^afrogetot
(pitagorejci) Što ncsumnjivo bolje predstavlja Teofrasta.
70 Videti gore, str. 332-333.
71 Platon. Timaj. 31 b 5.
zduh i voda lako prelaze u vatru, to nije72 slučaj sa zemljom,
pa je dodekaedar namenjen drugoj svrsi koju ćemo sada raz-
motriti. Ovo bi u potpunosti odgovaralo pitagorejskom siste-
mu, jer bi ostavilo prostor za onu vrstu dualizma koji je kao
skica dat u drugom delu Parmenidove poeme. Znamo da je
Hipas učinio vatru prvim načelom, a iz Timaja vidimo kako
bi vazduh i vodu bilo moguće predstaviti kao oblike vatre.
Pošto znamo da je taj način mišljenja pripadao ranom pitago-
rejstvu, zaključujemo da je drugi element, ipak, zemlja, a ne
vazduh. To bi bio prirodan rezultat Empedoklovog otkrića at-
mosferskog vazduha i njegove opšte teorije elemenata. To bi,
takođe, objasnilo zbunjujuću činjenicu, koju prethodno ni-
smo objasnili, da Aristotel dva „oblika” o kojima govori Par-
menid poistovećuje sa vatrom i zemljom.73

148. Dodekaedar

Ipak, najzanimljivije mesto u teoriji je upotreba dodekae-

dra. On je, kaže se, poistovećen sa „sferom univerzuma“ ili,
kao što je rečeno u Filolajevom fragmentu, sa „brodskim tru-
pom“ sfere.74 Ma šta mislili o autentičnosti fragmenata, ne-
mamo razloga za sumnju da je u pitanju izvomi pitagorejski
izraz koji mora da se poveže sa rečju ,Jcobilica broda“ koja

72 Platon, Timaj, 54 c 4. U Timaju, 48 b 5, o izgradnji elemenata Platon

kažc vivtrtv aurtiv fi4(vqwxev (niko jo š nije objasnio njihovo po-
stanje), što podrazumeva da u ovoj teoriji. onako kako ju je postavio Ti-
maj. postoji novina. Ako odeljak pročitamo u svetlu onoga što je rečeno u
§ 141, skloni smo verovanju da je Platonov Timaj pitagorejsko učenje iz-
gradio po ugledu na Teetetovo otkriće.
^ 73 Videti Pogl. IV, str. 223.
74 Aet. II, 6 , 5 (R. P. 80); .Jilolaj", fr. 12 (= 20 M.; R. P. 79). O 'ohci^
videti Gundermann u Rhein. Mus.y 1904, str. 154 i dalje. U pitagorejskom
mitu Žz Platonovog Državnika, svet je zamišljen kao brod, čiji je
(krmanoŠ) bog (272 e i dalje). TJovrog ri% avofioionjTog (273 d) (more
razlike) je upravo ansigov.
se primenjuje na centralnu vatru.75 Struktura sveta se poredi
sa brodom, što je ideja o kojoj postoje i druga svedočan- !
stva.76 Ključ za ono što je rečeno o dodekaedru takođe daje j
Platon. U Fedonu, koji je verovatno napisan pre nego što je u
potpunosti utemeijeno učenje o pravilnim telima, čitamo da
je „prava Zemlja“, ako je gledamo odozgo, „višebojna kao ,
lopta od dvanaest komada koža^.77*U Timaju se na istu stvar j
upućuje sledećim rečima: „Postoji još jedan, peti sastav; bog !
ga je upotrebio za univerzum kada ga je o s lik a v a o P o e n ta
je u tome da je dodekaedar bliži sferi od bilo kog drugog pra-
vilnog tela. Dvanaest delova kože koji se koriste za izradu
lopte predstavljaju pravilne petouglove; da materijal nije ela-

75 Aet, 11, 4, 15, OTttq rpoTtsu^ &anjv irgovns0aXero rjj rov navrog (or<paq&)
o brjfuovpyoq Sso$ (upravo zato je Bog stvoritelj postavio osnovu sveta poput
trupa broda).
76 Videti vno&fiara (materijal kojim se okivaju bokovi broda) kod Pla-
tona, Drž., 616 c 3. Pošto uAijobično znači ,,debloi4 za izgradnju broda (ka-
da ne znači drvo za vatru), predlažem da bi objašnjenje tehničke upotrebe
ove reči u kasnijoj ftlozofiji trebalo tražiti u ovom pravcu. Videti Platon,
Fileb, 54 c I, ytvixrsux; . . . svsxa . . . itaaav vhijv 7taqar!Sstr^at natnv (radi
st\aranja... da se sva građa stavlja pred sve) što je deo odgovora na pitanje
Tortga nkoiajv vaisnrjy!av svsxa <pi$ y'ryvto'$at fiakkov rj nkoTa tvtxa vat/rrfftaf
(isto, b 2) (da H misliš da pravljenje broda postoji zarad samih brodova ili
brod zarad pravljenja broda?); Tim.. 69 a 6, ola rtxrociv jjfirv vkrj Tagajctmu
(pred nama leži građa kao pred graditeljima).
77 Platon, Fedon, 110 b 6 , uurrep o! $codtxa<rxvToi a<paTpat (kao lopte od
12 komada koža) čije značenje je ispravno objasnio Plutarh, Plat. q., 1003
b, xat yaQ fiahtrra r<p nkrjSst tujv orot%tfu)v apfikvTrjrt $s tujv ymtarv rrjv
sv%rrjra &/a<pvy6v svxafi7rs$ sort [ to 6co6txdt6gov], xai rjj rrsptrdast uxrrtp a!
6o&sxduncurot acpaTgat xvx}.orspi^ ytyvtrat xai nsqtXrj7trtx6v (... dodekaedar je i
po mnoštvu elemenata i po umekšanosti uglova, pošto je izbegao pravoli-
nijnost, dobro savijen, a po obimu je zaobljen i obuhvatan poput lopti od
dvanaest komada koža).
71 Platon, Tim., 55 c 4. Ni taj, ni poslednji odeljak se ne odnose na
Zodijak, koji bi bio opisan pomoću dvanaestougla, a ne dodekaedra. Ono
što se ovim implicira je deoba neba u dvanaest petougaonih polja, u kojima
su smeštena sazvežđa. O istoriji takvih metoda videti Njubold u Arch.,
XIX, str. 198 i dalje.
stičan kao koža, umesto sfere imali bismo dodekaedar. To
dokazuje da je dodekaedar bio đobro poznat pre Teeteta, pa
možemo zaključiti da je tretiran kao ono što čini ,,grede“ od
kojih je izgrađen sferični brodski trup neba.
Tradicija na zanimljiv način potvrđuje važnost dodekae-
dra u pitagorejskom sistemu. Prema jednom izveštaju, Hipas
se utopio u moru zato što je otkrio „sferu sačinjenu od dva-
naest petouglova44.79 Pitagorejsku konstrukciju dodekaedra
možemo delimično izvesti iz činjenice da su pitagorejci kao
svoj simbol usvojili pentagram ili pentalfa. Dobro je poznata
kasnija upotreba te geometrijske figure u magiji; a Paracel-
zus ju je još koristio kao simbol zdravlja, što je upravo naziv
koji su joj davali pitagorejci.80

149. Duša je „harmonija“

Mišljenje da je duša ,,harmonija“ ili, pre, uskiađenost, bli-

sko je povezano sa teorijom o četiri elementa. Ono nije mo-
glo pripadati najranijem obliku pitagorejstva, jer, kako vidi-
mo iz Platonovog Fedona> nije u skladu sa idejom da duša
može da postoji nezavisno od određenog tela. Ono je, dakle,
potpuno suprotno uverenju da „bilo koja duša može da uđe u
bilo koje telo“.81 S druge strane, u Fedonu se kaže da su to
shvatanje prihvatili Simija i Kebet, koji su u Tebi slušali Fi-
lolaja, kao i Ehekrat iz Flijunta, koji je bio učenik Filolaja i

79 Jambl. V. P y t h 247. Videti Pogl. II, str. 132, n. 88.

80 Videti Gow, Short History o f Greek Malhemadcs, str. 151, i odeljke
na koj& se tu upućuje, đodajući School. Luc., str. 234, 21, Rabe. t 'o
m'scvftoMiov ort to ev mvrftug. XsyofJ4VOV 7rtvraX<pa ovfifioXov fyv irpo$
aXX^Xov; rhi^ayoqsiu)v avayvwgtortxov xai rovrqj šv ro7; imoroXaT<; šze&vro.
(Pentagram, koji je obično nazivan pentalfa, bio je prepoznatljiv znak me-
đu pitagorejcima i njime su se služili u pismima.) Pitagorejcima je mogao
biti poznat metod koji je dao Euklid (IV, II), deleći liniju tako d a je srednji
deo geometrijska sredina krajnjih delova, tzv. „zlatni presek‘\
*' Arist. De a n A, 3,407 b 20 (R. P. 86 c).
Eurita. * Platonov prikaz učenja sasvim je u skladu s mišlje-
njem da su koreni ovog učenja u medicini. Simija kaže: ..Bu-
dući da naše telo takoreći napinju i drže na okupu toplo i
hladno, suvo i vlažno i stvari te vrste, naša duša je vrsta tem-
peramenta ili njihove usklađenosti kada se jedno s drugim
dobro izmešaju i u pravoj srazmeri. Ako je, dakle, duša
usklađenost, kada se telo opusti ili preko mere napne zbog
bolesti ili drugih škodljivih stvari, jasno je da duša nužno od-
mah s tr a d a /'J Ovo je, jasno, primena Alkmeonove teorije
(§ 96) i u skladu je sa shvatanjima sicilijanske škole. Time
se upotpunjuje dokaz da je pitagorejstvo s kraja petog veka
bilo prilagođavanje starog učenja novim načelima koja je
uveo Empedokle.
Sledeće što treba primetiti jeste da bismo, shvatajući dušu
kao harmoniju u pitagorejskom smislu, morali očekivati da
ona sadrži tri tada poznata intervala, kvartu, kvintu i oktavu, i
zato je Posejdonije verovatno bio u pravu rekavši d a je uče-
nje o trodelnoj duši, koje nam je poznato iz Države, stvamo
bilo pitagorejsko. Ono, doduše, uopšte nije u skladu sa
Platonovim shvatanjem duše, ali se izvrsno slaže sa onim što
smo upravo objasniii.*8384

*ž Platon. Fedon. 85 e i dalje: i za Ehekrata. ib. 88 d.

83 Platon. F e d . 86 b 7 -c 5.
84 Videti J. L. Stocks. Plato and the Tripartite Soul {Mind N. S.y No.
94. 1915, str. 207 i dalje). U Đrž.. 443 d. 5 sam Platon ukazuje na vezu
(ruva&Loo-a'sra rgia ovra, uxn:ag rg&t^ agfiovia^ ar&%va%, >&anfc rsxai
vnavrft xai furrr^, xai &i žAAa arra fura§j Tvy%di/st Sitra (uskladivši tri dela
duše upravo poput tri tona harmonije, nete. hipate i meze. čak iako se me-
đu njima i zadese neki drugi) (tj. pokretni tonovi). Imamo razloga da veru-
jemo da iskaz Aristida Kvintilijana (II, 2) po kojem je %fitxov (strasni deo
duše sa sedištem u srcu) u sredini između Aoytxov (razumski i umski deo
duše sa središtem u mozgu) i a)joyov (nagonski deo duše sa središtem u sto-
maku. odnosno genitalijama), potiče od muzičara Damona (Deiters, De
Aristidis Ouint. fontibusy 1870), Periklovog učitelja (str. 255. n. 2), na ko-
ga se kao na svoj autoritet u muzici poziva Platonov Sokrat ali koji je ve-
150. Centralna vatra
Planetarni sistem koji Aristotel pripisuje „pitagorejcima”,
a Aetije Filolaju, zaista je zadivljujući. Zemlja više nije u
središtu sveta; njeno mesto zauzela je centralna vatra, koju
ne bi trebalo poistovetiti sa Suncem. Oko te vatre kruži deset
tela. Prvo dolazi Antichthon, ili protiv-Zemlja, a ondaZemlja
koja, tako, postaje jedna od planeta. Posle Zemlje dolazi Me-
sec, onda Sunce, planete i nebo sa zvezdama stajačicama. Mi
ne vidimo centralnu vatru i Antichthon zato što je ona strana
Zemlje na kojoj živimo uvek okrenuta na suprotnu stranu. To
se objašnjava analogijom sa Mesecom, koji nam uvek poka-
zuje isto lice, tako da Ijudi koji bi živeli na njegovoj drugoj
strani nikada ne bi videli Zemlju. Ovo, naravno, s naše tačke
gledišta implicira da ova tela, rotirajući oko svojih osa, isto-
vremeno kruže oko centralne vatre i da protiv-Zemlja kruži
A /

oko centralne vatre istovremeno sa Zemljom, tako da joj je

uvek nasuprot.87*856

rovatno umro već u vreme Platonove mladosti. Štaviše. Posejdonije (ap.

Galen, De Hipp. et Plat., str. 425 i 478) učenje o trodelnoj duši pripisuje
Pitagori. airrov fuv tov riuSajogou (rvrfgappaTOS ov$evo$ ei$
haai^ofuvov, TU(fUUQpfL&vo$ Si i f ^ iv/0/ rćov (laSrrjrar; airrov ytyQCUpa/rtv.
(Iako nije sačuvan nijedan spis samog Pitagore, upravo je on došao do za-
ključaka na osnovu kojih su neki od njegovih učenika napisali svoja dela.)
85 O autoritetima videti R. P. 81-83. Ova teorija je pripisana Filolaju
možda zahvaljujući Posejdoniju. Nesumnjivo je da su ,,tri knjige'* postojale
u njegovo vreme.
86 Platonov Timaj osnu rotaciju pripisuje nebeskim telima koja moraju
imati ovu vrstu kretanja (Tim., 40 a 7). Rotacija Meseca oko sopstvene ose
traje isto koliko i njegovo okretanje oko Zemlje; međutim, izlazi na isto
ako kaž^mo da on u odnosu na svoju orbitu uopšte ne rotira i da su Grci to
tako izrazili. Bilo bi sasvim prirodno da su pitagorejci ovo proširili na sva
nebeska tela. Na kraju je to dovelo do Aristotelovog shvatanja po kome su
ona pričvršćena (ivhhfdva) za telesne sfere.
s7 To izgleda prirodnije nego pretpostaviti da su Zemlja i protiv-Zemlja
uvek u konjunkciji. Videti Aet. III, 11, 3, rrp oixovfuvrp yrp i f ivavria^
 Ne možemo olako prihvatiti Aetijevu tvrdnju da je taj si-
stem poučavao Filolaj. Aristotel ga u vezi s njim nigde ne
pominje, a Sokratov opis Zemlje i njenog položaja u svetu u
Fedonu potpuno je suprotan Filolajevom, ali ga Simija, Filo-
lajev učenik, prihvata bez pogovora.*8889Međutim, ta teorija je
nesumnjivo pitagorejska i ona predstavlja primetan napredak
u odnosu na jonska shvatanja, aktuelna u Atini. Jasno je, ta-
kođe, da Sokrat, kao potpuno novo, iznosi shvatanje po kome
Zemlji, da bi se održavala na svom mestu, nije potrebna pot-
pora vazduha, ili nečeg sličnog. Cak ni Anaksagora nije bio u
stanju da se oslobodi te ideje, a Demokrit se nje držao za-
jedno sa teorijom o ravnoj Zemlji. Prirodan zaključak iz
Fedona bio bi da je teorija o sferičnoj Zemlji, koju u sredi-
štu sveta održava njena ravnoteža, bila upravo Filolajeva.
Ako je to tačno, učenje o centralnoj vatri pripadalo bi ka-
snijoj generaciji.
Teorija o okretanju Zemlje oko centralne vatre verovatno
je nastala iz opisa sunčeve svetlosti koji je dao Empedokle.
Ove dve stvari u blisku vezu doveo je Aetije, koji kaže daje
Empeđokle verovao u dva sunca, dok je „Filolaj** verovao u
dva, ili čak tri. Njegove reči su nejasne, ali mogu da opravda-
ju zaključak po kome je Teofrast ove teorije smatrao srođ-
nim. Videli smo da je Empedokle dao dva nedosledna obja-

xsi{tivrp xai 7re^i<pepofiivrjv rjj airr(%Sovi (naseljenu Zemlju koja leži i okreće
se nasuprot protiv-Zemlji).
88 Platon, Fedon, 108 e 4 i dalje. Simija odobrava geocentričnu teoriju
emfatičnim rečima xai oq$ib$ (upravo je tako).
89 Aet. II, 20, 13 (Pogl. VI, str. 282, n. 106) upoređeno sa ib. 12.
Ot/.o/jioc, o nu$a'yoQ£io$ vahoetbrj rbv rjkiov, fezofuvov ftiv rou iv rtjj xba{Hp
nugo^ rijv avrauyetav, bnftouvra bi 7Tgb$ rjfta^ ro <p<b$, tbars rgonov rtva bmov$
rjXfou$ ylyvt<r§ai, ro rs iv r<p ougavifi 7ru(xbbe$ xai ro a.7r' airrou TTUgostbe^ xara
ro itro7TTpoeibs£' ei fty ri$ xai rptrov Aiijet rrjv arto rou ivbjrr^ov xa r avaxXatn>
btaairetgofuvijv 4niaq auy4jv. (Filolaj Pitagorejac kaže da je Sunce prozir-
no poput stakla, je r prima odsjaj svemirske vatre i pročišćava nam svetlost
tako da na neki način postoje dva Sunca, jedno vatreno na nebu i drugo,
šnjenja koja se tiču smene dana i noći (§ 113), rešavajući
ovaj problem tvrdnjom da je sunčev sjaj zapravo reflektova-
na svetlost centralne vatre. Takva teorija bi, zapravo, bila pri-
rodan ishod otkrića, do kojih se došlo neposredno pre toga, u
vezi sa mesečevom svetlošću i u vezi sa uzrokom mesečevih
pomračenja, kada se isto primeni na Sunce, što je bilo gotovo
neizbežno.
Centralna vatra je dobila brojna mitološka imena kao što
su „srce sveta“, „Zevsova kuća“ ili ,,osmatračnica“ i „majka
bogova44.90 To je bilo u maniru škole, ali ne smemo izgubiti
iz vida da ipak imamo posia sa naučnom hipotezom. Velika
je stvar bila uviđanje da se pojave najbolje mogu ,,spasti“
uvođenjem centralnog svetlećeg tela i da, prema tome, Ze-
mlja mora biti lopta koja se okreće kao i druge planete 91 Zai-
sta, u iskušenju smo da kažemo kako je poistovećenje cen-
tralne vatre sa Suncem bilo samo slikovito poređenje. U sva-
kom slučaju, verovatno je upravo sa tom teorijom započeo
razvoj mišljenja koji je Aristarhu sa Samosa omogućio da

slično vatri, nastalo od ovog prvog putem odraza u ogledalu - ako neće još
ncko reći da postoji i treće Sunce koje nam od ogledala putem prelamanja
svetlosti razašilje zrake.) Naravno, ovo je pre cepidlačka kritika kakvu £e-
sto nalazimo kod Teofrasta, nego iskaz iz bilo kog uČenja koje je zastupao
^Filolaj". Štaviše, prilično je jasno da je u pitanju netačan prikaz. Fraza ro
kv T(f) xo^fUf) irvg, kako je koristi Teofrast, mora da znači centralna vatra, a
tq tv r<p ouQav(p 7ivqw$7k mora da bude ista takva stvar, kao što verovatno i
jeste, uzevši da Aetije (II, 7, 7, R. P. 81) kaže kako je „Filolaf 4 za sublu-
namu oblast koristio izraz ouq< lv6$. Tačno je da Ahil kaže to nvod&ijg xaS
Itaujbg Xan&awvTa dvu&zv ano tov ae^iov nvgog (smatrajući da se vatreno i
sjaj^o Sunce naiazi nagore u odnosu na vazdušnu vatni), ali njegov autori-
tet nije dovoljno veliki da prevagne nad ostalim razmatranjima.
90 Aet. 1,7 ,7 (R. P. 81). Pioklo u T i m str. 106,22 (R. P. 83 e).
91 Aristotel je to izrazio rekavši da su pitagorejci smatrali da ttjv . . .
yrjv h tvjv dtrr(xjjv ouaav xvxX<p <p£Qofisvrjv iregi t 'oftiaov vvxra re xai 4jfteQav
noith (Zemlja, budući jedna od zvezda koje se okreću, Čini to polovinom
noći i dana) (De caelo, B, 13,293 a 23).
postavi heliocentričnu hipotezu,92 a Aristotelovo uspešno po-
novno uspostavljanje geocentrične teorije nužno je vodilo ka
tome da Kopernik iznova otkrije istinu. On sam kaže da ga je
inspirisalo ono što je čitao o pitagorejcima.9^
Ipak, u obliku u kojem je tada bila postavljena. teorija je
izazivala isto toliko problema koliko ih je rešavala, i nije se
dugo održala. Od Aristotela doznajemo da su joj njeni kriti-
čari zamerali što nije uspela da ..spase pojave44, pošto bi pret-
postavljeno kružno kretanje Zemlje proizvelo paralakse, isu-
više velike da bi bile zanemarljive, i da su pitagorejci naveli
neki razlog na osnovu koga se one mogu zanemariti. Aristo-
tel ne daje jasnu procenu argumenata ni jedne strane, ali mo-
že se istaći da se u to vreme verovatno mislilo da je Zemlja
mnogo manja nego što jeste, pa nije postojao razlog za pret-
postavku da je prečnik njene orbite znatno veći, kao što je
danas poznato.94

92 Ovde ne raspravljam o Heraklidovim tvrdnjama da je upravo on

autor heliocentrične hipoteze.
93 U pismu papi Pavlu III Kopemik navodi Plut. P l a c III. 13. 2-3
(R. P. 83 a) i dodaje Inde igitur occasionem nactus. coepi et ego de terrae
mobilitate cogitare. (Odatle. elem. došavši u priliku. počeo sam i ja da raz-
mišljam o pokretljivosti Zemlje.)
94 Videti Ar. De caelo, B. 13, 293 b 25, knsi ovx sortv r) ri) xsyrgovr
oAA' aid%st ro rjptr<patQov arrijg o/urs, oCBsu xca?.ćsn/ otovrat ra (taivofieva
aupdahttn/ oftoio^ pti) xarotxouon rjph ini rov x s v t q o v , axmsQ xav si ini rov
piffov V 7V ovSsv yaQ ov&s vvu notsh intbtjkov ripj vfttastau ani%ovra^ rjfta$
hafisT&a. (Pošto Zemlja sama nije središte. već je udaljena od njega za po-
luprečnik svoje orbite. oni smatraju da isto tako nema ništa veće smetnje za
prihvatanje uočenog - da mi ne živimo u središtu - nego za prihvatanje
učenja da je Zemlja u središtu. Ipak. sada ništa ne ukazuje na to da smo mi
udaljeni od središta za polovinu prečnika.) (Naravno. reči ro /i)fti<r<paiQiov
airrift oAov se odnose na Aristotelovu teoriju o nebeskim sferama; on zapra-
vo misli na poluprečnik njihovih orbita.) Elem. neshvatljivo je da bi bilo
ko na osnovu zanemarljivosti geocentrične paralakse dokazivao i zanemar-
Ijivost paralakse uopšte. S druge strane, Čini se da je pitagorejac koji je za*
stupao geocentrizam (stvami Filolaj?), čija shvatanja Sokrat izlaže u Fedo-
 Tačnije poznavanje veličine Zemlje prirodno bi navelo na
pomisao da se promene dana i noči mogu pripisati njenoj ro-
taciji oko sopstvene ose, i u tom slučaju ponovo bi se moglo
uzeti da je Zemlja u centru. Aristotelu, čini se, nije bio po-
znat neko ko je zastupao to stanovište, ali Teofrast ga je iz-
gleda pripisao Hiketu i Ekfantu iz Sirakuze o kojima, inače,
znamo vrlo malo.95 Očigledno je da su oni nebo zvezda staja-
čica shvatali kao nepokretno, stvar koju bi Aristotel bio sko-
ro obavezan da pomene, da je za takvo mišljenje ikada čuo,
pošto njegov sistem u potpunosti zavisi od dnevne revolucije.
Iz obeju teorija, i one o kružnom kretanju Zemlje oko cen-
tralne vatre i one o njenoj rotaciji oko sopstvene ose, sledi kru-
žno kretanje zvezda stajačica, čega su se pitagorejci držali, mada
ga je bilo vrlo teško objasniti. One moraju biti ili nepokretne ili

rtu. napravio poseban problem rekavši da je Zemlja naftfuja (vrlo velika)

(109 a 9), a to bi teoriju o centralnoj vatri učžnilo teško odbranjivom. Ako
je Filolaj bio jedan od pitagorejaca koji su smatrali da je poluprečnik mese-
čevc orbite samo tri puta veći od zemljinog (Plut. De an. procr.y 1028 b),
on nije mogao da koristi argument kojž navodi Aristote).
95 Aet. III. 13, 3. 'Hgaažf/Jijf 6 novrix6$ xai ’'Ex<pav7o$ 6 fJv^ajopstog
Ktvovat ftsv rijv yvv’ ov ftrp ys fUzafiaTtxa^, a??.a TQSimx<b$ lorQsimxćbg\
tqo%ov iunpt ivri^ovtoftivrjv, ar.o hvcftorv iir’ avaro\a$ nspt t 6 t&tov avrrjg
xivzQov. (Heraklid Pontski i Ekfant Pitagorejac smatraju da se Zemlja kreće
- i to ne pomerajući se već okrećući se poput točka na osovini. od zapada
ka istoku prema svom središtu.) Isto učenje Ciceron pripisuje Hiketu
{Acad. p r II, 39), ali ga čini besmislenim time što kaže da su za Hiketa
Sunce i Mesec nepomični. kao i zvezde stajačice. Teneri je smatrao da su
Hiket i Ekfant izmišljene ličnosti iz Heraklidovog dijaloga. ali izgleda da je
Teofrast potvrdio njihovo postojanje. Može se dodati da ideja o rotaciji Ze-
mlje nije b(Ta nova. Milećani su verovatno (§ 21), a Anaksagora sigumo
(str. 269) zastupali gledište da je Zemlja ravna. N ovinaje samo u primeni
ovog shvatanja na sfem. Kada bismo mogli biti sigumi da su pitagorejci
koji su zastupali geocentričnu teoriju. a koji su smatrali da Zemlja rotira.
centralnu vatru smestili u unutrašnjost Zemlje. imali bismo pouzdan dokaz
da su oni pripadali vremenu nakon ,.Filolajevogi4 sistema. Čini se da Sim-
plikije to kaže (De caelo, str. 512 9 i dalje), pozivajući se možda na Aristo-
telovo izgubljeno delo o pitagorejcima. Stvar je. međutim. sumnjiva.
njihovo kretanje mora da bude sasvim različito od dnevne revo
lucije. Verovatnoje to dovelo do napuštanja teorije.
Raspravljajući o shvatanjima onih koji su smatrali da se
Zemlja kreće, Aristotel pominje samo jednu teoriju kao alter-
nativu teoriji o njenom kružnom kretanju oko centralne vatre
i kaže da je to ona koja se može naći u Timaju. Po njoj, Ze-
mlja nije jedna od planeta, nego je ,,u centru“, dok istovre-
meno poseduje neku vrstu kretanja u odnosu na osu univer-
zuma.9/ To kretanje teško može biti osna rotacija, kao Što je
mislio Grout (Grote), jer čitava kosmologija Timaja impli-
cira da se smena dana i noći događa zahvaljujući dnevnoj re-
voluciji neba.9697*99 Činjenica da se, malo dalje, o Zemlji govori

