Termička obrada metala

-Predavanje –

Sredstva za zagrevanje i
hladjenje pri termičkoj obradi

Termička obrada metala - Dr Dragan Adamovic 1

 Vreme zagrevanja

Temperatura
Tx=f(tipa TO)

Ukupno vreme zagrevanja τz A C3

jednako je: AC1

gde je:

τ z = τ pr + τ d
τpr – vreme potrebno za postizanje
zadate temperature zagrevanja Vreme
τpr τd
τd – vreme držanja na toj
temperaturi τ z

Termička obrada metala - Dr Dragan Adamovic 2

 Kod većine postupaka TO , brzina zagrevanja iznosi 10÷20 °C/min,
s tim što se površina brže zagreva od jezgra.

Tx = f(tipa TO)
Temperatura, °C

na
Površina Površina

i
vrš
Po
Jezgro Jezgro

ro
zg
Je

1 10 100 1000
Vreme, s

Termička obrada metala - Dr Dragan Adamovic 3

 Različite brzine zagrevanja postižu se u:

) Metalnim kupatilima, (najbrže)

) Sonim kupatilima,
) Ulju,
) Vazduhu, (najsporije)
°C Pb Sona Vazduh + Miran
kupka kupka Ulje ventilacija vazduh

5 10 20 30 45 min
Termička obrada metala - Dr Dragan Adamovic 4
Vreme zagrevanja kod konstruktivnih čelika za postizanje
zadate temperature τpr zavisi od:
) Dimenzija predmeta obrade,
) Oblika,
) Sredine u kojoj se izvodi zagrevanje i
) Načina slaganja pri zagrevanju.
Vreme τpr može se izračunati na osnovu empirijskog izraza:

τ pr = 0.1 ⋅ D ⋅ K1 ⋅ K 2 ⋅ K 3 , min
Gde je: D – nominalni prečnik – najmanja dimenzija u najvećem
preseku u mm,
K1 – koeficijent sredine,
K2 – koeficijent oblika i
K3 – koeficijent ravnomernosti zagrevanja.

Termička obrada metala - Dr Dragan Adamovic 5

Termička obrada metala - Dr Dragan Adamovic 6
Vreme držanja na temperaturi zagrevanja τd neophodno je da se u
delu obave potrebne strukturne promene.
Vreme držanja iznosi:
) Za ugljenične čelike – 1 min,
) Za legirane čelike – 2 min.

Za određivanje ukupnog vremena zagrevanja τz kod

konstrukcionih čelika u praksi se vrlo često koristi preporuka da je
za svaki 1 mm debljine potreban 1 minut zagrevanja.

Vreme zagrevanja kod alatnih čelika se mora tačnije odrediti zbog

čega se koriste nešto drugačije formule.
Termička obrada metala - Dr Dragan Adamovic 7
 Sredstva za zagrevanje
Za različite TO (žarenje, kaljenje, cementacija, …) koriste se različite
peći i razlikuju se peći za:
) Otpuštanje – do 250 °C,
) Žarenje i otpuštanje – 150 – 600 °C,
) Žarenje, kaljenje i cementaciju – 600 – 1000 °C,
) Kaljenje BRW (brzoreznih alatnih) čelika – do 1300 °C
Prema načinu zagrevanja peći mogu da se podele na one koje
koriste:
) Direktno zagrevanje:
9 Korišćenjem električnog otpora
• efektom R·I2 ili
• indukcijom,
9 i sagorevanjem goriva:
• čvrstih,
• tečnih i
• gasovitih.
) Posredno zagrevanje:
9 Metalne kupke – rastopljeno olovo (330 – 850 °C)
9 Sone kupke – NaNO3 + KNO3 (150 – 750 °C)
Termička obrada metala - Dr Dragan Adamovic 8
 3

Peći za zagrevanje pri termičkoj obradi

prema konstrukcionom izvodjenju dele
se na:
) komorne, 1

) jamske,
2
) sona i metalna kupatila.
S obzirom na to da li su namenjene
zagrevanju različitih ili samo odredjenih
delova, peći mogu biti univerzalne i
specijalne Metalno kupatilo
1 - Grejna komora 1 - Grejna komora
2 - Grejni element 2 - Gorionik 3
3 - Vratanca 3 - Vratanca
1
4 - Radni predmet 4 - Dimnjak
5 - Radni predmet

1 2 5 2 1 - Grejna komora
4 2 - Grejni element
3 - Poklopac
1
4 - Radni predmet
4 (cilindrični)
2 3 3
4

Komorne peći Jamska peć

Termička obrada metala - Dr Dragan Adamovic 9
Termička obrada metala - Dr Dragan Adamovic 10
Termička obrada metala - Dr Dragan Adamovic 11
 Polupokretna komorna peć

