Dragi gospodine Žermejn,

sačekao sam da se uzbuđenje koje se ovih dana podiglo oko mene slegne,
kako bih mogao da vam se obratim iz dubine svog srca. Upravo mi je ukazana
čast suviše velika, koju niti sam tražio niti joj težio. Međutim, čim sam saznao
za vest, prva osoba na koju sam pomislio, nakon svoje majke, bili ste vi. Bez
vas, bez vaše srdačne ruke koju ste pružili malom siromašnom detetu koje
sam bio, bez vašeg podučavanja i vas koji ste mi bili uzor, ništa od ovoga se
ne bi desilo.
Ova nagrada ne znači mi previše. Ali mi bar daje priliku da vam kažem koliko
ste mi značili i koliko mi još uvek značite, i da vas uverim da vaš trud, vaš rad
i srce puno ljubavi još žive u jednom od vaših malih učenika, koji, uprkos
godinama, nikad nije prestao da bude vaš zahvalan đak.  Volim vas svim
srcem.
Alber Kami
1957