96 Razne mogućnosti nabrojao je ser T. L. Heath (.Aristarchus, str.

103). Samo dve su vredne pomena. Univerzum kao celina mogao bi da
učestvuje u rotaciji arJ.avi; (nepomična zvezda), dok bi Sunce. Mesec i
planete imali uz to još i svoje kružno kretanje. Ui. rotacija ankavk^moie da
bude tako spora da se ne primećuje. i u tom slučaju je njeno kretanje. ..ako
ne precesija ekvinocija, onda nešto vrlo slično tome“ (Heath, loc. cit.).
97 Arist. De caelo, B. 13, 293 b 5, tv/ot ik xai x£tft£yip ini tov xivrqov
[-rip yrp\ vacrh/ airrip PJjo’Žoj xai xivtur$ai nsgi rov 3 /i navro$ zćzgafLevoo
nakov* oxrmq kv rij) ykyparrrat. (Neki kažu da se Zemlja, ležeći u sre-
dištu. okreće i pokreće preko ose koja se obrće kroz sve - tako je zapisano
u Timaju.) Tekst i tumačenje ovog odeljka zajemčeni su referencom u sle-
dećem poglavlju (296 a 25) oi ? km rov n&rov $kim$ 'thketrSat xai xtv£ur$at
tpaat mpi rov noAov /ikaov. (Ovi koji Zemlju smeštaju u središte kažu da se
ona obrće i pokreće preko središnje ose.) Svi pokušaji da se pokaže kako
on upućuje na nešto drugo. uzaludni su. Prema tome. xai xtvet<r$at ne mo-
žemo. kao Aleksandar. tretirati kao umetak u prvom odeljku, čak i ako je u
nekim rukopisima izostavljen. Izostavljanje verovatno može da se pripiše
Aleksandru. Štaviše. kada se čita u tom kontekstu, jasno je da ovo mesto
daje jednu od dve alternativne teorije kretanja Zemlje i da je to kretanje,
kao i okretanje oko ccntralne vatre. translatomo kretanje {<poga)9 a ne osna
rotacija.
n Plato’s Doctrine respecting the Rotation o f the Earth (1860).
99 Platon. Tim . 39 C 1, vv^fiiv ovv ijfikpa rt ykyovtv ovrav; xai 3ta rairra,
4j ftta$ xai tpfnovtfioraTTft xvxk4j<rt<t>$ ntpto$o$. (Noć i dan nastadoše ovako
i zbog ovoga - kao ophod jcdnog, najrazumljivijeg kružnog kretanja.) To
kao o „čuvaru i tvorcu dana i n o ć r\100 ne može se koristiti
kao dokaz za suprotnu teoriju. pošto je noć, u svakom sluča-
ju, kupasta senka Zemlje. koja je tako uzrok smene dana i
noći. Izgleda da su do ove tačke Bek i njegovi sledbenici u
pravu.
Međutim, kada Bek tvrdi da se reč ikAofievrjv (ona koja se
okreće) u Timaju uopšte ne odnosi na kretanje, već da znači
Joptast“ ili ,,sklupčan‘\ s time se ne mogu složiti. Nezavisno
od svih filoloških razmatranja, ta interpretacija čini Aristote-
lovu argumentaciju besmislenom. On kaže101 da ako se Ze-
mlja kreće, bilo „izvan centra“ ili ,,u centnT\ onda to ne mo-
že da bude „prirodno kretanje‘\ jer, da je tako, u njemu bi
učestvovala svaka čestica zemlje, a vidimo da je prirodno
kretanje svake grudve zemlje kretanje „nadole‘\ tj. prema
centru. On takođe kaže da, ako se Zemlja kreće, bilo „izvan
centra“ ili „u centru“, ona, kao i sve drugo, osim „prve sfe-
re‘\ mora da ima dva kretanja, pa bi stoga postojala udaljava-
nja po latitudi (naeoSoi) i ,,obrati“ (rgonai) zvezda stajačica,
koji zapravo ne postoje. Jasno je, dakle, da, prema Aristote-
lu, druga teorija o kretanju Zemlje, jednako kao i prva, uklju-
čuje translatomo kretanje i da je, po njegovoj pretpostavci, to
teorija iz Platonovog Timaja. Sasvim je neverovatno d aje on
mogao pogrešiti u takvoj stvari.102

se ođnosi na revoluciju ..kruga Istog'*, tj. ekvatorijalnog kruga. i sasvim je

nedvosmisleno.
100 Platon, Tim,. 40 c I. [ t^ ] <puAaxa xai $7jfuougyov wxr6$ ts xai Tjftiga;
iftrf/a'sipaTo (zamislio je /Zemlju/ kao čuvara i stvoritelja noći i dana). O
tome videti Heath. Aristarchus, str. 178.
101 Arist. De caelo. B, 14. 296 a 29 i dalje. KoriŠćenje reči vKokemofteva
za vidljiv^Tkretanje planeta od zapada ka istoku interesantan je zaostatak
starog, jonskog shvatanja (str. 88-89). Ideja da Zemlja. ako se uopšte kre-
će. mora da ima dva kretanja, nije zasnovana ni na čemu drugom do na
analogiji sa planetama (Heath, Aristarchus, str. 241).
102 Aristotel je. u vreme kada je Timaj objavljen, morao biti član Aka-
demije, a znamo da je tumačenje tog dijaloga bilo jedno od glavnih delat-
 Kada se vratimo na to mesto u Timaju, nalazimo, pod
uslovom da je tekst korektno ustanovljen, da on potpuno pot-
krepljuje Aristotelovu tvrdnju o uključenosti103 translatomog
kretanja i da je Bekov prevod neprihvatljiv sa gramatičkog i
leksikološkog stanovišta.104 Prema tome, trebalo bi da se upi-
tamo koje je translatomo kretanje u saglasnosti sa tvrdnjom
da je Zemlja „u centru", a tada nam izgleda ne preostaje ništa
osim (slobodno govoreći) kretanja nagore i nadole po osi sa-
mog univerzuma. Jedino pouzdano značenje retke reči
’i2Xo(iat jeste kretanje tamo-amo, napred i nazad.105 Ako je su-

nosti Akademije posle Platonove smrti. Da je on, uvodeći translatomo kre-

tanje, ovo uČenje pogrešno predstavio, Krantor (Krantor) ili neko drugi bi
sigumo bili u stanju da se pozovu na Aleksandra ili Simplikija kao autori-
tete koji su imali suprotno tumačenje. GlediŠte koje Bek nalazi u Timaju j t
zapravo Aristotelovo i gotovo je nemoguće da on toga nije bio svestan ili
da ga je namemo pogrešno interpretirao.
103 Najautentičnije čitanje u Tim., je 7 tik T$xpw fisv rjfurzeav,
IsJ.ofjUvTjv dk TTpj 7Tsgi Tov J/a 7zavrog t.oKdv T£7(HtfL&vov. (Zemlju, našu hrani-
teljku, koja se okreće oko ose što prolazi kroz sve.) Član vip je u Par. A i
Palatine izvodima, pa je teško pretpostaviti da bi ga bilo ko tu umetnuo. S
druge strane, on bi se lako mogao izostaviti, pošto njegovo značenje nije
očigledno na prvi pogled. Naravno, on bi mogao da se objasni kao vfjv im
Sravarov ili Ksenofanov T^oekijkuSoros . . . ttjv ttqo$ ra <ppovgia (pošto je na*
stavio /put/ prema utvrđenju) i podrazumeva neku vrstu putanje, pa, prema
tome. translatomo kretanje.
,w Prvo. znacenje globatam. ..spakovan'4, .jiagomilan44. moralo bi da se
izrazi trpnim glagolskim pridevom. a ne prilogom vremena sadašnjeg, i u
skladu s tim vidimo da je Simplikije prinuđen da ga parafiazira pomoću
trpnog glagolskog prideva. hkfiivrj ili 3s3eoji'ijfiiv7} (spakovan). Termin ,.vi-
jugav*; koji koristi ser T. L. Hit {Aristarchus, str. 177), treba ispraviti u ,,vi-
jugajući". Drugo, mada Par. A sadrži eQXojieytjv, autoriteti poput Aristotela.
Prokla i ostalih daju prednost čitanju ftAofuvrjv. U mkopisima se stalno br-
kaju glagoli e!Xko) (et?k<o) (kotrljati), etkto (kotrljati. goniti) i tkAco (kotrlja-
ti). Mislim da nije moguće tvrditi da je Mco etimološki povezan sa ostalim
glagolima. Izgleda da on pre ide sa dA6$ i tAAaim, koje koristi Hipokrat. Za
njegovo značenje, videti sledeću fusnotu.
105 Videti Soph. Ant., 340, t?Xofuvu)v aporpov erog ero$ dok se plugo-
vi okreću iz godine u godinu), jasno, plugovi koji se kreću napred i nazad
diti po opisu podzemnih voda koji je dao Sokrat u Fedonu,,
pozivajući se na nekog neimenovanog kosmologa, moglo bi
se dodati da je kretanje te vrste bilo poznato pitagorejcima.
Šta se tim kretanjem htelo objasniti? Na to ne možemo
odgovoriti sa sigumošću, ali je jasno da kretanja krugova
Istog i Ostalog, tj. ekvatora i ekliptičkog, ne mogu da „spasu
pojaveh\ Sve dok se ova kretanja događaju, sve planete bi
trebalo da se kreću ili po ekliptici ili da ostanu na konstant-
noj udaljenosti od nje, a to ni najmanje nije slučaj. Neka vr-
sta objašnjenja je potrebna za njihovo udaljavanje po latitu-
di, tj. za njihovo naizmenično približavanje i udaljavanje od
ekliptike. Videli smo (§ 19) da se već Anaksimandar zainte-
resovao za ,,obrate“ Meseca. Štaviše, u Timaju, nekoliko re-
dova niže, jasno se ukazuje na direktno i unazadno kretanje
planeta. Nismo obavezni da do detalja pokažemo kako bi
vrsta kretanja na koju se upućuje bila objašnjenje ovih oči-
glednih nepravilnosti; dovoljno bi bilo da se pokaže kako su
pitagorejci u 5. veku p. n. e. verovatno tako mislili. Njima se
možda činilo vrednim truda da pojave objasne pomoću pra-
vilnog kretanja Zemlje, a ne ćudljivošću planeta;106107 ako je ta-
ko, onda su barem bili na pravom putu.

po bra/dama. Simplikije ukazuje na činjenicu da je Apolonije sa Rodosa

koristio (AX6fuvo$ u smislu ,,zatvoren“. .,ograničen“, ei(ry6fuvo$ (videti He-
ath. Aristarchus, str. 175, n. 6 ). To, međutim. ne može biti protivteža mo-
gućnosti da su prepisivači, iii čak i sam Apolonije, prosto zapali u opštu
zbrku. Sve dok se ne oslobodimo člana -rrp i Aristotelovog svedočanstva,
moramo imati glagol kretanja.
106 Videti Platon, Fed., 111 e 4, gde se kaže da u Zemlji postoji aiat&i
(ijuljaška) koja dovodi do toga da se voda u Tartaru kreće gore-dole, a Tar-
tar je ponor koji se proteže od pola do pola. Videti moje napomene u loc.
107TJ svom komentaru. Proklo objašnjava 7T^ozto^<ng (ubrzano napre-
dovanje) i £7rawxuxAtpett (obrtanje unutar istog kruga, tj. retrogradacija) iz
Tim.y 20 c, kao ekvivalent 7T(xmo2icr(iot (progresija) i imono&topoi (kretanje
unatrag neke zvezde, retrogradacija). U corrigendumu (lista štamparskih
grešaka) datom u njegovom Aristarchus, ser T. L. Hit analizira tu interpre-
 Da bi se izbegao nesporazum, dodao bih da ne mislim ka-
ko je Platon bio zadovoljan teorijom čije bi postavke priličile
pitagorejcu ranije generacije. Ideja da je Platon svoja shvata-
nja izložio u dijalogu za koji se očigledno pretpostavlja da se
odvijao pre nego što je on bio rođen je, bar meni, potpuno
neverovatna. Staviše, od Teofrasta, neospomog autoriteta,
koji je bio član Akademije u Platonovim poznim godinama,
doznajemo da je on tada napustio geocentričnu hipotezu, ma-
da nemamo informaciju o tome šta je to što je za njega bilo u :
centru našeg sistema.108 Takođe, čini se da je iz Zakona jasno |
da je Zemlji morao pripisati osnu rotaciju.1 ;

151. Antichthon ■
«i

Hipotezom o postojanju antichthon-a (anti-Zemlja) tako-

đe je trebalo objasniti pojave pomračenja. Zaista, najednom

taciju i poredi primenu izraza sT&vaMA/jjCfi&oi/na planetu Mars u D rt, 617 b,

smatrajući da se izraz odnosi samo na Marsovo ,Jcružno kretanje u smislu
suprotnom okretanju zvezda stajačica“. Trebalo bi primetiti, međutim, da
Teon iz Smime. navodeći taj odeljak, posle i-navaxvx}<.oC(j£voy koristi reči
fta h m a (najviše od svih ostalih), što pogađa smisao ako se mi-
sli na retrogradaciju. U stvari, Mars ima veći luk retrogradacije od ostalih
planeta (Duhem, Systeme du monde. tom I, str. 61). Pošto sam to prevideo
u svom tekstu o Državi. želeo bih da to nadoknadim navodeći dva razloga
za uverenje da je Teon sačuvao Platonove sopstvene reči. Prvo, on očigled-
no navodi Derkilida koji je prvi uredio Platonov tekst iz kojeg potiču tek-
stovi koje sada imamo. Drugo, fia/jirra tojv aAAwv ima tačno petnaest slo-
va, što je normalna dužina izostavljanja u Platonovom tekstu.
108 Plut. P!at. q u a e s t 1006 c (videti V. Numae, c 11). Važno je priseti-
ti se da je Teofrast pri kraju Platonovog života bio član Akademije.
109 U odeljku na koji se upućuje (822 a 4 i dalje) on tvrdi da planete
imaju jednostavno kružno kretanje i kaže da je to shvatanje za koje nije
čuo u svojoj mladosti, niti ga je neko zastupao pre toga. Mora da se misli
na rotaciju Zemlje oko sopstvene ose za dvadeset četiri časa, pošto se time
poriče pitagorejska teorija po kojoj su planetama kretanja složena. Iz toga
ne sledi da ovo shvatanje moramo naći u Timaju, u kojem se tvrdi da se tu
daju samo mišljenja pitagorejaca iz 5. veka pre n. e.

u
mestu Aristotel kaže da su je pitagorejci izmisiili kako bi
broj tela koja se okreću podigli na deset;110 ali to je samo do-
setka i Aristotel je svakako bio upoznat sa ozbiljnijim
argumentom. U svom delu o pitagorejcima, on kaže da po-
mračenja Meseca ponekad uzrokuje Zemlja a ponekad anti-
chthon; istu tvrdnju iznosi Filip iz Opunta, koji je vrlo mero-
davan autoritet u toj stvari.11112Zaista, na drugom mestu Ari-
stotel pokazuje kako je teorija nastaia. On kaže da su neki
mislili da postoji znatan broj tela koja se kreću oko centra,
mada ih, zbog uplitanja Zemlje, ne vidimo, pa se na taj način
pomoću njih objašnjava veći broj pomračenja Meseca nego
Sunca. To se pominje u vezi sa antichthon-om, tako da je
Aristotel smatrao da su te dve hipoteze iste prirode. Izgleda
da je ovo istorija teorije. Anaksimen je lunama pomračenja
(§ 29) objašnjavao postojanjem tamnih pianeta, a Anaksago-
ra je oživeo to gledište (§ 135). Izvesni pitagorejci113 su, da
bi objasnili njihovu nevidljivost, te planete smestili između
Zemlje i centralne vatre, a sledeći korak je bio da ih svedu na

1.0 Arist. M et, A, 5, 986 a (R. P. 83 b).

1.1 Aet. II, 29, 4, tu tvrivSa'yoQsiii)v rrA$ xara t t jv 'A q k t t o t £ / £ io v !o t o q ic &
xai t t jv &i}Jmrov to v 'O tto u vt Io v anĆk p o jt iv a v r a ir jr e ig . xai dvT K pQ d% st rori f i s v
TT& yrx, Tori $i t t jc avrt%$ovo$ (ix/£meiv vrjv a s h v jv r jv ) . (Neki pitagorejci,
prcma pripovedanju Aristotelovom a i potvrdi Filipa Opunćanina, kažu da
putem odsjaja i umetanja sad Zemlje, sad protiv-Zemlje. dolazi do pomra-
Čenja Meseca.)
112 Arist. De caelo. B, 13, 293 b 21, ivioi$ & &oxeT xai -nXsi(o <rwfiaTa
Toiavra iv&t%s<rS,ai (pipsaSai irspi to fisaov rp.rv dčrjAa dtd ttjv inmooaSrjirnt
7*5?. &o xai rd$ T7% ask/rpn^ ix/ćrtpsi$ itXsiov$ ij Tag zov rjkiov yiyw rS ai
tpaarv4 t o jv ya& <psQOfUvwv sxacrrov dirrKpgdrTStv airrrjv, a A A ' ov fidvov t t jv yijv.
(Nekima se (pak Čini da je moguće da se vi5e takvih tela okreće oko svoje
ose, ali su nam nevidljiva zbog isprečivanja Zemlje. Zbog toga i kažu da
dolazi do više eklipsi Meseca nego Sunca - svako od tih tela koja se okre-
ću isprečuje se pred Zemljom. i to ne samo pred njom.)
113 Nijc izričito potvrđeno da je reč o pitagorejcima. ali je tako nešto
prirodno pretpostaviti. Tako. bar, misli Aleksandar (Simpl. De caeio>
str. 515.25).
pojedinačno telo. Tu opet vidimo kako su pitagorejci pokuša-
li da pojednostave hipoteze svojih prethodnika.

152. Harmonija sfera

Videli smo (§ 54) da je učenje koje se obično, ali netačno.

naziva ..harmonija sfera4\ moglo nastati u Pitagorino vreme,
ali njegov razvoj pripada kasnijoj generaciji, a velike razlike
u našim procenama ovog učenja moraju se pripisati sukoblje-
nim teorijama o kretanjima planeta koje su bile rasprostra-
njene krajem petog i početkom četvrtog veka pre n. e. Imamo
izričito Aristotelovo svedočanstvo po kome su pitagorejci,
čije mu je učenje bilo poznato, verovali da nebeska tela, u
svom kretanju, proizvode muzičke tonove. Dalje, visina tona
je bila određena brzinom tih tela, a brzina njihovim rastoja-
njima koja se nalaze u istim odnosima kao konsonantni inter-
val —oktava. Aristotel jasno kaže da nebo zvezda stajačica
učestvuje u nebeskoj simfoniji; jer on pominje „Sunce, Me-
sec i zvezde, čija je veličina ogromna kao i njihov broj‘\ što
je fraza koja ne može da se odnosi samo na pet planeta.114
Takođe se kaže da sporija tela daju dubok, a brža visok ton i
da preovlađujuća tradicija visoki ton oktave pripisuje nebu
zvezda stajačica, koje se okrene za dvadeset četiri sata. Na-
ravno, sledeći je Satum; jer, mada on ima sopstveno sporo

1,4 Arist. De caelo, B. 9. 290 b. 12 i dalje (R. P. 82). Videti Alek-

sandar. In nat., str. 39, 24 (iz Aristotelovog dela o pitagorejcima) t&v yag
<rcofia?u)v rću> ireg't to fUffov tpggofUvcov kv avaXoytp ra$ anooraott^ i%ovrwv...
toir/rtav £ xat $o<pov iv T(j> xtvs7<?$ai Tthv fiiv 3ga3irrigajv &agOv, rćav
razvrigcov o^uv(...pošto su tela koja se okreću oko svoje ose proporcional-
no udaljena jedna od drugih... a proizvode i zvuk u svom kretanju - dubok
kod sporijih. a visok kod bržih...). Tu su u pojedinostima date sve vrste te-
škoća. Teško da poistovećenje sedam planeta (uključujući Sunce i Mesec)
sa žicama heptakorda možemo da pripišemo pitagorejcima tog perioda, jer
Merkur i Venera imaju istu prosečnu ugaonu brzinu kao i Sunce. pa mora-
mo uključiti nebo zvezda stajačica.

Jk
kretanje u suprotnom pravcu, njime „gospodari1' (xgar£hai)
dnevna revolucija. Drugo shvatanje, koje najviši ton pripisu-
je Mesecu, a najniži zvezdama stajačicama. verovatno pripa-
da teoriji koja dnevnu revoluciju neba zamenjuje osnom rota-
cijom Zemlje.115

153. Sličnost st\ari sa brojevima

Ostaje nam još da razmotrimo shvatanje koje Aristotel pone-

kad pripisuje pitagorejcima, da su stvari ,Jcao brojevi“ Izgleda
da on ne misli kako je ono u neskladu sa učenjem po kome stvari
jesu brojevi, madaje teško uvideti kako ih je mogao pomiriti.116
Ipak, nesumnjivo je da Aristoksen prikazuje pitagorejce kao one

115 O različitim sistemima. videti Boeckh. Kleine Schriften. tom III, str.
169 i dalje, i Carl V. Jan. ,.Die Harmonie der Spharen'1 (PhiloL, 1893, str.
13 i dalje). O njima je dovoljno rečeno u Heath. Aristarchus, str. 107 i da-
Ije. gde je jasno odredena razlika između relativne i apsolutne brzine, koja,
ipak. nije uvazena u Adamovoj napomeni u Drf., 617 b (tom II, str. 452), a
rezultat je da dok je nebo zvezda stajačica s pravom smatrano za vrfrri (naj-
viši ton), Mesec je došao kao sledeći umesto Satuma. što je nemoguć ra-
spored. Kasnije gledište je predstavljeno ..basom dubokih nebeskih orgu-
Ija** u „devetostrukoj harmoniji** Miltonove Hymn on the Nativity (Himne
o postanju) (XIII). Na početku petog čina Mletačkog trgovca. Šekspirov
Lorenco izlaže učenje u istinskom maniru jednog pitagorejca. Po njemu bi
..harmonija*4 u duši trebalo da odgovara harmoniji nebeskih tela (.Jakva
harmonija je u besmrtnim dušama44), ali Jcaljavo mho propadanjau spreča-
va njihovu potpunu sličnost. U Timaju postoji slično gledtšte. a u knjizi
Book o f Homage to Shakespeare (Omaž Šekspiru) (str. 58 i dalje) pokušao
sam da pokažem kako su teorije iz Timaja mogle stići do Šekspira. U Mar-
tinovom zapažanju da istovremeni zvuk svih tonova oktave ne bi proizveo
harmoniju, nema snage. Ne radi se o harmoniji u modemom stnislu, već sa-
mo o uskla^fvanju (agpovid) u savršenu lestvicu.
116 Videti naročito Met., A, 6. 787, b 10 (R. P. 65 đ). Nije sasvim isto
kada on, kao u A, 5. 985 b 23 i dalje (R. P. ib.). kaže da oni primećuju
mnoge sličnosti stvari sa brojevima. To se odnosi na numeričke analogije
Pravde, Zgode itd.
koji poučavaju da su stvari kao brojevi,11718920a postoje i drugi tra-
govi pokušaja da se to predstavi kao izvomo učenje. Jedan od
njih je navodno pismo Teane, Pitagorine žene, u kojem ona kaže
kako je čula o mnogim Helenima koji misle daje Pitagora rekao
kako su stvari sačinjene od brojeva, dok je on u stvari rekao da
su one sačinjene prema broju. 1
Od trenutka kada je u njegovom duhu prevladalo to gledi-
šte, Aristotel izgleda nalazi jedino verbalnu razliku između
Platona i pitagorejaca. Metafora o ,,podražavanju“ samo je
zamenjena metaforom o „učestvovanju'\ Ovo nije mesto za
raspravu o značenju tzv. „teorije o idejama“, ali mora se na-
glasiti da Fedon obilno opravdava to što Aristotel učenje o
,,podražavanju“ pripisuje pitagorejcima. Kada je Simija upi-
tan da li prihvata učenje, on ne traži njegovo objašnjenje, već
odmah i odlučno odgovara da ga prihvata. Shvatanje da je je-
dino jednakost po sebi stvama i da je ono što nazivamo jed-
nakim stvarima zapravo samo nesavršeno podražavanje jed-
nakosti po sebi, njemu je sasvim poznato11’ i on konačno bi-
va uveren u besmrtnost duše samo zato što ga Sokrat navodi
na to da ona sledi iz teorije ideja.
Takođe bi trebalo primetiti da Sokrat ne uvodi ovu teoriju
kao novinu. Stvamost ,,ideja“ je ona vrsta stvamosti o „kojoj
uvek govorimo“, i one su objašnjene osobitim rečnikom koji
je predstavljen kao rečnik škole. Tehnički izrazi uvedeni su
formulama kao što je „mi kažemo“.120 Čija je to teorija?

1,7 Aristoksen ap. Stob. I, pr. 6 (str. 20), flv^ajoeag ... rrdirra r i
77Qayfiaza airsixa£cDi/ roT$ aeiSfioT;. (Pitagora... koji je poredio sve stvari sa
brojevima.)
118 Stob. Ecl. I, str. 125, 19 (R. P. 65 d).
119 Platon, Fed., 74 a i dalje.
120 Videti naročito reči o SevkoZfisv aei' (76 d 8) (ono Što stalno pona- !
vljamo). Pretpostavlja se da su fraza airro 5 earrv, auro xa$' avro, i njoj stić*
ne. bile poznate. ,,Mii4 dcfmiše stvamost putem pitanja i odgovora u toku
kojih ,jni“ daje objašnjcnje njenog bića (jfe \byov bt&ofuv tou efvat, 78 d 1,
Obično se pretpostavlja da je Platonova, mada je neki nazi-
vaju njegovom ,,ranom teorijom ideja“ i kažu d aju je on ka-
snije temeljno izmenio. Međutim, u tom gledištu ima ozbilj-
nih teškoća. Platon sasvim eksplicitno kaže da nije prisustvo-
vao razgovoru koji je zabeležen u Fedonu. Da li je bilo koji
filozof ikada izložio svoju novu teoriju predstavljajući je kao
već poznatu brojnim istaknutim savremenicima?121 U to nije
lako poverovati. S druge strane, biio bi nepromišljeno pore-
klo teorije pripisati Sokratu, i izgleda da nema druge već da
se pretpostavi kako se učenje o ,,obIicima“ (£/&?, ISsat) prvo-
bitno razvilo u pitagorejskim krugovima, mada ga je Sokrat
dalje razvio. U tome nema ničeg iznenađujućeg. Istorijska je
činjenica da Simija i Kebet nisu bili samo pitagorejci, već i
Sokratovi učenici, i nesumnjivo je bilo više „prijatelja ide-
ja“122 nego što nam je poznato. U svakom slučaju, upotreba
reči sidv) i Ižeai za. prvobitne stvamosti je, izvesno, pre-platon-
ska, pa je, izgleda, najprirodnije smatrati da je poreklo ovih
reči pitagorejsko.

gde je Xoyov ... ekvivalentno \6yov tvk ovcrtaf). Kada je to urađeno, reč ,jniM
na nju stavlja žig ili pečat airro o eoriv (75 d 2). Tehnička terminologija
podrazumeva jednu školu. Kao što kaže Dils (Elementum, str. 20), u školi
se ..poređenje koncentriše u metaforu, a metafora se kondenzuje u termin“.
121 U Parmenidu Platonov Sokrat smešta teoriju u vreme koje je preci-
zno označeno kao najmanje dvadeset godina pre njegovog rođenja.
122 Platon, Sofist, 248 a 4; Proklo (In Parm., IV, str. 149, Cousin) kaže
jp (lsv yoQ xai iraea toT; riv$ayoQetoig vj neqi tu» eibiav $ewqia, xai hrjkm xai
airrb; iv 2o(pi<rc% run> et&bv <pt\ou<; nqpoayoqe\xov tou$ iv 7raA/(t owpovq, aAA'
o ye fiđkiora irqeo^evaa^ xai haperfav imoSefLevog ra eTSrj Z<oxqarn^ itnbv.
(Postojaloge i u pitagorejaca učenje o oblicima, pa i on sam u Sofistu po*
kazuje one. naklonjene oblicima, koje naziva italijanskim mudracima, ali
ovaj, poŠto je već puno ostario, poučavao je vrlo potanko da su oblici pote-
kli od Sokrata.) Po sebi, ovo nije merodavno; ali, to je jedini iskaz o tom
predmetu koji je sačuvan i izgleda da Proklo (koji je imao na raspolaganju
tradiciju Akademije) nije čuo ni za jednu drugu intcrpretaciju te fraze. U
kasnijem odeljku (V, str. 4. Cousin), on kaže da je prirodno što Parmenid
pita Sokrata da li je sam došao do te teorije, pošto je mogao čuti za nju.
 Prekoračili smo granice ovog rada prateći istoriju pitago*
rejstva do tačke u kojoj ga je praktično nemoguće razlikovati
od teorija koje Piaton pripisuje Sokratu; aii, to je bilo neop* .
hodno kako bi se iskazi naših autoriteta pokazali u svom pra-i1
vom svetlu. Aristoksen verovatno ne greši kada se poziva na
mišljenja Ijudi koje je lično poznavao, a Aristotelove tvrdnje
su moraie imati neku osnovu.
 Poglavlje VIII

Mlađi Elejci

154. Odnos prema prethodnicima

Svi sistemi koje smo upravo analizirali u osnovi su plura-

listički, a oni su takvi jer, kao što je ukazao još Parmenid,
ako telesni monizam uzmemo ozbiljno stvamosti moramo
pripisati određene osobine koje nisu u skladu sa našim isku-
stvom o svetu koje svuda uočava mnogostrukost, kretanje i
promenu (§ 97). Cetiri Empedoklova Mkorena“ i bezbrojna
Anaksagorina ,,semena“ predstavljali su svesne napore da se
reši problem koji je postavio Parmenid (§§ 106, 127). Ne po-
stoji, zapravo, dokaz da su pitagorejci bili pod direktnim uti-
cajem Parmenida, ali smo pokazali (§ 147) da je kasniji oblik
njihovog sistema bio zasnovan na Empedoklovoj teoriji. Baš
taj preovlađujući pluralizam Zenon je kritikovao sa elejskog
stanovišta; njegovi argumenti bili su upereni naročito protiv
pitagorejstva. Pitagorejstvo je kritikovao i Melis, ali je on
pokušao da sa svojim protivnicima nađe zajedničku osnovu,
podržavajući staru jonsku tezu da je stvamost beskonačna.

