ФИЛМ: У МОЈОЈ ГЛАВИ

ШТА САМ НАУЧИЛА ИЗ ФИЛМА

Филм Inside Out говори о Рајли и њеним родитељима, који покушавају да је воде
кроз живот, док се прилагођавају новом окружењу након пресељења из једног у други
град.

Радња филма је смештена у уму једанаестогодишње Рајли у чијем мозгу је

смештено пет емоција – Радост, Туга, Страх, Бес и Гађење. Које су нису нешто
апстрактно, већ су сликовито приказане као особе. “Мали људи” у мозгу. Оно што се прво
може уочити јесте да се ова подела поклапа са поделом емоција на примарне и секундаре,
где горе наведене емоције спадају у примеране: радост, туга, страх, љутња, изненађење и
гађење, с тим што је једино изненађење као примарна емоција изостављено. Наведене
емоције су основне зато што их испољавају сви људи и понеке животиње, у свим
културама се изражавају на сличан начин. У фиму, то можемо уочити јер и родитељи мале
Рајли имају сличан механизам фунционисања емоција.
  Оно што се, такође, одмах на почетку уочава да главну реч води Радост и то још од
првих дана живота. А након тога се придужују и друге емоције. Радост је задужена да сва
лепа и радносна сећања пошаље у дугорочну меморију као и да сваки дан буде углавном
радостан. Пре пресељења Рајли је била срећна девојчица, И код ње су преовладавали
радост и радносна сећања. Приликом пресељења наилази на нека непријатна искуства: а
то су навикавање на нову кућу која јој се не допада, навикавање на нову школу, као и на
чињеницу да је морала да се раздвоји од свих својих пријатеља. Управо зато, до изражаја
долазе и неке друге емоције. И ту су пре свега туга, бес, страх… А шта се за то време
дешава у мозгу… У жељи да држи ствари под контролом, Радост у мозгу покушава по
сваку цену да одржи сећања лепим, али се Туга постаје све присутнија и ненамерно боји
сећања, У једном тренутку, Радост и Туга залутају у њено памћење, па су Страх, Бес и
Гађење задужени за то да ствари у мозгу некако функционишу, али се баш и не сналазе
што с испољава у Рајлином понашању: расплаче се првог дана у новој школи, долази у
конфликт са родитељима, па чак и са старом другарицом. Радост и Туга и даље
покушавају да врате ствари у нормалу иако се чини да се све распада. Рајли чак покушава
да побегне од свега, улази у аутобус, али се предомисли и враћа кући где је чекају
забринути родитељи. Емоције су помешане, али преовладава туга. А у мозгу долази до
промена. Радост на кратко препушта главну реч Тузи, али се јавља нешто ново, сећања
која су различито обојена, односно у којима су помешана осећања. И то је нешто ново.

Из овога се може уочити, да деца, И поред тога што код њих преовладавају
позитивна осећања, врло рано почињу да се суочавају и са другим, не тако лепим
догађајима који ће изазвати неке друге, негативне емоције, И да су оне саставни део
живота. И кроз ову причу управо то и учимо. Да су непријатне ситуације неминовне, као и
непријатне емоције. Али да је битна равнотежа међу њима. Као и то да, како одрастамо
наилазимо на ситуације где су помешане емоције и да се саме емоције постају све
сложеније. Нарочито у пубертету и после њега. У филму видимо да се мала Рајли на крају
ипак добро адаптирала на нову средину, те да и свако од нас може да се прилагоди разним
животним ситуацијама уколико прихвати своје емоције: И позитивне и негативне, и да
научи како то да балансира и испољава исте.