ДИМИТРШЕ ЂОРЂЕВИЖ

НАЦИОНАЛНЕ РЕВОЛУДШЕ
БАЛКАНСКИХ НАРОДА
1804- 1914.

БЕОГРАД • 1995
 ПРЕДГОВОР

Већ читаву четвртину века академик Димитрије Ђорђевић (1922)

живи, ствара и шири знања о историји Балканског полуострва и југоисточне
итету Санта Барбара у Калифорнији (САД). Опет зато.
не да ми се никако да га назовем америчким историчарем српског порекла.
нити да га сврстам ма где другде осим међу српске писце историје. Радован
Самарџић га је већ уврстио у своју знамениту тетралогију Писци српске
иапорије (књ. IV, Б»еоград, 1994), али се мени то не чини довољним. Писци
српсхе историје бил[и су и Леополд Ранке и Константин Јиречек; писац срп-
ске историје је и Де;јвид Мекензи. Сви они, а и толики други, ипак, нису срп-
ски историчари. А Димитрије Ђорђевић то јесте. Н е само зато што је
Србин, што је рођеви Београђанин и што је већи део свог живота провео у
Београду, већ пре свега зато што читавим својим духовним бићем и својим
делом припада оном најбољем и највишем слоју културе коју српски народ
данас има, свеједно ца ли то дело пише на српском, француском, или енгле-
ском језику.
Кад ово стављам: већ на почетак свог предговора, онда би ми последња
помисао била да је то стога што се Ђорђевић у својим радовима „страсно и
пристрасно”, необјективно и парцијално, 3/век и без остатака, „опредељује”
за српску страну у к сторијским збивањима и што пренаглашава историјски
значај и улогу сво: народа у арени европске и светске историје. Напротив,
Ђ орђевићје врло р ано, заправо од самог почетка научног рада, дошао до
драшценог сазнања да се не може бити успешан историчар српског народа и
српске државе, а не бнти историчар целог Балкана, нити да се Балкан може
издвојити из ширих проседеа европске историје. „Он није написао ииједну
студију у којој поЈаве из националне историје не стоје у зависности од појава
у општој историји” (Р. Самарџић). Ђорђевић је, у ствари, историчар Европе
и Балкана који јеЈЈајвећи део с в о ј т ^ ^ а ж т т а Г т ! ерир_.,да •Ееме дв~фд-
ске. историЈе”."О ваиво ггоимање српске и балканске историје, Ђорђевић је
демонстрирао целоксупним својим опусом, али га је образлагао и експли-
цитно. Истицао је да се истинита и реална слика о своме народу, о Србима,
не може стећи посматрањем широког европског окружења из њихове огра-
ничене и сужене националне перспективе, с властитог кућног прага, већ

5
 : обрнуто. „Не може се”, вели, „гледати Европа из Србије, већ Србија из
\ Европе”. Или још тачније, историју треба посматрати с обе стране: и Србе
| на Балкану из Европе и Европу са Балкана и из српске перспективе. Осим у
I књизи Националне револуције балканских народа 1804-1914, као парадигме
| овог методолошког постулата, он га је показао и у осталим својим делима, а
| најбриљантније, вероватно, у зборнику студија и расправа Огледи из новије
ј балканске историје (С К З, Београд, 1989), које су резултат и плод његовог
| рада на Универзитету у Санта Барбари.
I—- Шта ме онда наводи на, унеколико аподиктички, став да Димитрије
Ђорђевић није само писац српске историје, већ изнад свега српски истори-
чар. То је, поред самог његовог дела, још и чињеница од не мале важности и
за то дело да је он лично био учесник и сведок; актер и жртва, креатор и ту-
мач те историје. Да је интензивно проживљавао ту историју, да ју је читавом
својом егзистенцијом, својим животом проверавао и проучавао. Треба само
прочитати његову потресну и поучну мемоарску књигу Ожиљци и опомене
(БИ Г З, Београд, 1994), па схватити какво му је горко, али и драгоцено, иску-
ство пружио лични живот за дубоко разумевање и садашње српске и европ-
ске историје, али и оне од пре сто и двеста година. Јер, историјски процеси
које је Ђорђевић преживео пре пола века, које сви проживљавамо и данас,
отворени су много раније - на прелазу из XVIII у XIX столеће са почетком
српске и других балканских националних револуција, о којима говори ова
КЊИГИ.
Националне револуције балканских народа 1804-1914. треба, дакле, по-
сматрати у склопу целокупног опуса и деценијама скрупулозно спровођених
и примењиваних научних (стриктно историографских) метода Димитрија
Ђорђевића. У својој основи тај метод има, како рекох, његово велико жи-
вотно, али и интелектуално искуство стечено у најумнијим срединама бео-
градског културног и научног круга средином овог века. То искуство
научило га је истраживачкој стрпљивости, строгости и поузданости, ме-
тодолошкој сигурности и доследности, интерпретаторској одмерености и
мудрости, опрезности и прецизности при просуђивању и закључивању. Он је
„велики истраживач”, који своје закључке заснива на „исцрпно испитаној
грађи”, али при том и дубоко проживљава и разуме све оно о чему пише. О
крупним темама, које обрађује, каже Радован Самарџић, Ђорђевић пише
„као да је био њихов савременик и да су оне део његове личне историје”.
Друкчије речено, он историјске појаве проматра из њих самих, из њиховог
времена. Говорећи у једном интервјуу о српским државницима XIX века, он
о томе изјављује: „Србију опет гледам са тачке њиховог, а не нашег
времена” („Књижевне новине”, број 12/90). Спојити, дакле, истраживачку
поузданост, научну (а то значи и духовну) дистанцу према предмету изуча-
вања (дистанцу која обезбеђује објективност и непристрасност), с дубином
непосредног доживљаја, то је врхунац умећа којем теже сви, а домашују га
само најбољи писци историје. Ђорђевић га је домашио.
Историографију Димитрија Ђорђевића красе још две врлине: уме-
шност у избору теме и складан спој и прожимање минуциозне емпиријске
анализе са синтетичким обухватима великих тематских и хронолошких це-
лина. О првој од ових врлина говоре већ сами наслови његових књига, али и

6
проблематика којој је посвећивао обимом мање аналитичке и синтетичке
радове. Довољно је погледати само садржај његових поменутих Огледа из
новије балканске историје па схватити с каквом се кључном проблематиком
балканске историје од краја XVIII до половине XX века хватао у коштад и с
каквом ју је прецизношћу уобличавао у кохерентну историографску тему. И
при том је свака од тих тема, као и у пространим књигама, била фактограф-
ски богато анализирана и синтетички заокружена засебна целина.
Ове особине врсног историчара омогућиле су му да већ у својој првој
књизи Излазак Србије на Јадранско море и Конференција амбасадора у
Лондону 1912 (САНУ, Београд, 1956) превазиђе „уобичајени метод ди-
пломатске историје” и ускост политичко-дипломатске експликације једног
питања наше националне историје, али и историје међународних односа у
предвечерје Првог светског рата.
Најобимније и најзначајније остварење у опусу Димитрија Ђорђевића
несумњиво је Царински рат Србије и Аустро-Угарске 1906-1911 (Историј-
ски институт, Београд, 1962), коју је Самарџић оценио као „једно од најбо-
љих дела српске историографије после Другог светског рата”. У њему су
паралелно обрађени „развитак привреде и политичког деловања Краљевине
Србије, што је тој земљи омогућило да издржи аустро-угарски притисак”. А
то је учињено тако свестрано и темељно да никог упућеног не изненађује
ш то се ове капиталне теме, већ готово 35 година, више не хвата ниједан
озбиљан историчар. Ђорђевић је, наиме, у својој књизи научно разрешио све
њене битне компоненте и чиониоце онолико дефинитивно и потиуно, ко-
лико је то у историографији уопште могуће.
И трећа Ђорђевићева књига, узорна историјска биографија Милован
Ђ. Миловановић („Просвета”, Београд, 1962), кроз животопис једне истак-
нуте историјске личности, концизно и прецизно, разрешава многе историј-
ске проблеме историје Србије и Балкана крајем XIX и почетком XX века. Уз
то, њу одликују „складно излагање и лепота стила”.
Кад је реч о књизи Националне револуције балканских народа 1804—
-1914, објављеној први пут још 1965. на француском, а допуњеној, у сарадњи
с америчким историчаром Стивеном Фишер-Галатијем, 1980. и на енгле-
ском, да би тек сада угледала света и на српском језику, ваља додати још не-
што врло важно за научни лик и стваралаштво Димитрија Ђорђевића. То је
његова изузетна ерудиција. Ђорђевић је, наиме, „велики познавалац и ко-
рисник научне литературе и на свом и на страним језицима”. Вредан
истраживач архивске и друге изворне грађе, он не само да не занемарује, већ
и обилато употребљава, преламајући их кроз сопствено научно виђење и ту-
мачење, туђе истраживачке резултате и достигнућа, скрупулозно наводећи
њихово порекло. Захваљујући томе, Ђорђевићеве Националне револуције
балканских народа 1804-1914. засноване су на невероватно богатим резулта-
тима историографије, не само наше и оне писане на светским језЋцима већ и
историјске науке балканских народа - грчке, бугарске, румунске, албанске.
И баш та чињеница сврстала је Ђорђевића „међу светски познате писце
историје југоисточне Европе”. А она му је донела и тако широко и суверено
познавање фактографије балканске историје, које му је омогућило потпуно
поуздан критеријум како при избору, тако и при разврставању пробраног

7
мзтеријала. Захо су Националне ргволуцијг балканских народа 1804-1914.
истовремено концизна и свеобухватна књига, свестрани, лако читљиви и ра-
зумљиви преглед и поуздани суд о једном дугом раздобљу, крајње сложене и
слојевите историје, вероватно најтурбулентнијег попришта старог конти-
нента. Њ ена композиција је једноставна, али баш зато такорећи монумен-
тална. :
Н е улазећи у приказ садржаја ове Ђорђевићеве књиге, који ће заинте-
ресовани читалац моћи, захваљујући њеној прегледности и литерарној вред-
ности, лако да савлада, указаћу само на још два њена кључна проблема, два
методолошка поступка и два капитална резултата.
Први је приступ историји балканских народа у XIX веку (од 1804. па до
1914—1918) као деловима сложених процеса;:вациоиалних и грађанских ре-
волуција у Европи и свету. У нашој историографији било је већ дискусија о
томе ш та је српска национална револуција, где почиње и, нарочито, кад се
завршава. Шта, према томе, чини њену златну нит и суштински садржај ? О
томе треба видети књижицу Радоша Љушића Тумачења српске револуције
(СК З, Београд, 1992), која је инструктивна, али с чијим се поставкама није
увек могуће сложити. Ђорђевићев одговор на та питања је, иако више им-
плицитан неш експлицитан, недвосмисгено јасан и одређен: Српска нацио-
нална револуција је борба Срба да се преко рушевина двају царстава
(Турског и Хабсбуршког), сви скупе у једну, слободну и независну државу.
Она, дакле, траје све док тај циљ 1918. није достигнут, ма колико то достиг-
нуће било несавршено и рушевно.
Други резултат је у додавању нове, незаобилазне, димензије разним ту-
мачењима Источног пнтања, изношеним од Цинкајзена, преко Дриоа, до
Јорге и Васиља Поповића. Сва та тумачења видела су у Источном питању
борбу религија и цивилизација, а најчешће и у највећој мери борбу велшсих
сила за поделу „турског наслеђа" у Европи. Ако и није био први који је у та
тумачења унео нову компоненту - национално-социјалне револуције бал-
канских народа - Ђорђевић је то учинио може бити најизричитије и нај-
консеквентније. Тако су „спољни” садржаји Источног питања обогаћени
„унутрашњим”, важнијим и сложенијим од свих осталих. А у тим унутра-
шњим садржајима, у тим националним револуцијама, Димитрије Ђорђевић
подвлачи један посебан фактор на који се пре њега није с толиком прецизно-
вдКјГистудаозношћу указивало. Реч је о историцизму као моћномидејном и
идеолошком фактору ових револуција. У ор)?жаној борби, као и у огромном
аш ору^а''с® М релативнб 1 ф атк 6 време преобразе од турске раје у слободну
нацију и од периферног пашалука у модерну европску државу, Срби су, на
пример, налазили чврст духовни и политички ослонац у евојој историји и
њеним светлим завештањима и искуствима. Као и код неких других балкан-
ских народа (Грка, Бугара, Румуна), историцизам је код Срба играо дело-
творну, позитивну и покретачку улогу током читаве њихове новије историје.
„Значај историцизма (и) данас је - истиче Ђорђевић - у томе што српском
народу даје онај заједнички именитељ који везује српски народ, који му даје
перспективу у садашњости и будућностн” („Књижевне новине”, број 12/90).
Зато је бесмислено, ненаучно, па и злонамерно Србима и другим балкан-
ским народима пребацивати опседнутост историјом и робовање прошлости.
Да багателишу историју могу само они народи који је немају, или имају раз-
лога да је прећуткују и забашурују, а нарочито они силници и њихови жало-
сни трабанти који настоје да поносите и родољубиве народе лише њихових
великих надахнућа које им шаљу славне успомене заједничке прошлости.
Бесмисао изречене оптужбе о робовању историји, кад је реч о Србима,
утзлико је већи што овај народ обраћање искуствима прошлости никад није
воцило у назадак, у заостајање за временом. у занемаривање кретања ка но-
вом и у погрешна опредељивања, већ, напротив, у визионарство, или бар про-
грамирање будућности бар за једну генерацију унапред. Зар Карађорђе већ
1804. није сањао будућу слободну и напредну српску државу; зар кнез Милош
и Илија Гарашанин нису градили програме за уједињавање српства; зар Ује-
дињена омлацина српска и Јован Ристић нису покушавали да још 60-их и 70-их
година XIX века остваре оно што ће поћи за руком нарашташма спочетка
XX века?
Све то, кратко и јасно, прегледно и прецизно, аналитички и синте-
тички, живо и читко, као на длану, приказује Ђорђевићева књига На-
ционалне револуције балканских народа 1804-1914. Зато она ни после
читавих тридесет година од настанка, и поред низа иових и квалитетних на-
учних резултата остварених у међувремену у историографији, и поред те-
мељно измењених друштвених и политичких околности нашег живота,
ништа није изгубила од свежине и актуелности. Чак је в добила.