I. Z E N O N IZ E L E J E

155. Život

Prema Apolodoru,1 Zenonov akme je bio u vreme 79.

olimpijade (464-460 pre n. Do tog datuma se došlo pret-

1 Diog. IX, 29 (R. P. 130 a). U vezi sa datumima koji se odnose na Ze-
nona, ne upućuje se izričito na Apolodora: ali pošto on navodi ime Zeno-
novog oca (IX, 25; R. P. 130), on je nesumnjivo izvor i za određivanje Ze-
nonovog akme-2.
postavljajući da je Zenon četrdeset godina mlađi od Parmeni-
da, što direktno protivreči Platonovom svedočanstvu. Već
smo videli (§ 84) da se susret Parmenida i Zenona sa mladim
Sokratom nije mogao desiti pre 449. pre n. e.; Platon kaže da
je Zenon u to vreme imao „skoro četrdeset godina‘‘.2 On je,
dakle, morao da bude rođen oko 489. pre n. e., nekih dvade-
set pet godina posle Parmenida. Zenon je bio sin Teleutago-
rin i Apolodorova tvrdnja da ga je Parmenid usvojio, samo je
pogrešno shvaćen izraz iz Platonovog Sofista3 Platon dalje
kaže4 da je Zenon bio visok i prijatne pojave.
Kao i Parmenid, Zenon je učestvovao u političkom životu
svog rodnog grada. Strabon mu, nesumnjivo na osnovu Ti-
maja, pripisuje udeo u stvaranju dobre vladavine u Eleji i ka-
že da je bio pitagorejac.5 Ta tvrdnja može lako da se objasni.
Videli smo da je Parmenid prvobitno bio pitagorejac i škola
u Eleji prirodno je smatrana samo ogrankom većeg društva.
Takođe čujemo da se Zenon zaverio protiv tiranina, čije
se ime različito navodi, i priča o njegovoj hrabrosti prili-
kom mučenja često se ponavlja, mada sa različitim pojedi-
nostima.6

156. Spisi

Diogen govori o Zenonovim ,,knjigamaMa u Suidi nalazi-

mo neke naslove koji verovatno, preko Hesihija iz Mileta,

2 Platon, Parmenid, 127 b (R. P. 111 d). Zenonovu posetu Atini potvr-
đuje Plut. P e r 4 (R. P. 130 e), gde se kaže da ga je Pcrikle „slušao^, kao i
Anaksagoru. Na to se takođe aludira u A lc., 1, 119 a, gde stoji da su mu
Pitodor, Isolohov sin, i Kalija, Kalijadov sin, platili po 100 mina za pouča-
vanje.
3 Platon, S o f, 241 d (R. P. 130 a).
4 Platon, Parm., loc. cit.
5 Strabon, VI, su. 252 (R. P. 111 c).
6 Diog. IX, 26,27 i ostali odeljci na koje se upućuje u R. P. 130 c. ObjaŠnje-
nje dato u Diodorovoj desetoj knjizi bez sumnje potiče od Timaja.
potiču od aleksandrijskih bibliotekara.7*U Parmenidu Plato-
nov Zenon kaže da je delo po kojem je on najpoznatiji napi-
sano dok je bio mlad i objavljeno protiv njegove volje. Po-
što se pretpostavlja da je u vreme dijaloga imao četrdeset go-
dina, to mora značiti da je knjiga bila napisana pre 460. pre
n. e. i vrlo je moguće d aje, posle nje, napisao ostale.9 Ako
je. kao što se kaže u Suidi, Zenon napisao delo protiv „filo-
zofa'\ onda je svakako reč o pitagorejcima koji su, kao što
smo videli, ovaj termin primenjivali na sebe same.10 Raspra-
ve ( "EgtSe^) i Rasprava o prirodi možda su, a možda i nisu,
ista knjiga o kojoj se govori u Platonovom Parmenidu.
Nije verovatno da je Zenon ptsao dijaloge, mada se to
može zaključiti iz izvesnih referenci kod Aristotela. U Fizi-
ciil čitamo o Zenonovom argumentu, po kome bilo koje zmo
gomile prosa proizvodi zvuk, a Simplikije to ilustruje navo-
đenjem mesta iz dijaloga između Zenona i Protagore.12 Ako
je naša hronologija ispravna, sasvim je moguće da su se oni
sreli; ali je sasvim neverovatno da bi Zenon samom sebi dao

7 Diog. IX, 26 (R. P. 130); Suida, s.v. (R. P. 130 d).

1 Platon, Parm.y 128 d 6 (R. P. 130 d).
9 Najznačajniji naslov koji nalazimo u Suidi je twv
'EfLrsiofdiovg („Tumačenje Empedoklovog učenja“). Naravno, Zenon nije
napisao komentar o Empedoklu. ali Dils (BerL Sitzb., 1884. str. 359) uka-
zuje na to da su polemike protiv filozofa ponekad nazivane i§rfrtjoet;. Vi-
deti 'U & u c f a r r o v išo r fa ts („Tumačenja Heraklitau) Heraklida Pontskog i
naročito njegov r o v A r j f i o x ^ t T o v i§rjrrpei$ („Tumačenja protiv Demo-

krita“) (Diog. V, 88).

10 Videti gore, str. 278, n. 1. Malo je verovatno da bi kasniji pisac pnkazao
Zenona kako polemiše npd? roi$ <pt>jxrćxfax; (protiv fibzofa) i naslov dat knjizi u
Aicksandriji mora biti zamovan na nečemu što se u njoj nalazilo.
" Arist Fiz.y H, 5,250 a 20 (R. P. 131 a).
12 Simpl. Phys.t str. 1108, 18 (R. P. 131). Ako je to ono na šta Aristotel
upućuje, tcško je sa sigumoŠću xiy%'&rnft Xoyo$ (proseni argument) pripisati
Zenonu. Postojanje tog dijaloga je još jedna potvrda Zenonove posete Ati-
ni u dobi kada je mogao da razgovara sa Protagorom, što je u skladu sa
Platonovim podacima.
 ulogu u sopstvenom dijalogu. Taj stil se javio kasnije. Na
drugom mestu Aristotel upućuje na odlomak u kojem se po-
javljuju13 ,.onaj koji odgovara i Zenon koji postavlja pitanja“,
a tu referencu je najlakše razumeti na isti način. Izgleda daje
Alkidam napisao dijalog u kojem se pojavljuje Gorgija,14 a
izlaganje Zenonovih argumenata u dijaloškom obliku vero-
vatno je uvek bilo primamljiv zadatak.
Zahvaljujući Platonu imamo jasnu predstavu o Zenono-
vom mladalačkom delu. Ono je imalo više od jedne „raspra-
vefc\ a one su bile podeljene u odeljke, od kojih se svaki ba-
vio nekom pretpostavkom njegovih protivnika.15 To što su se
Zenonovi dokazi sačuvali, možemo da zahvalimo Simpliki-
ju .16 One koji se odnose na kretanje sačuvao je Aristotel;17
međutim, on ih je izrazio na svoj način.

157. Dijalektika
18
U svom Sofistu Aristotel je Zenona nazvao osnivačem,
dijalektike, i to je, bez sumnje, u suštini istina, mada se poče-1^
ci njegovog metoda dokazivanja podudaraju sa osnivanjem
Elejske škole. Platon19 daje nadahnut opis stila i značaja Ze- ]
nonove knjige koji u Parmenidu izgovara sam Zenon:

15 Arist. Sof. £/., 170 b 22 (R. P. 130 b).

14 Pogl. V, str. 240, n. 10.
15 Platon. Parm^ 127 d. Platon govori o prvoj pretpostavci (uroSsm^) \
prve rasprave što pokazuje da je knjiga stvamo imala posebne
odeljke. Proklo kaže (in loc.) da je ovih rasprava (X6yoi) ukupno bilo Četr-
deset.
16 Simplikije na jednom mestu (str. 140, 30; R. P. 133) izričito kaže da
citira Kara (doslovno). Nemamo razloga da u to sumnjamo, pošto je
Akademija sigumo imala prepis dela. U tom slučaju, značajna je Zenonova
upotreba atičkog narečja.
17 Arist. Fiz., Z. 9,239 b 9 i dalje.
'* Videti Diog. IX, 25 (R. P. 130).
19 Platon, Parm.. 128 c (R. P. 130 d). [Srpski prevod - Platon. Parme-
n id prev. dr Ksenija Atanasijević, Kultura. Beograd 1959 - prim. prev.]
 ..Uistinu. moji spisi su pomoć Parmenidovoj tezi protiv onih koji su
se usudili da je izlože podsmehu, tvrdeći da, ako Jedno postoji, iz te
teze proizlazi mnogo smešnog i njoj samoj protivrečnog. Moj spis
pobija one koji tvrde da množina postoji, vraća im udar za udarom. i
još više, nastojeći da učini jasnim da bi, jo š smešnija nego pretpo-
stavka da Jedno postoji, izgledala njihova pretpostavka o množini
koja postoji o onome ko bi bio sposoban da je pravilno razvije (da
joj pravilno sagleda posledice)

Zenonov metod se u stvari sastojao u tome da se pođe od ne-

ke od temeljnih pretpostavki koje su zastupali njegovi protivnici
i da se iz nje izvedu dva protivrečna zaključka.*20 Na ovo je
Aristotel mislio kada ga je nazvao pronalazačem dijalektike, ko-
ja je veština dokazivanja, ali ne iz istinitih premisa, nego iz
premisa koje druga strana priznaje. Parmenidova teorija je
dovela do zaključaka koji protivreče čulnom svedočanstvu i
Zenon nije bio zainteresovan za to da pruži nove dokaze za samu
teoriju, već samo da pokaže kako gledište njegovih oponenata
dovodi do protivrečnosti potpuno iste prirode.

158. Zenon i pitagorejstvo

Iz Platonove tvrdnje da je Zenonova kritika bila upućena
onim Parmenidovim protivnicima koji su smatrali da su stva-

Da su istoričari filozofije pošli od te precizne Platonove tvrdnje, a ne od

siobodnih Aristotelovih referenci. ne bi im se desilo da ne razumeju njego-
ve dokaze, kao Što se pre Tenerija svima dogodilo.
20 Izgleda da su tehnički tčrmini u Platonovom Parmenidu stari koliko
i sam Zenon. imoS&ngje privremena pretpostavka o istinitosti neke tvrdnje t
ima oblik si TroAAa iort (ako postoji mnoŠtvo) ili tome slično. Reč ne znači
pretpostavljanje nečega kao osnove, već iskaz koji se pred nekog postavlja
kao problem koji treba rešiti (jonski imoSioScu, atički ngoS&rSai). Ako su
zaključci (ra ov/tčaivosra) koji nužno slede iz pretpostavke (O jto S e o i ^ ) ne-
mogući, prctpostavka (O ttoS e o i ^ ) je ..uništena44(videti Platon. Dr±., 533 c 8.
ra£ Or.oS&nt^ a>aiQovoa - koja pobija pretpostavke). Autor dela FJe^i
a&catiK targiK^g (c. I) („O drevnoj lekarskoj veštini*4) zna za slično znače-
nje reči irroS&rtg.
ri „mnoštvo",212možemo zaključiti da je njegova dijalektika
bila uperena uglavnom protiv pitagorejaca. Celer, doduše,
smatra da je ono što je Zenon kritikovao bio popularan oblik
verovanja da su stvari „mnoštvo'V’ no, svakako. nisu obični
Ijudi bili ti koji veruju da su stvari ,.mnoštvo“ u navedenom
smislu. Platon kaže da su premise Zenonovih dokaza bila
uverenja Parmenidovih protivnika i da je postulat iz koga su
sve njegove protivrečnosti izvedene shvatanje po kome je
prostor pa, prema tome, i telo, sačinjeno od jednog broja
odvojenih jedinica, što je upravo pitagorejsko učenje. Od
Platona saznajemo da je Zenon knjigu napisao u svojoj mla-
dosti.23 Iz toga sledi da ju je on morao napisati u Italiji, a pi-
tagorejci su bili jedini koji su tu i u to vreme mogli da kriti-
kuju Parmenidova shvatanja.24
Ukoliko pratimo Platona, koji Zenona smešta u kasnije
doba nego što je uobičajeno, možemo primetiti da Zenonova
istorijska pozicija postaje mnogo jasnija. Prvo dolazi Parme-
nid, onda pluralisti, a zatim Zenonova kritika. U svakom slu-
čaju, izgleda da je to bilo gledište koje je o istorijskom ra-
zvoju zastupao Aristotel.25

159. Šta je jedinica?

Jasno je da je Zenonova polemika, na prvom mestu, upe-

rena protiv izvesnog shvatanja jedinice. Eudem, u svojoj Fi-

21 Gledište da su Zenonovi dokazi bili upcreni protiv pitagorcjstva ne-

davno su podržali Teneri (Science hellene, str. 249 i dalje) i Bojmker (Ba-
umker) (Das Problem der Materie, str. 60 i dalje).
22 Celer, str. 589.
23 Parm., na naved. mestu.
24 Misli se na Empedokla. On je, doduše, bio istih godina kao Zenon (§
98) i izgleda da je kritikovao Parmenida (§ 106), ali Zenonovi dokazi nisu
baš naročito primenjivi na njegove teorije. Još je manje verovatno da je u
pitanju Anaksagora.
25 Arist. Fiz., A, 3, 187 a 1 (R. P. 134 b). Videti § 173.
z/W,26 citira Zenona koji kaže da ,,kad bi mu bilo ko mogao
reći šta je jedinica, on bi mogao da mu kaže šta su stvari"\
Aleksandrov komentar o tome, koji je sačuvao Simplikije,
sasvim je zadovoljavajući. ,,Kao što Eudem saopštava“, kaže
on. „Zenon, učenik Parmenida, pokušao je da pokaže da je
nemoguće mnoštvo stvari, videvši da u njima nema jedinice,
dok 'mnoštvo’ znači izvestan broj jedinica.^27 Jasno je da se
ovo odnosi na pitagorejsko shvatanje po kome sve može da
se svede na zbir jedinica, a to je upravo ono što je Zenon po-
ricao.

160. Fragmenti

Zenonovi fragmenti takođe pokazuju da je ovo bio njegov

način dokazivanja. Navodim ih prema Dilsu.
(I) Ako ono što jeste ne bi imalo veličinu ne bi ga ni bilo...
Ali, ako ono jeste, svako mora imati neku veličinu i de-
bljinu i mora biti na odstojanju jedno od drugog. Isto važi
i za ono koje je ispred njega,28jer i ono će imati veličinu i
pred njim će biti nešto. Isto je, dakle, to jedanput reći i

26 Sim pl Phys., str. 138, 32 (R. P. 134 a).

27 Simpl. Phys., str. 99, 13, a»f 704 'urroe&t, ( ’A)lŠ<wtyos),
Zrjifun/ 6 ria&uviltou yvd>gi(iO^ imigaTo faxwvai oti (iy olov ts tcl
ovra ražAa ehat rčp pAtfiv ehat ht t0% olcnv ev, ra ncAAa nAifio$ ehcu
ivabov. (..Kako“, kaže. ..pripoveda Eudem, Parmenidov učenik Zenon po-
kušao je da pokaževda je nemogućc da postoji mnoŠtvo bića, jer među bići-
ma nema jedinice, a mnoštvo je veliki broj jedinica.“) To je značenje tvrd-
nje da Zenon avjjg*1 ™ iv koja nije Aleksandrova (kao što se nagoveŠtava u
R. P. 134 a), nego seže unazad do autoriteta ništa manjeg nego što je
Eudem. Ona mora da se čita u vezi sa rečima tijv yag <myjirjv dtg ro iv
(jer kaže za tačku d aje jedinica) (Simpl. Phys., str. 99,11).
21 Ranije sam preveo „Isto važi i za ono koje je ispred njega jer i ono
će imati veličinu i pred njim će biti nešto." To je Tenerijev prevod. ali sada
delim Dilsovo mišljenje da se arrs%gtv (biti na ođstojanju) odnosi na
(veličinu), a ngoizciv (nalaziti se ispred) na na%og(debljinu). Zenon pokazu-
je da pitagorejska tačka mora imati tri dimenzije.
 uvek to govoriti, jer nijedno takvo neće biti poslednje niti
će biti da jedno nije u vezi sa drugim.29 Stoga, ako postoji
mnoštvo, ono mora biti i malo i veliko: malo tako da ne-
ma veličinu a veliko tako da nema kraja. R. P. 134.
(2) Ako bi se, naime, drugom biću dodalo, nimalo ga ne bi
uvećalo; jer ništa se ne može povećati dodavanjem onoga
što nema nikakvu veličinu.30 U tom bi slučaju ono što se
dodaje bilo ništa. Ako, kada se jedno oduzima od drugog,
to drugo ne postaje ništa manje, niti se povećava kada mu
se ono prvo dodaje, jasno je da je ono što je dodato, ođ-
nosno oduzeto bilo ništa. R. P. 132.
(3) Ako postoji mnoštvo, ono mora biti toliko (brojno) koliko
je i ni manje ni više od toga. A ako je mnoštvo toliko
(brojno) koliko je, onda bi bilo ograničeno po broju. Ako
mnoštvo postoji, bića su (u njemu) bezbrojna, jer uvek su
između jednih bića druga i između drugih opet trećajj
Zbog toga su bića po broju neograničena. R. P. 133.31 {
I
161. Jedinica

Ako kažemo da jedinica nema veličinu - a to zahteva ono

što Aristotel zove dokazom na osnovu dihotomije32 - onda
sve mora da bude beskonačno malo. Ništa što je sačinjeno od

29 Čitajući kao Dils i rukopisi, ovte eteqov t:qo^ eteqov ovx etnau. Gom*
percova konjcktura (usvojena u R. P.) mi se činj proizvoljnom.
30 Celer tu ostavlja prazninu. Zenon je, naravno, morao dokazati da odu-
zimanje tačke ne čini stvar manjom, ali on je to mogao da učini pre početka
našeg sadašnjcg fragmenta.
31 To je ono što Aristotel naziva ..argument na osnovu dihotomije“
(Fiz., A. 3, 187 a I; R. P. 134 b). Ako je linija naČinjena od tačaka, trebalo
bi da smo u stanju da odgovorimo na pitanje Jcoliko je tačaka u datoj lini-
ji?“. S dnigc stranc, liniju ili bilo koji njen deo uvck možete da podelite na
dve polovine; tako da će, ako je linija sastavljena od tačaka, njih uvek biti
više od bilo kog broja koji joj pripišete.
32 Vidcti prethodnu fusnotu.
jedinica bez veličine ne može da ima bilo kakvu veličinu. S
druge strane, ako tvrdimo da su jedinice od kojih su stvari sa-
činjene nešto, a ne ništa, iz toga sledi da je sve beskonačno
veliko. Linija je beskonačno deljiva; prema tom gledištu, ona
će biti sačinjena od beskonačnog broja jedinica, od kojih
svaka ima neku veiičinu.
Da se taj dokaz odnosi na tačke dokazano je poučnim od-
lomkom iz Aristotelove Metafizike,33 Tu čitamo:
^Ako je jed in ica nedeljiva, onda će, po Zenonovom shvatanju,
ona biti ništa. O no što nešto ne čini većim kada mu se doda, niti
manjim kada m u se oduzm e, nije, kaže on, uopšte realna stvar;
je r jasn o je da ono što j e realno m ora biti neka veličina. A ako
je veliČina, ono je telesno; je r telesno j e o n o što j e u svakoj di-
menziji. Druge stvari, tj. ravni i linije (prave), ako se dodaju na
jedan način, učiniće stvari većim , dodate n a drugi način neće
proizvesti nikakvu posledicu; ali, tačk a i jed in ica ne m ogu uči-
niti stvari većim ni na kakav način.u

lz svega ovoga nije moguće izvesti nikakav drugi zaklju-

čak osim da je ,jedno“ koje Zenon osporava, ono ,jedno“ od
koga se konstituiše ,,mnoštvo“ kada se uzme izvestan broj
tog ,jednog“, a upravo to je pitagorejska jedinica.

162. Prostor
Aristotel upućuje na dokaz ko^i je izgleda uperen protiv
pitagorejskog učenja o prostoru,34 a Simplikije ga navodi u
sledećem obliku:35

” Arist. Met., B, 4,1001 b 7.

34 Arist. F i z A, 1,209 a 23; 210 b 22 (R. P. 135 a).
35 Simpl. Phys., str. 562, 3 (R. P. 135). Eudemova verzija data je kod
Simpl. Phys.9 str. 563, 26, atjoT yaq nav ro av nov th a r t i is 6 -rćmo$ ron
ovru/u, 770V av shj‘ ovxorv iv a A A i p tvtuj) xaxeivo$ ćr) iv a A A ^ xai ovrtof t\<; ro
reMrto. (Veruje, naime, da sve što jeste negde jeste; a ako jc prostor nešto
što jeste, gde bi on mogao biti? Svakako u drugom prostoru, a ovaj u tre-
ćem i tako u beskonačnost.)
 Da postoji prostor, bio bi u nečemu; jer sve što jeste jeste
u nečemu. a što je u nečemu, to je i u prostoru. Tako će pro-
stor biti u prostoru i tako ad infmitian, prema tome prostor ne
postoji. R. P. 135.
Ono protiv čega Zenon tu stvamo istupa jeste pokušaj da
se prostor razlikuje od tela koje ga zauzima. Ako tvrdimo da
telo mora biti u prostoru, onda se moramo upitati u čemu je
sam prostor. Ovo je „pojačavanje" parmenidovskog poricanja
praznine. Argument da sve mora biti ,,u“ nečemu, ili da mora
imati nešto izvan sebe, verovatno je korišćen protiv parmeni-
dovske teorije o konačnoj sferi izvan koje nema ničega.

163. Kretanje

Zenonove dokaze protiv kretanja sačuvao je sam Aristo-

tel. Parmenidov sistem je kretanje učinio nemogućim i njego-
vi naslednici su bili primorani da napuste monističku hipote-
zu kako bi izbegli ovu posledicu. Zenon ne daje nijedan nov
dokaz o nemogućnosti kretanja; on samo pokazuje da je plu-
ralistička teorija, kao što je pitagorejska, isto tako malo u sta-
nju da ga objasni kao i ona Parmenidova. Posmatrani na taj
način, Zenonovi dokazi nisu samo puke doskočice, već ozna-
čavaju veliki napredak u shvatanju kvantiteta. Ti dokazi su
sledeći:
(1) ,,Ne možeš preći trkalište.36 Ne možeš preći beskonačan
broj tačaka u konačnom vremenu. Pre nego što pređeš bi-
lo koje dato rastojanje, moraš preći njegovu polovinu i
opet, pre nego što pređeš polovinu, moraš preći polovinu
polovine. Ovo ide ad infmitum, tako da u bilo kom datom
prostoru ima beskonačan broj tačaka, a savlađujući ih

36 Arist. Top., 0, 8. 160 b 8, Z'tjvujvo^ (\oyo$), Brt ovx ivi^erau x&eur$at

ov&i to trraŽtov bdJkrj. (Zenon kaže da nije moguće kretati se niti preći
trkalište.)
 jednu po jednu (korak po korak) ne možeš doseći besko-
načan broj u konačnom vremenu “j7
(2) ..Ahil nikada neće prestići komjaču. On prvo mora doći
do mesta sa koga je kornjača krenula. Do tog vremena,
kornjača će izmaći neki deo puta. Dok Ahil to nadoknadi,
komjača će opet izmaći. On se sve više približava komja-
či, ali je nikad ne može stići.“3738
,,Hipoteza“ u drugom dokazu ista je kao u prvom, i glasi
da je linija niz tačaka; međutim, razmišljanje se komplikuje
uvođenjem drugog objekta koji se kreće. U skladu s tim, ra-
zlika nije uvek polovina, već se smanjuje u konstantnom od-
nosu. Prvi dokaz pokazuje da, po toj hipotezi, nijedan objekt,
ma koliko brzo da se kreće, nikada ne može preći bilo koje
rastojanje; drugi naglašava činjenicu da će, ma koliko se spo-
rije kretao, preći beskonačno rastojanje.39
(3) „Strela koja leti, miruje. Jer, ako svaka stvar miruje kada
zauzima prostor jednak sebi, a ono što leti u bilo kom da-
tom trenutku uvek zauzima prostor jednak sebi, ono ne
može da se kreće."40
Ovde se problem dalje usložnjava. Objekt koji se kreće
ima svoju dužinu i njegovi uzastopni položaji nisu tačke nego

37 Arist. Fiz.y Z. 9, 239 b 11 (R. P. 136). Videti 233 a 11; a 21 (R. P.

136 a).
n Arist. Fiz.. Z, 9,239 b 14 (R. P. 137).
39 Kao što Žurden (Jourdain) (Mind* 1916, str. 42) kaže. ,.prvi dokaz
pokazuje da kretaaje nikada ne može početi; drugi dokaz pokazuje da se
sporije telo kreće jednako brzo kao i brže“, na osnovu hipoteze da je linija
bcskonačno deljiva na tačke koje je čine.
40 Fiz., Z, 9, 239 b 30 (R. P. 138); ib. 239 b 5 (R. P. 138 a). Poslednji
odlomak je oštećen, mada mu je značenje jasno. Preveo sam Celerovu ver-
ziju kao ei 7<m, V(£pčt irav orav $ xaza to taov, etrrt $ aei zo
ćsgofuvov iv r if) vw xara to 7<rov, tuthnfzov x . t .\. Naravno, aet znači ,.u bilo
koje vreme*4, a ne ,,uvek“, a xaza rh 7<rov znači doslovno ,jia nivou sa pro-
storom koji je sebi jednak“. O ostalim tumačenjima, videti Celer. str. 598.
n. 3; i Dils, Vors., 19, A, 27.
linije. Cilj prva dva dokaza je da se razori hipoteza po kojoj
se linija sastoji od beskonačnog broja nedeljivih veličina;
ovaj i sledeći dokaz bave se hipotezom da se ona sastoji od
konačnog41 broja nedeljivih veličina.
(4) ..Polovina vremena može biti jednaka dvostrukom vreme-
nu. Zamislimo tri niza tela,4243od kojih jedno (A) miruje,
dok se druga dva (B, C) kreću jednakom brzinom u suprot-
nim smerovima (fig. 1). Do trenutka kada će se naći na
istom delu putanje, B će proći dvaput više tela u nizu C,
nego u nizu A (fig. 2). Zbog toga je vreme potrebno da se
prođe C duplo duže od vremena potrebnog da se prođe A.
Ali, vreme koje je potrebno B i C da bi stigli u položaj A,
isto je. Sledi da je dvostruko vreme jednako svojoj polo-
vini.

Slika 1. - Početni položaj Slika 2. - Završni položaj

A • • • • A •• • •
B • • • • —» B •• • •
C <— • • • • C •• • •

Prema Aristotelu, paralogizam tu zavisi od pretpostavke

po kojoj se jedna veličina, jednaka nekoj drugoj veličini, kre-
ćući se istom brzinom, mora kretati za isto vreme, bez obzira
na to da li se veličina, kojoj je ona jednaka, kreće ili miruje.

41 Videti Žurden (/oc. ciV.).

42 ReČ je oyxot (..zapremine“). Up. Pogl. VII. str. 343, n. 65. Ime je vrlo
prikladno za pitagorejske jedinice. za koje je Zenon pokazao da imaju du-
žinu. širinu i debljinu (fr. 1 ).
43 Arist. F 12., Z. 9, 239 b 33 (R. P. 139). Dokaz sam izrazio na svoj na-
čin, pošto ga nijedan od autoriteta nije u potpunosti naveo. Crtež je prak-
tično Alcksandrov (Simpl. Phys., str. 1016, 14) osim što on oyxot prcdsta-
vlja slovima umesto tačkama. Kod Aristotela je jasan zaključak (loc. cit.)
ov&abuii oisrat bou shat %g6wv rp tindjDuriq> toh rfuorv (ispada da je poio\ ina
vremcna jednaka dvostrukom vremenu), dok mi objašnjavamo izvođenje
koje mora da se postavi tako da vodi zaključku po kome. kao Što je to izra-
zio Žurden (loc. ci/.), ..telo putuje dvostruko brze nego što stvamo putuje“.
To je sigurno tako, ali ne možemo biti sigumi da je ta pretpo-
stavka Zenonova. Četvrti dokaz se, zapravo, odnosi prema
trećem kao drugi prema prvom. Jednoj pokretnoj tački (telu
koje se kreće) prvog dokaza Ahil dodaje drugu pokretnu tač-
ku (drugo telo koje se kreće); ovaj dokaz jednoj pokretnoj li-
niji strele u letu dodaje drugu pokretnu liniju. Linije su, me-
đutim, prikazane kao nizovi jedinica, što je upravo način na
koji su ih predstavljali pitagorejci; a sasvim je tačno da, ako
su linije zbir diskretnih jedinica. a vreme, slično tome, niz
diskretnih trenutaka, kretanje ne može da se meri ničim dru-
gim osim brojem jedinica koje svakajedinica prolazi.
Namera ovih, kao i ostalih dokaza, bila je da se iznesu ap-
surdni zaključci koji slede iz pretpostavke da je svaki kvanti-
tet diskontinuiran i Zenon je zaista zaslužan zato što je uspo-
stavio pojam kontinuiranog kvantiteta putem reductio ad ab-
surdum suprotne hipoteze. Ako se setimo Parmenidove tvrd-
nje da je Jedno kontinuirano (fr. 8, 25), uverićemo se u tač-
nost opisa Zenonovog metoda koji nam Platon predočava
preko svog Sokrata.

II. MELIS SA SAMOSA

164. Zivot
U Periklovom životu Plutarh, pozivajući se na Aristotela,
kaže da je filozof Melis, Itagenov sin, bio samoski general
koji je porazio atinsl^flotu 441/440. pre n. e.44 i to je svakako
razlog zbog kojeg je Apolodor za njegov akme odredio vre-
me 84. olimpijade (444-41. pre n. e.).45 Osim ovoga, ništa

44 Plut. Per., 26 (R. P. 141 b), iz Aristotelovog Zap.tw no?jrsia (Ustav

Samosa).
45 Diog. IX, 24 (R. P. 141). Naravno, Apolodor je možda mislio na pr-
vu, a ne na četvrtu godinu olimpijade. Ona se obično vezuje za datum osni-
pouzdano ne znamo o njegovom životu. Za njega se, kao i za
Zenona, kaže da je bio Parmenidov učenik;46 ali, pošto je bio
Samljanin, moguće da je bio član Jonske škole, a videćemo
da izvesne karakteristike njegovog učenja potvrđuju to gledi-
šte. S druge strane, on je bio pod uticajem elejske dijalektike
i odrekao se jonskog učenja u meri u kojoj je ono bilo u ne-
skladu s njom. Tako je u njegovom učenju primetno dejstvo
intenzivnih veza između Istoka i Zapada, veza koje je omo-
gućavala tadašnja vrhovna vlast Atine.