Pokretna – protočna peć Vakuumska peć

Termička obrada metala - Dr Dragan Adamovic 12
Za termičku obradu specijalnih čelika (alatnih) potrebna je
zaštitna atmosfera zbog:
) Zaštite od oksidacije (tj. hemijske korozije) i
) Zaštite od razugljenisavanja.
Iznad 500 °C nastaju reakcije:
2Fe + O2 = 2FeO i FeO u prisustvu H2O prelazi u (Fe2O3 ⋅ H2O) što
predstavlja rđu (koroziju) i
C (iz čelika) + O2 = 2CO što predstavlja razugljenisanje.
Zaštita od oksidacije i razugljenisanja izvodi se:
) Zagrevanjem u inertnim gasovima,
) Zagrevanjem u zaštitnoj atmosferi,
) Zagrevanjem u metalnim i sonim kupatilima i
) Primenom vakuumskih peći.

Termička obrada metala - Dr Dragan Adamovic 13

 Sredstva za hladjenje

Kao sredstva za hlađenje mogu poslužiti:

) voda, (za ugljenične i niskolegirane čelike, za površinsko kaljenje)

) ulje, (srednje legirani čelici)
) vazduh, (za BRW čelike)
) istopljeni metal ili istopljena so, (za stepenasto kaljenje –
martempering i austempering) kao i
) hladne metalne ploče koje deluju neposrednim dodirom (za tanke
delove sklone deformacijama).

Termička obrada metala - Dr Dragan Adamovic 14

Brzina hladjenja čelika u različitim uslovima
Brzina hladjenja (°C/min)
Sredstvo za kaljenje U temperaturskom opsegu
650-550°C 350-250°C
Voda 18°C 600 270
Voda 26°C 500 270
Voda 50°C 100 270
Rastvor 10 % NaOH u H2O pri 18°C 1200 300
Rastvor 10 % NaCl u H2O pri 18°C 1100 200
Emulzija ulja u vodi 70 200
Rastvor sapuna u vodi 30 200
Mineralno mašinsko ulje 150 35
Transformatorsko ulje 120 25
Živa 800 70
Bakarne ploče 60 30
Gvozdene ploče 35 15
Termička obrada metala - Dr Dragan Adamovic 15
 Učinak kaljenja različitih sredstava zavisi pre svega od:
) Termičke provodnosti,
) Specifične toplote,
) Toplote isparavanja i
) Viskoziteta sredstva za hladjenje.
Učinak kaljenja kupatila se može odrediti odnosom izmedju zakaljenog i
nezakaljenog prečnika, a izražava se pomoću intenziteta kaljenja (H)
Intenzitet sredstva za kaljenje H
Sredstvo za kaljenje Vazduh Ulje Voda Voda + 5-10% NaCl

Bez kretanja 0.02 0.25-0.30 0.9-1.0 2.0

Veoma malo pomeranje - 0.30-0.35 1.0-1.1 2.0-2.2

Mirno kretanje - 0.35-0.40 1.2-1.3 -

Intenzivno kretanje 0.05 0.40-0.50 1.4-1.5 -

Oštro kretanje - 0.50-0.80 1.6-2.0 -

Veoma oštro kretanje 0.08 0.80-1.10 4.0 5.0

Termička obrada metala - Dr Dragan Adamovic 16
Termička obrada metala - Dr Dragan Adamovic 17
 Sopstveni naponi i greške pri kaljenju

Sopstveni naponi javljaju se zbog neravnome rnog zagrevanja i

hladjenja - termički naponi, kao i zbog strukturnih preobražaja u
elastičnom području - strukturni naponi.

Termička obrada metala - Dr Dragan Adamovic 18

 Greške pri kaljenju

Vitoperenje i krivljenje

a) b) c)
Primeri deformisanja delova pri kaljenju

Nedovoljna tvrdoća okaljenog predmeta nastaje usled:

) Nedovoljne temperature zagrevanja pri austenitizaciji

) Nedovoljnog držanja na pravilno izabranoj temperaturi austenitizacije i

) Nedovoljne intenzivnosti hlađenja.

Termička obrada metala - Dr Dragan Adamovic 19
Povećana krtost okaljenog čelika nastaje usled previsoke temperature
austenitizacije, kada je došlo do porasta austenitnog zrna.

Razugljeničenje površinskog sloja je proces koji nastaje pri zagrevanju

čelika pri kome se osiromašuje površinski sloj ugljenikom i odvija se
prema formuli:

C + O2 = CO2

Gubitak ugljenika u površinskom sloju izaziva pad tvrdoće što je veoma

štetno.

Oksidacija je proces stvaranja oksidnog sloja u toku zagrevanja u

oksidacionoj sredini prema reakciji:

2Fe + O2 = 2FeO

Stvoren oksidni sloj predstavlja gubitak u materijalu i nepoželjan je, a

može se izbeći jedino zagrevanjem u neutralnoj atmosferi.
Termička obrada metala - Dr Dragan Adamovic 20