Нови Сад, април 1995. Чедомир Попов

 ЕКОНОМСКЕ, ДРУЖТВЕНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ОСНОВЕ
ОСЛОБОДИЈЈАЧКИХ ПОКРЕТА НА БАЛКАНУ ДО
ПОЧЕТКА XIX ВЕКА
К РИ ЗА ОТОМ АНСКОГ ФЕУДАЛИЗМ А

Ослободилачки покрети на Балкану у XIX веку из којих су никле

балканске државе и формирале се балканске нације у модерном смислу речи
имали су дубоке корене. Они су настали у претходном раздобљу под деј-
ством спољних и унутрашњих ф актора који су утицали на укупни развој
Отоманског~царства и ЂШШШГ~кШГЈедног његовот~дела‘Г”0_ви_ фактори
изазвали су кризу турског привредно-политичког система. Из ње је произи-
шао економст^и7дЕУШТвени^5во]ј балканстх""народа стварајући основу
њиховом националном буђењуГ,
Прешавши зенит политичког успона Отоманско царство ушло је од
XVI века у раздобље све јаче наглашене кризе која ће се завршити феу-
далном анархијом на почетку XIX века. У овом периоду дефанзиве, праће-
ном војним поразима и територијалним губицима, угрожена је основа
тимарско-спахијског феудалног система и створена подлога за унутрашње
буне, устанке и одметништва од средишње власти. Спољни ратови, вођени
на средоземном и балканском подручју с европским коалицијама од XVI до
XVIII века, појава и јачање унутрашње кризе ломили су и све више нагри-
зали укупан друштвено-економски систем и вој но-политичку кохезију Ото-
манског царства. ^
Напоредо с механичким ударима које је доживљавало Отоманско цар- |
ство, развија се један дуготрајни процес изазван постепеним и све јачим про-
дором нових економских капиталистичких односа кбје доносе млетачки,
француски, шпански, енглески и холандски трговински саобраћај на Средо-
земљу и средн&ев&етЈЖЗЈРХОвша V дунавском подручју. Они нагризају тур- ?
снГфеудални.систем,.утичу,на,друштвено уобличавање народа по^турскоку'
управом_ и све више економски.дов.е.з.У№...ту.рско_ подручје с Европом. Овај
процеснарочито је уочљив на Балканском полуострву, пребацујуби посте-
пено тежиште друштвеног и економског напретка с владајућег турско-ото-
манског слоја на нове друштвене снаге које израстају из потчињених бал-

11
 канских народа. Одатле је у процесу распада турског феудализма, под цеј-
ством нових капиталнстичких односа јачао верско-национални и дру-
штвено-економски сукоб.
Нови привредни односи и ратови које су хришћанске коалиције водиле
против Турске изазвали су постепену политичку и војну мобилизацију
балканских маса. З а три века пуне турске владавине Балканом није било
ниједне генерације коју би мимоишли ратови или устанци. У XVI веку јавила
се снажна противтурска делатност папске курије којој су се прикључили
Жпанија, Венеција и Аустрија; офанзиву су у XVII веку наставили Млечани,
Аустрија и Пољска; у XVIII веку на ратној позорници појавила се и Русија.
З а све то време Турска је водила скоро непрестано ратове на својим источ-
ним границама у Азији. Све ове силе ломе. њену снагу и потискују турску
превласт на Балкану који се нашао на раскрсници путева из Европе за
предњу Азију и источни Медитеран. У стратегији противтурских коалиција
знатну улогу играли су отпорни и устанички покрети балканских народа.
Гн ПодстрекиваЖе споља и самоникле из отпорних балканских снага хајдучке
борбе у Србији, Бугарској и Румунији, операције ускока у Далмацнји,
клефта у Грчкој, отпор планинских племена Црне Горе, северне Албаније и
Егсира испунили су крваве странице балканске историје од XVI до XVIII
веха, изграђујући традицију отпора и стварајући подлогу будућим ослободи-
лачким покретима у XIX веку.
П ораст ослободилачке борбе на Балкану није био само последица сла-
бљења Турске већ један од њених важних узрока. Између унутрашње борбе
и спољних ратних удара постепено је израстала несагласност у циљевима
која их је довела у међусобну противречност. Док су европске коалиције ра-
диле на проширењу своје политичке и државне власти на рачун Турске, до-
тле код балканских покрета израста тежња за ослобођењем од феудалног,
националног и политичког ропства. Ова противност све више ће се изража-
вати у XVIII веку да би врхунила у XIX веку.
И зложен свим овим спољним и унутрашњим ударима, турски феу-
дални и војно-политички систем улазио је у све већу кризу. Њ ена оштрица
погађала је на првом месту балканске народе, потчкњену „рају”, изложену
процесу читлучења, присилних миграција, епидемијама и глади, одмаздама
влаети. Али, из ове кризе родила се њихова ослободилачка борба и нацио-
нално-политичко ослобођење у XIX веку.

ДРУШ ТВЕНИ РА ЗВО Ј БА Л К А Н С КИ Х Н А РО Д А ПОД

ОТОМ АНСКОМ УПРАВОМ

1Л У пјжо^вековном животу под турском влашћу балкански народи са-

чУвали СУ сво|енационалне индивидуалности и 'етничку припадност. То је
" биЖ пЂследица феудалне и верске 'бграде између муслиманског феудалца и
I хришћанског кмета, војне структуре Отоманског царства и његове слабости
1 у наметању политичке интеграције, одсуства нове турске културе која би за-
менила стару културу и затворености патријархалног и конзервативног бал-
канског села које је, напоредо с посебним начином живота, чувало и
традиције своје средњовековне државне прошлости. Улогу посредника из-

12
међу ове прошлости и балканског села извршила је црква, усмено предање
е т с к о н а ^ д а о стваралаштво кроз народну поезију, као што. је то.био случај —
код Срба. Тако је патријархално, уједно конзервативно и демократско бал- ._
канско сељаштво које се пред налетима туђих најезди повлачило у планине
и друштвенонивелисало, постало носилацнацноналне индивидуалностипод ' Ч
Турском.
И ако су под турском владавином сачувана етничка језгра балканских 1пОос,,.
народа, ратови, епидемије, колонизације, репресивне мере изазвали су ч
крупна етничка померања на Балкану која ће одиграти велику улогу при- /
ликом каснијег уобличавања модерних балканских нација, постајући један
од главних узрока уиутрашњим међубалканским сукобима. Турски талас по-
тиснуо је етничко језгро Срба на север ка периферним областима царства, ,
док су огранци српске колонизације захватили Срем, Банат, Бачку, Славо- ;
нију, Лику и Далмацију. Арбанашке масе спустиле су се на Косово и под-
ручја Епира, допирући чак до средње Грчке. Турска и арбанашка колони-
зација изазвали су масовну грчку емиграцију у средоземну област. Процесј
исламизације и турске колонизације највише је дејствовао на централне Ј
области Балкана у широком појасу од Бугарске преко Македоније до Босне. I
Под дејством привредног саобраћаја с Европом и унутрашње појачан«-Ј
кризе Царства почела су се на Балкану уобличавати у XVIII веку нова наци-
онална друштва која. ће постати носиоци националне еманципације и осло-
бодилачких покрета балканских народа. Ова нова друштва одликовала су се
разноврсношћу слојева, регрутованих и изниклих из основне сељачке масе.
/?
Развој новога друштва највише је уочљив на грчком подручју услед^Ш -^ ~'гЉ
живе средоземне трговине, честих додира са Западом, улоге фанариота у , -С-
/?
Цариграду и ослонца на Цариградску патријарпшју. Пораст средоземне тр-/ љ ,
гозине која тражи посреднике међу домаћим грчким трговцима, изградња С
трговачке флоте која све више излази из турских територијалних вода, /
образовање грчких трговачких колонија у Бечу, Будимпешти, Букурешту,
Трсту, Венецији н црноморској области (Одеси, Херсонесу, Таганрогу),
господарећи положај фанариота. у Румунским кнежевинама, створили су од
грчких трговаца. неку врсту међубалканске буржоазије која ће, заједно са
Цинцарима, Јеврејима и Јерменима ударити печат на балканску чаршију
свога времена. Сличан процес јавио се у Србији под дејством привредног са-
обраћаја са јужном Угарском и средњом Европом. Поред цинцарских и грч-
ких, јављају се српски трговци који путују од Трста до Солуна, од
Будимпеште до Дубровника, као посредници између балканског залеђа, ду-
навске области и јадранских лука. Из овог привредног саобраћаја нарочито
се развило српско грађанство у пограничним подручјима јужне Угарске. Ду-
навски и црноморски саобраћај изазвали су сличне последице у Бугарској,
Влашкој и Молдавији.
Напоредо са израстањем балканског трговачког слоја, криза турскс,7% ,, ^
власти омогућила је образовање локалне аутономије, посебног вида по-'- ,,
литичке управе из које ће се развити политичко вођство сеоских маса, као .
административна хијерархија паралелна с турском. У Грчкој се на Пело-
понезу јавио у XVIII веку читав мали комунални, федеративни систем; на
Х алкидику се образовала слшчна федерација самоуправних села. Статути

13
 острва Егејског архипелага такође показују развијену самоуправу. У пла-
нинским областима Епира, Сулиоти су живели у некој врсти конфедерације
слободних племена. Племенско друштво Црне Горе ломило се крајем XVIII
века у процесу који је претходио стварању државе. Привремена аустријска
окупација Србије на почетку XVIII века оставила је у наслеђе обновљеној
турској окупацији управну и политичку организацију^ кнежинске самоу-
праве. Из“свих ових нових политичких облика никло је на Балкану ново ло-
1 ално, домаће политичко вођство оличено у приматима (коџабашама),
;отаблима, племенским вођама, сеоским кнезовима.
Учешће у ратовима европских коалиција против Турске, бунтовни по-
' кретиукмеКенеТеоске раје створили су посебан слој у балканском друштву
хајдука, ускока, клефта, арматола, м орнара^гусара који су својом активно-
шВзГрушили темеље турске власти, појачавали унутрашњу анархију у цар-
ству и дејствовали на револуционисање сељаштва.
Н а тај начин, уочи ослободилачких устанака на почетку XIX века у
балканском друштву већ се било формирало његово политичко и војно вођ-
ство. Горњи слој балканског друштва, зачетак његове буржоазије, трговци,
примати, војводе, кнезови, затим свештенство даће аграрним револуционар-
ним покретима сељачких маса политички правац национално-ослободи-
лачке борбе, док ће се из редова хајдука, клефта и одметника образовати
војно руководство ослободилачких устанака на почетку XIX века.