165. Fragmenti
Fragmenti koje imamo potiču od Simplikija i dati su,
osim prvog, prema Dilsovom tekstu.47
(la) Ako ništa jeste, šta se o njemu može reći kao o nečemu
štojeste?
(1) Uvek je bilo ono što je bilo i uvek će biti, jer da je na-
stalo, pre nastajanja je moralo biti ništa. A da je bilo ni-
šta, iz ničega nikako ne bi bilo postalo nešto.48

vanja Turija. Ali, u celini. verovatnije je da je mislio na četvrtu godinu;

inače bi datum zapovedanja flotom (vaM&tta) bio precizan. Videti Džekobi
(Jacoby), str. 270.
46 Diog. IX. 24 (R. P. 141).
47 Nije potrebno podrobnije raspravljati o odeljcima za koje se mislik)
da su Melisovi fragmenti 1-5. jer je A. Pabst (Pabst) pokazao da su oni sa-
mo parafraza pravih fragmenata (De Melissi Samii fragm entis, Bonn,
1889). Nezavisno od njega. a skoro istovremeno, došao sam do istog za-
ključka (videti prvo izdanje. § 138). I Celer i Dils su se složili sa Pabstom i
navodni fragmenti su prebačeni u napomene poslednjeg izdanja R. P. Ali
joŠ uvek mislim da je fragment koji sam označio kao la pravi. Videti sle-
deću napomenu.
48 Ovaj fragment se nalazi na poČetku parafraze koja je dugo pogrešno
pripisivana Melisu (Simpl. Phys.> str. 103, 18; R. P. 142 a), a Dils ga je
uklonio zajedno sa ostatkom teksta. Verujem da je fragment pravi zato Što
ga Simplikije. koji je imao pristup originalu, uvodi rečima agpTOt rov
<rvrre<*WM’TOš ovru^ (započinje spis ovako) i zato što je po svom karaktem
(2) Budući, dakle, da nije nastalo, ono jeste, uvek je bilo i
uvek će biti. Nema početak ni svršetak, nego je beskonač-
no. Da je nastalo, imalo bi početak (postavši, jednom bi
počelo) i svršetak (postavši, jednom bi se i završilo). Ali,
pošto nije ni počeio niti se završilo, ono je uvek bilo i
uvek će biti (i) nema početak ni svršetak. Nemoguće je,
naime, da uvek bude ono što nije sve.
(3) Ali, kao što uvek jeste, tako isto mora uvek da bude bes-
konačno i u pogledu veličine.
(4) Ništa što ima početak i kraj nije ni večno ni bezgranično
(ovde samo u prostomom smislu).
(5) Kad ne bi bilo jedno, graničilo bi se s drugim.
(6) Ako bi bilo bezgranično, bilo bi jedno, jer kad bi bila
dva, ne bi mogla biti bezgranična, već bi imala granice
jedno prema drugom.*4950
(6a) Budući jedno, svuda je jednako, jer da je nejednako, ne
bi više bilo jedno, nego mnoštvo.
(7) Zato je, dakle, večno i bezgranično i jedno i svo jednako.
(2) I ne može da propadne, da raste ni da se preuređuje
niti da oseća bol ili žaiost. Kad bi mu se dešavalo nešto
od toga, ono više ne bi bilo jedno. Naime, ako postaje
drugačije, ono što jeste nužno više nije isto, nego propada
ono što je bilo pre, a nastaje ono što nije bilo. Prema to-
me, ako bi se/za deset hiljada godina i za dlaku promeni-

potpuno elejski. Bilo bi sasvim prirodno da prve reči knjige prethode para-
frazi.
49 Taj fragment navodi Simpl. De caelo, str. 557, 16 (R. P. 144). Ume-
tanje reči .,bezgranično“ opravdano je parafrazom (R. P. 144 a) i M. X G.,
974 a 11, nav &i amtgov w ehar t i yaQ ivo y nkeiui ehj, mgar av thai
ravra nQO$ aX\iika (a sve je, budući bezgranično, jedno; je r da su dva ili vi-
Še. ona bi bila granice jedna drugima).
50 Rizikovao sam umetanjem ove rečenice. mada se ove reči ne navode.
a ncma ih ni u Dilsu. One se nalaze u parafrazi (R. P. 145 a) i u M. X. G.,
974 a 13 (R. P. 144 a).
 lo, u ukupnom bi vremenu čitavo propalo. (3) Zatim, ne
može ni da bude preuređeno, jer prethodni poredak ne
propada niti nastaje onaj koji nije bio. A pošto se ništa ne
dodaje, ne propada i ne postaje drugačije, kako bi nešto
što jeste moglo biti preuređeno? Da je nešto postalo dru-
gačije, i njegov poredak bi time bio promenjen. (4) I ne
oseća bol, jer ono što oseća bol ne bi moglo biti celo. Na-
ime, stvar koja oseća bol ne bi mogla uvek biti, niti ona
ima istu snagu kao i zdrava. Ne bi mogla biti ni jednaka,
kada bi osećala bol. Bol bi, naime, osećala usled oduzi-
manja ili dodavanja nečega, a onda više ne bi bila jedna-
ka. (5) Ni ono što je zđravo ne bi moglo da oseti bol, jer
tada bi propalo ono što je zdravo i što jeste, a nastalo bi
ono što nije. (6) I za osećanje žalosti važi isto što i za ose-
ćanje bola. (7) I ništa nije prazno, jer ono što je prazno je
ništa, a ništa ne može da postoji. I ne kreće se, jer nema
gde da umakne, nego je puno. Da ima praznog, bežalo bi
u prazninu, ali pošto praznog nema, ono nema gde da
umakne. (8) Ne može da bude ni gusto ni retko. Nemogu-
će je da ono što je retko bude jednako puno kao i ono što
je gusto, nego je retko već i po postanku praznije od gu-
stog. (9) Ovako treba razlikovati ono što je puno od ono-
ga što nije: ako nešto u sebi ima mesta za nešto drugo ili
nešto u sebe prima, onda ono nije puno; a ako niti ima
mesta za nešto drugo niti ga u sebe prima, onda je ono
puno. (10) Nužno je, dakle, da je puno, ukoliko nema pra-
znog, a ako je puno, ne kreće se.8

(8) (1) Ovo obrazloženje je najjači dokaz da samo jedno je-

ste, a slede još neki dokazi za to: (2) Da postoji mnoštvo,
ono bi moralo biti upravo onakvo kakvo tvrdim da je jed-
no. Naime, ako postoje zemlja, voda, vazduh i vatra, te
gvožđe i zlato, pa nešto živo i nešto mrtvo, i cmo i belo, i
sve druge stvari za koje Ijudi kažu da stvamo postoje -
ako je zaista tako, i ako mi ispravno vidimo i čujemo, on-
da sve to mora biti baš takvo kao što nam se u prvi mah
učinilo, i ne može da se menja niti da postaje dmgačije,
 već svaka od tih stvari mora uvek da je upravo onakva ka-
kva je. A mi, opet, tvrdimo da ispravno vidimo, čujemo i
razumevamo. (3) Cini nam se da toplo postaje hladno i
hladno toplo. da tvrdo postaje meko i meko tvrdo, zatim
da živo umire i postaje iz neživog, kao i da se sve te stvari
preinačuju, tako da ono što je bilo i ono što je sada nika-
ko nije isto. Naprotiv, čini nam se da se i gvožđe, iako je
tvrdo, troši u dodiru s prstom,51 isto tako i zlato i kamen i
sve drugo što nam izgleda čvrsto. I mislimo da zemlja i
kamen postaju od vode. Tako proizlazi da niti vidimo niti
raspoznajemo ono što jeste. (4) Međutim, to se jedno s
drugim ne slaže. Naime, iako tvrdimo da postoje mnoge i
večne stvari koje imaju oblik i čvrstinu, ipak nam se čini
da sve one postaju drugačije i menjaju se, u odnosu na
ono što svaki (pojedini) put vidimo. (5) Jasno je, dakle,
da nismo ispravno gledali i da nismo u pravu kada nam se
čini da su ono mnoge stvari. Jer ne bi se promenile da su
stvame, već bi svaka od njih bila upravo onakva kao što
se činila. Ništa, naime, nije jače od stvamo postojećeg.
(6) A ako se promenilo, onda je nestalo ono što je bilo, a
nastalo je ono što nije bilo. Zato, dakle, ako bi postojalo
mnoštvo, ono bi moralo biti upravo takvo kakvo je jedno.
(9) Ako bi, dakle, postojalo, moralo bi biti jedno. A ako je
jedno, ono ne može da ima telo. Kada bi imalo debljinu,
imalo tjjJ delove i više ne bi bilo jedno.52
(10) Ako je ono što jeste podeljeno, onda se kreće; a kad se
kreće ono ne može da postoji.53

51 Kao i Đerk, čitamo ćfiougćtav. Dils se dizi rukopisa u kojem stoji oftov
ćžartt. Celer (str. 613, n. 1) pretpostavlja Im iov gžmv.
52 Čitam £i fts> ow £nj. kao što stoji u rukopisima E i F, umesto sl / i s p ov
enf, kao što stoji u rukopisu D. Reč £w koja postoji u R. P. deo je lokalnog
kolora vezanog za izdavače. Dils takode čita ofo.
53 Dils sada čita oAAa kao što stoji u rukopisu F. umcsto afta kao što
stoji u rukopisu F i reč vezuje za sledeću rečenicu.
166. Teorija o stvarnosti

Već je rečeno da Melis možda nije od početka bio član

Elejske škole; ali on je sigumo usvojio sva Parmenidova
shvatanja koja se tiču istinske prirode stvamosti, s jednim
značajnim izuzetkom. Izgleda da je on svoju raspravu počeo
time što je potvrdio parmenidovsko ,,ono što je ništa ne po-
stoji“ (fr. la), a sa argumentima kojima je podržao tu tezu
smo se već upoznali (fr. 1). Stvamost je, kao kod Parmenida,
večna, a ovu misao Melis je izrazio na svoj način. On tvrdi
da, pošto sve što je nastalo ima početak i kraj, ono što nije
nastalo, nema ni početak ni kraj. Samo zbog te konverzije
univerzalno-afirmativnog suda,54 Aristotel je vrlo kritičan
prema njemu; ali, naravno, Melisovo uverenje nije bilo za-
snovano na ovome. Njegova cela koncepcija stvamosti ga je
prinudila da stvamost tretira kao večnu.55 Prigovor bi bio
ozbiljniji da je Aristotel bio u pravu verujući, kao što izgleda
da jeste, da je Melis zaključio kako ono što jeste mora biti
beskonačno u prostoru, zato što nema ni početak ni kraj u
vremenu.56 Pošto, međutim, imamo fragment koji Aristotel

54 Arist. Fiz., A, 3, 186 a 7 (R. P. 143 a). Pogrešna konverzija takođe je

pomenuta u Sof. El.y 16, B, b 35 (R. P. na naved. mestu). Tako Eudem ap.
Simpl. Phys.. str. 105, 24, ov yaq, ei ro ytvofuvcv a&crjv szsi, rb firj jsvbfuvov
oqzw oux s%fi, pa/Xov &e ro pdf e%ov a&rrp ovx iyivsro. (Iz tvrdnje da nešto
Što je nastalo ima početak ne sledi da ga ono što nije nastalo nema. već da
ono što nema početak nije ni nastaio.)
55 Pravi razlog dat je u parafrazi kod Simpl. Phys., str. 103, 21 (R. P.
142 a), ovj%(ogsrrat yaq xai rouro tmo run/ <pvaixujv (jer i u tome se fizičari
slažu), mada sam Melis to ne bi izrazio na takav način. On je sebe smatrao
fizičarem (<ptxnx6g) kao i ostali; međutim, od Aristotela je postalo
uobičajeno da se Elejci ne smatraju fizičarima (<pwnxoi), pošto su poricali
kretanje.
56 Up. naročito Sof. £ /., 168 b 39, apupco rairra ovra rip a&cijv ezptv,
ro rs ysyovog xai ro Ttsiispafffuvajv (jer $u obe te stvari iste po tome što imaju
početak, i ono što je nastalo i ono što je ograničeno). Isto može da se nađe
u 167 b 13 i 181 a 27.
tako interpretira (fr. 2), naše je pravo da ga tumačimo na svoj na-
čin, a ja ne vidim ništa što bi opravdalo Aristotelovu pretpostav-
ku po kojoj izraz ..beskonačno“ znači bez granice u prostoru.57*

167. Prostorno beskonačna stvarnost

Melis se od Parmenida zaista razlikovao po tome što je

smatrao da je stvamost i prostomo i vremenski beskonačna;
to svoje uverenje potkrepio je odličnim razlogom i nije mo-
rao da ga podrži jednim takvim, zaista čudnim argumentom.
On je rekao da bi stvamost, da je ograničena, morala biti
ograničena praznim prostorom. Ovo nam saopštava sam Ari-
stotel 3S i to predstavija istinski napredak u odnosu na Parme-
nida. Parmenid je mislio da je moguće stvamost smatrati ko-
načnom sferom, ali mu je bilo isuviše teško da detaljno razvi-
je to gledište. On bi morao da kaže da je izvan sfere ništa; aii
niko od njega nije bolje znao da ne postoji takva stvar kao
što je ništa. Melis je uvideo da ne možemo da zamislimo ko-
načnu sferu, a da pri tom ne smatramo da je okružena besko-
načnim praznim prostorom;59 pošto je, kao čitava škola kojoj
je pripadao, poricao prazninu (fr. 7), bio je primoran da kaže
da je stvamost prostomo beskrajna (fr. 3). Možda je, što se
toga tiče, bio pod uticajem Jonske škole.
Iz toga što je stvamost beskonačna sledi da ona mora biti jed-
na; jer dafiije tako, ona bi se graničila s nečim drugim (fr. 5).

57 Reči aM ' ansteov šoti znače samo ..ali ono je bez granice" i to je prosto
ponavljanjc tvrdnje da ono nema ni početak ni kraj. Priroda granice može da
bude određena jedino kontekstom i, saglasno tome, kada Melis zaista uvodi
prostomu bezgraničnost, on je dovoljno obazriv da kaže rb /tbs$o$ ansieov
i bcskonačno i u pogledu veličine (beskonačno veliko)) (fr. 3).
54 Arist. Gen. C o r r A, 8. 325 a 14, sv xai axtvrjrov ro irav shat <patn xai
a-mtpov evtot ro yap nspag irspatvstv av irpog ro xsvov (kažu da je sve jedno i
ncpokretno kao i da je neograničcno, jer bi se inače graničilo s prazninom).
Celer je dokazao da se to odnosi na Melisa (str. 612, n. 2).
59 Primećujemo neslaganje saZenonom (§ 162).
Pošto je jedna. ona je potpuno homogena (fr. 6a), jer to je ono
što mislimo pod Jednim. E)akle, stvamost je jedna, homogena,
telesna punina. koja se beskonačno proteže u prostoru i unazad i
unapred u beskonačnost u vremenu.

168. Suprotstavljanje Jonjanima

Elejska škola je uvek bila kritička, tako da ponešto znamo
i o Melisovom stavu prema savremenim sistemima. Jonskim
teorijama je zamerao to što sve one pretpostavljaju nedosta-
tak homogenosti u Jednom, što je stvama nekonzistentnost.
Sve one, takođe, dopuštaju mogućnost promene; ali ako su
sve stvari Jedno, promena mora da bude oblik nastajanja i
nestajanja. Ako priznamo da se stvar može menjati, onda ne
možemo tvrditi da je večna. Raspored delova stvamosti tako-
đe se ne može promeniti, kao što je, na primer, smatrao
Anaksimandar; svaka takva promena nužno uključuje nasta-
janje i nestajanje.
Sledeće što kaže Melis dosta je neobično. Stvamost, kaže
on, ne može da oseća žalost ili bol; jer, to se uvek pripisuje
dodavanju ili oduzimanju nečega, što je nemoguće. Nije lako
sa sigumošću reći na šta se ovo odnosi. Možda na teoriju po-
moću koje je Anaksagora objašnjavao percepciju.
Kretanje, uopšte,6061 a posebno razređivanje i zgušnjavanje,
nisu mogući; jer i jedno i drugo implicira postojanje praznog

60 Videti str. 322. Jasno je da se Anaksagora dosta bavio problemom

bola ( » \ moguće je da je njegovo učenje. sažeto rečima aei nmtti r'o
& o » (.živo biće uvek oseća bol”; Arist. Nik. Et.. H. 15.1154 b 7), imalo ši-
ru primenu nego što to izgleda na osnovu onoga što je sačuvano. Aristotel
(De caelo, B. 1, 284 a 15) naglašava da se ovqov6$(nebo) kreće bez napora
(a.iro>o$).
61 Bojmkerovo gledište da je Melis dopustio a&Ttmeiercuns ili kretanje
in pleno (Jahrb. f. k i PhiL, 1886. str. 541; Das Problem der Materie. str. 59)
zavisi od nekih Simplikijevih reči (Phys.y str. 104, 13), ovz *r» PV ^varbr
3ra rXriQpvq xivs7o$ai, 60$ bri tojv truipar<ay )Jyofuv xrX. (ne zato Što je ne-
prostora. Iz istog razloga isključena je deljivost. Iste argu-
mente koristio je i Pannenid.

169. Suprotstavljanje pitagorejcima

U skoro svim prikazima Melisovog sistema nalazimo da

je on poricao telesnost onoga što je stvamo. Na to nas upuću-
je i fragment 9 koji je izvesno navodio Simplikije da bi doka-
zao baš ovu tvrdnju.62 Međutim, ako je naše opšte razmatra-
nje karaktera rane grčke filozofije tačno, ova tvrdnja se mora
činiti neverovatnom. A još više iznenađuje ono što Aristotel
kaže u Metaflzici, kako se čini da je Parmenidova jedinica
idealna, dok je Melisova materijalna.63 Sada, fragment, kako
stoji u Simplikijevim rukopisima,64 daje čisto hipotetički slu-
čaj i bilo bi najprirodnije shvatiti ga kao opovrgavanje posto-
janja nečega na osnovu toga što bi ono, kada bi postojalo,
moralo da bude i telesno i jedno. To ne može da se odnosi na
elejsko Jedno, u koje je Melis verovao; a pošto je argument
gotovo doslovno isti kao Zenonov,65 prirodno je pretpostaviti
da je i on bio uperen protiv pitagorejske pretpostavke o
osnovnim jedinicama. Greška je mogućajedino u tome da ga
_______ c
•noguće kretati se kroz (nešto što je) puno. kao što kažemo za tela itd.).
Ove reči su prethodno transformisane u jonski i prenete kao Melisov frag-
ment. Međutim. one su deo Simplikijevog argumenta protiv Aleksandra i
nemaju nikakve veze sa Melisom.
62 Videti Baumker. Das Problem der Materie, str. 57 i dalje, koji pri-
inećuje da iov (ili ov) u fr. 9 mora da bude predikat pošto ne sadrži član. U
petom izdanju (str. 611, n. 2) Celer je usvojio to gledište. On ispravno pri-
mećuje da hipotetički oblik ei tu v e(.,ako bi postojalo14) govori u prilog to-
me i da subjekat za eh) („bi postoja(l)ote) mora da bude bcaerov tw v twKKojv
■..svaki element mnoštvaM), kao kod Zenona.
63 MeU A, 5,986 b 18 (R. P. 101).
64 Đrandis eh) menja u eori, ali za to ne postoji opravdanje.
63 Uporediti Zenon, fr. 1, naroČito reči t i $e e<mv, avayxr) exatrrov
fiijtSos ri e%etv xai 7ta%og (ali, ako ono jeste, svako mora imati neku
veličinu i debljinu...).
je Simplikije, koji dva puta navodi fragment. uzeo u smislu
koji mu se uobičajeno pripisivao.66 Ali za njega je bilo pri-
rodno da napravi tu grešku. ..Jedno'* je bilo izraz koji je sre~
dinom petog veka pre n. e. imao dva smisla; pod njim se pod-
razumevala ili ukupna stvamost ili mesto kao prostorna jedi-
nica. Da bi podržali prvi smisao, Elejci su bili primorani da
opovrgnu drugi; pa se tako ponekad činilo da oni govore o
,Jednom“ u smislu u kome su ga oni upotrebljavali, a u stva-
ri su mislili na drugi. Videli smo istu teškoću u vezi sa Zeno-
novim poricanjem ,jednog“ 67

170. Suprotstavljanje Anaksagori

Najzanimljiviji Melisov fragment je moždaonaj poslednji

(fr. 8). Izgleda da je on uperen protiv Anaksagore; čini se,
barem, da je njegov jezik primenjiviji na Anaksagoru nego
na bilo koga drugog. Anaksagora je (§ \3 1 ,fin .) priznao da
naši opažaji nisu u saglasnosti sa njegovom teorijom, mada
je smatrao da to može da se pripiše jedino njihovoj slabosti.
Melis je, koristeći to priznanje, istakao da, ako se odreknemo
čula kao testa stvamosti, nemamo pravo da odbacimo elejsku
teoriju. S velikom ubedljivošću, on ukazuje na to da ako, po-
put Anaksagore, kažemo da su stvari mnoštvo, onda smo ta-
kođe primorani reći da je svaka od njih ono što Elejci tvrde
za Jedno. Drugim rečima, jedini dosledni pluralizam je teori-
ja o atomima.
Melis je bio nepravedno potcenjen zbog Aristotelove kri-
tike; ali ona je, videli smo, uglavnom bila zasnovana na pri-
lično cepidlačkom prigovoru koji se odnosi na pogrešnu kon-
verziju u prvom delu argumenta. Melis nije ništa znao o pra-
vilima konverzije; i svoje razmišljanje je lako mogao učiniti

66 Simpl. Phys.> str. 8 7 ,6 i 110,1.

67 Videti gore § 159, str. 371, n. 27.

Ll
formalno ispravnim bez mođiflkovanja svog sistema. Njego-
va veličina nije bila samo u tome što je bio stvarni sistemati-
čar elejskog učenja, nego i u tome što je bio u stanju da, pre
pluralista, otkrije jedini način na koji teorija, po kojoj su
stvari mnoštvo, može dosledno da se izgradi.6869Od značaja je
što je Polibije, Hipokratov sestrić, onim „sofistima“ koji su
mislili da postoji samo jedna prvobitna supstancija pripisivao
da su „Melisovo učenje podigli na noge“. 9

68 Baumker, naved delo, str. 58. n. 3: .,To da je Melis bio slab je fabte
convenue (priča koja se ponavlja) posle Aristotela koji nije bio u stanju da
proceni Elejce generalno, a posebno je, ne u beznačajnoj meri. pogrešno
razumeo Melisa.“
69 fJse'i <pua,io$ auBgamou, C. 1, aAA’ ytoiys $oxiou<nv o! Totourot avBgumot
avrot iu>VTOU$ xa.Ta$a}Xztv iv toutiv ovopaen tutj Xoyu)v aurujv urt'o OffuvtfftT^,
tov U MeX!ffffov Xoyov ogSouv. („O Ijudskoj prirodi“, c. I: ali meni se Čini da
su ti Ijudi sami sebe ,,srušili“ u principima svog učenja zbog nerazboritosti,
a da su Meiisovo učenje „podigli na noge“.) Metafore su preuzete iz rvanja
i bile su populame u to vreme (up. Protagorini xaTafiaXXovr$^). Platon je
prema Melisu bio blagonakloniji od Aristotela. U Teetetu, 180 e 2, on upu-
ćuje na Elejce kao MDuffffot ts xai TlagfuvHat. a u 183 e 4, on sc skoro iz-
vinjava zbog davanja prvenstva Parmenidu.
 'i
' I

I
I

. i

>
 Poglavlje IX
Leukip iz Mileta

171. Leukip i Demokrit

Videli smo (§§31, 122) da se Miletska škola nije ugasila

sa Anaksimenom i indikativna je činjenica da je čovek koji je
dao najpotpuniji odgovor na pitanje koje je prvi postavio Ta-
les, bio Milećanin.12Istina, pitanje je da li je Leukip uopšte
postojao. Zabeleženo je kako je Epikur rekao da takav filozof
nikada nije postojao, a isto mišljenje se moglo čuti i u skora-
šnje vreme. S druge strane, Aristotel i Teofrast su Leukipa
smatrali začetnikom teorije o atomima i teško da su pogrešili
u takvoj stvari. Aristotel je posebno bio zainteresovan za De-

1 Teofrast da je Leukip bio Elejac ili Milećamn (R. P. 185), dok

kod Diogena (IX, 30) stoji da je bio Elejac ili, kako neki tvrde, Abderanin.
Te tvrdnje su slične već pomenutim neslaganjima oko rodnih gradova pita-
gorejaca (Pogl. VII, str. 332. n. 32). Diogen dodaje da je, prema drugima.
Lcukip bio sa Melosa, što je uobićajena konfuzija Aetije (1, 7, 1) Diagoru
sa Melosa naziva Milećaninom (vidi Dox., str. 14). Demokrita su neki na-
/ivali Milećaninom (Diog. IX, 34; R. P. 186) iz istog razloga zbog koga je
l.eukip nazivan Elejcem. Sličnu nedoumicu imamo oko toga da li je Hero-
dot sebe zvao Halikamašaninom ili Turijaninom.
2 Diog. X. 13 (R. P. 185 b), oAV ov&i Asuxnmw rtua ysysv^tr^ou <prpt
ćt).6tfo<pov o u t s a v r o f ( 'E T T M O v e o f) (Ali, i on sam (s.c. Epi-
ovts r 'E & u ze zo < ;.
kur), i Hermah kažu da nije postojao nikakav filozof po imenu Leukip), što
je navelo E. Rodea da tvrdi kako Leukip nije ni postojao (Kl. S c h r 1,
205), ali ovoj karakterističnoj epikurejskoj dosetki se pridaje suviše velika
pažnja. Mislim da je Epikur rekao nešto kao Aećxtmtov oi# si ysyovsv ofoa
(ne znam čak ni da je Leukip rođen) što bi bio idiomski grčki za „svesno
ga ignorišem“, ..odbijam da raspravljam o njemu“. (Videti npr. Dem. De
cor.y § 70, Zegptov < £ xa i AoQt<rxov xai rijv fJejraovSov irogSrptv . . . ov# ei
yeyovev olfa, ne znam ni da su postojali... Serion i Dorisk, kao ni da se ra-
/aranje Pepareta ikada desilo.) To bi baš ličilo na Epikura.
mokrita, a njegova rodna Stagira nije daleko od Abdere, sedi-
šta atomističke škole.
Problem je u bliskoj vezi sa probiemom vremena u kojem
je živeo Demokrit, koji je rekao d aje bio mlad kadaje Anak-
sagora već bio star, što znači da on školu u Abderi nije m o
gao da osnuje mnogo pre 420. pre n. e., a to je godina koju
Apolodar navodi kao Demokritov akme.3 Teofrast tvrdi da je
Diogen iz Apolonije neka svoja shvatanja pozajmio od Anak-
sagore, a neka od Leukipa,4 što mora značiti da je u njego-
vom delu bilo elemenata atomističke teorije. Dalje, Aristofan
u Oblakinjama koje su napisane 423. g. pre n. e. parodira Dio-
gena, iz čega sledi da je Leukipovo delo moralo biti poznato
pre tog vremena. Teofrast nam takođe saopštava kakvo je bi-
lo to delo. Reč je o Velikom svetskom poretku koje se obično
pripisuje Demokritu.5 To dalje znači da su spisi, kasnije po-
znati kao Demokritova dela, zapravo bili spisi koji su pripa-
dali školi iz Abdere i da su uključivali, što je prirodno, dela

3 Diog. IX. 41 (R. P. 187). Kao što Dils kaže. tvrdnja upućuje na to da
je Anaksagora već umro kada je Demokrit pisao. Verovatno je zato po
Apolodoru njegov akme bio 40 godina nakon Anaksagorinog (Džekobi,
str. 290). Ne pomaže nam mnogo Demokritov iskaz da je Mtxpo( &axoffios
(^Mali svetski poredak") napisao 7S0 godina posle pada Troje, jer ne mo-
žemo da kažemo koje je racunanje vremena koristio (Džekobi. str. 292).
4 Theophr. ap. Simpl. Phys.+ str. 2 5 ,1 (R. P. 206 a).
5 To tvrdi Trasil u svom spisku tetralogija u kojem je uredio Demokri-
tova. kao i Platonova dela. Evo njegove Tetr. III, I: (1) Mt?a$ $taxoefiog (ov
oi Tze't Geotfieaorov Aevxnn;ou tpatrb ehat) (^Veliki svetski poredak" (za koji
Teofrastovi sledbenici kažu da je Leukipovo delo)); (2) Mtx#6$ $taxoofto(
(..Mali svetski poredak“); (3) Koofioy&Mpiy („Opis sveta44); (4) riepi rant
i&avifTtnv („ 0 planetama"). Dva itdxoojiot (poreci) razlikovala bi se jedino
kao fteya( (veliki) i fttxgog (mali) kada se ukljuće u isti korpus. Citat iz
Leukipovog [Jepi vov („O umu“) sačuvan je kod Stob. 1, 160. Izgleda da se
fraza ev roT( Aevxtimou xaXovftevot( (u takozvanim Leukipovim logosima) u
M. X. G.y 980 a 8, odnosi na Arist. De gen. co rr.y A. 8. 325 a 24, Aevxtmto(
? e%etv 4>y$y Xoyov( x r k (Leukip je smatrao da logosi održavaju... itd.).
Videti Pogl. II. str. 155. n. 151.
svog osnivača. Oni su, u stvari, činili corpus, sličan onome
koji je sačuvan pod Hipokratovim imenom u kome, kao i u
prethodnom slučaju, više nije bilo moguće razlikovati autore
raznih rasprava.
Teofrast navodi da neki izvori za Leukipa kažu da je Ele-
jac i, ako možemo verovati analogiji, to znači da se naselio u
Eleji.6 Moguće je da se iselio zbog ustanka u Miletu 450-
449. pre n. e.7 U svakom slučaju, Teofrast izričito kaže da je
bio član Parmenidove škole, a njegove reči upućuju na to da
je njen osnivač tada još uvek bio na njenom čelu.8 Ako usvo-
jimo Platonovu hronologiju, to može biti tačno.9 Izgleda da
je Teofrast takođe rekao da je Leukip ,,slušao“ Zenona, što je
vrlo verovatno. U svakom slučaju, videćemo da je Zenonov
uticaj na njegovo učenje nepobitan.10
Teže je odrediti odnos koji je Leukip imao prema Empe-
doklu i Anaksagori. Reći da u delima ova dva fllozofa ima
tragova atomizma postalo je deo dokaznog materijala za tezu
da je Leukip bio istorijska ličnost. Ali, slučaj je dovoljno
potkreplje^l bez te pretpostavke. Glavni argument za tvrdnju
da je Leukip uticao na Empedokla izveden je iz učenja o ,,po-
rama“; međutim, videli smo da ono potiče od Alkmeona i,
prema tome, verovatnije je da ga je Leukip preuzeo od Em-

6 Videti gore. str. 389, n. 1.

7 Videti (Xen.) ’A0,1"Io>v., 3, 11. Datum je utvrdila C. /. A.. 1,22 a.
* Theophr. ap. Simpl. Phys., str. 28. 4 (R. P. 185). Može se primetiti
razlika između xotvwvyoa( na&uv&o <ptXomxpta( (spadao je u
Parmenidovu školu) i xotvu>vtpa( 'Avafyfiivooq <ptXoao<piaq(u filozofiji je
delio poglede sa Anaksimenom) što je fraza koju je Teofrast koristio za
Anaksagoru (str. 253, n. 2). Dativ, verovatno. nagoveštava lični odnos. Ne-
dopustivo je prevcsti „bio je upoznat sa Parmenidovim učenjem44, kao što
čini Gomperz, Greek Thinkers, tom I. str. 345.
* Videti § 84.
10 Videti Diog. IX, 30, oin<x; yxovae Zyvwvo( (R. P. 185 b) (on je slušao
/cnonova predavanja); i Hipp. R e f, 1,12,1 Atvxtmtoq. . . Zyvuivoq hatpoq
(I^eukip... Zenonov drug).
pedokla.1112A nije verovatno ni da je Anaksagora znao bilo šta
o Leukipovoj teoriji. Istina. on je poricao postojanje prazni-
ne; ali iz toga ne sledi da je bilo ko već podržavao to učenje
u atomističkom smislu. Rani pitagorejci su takođe govorili o
praznini, mada su je brkali sa atmosferskim vazduhom;
Anaksagorini eksperimenti sa klepsidrom i naduvanim ko-
žnim mehovima imali bi smisla samo ako su bili upereni pro-
tiv pitagorejske teorije.1" Da je stvamo hteo da se suprotstavi
Leukipu, morao bi da koristi sasvim drukčije argumente.

