Katarina Stevanović (26) 2015/0874

Izveštaj o istraživanju

1. Uvod

Istražvanje je sprovedeno na osnovu potkorpusa pisanih diskursa učenika osmog razreda

osnovnih škola prikupljenih na času, a zatim prekucanih na računaru, koji pripada
glavnom i većem korpusu učeničkih tekstova. Tip diskursa svih radova je ekspozitorni.
Potkorpus ekspozitornih tekstova sadrži ukupno 56 radova, od kojih samo dva u
potpunosti ne zadovoljavaju kriterijume ekspozitornog diskursa i ne mogu biti
kvalitativno analizirana, tj. nemaju smisla pa stoga moraju biti izbačena iz analize. Svi
ostali radovi koji su analizirani delimično zadovoljavaju zadate kriterijume, mada nijedan
u potpunosti. Učenici, tvorci radova potkorpusa koji analiziramo, su imali zadatak da prvo
razmisle o tome koji je, po njihovom mišljenju, najvažniji izum čovečanstva, a zatim
napišu sastav na zadatu temu, vodeći računa da pritom ne pređu u iz ekspozitornog
izlaganja u neki drugi vid izlaganja kao što su narativni ili deskriptivni.

Svaki ekspozitorni tekst mora mora da sadrži tri osnovne karakteristike, a to su:
predstavljanje, objašnjenje i obrazloženje.

2. Analiza

Tri gore navedene karakteristike ekspozitornog teksta su ujedno i glavni kriterijumi za

ocenjivanje svih radova tokom analize potkorpusa. Ocenjivale smo koliko su učenici sposobni
da jasno i precizno predstave, objasne i obrazlože svoj izbor i odgovore na zadatu temu.
Takođe smo beležili i sve pojave drugog vida izlaganja u radovima (uglavnom naracije).

Da bi neki rad zadovoljio kriterijum predstavljanja on mora imati tačnu definiciju onoga o
čemu se u radu izlaže i trebalo bi (mada ne nužno) da sadrži marker: „to nešto (izum) je..“ a
zatim detaljan opis, odnosno definiciju.
 Samo tri rada u potkorpusu sadrže pravilno upotrebljen diskursni marker ili preciznu
definiciiju, pa su s toga pozitivno ocenjena u koloni za predstavljanje u Eksel tabeli. Prvi rad
je pod šifrom 1. M8Е 14.11.1999. i nazivom „Frižider“ .U radu stoji da je frižider „ uređaj u
kome se čuva hrana.“. Šifra drugog rada je 3. А8E xx.xx.1999. a naziv je „Društveni život“.
U daljem radu učenik društveni život svodi na društvene mreže, kao izum, posebno
izdvajajući društvenu mrežu „Fejsbuk“ koju, između ostalog, definiše kao sjajan način za
stupanje u kontakt sa starim prijateljima, mogućnost „ćaskanja“, deljenja slika i razmišljanja
kao i mogućnost upoznavanja sa novim ljudima. Dakle, on navodi većinu onoga što je svrha
svih društvenih internet platformi, pa tako i Fejsbuka. Treći pozitivno ocenjen rad je pod
šifrom 4. C8E 06.10.1999. i naziva se „Najvažniji izum čovečanstva“. U ovom radu za
najvažniji izum odabran je internet, koji se dalje definisan kao „mesto gde možemo saznati
sve što nas interesuje u datom trenutku.“ U svim ostalim radovima učenici nisu odgovorili na
zadati kriterijum, već su na početku svog izlaganja pribegli naraciji.

Objašnjenje je defnisano kao deo u kome treba da se napiše zašto je objektivno odabrani
izum važan. Odlikuju ga sintaksički markeri poput: „bitan je jer...“ ili „važan je jer“ , a može
se prepoznati i iz konteksta, kada shvatimo da je nešto objektivno, čak i onda kada na prvi
pogled možda deluje kao subjektivno objašnjenje. Za to je dobar primer rad pod šifrom 1.
U8Е 24.11.1999. u kojem učenik navodeći svoje omiljene aparate objašnjava kako bi naš
život kao on sam kaže: „bio u mnogome drugačiji“ da Tesla nije pronašao električnu struju.
Kriterijum objašnjenja je u većini radova ispunjen. U radu pod šifrom 1. Z8E 23.09.1999. ne
možemo naći markere objektivnosti. Nedostaje i definiciju šta je kompjuter i čemu služi, već
odmah nailazimo na pripovedanje o prvom kompjuteru, operativnom sistemu i internetu. Ovaj
rad, je karakterističan po tome što zapravo i ne sadrži išta drugo osim naracije. Takvi su još i
radovi: 2. P8E 29.06.1999. i 1. V8E xx.xx.1999.