Н А Ц И О Н А Л Н О БУ Ђ Е Њ Е И П РИ П РЕМ А ОСЛОБО ДИ ЛАЧКИХ

УСТАНАКА

Под дејством унутрашњег привредног и друштвеног развитка, по-

литичких односа и спољних утицаја у XVIII веку је дошло до далекосежних
промена на Балкану. Из ових промена произишло је национално буђење
балканских народа из кога су никле њихове националноослободилачке ре-
волуције у XIX веку.ЈКлрактеристично за ове покрете је њихово идеолошко
| и материјално фррмирање крајем. ХУШ и цочетком XIX века. На идеоло-
ј шком плану знатну улогу одиграли су одјеци Француске револуције; у мате-
ријалном погледу,стање~евдеШчне анархије која је била захватила Балкан
на:преласку, два.века. Из стицаја ових околности никле су прве организоване
припреме ослободилачких балканских револуција на почетку XIX века.

Одјеци Француске револуције допирали су до Балкана преко средо-

земноУ^ГЈадранскбг пбдручја као и Угарске. Идеје Француске револуције
~ највише^су дејствовале на развој грчкбг ослободилачког покрета с обзиром
на развијено грађанство грчких колонија у Средоземљу и њихов непосредни
додир са Западном Европом. Томе је, у знатној мери, допринела француска
окупација Јонсжих острва 1797. године. У Анкони је 1798. године под видом
француске трговачке агенције образован устанички, револуционарни коми-
тет с циљем борбе против Отоманског царства на подручју Грчке и Алба-

14
није. Служба грчких морнара у француској флоти за време Франко-турског
рата могла је само проширити ове утицаје.
Најбољи израз примене нових идеја на балканском подручју био је
грчки песник и револуционар Рига од Фере. У његовим политичким списима
(.Прокламација, Декларација права човека, нацрт Устава) испољилаЈ?е_ме-
ш ав и н а ^ т ^ р а тс Х и х Т Ш Је Ж Т 1рбкламованих~^ранцуском револуцијом и
пробуђеног грчког нацјонализма заснованог на историјској згспомениЈЗи,-
зантиЈскот_царства. Песник је позивао на устанак све народе „Румелије,!,
Ма1е“АзиЈ®г€редШемних острва и Молдовалахије” ради оснивања једне хе-
ленске републике, на принципима братства, једнакости, слободе и суверени -1
тета народа. Њ егови списи, састављени у Бечу 1797. године, били су уједно'
израз грађанске идеологије напредних грчких трговачких колонија у Бечу и
Аустрији. Они ће се испољити у грчкој револуцији 1821. године.
Војна и дипломатска акција Француске захватила је крајем XVIII и по-
четком XIX века поред Италије и балканско подручје Албаније, Црне Горе,
Далмације, Босне, Словеније и Хрватске. Са њом су дошли у додир Махмуд-
-паша у Скадру, Али-паша од Јањине, црногорски владика Петар I, одмет-
ник Пазваноглу у Видину, румунски бољари и угарско грађанство. Војници
из балканских покрајина који су служили у француској армији, трговци, пут-
ници доносили су собом погледе Француске револуције, књиге, брошуре и
револуционарне списе. Државност је губила легитимистички и теократски
карактер, добијајући нову садржину лаицизма и народности; народног је-
зика у књижевности, световне културе и ослободилачких народних покрета.
Н а српском подручју идеје Француске револуције продрле су у српско
граћанство јужна ^ а рсдвзе^стБМвају^.се-в^на7маћарском..државном са-
бјзру 1790-1791. и још јасније на српском народном сабору у Темишвару. Ова
струјања и бурни европски догађаји краЈем~ХУШ века^одашГсу^планове о
ослобођењу и обнови српске државе. Српски депутат у угарском сабору и
представник српске просвећености крајем XVIII века, Сава Текелија, саста-
вио је и објавио у Будимпешти карту ослобођења Србије, предлагао је у ме-
моару упућеном Наполеону уједишење Југословена под Француском и план ‘
о оснивању „српског царства” доставио је цару Францу I. Слични планови
неговани су и у црквеној хијерархији. Њима се бавио 1791. године архиман-
дрит Стеван Јовановић. Архимандрит Арсеније Гаговић, који је 1803. године
путовао у Русију, предлагао је руском двору оснивање „Славјаносербског
царства” које би се проширило до Шибеника. Сличне мисли изнео је у мемо-
ару руском двору 1804. године карловачки митрополит Стефан^Стратими-
ровић.
Крајем XVIII и почетком XIX века на укупном балканском подручју
осетило се ново струјање националног препорода. Израз ових струјања на
књижевшМ-ИЈ?ул^ршм..лол>х_бш 1и_д^код_Грка Адамантиос_Кор_аис,_код
Срба Доситеј Обрадовић, код Бугара_Софроније Врачански.

Националну еманципацију балканских народа и њихове ослобо-

дилачке револуције на почетку XIX века олакшали су криза турског феуда-^
 лизма оличена у појачаном процесу читлучења као и јако слабљење
"централне државне власти изазвано јаничарским ударима и појавом моћних
одметника у свим покрајинама царства. Банде јаничара и крџалија пусто-
шиле су пространа балканска подручја. Србијом су завладале дахије осло-
њене на.јаничаре. У Бугарској одметник Осман Пазваноглу дочепао се са
својим крџалијама Видина и великог дела бугарских области, сузбијајући
све покушаје Цариграда да поврати рзд и вршећи војне испаде према Вла-
шкој и Тракији. Уз њега се јавио читав низ одметника у Силистрији, јзокној
Бутарској и Серској области. Н а југу Балкана све ове одметнике засенио је
својом моћи Али-паша од Јањине који је постепено успоставио своју власт
над огромним подручјем Епира, Тесалије, западне Македоније, средње
Грчке и Мореје (1818). Оштре друштвено-економске и политичке супротно-
сти у Дунавским кнежевинама. између фанариотских „господара”, р}-мун-
1 ских бољара и јако притиснутих сељачких маса, изазвала је честе и крваве
сељачке устанке 1793, 1804-1805,1819. и 1821. године.
!__ Борећи се против унутрашње анархије султан Селим III покушао је
увести реформе деведесетих година XVIII века како би сломио непослу-
шност јаничара и сачувао јединство власти. Уперене против јаничара, ре-
форме су морале тражити ослонац у домаћим снагама потчињених народа и
њиховој самоуправи. Снаге централизма биле су, међутим, сувише слабе и
изложене не само унутрашњим, већ к спољним ударима нанетим Наполео-
новим походима у Египат и Сирију. Али, мада је султан био принуђен да ка-
питулира пред одметницима, покушај реформи изазвао је две значајне
последице на даљи развој ослободилачких покрета на Балкану. Ударајући на
јаничаре реформе су погађале читлучки систем као облик турске феудалне
владавине поткопавајући тиме основе укупног турског феудалног система.
Тражећи ослонац код самоуправних тежњи потчињених народности оне су
те тежње подстакле и даље развиле. Обе последице биће веома значајне на-
рочито на подручју Србије у предвечерје српске ослободилачке револуције
1804. године.

Почетком XIX века јавио се организовани рад на припреми ослобо-

дилачких устанака на Балкану. Он се манифестовао не само кроз појачану
хајдучију, као један вид отпора и одбране притиснутих народних маса, већ и
кроз завере и договоре, скупљање оружја, успостављање веза и канала. и ос-
нивање тајних одбора и друштава.
Планови о обнови „Славјаносербскога царства” ковани у јужној Угар-
ској, били су део општег покрета за ослобођење, који је деловао на цело-
купном српском подручју. Црногорскн владика П етар I био је 1803. године
посвећен у планове за дизање устанка у Србији док је и сам радио на обнови
старе српске државе. Прота Матеја Ненадовић путовао је у лето 1803. го-
дине у Сарајево на разговоре о дизању устанка. Изгледа да је почетком 1803.
године одржан у Србији тајни састанак нахијских кнезова ради договора о
буни. Устаничке припреме обухватиле су успостављање веза са српским тр-
говцима у Аустрији и аустријским пограничним органима за набавку оружја
и муниције. У томе послу били су актнвни Петар Ичко, један од утицајних

16
 посредника између београдске чаршије и Турака. Будући вођ устанка Кара-
ђорђе Петровић је у ту сврху током 1803. године више пута прелазио у Зе-
мун као и ваљевски кнез Алекса Ненадовић чије је ухваћено писмо изазвало
турске репресалије и „сечу кнезова” која је пожурила избијање устанка 1804.
године. Значајан израз устаничких припрема и врења био је нагли пораст
хајдучије уочи устанка. Несумњиво је да се овим припремама може обја-
снити нагло и бурно распламсавање устанка у Србији 1804. године.
Процес нацисналне еманципације и формирање грчког ослободилач-
ког покрета манифестовало се кроз активност тајних и јавних друштава.
Она су у знатној мери била под утицајем масонских организашпа које су де-
ловале у грчким колонијама у 5устрији,"Фр_анцуској, Русији и.Румунвд'и, по-
себно_на Јонсквм осфвимаГ И згледада је поменута француска агенција у
'Анкони образбвала 1800. године тајно друштво у Тесалији, упућујући своје
агенте у Епир и на Пелопонез. Фанариотски господари у Дунавским кнеже-
винама ковали су осамдесетих година XVIII века планове о ослобођењу
Грчке са наслоном на Русију. Рига од Фере почео је 1797. године окупљање
гхристалица у Бечу за дизање устанка у Грчхој.
Знатну улогу у грчком ослободилачком покрету, нарочито на нацио-
нално-културном пољу, одиграла су два друштва: Елиноглосон Ксенодохион
(Но1е! Огес), основан од Грка и Француза филхелена у Паризу 1813. године да
{јадина о сто б 9 ^ ау Т р ч в Г и Х & геј|^а'тоЈ[ ФтаоШсовС'остована на енглеску
иницијативу 1812. године ради спасаван.а истортаких. споменика и археоло-
ш ких ископина, подизања школа у Грчкој и стипендирања младих Грка за
агудије уинбстранству. Друштво је било врло активно прелазећи постепено
са културног на. национално-политичко поље, нарочито у време Бечког кон-
греса 1814. године када је под утицајем грофа Каподистрије основана фили-
јала друштва у Бечу. Она је повезала делатност грчких колонија и одиграла
знатну улогу у припремању устаничке борбе. Круну ове радње свакако пред-
ставља Филики Хетерија основана 1814. године у Одеси из које се непо-
средно развио грчки устанак 1821. године. Њ ена активност чини саставни
део и први чин грчке револуције.
Укупно превирање на Балкану, испредање тајних нити и постепено
уобличавање ослободилачких покрета почетком XIX века сведочили су да је
историја Балкана сазрела да уђе у ново значајно раздобље у коме ће на-
цноналноослободилачке енергије његових народа доћи до пуног изражаја.

2 17
 ОСЛОБОДИЛАЧКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ НА БАЛКАНУ
ПОЧЕТКОМ XIX ВЕКА
Развој ослободилачког процеса на Балкану није био равномеран. Он је
зависио од стицаја великог броја објективних услова који су деловали у раз-
добљу до ХЕХ века. Привредни саобраћај са средњом Европом иЈтериферни
I положај у ОтоманскоШхарств^длж'ш~али'су'ЈГационалну.идруштвену еман-
ципацију Србије. Још је повољнији био положај Грчке у непосредном додиру
са живим саобраћајем и утицајима~кбји су’продираЛи,.из области Средозе-
мља. НасуДрот томе, континЂнталне области Балкана у широком појасу од
Јадранског до Црног мора биле су изложене јачем притиску централне тур-
ске власти и ртежаним^устбвима^привредног саобраћаја. Стога је нацио-
V' нално-политичка и друштвено-економска еманципација Балканског полу-
; острва најпре започела ослободилачким револуцијама у Србији 1804. године
I и Грчкој 1821. године.

СРПСКА РЕВОЛУЦИЈА

Устанак у Србији 1804. године био је почетак националног и друштве-

ног процеса из кога су се родили нова српска држава и друштво XIX века,
као израз прве независне државне творевине у новијој историји југословен-
ских народа. Устанак 1804. године започео је уједно процес национално-
ослободилачких устанака и покрета на Балкану који ће испунити цео XIX
век. Формирање модерних нација и држава које је из ових револуција и по-
крета потекло унело је нов садржај у Источно питање и политику великих
ј европских сила на Балкану. Стога је, посматрана као први израз ових про-
I мена, српска револуција 1804. године имала српски, југословенски, балкан-
ски и европски значај.