172. Teofrast o atomističkoj teoriji

U Prvoj knjizi svojih Mnenja Teofrast ovako piše o
Leukipu:
Leukip iz Eleje ili Mileta (o njemu se, naime, govori na oba na-
Čina) pridruživši se Parmenidu u filozofiji, nije pošao istim pu-
tem kao Parmenid i Ksenofan u vezi sa bićem, već, kako se čini,
suprotnim (R. P. 185). Jer, dok su oni smatrali da je sve Što po-
stoji jedno, nepokretno, nestvoreno i ograničeno, a nisu dopu-
štali ni da se istražuje ono što ne postoji, on je pretpostavio da
su elementi - beskonačni i uvek u pokretu - atomi (,,nedeljivi“),
smatrajući da su oblici, sadržani u njima, beskonačni po mno-
štvu, zbog toga Što ništa ne postoji više kao takvo, nego kao
drukčije i što se u svemu postojećem dešava neprestano nastaja-
nje i promena. K tome. on smatra da biće ne postoji ništa više
nego ne-biće i da su oba podjednako uzroci svega Što se dešava.
Pretpostavivši da je suština atoma čvrsta i popunjena, smatrao je da
je ona biće i da se kreće u praznom prostom koji je nazvao ne-bi-
ćem i za koji kaže da, kao pojam, nije podređen biću (R. P. 194).

173. Leukip i Elejci

Primetićemo da Teofrast, mada uočava Leukipovu poveza-
nost sa Elejskom školom. ukazuje na to da je njegova teorija,

11 Videti Pogl. V, str. 233, n. 74.

12 Videti Pogl. VI. § 131; i Pogl. VII. § 145.
prima facie, J direktno suprotna Parmenidovoj. Neki su zbog
ovoga potpuno poricali uticaj Elejaca na Leukipa; ali to porica-
nje je u stvari zasnovano na gledištu da je Parmenidov sistem
..metafizički'\ gledištu koje ne želi da prizna da takva naučna hi-
poteza kao što je atomistička teorija može da ima ..metafizičko"
poreklo. Radi se naprosto o predrasudi, pa ne smemo pretposta-
viti da je sam Teofrast verovao da su te dve teorije zaista udalje-
ne toliko koliko se čini.1314 Pošto je ovo od najvećeg mogućeg
značaja za istoriju rane grčke filozofije i pošto, ako se shvati na
pravi način, pruža ključ za njen celokupan razvoj, vredi navesti
Aristotela15 koji ovu istorijsku vezu objašnjava na način koji ne
ostavlja mesto nikakvim nedoumicama.
Leukip i Demokrit su definisali pojmove, u vezi sa svim stvari-
ma, na osnovu jednog principa i u okviru jednog učenja, počev-
ši od onoga što je, po prirodi, na prvom mestu. Neki od starih
mislili su da je biće, po nuždi, jedno i nepokretno; prazan pro-
stor, naime, nijfTealan, a kretanje ne bi bilo moguće kada pra-
znina ne bi bila odvojena od bića, niti bi postojale mnoge stvari
ukoliko ih nešto ne bi delilo. Ako bi neko tvrdio da kosmos nije
neprekidan, nego da njegovi delovi obnavljaju kontakt po raz-
dvajanju (pitagorejski stav\ onda se to ne razlikuje od tvrđenja
da su stvari mnoge, a ne Jedno, kao i da postoji praznina. Jer,
ako je kosmos potpuno deljiv, onda ne postoji Jedno, pa time ni
mnoštvo, nego je sve praznina (Zenort); ali, pretpostaviti da je

13 Reči ag kako izgleda) ne impliciraju odobravanje gledišta koje

se pomoću njih uvodi; zaista. one se stalno koriste u vezi sa uverenjima ko-
ja pisac ne prihvata. Prema tome. prevod „čini mi se“ u Gomperz. Greek
Thinkers. tom I. str. 345, obmanjujući je i ne postoji opravdanje za Brige-
rovu (Brieger) tvrdnju (Hermes, XXXVI, str. 165) da Teofrast odstupa ođ
Aristotelovog gledišta. kako je ono dato u citiranom odlomku.
14 Ta predrasuda je prisutna u celom Gompercovom delu Greek Thin-
kers i ozbiljno narušava vrednost tog očaravajućeg, mada prilično maštovi-
tog dela. Zanimljivo je primetiti da Briger sa istog stanovišta gleda na obi-
čaj da se Anaksagora. što se pripisuje teološkoj predubeđenosti. smatra po-
slednjim presokratikom (Hermes, XXXVI, str. 185).
15 Arist. Degen. Corr.. A. 8. 324 b 35 (R. P. 193).
 na jed n o m m estu deljiv, a na drugom nije, deluje neistinito. Do-
kle je on, naim e, deljiv? I zašto je je d a n deo celine nedeljiv i
pun, dok je drugi podeljen? Štaviše, oni kažu da j e podjednako
neophodno poricati postojanje kretanja. D akle, kao zaključak
ovih argum enata, previđajući i zanem arujući čulno iskustvo,
pod izgovorom da m oraju da slede razum , oni nam eću tezu da
j e kosm os jed an i nepokretan ( Parmenid ); a neki dodaju da je
on i beskonačan ( \ 1 e lis \ je r bi se kraj graničio sa prazninom .
N eki m islioci su, dakle, izneli svoje poglede, u vezi sa istinom,
na ovaj način i zasnovali ih na ovim pretpostavkam a. K tom e,
iako se Čini da su ovi pogledi logično izvedeni iz pretpostavki,
ipak, kada se činjenice uzm u u obzir, zastupati ih izgleda goto-
vo kao Iudilo: je r, nijedan ludak nije toliko zastranio da bi tvr-
dio kako su vatra i led jed n o ; je d in o se dešava da neki ljudi,
usled ludila, ne vide razliku izm eđu onih stvari koje su zaista
dobre i onih koje, po navici, sam o izgledaju dobre.

Leukip je smatrao d aje njegovo učenje u skladu sa opaža-

njem, a da, pri tom, ono ne pobija ni nastajanje, ni nestaja-
nje, ni kretanje, niti mnoštvo stvari. Priznavši da je to svoj-
stveno pojavama, složio se sa onima, koji su smislili Jedno u
tome da je kretanje nemoguće bez praznine, da je praznina
ne-biće i da ništa od onoga, što postoji, nije ne-biće: jer, ono,
što postoji, u pravom smislu te reči, jeste sasvim popunjeno.
Međutim, to popunjeno nije jedno, već su oni - atomi - bes-
konačni po mnoštvu i nevidijivi zbog male zapremine. Oni se
kreću u praznini /praznina, naime, postoji/ i, spajajući se, či-
ne nastajanje, a razdvajajući se - nestajanje.
U ovom odeljku se ne pominju imena Zenona i Melisa, ali
očigledno je da se radi o njima. U pitanju je, očito, Zenonov
dokaz protiv pitagorejaca; Melis je bio jedini Elejac koji je
tvrdio da je stvamost beskonačna, i to je nešto što se izričito
naglašava. Tako, u Aristotelovim rečima nalazimo potvrdu
našeg načina objašnjenja nastanka atomizma i njegovog od-
nosa prema Elejskoj školi. Zenon je pokazao da nijedan od
dotad poznatih pluralističkih sistema, naročito pitagorejstvo,
nije bio u stanju da se suprotstavi argumentima beskonačne
deljivosti koje je on izneo. Melis je isti argument koristio
protiv Anaksagore dodavši, kao reductio ad absurdum, da.
ako postoje mnoge stvari, svaka od njih mora da bude ona-
kva kakvo je Jedno prema zamisli Elejaca. Na to Leukip od-
govara: „Zašto ne?“ On je priznao snagu Zenonovih argume-
nata postavljajući granicu deljivosti, i svakom ,.atomu‘k do
koga je tako došao pripisao je sve osobine elejskog Jednog;
jer Parmenid je pokazao da ako nešto jeste^ onda na neki na-
čin mora da ima sve te osobine. Isto gledište sadržano je u
odlomku iz Aristotelove Fizike.16 Tu se kaže da su „neki od-
stupili od oba dokaza, prvog po kome su sve stvari Jedno,
ako se reč je koristi samo u jednom smislu (Parmenid), po-
tvrđivanjem realnosti onoga što nije; drugog, koji se zasniva
na dihotomiji (Zenon), uvođenjem nedeljivih veličina". Ko-
načno, jedino ako stvar posmatramo na ovaj način, može da
ima smisla drugi Aristotelov iskaz prema kome su, kako Leu-
kip i Demokrit, tako i pitagorejci, sve stvari uistinu sačinili iz
brojeva.1718Leukip je, zapravo, pitagorejskim monadama pri-
pisao karakter parmenidovskog Jednog.

174. Atomi

Moramo primetiti da atom nije matematički nedeljiv, jer

ima veličinu; ipak, on je fizički nedeljiv zato što, kao Parme-
nidovo Jedno, ne sadrži prazan prostor. Svaki atom je pro-

16 Arist. Fiz., A, 3 187 a I (R. P. 134 b).

17 Arist. De caelo, T, 4, 303 a 8. rgonoi/ riua xai ovrot (Aevxtrnro$
764
xai Aiyi6xQtros) Travra ra ovra notoutrtv a&Bftovs xai s£ a^tBfi&v. (Ta i oni
(Leukip i Demokrit) na neki način smatraju da $ve što postoji, postoji u vi-
du brojeva. kao i da sve nastaje iz brojeva.) Time takođe može da se obja-
sni Heraklidova tvrdnja da teorija o telesnim 07x 01 (veličine) pripada pita-
gorejcu Ekfantu iz Sirakuze (str. 343, n. 67).
18 Epikurejci su to mesto ili pogrešno razumeli ili pogrešno predstavili
da bi istakli sopstvenu originalnost (videti Celer, str. 857, n. 3).
težan i supstancija svih atoma je potpuno ista.19 Prema tome,
sve različitosti stvari mogu da se objasne ili oblikom atoma
ili njihovim rasporedom. Izgleda verovatno da je već Leukip
primetio tri načina na koji nastaju razlike, naime oblik, polo-
žaj i raspoređ, jer Aristotel pominje njegovo ime u vezi sa
njima.2021To, takođe, objašnjava zašto su atomi nazivani ,.ob-
Iici“ ili „geometrijske figure4\ način govora koji je izvesno
21 *>2
pitagorejskog porekla. Da su oni takođe nazivani i physis'
potpuno je razumljivo ako se prisetimo šta je o toj reči kazano
u Uvodu (§ VII). Razlike u obliku, rasporedu i položaju upra-
vo se odnose na objašnjenje ,,suprotnosti‘\ ,,elemenata“ koji

19 Arist. De caelo, A, 7, 275 b 32, ttjv 6s cpCcrn/ slvat (paenv atnajv fitav (a
kažu da je njima svojstvena suština jedna). Tu može da ima samo jed-
no značenje. Videti Fiz., T, 4, 203 a 34, av(Aiijftoxpi?<f») ?o xotvov <ru)fia
tovtu)'; iar'nt a&pj. (Njemu (Demokritu) je jedno zajedničko, telo, početak
svih stvari.)
20 ArisL Met., A, 4,985 b 13 (R. P. 192); videti Degen. corr., A. 2.315 b
6. Kao što Dils sugeriše. ilustracija pomoću slova verovatno može da se pripi-
še Demokritu. U svakom slučaju. to pokazuje kako je reč <rzot%tw počela da
se koristi u značenju „elemenr. Moramo čitati. kao Vilamovic, t o 6e Z rw H
3sast umesto t o Z rou N $unt, budući da je stariji oblik slova Z bio, baš
kao i N, pisan položen na stranu (Dils, Elementum, str. 13, n. 1).
21 Demokrit je napisao delo flspi thiav („O idejama“) (Sext. Math., VII,
137: R. P. 204). koje Dils poistovećuje sa fJspi r<av 6tatpsp6v?on/ dvaftibv („O
različitim formama44) Trasila, Tetr., V, 3. Teofrast upućuje na Demokrita,
sv ?ot$ izgi 7(ov siXav (u knjigama o oblicima) (De sensibus, § 51). Plut.
Adv. C oi, 1111a, efvat 6s navra ?a$ d?6ftov$, t6ea$ bn' airrov xa?ouft£va$
(sve stvari su atomi koje on naziva ždejama) (rukopisi: (posebno)
Vitenbah: i6sa$ (ili ideje), Dils). Herodijan, t&sa . . . ?o ska%ta?ov cratfta
(ideja je ... najmanje telo) (Dils, Vors., 55 B 141). Arist. Fiz., T, 4, 203 a
21 (Arjftonprrog) ix navompftia^ ribv a%ijftd?(ov (dmtpa notsi ta
a?ot%sTa). ((Demokrit) zbog opšte smeše svih formi (izvodi da su elementi
beskonačni).) Videti De gen. corr., A, 2,315 b 7 (R. P. 196).
22 Arist. Fiz., 0 , 9, 265 b 25; Simpl. Phys., str. 1318, 33, ravra 7 6 4 (?d
drofta oxbftara) sxsrvot <pvatv sxaXow. (Oni su to (nedeljiva tela) nazivali
suštinom.)
su zapravo pre smatrani njihovim agregatima (navtnre^fitat),
kao što je mislio Anaksagora.23

175. Praznina

Leukip je potvrdio postojanje kako punine tako i prazni-

ne, pri čemu je ove termine možda uzeo od Melisa.24 On je
morao da uvede pretpostavku o praznom prostoru, koji su
Elejci poricali, da bi svoje objašnjenje prirode tela učinio
mogućim. Tu on opet razvija pitagorejsko gledište. Pitagorej-
ci su govorili o praznini koja razdvaja jedinice; ali oni je nisu
razlikovali od atmosferskog vazduha (§ 53), za koji je Empe-
dokle pokazao da je telesna supstancija (§ 107). Parmenid je,
zaista, došao do jasnijeg poimanja prostora, ali samo da bi
porekao njegovu stvamost. Leukip je pošao od toga. On je,
istina, priznao da prostor nije stvaran, odnosno telesan; pa
ipak, on je tvrdio da prostor postoji. Tačno je da on teško na-
lazi reči kojima bi izrazio to otkriće, jer su filozofi do tada
glagol ,,biti“ koristili jedino za telo. Ali, Leukip je uložio ve-
liki napor da ono što je imao na umu učini jasnim, rekavši da
ono „što nije“ (u starom smislu telesnog) ,jeste“ (u drugom
smislu) isto toliko koliko i ono „što jeste“. Praznina je stvar-
na koliko i telo.

176. Kosmologija

Zadatak da se Leukipova kosmologija razmrsi od Demo-

kritove, sa kojom se obično poistovećuje, čini se beznade-
žnim; ali, upravo činjenica ovog poistovećivanja pruža dra-
gocen ključ. Nakon Teofrasta niko drugi nije bio u stanju da
razlikuje njihova učenja, i otuda se sve tvrdnje kasnijih
pisaca o Leukipu, konačno, vezuju za Teofrasta. Ako to zna-

23 Simpl. Phys., str. 36,1 (Diels, Vors., 54 A 14) i R. P. 196 a.

24 Arist. Met., A, 4,985 b 4 (R. P. 192). Videti Melis. fr. 7, pri kiaju.
mo, bićemo u stanju da damo dosta dobar opis Leukipovog
sistema i čak ćemo pronaći neka shvatanja, svojstvena Leuki-
pu, koja Demokrit nije usvojio.25
Potpunija doksografija kod Diogena koja se zasniva na
Teofrastovom pregledu26 glasi:
,,On kaže da je sveukupnost beskonačna, kao Štoje već rečeno;
od toga je nešto puno, a nešto prazno; te dve stvari on smatra
elementima. Svetovi, koji nastaju iz njih, jesu beskonaćni i ra-
zlažu se na iste.“
A svetovi nastaju ovako: tokom odvajanja od beskonačnog,
mnoga tela različitih oblika kreću se ka velikoj praznini; kada se
skupe, ona načine jedan vrtlog; u njemu, udarajući jedna u dru-
ga i obrćući se na različite načine, razlučuju se, odvojeno, slična
prema sličnima. Budući da, zbog mnoštva, više ne mogu da se
okreću uravnoteženo, laka tela odlaze u spoljašnju prazninu,
kao prosejana; a ostala ostaju sjedinjena i, ispreplevši se, teku
jedna nasuprot drugima i (tako) stvaraju prvi loptasti sistem.
A to je sazdano poput opne, koja u sebi sadrži svakakva tela;
dok su se ona vrtela, usled otpora središta, okolna opna je posta-
la tanka, jer su zgusnuta tela stalno ostajala spojena, prilikom
okrznuća vrtloga. I Zemlja je nastala tako Što su tela, koja su do-
spevala u središte, ostajala sjedinjena. Sam, pak, omotač - opna
- uvećavao $e, izdvajanjem iz spoljašnjih tela; nošen vrtlogom,
sebi bi pripajao ono što bi okrznuo. Neka od tih tela, prepletena,
stvarala su sistem, isprva potpuno vlažan i blatnjav; ona su se,
potom, postavši suva i okrećući se zajedno sa vrtlogom celine,
zapalila, pa sačinjavaju suštinu zvezda.
Krug Sunca je najudaljeniji, a krug Meseca najbliži, dok su
ostali između njih. Sva nebeska tela gore zbog brzine kretanja, a
Sunce je zapaljeno pod uticajem zvezda. Mesec dobija mali deo

25 Videti Celer, ,,Zu Leukippos" (Arch., XV. str. 138).

26 Diog. IX, 31 i dalje (R. P. 197, 197 c). U ovom odeljku se izričito
govori o Leukipu, a ne o Demokritu, čak ne ni o „Leukipu i Demokrituu. 0
razlici između ,,sažetih“ i ,,detaljnihu doksografija kod Diogena. videti Na-
pomenu o izvorima § 15.
 te vatre. Pom račenje Sunca i M eseca, pak (čim e se prikazuje za-
krivljenost Zodijaka), dešava se zbog nagiba Zem lje prem a ju -
gu; predeli okrenuti severu uvek su prekriveni snegom . veom a
su hladni i zam rznuti. Pom račenje Sunca dešava se retko, a po-
m račenje M eseca stalno, zato što su njihovi krugovi nejednaki.
Kao i nastajanja, tako se i uvećanja, opadanja i propadanja sveta
dešavaju po nekoj nuždi, Čiju suštinu (Leukip) ne objašnjava.

Pošto u suštini potiče od Teofrasta, ovaj odlomak je pou-

zdano svedočanstvo o Leukipovoj kosmologiji, a to potvrđu-
ju i izvesni epikurejski izvodi iz Velikog svetskog poretka
(Great Diakosmos).“7 U ovim izvodima, međutim, neka uče-
nja poprimaju specifično epikurejski obrt i zato se moraju
oprezno koristiti.

177. Odnos prema jonskoj kosmologiji

Leukipova kosmologija ostavlja utisak da je on ili ignori-

sao veliki napredak u opštem pogledu na svet, za koji su bili
zaslužni kasniji pitagorejci, ili za njega nije ni čuo. Koliko je
smeo u opštoj fizikalnoj teoriji, toliko je nazadan u podrob-
nostima svoje kosmologije. Cini nam se kao da ponovo čita-
mo Anaksimenove ili Anaksimandrove spekulacije, mada su
prisutni i tragovi Empedokla i Anaksagore. To nije teško obja-
sniti. Leukip nije učio kosmologiju od svojih elejskih učite-
lja; čak i kada je shvatio da je moguće konstruisati kosmolo-
giju bez napuštanja parmenidovskog shvatanja stvamosti, on
je pribegao starijim jonskim sistemima. Rezultat je bio nesre-
ćan. Demokritova astronomija još uvek ima ovaj detinjasti
karakter. On je verovao da je Zemlja ravna i da pluta na
vazduhu.27

27 Videti Aet. I. 4 (Dox.. str. 289; Vors., 54 A 24; Usener, Epicurea, fr.
308). Hpikur u drugoj poslanici (Diog. X, 88; Usener. str. 37. 7) navodi
frazu anorofi'ijv s%owa ano rov amtQov (odvajajući se od beskonačnog).
 Sve ovo čini uverljivom Gompercovu tvrdnju da je atomi-
zam bio ,.zreo plod na drvetu starog jonskog učenja o materi-
ji kojem su težili jonski istraživači prirode'V Podrobna ko-
smologija je sigumo bila takav plod i moguće d aje bila pre-
zreia; ali Leukipova atomistička teorija, u kojoj se ispoljava
njegova stvarna veličina, po svom poreklu je u potpunosti
elejska. Ipak, vredno je truda analizirati i kosmoiogiju; jer ta-
kvo ispitivanje će poslužiti razotkrivanju prave prirode isto-
rijskog razvoja čija je ona posledica.

178. Večno kretanje

Leukip je smatrao da se atomi neprestano kreću. Aristotel
je to izrazio na sebi svojstven način. On kaže da su atomisti
„nemamo“ ostavili bez objasnjenja šta je izvor kretanja i o
kakvoj se vrsti kretanja radi. Drugim rečima, oni se nisu od-
redili prema tome da Ii je u pitanju „prirodno kretanje“ ili im
je ono utisnuto „suprotno njihovoj prirodi“.*2930On čak kaže da
su kretanje smatrali „spontanim“, što je kasnije dovelo do
pogrešnog gledišta da, prema njima, ono može da se pripiše
slučaju. Međutim, Aristotel ne kaže to, već samo da atomi-
sti nisu objasnili kretanje atoma ni na jedan od načina na ko-
je je on objasnio kretanje elemenata. Oni im ne pripisuju ni
prirodno kretanje, kakvo je, na primer, kružno kretanje nebe-
sa i pravolinijsko kretanje četiri elementa u sublunamoj regi-
ji, ni prinudno kretanje koje je suprotno njihovoj prirodi, po-
put kretanja nagore koje može da se pripiše teškim elementi-
ma i kretanja nadole koje je karakteristično za lake elemente.
U jedinom Leukipovom sačuvanom fragmentu se izričito po-

2S Gomperz. Greek Thinkers, tom I, str. 323.

29 Arist. F i z 0 , 1. 252 a 32 (R. P. 195 a); De caelo, T, 2, 300 b 8 (R.
P. 195); Afef.# A, 4.985 b 19 (R. P. isto).
30 Arist. Fiz., B. 4, 196 a 24 (R. P. 195 d). Cicero, De Nat. d.y 1 66 (R-
P. isto). Poslednje mesto je izvor izraza „slučajan spojifc (concurrerre -
<Twrgs%sn/).
riče slučaj. „Nijedna stvar ne nastaje uzalud‘%kaže on, „već
^ i

se sve dešava zbog uzroka i po nuždi.“J

Istorijski posmatrano, sve to znači da Leukip nije sma-
trao, poput Empedokla i Anaksagore, da je nužna pretpostav-
ka o sili koja započinje kretanje. On nije imao potrebu za
Ljubavlju i Mržnjom ili Umom, a jasno je i zašto. Iako su
Empedokle i Anaksagora pokušali da objasne mnoštvo i kre-
tanje, oni nisu tako radikalno, kao Leukip, raskinuli sa par-
menidovskim Jednim. Obojica su pošla od stanja materije u
kojem su ,,koreni“ ili ,,semena“ tako pomešani da su ,,svi na
okupu“, tako da im je bilo potrebno nešto što će poremetiti to
jedinstvo. Leukipu, koji je pošao od beskonačnog broja par-
menidovskih ,jedinica“, nije bila potrebna spoljašnja sila da
ih razdvoji. Ono što je on morao da učini bilo je upravo sup-
rotno tome. Morao je da objasni kako se oni spajaju, pa nije
bilo razloga da se ne vrati staroj ideji po kojoj kretanju uop-
šte nije potrebno objašnjenje.*32
Ovo, dakle, sledi iz Aristotelove kritike, kao i iz prirode
celog slučaja; ali to nije u skladu saCelerovim mišljenjem da
je prvobitno kretanje atoma padanje kroz beskonačan pro-
stor, kao u Epikurovom sistemu. Celerovo gledište, naravno,
dalje zavisi od verovanja da atomi imaju težinu, a ona je te-
žnja tela da padaju, tako da sada moramo razmotriti da li je i
u kom smislu, težina svojstvo atoma.

179. Težina atoma

Kao što je dobro poznato, Epikur je smatrao da su atomi
prirodno teški i zato stalno padaju u beskrajnu prazninu.