Treći kriterijum je obrazloženje i ono treba da se oslanja na objašnjenje. Definišemo ga kao

razlog žašto je neko odabrao da piše o određenom izumu. Markeri koji ga odlikuje su „zato“ i
„zbog toga“ koji se mogu naći u skoro svim radovima u kojima ima obrazloženja. Međutim,
ne možemo prihvatiti svako obrazloženje kao tačno. Ukoliko se vidi da je neko bio previše
subjektivan u svom obrazloženje, onda ga takvog ne možemo prihvatiti, već ga moramo
izuzeti i staviti mu minus u Ekselovoj tabeli. Zaključujemo, dakle, da je i za kvalitetno
objašnjenje potrebna objektivnost.
 Iz ova tri glavna kriterijuma proizilaze dva nova kriterijuma, a to su tačnost i preciznost.
Tačnost definišemo kao sve što je netačno, a objektivno tačno. Na primer, rad 2. X.N8E
06.07.1999. naslovljen kao „Pronalazak telefona“ , može proći kao tačan jer govori o
važnosti telefona kao sredstva komunikacije, ali je kvalitet rada koji bi trebao biti
ekspozitornog tipa narušen zbog nedovoljne preciznosti u izlaganju i navođenju razloga, kao i
zbog velikog dela navođenja događaja iz prošlosti, pripovedanja tj. naracije. Takođe, u radu 3.
B8E 15.05.1999. kao najznačajniji izum prvo se pominje struja, a zatim računar. Napominje
se da bez električne struje ne bi bilo ni računara, što jeste tačno ali ipak ne i dovoljno precizno
i objektivno. Nepostojanje računara kao jedini argument nije dovoljan da potkrepi izlaganje, a
i deluje kao da mu treba malo više objektivnosti. Kao treći i prilično upečatljiv primer
nepotpune tačnosti možemo da navedemo rad sa šifrom 3. K8E 22.09.1999. i kratkim
naslovom „Cigla“ iz kojega se odmah vidi o kom izumu je reč. Po mišljenju učenika, cigla je
najznačajniji izum jer da nema nje ne bi bilo ni kuća, a samim tim ljudi ne bi imali mesta za
stanovanje. Ovo jeste delimično tačno i može se uvažiti kao validan argument. Ali, ako se
setimo da pored cigle kao građevinskog materijala postoje i drugi kao na primer drvo, zemlja i
kamen, ovaj argument s razlogom može izgubiti na težini i značaju.

Kriterijum preciznosti je definisan kao skup svih osnovnih odlika ekspozitornog diskursa.
Stoga, ako nekom radu nedostaje jedna od tri odlike (npr. predstavljanje), sve i da u istom
nalazimo ostale dve, a to su objašnjenje i obrazloženje, takav rad ne možemo pozitivno
oceniti u koloni namenjenoj za kriterijum preciznosti. U datom i analiziranom korpusu nije
nađen nijedan rad koji se odlikuje precižnošću, jer u svakom nedostaje barem jedna od tri
glavne karakteristike. Učenica je u radu 1. X.N8E 05.09.1999. odabrala struju kao najvažniji
izum i dobrim delom ispunila kriterijume objašnjenja i obrazloženja, ali nije tačno navela šta
je struja, pa nema predstavljanja. Radovi kao što su 4.М.M8Е08.02.1999. i 4. P8E
21.07.1999. takođe ne ispunjavaju preciznost, jer u sebi imaju samo objašnjenje, odnosno
obrazloženje. Ovi radovi su, kao i većina ostalih, pogrešno započeti pripovedanjem, umesto
predstavljanjem izuma.

Naracija je prisutna u 47 od 54 rada u analiziranom korpusu. U 7 radova ne nailazimo na

narativno izlaganje, ali to ne znači da su oni odgovorili na zadate kriterijume ekspozitornog
izlaganja. Izlaganje u radu 3. Z8E 20.11.1998. koji učenik nije naslovio, ne možemo
okarakterisati ni kao isključivo narativno, ali ni ekspozitorno. U njemu nalazimo samo
nekoliko objektivnih stavki o struji koje najviše liče na objašnjenje. Četiri rada pod šiframa: 2.
V8E xx.xx.1999, 1. V8E xx.xx.1999, 2. P8E 02.12.1998, i 3. U8Е 18.08.1999 sadrže
isključivo naraciju gde se pripoveda više o prošlim događajima i izumiteljima, a mnogo manje
o samim izumima.

Svi pronalazači koje učenici pominju u svojim radovima su navedeni kao učesnici. Najviše
se pominju Nikola Tesla, zatim Tomas Edison, Aleksandar Bel, Mihajlo Pupin i Mark
Zakerberg.

Radovi koji su izbačeni iz analize su pod šiframa 2. Z8E 07.02.1998. i 2. S8E 30.01.2000.
Oba u potpunosti nisu ispunila kriterijume ocenjivanja na zadatu temu. Učenica koja je
napisala 2. Z8E 07.02.1998 se vodi kao ometena u razvoju. Verovatno zbog toga nije mogla
da odgovori na zadatak. Učenica koja je napisala 2. Z8E 07.02.1998 je prvo počela da piše o
struji, da bi zatim promenila temu i prešla na računar. Oba rada su prekratka i ne mogu se
analizirati.
3. Rezultati

Na osnovu rezultata dobijenih tabelarnom analizom, dobijamo sledeći grafikon. Na

grafikonu je predstavljen odnos dva kriterijuma koja se međusobno najviše razlikuju.
Naracija je prisutna u 47 radova, a predstavljanje u samo 3 od ukupno 54 analiziranih
radova u potkorpusu. Procentualno to je 87,04 % naprema 6,38%.
Objašnjenje je prisutno u 31 radu (57,41%), a obrazloženje u samo 9 (16,67%) radova.
33 rada su pozitivno ocenjena po tačnosti, što je 61,11% od ukupnog broja.

4. Zaključak
Nakon završene kvalitativne i kvantitativne analize zaključujemo da nijedan od radova
učenika 8. razreda, koji su dobili zadatak da napišu jedan ekspozitorni diskurs, nije uspeo
da ispuni sve zadate kriterijume a da pritom ne pribegne nekom drugom tipu izlaganja
koja nije ekspozitorni.