Борба за независвост Србије

Српски устанак плануо је 2/14 (стари и нови календар) фебруара 1804.

године у Шумадији и био је непосредно изазван терором београдских дахија.
Н а чело устанка дошао је Карађорђе, епска личност српског народног
препорода. Устанак је брзо захватио цео Београдски пашалук. Од хајдучких
чета и шумских збегова створени су први устанички одреди наоружани
кријумчареним оружјем из Аустрије или отетим од Турака.
Устанак у удаљеној покрајини пространог Отоманског царства, изо-
лован на једном дотле непознатом делу Балкана неизбежно је морао добити,
у својој првој фази, ограничени обим борбе против султанових одметника
дахија. Међутим, муњевити успеси устанка и стварање слободне територије
изазвали су двоструке последице: ширење устаничког програма, сразмерно
јачању самопоуздања заснованог на успеху и реакцију турске централне вла-
сти угрожене устаничким победама. Прелом у развоју устанка одиграо се
1805. године када су против устанка уп^ете'турске~армије из Босне и 'Б у -# ;'0Т-
Тарскеиж ад асе ослободилачка борбаније виш емоглазамагљ ивати борбом
против дахија. У тешким и крвавим биткама кодЂванковцаГЈВО^ТМЈашара и
Д м и г р јца 1806.Т^ДИне српски с е љ а ч т ^ Ж и ц и 'т у к л и ’су' царску војску и
своме устанку дали карактер борбе против бтоманске империје. Устаничка
воЈСкаГнарасла н^бЗжуЗСТООТојника, очистила јеС рбију одТурака и 6 . ја-
нуара 1807. године ослободила у јуришу Београд. Почетак руско-турског
рата децембра 1806. године изменио је политички положај устаника. Осло-
њени на војне успехе и на једну велику силу - Русију, они су истакли инте-
грални програм своје борбе, ослобођење и независност Србије. Ови циљеви
изражени су одбацивањем „Ичковог мира” којим је Порта уочи рата с Руси-
јом прихватила првобитне, ограничене захтеве устаника. Ово одбацивање
сведочило је о развоју и сазревању државне идеје у процесу устанка. Цар-
ском мухасилу, који је захтевао да Срби учествују у војни против Русије, од-
говорили су устаници да „Србија себе сматра независном државом” и да
„неће плаћати данак нити дизати оружје на једноверну браћу и савезнике”.
Намеру устаника да наставе борбу до пуне независности запазили су и ау-
стријски извештачи. Разлози борбе за независност излагани су руској ко- /гг/пт.
манди у Јашију 1808. Тбд!н<Гса"мблббм да се обнови стара српска држава и
уједине у њој сви Срби пбд Турском и Аустријом. Ти разлози су навели Ка-
рађ’орђа~да'у'два''маха,'Т8087’и 1809. гбдине бдбије турске мировне предлоге.
Србија улази у ратне операције 1809. године са паролом „обнове старе срп-
ске државе”. Уместо примирја с Турском К арађорђе је 1809. године преузео ,
обимнд .офанзиву према Санпаку са стратегздско-политичкстГвамером да ^ ^
споји Србију са Црном Гором и дигне устанак у Босни.
Бурни догађаји који су на почетку XIX века захватили Европу, Наполе-
онови ратови који су везали снагу, интересе и сву пажњу великих сила уса-
мили су српски устанак и препустили га сопственим снагама које су биле у
очитој несразмери са снагом и резервама Отоманског царства. Развојна ли-
нија српског устанка прешла је 1806-1808. године преко свог врхунца и по-
чела је опадати немајући довољно средстава за вишегодишње исцрпљујуће
ратовање. Исход устанка зависио је од аустро-турских и руско-турских од-
носа. Ослоњени на руске снаге устаници су извојевали победе над турском
војском кодЈПтубика и Малајнице 1807. гоцине; они су наново тукли победо-
носне битке код Варварина и Лознице 1810. године пролазећи у међувре-
мену кроз кризеТзезане за ток операција руске војске на Дунаву. Наполеонов

2* 19
 поход на Русију 1812. године донео је слом српско-руске сарадње и пуну изо-
дациЈу устанка. 'Руско-турски мир у Букурешту 1812. године предвидео је ау-
тонбмиЈу за Србију укл>учујући је први пут у један међународни уговор. Он
је истовремено значио негацију стања створеног у Србији јер је предвидео
повратак Турака. Удаљени_од_позорнице дипломатсхог споразума и рђаво
{ обавештени. српски устаници одбили ~су услове Букурешког мира наставља-
јући борбу за пуну независност. Тиме се устанак приближо трагичном слому.
1ри турске^рмиЈ^Упућене из Ббсне, Ниша и Видина сломиле су очајнички
■ отпор устаничких снага и октобра 1813. године упале у Београд. После десет
година устаничких напораТСрбиЈаЈеЂила пон 6 в 6 'п 6к 6 рена.' ‘
рГ" Процес изградње српске државе у току устанка био је карактеристичан
I за његове циљеве. Из примитивних облика старе кнежинске самоуправе по-
I чела је израстати модерна држава XIX века. Народне скупштине дејствовале
5 су као законодавни органи; уставни прописи 1808. и 1811. године одредили су
уставни поло^кај Карађорђа као врховвог вође; Правитељствујушчи совјет
. образован 1815. године вршио је улогу земаљске владе. Посебан напредак
• осетио се на просветном пољу. Отворене су школе и Велика школа, матица
; каснијег српског универзитета.
/_" Рат и аграрна револуција извршена под његовим окриљем уништили
су турски феудални систем у Србији. Стога, мада сломљен 1813. године,
устанак није био угушеи. Заснован на дубоким друштвеним и економским
променама извршеним 1804-1813. године, он је представљао прву фазу у
процесу српске кационалне еманципације. Одатле враћање Турака у Србију
представља само обнављање привремене окупације, не и рестаурацију ста-
рог режима чији су темељи били разру:пени. Ово се испољило у непреста-
ном врењу, појачаној хајдучији, покушају буне Хаџи-Продана Глигоријевића
септембра 1814. године, дејству емиграције у Аустрији и коначно избијању
Другог српског устанка 11/23. априла 1815. године под кнезом Милошем
Обреновићем.
Устанички пожар наново је захватио Србију 1815. године, слично дога-
| ђајима из 1804. устакици су тукли Турке на Руднику, код Палежа и Чачка,
сатерујући их у градове и ослобађајући територију Србије. После ових по-
беда устанак се нашао на прекретници. Суочен са офанзивом две турске ар-
мије које су хитале из Босне и Румелије да га угуше, немајући ослонца на
велнке силе, оптерећен дугогодишњим војевањем, пустошењима, епидеми-
јама, глађу, немајући ратне спреме устанак 1815. године је узео други правац
од устанка 1805. године. Док је устанак 1805. године кренуо у борбу за изво-
јевање пуне независности од турске власти, устанак 1815. године је пошао
путем компромиса с њом, да би остварио ограничени циљ аутономије. У:та-
нак 1804-1813. рачунао је на спољну подршку Русије и европских сила; уста-
иак 1815. био је принуђен да се ослони на сопствене снаге. Устанак 1804-
1813. применио је револуционарне метоце војно-политичког уништења оку-
паторске власти; устанак 1815. године кренуо је еволутивним путем потко-
павања турске власти у њеном корену, у утакмици растућих српских и
опадајућих, разбијених турских друштвених снага у Србији. У суштини, оба
1 ова пута представљају само разлику у методу за постизање јединственог
' циља, ослобођења и независности Србије.

20
 У судару са турским истрошешш феудалним снагама ново српско дру-
штво изишло је као победник. Оно се ослањало на полет трговине, заната и *
укупног привредног саобраћаја. Историја борбе за признање аутономије Ср- /
бије 1815-1830. обухватила је низ дугих, заморних и изломљених преговора
са Портом док је све више јачала унутрашња снага Србије и споља се све
више ангажовале велнке силе, посебно Русија. Тај еволутивни процес дове-
шће до одлука Акерманске конвенције 1826, Једренског мира 1829. године,
Хатишерифа 1830. гсдине и признања аутономије Србије. Тиме је завршена даЗс?
прва ф аза у борби за коначно ослобођење и независност.

Српски уетанак н Југословени

Устанак у Београдском пашалуку 1804. године, као прва нацио-

налноослободилачка револуција почетком XIX века на Балкану, имао је сна-
жно дејство на развој ослободилачких тежњи целокупног српског и
јужнословенског подручја. Однос између српског устанка и ослободилачких
покрета на овом подручју био је функционалан: устанак је створио услове и
револуционарну атмосферу код српских и југословенских маса и у њиховој
ослободилачкој борби добио подршку у сопственим напорима за извојевање
ослобођења и независности. То се манифестовало с једне стране у бунама,
устанцима, врењу и хајдучији првенствено на српском подручју, с друге
стране у приливу добровољаца, материјалних средстава и ратних потреба у
Србију. Карактеристично је да се њено становништво у току устанка 1804-
-1813. годанехотрво удшстручило упркос ратним губицима. Српски устанак
претворио се_у нац^налноослободилачки покрет целог српског народа.
Ис5;овремено су у ње>(у рођени први наговештаји и тежње за уједињењем Ју-
гословена.
Активност устаника у Србији носила је југословенско и балканско обе-
лежје, захватајући безмало све хришћанске становнике Турске, Србе и Југо- ч
слозене под Аустријом. Одмах после првих устаничких победа 1805-1806. &1Ј 'с'~'
године аустријске власти почеле су се жалити да Срби у јужној Угарској сфсЏ Сг,
припремају немире, прелазе у Србију, хајдукују и помажу устанике преко "Ј -
Саве. Пребеглице из ових крајева дале су Србији прве чиновнике, ди-
пломате, професоре и учитеље. Српски трговци преко Саве и Дунава снаб-
девали су устанике новцем и ратним потребама. У тесној вези са српским ^
устанком су и две буне сељака против спахијског угњетавања'и бирократи-
зма аустријских власти. Прва буна, названа по њеном вођи Тицанова буна, /ј^о^
избила је 1807. године у Срему и била је повезана са српским устаничким во- ^
ђама Луком Лазареви'Еем"и”Иладеном Миловановићем. Друга буна, у банат- к
ском селу Крушици (тзв. Ђакова буна) била је такође изазвана де]ст5ом <јЧ
српског устанка. Аустријске^ласти оштро су реаговале и угушиле оба по- '
крета, енергично сузбијајући ширење револуционарне пропаганде из Ср-
бије.
Аграрни немири и сељачки покрети захватили су Славонију и Мосла-
вину. По хрватској Војној Крајини ширили су се гласови о Карађорђевим
победама над Турцима; погранични официри и војници из Славонско-срем-