51 Aet. L 25, 4 (Dox.. str. 321), Atwatnto$ navra xar <&a.yxip, rip 3"
'ivvijv hna&pn eipaefievrp. ?Jyst yag iv fle^i vov* OC3sv %&&& fidrifv
yiyvsrat. d??ja ravra ix \6yov tc xai inr' dvdyxi%. (Leukip smatra da sve po-
stoji po nuždi, a da je ona isto što i sudbina. U knjizi ,.0 umu“ on, naime.
kaže: Nijedna stvar ne nastaje uzalud, već se sve dešava zbog uzroka i po
nuždi.)
32 Uvod § VIII.
Ipak. školska tradicija kaže da je ..prirodna težina" atoma
Epikurov dodatak prvobitnom atomističkom sistemu. Demo-
krit je. kažu, atomima pripisao dva svojstva, veličinu i oblik,
kojima je Epikur dodao treće. težinu." S druge strane. Ari-
stotel izričito kaže kako je Demokrit smatrao da su atomi teži
„proporcionalno njihovoj prekomemosti‘\ što je objašnjeno
Teofrastovom tvrdnjom da težina zavisi od veličine/4 Među-
tim. čak i da je tako, težina se ne shvata u istom smislu kao
veličina. tj. kao prvobitno svojstvo atoma.34

33 Aet. I. 3. IS (o Epikuru), <nii3s3rjxsvai 3e roT$ oTufiao-i rgTa raura,

a zv ia , 3aQO$. Aijpexeno$ fiiv y oq s)xys ivo, fuys$6$ rt xai ozfaa,
6 $e ’E tu'xovqo$ rovroi$ xai rgtrov 3aQog rooasSrpuv' avayxi) yaQ, <&pt,
xiveTaSai ra o’OJftara rjj rov 3aeooq ^VTV' sksi (.-ili još4*) ov AivtiSrpirac, ib.
12. 6. Ar,{tQXQtro$ ra r.Qarra «prpt aujfiara, raura d“ rpt ra vaerd, 3oqo$ ftsv
olx e%erj, xiveurSai ie xar a}).rp.orvr.tav iv r<i> dmT(xt>. (Telima su svojstvene
ove tri stvari: oblik. veličina i težina. Demokrit je priznavao dve. veličinu i
oblik. a Epikur im je. kao treću. pridodao težinu; jer. nužno je, kaže, da se
tela pokreću usled udara težine - pošto se. inače. neće pokrenuti... Demo-
krit kaže da su tela prvi elementi: ona su bila Čvrsta i nisu imala težinu. a
pokretala su se međusobnim sudaranjem u beskonačnosti.) Cic. De fato,
20, ..vim motus habetant (atomi) a Democrito impulsionis quam plagam il-
le appellat. a te. Epicure. gravitatis et ponderis “ (..podsticaj za kretanje
(atoma) Demokrit je pripisivao udaru, koji on naziva plaga, a ti si ga, Epi-
kure. pripisivao težini i težf‘)- 0 \ a mesta predstavljaju tradiciju Epikurej-
ske škole. koja teško da bi pogrešno protumačila Demokrita u tako važnoj
stvari. Njegova deia su još uvek bila dostupna. Tradicija Akademije u De
frn.. I. 17. potvTduje da je Demokrit učio da se atomi kreću ,,in infinito ina-
ni. in qui nihil nec summum nec infinum nec. medium nec extremum isf‘
(..u praznoj beskonačnosti u kojoj nema ničega što bi bilo najviše ili najni-
že. što bi bilo u sredini ili na kraju"). To učenje je, kao što se s pravom ka-
že. ..izopačio*4Epikur.
34 Arist. De gen. c o r r A 8. 326 a 9, xahot 3aQvreQov ye xard rrjv
vtxqozv> <prptv ehatArjftoxQtro$ exaerov ratv d&iatgercov. (Ipak, Demokrit ka-
že da je svaki atom teži u skladu sa svojim viškom.) Ne mogu verovati da
to znači bilo Šta drugo osim onoga što Teofrast kaže u svom fragmentu o
osetu. § 61 (R. P. 199), _3oqC ftev ovv xai xoUpov r<p fuyeSst &taiQ$t
ArjfioxQtro$. (Demokrit. naime. ono što je teško i ono što je lako, određuje
prema vetičini.)
 Tu očiglednu protivrečnost nemoguće je rešiti bez kratkog
osvrta na istoriju grčkih ideja o težini. Jasno je da su lakoća i
težina bile među prvim svojstvima tela koja su prepoznata
kao takva. Potreba za podizanjem tereta je Ijude verovatno
vrlo brzo primorala da ih razlikuju, mada nesumnjivo u pri-
mitivnom obliku. O težini i lakoći mislilo se kao o stvarima u
telima. Značajna je karakteristika rane grčke filozofije da je
ođ početka bila u stanju da odbaci tu ideju. Težina nikada ni-
je nazivana ,,stvar“ kao što je, na primer, bio slučaj sa toplo-
tom i hladnoćom; koliko možemo da vidimo, nijedan mislilac
kojeg smo do sada proučavali nije smatrao neophodnim da
na bilo koji način objasni težinu, čak ni da kaže bilo šta o
njoj.35 Kretanje i otpor, koje je popularna teorija pripisala te-
žini, objašnjavani su na neki drugi način. Aristotel izričito
tvrdi da nijedan od njegovih prethodnika nije rekao ništa o
apsolutnoj težini i lakoći. Oni su se bavili jedino reiativno la-
kim i teškim.3637
Ovaj način gledanja na pojmove teškog i lakog prvi put
jasno je formulisan u Platonovom T im a ju f U njemu se kaže
da u svetu ne postoji takva stvar kao što je ,,gore“ ili ,,doIe‘\
Sredina sveta nije ,,dole“ nego „upravo u sredini‘\ i nema
razloga da se za bilo koju tačku na periferiji kaže da je ,,iz-
nad“ ili ,,ispod“ druge. U stvari je težnja tela s obzirom na
njihovu srodnost ono zbog čega telo koje pada nazivamo te-
škim, a mesto na koje pada ,,doIe‘\ Tu Platon izlaže shvata-

35 U Aet. 1,12, gde su data placita (mišljenja) koja se bave teškim i la-
kim, ne pominje se nijedan filozof pre Platona. Parmenid (fr. 8, 59) govori
o tamnom elementu kao ift^ S sg (tesko). Empedokle (fr. 17) koristi rcč
dra)ja.vTw (jednake težine). Mislim da nema nijednog drugog mesta gde se,
u fragmentima ranih filozofa. makar pominje težina.
36 Arist. De caelo, A, 1, 308 a 9 , juv ovv r&v dn)a 'tg fejofuvtov
(3aQStav xai xoC<earv) ol&sv sigtfzat ragd rtdv zq6tsqov. (O pojmovima apso-
Iutno teškog i apsolutno lakog kod ranijih filozofa nije ništa rečeno.)
37 Platon. Tim., 61 c 3 i dalje.
nje kojeg su se više ili inanje svesno držali njegovi prethod-
nici, i sve do Aristotela ono nije ozbiljno dovođeno u pita-
nje. Zbog razloga koje ovde nećemo navoditi, Aristotel je
periferiju nebesa poistovetio sa ?,gore" a sredinu sveta sa
,.dole'\ i elementima pripisao prirodnu težinu i lakoću, kako
bi mogli da vrše pravolinijska kretanja između njih. Ipak. po-
što je Aristotel verovao da postoji samo jedan svet. a nebesi-
ma nije pripisivao njima svojstvenu težinu, uticaj ove reakci-
onarne teorije na njegov kosmički sistem nije bio veliki; njen
pravi karakter došao je do izražaja kada je Epikur pokušao da
je poveže sa beskonačnom prazninom. Čini mi se da noćna
mora epikurejskog atomizma može da se objasni jedino pod
pretpostavkom da je Aristotelovo učenje nasilno prilagođeno
teoriji koja ga stvamo isključuje.3*39 Ona je sasvim različita od
bilo čega sa čime smo se sreli u ranijem periodu.
Sve što je dosad rečeno upućuje na to da jedino u vrtlogu
atomi dobijaju težinu i lakoću,40 što su, na kraju krajeva, sa-

3S Celer kaže (str. 876) da u antici niko pod težinom nije podrazume-
vao ništa drugo do svojstvo tela na osnovu kojeg se ona kreću nadole: jedi-
no je u takvim sistemima. ukoliko predstavljaju sve oblike materije sadrža-
ne u sferi. ..gore“ poistovećivano sa periferijom. a ..dole" sa centrom. Što
se toga tiče. mogu reći jedino da takva teorija ne može da se nađe u frag-
mentima ranih filozofa. niti im se igde pripisuje. dok je Platon izričho poriče.
39 Aristotelova kritika koja je možda uticala na Epikura može da se na-
đe u De caelo. A. 7.275 b 29 i dalje. Aristotel tu tvrdi da su Leukip i De-
m okrit pošto su <pun$ (suština) atoma shvatili kao isti, bili primorani da im
pripišu pojedinačno kretanje. To je učinio Epikur, ali ne i Leukip i Demo-
krit. kako implicira Aristotelov argument. Mada atomima pripisuje težinu,
čak ni Epikur nije mogao da prihvati Aristotclovo gledište da su neka tela
po prirodi laka. Pojava lakoćc pripisuje se (ceđenje), potiskivanju
manjih atoma od strane većih.
40 Baveći se Empedoklom. Aristotel naglašava tu razliku. Videti Oe ca~
elo, B. 13, naročito 295 a 32 i daljc. gde on ukazuje na to da Empcdokle ne
dajc objaŠnjenje za težinu tela na Zemlji (ov y<*4> V 7* &&*}' nAi-pia&i
ipt%) (jer* 'rtlo g se nc približava nama), niti za težinu tela pre nastanka
\Ttloga ( 7zqh/ ytvka$<u rvp &'sqv) (pre ncgo što je nastao vrtlog).
mo popularna imena za činjenice koje se mogu dalje analizi-
rati. Leukip je smatrao da je jedan od efekata vrtloga spaja-
nje sličnih atoma41 U tome verovatno možemo prepoznati
Empedoklov uticaj, mada je reč o „sličnosti" druge vrste. Fi-
niji atomi teže periferiji, a veći centru. Dovoljno je reći da su
veći teški, a manji laki, pa da objasnimo sve što o tome kažu
Aristotel i Teofrast, jer se ne može navesti pasus u kojem se
za atome izvan vrtloga izričito kaže da su teški ili laki.42*
Značajna potvrda tog gledišta postoji u gorecitiranoj, ato-
mističkoj kosmologiji. 5 Tu se kaže da se razdvajanje većih i
inanjih atoma pripisivalo činjenici da ,.zbog mnoštva više ni-
su mogli da se okreću uravnoteženo“, što znači da su pret-
hodno bili u stanju „ravnoteže'" ili ,,protivteže“. U grčkom je-
ziku reč t<roQQ07:ta ne znači nužno težinu. 'Pot?qje samo nagib
iii inklinacija ka određenom pravcu, što je pre uzrok nego
posledica težine. Prema tome, stanje t<roQQorJa]z ono u kojem
je težnja u jednom jednaka težnji u bilo kom drugom pravcu i
takvo stanje je mnogo prirodnije opisati kao odsustvo težine,
nego kao prisustvo suprotnih težina koje jedna drugu potiru.
Sada, ako „večno kretanje“ presvetskih i izvansvetskih
atoma više ne pripisujemo njihovoj težini, ne postoji razlog
da se ono opiše kao pad. U stvari, nijedan od naših autoriteta
ga tako ne opisuje, niti na bilo koji način kaže šta je ono bilo.
Najsigumije je reći da se jednostavno radi o nasumičnom
kretanju tamo-amo.44 Moguće je da poređenje kretanja atoma

41 Diog., na naved. mestu (str. 338).

42 Izgleda da je to u osnovnim crtama gledište Dirofa (Dyrofl). Demo-
kritstudien (1899), str. 31 i dalje. mada ne bih rekao da lakoća i težina na-
staju jedino u vezi sa atomima zemlje (str. 35). Ako „zemlju'* zamenimo sa
..svef* bićemo bliže istini.
4J Videti gore. str. 398.
44 To gledište, nezavisno jedan od dmgog. zastupali su Brieger (Die Vr-
bewegung der Atome und die IVeltentstehung bei Leucipp und Demokrit.
1884) i Liepmann (Die Mechanik der Leucipp-Demokritschen Atome. 1885),
duše sa česticama sunčevog zraka koji prolazi kroz prozor,
koje Aristotel pripisuje Demokritu/5 predstavlja ilustraciju
prv'obitnog kretanja atoma koje je još uvek prisutno u duši.
To potvrđuje i činjenica da to poređenje koriste i pitagorej-
ci;46jer, već smo videli da postoji stvama veza između pita-
gorejskih monada i atoma. Takođe je značajno da je poenta
poređenja, izgleda, u činjenici da se čestice u sunčevom zra-
ku kreću čak i kad nema vetra, tako da bi to zaista bila vrlo
zgodna ilustracija kretanja inherentnog atomima, nezavisno
od sekundamog kretanja prouzrokovanog sudaranjem.

180. Vrtlog

Ali, šta reći o samom vrtlogu koji dovodi do ovih posledica?

Gomperc primećuje da su one „sasvim suprotne posledicama ka-
kve bi trebalo da budu po zakonima fizike“ jer ,,kao što bi pokar
zala svaka centrifugaJna mašina, najteže supstancije se odbacuju
na najveću daljinuifc.47 Da li da pretpostavimo kako Leukipu nije
bila poznata ta činjenica, koju su znali Empedokle i Anaksago-
ra?48 Od Aristotela saznajemo da su se svi oni koji su položaj
Zemlje u centru objašnjavali pomoću vrtloga, pozivali na analo-

ali su obojica nepotrebno oslabili svoju poziciju dopuštajući da je težina pr-

vobitno svojstvo atoma. S druge strane. Briger poriče da je težina atoma
uzrok njihovog prvobitnog kretanja, dok Lipman kaže da pre i izvan vTtloga
postoji samo latentna težina. Pseudosefavere, koja stupa u dejstvo samo u
svetu. Svakako je jednostavnije reći da ta težina. pošto ne proizvodi posledi-
ce, još ne postoji. Celer se s pravom suprotstavlja Đrigem i Lipmanu. tvrdeći
da, ako atomi imaju težinu. moraju da padaju; medutim, koliko mogu da vi-
dim. ništa što on kaže ne govori protiv njihove teorijc, kako sam je izložio.
Gomperc prihvata Briger-Lipmanovo objašnjenje. Vtdeti takođe Ijortzing,
Bursians Jahresber, 1903, str. 136 i dalje.
45 Arist. Đe an.. A, 2.403 b 28 i dalje (R. P. 200).
46 Isto, A, 2, 404 a 17 (R. P. 86 a).
47 Gomperz. Greek Thinkers, I, str. 339.
48 O Empedoklu. videti Pogl. V, str. 280; Anaksagora, Pogl. VI. str. 318.
giju sa kovitlacima vetra ili vode.49 i Gomperc pretpostavlja da
je čitava teorija bila pogrešna generalizacija tog posmatranja.
Ako stvar detaijnije razmotrimo, mislim da možemo zaključiti
da greške uopste nije bilo.
Ne smemo zaboraviti da su svi delovi vrtioga u kontaktu i
da upravo taj kontakt (inhlfaua-ig) omogućava da kretanje de-
Iova sa periferije vrtloga bude dovedeno u vezu sa kretanjem
onih koji su unutar njega. Veća tela su sposobnija od manjih
da se odupru tom prenosnom kretanju, probijajući se tako u
centar u kojem je kretanje najslabije, i istiskujući manja tela.
Ovaj otpor je sigumo avrigsm^ rov fisaou koji je pomenut u
doksografiji o Leukipu50 i sasvim je u skladu sa atomistič-
kom teorijom po kojoj što su nebeska tela teža i bliža centru,
njihovo kružno kretanje je sporije.51 To je upravo ono što je
Anaksimandar, kao što smo videli,52 prevideo. Ovde se uop-
šte ne postavlja pitanje „centrifugalne sile‘% sasvim je do-
voljna i analogija sa kovitlacima vazduha i vode.

181. Zemlja i nebeska tela

Kada dođemo do pojedinosti, postaje očigledan nazadni ka-
rakter atomističke kosmologije. Zemlja ima oblik daira i pluta
na vazduhu.53 Nagnuta je ka jugu zato što vrelina te oblasti čini

49 Arist. De caelo, B. 13. 295 a 10, zairnp yaq rrp akku (s.c. tjJv tivrpv)
-airn$ ?£you<m ix twv h> rok xcu ize't tov asga etJt&aMrsTurj' ii> toCtoh; 764
isi ^egerm ra xai ra ia^rs^a to fi&rov (Svi navode da je taj
uzrok (s.c. kovitlac) u skladu sa procesima u tečnostima i vazduhu; u ovima se,
uaime. veće i teže čestice kreću prema sredini vrtloga.)
50 Diog. IX, 32. Videti naročito fiazu oj> xa.ra ttj> tou ftkrou avrsoeton
Tsgfoouttha*, &4t4JL£wv7ta> asi tum>rwe%u& xar knifauCHu ttk tnjftftsvbvnuv
tujv h*z$£yrw> sni rb fisaot/. (Dok su se ona (5 c. tela) vrtela. usled otpora sredi-
šta. zgusnuta tela su stalno ostajaia spojena prilikom okiznuća vrtloga... tela. ko-
ja su dospevala u središte. ostajala su sjedinjena.)
51 Videti Lukrecije. V. 621 i dalje.
52 Videti str. 88.
53 Aet. III. 3, 10, navedeno ranije. str. 100, n. 129.
vazduh ređim, dok ga led i hladnoća severa čine gušćim i po-
godnijim da podrži Zemlju.54 Time se objašnjava nagnutost
Zodijaka. Kao i Anaksimandar (§ 19), Leukip je smatrao daje
Sunce udaljenije nego zvezde, mada je, takođe. smatrao da su
one udaljenije od Meseca.55 Do tada je moralo da bude pozna-
to pomračenje planeta Mesecom. Izgleda da kod njega nema
sasvim jasne razlike između planeta i zvezda stajačica. Leuki-
pu je verovatno bila poznata teorija o pomračenjima koju je
dao Anaksagora.56 Takve sačuvane informacije zanimljive su
uglavnom zbog toga što pokazuju da, u nekim važnim aspekti-
ma, Leukipovo učenje nije bilo isto kao Demokritovo.57

182. Opažanje
Aetije izričito pripisuje Leukipu učenje po kome objekti čul-
nog opažanja postoje .,po zakonu“, a ne po prirodi.58 To verovat-

M Aet. III, 12, 1. AeCxnrr.o<; raqsxrs<nTv TTp 7Vv eig (&&

bta rrp rot$ (i£<njfi3qiyoTg a^atorrjra, a n zs7rrjybr<jjv Turs 3oqst<ov $ta r'o
Martifafiat rotg xqv(iotg, riav 3s atntSirtav i78irvQcv(tiv<t>v. (Leukip smatra da
se Zemlja naginje ka jugu zbog razređenosti (vazduha) u južnim predelima,
budući da se u sevemim predelima (vazduh) zgušnjava, ledeći se usled
hladnoće, dok u južnim predelima sagoreva.)
55 Diog. IX, 33, ehat rov rov rjktov xvxXov Hjujrarov, rov oi rr%
Oi)sqvr)g i:qo<ryetbrarovr Krobg bi) rw> S)X<av (ura^u rovnav. (Krug Sunca je
najudaljeniji, a krug Meseca najbliži. dok su ostali izmedu njih.)
56 Iz Diog. loc. cit. (gore. str. 399), sledi da se on bavio pitanjem veće
učestalosti mesečevih nego sunčevih pomračenja.
57 Dils ukazuje na to da je Leukipovo objašnjenje groma (rvqbg
e>airoXy<e$£yTog vitpeot nazvrarotg barrcaotv iozvpav 3qovrrjv airorsknt
airoaatverat (on) smatra da grom sačinjava snažno izbacivanje vatre. koja je
zarobljena u veoma gustim oblacima: Aet. III. 3. 10) sasvim drukčije od
Demokritovog (fkovrrjv ... ix ovyxqt(iarog ampcdKov ro 7rsqi8iXr)<fibg avro
viaog r.Qog rrjv xaraj <poqav ix3ta&(Uvov (grom nastaje... od neujednačene
smeše. koja na donju stranu izbacuje oblak koji je obavija; ib. 11). Leuki-
povo objašnjenje izvedeno je iz Anaksimandrovog, dok je na Demokrita
uticao Anaksagora. Videti Diels. 35 Philoi - Vers.. 97.7.
58 Aet. IV, 9, 8, ot (tiv aX?.ot <pv<nt ra aiošrjra, Aevxtirr.og bi Ar)(L0XQtrog
xai Atojivrjg vo/Mf). (Ostali tvrde da opaženi predmeti postoje po prirodi, a
no potiče od Teofrasta. jer, kao što smo videli. svi kasniji pisci
navode samo Demokrita. Još jedan dokaz u prilog tome je činje-
nica da se ovo učenje takođe pripisuje Diogenu iz Apolonije koji
je, kao što Teofrast kaže. neka svoja shvatanja preuzeo od Leu-
kipa. U tome nema ničeg iznenađujućeg. Još je Parmenid tvrdio
da su čula varijiva i da su boja> na primer, i tome slično samo
,.imena“,59 a Empedokle je takođe o postajanju i nestajanju go-
vorio samo kao o imenu.6061Nije verovatno da je Leukip otišao
mnogo dalje od toga. Verovatno bi bilo pogrešno pripisati mu
Demokritovu jasnu distinkciju između pravog (,,true-bom“) i Ia-
žnog („bastard") znanja iii između primamih i sekundamih kva-
liteta materije. Ove distinkcije podrazumevaju određenu teori-
ju saznanja, pa sve što s pravom možemo reći jeste da se njene
klice mogu naći već u spisima Leukipa i njegovih prethodnika.
Naravno, to Leukipa ne čini skeptikom više od Empedokla ili
Anaksagore, čiju je primedbu o tom predmetu (fr. 21 a) Demo-
krit naveo sa odobravanjem.62
Izgleda da ima dovoljno razloga da se Leukipu pripiše te-
orija opažanja pomoću simulacra ili tt$a>Xa, teorija koja je u
Demokritovom i Epikurovom sistemu igrala veliku ulogu.63
To je prirodan razvoj Empedoklove teorije „isticanja" (§ 118).
Ipak, malo je verovatno da se on time detaljnije bavio i sigur-
nije je razradu ove teorije pripisati Demokritu.

Leukip, Demokrit i Diogen tvrde da oni postoje po zakonu.) Videti Celer,

Arch.i V. str. 444.
59 Pogl. IV. str. 213. Značajna paraleia koju Gomperc (str. 321) citira iz Ga-
lileja, a u kojoj se kaže da ukusi. mirisi i boje non sieno altro chepuri nomL mo-
rala je. prema tome. biti ilustracija pre Parmenida. nego Demokrita.
60 Videti str. 248. fr. 9.
61 Videti Sext. Math., VII. 135 (R. P. 204).
62 Sext. VII. 140, ..otptg yaq ra <pan6(uva‘\ u>g <prptv
'Ava^ay6qag, ov im rovrtp Ar)(i6xQtrog irtatvsT. (..Pojave su odraz nevidlji-
vog“, kako kaže Anaksagora. koga Demokrit hvali zbog toga.)
63 Videti Celer, ..Zu Leukippos“ (Arch., XV, str. 138). To učenje je Le-
ukipu pripisano u Aet. IV. 13. 1 (Dox., str. 403); i Aleksandar, De sensu,
str. 24, 14 i 56, 10. takode pominje njegovo ime u vezi s tim učenjem. Ovo
mora da potiče od Teofrasta.
183. Leukipov značaj
Videli smo, uzgred, da među savremenim piscima postoji
značajno razilaženje u mišljenjima o mestu atomizma u grč-
koj misli. Spomo pitanje je da li je Leukip do svoje teorije
došao preko onoga što je nazvano „metafizičkim razlozimau,
tj. na osnovu razmatranja elejske teorije o stvamosti, ili je to,
naprotiv, čist razvoj jonske nauke. Na pravi odgovor će nas
uputiti đosadašnje izlaganje. Što se tiče njegove opšte teorije
o fizičkom ustrojstvu sveta, mislim da je pokazano kako je
ona potpuno izvedena iz elejskih i pitagorejskih izvora, dok
je kosmologija uglavnom bila više ili manje uspešan pokušaj
da se starija jonska verovanja prilagode toj novoj flzikalnoj
teoriji. U svakom slučaju, njegova veličina je u tome što je
prvi razumeo kako se mora shvatiti telo, ako uzmemo da je
ono osnovna stvamost. Svoj najadekvatniji izraz stara milet-
ska teorija je našta u Anaksimenovom sistemu (§ 31), ali, na-
ravno, razređivanje i zgušnjavanje se ne mogu jasno predsta-
viti, osim pomoću hipoteze o molekulima i atomima koji se u
prostoru spajaju ili razdvajaju. Parmenid je to jasno uočio
(fr. 2), i ono što je LeukipaV primoralo da formuliše svoj si-
stem bila je elejska kritika. Cak je i Anaksagora uzeo u obzir
Zenonove argumente o deljivosti (§ 128), ali njegovom siste-
mu o kvalitativno različitim ,,semenima“, mada u nekim
aspektima on ide dublje, nedostaje ta jednostavnost koja je
uvek predstavljala glavnu privlačnost atomizma.
 Poglavlje X
Eklekticizam i reakcija

184. „Kolaps nauke“

Sa Leukipom se naša priča završava; on je, zapravo odgo-

vorio na pitanje koje je prvi postavio Tales. Ipak, videii smo
da, iako je njegova teorija o materiji izuzetno originalna i
smela, on nije bio podjednako uspešan u pokušaju izgradnje
kosmologije i to je izgleda bila smetnja da atomistička teorija
dobije priznanje kakvo je zaslužila. Primetili smo sve veći
uticaj medicine i stoga manju zainteresovanost za šire ko-
smološke poglede ranijeg vremena; hipokratski korpus ima
nekoliko rasprava koje nam daju jasnu predstavu o intereso-
vanjima koja su sada prevladavala.1 Leukip je pokazao da
„Melisovo učenje“,2 koje je, izgleda, celokupnu nauku učini-
lo nemogućom, nije bilo jedini zaključak koji se mogao izve-
sti iz elejskih premisa, ali mu je dodao kosmologiju koja je
suštinski bila starog jonskog tipa. Rezultat je, najpre, bio oži-
vljavanje svih starih škola koje su imale kratak period obno-
vljene aktivnosti, dok su, istovremeno, nastale neke nove
škole koje su težile da starija shvatanja prilagode Leukipo-
vim ili da ih, eklektički ih spajajući, učine upotrebljivijim za
naučne svrhe. Nijedan od tih pokušaja nije imao neku trajni-
ju vrednost ili uticaj, i ono što bi u ovom poglavlju trebalo
razmotriti jeste jedan od periodičnih „kolapsa nauke“ koji

1 Up. Pogl. IV, str. 184, n. 66 . Ono što je rečeno o flepi hafar& (O
načinu ishrane), Ilsgi avSgomo-j <pCwoq ( .,0 Ijudskoj prirodi“) i flspi aezah%
iarptK^g („0 drevnoj lekarskoj veštini**) su dragoceni dokumenti o stavu
koji su Ijudi od nauke u to vreme imali prema kosmološkim teorijama.
2 Videti Pogl. VIII. str. 387, n. 69.
obeležavaju kraj jednog poglavlja u njenoj istoriji i najavlju-
ju početak novog.

I. H IP O N SA SA.MOSA

185. Hipon sa Samosa, ili iz Krotona, ili iz Regije, pripa-

dao je italskoj školi medicine.3 O njemu, osim d aje bio Peri-
klov savremenik, zaista znamo vrlo malo. Od jednog antič-
kog komentatora Aristofana4 doznajemo da mu se Kratin u
svojoj drami Panoptai izrugivao; Aristotel ga pominje u
svom spisku ranih filozofa u prvoj knjizi Melafizike,5 mada
samo da bi rekao kako ga inferiomost njegovog intelekta li-
šava prava da se ubroji među njih.

Vlaga
Što se tiče njegovih shvatanja, najpreciznija je tvrdnja
Aleksandrova koji nesumnjivo sledi Teofrasta. Prema njego-
vom mišljenju, Hipon je smatrao da je prvobitna supstancija
vlaga. ne precizirajući pri tom da li je to voda ili vazduh 6 Iza
iskaza da je ova teorija bila podržana fiziološkim argumenti-
ma, u to vreme uobičajenim, stoje Aristotel7 i Teofrast na ko-
je se poziva Hipolit,8 a argumenti koje je Aristotel pripisao

3 Aristoksen kaže da je Hipon bio sa Samosa (R. P. 219 a). U Menono-

voj latrika on je nazvan Krotonjaninom. dok ga ostali smeštaju u Regiju
(Hipp. R ef I, 16) ili Metapont (Censorinus. Đe die nat., 5,2). Ovi različi-
ti podaci ukazuju na to da je prvobitno pripadao pitagorejskoj školi. Ari-
stoksenovo svedočanstvo je utoliko dragocenije. U Jamblihovom Katalogu
pitagorejaca (V. Pyth., 267), Hipon je pomenut zajedno sa Melisom kao
Samljanin.
4 Sholije o Oblakinjama. 94 i dalje.
5 Arist. M eu A, 3,984 a 3 (R. P. 219 a).
6 Alexander u Met., str. 26. 21 (R. P. 219).
7 Arist. Đe an.. A. 2.405 b 2 (R. P. 220).
8 Hipp. Ref., 1 ,16 (R. P. 221).
Talesu pripadaju istom tipu (§ 10). Ostala njegova shvatanja
pripadaju istoriji medicine.
Donedavno nije bio poznat nijedan Hiponov fragment, ali
je sada jedan otkriven u Ženevskim sholijama uz Homera.910
On je uperen protiv stare pretpostavke da su „podzemne vo-
de” nezavisan izvor vlage i glasi ovako:
Sva voda za piće potiče iz mora; je r da su bunari dublji od mo-
ra, m ore svakako ne bi bilo ono iz čega bism o pili; naim e. voda
tako ne bi poticala iz m ora, već iz nekog izvora. Ali, m ore j e du-
blje od ostalih voda. Dakle, sve vode koje se nalaze nad m orem ,
potiču iz njega. (R . P. 219 b)

Ovde se vidi univerzalna pretpostavka da voda izvire iz

zemlje, a ne da ponire u nju.
Zajedno sa Hiponom može se pomenuti i Idai iz Himere.
O njemu znamo samo da je, kako navodi Sekst, smatrao da
je vazduh prvobitna supstancija. Ipak, sugestivna je činjenica
daje bio sa Sicilije.

9 Schol. Genav.y str. 197, 19. Videti Dils u Arch., IV, str. 653. Izvod je
iz '0/ii)eixa (Homerska pitanja) Kratesa Maloskog.
10 Sext. Adv. Math., IX, 360.
 II. DIOGEN IZ APOLONIJE"

186. Datum
Posle razmatranja tri velika predstavnika Miletske škole,
Teofrast nastavlja:

I D iogen iz A polonije, budući gotovo najm lađi od o nih koji su

se bavili tim stvarim a, najveći deo spisa j e sastavio eklektički,
izlažući je d n o u skladu sa A naksagorom , a drugo u skladu sa
Leukipom . I on za suštinu svega uzim a vazduh, koji j e beskona-
Čan i nevidljiv; iz njega, zgušnjavanjem i razređivanjem , kao i
prom enom stanja, nastaje oblik ostalih stvari (R . P. 206 a).1112
Ovaj odlomak pokazuje da je Apolonjanin živeo nešto ka-
snije nego što bi nas tvrdnja Diogena Laertija,13 po kojoj je
bio Anaksagorin savremenik, navela da pretpostavimo; na
isto ukazuje i činjenica da su njegova shvatanja ismejana u
Aristofanovim Oblakinjama.14

11 Stefan Vizantijski, pod rečju 'AnoMMvfa podrazumeva da je u pita-

nju Apolonija na Kritu. ali to ne izgleda verovatno. Celer u to sumnja na
osnovu toga što je Diogen pisao na jonskom dijalektu. ali taj dijalekat se
koristio u naučnim delima. pa na to ne možemo da se oslonimo. S druge
strane. verovatnije je d a je on došao iz Apolonije na Pontu, miletske kolo-
nije, Čijim se osnivačem smatra Anaksimandar (str. 68. n. 50). Elije (v.h. II,
31) ga naziva A tojivtg 6 (Diogen Frižanin), što pokazuje da je on
usvojio to gledište.
12 O tom odlomku videti Dils. ..Leukippos und Diogenes von Apolto-
nia“ (Rhein. M u s XIII, str. 1 i dalje). Notorpovo gledište da su to zapravo
Simplikijeve reči je teško podržati (ib., str. 349 i dalje).
13 Diog. IX. 57 (R. P. 206). Tvrdnja Antistena. pisca Redosleda. da je
..sluŠao^ Anaksimena pripada uobičajenoj zbrci. On je nesumnjivo, kao i
Anaksagora. bio ..poklonik Anaksimenove fi!ozofije“. Videti Pogl. VI §
122.
14 Aristof. Oblakinje, 221 i dalje, gde Sokrat govori o ..mešanju njego-
ve tanane misli sa srodnim vazduhom44 i naročito reči y $ iq, / Votet ngo$
187. Spisi

Simplikije tvrdi da je Diogen napisao nekoiiko dela, mada

kaže da je do njegovog vremena ostalo sačuvano samo jedno,
flsgi cpuosco^5 Ta tvrdnja je zasnovana na referencama sa-
mog sačuvanog dela i ne može se lako odbaciti. Vrlo je vero-
vatno da je on napisao raspravu Protiv sofista, odnosno pro-
tiv pluralističkih kosmologa svog vremena.*1516 Takođe je sa-
svim verovatno da je napisao Meteorologiju i knjigu nazvanu
Priroda čoveka. To bi bile fiziološke ili medicinske rasprave
i moguće je da poznati fragment o venama potiče odatle.17

188. Fragmenti
Izgleda da je Diogenovo delo sačuvano u Akademiji;
praktično svi stvamo obimni fragmenti koje još uvek posedu-
jemo, potiču od Simplikija. Navodim ih prema Dilsu:
1. Započinjući svaku raspravu, čini mi se đa j e neophodno d a se
za njen početak uzm e nešto nespom o, a da njen m etod bude
jednostavan i ozbiljan. R. P. 207.
2. Sve u svem u, izgleda mi da sve što postoji nastaje izdvaja-
njem iz istog i da j e sve isto. To j e očigledno: je r, kada bi sve
ono što sada postoji u ovom svetu, to je s t zem lja, voda, vazduh,
vatra i ostale stvari, koje se u ovom svetu jav ljaju , kada bi, da-
kle, nešto od toga bilo različito i poticalo od drugačije stvari, i
kada bi se, posedujući drugačiju prirodu i ne bivajući isto, na
m nogo načina prem eštalo i m enjalo, ono niti bi igde m oglo da
se m eša sam o sa sobom , niti bi bilo koristi ili Štete za ono što je

airrip/ -rrp txfia2a rrfc <

pqovt&q$ (Zemlja svojom težom privlači ka sebi vlagu
misli). O tjcfidg (vlaga) videti Ber, str. 259.
15 Simpl. Phys., str. 151,24 (R. P. 207 a).
16 Simplikije kaže n$6$ <pwtok6yov$ (protiv prirodnjaka), ali dodaje da
ih je Diogen zvao <ro<pt<rrat (sofisti), što je starija reč. To govori u prilog ve-
rodostojnosti dela.
17 Dils ga daje kao fr. 6 (Lors., 51 Đ 6 ). Izostavio sam ga pošto zaista
pripada istoriji medicine.
 različito, od strane onog što je različito; biljka ne bi rasla iz ze-
m lje. a ni životinja, ni bilo šta drugo ne bi uopšte m oglo nastati,
ukoliko ne bi bilo sazdano tako da bude isto. Ali. sve stvari se
odvajaju od istog, nastaju sad jedne, sad druge, i u isto se vraća-
ju . R. P. 208.
J
3. Bez intelekta. kaže, to ne bi m oglo biti raspoređeno tako da
sve poseduje m eru svega: zim e i leta, noći i dana. kiše i vetrova.
kao i lepog vrem ena; ako Čovek želi d a razm išlja, naći će d a su i |
ostale stvari najbolje m oguće raspoređene. R. P. 210. |

4. K tom e, jo š treba da budu pridodati i ovi značajni dokazi: čo-

vek, kao i ostale životinje koje dišu, održavaju se u životu po- ,
m oću vazduha. T o j e za njih i duša i intelekt, kao što će u ovom
spisu biti ja sn o pokazano; je r , ukoliko se to ukloni, čovek um ire
i intelekt nestaje. R. P. 210.

5. Č ini mi se da ono što poseduje intelekt ljudi nazivaju vazdu-

hom i da to upravlja svim stvarim a i dom inira nad njim a. Tako-
đe. Čini mi se da j e to sam b og,18 da to dospeva do svake stvari, j

da sve uređuje i da je u svem u prisutno. 1 ne postoji ništa što ne I

učestvuje u njem u; a nijedna stvar ne učestvuje u njem u ravno- !
m em o, već postoje m noge vrste, kako sam og vazduha, tako i in-
telekta. O no je , naim e, raznovrsno - i toplije i hladnije, i suvlje j

i vlažnije, i stabilnije i sa bržim pokretom ; a u njem u se jav ljaju '

i m noge druge prom ene, kao i bezbroj ukusa i boja. Ista stvar :j
sačinjava dušu svih živih bića: to je vazduh, koji je , doduše, to- j|
pliji od onog spolja, u kom e živim o, ali je m nogo hladniji od (j
onog koji se nalazi blizu Sunca. A ova toplota nije ista ni kod
je d n e životinje - pošto nije ista ni kod je d n o g Čoveka - ali se !
ipak ne razlikuje m nogo, već toliko da bude ja k o slična. Jer, zai- ,j

18 Simplikijevi rukopisi sadrže (običaj), a ne Seaf (bog); međutim,

usvajam Jusenerovu ispravku. Teofrastov iskaz potvrđuje da je Diogen va-
zduh u nama nazivao .jnalim delom boga" (De sens.t 42); takođe i Filode-
mov iskaz (Dox.t str. 536), gde čitamo da Diogen veliČa Homera. t o v ai$a
yaQ airrov Ata vofxi£eiv nav sičevaj rov Aia Xiyst (jer kaže da on
vazduh smatra Zevsom, pošto i celokupno znanje naziva Zevsom) (videti
Cic. Sat. D., I, 12,29).
 sta. ništa od onoga što $e nienja ne m ože da postane istinski
slično nećem drugom , pre nego što postane isto.
6. K ao što j e prom ena raznovrsna. tako su i živa bića raznovrsna
i m nogobrojna: ona m edusobno nisu slična ni po izgledu, ni po
načinu života, ni po inteligenciji, usled m noštva prom ena. Ali,
sva bića žive, gledaju i slušaju pom oću iste stvari i sva im aju in-
teligenciju, koja potiče od iste stvari. R. P. 2 1 1.
7. A sam taj izvor j e večno i besm rtno telo ,19 dok je d n e od onih
stvari nastaju, a druge nestaju.
8. Takođe, Čini mi se očiglednim da j e ta stvar ujedno velika,
m oćna i večna, kao i da poseduje ogrom no znanje. R. P. 210.

Da je Diogen bio zainteresovan uglavnom za fiziologiju,

vidi se jasno iz njegovog podrobnog opisa vena koji je saču-
vao Aristotel.20 Takođe je vredan pomena jedan od njegovih
argumenata u prilog temeljnom jedinstvu svih supstancija, po
kome bi bez ovog jeđinstva bilo nemoguće razumeti kako
jedna stvar može da koristi ili naškodi drugoj (fr. 2). U stvari,
Diogenov spis je u suštini istog karaktera kao dobar deo pse-
udohipokratske literature, i ima mnogo toga što ide u prilog
gledištu da su pisci ovih zanimljivih rasprava koristili isto to-
liko Diogena, koliko i Anaksagoru i Heraklita.21

19 Simplikijevi rukopisi sadrže r p SL ali sigumo je Aldinovo Se is-

pravno.
20 Arist. Hist. An.y T, 2, 511 b 30.
21 Videti Weygoldt, ,,Zu Diogenes von Apollonia“ (.A r c h I, str. 161 i
dalje). Sam Hipokrat. u odnosu na ove pisce, predstavlja potpuno suprotnu
težnju. Njegovo veliko dostignuće je odvajanje medicine od filozofije koje
je koristilo i jednoj i drugoj (Celsus, 1. pr ). Zato hipokratski korpus sadrži
neka dela u kojima su .,sofisti“ denuncirani i neka u kojima su njihovi spisi
pokradeni. Drugoj klasi pripadaju fle^i afrt^ („ 0 načinu ishrane“) i fle^i
<pv<rujv („ 0 nadimanjima“), a prvoj naročito risgi a&cair^ iar(Hxi% (.,0
drevnoj lekarskoj veŠtini“).
189. Kosmologija
Diogen je, kao i Anaksimen, smatrao da je vazduh prvo-
bitna supstancija; ali iz njegovih argumenata vidimo da je ži-
veo u vremenu u kome su prevladavaia druga shvatanja. On
jasno govori o četiri Empedoklova elementa (fr. 2) i pazi da
vazduhu pripiše osobine Uma, kao što je učio Anaksagora
(fr. 4). Što se tiče njegovih kosmoloških shvatanja, dokso-
grafska tradicija je prilično sačuvana:
D iogen iz A polonije vazduh uzim a kao elem ent; on tvrdi da se
sve kreće i d a su svetovi bezbrojni. O vako form uliše svoje uče-
nje o kosm osu: dok se sve kretalo, nastalo je , s je d n e strane, ono
Što j e retko, a s druge, ono što j e gusto; n a onom m estu gde se
gusto sakupilo, ono se nagom ilalo i tako j e nastala Zem lja. I
ostala nebeska tela nastala su na isti način, s tim d a su najlakše
čestice zauzele gom ji sloj i form irale Sunce. /PlutV Strom ., fr.
12 (R . P .2 1 5 ).
N išta ne nastaje iz ne-bića niti nestaje u ne-biću. Z em lja je
okrugla, poduprta u sredini; ona je form irana obrtanjem koje
potiče od toplote, a stvrdnula se usled dejstva hladnoće. Diog.
IX, 57 (R . P .2 1 5 ).
D iogen kaže da su nebeska tela nalik plovućcu i sm atra ih pora-
m a kosm osa. T akođe, sm atra da su usijana. A et. II, 13, 5 = Stob.
I, 508 (R . P .2 1 5 ).
Sunce j e nalik plovućcu i za njega se pričvršćuju zraci, koji iz-
bijaju iz etera. A et. II, 20, 10. M esec je užarena masa, slična
plovućcu. Isto , II, 25, 10.
Z ajedno sa vidljivim nebeskim telim a okreće se i kam enje, koje
j e nevidljivo, i zbog toga nem a im ena; ono često pada, i na ze-
m lji se gasi, kao što se u Egospotam u srušio užareni m eteor. ~
Isto , II, 1 3 ,9 .
Ovo nije ništa drugo do staro jonsko učenje, uz nekoliko
dodataka iz novijih izvora. Razređivanje i zgušnjavanje još 2

22 Videti Pogl. VI. str. 298. n. 10.

uvek su prisutni u objašnjenju suprotnosti, toplog i hladnog.
suvog i vlažnog, nepokretnog i pokretnog (fr. 5). Diferencira-
nja u suprotnosti koje vazduh može da pretrpi su, kao što je
Anaksagora učio, bezbrojna; ali sva mogu da se svedu na pr-
vobitnu suprotnost između retkog i gustog. Od Cenzorina^
saznajemo da Diogen nije, kao Anaksimen, govorio o tome
kako zemlja i voda, zgušnjavanjem, nastaju iz vazduha. nego
o krvi, mesu i kostima. U tome je on, prirodno, sledio Anak-
sagoru (§ 130). S druge strane, deo razređenog vazduha je
postao vatren i stvorio Sunce i nebeska tela. Kružno kretanje
sveta pripisuje se inteligenciji vazduha, kao i deoba svih
stvari u različite oblike tela i to da se ti oblici pridržavaju
.,mera“ 2324
Kao i Anaksimandar (§ 20), Diogen je more smatrao
ostatkom prvobitnog vlažnog stanja koje je pod dejstvom
Sunca delimično isparilo, tako da se izdvojila preostala ze-
mlja.25 Zemlja je okrugla,* što ovde znači da je ona disk, jer
jezik doksografa ne ukazuje na sferičan oblik.26 Njeno stvrd-
njavanje zbog hladnoće pripisuje se činjenici da je hladnoća
oblik zgušnjavanja.
Diogen nije delio mišljenje ranih kosmologa da su nebe-
ska tela sačinjena od vazduha i vatre, niti da su, kao što je
mislio Anaksagora, kamenje. Ona su, kaže on, kao kamen
plovućac, shvatanje u kojem možemo videti tragove Leuki-
povog uticaja. Ona su u stvari zemljana, aii ne i čvrsta, tako
da nebeska vatra prožima njihove pore. To objašnjava zašto
ne vidimo tamna tela za koja je, kao i Anaksagora, smatrao
da se okreću zajedno sa zvezdama. Ona su čvrsto kamenje i u
njih ne može da prodre vatra. Jedan od njih je pao u Egospo-

23 Censorinus, De die natali, 6. 1 (Dox., str. 190).

24 O „merama^ videti Pogl. III § 72.
25 Theophr. ap. Alex. u \4eteor., str. 67,1 (Dox., str. 494).
26 Diog. IX. 57 (R. P .2I5).
tam. Kao i Anaksagora, Diogen je tvrdio da je nagnutost Ze-
mlje postepeno dovela do nastanka životinja.2728
Za očekivati je da je Diogen zastupao učenje o bezbroj-
nim svetovima, je r to je bilo staro miletsko verovanje koje su
oživeli upravo Anaksagora i Leukip. U Placita Diogen je po-
menut zajedno sa ostalima; i ako Simplikije njega i Anaksi-
mena svrstava uz Heraklita kao zagovomike stoičkog učenja
o sukcesivnim oblikovanjima i propadanjima jednog jedinog
sveta, njega su verovatno zaveli „posrednici“."

190. Životinje i biljke

Živa stvorenja nastaju iz zemlje, nesumnjivo pod uticajem

toplote. Naravno, njihove duše su vazduh, a raziikuju se po
stepenu zgusnutosti ili razređenosti vazduha (fr. 5). Duši, kao
srcu ili mozgu, nije dodeljeno posebno mesto; o n a je jedno-
stavno topli vazduh koji, zajedno sa krvlju, stmji venama.
Diogenova shvatanja rađanja, disanja i krvi pripadaju isto-
riji medicine;29 njegovu teoriju o osetu, kako je Teofrast30
opisao, takođe je potrebno pomenuti samo usput. Ona se,
ukratko, svodi na to da svi oseti mogu da se pripišu delovanju
vazduha na mozak i dmge organe, dok je zadovoljstvo snab-
devanje krvi vazduhom. Ali, pojedinosti teorije se mogu ispi-
tati na pravi način jedino ako se dovedu u vezu sa Hipokrato-
vim spisima; jer Diogen zaista nije predstavnik stare kosmo-
loške tradicije, već novog razvoja reakcionamih filozofskih
gledišta, udmženih sa potpuno novim entuzijazmom za de-
taljno istraživanje i sakupljanje činjenica.

27 Aet. II, 8, 1 (R. P.215).

28 Simpl. Phys.f str. 1121,12. Videti Pogl. I, str. 77.
29 Videti Cenzorin, navedeno u Dox.t str. 191 i dalje.
30 Theophr. De Sens, 39 i dalje (R. P. 213,214). O detaljnom opisu videti
Ber. str. 41 i dalje; 105,140,169,209,258. Kao 5to je prof. Berprimetio. Di-
ogen ,je jedan od najzanimljivijih preplatonskih psihologa“ (str. 258).
 III. A R H ELA J IZ ATINE

191. Anaksagorci

Poslednji od ranih kosmologa bio je Arhelaj iz Atine,

\naksagorin učenik.31 Aristoksen i Teofrast kažu da je on bio
i Sokratov učitelj, a nemamo ni najmanje razloga da u to
sumnjamo.32 Takođe je verovatno istinito i predanje prema
kojem je Arhelaj u školi u Lampsaku nasledio Anaksagoru.33
Zaista se govori o anaksagorcima,34 mada je uspon sofista,
kako ih nazivamo, uskoro pomračio njihovu slavu.

192. Kosmologija

O Arhelajevoj kosmologiji Hipolit35 piše:

(1) Arhelaj je rodom Atinjanin, sin Apolodorov. On je o meša-
nju materije učio na sličan način kao Anaksagora, a o prvim na-
čelima na isti. Po njemu, pak, u Umu je neposredno sadržana
neka mešavina.
(2) Toplo i hladno, koji su se međusobno razdvojiii, predsta-
vljali su dva delotvoma principa; toplo počinje da se kreće, a
hladno ostaje da miruje; otopivši se, voda je potekla u središte. Tu

31 Diog. II, 16 (R. P.216).

32 Videti Chiappelli u Arch., IV, str. 369 i dalje. Ijon sa Kija kaže da je
Sokrat pratio Arhelaja na Samos (fr. 73, Kopke). Ako se to odnosi na opsa-
du Samosa, zanimljivo je zamisliti mladog Sokrata kako se bori protiv voj-
ske kojom zapoveda Melis.
33 Euseb. P. £ ., str. 504, c 3, 6 $e 'A qz£?jio$ ev Aatupaxtf) dttUfyno njv
'Xokrp tou 'Aw£fl.yoQov. (Arhelaj je u Lampsaku nasledio Anaksagorinu
Školu.)
34 Ava^ayoQetoi (Anaksagorce) pominje Platon (Krat.y 409 b 6), a po-
menuti su i u Attrcroi koyot (Dvosmislene beseđe) (videti str. 29, n. 3). Tako-
đe bi trebalo primetiti ( P a r m 126 a, b) da Platon prikazuje izvesne
^t/.6<ro<poi iz Klazomene kako dolaze u Atinu posle Sokratove smrti s ciljem
da doznaju tačan sadržaj poznatog razgovora između Parmenida i mladog
'iokrata (§ 84).
35 Hipp. Ref., I, 9 (R. P.218).
 su, pošto j e voda počela da gori, nastali vazduh i zem lja, od ko-
jih se prvi stao kretati nagore, a druga taložiti se ispod.
(3) Z bog toga j e Z em lja nastala i zato m iruje. O na se nalazi u
središtu, ne predstavljajući neki posebno značajan deo kosm osa.
(A vazduh dom inira nad kosm osom );36 on j e stvoren sagoreva-
njem , i to prvobitno sagorevanje predstavlja osnovnu prirodu
nebeskih tela. od kojih j e najveća Sunce, a druga po veličini
Vfesec, dok su od ostalih neka veća, a neka m anja.
(4) K aže d a j e nebeski svod bio nakrivljen. i da j e tako Sunce
rasulo svetlost po Z em lji, učinilo vazduh providnim , a Zem lju
suvom . Z em lja je , naim e, u početku bila je z e ro , koje j e po obo-
du bilo visoko, a u sredini šuplje. N a ovu šupljinu ukazuje to
što Sunce ne izlazi i ne zalazi svim a istovrem eno, a to bi m oralo
da se dešava, d a j e Z em lja ravna.

(5) U vezi sa živim bićim a, on kaže d a su se, kada j e Z em lja po-

Čela d a se zagreva, i to prvo u donjem delu, gde su se toplo i
hladno m ešali, počeli jav ljati Ijudi i m noge druge životinje; svi
oni imali su isti način života i hranili su se blatom - bili su, nai-
me, kratkoveki. K asnije su počeli d a se razm nožavaju m eđu so-
bom.

(6) Ljudi su se izdvojili iz ostalih životinja i ustanovili su sebi

vođe. zakone, zanim anja, gradove i ostalo. Z a Um kaže da je
podjednako ukorenjen u svim živim bićim a. Jer, i svaka od ži-
votinja upotrebljava U m , sam o je d n a sporije, a druga brže.

Iz toga je jasno da, kao što je Diogen u Anaksimenovu fi-

lozofiju pokušao da uvede izvesne Anaksagorine ideje, Arhe-
laj je težio da anaksagorizam približi starim jonskim shvata-
njima. zamenjujući ga suprotnošću toplo - hladno i retko -
gusto, i lišavajući Um one jednostavnosti koja ga je u siste-
mu njegovog učitelja izdvojila od ostalih ,,stvari“. Verovatno
iz tog razloga, Um više nije smatran tvorcem sveta.37 Leukip

36 Umećući rbv & aiga xgaTzhf zov vavro^ (a vazduh dominira nad
svime), kao što predlaže Repcr.
37 Aet. I, 7, 14 = Stob. I, 56 (R. P. 217 a).
je takvu silu učinio nepotrebnom. Može se dodati da je zbog
ovog dvostrukog Arhelajevog odnosa prema svojim prethod-
nicima, vrlo verovatno, kao što kaže Aetije/ on verovao u
bezbrojne svetove; to učenje su zastupali Anaksagora i stariji
Jonjani.

193. Zaključak

Arhelajeva, kao i Diogenova kosmologija ima sve karak-

teristike vremena kojem je pripadala - vremena reakcije,
eklekticizma i ispitivanja pojedinosti.3839 Hipon sa Samosa i
Idaj iz Himere svedoče o činjenici da je filozofija zapala u
ćorsokak iz kojeg se mogla izvući jedino pokušajem da se
vrati natrag. Heraklitovci iz Efesa, beznadežno zatvoreni u
svoj sopstveni sistem, nisu učinili gotovo ništa, sem što su
preuveličavali Heraklitove paradokse i razvili njegovu ma-
štovitiju stranu.40 Kratilu, na primer, nije bilo dovoljno da,
kao Heraklit (fr. 84), kaže kako se u istu reku ne može ući
dva puta; po njemu, to se ne može učiniti čak ni jednom.41
Cinjenica je da filozofija, držeći se svojih starih pretpostav-
ki, nije imala više šta da kaže; Leukipov odgovor na Taleso-
vo pitanje stvamo je bio konačan.
Zapazićemo da su svi ovi sukobljeni sistemi dospeli u
Atinu i jedino tu su došle u dodir divergentne teorije Jonije i
Zapada. O takvim pitanjima kao što su da li je Zemlja okru-

38 Aet. II. 1 ,3.

39 Windelband. § 25. Ovaj period dobro opisuje Fredrich, Hippokra-
tische Untersuchungen, str. 130 i dalje. On može u potpunosti da se shvati
samo u vezi sa sofistima.
40 O zanimljivom prikazu heraklitovaca videti Platon, Teetet, 179 e.
Novu zainteresovanost za jezik, koju je izazvalo istraživanje retorike. oni
su doveli do fantastičnog i proizv'oljnog etimologiziranja, koje je ismejano
u Platonovom Kratilu.
41 Arist. Met.y r, 5, 1010 a 12. Prema predanju. on je odbijao čak i da
govori, samo je micao svoj prst.
gla ili ravna, ili, da li je ono „čime mislimo“ vazduh ili krv,
verovatno se strasno raspravljalo u Atini sredinom petog ve-
ka pre n. e., u vreme Sokratove mladosti. S obzirom na sve
što znamo o Sokratu, on je svakako bio zainteresovan za
spoma pitanja svoga vremena, ma kako mu ona, u njegovom
kasnijem životu. mogla izgledati daleko. U Fedonu on kaže,
autobiografski, da je upravo to i bio slučaj,42 a spisak proble-
ma koji je tu dat bio je jedini koji je mogao da zaokupi čove-
kov duh u Atini i u to vreme.43 Sve naučne škole završavale
su u Atini i Atinjanin Sokrat beše onaj koji je uvideo da se
na pitanja koja su one postavile može odgovoriti jedino stva-
ranjem novog početka, iz neke druge perspektive.

42 Platon, Fedon, 96 a i dalje.

43 To sam pokušao detaljno da objasnim u napomenama uz to mesto u
svom izdanju Fedona (Oksforđ. 1911). Izvanredan je dokaz Platonovog
istorijskog smisla to što je mogao da pruži opis stanja naučnog mišljenja u
Atini nekih dvadeset pet godina pre svog rodenja bez, koliko mogu da vi-
dim. ijednog anahronizma.
 DODATAK

O značenju

Značenje koje sam dao (str. 10 i dalje) terminu <pćtn$

(priroda) u ranoj grčkoj filozofiji kritikovao je profesor V. A.
Hejdl u raspravi pod naslovom riegt <pv<n<o<;(„O prirodi“), Is-
traživanje ideje prirode među presokratovcima44 Reč je o izu-
zetno vrednoj raspravi i mislim da je ona potpuno u skladu sa
mojim gledištem. mada autor misli da nije. Jedino spomo
mesto, koliko mogu da vidim, jeste to što profesor Hejdl
pretpostavlja da je prvobitno značenje <pvm<; „rast*‘ što mi
izgleda krajnje sumnjivo. Neospomo je da glagol <pvofiat (tj.
<pv!ofiat) sa dugim samoglasnikom znači ,,rastem“, ali prost
koren <pvje ekvivalent latinskog fu i engleskog be i ne mora
nužno imati to izvedeno značenje.
Postoji zanimljiv članak profesora Lavdžoja u Philosop-
hical Review, tom XVIII, str. 369 i dalje, koji potkrepljuje
moje gledište, a gospodin Birdsli (Đeardslee) nedavno je is-
pitao upotrebu reči <pv<rtg kod grčkih pisaca u petom veku
pre n. e. (reč je o doktorskoj disertaciji, Cikaški univerzitet,
1918). Uvažavajući vrednost dela, mogu samo reći da ne na-
lazim da njegovi rezultati nisu saglasni sa prikazom koji je
ovde dat. Nikada nisam dovodio u pitanje očiglednu činjeni-
cu da reč <pvai$ ima svoju istoriju i da su njena razvijena zna-
čenja sasvim različita od onih značenja koje je ona imala za
Jonjane.
Skoro da sam spreman da čitav slučaj zasnujem na Euripi-
dovom fragmentu navedenom na str. 10 u kojem uz <pv<n; ide
znaČajan epitet aSavarot; xai a'prgtii;, ali bi bilo dobro da ovde
navedem neka mesta na koja se takođe oslanjam.