21
 ске и Хрватске генералкоманде пребегавали су у Србију. Српски трговци из
Трста и Сења слали су устаницима помоћ у новцу и храни.
Офанзивна концепција српског устанка садржавала је спајање са Цр-
ном Гором преко Новопазарског Санџака и дизање устанка у Босни и Хер-
цегоШ Ј^О в^ацШ налнО -пблитичкаконцепција биће жива у Србији током
цеЗтаГХК века_додалас. Утица] СрбЈђеИа^ббсанско^херцегбвачко подручје
наглб Је порастао после победе устаника на Мишару 1806. године где је изги-
нуо цвет босанског беговата. Од ове године почињу устанички прелази у Бо-
сну'иначе узбуњену француском акцијом на Јадрану. Српски ратни план
1807- године обухватио је дизање устанка у Восни. Он је врхунио у Карађор-
ђевој офанзиви 1809. године и његовим победама над Турцима у Санџаку,
код Н ове Вароши и СјеницеТНапори српских; устаника нису остали без од-
зива. ХаЈдучке четеТсамоникле на терену или образоване у Србији, обухва-
тиле су својим дејством цело босанско подручје до Сарајева и Босанске
Крајине стварајући традицију ослободилачког војевања с наслоном на Ср-
бију која ће касније служити као основ револуционарним покретима у току
XIX века. Хиљадедобровољаца из Б_осне и Херцеговине узело је учешћа у
устаничким одредима у Србији. Устаници су захватили 1805-1807. године
херцеговачка, брдска и ^ е р Г ^ м б Ж с к а племена Дрббњака, Куча7 Дипера,
Бјелопавлића и Климената. Године 1807. избио је устанак у Босанском Под-
рињуГУ БЂсанској Крајини, устанак припреман од 1806. године букно је
1809. шдине. Ова тзв. Јанчићева буна дигла је на оружје сељачке масе од
, Уне до Босне и била је у крви угушена.
^ Српски устаници одржавали су додире са Црном Гором. Они су били
утолико приснији што је током XVIII века велики део Шумадије био насељен
досељеницима из Црне Горе, Херцеговине, Санџака, Рашке и са Косова. Већ
у пролеће 1804. упућени су из Србије позиви црногорском владици Петру I
за вбЈну сарадњу. Ти позиви поновљени су 1806. године. Црна Гора била је у
тешком пол^аЈ^уЈшетена у руско-француски сукоб у Боки которској. Вла-
дика Петар I припремао је 1807. године упад у Херцеговину. Он је напао за-
једно с једним руским одредом Требиње и Никшић, али је био одбијен од
Турака који су имали подршку Француза. Српски и црногорски одреди сара-
ђивали су 1809. године у Санџаку. Владика Петар I је поново пошао на Ник-
шић 1809. године али се Карађорђе морао повући из Санџака због турске
офанзиве на Србију. У Доброти је 1813. године проглашено уједињење Боке
которске са Црном Гором, али је 1815. године на конгресу великих сила у
Бечу Б ока дата Аустрији.
Устаници из Србије предузимали су акције према Пироту, Нишу,
, Лесковцу, Куршумлији и областима на југу. Локални устаници и појава ма-
| совне хајдучије на овом подручју нагнали су Турке да спале огромне ком-
плексе шума од И бра до Јужне Мораве и око Приштине, Митровице и
Куманова. Устанички покрет био је тако јак да је 1809. године јужна Србија
практично била очишћена од Турака. Вести о"устанку продрле су.у Македо-
нију с којом је одржавана веза преко досељеника и добровољаца.
Из ових међусобних веза, контаката и сарадње на заједничком делу
ослобођења, никли су у Србији и први планови југословенског уједињења.
Они су дошли до изражаја у Карађорђевим понудама Наполеону 1810. го-
дине да се југословенски свет ослободи од Турака и уједини под скиптром
француског цара. „Срби не би хтели да одвоје своју судбину од судбине
илирских провинција” писао је Карађорђе.
Н а тај начин, динамичан развој ослободилачке борбе поведене у Ср-
бији 1804. године већ је на почетку XIX века оцртао основне националне ин-
тересе и заорао прве бразде у развојном процесу ослобођења и уједињења
српског и југословенских народа.

Срмска револуција и балканскн народи

Већ је аустријски историчар Ка11ау запазио да су сви хришћански

народи европске Турске гледали српску устаничку ствар као сопствену. Ова
солидарност била је последица дубоке заједнице интереса балканских на-
рода притиснутих истим невољама и задојених истим ослободилачким те-
жњама. Она још није била угрожена развојем посебних балканских на-
ционалних држава и друштава и манифестовала се од сарадње хајдучких
чета до почетака културног стваралаштва. Први српски устанак 1804. го-
дине био је стога део општег ослободилачког врења које је захватило Бал-
кан на почетку XIX века. То се манифестовало у његовој повезаности са
покретима суседних балканских народа и њиховог доприноса ослободилач-
кој борби Србије.

Бугарско подручје било је почетком XIX века изложено суровој екс-

плоатацији крџалија, одметника и феудалној анархији која је изазвала отпор
бугарског ослободилачког покрета. Наслоњен на српски устанак он је у
неку руку био његов продужетак на бугарској територији. Изоловани после
Пожунског мира од подршке споља, српски устаници су почетком. 1806. го- 4 ^
дине решили да се ослоне на унутрашње балканске снаге. Њихова Скуп- "' -
штина у Смедереву одлучила је да пренесе пламен устанка на суседне"турске
пашалуке. П ораз који су нанели Пазваноглуу фебруара 1806. код Соко Бање
изазвао је кргаве.п.сугаље^над бугарским становништврм у Видину. Опаснбст ;
да се српски претвори у општи балкански устанак нагнала је турске власти I
да приступе разоружавању становништва на укупном балканском подручју.
Поле победе код Делиграда српски усташши прешли су на бугарску теритр- ,
рију у област Белоградчика. '1о Те подстакло покрете буг.арских.сељака у ^
области Видина претварајући се у српско-бугарску сарадњу.
Нове м огуК оста]са^адЈ^'7 авш 1 е су се у Руско-турском рату 1806. го-
динејсоЈИ ј е цробудио наде у ослобођење Бугарске. Софроније Врачански
образовао је Бугарски ослободилачки комитет у Румунији. У руској војсци
заједно ратују добровољци Бугари, Срби и Румуни. Године 1810. образован
је у оквиру руске војске бугарски одред који се борио у операцијама преко
Дунава. У српским одредима источне Србије ратовао је знатан број бу-
гарских добровољаца. Ове српско-бугар.ск&.чете допирале.су 1807. године. до
близу Софије изазива;ући покрете сељака западне Бугарске и подстичући
хајдучију у планинама Балкана, Витоше и Родопа. Према једном руском из-

23
 вешгају посде руско-турског примирја у Слобозији августа 1807. у Србију је
прешло 1808. године око 4 000 Бугара од којих је 800 ступило у устаничку
т [ | ^ ’ХаЈдук-Вељко је 1809. године извршио продор у Бугарску. Према из-
вештају Рада Вучинића, Карађорђева емисара Наполеону, једно бугарсжо
изасланство предлагало је фебруара 1810. године српском устаничком вођ-
ству заједничко дејство против Турске. Српски изасланици на руском двору
;'тврдили су касније да је 1812. године постојала нека врста тајно склопљеног
!савеза са представницима Босне, Херцеговине, Албаније и Бугарске. Слом
устанка у Србији 1813. године изазвао је привремени прекид сарадње срп-
ског и бугарског ослободилачког покрета. Њихова сарадња настављена. је
касније под новим условима створеним после Другог српског устанка 1815.
године.

II

Почетком XIX века грчки народ налазио се у предвечерју ослобо-

дилачке ревсшуције. Мореја је залечила ране задобијене после устанка 1770.
године; Епир се налазио у стању буне под Али-пашом од Јањине који се у
борби са централном влашћу ослањао на Грке, Арбанасе и Црногорце. У
овако узаврелој средини вести о српском устанку, које су стизале преко тр-
говачког пута моравско-вардарском долином, указивале су на заразан при-
мер Србије.
У време српског устанка јавили су се народни покрети у северној Грч-
кој. Изгледа да су на њих утицали позиви које је Карађорђе упућивао хри-
шћанима Албаније, Румелије и Бугарске. П рема једном извору Руси су 1808.
године донели на Олимп позиве Карађорђа и Родофиникина Грцима на уста-
накГО д ш м цорукама писа:о је и албански лесник Хаџи Сехрет. Побуна грч-
кизГ"арматола и клеф 1?а на Олимпу, гприла 1808. године. под вођстврм
свештеника Ентима Влахаваса, била је несумњиво у вези са догађајима у Ср-
бији. Устаници с блимпа, као и српски узели су у почетку курс борбе против
одметника Али-паше тражећи подршку на све стране. Влахавас је продро у
^Тесалију али је код М етеора био поражен.
Један од видова доприноса грчког народа српском устанку било је уче-
■г,.,шће грчких добровољаца у српским устаннчким одредима. Епирац Конда
учествовао ј е'УЂ15ло5рјењу Београда 1806. године, Ђорђе Олимпиос борио
се у Источној Србији. Међу добровбљцима. су се налазили у Динцар-Јанко
Поповић и Георгије Заглас. Иницијативом Константина Ипотлантија,у Бла-
^ шкбПе~образована тзв. Грчка легија у којој је учествовало 1.500 доброво-
,,Ј љ&ца"ГртаГ Р ^ у н а , Арбанаса, Бугара, под командом Николе Пангалоса.
' Један 'бдред ове легИје узео је учешћа у бици код Штубика 1807. године где
су Срби и Руси разбили Турке. С друге стране Балкаиа арматол Никотзарас
који је гусарио по Егејском мору у споразуму са командантом руске флоте
адмиралом Сењавином, саставио је јула 1807. године добровољачки одред од
550 људи у намери да се од Олимпа преко Македоније иробије до Србије,
Надмоћне турске снаге из Неврокопа и Сереза напале су одред и он је био
приморан да. се повуче са тешким губицима.
Српски^устаници добили су подршху грчких црквених и фанариотских
круговаГУкгаро-влашки митрополит Доситеј Филити' скупљао је ‘и 'слао

24
 устаницима новчане нрилоге. Цариградска патријаршија, видински ми-
трополит, као и београдски посредовали су између устаника и Турака 1807. и
1808. године. Свештеник Бенедикт Каљевић активно је радио на дизању
устанка у Босни, док је грчка. околина генерала Мармона утицала на њега у
корисг устаника. Несумњиво највеће услуге српским устаницима уушнио је
влашки кнез. фанариот Константин Ипсиланти као посредник. између њих,
'Т уЕ деТ П орте. Радећи на повезивањуТрка, Срба и Румуна Ипсиланти је по-
мишљао и на српске кнежевски престо као на корак ка остварењу велике
грчко-балканске државе. Велику_подршку. нашли су устаници у критичним ц___ _ ;
данима 1813-1815. године код грофа Каподистрије који се залагао за, Србију ..
још у штабу руске дтаЖске^Ши^гШеШНаЧетаговаТНа Бечком конгресу
1814. године он је српским емигрантима давао драгоцена обавештења и 1
упутства за дипломатску акцију код зеликих сила. Године 1816. Каподи-
стрија је радио на конфедерацији Влашке, Молдавије и Србије.

Ш
о
Ослободилачки покрети у румуннји изразили су се почетком XIX века
кроз иојачану хајдучију и сељачке устанке. Оштра друштвена диференција- Ч-Ј \ ј
ција између доњих, јако притиснутих сељачких маса и горњих бољарских и
фанариотских владајућих кругова изазвала је напоредо националну и со-
цијалну револуцију. Српски устанак и рускд:турски дат 1806-1812. године
подстакли су отпорне покретеТ”нарочито хајдучију која је била интензивна
^"дб^тН Н Т Ш ^ГШ Д И Ж ^Њ ^г^^асн^и тођ,,.Тудрр Владимиреску, уче-
ствовао |е као„,припадник. рум 5гнског одреда руске војске у здруженим ру-
скс~српским војиим операцијама. У Влашкој се 1816. године јавила прва
тај'на народно-ослободилачка организација са око 150 чланова с циљем да
„Киежевине ослободи од Турака”. Може се са извесношћу тврдити да је ор-^
ганизација била повезана с ослободилачким снагама у Србији.

Српска револуција и Источно питање

Српска револуција започета 1804. године имала је двоструко значење

за међународне односе и интересе великих европских сила уплетене у Ис-
точно питање: актуелно, с обзиром на политичке околности почетком XIX
века и начелно, посматрано у аспекту дужег историјског процеса који ће се
развити на Балкану у XIX веку.
Геополктички положај Србије између Дунава, Саве и Моравске до-
лине, као најважније саобраћајнице северног Балкана и повезаност Србије
са српским и укупним југословенским подручјем подвукли су актуелни поли-
тички значај српског устанка. С друге стране, замашност Наполеонових рат-
них похода увели су Бапкан, почетком XIX века у вртлог европске политике.
Тиме је посредно и српско питање интернационализовано и изнето ван
оквира унутрашњих догађаја у Отоманској империји. Руско-турски рат
1806-1812, истакао је војно-стратегијски значај Србије која је штитила десно
крило руске армије на Дунаву и угрожавала позадину турског фронта. Срп-
ски устанак, као и могућност дизања општег усганка балканских Словена,

25
 одиграли су своју улогу у политици Русије, Наполеонове Француске и Ау-
стрије.
\ Међутим, прави значај српског устанка може се оценити тек у оквиру
) каснијег историјског развоја на Балкану. Српска револуција 1804. године за-
| почела је. процес револуционарног решавања балканског питања на нацио-
; налном начелу. Афирмацијом нових националних снага она је била
| наговештај нове епохе у историји балканских народа. Стога ће она за
*балканску историју имати значај који је за европску имала~Француска рево-
луциј^аТТШГгодине^'ОЈХ1Х века балканске^мас^учествовале'су стихијно у
операцијама европских коалиција против Турске. Од српске револуције
1804. године почиње не само процес националне и друштвене еманципације
балканских народа већ и њихово државно и. политичко организовање. Оно
ће с једне стране усмерити њихову ослободилачку борбу не само у правцу
ослобођења од турске превласти већ независности; с друге стране, увешће
ове организоване националне снаге као фактор у решавању Источног пи-
тања на подручју Балкана. Велике силе биће принуђене да у својој источној
политици траже ослонац или сузбијају ове организоване балканске нацио-
налне снаге.
Српска револуција 1804. године и израстање независне српске на-
ционалне државе у XIX веку имаће највише дејства на аустро-руске односе
на Балкану. Русија, гографски удаљена и повезана словенско-православним
везама, могла је без бојазни тражити ослонац у новим националним снагама
Јужних Словена за своју политику пенетрација на Балкан. Она је прва унела
национално решење на Балкану у комбинације своје политике. Подржава-
јући ослободилачке покрете на Балкану и тражећи у њима помоћно сред-
ство за остварење сопствених балканских циљева, руска политика могла је
усагласити своје интересе са процесом националне еманципације на Бал-
кану. Неспоразуми који су избијали из овога односа нису били националне,
већ политичке природе услед мешања Русије у унутрашња питања балкак-
ских држава и њиховог отпора у процесу изградње сопствене независности.
Сасвим друкчији однос јавио се према Хабсбуршкој монархији. Укупан раз-
вој српске и југословенске националне еманципације, започете 1804. године
био је супротан легитимистичком начелу на коме се заснивала многонацио-
нална Хабсбуршка монархија. Налазећи се у њеном непосредном суседству
и носећи у себи начело пробуђене народности, Србија је већ од 1804. године
покренула процес дезагрегације Монархије у односу на њене југословенске
народе. Стога је од српске револуције 1804. године до Првог светског рата
1914. Аустрија све више појачавала притисак на српско подручје водећи
према Балкану политику згагиз диоа и сузбијајући националну еманципацију
балканских народа и њихове ослободилачке покрете, било да су се они ја-
вљали у њеним границама, било на подручју Отоманске империје.