44 Proceedings o f the American Academy o f Arts and Science, vol.

XIV, No. 4.
 1) Platon, Zakotii, 891 c 1, xtv$vvsvzt yag 6 Xsyajv ravra
7tvq xal uowq xai yijv xai aiqa 7rgwra rffsTcrSat rwv 7iavrwv
stvat, xai rrjv (putrtv ovofid^stv ravra airra. 892 c 2, (pvtrtv
$oCXovrat Xsystv jsvsatv ttjv rrsgi ra rgCora• si os (pavrpsrat
ipv%r) TTgurrov. ou nvg ovSs arjg, ifa%h & iv ngwrotg ysysvrjfisv7j,
trz&Sov ogSorara \iyotr av stvat ota(psgovrwg (pvtrst. (Vrlo je
moguće da ovaj koji to tvrdi smatra da su vatra, voda, zemlja
i vazduh ono što je pre svih stvari postalo, a da njih sve (va-
tru, vodu, zemlju i vazduh) naziva prirodom. 892 c: Zele da
prirodom nazovu postanak prvih stvari —ali, ako bi se poka-
zalo da je duša prvonastala, a ne ni vatra ni vazduh, već duša
pre svega, najispravnije bi onda bilo reći da duša pre svih po-
stoji kao priroda.)
U 891 c 7 za upotrebu reči tpvatg koja se ovde kritikuje,
izričito se kaže da je hmoaot nwnors rwv iregt <p{xrsws icp^avro
Qrrrnfiarwv (oni/h/ koliko god ih se ikada bavilo istraživanji-
ma prirode).
2) Ar. Fiz., B, I, 193 a 9, SoxsTS' rj tpvtrtg xoa tj ovtrta rwv cputrst
ovrwv svtoig sivat ro ngarrov svimdgzov sxa/rrw aggi&fitarov xa&'
iauro, ofov x}Jv7jg (pumg ro §v\ov, dvSgtavrog S* 6 zafoibg. arjfieTov Si
(pTjatv *Avrt(pwv ort, sT ng xarogv%sts x\rv7jv xat \d$ot Svvafuv 7)
07fttSwv wars dvsrvat $\aarov, ovx av ysvia$at x\ivrjv aWa §u\ov.
(Nekima se čini da je priroda, odnosno tvar onoga što prirod-
no postoji, zapravo sirovina sadržana u svakom biću, sama
po sebi neuređena - kao što je sirovina kreveta drvo, a statue
bronza. Kao dokaz ove tvrdnje Antifont navodi đa, ako bi ne-
ko posadio krevet i ako bi trulo drvo zadobilo moć da pusti
izdanak, ne bi izrastao krevet već drvo.)
Sofist Antifon je bio Sokratov savremenik.
3) Ar. Fiz., A, 6, 189 b 2, o! fiiav rtva <pvatv elvat \syovrsg
ro nav, otov uSwg ij irvg rj ro [teraJgv rovrwv. (Oni koji tvrde da
je svemir jedna priroda - bila to voda, vatra, ili ono što je
između njih.) B, 1, 193 a 21, o! fiiv nvg, oi Si yijv, oi S' aiga
(paatv, oi Si vSwg, o! S* svta rovrwv, oi Ss mavra ravra rr)v (pvatv
shat rrjv rwv ovrwv. (Jedni kažu da je priroda stvari koje po-
stoje vatra, drugi zemlja. treći vazduh, a četvrti voda. Ima ih i
koji kažu da prirodu čine neki od pomenutih elemenata, a ima ih
koji kažu da svi ovi elementi čine prirodu stvari koje postoje.) T,
4, 203 a 16, oi Si izsg/ (ouaecog ds 't Tzdvrsg imortSreaaiv sregav
rtva (pvtrtv rw anstgaj rtov Asyofisv(ov oTot%siaivf otov uOcog ij
aioa % ro fisra^u rourmv. (Svi oni koji govore o prirodi /fizi-
čari/ pretpostavljaju drugačiju prirodu u pogledu neograniče-
nosti navedenih elemenata - takva je, na primer, voda ili va-
zduh ili ono što je između njih.)
4) Ar. Met., A, 4, 1014 b 16, <pu<rtg\iysrat sva y£v rgbnov i)
rwv (puofiivtov yivs<rtg, otov st rtg S7isxrsivag \iyot ro v. (Priroda
označava. s jedne strane, postanak onoga što raste - kada bi
se izgovorila reč physis sa produžavanjem glasa.)
Ovo nesumnjivo znači da, za Aristotela. <pu<rtg nije
neposredno upućivalo na glagol tpuofiat. Taj glagol ima dugo
u9 a tpucrtg kratko u. Ne moramo ulaziti u raspravu da li je Ari-
stotelova teškoća stvarna iii veštačka. Sve što nas zanima je-
ste da je on osećao kao teškoću.
5) Aristotel, rigorgs7mx6gf fr. 52 Rose (ap. Jambl. Protr.,
Str. 38, 22 Pistelli), oyomg Ss xai rćbv Tisgi (puerscog (sort rtg
s7Ttfjti\sta xai ri%yq)’ no\u yag ngdrsgov dvayxaTov rćbv ahtćbv
xai rćbv aroi%£ta)v sivat (pgovrjatv ij rćbv varsgov. ou yag raura
rćbv dxgcov ouS’ ix rourcov ra ngćbra 1~i<pvxsvf dW* sxstv<ov
xai St’ sxstv(ov r5Wa ytyvsrat xai ovviorarat (pavsgćbg. srrs yag
7Tvg srr' dg&fiog shs dWat rtvsg (puostg ahtat xai ngćbrat rćbv
d\\<ovf dSuvarov rćbv dW<ov rt ytyv<b<rxsiv sxsivag dyvoouvrag
nćbg ydg dv rtg rj \6yov yv<ogi£ot ovWa$dg ayvoćbv f rj raurag
snioratro firpsv rćbv orot%si<ov siScog. (Tako je isto i sa priro-
dom (postoji određena nauka i veština) - mnogo pre je po-
trebno umovanje o samim uzrocima i elementima nego o
onome što dolazi nakon njih. Uzroci i elementi niti su kraje-
vi, niti od njih nastaju počeci, već očito kroz njih sve ostalo
postaje i od njih je sve ostalo sačinjeno. Bilo da je vatra, bilo
vazduh, bilo broj, bilo da su neke druge prirode uzroci i po-
čeci - nisu poznati; Kako bi, recimo, neko ko ne zna slova
mogao prepoznati reč ili, opet, kako bi taj išta od ovoga mo-
gao spoznati, a da ne poznaje elemente?)
Za nas je ovo mesto važno jer je uzeto iz populamog dela
čiji je način izražavanja karakterističan za Akademiju (na pri-
mer korišćenje reči <pg6viy<n$ za ono što je sam Aristotel nazi-
vao <ro<p!a).
Teofrastova upotreba je ista, ali on, naravno, prosto pona-
vlja Aristotela.
 INDEKSIMENA I POJMOVA
Abar Hiperborejac 102, 112
Abdera, škola 390
Aetije 47; o Empedoklu 282,284,
287,288
Agenor 55
Ahajci 9 ,1 2 , 102; na Peloponezu
114; dijalekt 332
Ahil (Eisagoga) 47, 230,344,351
Ahil i komjača 375,377
Ahmes 28 61
Akademija, biblioteka 40, 45, 143,
207,414
Akragant 11,338,239
Akusilije 16
Akuzmata 119 i dalje, 333
Akuzmatičari 117,118,120 ,1 2 2
Alegorist, homerski 65, 143
Aleksandar (Redosled...) 50
Aleksandar Afrodizijski 46, 155 i
dalje, 220; o Anaksimandaru
82; o Ksenofanu 143, 155; o
pitagorejcima 134,338,360
Aleksandar iz Etolije 302
Alkidam 2 4 0 ,2 4 3 ,3 0 4 ,3 2 7 ,3 6 8
Alkmeon 107, 137,232 i dalje,
2 4 3 ,3 3 2 ,3 5 0 ,3 6 0
Amazis 54
Amenije 206
Amonije 240
Anaksagora 297 i dalje; i Perikle
301 i dalje; i Euripid 302;
odnos prema jonskoj Školi 299
i dalje; i Zenon 370-371
Anaksagora 321 i dalje; i Diogen iz
Apolonije 420
Anaksagorci 40,421
Anaksimandar 67 i dalje; kao
posmatraČ biologije mora 37; i
Ksenofan 141
Anaksimen 91 i dalje; nejova
filozofska Škola 99-100, 300,
414
Androkid 333
Andron iz Efesa 109
Anegdote: o Talesu 59; o
Ksenofanu 139,140; o
Heraklitu 161; o Empedoklu
241
Ankreon i Kritija 244
Antichton 349, 359
Antisten (Redosled...) 50,414
Antonije Diogen 108
A polodor51, 5 8 ,6 8 ,9 1 , 109, 140,
161 i dalje, 237 i dalje, 297 i
dalje, 365, 376, 390
Apolon Hiperborejac 12, 102, 108,
240
Apolon, ahajski bog 12
Apolonije izT ijane 108
Arast 35
Ardeponati 30,131
Arhelaj 421 i dalje
Arhip 113,325
Arhita 124,325, 332
Aristarh sa Samosa 352
Aristej sa Prokonesa 102, 112
Aristofan 62, 390,414
Aristotel 43; o Egiptu 2 5 ,2 9 ; o
Talesu 64 i dalje; o
Anaksimandaru 72 i dalje; o
Pitagori 107, 114 i dalje, 121;
o Ksenofanu 154; o Heraklitu
175, 178, 192;oParm enidu
206,215 i dalje, 2 1 9 ,2 2 0 ,2 2 3 ;
o Alkmeonu 232; o Empedoklu
192 i dalje, 2 3 8 ,2 4 3 ,2 4 5 ,2 6 1 ,
2 7 3 -2 7 7 ,2 7 4 ,2 7 9 ,2 8 1 ,2 8 3 ,
284,287 i dalje, 2 9 0,403; o
Anaksagori 272,298, 309,310
 i dalje, 316; o pitagorcjcima
114, I I 5, 124, 134, 336 i dalje,
360 i dalje; o Zcnonu 367 i
dalje, 370, 370, 376 i dalje; o
Melisu 382 i dalje, 385; o
Leukipu 389, 393 i daljc, 400,
405; o Hiponu 64,412; o
galeus levis-u 90; o teorijskoni
životu 122; o misterijama 105
[Aristotel], pseudo Aristotel o
kosmosu 199; o biljkama 284,
304, 322
Aritmetički (numerički)
simbolizam 125
Aritmetika, egipatska 28 i dalje;
pitagorejska 121 i dalje
Aritoksen: o Pitagori 108 ,1 0 9 -
110, 120, 123, 124; o
pitagorejcima 122,325,338,
362; njegova pitagorejska
načela 115,330; o Hiponu 412;
0 Platonu 329,330
Asklepijad Bitinijski 343
Astronomija, vavilonska i grčka 3 1
1 dalje. Vidi Nebeska tela,
Mesec, Planete, Zvezde,
Zemlja, Pomračenja,
Heliocentrična i geocentrična
hipoteza
Ateizam 66, 158
Atina: Parmenid i Zenon u Atini
205; Anaksagora 297
Atomizam - vidi Leukip
BeskonaČnost: Anaksimandar 77 i
dalje; Ksenofan 154 i dalje;
Parmenid 219; Melis 383. Vidi
i deljivost, aT&tgov
Đesmrtnost 105, 187 i dalje, 234
Bezbrojni svetovi: Anaksimandar
76 i dalje; Anaksimen 98 i
dalje; Pitagora 136; Ksenofan
153; Anaksagora 319; Diogen
iz Apolonije 429; Arhelaj 421
Biologija: Empedoklc 292, 294,
Diogen iz Apolonije 420. Vidi
Životinje , Biljke
Bob 116 i dalje
Bog: Tales 65; Anaksimandar 78;
Anaksimen 99; Ksenofan 158 i
dalje; Heraklit 203; Empedokle
272 i dalje; 278, 294 i dalje;
Diogen iz Apolonije 416
Đrojevi: pitagorejski 336 i dalje;
trougaoni, kvadratni i
pravougaont 127 i dalje
Centralna vatra 2 2 8 ,3 4 9 i daljc
Ćilibar 6 3 ,6 6
Čovek: Anaksimandar 90; Heraklit
185 i dalje
Čulo mirisa: Empedokle 292;
Anaksagora 323
Dah - vidi Disanje, dah sveta
Damasije 59
Damaskije 16
Dekada 127 i dalje
Deljivost 3 12 ,3 1 3 ,3 7 0 i dalje, 372
i dalje, 385
Demetrije Faleronski 58,297
Demetrije iz Magnerije 330
Demokrit 9; datum rođenja 298; o
egipatskoj matematici 30; o
Anaksagori 298,390; detinjasta
astronomija 350,399
Dijagonala i kvadrat 131
Dijalektika 368
Dikearh o Pitagori 108, 111, 115
Diodor iz Aspenda 118
Diogen iz Apolonije 3 1 0 ,3 9 1 ,4 0 9 ,
414,418
Disanje 2 4 2 ,2 6 1 ,2 8 9 ; dah sveta
95, 134
Doba sveta 14
Dodekaedar 345 i dalje
Dodir: Empedokle 292; Eter, vidi o/Sifc
Anaksagora 323 Eudem: o Talesu 60 i daljc; o
Dorci, dijatekt 330, 332 Pitagori 130; o Parmenidu 2 16;
Duša 102, 105, 182, 235, 347. 420 o Zenonu 370 i dalje, 373; o
Duša sveta 65 izrazu <rrot%e7i>271
Eudoks 132, 227
Efes 161 i dalje
Euklid 60, 131, 132
Egejska civilizavija, preživela 10,
Euripid 19, 320; i Anaksagora 302
1 1 ,2 2 ,3 1 ,5 3 . 101
Eurit 124, 326, 327
Egejsko more 101, 102
Eutmen 60
Egipat 55; Tales u Egiptu 59 i
Euzebije 26 i dalje
dalje; Pitagora i Egipat 110
Evolucija: Anaksimandar 88;
Egospotam, meteor 298,299, 318,
Empedokle 288; Anaksagora
418
321 i dalje
Ehekart 348
Ekfant 343,395 Favorin 267
Ekliptika, vidi Nagnutost Feničani, uticaj 2 5 ,2 6 , 54 i daije
Eksamije 55 Ferikid sa Sirosa 16 101
Eksperiment 36 i dalje, 281 i dalje Figure, geometrijske 124;
Ekvinocije, preciznost 32,348 numeričke 124 i dalje; 342;
Eleja, osnivanje 141,142,143 stilske 200
Elejci, vidi Parmenid, Zenon, Filip Opunćanin 359
Melis 40; Leukip i Etejci 393 i Filistron 241,242, 274,294
dalje Fiiodem 6 6 ,7 7 ,2 3 1
Elementi (vtdi arotzeTa, Semena, Filolaj 325 326
Korenje, el&og, ftoppi}) 69, Filon 25, 177, 199
70,242,271 i dalje, 273 i dalje, Filon iz Babilosa 26
344 i dalje Filozofija kao xd$a#rt<; 103 i dalje;
Elije, o Diogenu iz Apolonije 414 pitagorejsko korišćenje ove
Embriologija: Parmenid 215; reći 104,206 i dalje; 326 i
Empedokle 289 dalje; filozofija kao asketizam
Empedokle 237 i dalje; odnos 25
prema Leukipu 243, 391,401; Fiziologija: Parmenid 231 i dalje;
prema Ksenofanu 154,254; Alkmeon 233 i dalje;
prema Parmenidu 245,275; Empedokle 289
prema Pitagori 241,267 Flijunt 9 0 ,1 0 9 ,1 2 2 ,3 2 6
Enesidem 186 Fokeja 205
Epikur i Leukip 389 i dalje; 396, Fosli 152 i dalje
399,401
Galen 241
Epimenid 15
Galeus levis 90
E ratosten51,238 Geocentrična hipoteza 38, 138,228
Eros 16,228
Eshil 320
Geometrija: egipatska 29 i dalje; [Hipokrat] nsgf $iarnj$ 185,196,
Talesova 60 i dalje; Pitagorina 312,314,411
130 i daljc Hipoltt 4 9 ,1 7 5
Glauk iz Regije 238 Hipon sa Samosa 3 0 ,6 4 ,4 1 2
Gnomon (u geometriji i aritmetici) Homer 12 i dalje
128 i dalje
Ibik 231
Godina, vidi Velika godina
Idaj iz H im era413
Gorgija 2 3 8 ,2 4 0 ,2 4 1 , 264,294,
Ideje, teorije 363
304
Indijska filozofija 27 i dalje. Vidi i
Haketatej 27, 59, 60, 68 Seoba duša
Haos 15 Isparavanje 243,293 i dalje
Harmonija sfera 137, 60 i dalje. Izokrat 104
Vidi a&LOvia
Harmonijsko 132 i dalje
HeliocentriČna hipoteza 34,352, Jedinica 342,372 i đalje
354 i dalje Jonski dajalekat 332 i dalje, 414
Heraklid iz Ponta: o Pitagori 119, Kadma 54,55
122, 327,395; Kebet i Simija 3 2 6 ,3 4 8 ,3 6 2 i dalje
o Empedoklu 238, 241, 244; Kebet, MvaŠ 206
njegova heliocentrična hipoteza K i l o n l l 2 , 113
352 Kleant 191
Heraklit 161 i dalje; o Homeru Kliment Aleksandrijski 27
197,199; o Pitagori 109,126; o Komičari (pesnici), o pitagorejcima
Ksenofanu 161 117
Heraklitovci 40, 157,423 Kondenzacija, vidi Zgušnjavanje
Hermodor 161 Kontinuitet 377
Herodot: o Homem i Hesiodu 15; o Kopemik 328,352
uticaju Egipćana 25; o Korenje 274
geometriji 29; o orfizmu 110; o Koribant 122
Solonu 35; o uticaju Liđana 53; Kosmogonije 15 i dalje
o Tatesu 53-55; o Pitagori 110, Kratil 423
121 Kratin 412
Hesiod 13 i dalje Kretanje, večno 21 i dalje, 79;
Hijeron 140 Parmenidovo poricanje 218 i
Hilozoizam 22 dalje; Empedoklovo
Hipas 117, 132, 135, 175,225, objašnjenje 275; Anaksagora
345,347 319; Zenonova kritika 3 7 4 -
Hipis izR egije 136 377; Melisovo poricanje 383;
Hipokrat 2 4 3 ,2 9 4 ,4 1 1 ,4 1 7 ; Leukipova reafirmacija 400 i
vidi 7T££f aiga/v, u&aruiv, Tomov dalje
94 Krcz 3 5 ,5 3 ,5 4
Kron 16
Kroton 1 0 8 ,111,232 i dalje
Ksenofan 139 i daljc; o Talesu 56;
o Pitagori 134
Lampask 302, 421
Leukip 389 i dalje; i Elejci 391 i
dalje, 393 i dalje; i Empcdoklc
243, 391,399; i Anaksagora
391 i dalje, 399; i pitagorejci
3 9 5 ,3 9 7 ,3 9 9 i dalje; i
Demokrit 397 i dalje, 408
Lidija 53
Lisis 113, 325.331
Ljubav. Vidi Eros> Ijubav i mržnja
274-275
Lukrecije: o Empedoklu 245;
o Anaksagri 3 13
Maksima (izreka) 66, 142
Marko Aurelije 195
Materija, vidi tJAi?
Materijalizam 220
Medija, Međani 142
Medicina, istorija 232,235 i dalje,
241 i dalje, 2 7 5 ,2 9 4 ,3 2 8 , 342,
4 1 1 ,4 1 7 ,4 2 0
Melamp 110
M elis 377 i dalje
Melis, Ksenofan i Gorgija 155 i
dalje
Menon, *Iar&xd 6 4 ,2 4 2 ,3 2 8 , 332,
344,412
Mere 184 i dalje, 193,416,419
Mesec 81; mesečeve mene 98;
mesečeva svetlost 214,283 i
dalje, 308,320
Metapont 108,111, 113
Metempsihoza, vidi Seoba duša
Meteorologija, interes za 64, 82
M ilet 53 id alje, 91,389,391
Milon 113 i dalje
Mirovanje, vidi Kretanje
Misterija 105,203
M le č n ip u 2 3 0 ,321
Moho Sidonski 26
Mojsije 26
Monizam 218, 219, 270
Monoteizam 158 i dalje
More: Anaksimandar 81, 83 i dalje;
Empcdokle 284; Anaksagora
320; Diogen iz Apolonije 419
Mozak; Alkmeon 233; Empedokle
243; sicilijanska škola 294
Munja i grom 86,408
Nagnutost (Zodijaka) 67, 98,408
Nebeska tela: Anaksimandar 81 i
dalje; Anaksimen 96, 97;
Pitagora 136 i dalje; Ksenofan
151 i dalje; Heraklit 182 i
dalje; Parmenid 225 i dalje;
Empedokle 282 i dalje;
Anaksagora 320; Leukip 407 i
dalje; Diogen 419 i dalje
Nemesije 191 i dalje
Nepravda 70, 178,237
Nesamerljivost 131 i dalje
Nigidije Figula 118
Nikomah 108,126
Nil 59,320
Numenije 26
N u s3 1 6 id a !je
Nužnost 2 2 9 ,2 6 5 ,2 7 6
Očišćenje, vidi xa$a&tS$,
xd$a&rt$
Ograničeno i neograničeno 136,
223 i dalje, 340 i dalje
Oktava 132 i dalje
Orfizam 13, 15 i dalje, 102 i dalje,
110, 122, 206, 249, 266, 267
Orgije 121
Orijent, uticaj na poreklo filozofije
24 i dalje
Paracelzus 347
Parmenid 205 i dalje; o Heraklitu
151,211,216 i dalje, 221 i
dalje; i pitagorejci 222
Pamo i nepamo 338
Pausanija 241, 246
Pentagram 347
Percepcija: Parmenid 215, 232;
Alkmeon 233 i dalje;
Empedokle 291 i dalje;
Anaksagora 322 i dalje; Leukip
182 i dalje; Diogen iz
Apolonije 420
Perikle i Zen'on 205 i dalje; i
Anaksagora 303; i M elis 377 i
dalje
Periodični požari, vidi ixiwgoxn<;
Petelija 103
Petron 78, 136
Pindar 240
Piramide, merenje 60 i dalje. Vidi
rrjQay.li;
Piremus 29
Pitagora 107 i dalje; plagijati
Pitagorinih spisa 329
Pitagorejci 223, 325 i dalje
Plagijat (spisa) 62, 127, 200
Planete: imena 26, 230; razlika u
odnosu na zvezde stajačice 34,
98,283 i dalje, 399,408;
kretanje 137,234, 360, 361;
planetami sistem 349 i dalje;
Empedokle 282 i dalje;
Anaksagora 319 i dalje
Platon 43; o Egipćanima i
Vaviloncima 2 5 ,2 7 ,2 9 ; o
egipatskoj aritmetici 29; o
filozofskim školama 40; o
Pitagori 102; o Ksenofanu 156
i dalje; o Elejcima 156 i dalje;
o Heraklitu 157, 177, 180, 192,
193, 194; o Heraklitivim
sledbenicima 178, 200;
o Parmenidu 205, 218 i dalje,
2 3 1; o Empedoklu I 177 i dalje,
192, 276; o Anaksagori 298,
301 i dalje, 306; o Filolaju 325;
o pitagorejcima 136; o
nesamerljivosti 131;oZ enonu
205, 366, 367, 368 i dalje; o
Melisu 387; Epimonis 33, 35;
Država 104,226, 361; Fedar
3Q \\Fedon 26, 104, 105, 122,
188, 197,325, 346, 348, 350,
363 i dalje; Gorgija 326;
Gozba 2 3 1,288; Kratil 272,
423; Menon 242,294; Odbrana
Sokratova 304,305; Parmenid
363,366, 367,368 i dalje;
Sofist 364,366; Teet 131,271,
343; Timaj 3 3 ,3 4 ,7 9 , 80,127,
1 3 2 ,1 3 6 ,2 2 5 ,2 3 5 ,2 7 3 ,3 2 8 ,
3 2 9 ,3 4 5 ,3 5 0 , 352, 361 i dalje,
403; Zakoni6 6 ,1 2 2
Plinije 5 8 ,6 1 ,6 7 , 299
Pluralizam 237,365
Plutarh 6 1 ,8 6 , 195,206, 211, 396
[Plutarh] 76,1 2 8 , 2 1 1 ,283,298,
299
Polib 114
Polibije 387
Polikrati, njihovo doba 110
Politika, filozofi kao političari:
Tales 61 i dalje; Pitagora 106 i
dalje; Parmenid 207;
Empedokle 239 i dalje; Zenon
366
Pomračenja: Tales 54;
Anksimandar 80; Anaksimen
98; Heraklit 181 i dalje;
Alkmeon 234; Empedokle 284;
Heraklit 181 i dalje; pitagorejci
359; Leukip 408
Pore (šupljine, 7t6 q o i ) : Empedokle
293; Anaksagora 323
Porfirije 26, 108, 115, 265
Posejdonije 2 6 ,9 7
Posmatranje 37 i dalje, 90
Prazan prostor216, 373 i dalje, 397
Praznina: pitagorejska 135, 224,
234, 341,392; Parm enid216,
218 i dalje; Alkmeon 234;
atomisti 397 i dalje
Prilagođavanje 44, 176,420
Proklo, komentar o Euklidu 60,
130
Protagora 202, 367
Prstenovi: Anaksimandar 82;
Pitagora 136 i dalje; Parmenid
226; Empedokle 240
Ravnodnevnica, pomeranje, vidi
Ekvinocije
Razređivanje i zgušnjavanje 93 i
dalje, 180,216,410,41 9
Regija 231,325
Religija 77, 101 i dalje, 203,303.
Vidi Orfizam. Monoteizam
Bog. Žrtvovanje
Retorika241 id alje
Revolucija, dnevna 79,281,351 i
dalje
Rind, papirus 28 i dalje
Salmoksis 106
Sanhhuniation 26
Sard, njegovo doba 5 8 ,6 7 ,9 1
Satir 240
Sedam mudraca 5 4 ,6 2 ,6 6
S em en a3 1 2 id alje
Seneka 285,320
Seoba duša 110,115 i dalje, 139,
295
Seqt 29,61
Sfera: Parmenid 219; Empedokle
270; vidi Zemija, Eudoks,
Harmonija
Siloi 144
Smrt: Heraklit 187 i dalje;
Parmenid 231; Alkmeon 235;
Empedokle 290
Sofokle 320
Sokrat: Parmenid i Zenon 205 i
dalje, 366; i Arhelaj 421
Solon - vidi Krez
Spavanje: Heraklit 186 i dalje;
Empedokle 290
Speusip 127, 129; o Parmenidu
207; o pitagorejskim brojevima
129, 327, 341
Srce 242, 294
Stefan Vizantijski 414
Stobej 77,98,331
Stoici 44, 99, 176, 191 id a lje
Strabon 2 6 ,2 0 6 ,2 0 7
Strujanja, vidi aT.oQQoat
Sulvasutras 30
Sunce: Anaksimandar 8 1;
Anaksimen 96; Ksenofan 151 i
dalje; Heraklit 181 i dalje, 190;
Empedokle 182 i dalje, 351 i
dalje; Anaksagora 320
Suprotnost 7 1 ,1 9 8 i dalje, 232,
274,311
Svetlo: Empedokle 283, vidi i
Mesec
Škole 39 i dalje, 299 i dalje
Špilja, orfička 265
Tales 54 i dalje, 130
Tama 94, 135, 188,224
Tarent 110,113,325
Teana 362
Teba: Lisis u Tebi 113, Filolaj 332
Teetet 131,333
Tela, pravilna 333 i dalje, 344 i
dalje
Telesnost (korporalizam) 22,218,
2 3 7 ,3 6 5 ,3 8 5
Teodor iz Kirene 131
Teodorit 98
Teofrast 45 i dalje; o filozofskim
školama 39,41, 67; o
Prometeju 54; o Talesu 64; o
Anaksimandaru 68 i dalje, 81 i
dalje; o Anaksimenu 92 i dalje;
o Ksenofanu 141, 154, 156;o
Heraklitu 163, 175, 180; o
Parmenidu 220,223 i dalje,
230; o Empedoklu 243, 280,
286,291 i dalje, 294; o
Leukipu 389, 391 i dalje, 397,
409; o Anaksagori 298, 299,
321, 322 i dalje; o Diogenu iz
Apolonije 390, 414, 420; o
Hiponu 412
Teogonija: Hesiod 13 i dalje;
rapsodska 16
Teologija - vidi Bog
Teolozi 16
Teorijski život 298
Teron 23 8 ,2 3 9 ,2 4 0
Tetrakis 127 i dalje
Timaj iz Tormenijuma 238, 239,
240, 244
Timaj Lokranin 328 i dalje
Timon iz Flijuma 144, 329
Točak rođenja 240
„Tri života“ 122
Trougao, pitagorejski 30, 127 i
dalje
Turij lo3, 110,238 i dalje
Ukus: Epedokle 292; Anaksagora
323
Uticaj, orijantalni 24 i dalje
Uzdržavanje: orfičko i pitagorejsko
116 idalje, 118; kod
Empedokla 295
Vatra 134, 178 i dalje, 223 i dalje
Vavilonci, jezik 27; astronomija 31
i dalje; ciklusi pomračenja 32;
fia$ij(iaTtxoi 360
Vazduh 94, 95 136, 187, 224, 234,
271 i dalje, 341, 3 4 5 ,418,422.
Vidi ar#
V elikagodina 33, 190, 191 i dalje
Vid (viđenje): Alkmeon 234;
Empedokle 293, 294;
Anaksagora 323
Voda 64 i dalje, 412 i dalje
V rtlog406 i dalje: Empedokle 281;
Anaksagora 318; Leukip 406 i
dalje
Zadovoljstvo i bol: Empedokle292;
Anaksagora 323
Zankl 142
Zemlja: kao sfera 62 i dalje;
Anaksimandar 83 i dalje;
Anaksimen 96 i dalje, 99;
Ksenofan 152 i dalje;
Anaksagora 319 i dalje;
pitagorejci 349 i dalje; Leukip
407 i dalje; Diogen iz
Apolonije 419
Zenon 365 i dalje; o Empedoklu
367; o pitagorejcima 369 i
dalje
Zvezde, stajačice 88 i dalje, 98
Životinje: Anaksimandar 89 i dalje;
Empedokle 287 i dalje
Žrtvovanje, mistično 119; bez krvi
267
cJtx!a 70, 75 i dalje, 83 ®®f251,257
o i» 9 4 , 271 idalje, 291. Vidi ioovofit'a 235
Vazduh i<roQQonia 405
0 /3 * 2 7 1 ,3 1 9 iarogia 17, 35, 121
axowfiaxa 119 i dalje 333 xa$aQfio<;f xQ$a&rtq 103 i dalje, 121
axovaparixot 117 xty%QmK h6yo$ 367
ava%ptainq 184, 185 xktitftg a 2 6 1 ,2 6 2 ,2 7 2 , 317, 392
xXveov%<x; 229
avafivrptg 12- xooy&; 37, 166, 197
avziottot^ 407 KQaTt<j) 315
a vn 4 227 Xoyt<mxv za razliku od aQt$fiyrixy
attigov 71, 74, 75, 78 29,125
a7rvou$ 241, 244 A ^ 1 6 4 , 166, 170,172, 176;
anoQQoa! 242, 293 i dalje r<?i/ ehat 363
anoropAi 399 fLEOOTTK 132
aQt$tiir]Ttx7i za razliku od Xoyt<ntx4) furep^vzcooi; 1 1 6
29, 126 fUTivo’cofiArojci; 1 1 6
aepovta 137, 176,199 furicoga 38, 84
aQ7r6$ova7T7at 30 fioe<pv 271,365
a & v 20,71 idalje ^ / 343, 376, 395
9 ' * t /
Oi/T0 0 Jo3 oAxa£346
7 akao! 90 ofiotofuov 313
7oyT6$ 121 6fiot<x;y ofiotomK 84
tatfuov 174 * 7 / 0 103
ČtaorrjfiaTa 79 %<*I33
17 ovoavos 38, 157; Aristotelov ttq<oto$
vidi Fr//og ovqov6$ 190
6togifyo 135 nayo$ 280
t&o$ 363, 395 naXtyysvtoia 115
e/%oAo 409 ttoXjvtovo; 169, 198
£&o/ 2 1 0 , 216 itaXsvTQono<; 1 6 9 ,2 1 1
ex$Atipt$ 404 7TavontQfiia 314,396
txxQtort$ 78 7ttQtaytoyrj 76
exTWQ(t><rtg 193 7ttQttx<o 75,186
«/ to 157,371,386 7ttQio7act$ 76
ivavrta, vidi Suprotnost 7ttXyct;93
evr&tv 156 Ttooot 2 3 6 ,2 4 3 ,2 7 7 ,2 9 0 , 391,392
irrnlfovat^ 407 rt<yqOTr(Q%'lf 183
io r^ 3 3 5 rt^&K'otia 39
Bto$f vidi Bog 7tvQOfii; 31
$tatQta 35, 122 £wn?405
Si#t* 173 oijfta 327
/3io 2 4 2 ,3 6 4 ,2 7 1 ,3 9 5 oractarrat 156
orifpavai 226 u7:6$£<ti$ 39,
368,369
0Tot%eloy 69,70,72,271,273 i UTunttvoura 130,131
dalje, 313,338,3% (patvofuva, a4fetv Ta 39
o w o ixsio w 176 (ptkoooipta, <ptX6ao<po$%vtjjHro^pth, vidi
7£tqoxtć$ 127 i dalje Filozofija
TQonai% \, 189 <putrtq 19, 71, 395, 396
® ip ? 3 6 %utga 129
v)jtj 72, 334,346
Skraćenice izvora

Arch, Archiv ju r G eschichte der Philosophie, Berlin 1988-1920.

BEARE. Greek Theories ofE Iem entary Cognition, by John I. Beare,
Oxford, 1906.
DIELS Dox. H. Dils, D oxographi graeci, Hermannus Diels. Berlin,
1879.
DIELS Vors D ie Fragmente der Vorsokratiker, von Hermann Diels,
Dritte Auflage. Berlin 1912.
GOMPERZ Greek Thinkers, by Theodor Gomperz, Authorised
(English) Edition, Vol. i, London 1901.
JACOBY Apollodors Chronik, von Felix Jacoby (PhiloL Unters. Heft
xvi.) Đerlin, 1902.
R.P. H istoria Philosophiae Graecae, H. Ritter et L. Preller.
Edicio octava, quam curavit Eduardus Wellmann, Gotha,
1898.
ZELLER D ie Philosophie der Griechen, dargestellt von Dr. Eduard
Zeller. Erster Teil, funfte Auflage. Leipzig, 1892.
 Džon Bamet, RANA G R ČK A F IL O Z O F IJA • Prvo izdanje, 2004.
godina • Izdavač: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd,
Obilićev venac 5 • Lektor: Vesna Jevremović • C rafički urednik:
Stevan Paković • K orektori: Gordana Leskovac, Irena KankaraS •
Grafička obrada, slog iprelom : Dušan Ćasić • Obim: 2V /i štamparskih
tabaka • Format: 12,5 x 19,5 cm • Tiraž: 1000 primeraka •
_______ Štampa: Colorgrafic_______________________

CIP - KarajionoauHja y ny6jiHieaiiHjH

HapoaHa 6H6jiHoreica Cp6Hje, Eeorpaa
1(38) (091)
EAPHET, U o h
Rana grčka filozofija / Džon Bamet; preveo s engleskog Branimir
Gligorić. - [1. izd.] - Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2004
(Beograd : Colorgrafic). - 440 str.; 20 cm. - (Biblioteka Aretć)
Prevod deia: Ear!y Greek Philosophy / John Bumet. - Tiraž 1000. - Napomene
i bibliografske reference uz teksL
ISBN 86-17-11338-3
a) rpHica 4>Hao3o4»Hja, aHTHHKa
COBISS.SR-ID 109077516