ГРЧ КА РЕВОЛУЦИЈА

Националноослободилачки покрети на Балкану почетком XIX века

добили су нов подстрек и потврду у ослободилачкој револуцији грчког на-
рода 1821. године. Она ће својим крајњим резултатима надмашити оне до-

26
стигнуте у Србији, услед два фактора. Најпре због развијенијег грчког
грађанског друштва, нарочнто оног у „спољном” хеленизму, расутом по
Средоземљу и Европи које ће грчкој националноослободилачкој револуцији
дати пун карактер грађанске револуције. Потом, због интервенције великих
сила у прилог Грчке, изазване њеним важним геополатичким и стратегиј-
ским положајем у источном Средоземљу. После истрајне ослободилачке
борбе грчког народа, грчка револуција оствариће прву независну балканску
државу са далекосежним последицама за развој балканске националне еман-
ципације и средоземно-европске политике.
Неравномерни економски развој грчког друштва и његов географски
распоред знатно су утицали на грчки ослободилачки покрет на почетку XIX
века. Друштвено-економска надмоћ „спољног” хеленизма, нарочито грчког
трговачког грађанства у грчким европским и балканским колонијама наме-
нила је улогу иницијатора и организатора ослободилачког покрета. Отуда
делатност Филики Хетерије и устанак у Дунавским кнежевинама предста-
вљају увод у револуцију сељачких маса Грчке.

Филики Х етерија и уетанак у Дунавским хнежевииама 1821. године

Међу балканским националноослободилачким организацијама прве

половине XIX века Филики Хетерија заузима посебно место. Тајна, рево-
луционарна организација створена у циљу окупљања и организовања родо-
љуба ради ослобођења Грчке путем устанка, Филики Хетерија се развила у
један национално и друштвено-политички сложени покрет чија је активност
преко устанка у Дунавским кнежевинама узидана у темеље грчке револуције
1821. године.
Филики Хетерију су основала уочи Бечкога конгреса 1814. године у
Одеси три грчка тргоша~Г<[^у$ас1К5 К г о с и
развијеног грчког грађанства у црноморским гртким колонијама да при-
преме и изврше дело ослобођења њихове' отаџбине. Акција Хетерије"про-
шла је кроз неколико раздобља, проширујући своју друштвену и националну
основу од трговачких и фанариотских кругова у Дунавским кнежевинама до
клефта, арматола и примата у Грчкој: од грчких родољуба до сарадње и
ослонца на устаничке снаге осталих балканских народа. И з ове нацио-
нално-друштвене разноликости никле су и различите тежње у ослободилач-
кој активности покрета Хетерије, везане заједницом интереса у ослобођењу
грчког и балканског подручја и рушењу отоманске власти.
У ПЕШл.^ажобљу„акжносш_Филики Хетерија имада..је..ограничен
успех, образована на шеми неке врсте масонске и хришћанско-апостолске
-оргШшзације, са свечаним ^лањЈ^ем^уПгосебан обред и заклетву. Намера
'да се грчко ослобођење повеже са борбом Србије довела је хетеристе у везу
са Карађорђем који је живео као емигрант у Бесарабији. Карађорђе је по-ј
стао члан Хетерије и прихватио се задатка да припреми Србију за поновни |
устанак. Везама Хетерије он је јуна 1817. године пребачен у Србију где је ње- ј
гова ратоборна намера била у пуној супротности са тактиком постепеног \
отимања власти и изградње аутономне кнежевине коју је спроводио кнез

27
 Милош после 1815. године. Сукоб ова два гледишта Карађорђе је платио
главом.
Под утицајем разноразних друштвених наслага у Хетерији су се ло-
миле две концепције: конзервативна, која је очекивала остварење циљева
подршком спољних европских фактора и револуционарна, која је
проповедала оружани, народни устанак. Од 1818.. грдине започела је јача ак-
__тивност Хетерије у припреми устанка. Акција је обухватила шире балканско
ј подр‘)^је,"одр'еђени су „Алостоли” за Србију, Бугарску, Дунавске кнежевине,
1Италију, Егејска острва, Мани и Месенију, Тракију и Македонију, Епир, Мо-
реју, Египат и Русију. У овоме раздобљу (1818-1820) Хетерија је стекла сна-
жно упориште у Грчкој, продрла у високе фанариотске породице у
ј кнежевинама, проширила своју револуционарну основу међу морнарима,
ј клефтима и арматолима и своју мреж:у раширила преко пространог под-
| ручја од јужне Русије до балканског и грчког копна, Јонских острва и малоа-
! зијске обале.
; Након поновног одбијања грофа Каподистрије да стане на чело Ор-
ганизације, њено вођство прихватио је у пролеће 1820. године кнез Алек-
сандар Ипсиланти, син Константинов, генерал у руској војсци и царев
ађутант. Он је приступио унутрашњој реорганизацији Хетерије, њеном ве-
ћем повезивању са покретима балканских народа и изради планова за ак-
цију. О ктобра 1820. на састанку вођства Хетерије у Исмаилу разматрана су
два плана која су предвиђала дизање устанка на ГЈелопонезу напоредо са ди-
■~занЈе'м1зпштег балканског устанка и изазивањем пожара у Цариграду. Оба
плана тесно су везивала устанак у Грчкој с акцијом Србије којој је намењена
офанзивна улога према Босни, у сусрет Црногорцима и према Бугарској.
Отоманску власт на Балкану требало је разапети између Србије, Бугарске,
Црне Горе и Али-паше од Јањине. У том тренутку букнули би Мореја,
ерецња Грчка, Епир, Тесалија и Македонија. Ослобођени балкански народи
затражзли би владара из руске царске породице иобразовали балканско-хе-
ленско царство.
Планови Хетерије за дизање општег балканског устанка претпо-
стављали су тесну сарадњу с осталим балканским народима. У Влашкој и
1^1олдавији рад Хетерије био је у знатној мери олакшан придобијањем сина
го т о д а р а Вдапже Јована Караце и лично господара Молдавије Александра
Сутзоа. После руско-турског рата 1806-1812. и пропасти српског устанка
1В13. године уЈКнежевинама се стекао већи број избеглица из свих бгш-
канских крајева. Сви су они мање-више били увучени у противтурске завере
и~рад"ХетериЈе. Одатле се у устанку Хетериста 1821.' године или у устанку
Тудора”'Владимирескуа, јављају позната имена из српске револуције Хаџи
П родан, Раде Вучинић, Миљко, брат Хајдук-Вељка, као и добровољци и уче-
сници у бугарском одреду руске војске и носиоци бугарског ослободилачког
покрета Хаџи: Михали, капетан Којчо и дзуги.
Ако су српски емигранти у кнежевинама били спремни да улете у новв:
устанак друкчије је стајало са кнезом М илошем и Србијом која је, ис-
црпљена после дутогодишње борбе, ушла у период релативне стабилизације
и изграђивања аутономије. Хетеристи су тражили и одржавали повремени
контакт са Кнезом Милошем још од јесени 1817 године. Ипсилантијев позив
Милошу октобра 1920. уколико га је српски кнез примио, са предлогом
војне диверзије према Бугарској пао је у најнезгодније време када је у Ца-
риград била упућена делегација са молбом за титулу наследног српског кне-
жевског достојанства. Нацрт грчко-српског савеза са предлогом војне
сарадње, упућен крајем децембра 1 § 20 . године доспео ј.е у руке турских
пограничних органа. Срећом, истрага поведена у Цариграду заташкана је
без већих последица. Милош је био двоструко опрезан према Ипсилантије-
вој акцији; јер није версииоП^Гиза ње стојиР.усија и јер је сматрао да Србија
није у могућности да покреће нови устанак. Учедаћа Милошевих против-
ника, емигрантских војвода Милеика Стојковића и Петра Добрњца, у
устанку Хетерије сам о ''^'га"м о гл и '|о ш Ж ш е одвратити. ''Заиста, у'вр ем е!
устанка у Влашкој два кнеза дожаревачке нахше Марко Абдула и Стеван|
Добрњац покушали су да дигну устанак у Србији против Милоша.
Хетерија је ухватила контакте у Бугарској чије су ослободилачке снаге
виделе у устанку Хетрије против Турака могућност збацивања сопственог
социјалног и националног јарма. Не само међу бугарском емиграцијом у
Влашкој и у трговачком грађанству црноморских пристаништа Хетерија је
нашла упориште у појединим градовима Бугарске у Сливену, Пловдиву, Га-
брову и др. Међутим, добија се утисак да су ове везе биле више појединачне
но масовне, јер је општи устанак у Бугарској изосгао 1821. годике. Изгледа
да су Хетеристи слали изасланике и у Црну Гору чији је задатак био да упали
арбанашка племена северне Албаније. Устанак у Дунавским кнежевинама и
Грчкој који је припремала Хетерија, подразумевао је_да^сасвим .не1рве&а
услова: подршку Русије а.опшга~балкански устанак. Догаћаш ће показати да
се ни један од њих неће остварити.

Устанак хетериста у Влашкој и Молдазит. кози, је.заподео-преласком

Александра^Ипсшшнтија’' преко реке_Прута 22. 11/6. III (стари и нови ка- 'Г и«.
д^Н дар)~ Ш 1ггодш епздгШ б "б е1 ап о редо са~ националноосдободилачким
утаадком~румунског народа. Овај устанак је био последица кризе румунских
селЗганК^Ш^^отпгерећети многоструким дажбинама турском сизерену, ‘ ч '
фанариотском двору, бољарском велепоседу и цркви, затим трагова ми-
нулих руско-турских ратова крајем XVIII и почетком XIX века вођених
преко румунске територије као и процеса националног сазревања које је на-
шло политичког представника у младом румунском грађанству и његовој
интелигенцији. Н а чело румунског националноослободилачког покрета
1821. године стао је Тудор Владимиреску учесник у ратовима 1806-1812, и Н..
припадник. тајне ослободилачке организације основане.1816. године. По-
чет!ом 1821. године Владимиреску је преш аоиз БукурештаЈу.Р.дтенију-,у.на- ,0
•тритха-д Д Ж ^ ^ н а к . П окрет је био повезан с акцијом Хетерије. У њемује,,
поред хетериста, учествовало низ добровољаца из~свих балканских народаЈ
Срба, Бугара, Македонаца, Арбанаса. Међу њима су били Хаци П родан Гли-
горијевић вођа буне у Србији 1814, Ђорђе Олимпиос учесник у српском 1
устанку, Димитрије Македонски, Бугари Генчо и Хаџи Михали.
Програм Владимирескуа захтевао је смен\' ф анариотске владавине до-
маћиЈГТосподарима, сазив народног представништва састављеног од свих

29
 . слојева становништва, организовање народне војске, пореску реформу и
' ослоШ5ење'В"Мшке од трогодишње уплате данка. Овакав национално-со-
';цијални програм дао је полет устанку коме су пришле румунске сељачке
ј масе. Међутим, сељачки устанак неизбежно се почео претварати у аграрну
револуцију с оштрицом против бољара упркос противмера које је предузи-
мао Владимиреску. Бољарски, диван Влашке, супротставио се устанку и по-
кушао преговоре^В1Гадимиреску је на челу својих „пандура” ушао 21. марта
1В21Тшдше у^Букурешт доводећи устанак до врхунца, У међувремену Ипси-
'{}Ј\, ланти је покренуо устанак Хетериста у Молдавији, ширећи устаничке про-
кламације из Јашија. У Молдавији се оштрица устанка хетериста окренула
против турског градског становништва. У намери да уједини оба устаничка
покрета, Ипсиланти је стигао 27. ма;та_у_Букурешт. Владимиреску је при-
хватио сарадњу_шатЈзајући да иза Хетерије с т о ј и Русија. Слом је настао кад.
'Је рускијцар Александар I одрекао саучесништво у устанку, осудио покушај
'И псилантија, о д у зео м у 'руски генералски чин и пристао да Порта својим
трупама заведе ред у кнежевинама. Конгрес европских владара у Љубљани
водио је одлучну политику гушења свих револуција. Руски став према
устанку хетериста и раскорак националних циљева оба покрета изазвали су
прекид њихове сарадње. Владимиреску се политички све више усамљивао;
изгубио је подршку Хетерије; преговори са бољарима Влашког дивана нису
успели због тежњи ка аграрној револуцији румунских сељачких маса. Када
је полрвином маја турска војска пошла на Букурешт Владимиреску је поку-
ш ао да према Турцима примени тактику преговора кнеза Милоша Обрено-
1 виКа^"'Србији’Г Сматрајући тб'издај6м,"хетеристи су!га'ухапсили и осудили на
смрт 27. маја. Њ егов устанак, у ствари, већ је био сломљен. Део његове вој-
| ске нас"тавио"’ј е борбу у оквиру Ипсилантшјевог покрета.
Одреди Ипсилантијевих трупа били су састављени од добровољаца
Грка и осталих балканских народа Бугара, Срба, Арбанаса који су живели у
кнежевинама. Припремајући прелаз преко Дунава Ипсиланти је дошао у до-
дир са једном бугарском делегацијом која је обећала дизањ е устанка у Бу-
гарској. Међутим, губитак руске подршке и упад турских трупа у кнежевине
практично су значили и крај устанка хетериста. Отоманске трупе преш ле су
половином маја 1821. у Влашку и 29. маја ушле у Букурешт. Одлучна битка
вођена је 7/19, јуна код Драгашана. У њој је изгинуо цвет грчке омладине
' која је,'’о’рган"изована у „посвећеном батаљону”, похрлила из Русије и Европе
да узме учеш ћа у ослободилачком устанку. Ипсиланти је 15/27. јунаЈгреш ао
у Аустрију где је ухапшен. У Влашкој одред Срба, Бугара и Грка, међу ко-
јима и Карађорђев војвода Младен Миловановић и хетериста Олимпиос
Хармакис, пружио је херојски отпор у опкољеном манастиру Секу. У Мол-
давији одред добровољаца Ипсилантијеве и Владимирескуове војске, проби-
јајући се према руској граници пружио је последњи отпор код Скулени на
реци Пруту. Тиме је устанак у Влашкој и Молдавији угушен.
Устанак у В л ашкој и МолдавијиЈшо је значајан јер се на њега одмах
надовезад.а.-реводуниЈа у Грчкој. Он је у себи садржао два покрета: румунски
и грчки. Устанак Владимирескуа ј е био антифеудални пбкрет сељачких маса
и навдонално-румунски покрет трговачкихкруговгихредњ ихЈбољ ара кбји
је имаб елементе Трађанско-демократске револуције. Напоредо са њим из-
био је устанак хетериста ослоњених на грчке и балканске снаге, које су биле
међусобно повезане у некој врсти балканског издања италиј ансјтаг^кадбо-
нарства, са циљем ширења опште балканске револуције из које_би се родила
осло§ођена Грчка. Историјски развој је показао да се грчка револуција не
може унети споља, из балканског залеђа, већ се мора родити и развити у са-
мој Грчкој.

О слободилажа револуција у Грчкој 1821.

Устанак у Дунавским кнежевинама био је предигра грчке револуције

1821. године. Услови за општи устанак у Грчкој потпуно су сазрели двадесе-
тих година XIX века. Криза турског феудализма мобилисала је сељачке
масе; грчка трговина и морнарица добили су нагли полет у време Наполео-
нових ратова и континенталне блокаде; побуна Али-паше од Јањине везала
је војне снаге Отоманске државе; револуционари из Хетерије образовали су
повезано и организовано устаничко вођство. Тиме су припремљени економ-
ски, војни и друштвени услови за ослободилачки устанак.
Н а поруку Ипсилантија и Хетерије, састали су се крајем јануара 1821.
године грчки примати у Востици7на Пелопенезу, на договојј за^станак, на-
поредо ^ ^ Ш н Њ 1 Г у Ј ^ . а в с к ^ ^ ш ж е в ш ш а и уласком турских трупа у
Молдавију, као и очекиваним устанком Србије. Већ 18. марта започели су
први нереди и обрачунавање с ТурцимаЈ.Калаврити. Три дана^касниЈе Мани
се дигла на оружје; 23. марта ослобођена је Каламата. У манастиру Св. Ла-
вре митрополит Германос, члан Хетерије, прогласио је 25^_м.арха_рпшти
^ т а Ж к 1 ^ Т у р Т е 7~(7сномЈЈи Сенат Месеније упутио је 28. марта проклама-
цију европским државама о решености грчког народа да себи извојује неза-
висност. Устанак се ширио муњевито; до 2. априла цео Пелепонез је био у
пламену. Он се пренео на источни део средње Грчке. Турски гарнизон у
Атини био је блокиран на Акропољу. До половине м ри л аЈ^тан ак је захва-
'тио острва"Спецу, Псару~иХидру, који су устаницима дали флоту. У мају се
дигла Тесалија, у јуну Крит. Једино је Епир остао по страни услед турских
војнихТтерација протшГ~Али-паше од Јањине. За три месеца устаници су
успели да ослободе целу територију јужно од Термопила, са изузетком твр-
ђава.
^Грчка ослободилачка борба прошла је кроз три фазе; у првој (1821-
-1825) она је била у успону; у другој (1825-1827) ушла је у кризу услед ото-
манске офанзиве из Египта; у трећој (до 1829) дошло је до интервенције ве-
ликих сила и победе револуције. Грчки ослободилачки устанак спада међу
најкрвавије балканске устанке. Он је вођен до истребљења са обе стране. То
је била последица измешаности градског и сеоског турско-муслиманског и
грчко-хришћанског становништва и медитеранског јужњачког темпе-
рамента. Одатле страховити међусобни обрачуни и физичко ликвидирање,
као на острву Хиосу где је од 113 000 хришћана у априлу 1822. године остало
свега 1.800 у августу. Обрнуто, од краја марта до краја априла 1821. године
истребљено је на Пелопонезу око 15 000 муслимана.
Напоредо са развојем ослободилачке револуције у Грчкој је изгра-
ђивана нова домаћа власт.јја р о д н а скупштина у Епидавру прогласила је ја-
нуара 1822. године независност Грчке, донела устав и изабрала Александра
 Маврокордата за првог председника Хеленске републике. Устаници су 1822.
горјине прошириди ослобођену територЗју и ослободили Атину^Тебу и Ме-
содонги.. Њихова флота однела Је Јуна победунад турском флотом код Хи-
оса. Порта која је у пролеће 1822. године завладала Тесалијом и Јањином
предузела је противофанзиву ал и је Тео^ор Колокотронис успео да до ногу
~по^ 'еМ 2 5 а ^а~1Гр^али.кон Дервенаква. Сличним неуспехом завршена је
нова турска офанзива у 1823. години. До 3825. годжне грчко-турске војне
ош^зације биле'су у извесно] раБнотежи: Турци су спречили ширење устанка
јУ ^еверноЈ Грчкој чије су равнице олакшавале брзу војну интервенцију;
грчки устаници одбранили су приступе брдовитс-ј средњој Грчкој и Пело-
I понезу, бранећи истовремено флотом свбја острва.
П реокрет и погоршање настали су 1825..шдине интервенцијом војске и
флоте Ибрахим-паше из Египта и унутра!шњим раздором устаничких снага у
сукобу око организације нове власти. Цошто је угушио устанак на Криту
Ибрахим-паша се искрцао на Пелопонез који је ставио под мач и огањ. Г1о-
сле једногодишње херојске одбране заузет је априла 1826. године Ме-
солонги. Герилски отпор пружан Је и даље на Пелопонезу и у кон-
тиненталнс^Тјрчк^али је~устанак у целини дбшао у бзбиљну кризу слично'
пблож ајухком е.се нашла Србија 1813. године. У томе тренутку револуцију
је спасла интервенција великих европских сила.
| Историја европске интервенције дббро је позната. Она је била после-
| дица значајног војно-стратегијског и привредно-политичког положаја Грчке
у Источном Средоземл=у и англо-руских супротности укрштених на под-
ручју Отоманског царства. Сем тога фиЛхеленски покрет на западу, засно-
ван на романтизму и класицизму либералне европске интелигенције. и
изгледима за пословне инвестиције европских бродовласника, банкара и по-
словних кругова, не само што је довео у Грчку идеалисте, песнике, на-
ционалне револуционаре и авантуристе, већ је пронео грчку револуцију
светом и мобилисао европску и светску јавност у њеиу корист. Бурни дога-
ђаји који су захватили укупно балканбко подручје Јзуско^турским ратом
1826. грдине и битком код Наварина 1827. године довели су до крупних од-
лука у развоју Балкана. Једренским миром 1829. године П орта је признала
аутономна права Влашв:е, Молдавије и Србије, прихватајући споразум вели-
ких сила постигнут у Лондону јула 1827. и марта 1829. године о аутономији
Грчке. Лондонским протоколом од 3. фебруара 1§>30. године Грчкаје прогла-
шена незавиааом монархншм под заштатоЈкГРуетјеГЕнгл^е~и'Француке.
Порта је јула 1832, године признала независност Грчке којаје добила за вла-
дара изабраног европског кандидата, пДинцГХЗтона из баварске династије.
ОвШ^е^ТртдететихПгодша 'згартгаоГЈ^^ У истори}и
борбе балканских народа за ослобођење и национално-политичку еманци-
пацију. У процесу њихових револуција. рођене су независна.Гр.чка,. ауго-
номна Србија З л а ш к а и Молдавија.

Грчка револуција и Хеленнзам

Грчка револуција мобилисала је н^ционалне снаге укупног хеленизма

од балканског копна до острва Јонског и Егејског архипелага и малоазијске
 обале. Грчко становншптво у Отоманској империји било је изложено те-
шким репресалијама и искушењима. Започети вешањем Патријарха у Цари-
граду на Ускрс 1821. године, ови погромкГтрајали су неколико месеци 'без
п ^ станка~уТЈмирни, Једрену, Солуну, Кипрј^Родосу, Криту, широм Отоман-
ске имџерије. Они су у наЈвеббј мери погодили грчку трговину и грчку еко-
номску надмоћ у градовима. У Царигразу_с)^наррчитд у р.бласти банкарства
Грке потисли Јермени. Са превлашћу фанариота било је готово. Они су из-
губили свој владајући положај и у_|Јхнавским"кнежевинама. Вруунац на коме
се налазило грчко друштво у Цариграду у Х ^ЈЈГвекувиш е никад неће бити
досогигнут. Економски разлози који су у великој мери стајали иза погрома
Грка деловали су и на њихово стишавање. Потискивањем Грка Отоманска
држава губила је знатан извор прихода.
З а Отоманску државу од посебног војно-стратегијског значаја било је
подручје северне Грчке, Македоније и Тракије као централно подручје
Балкана. Одмах по избкјању на Пелопонезу, устанак је букнуо у области
Пик>да и Олимпа ширећи се према Арти с једне, Македонији, Тракији и Хал-
киднку с друге стране. Устаници из области Аспропотамуса започели су
ослобођење Тесалије уз помоћ одреда који су продирали с југа. Страховита
међусобна обрачунавања готово су потпуно опустошила читава подручја ис-
точне Тесалије све до Термопила на југу, стварајући на тај начин пусту об-
ласт која је раздвајала обе зараћене стране. Богат и густо насељени крај
Пелиона устао је на сружје. Устаници су образовали Тесало-магнезиски се-
нат и блокирали Волос. Устанак је сурово угушен 1822. године после чега су
тргови Ларисе и Солуна били пуни похватаног грчког робља.
Устанак је захватио и области Повардарја ширећи се према Тракији и
Халкидику. Да би га онемогућиле отоманске власти су приступиле разору-
жавању становништва и прикупљању таоца. Када је упркос томе устанак из-
био, у Солуну је побијеио 2 000 људи узетих за таоце. Аутономна грчка села
на Халкидику устала су на оружјеГкрајем маја. Турци су морали хитно довла-
чити појачања из северне Македоније како би задржали Солун у својим ру-
кама. Устаници су се повукли на Халкивдик_ и А тос где с у имали подршку (ј .
калуђера СветеТоре. Међутим, надмоћне турске снаге освојиле су и спалиле
"новембраЈ.821ТЕ1асандру и 27. децембра ушле у Кареју. Тиме је угтанак на
Халхидику био ликвидиран.
Још у време трајања устанка на Халкидику припреман је нов устанак у \
области №аи$1а (Његутаа), Бера, ЕЉзе (Водене), Касторије (Костура) с !
тенденцијом ширења према северу у битољски крај.
Грци из Крушева. у Македонији, повезани са Хетеријом, образовали су
мале јединице које су се пробиле преко Епира и Средње Грчке да би узеле
учешћа у грчкој револуцији. Фебруара 1822. око 8 000 устаника осветило је
заставу и ударило на Бер. Устанак је угушен тек пошто су Турци скупили
јаке снаге из Ресна, Охрида и Солуна - око 20 000 војника и башибозука. Они
су продрли у Мјаизш (Његуш), центар устанка, после крвавих борби априла
1822. и спалили око 130 села са. устаничког подручја. Устаници су се повукли 5
у планине али је замах устанка био сломљен. Он се развијао у областима ј
које су саобраћајно и стратегијски биле важне за Отоманску империју где је [
турска војна надмоћ била сувише јака.

з 33
 Мобилишући националне снаге хеленизма, грчка револуција добила је
такође подршку грчког света на малоазијској обали, острвља на Егејском и
Јонском мору као и богатих грчких колонија расутих по Европи. Ова помоћ
се манифестовала у приливу добровољаца, скупљању и слању материјалних
средстава потребних за вођење ослободилачког рата.

Грчка револуција и балкаискн народ«

Вести о грчком устанку и ослободилачкој борби брзо су се прошириле

Балканом и изазвале јако узбуђење балканских народа под отоманском вла-
шћу. Одјек ових догађаја најбоље се види из писма које је црногорски вла-
дика П етар I упутио 28. априла 1826. године грчкој влади: „Сигуран сам да ће
судбина грчке нације решити судбине свих истоверних народа који се налазе
под турском камџијом. Срећа Грка је истовремено и срећа истоверних на-
рода”. У грчкој револуцији дошло је до нове манифестације балканске соли-
дарности изазване заједничким ослободилачким тежњама.
Словени из Македоније под непосредним утицајима грчке ослобо-
дилачке борбе узели су живо учешће у грчком устанку. Као добровољци у
одреду Марка Боцариса они су се истакли у борбама са Мустафа-пашом из
Скадра 1823. године. Устанак је нарочито одјекнуо у битољском крају где се
јавио покрет под Охриђанином ОгаромЈЏеровим. Словенско становништво
такође је масовно учествовало у устанку у №аи5& (Његуши).
Цело балканско подручје било је изложено јаком притиску и репреса-
лијама турских власти којбГсу"се трудиле да спрече ширење устанка. Ове ре-
пресалије нарочито"су ш годиле бугарске области. То је изазвало'миграцију
у Русију, Дунавске кнежевине и Србију, нарочито у време и после руско-тур-
ског рата. Када је сломљен Ипсилантијев устанак у Влашкој, многи Бугари,
нарочито они повезани са Хетеријом, пребацили су се у Грчку где су наста-
вили борбу. Бугарски добровољачки одреди учествовали су у устаничким
I операцијама северне Грчке. Међу овим добровољцима истакли су се Хаџи
1 Христо из Копривштице који је добио чин пуковника, Петар Моралијата из
ј Сливена, Семко из Трнова и други. Бугарско трговачко грађанство, по-
“ словно везано са грчким, м атери јалн о^п ом агалб грчки устанак. Бугарски
'добровбљци учествовали су у бици код Дервенакиа где је тучен Махмуд
Драмали. Касније је атинска скупштина, сазвана после победе уставности
1843. године одала јавно признање помоћи коју је грчка револуција добила
од словенских народа и примила је на свечаној седници депутате „Трако-сла-
вјанске комисије” на челу са Хаџи Христом.
%‘ Грчки устанак затекао је Србију кнеза Милоша у јеку преговора са
Портом за проширење унутрашње аутономије. Преговори су одмах пре-
кинути, српска делегација затворена, а према Србији предузете мере војне
безбедности нарочито на граници према Бугарској. Вести о грчком устанку
изазвале су јако узбуђење у Србији. Кнез Милош је предузео одбрамбене
војне мере, јер је Русија изричито саветовала мир и уздржљивост, снабде-
вајуЕи'истовремено оружјем српске пограничне крајеве под Турском. Неза-
довољство овом уздржаном политиком, подстицано од хетериста који_су
радили у прилог кнеза Александра, Карађорђевог сина, испољило се у поку-

34
шају буне у Смедеревској нахији против кнеза Милоша. Србија је у ово
време служила као прибежиште балканским хајдучким четама и бегунцима
из устаничких крајева. У њу су се склањале избеглице из Босне, Албаније,
Македоннје, Тесалије и Бугарске. Кнез Милош је прихватао одбегле сељаке
и робове из Влашке. Он је ЈЈарочито обраћао пажњу на откуп балканског
робља које су Турци доводили у Србију, не водећи^рачуна о њиховој на-
родности. Међу овим ослобођеним робовима било је доста Грка због чега је
касније краљ Отон одликовао кнеза Милоша Орденом Спаситеља са лен- ј
ТОМ. ‘ ....... .... ' ...................,
Грчки устаници су били у вези с Црном Гором у тежњи да њеном акци-'
јом утичу на држање арбанашких племена. Године 1825. грчка влада п о с л а л а \Јг
је изасланика на Цетиње са поруком да жели ослобођење свих хришћана
под Турцима. У црногорском одговору, од 3. априла 1826. године каже се да
је цео српски и црногорски народ уз Грчку од „које смо примили хришћан-
ство и светлост”. Владика црногорски одбацио је позив да упути 300 Ц р н о -'
гораца у Грчку, али је притисак који је Црна Гора стално вршила према
Херцеговини, Санџаку и Албанији везивао турске снаге и посредно допри^ј
носио грчкој ослободилачкој борби. ..гЈ^
Док су Арбанаси - муслимани, нарочито њихов горњи феудални с л о ј , ^ '^
подр ж ^ С о т Ш а н с к у ’6ој5бу прбтив' грчког устанка, сиромашни арбанашки
с№аци^каоЈ._морнари _из арбанашстјх колбШГа^У^Хидриг^ЕГСггеаи^ГуЧђ-
ствовали су у борби на страни устаника. У Ешру7есептембра 1821. године Т
био постигнут сторазум између Сулиота, Арбанаса и грчких чета о зајед- ј
ничкој сарадњи и међусобној одбрани. Он је у знатној мери угрозио опера- I
ције Куршид-паше против Али-паше од Јањине 1821. године. Сарадња је ј
прекинута када су Сулиоти, који су представљали главног посредника из- ;
међу Грка и Арбанаса, коначно савладани од Турака и пребачени 1822. го- '
дине на Јонска острва.

Грчка револуцвја и евроиски удео на Балкану

Због геополитичког положаја Грчке, њене тесне уклопљености у ис-

точносредоземну област, грчка револуција дубоко је засекла у економско-по-
литичке интересе великих европских сила. Стога се грчко питање нашло у
средишту европске политике 1825-1830. године. Тимеје сједне стране онемо-
гућена изолација грчког устанка, с друге је омогућена страна интервенција у
унутрашњи развој Грчке.
Н а однос Европе према грчкој револуцији утицали су општи међу- С члј- '
народни односи у раздобљу европске реакције после Наполеонових ратова.
Затим, општа политика интереса великих сила према Турској и Источном
питању. Својим резултатима и утиском изазваним код напредне европске
јавности грчка револуција је у Јн атн р ј мери допринела слому реакционарне
политике Свете алијансе. Успеси грчких ослободилачких снага изазвали су
борбу за престиж великих сила најгрчком подручју. Ослободилачке балкан-
ске револуције све више су истицале проблем опстанка Отоманске Турске
угрожавајући равнотежу коју су у њој налазиле велике европске државе.
Туркофилска политика медитеранских колонијалних сила, посебно Енгле-

3'
35
 ске, биће једна од озбиљних сметњи свкх ослободилачких покрета на Бал-
кану у XIX веку. Грчка ће, од свих балканских земаља, највише осетити
оштрицу овог су к о б аколониЈалних сила у Средоземљу.’Русија Јеупркоспо-
дршке пружане Грчкој у суштини заступала интересе словенског балканског
Ш Ш ј^ У п р о ц е ^ Грчкаје противтежу
налазила у Енглеској с којом се све в и о е везивала. финансијски и економ-
ски. Енглеска се борила за престиж у Грчкој против Француске као медите-
ранс 6 б"силегазш^'0л е ' ТурскаГбила потребна противТусиЈе, на Балкану и
АзиЈи.'Збет,''тогОрчкаГполигака нећ'€~им'ати потпуног ослонца’ни код Једне
вшПШГсиле; ..... "
Грчка револуција принудила је европске силе да прихвате чињеницу
независних балканских народа као наследника-Турске. Она се својом борбом
наметнула Европи. Међутим, од начела које се налазило у корену еманципа-
ције балканских народа да „Балкан пржпадне Балканцима” до борбе пре-
стижа и економско-политичких интереса сила у Медитерану и на Балкану
постојала је велика разлнка. Ова борба престижа сила биће нарочито сна-
жна у Грчкој која ће страну интервенцију у критичној фази своје револуције
платвта^&ад^ШГкраљем,, раздобљем ксенократије и унутрашњом поли-
тичком поделом на енглеску, француску и руску политичку странку.

Значај ослободклачккх револуција иа Балкану почетком XIX века

Обе балканске револуције на почетку XIX века, српска и грчка, имале

су карактер националноослободилачких и друштвених револуција. Из њих
су никле обновљене државе, српска и грчка и рушењем феудалних односа
ударени су темељи развоју њихових националних привреда и друштава.
О бе рејзолуције, српска и грчка, имале су напоредо са националноосло-
бодилачким, друттвено-екрномске циљеве у рушењу отоманског феудали-
'ШгС..0 'н е ”'су представљале реакцију сељачких маса против феудалног
господара, за поделу и сопственост земље. Сељачке масе дале су основну
устаничку војску. Горњи грађански слојеви усмерили су политички развој
аграрне револуције у правцу формирања независних држава, дајући им гра-
ђанско-демократски карактер. Од унутрашњих односа српског и грчког дру-
ш тва зависшхи су економски и политички резултати њихових револуција.ЈУ
Србији је нижи степен друштвене развијености омогућио пуну победу
! аграрне ~револуди}еГбеља1Г 1е ^ о с т а о власник земље коју је освојио, ствара-
јући основ за развој слободног сеоскогТгосеГдаТТЗвај^тлЖ сеоски посед уда-
риће печат на укупну унутрашњу друштзену и политзгчкуТГСТбрВЈу Срби]е у
Х!Х~веку. "Он ћ е 'омогуШ та~то^М 'вбШдчке монархвдб' Карађорђа, потбм
кнеза М и л о та, као првог ступња организације грађанске државе у СрбЈди.
Ову 'воЈну Ш нархију'ће оспорити постепено израстање и формирање српске
грађанске класе настале у развоју слободног српског друштва и капитали-
стичке привреде. Политички, то ће се манифестовати у све оштријој борби
око земаљског устава, започетој још у време Карађорђа и кнеза Милоша.
Н а тај начин српска револуција манвфеетовала се двојако у друштвено-по-
| литичком погледу; победом аграрне револуције она је српском друштву у це-
| лина ударила демократски печат; мали сеоски посед у условима недовол,но
 развијеног друштва омогућио је политичку победу војне монархије, као кон- |
зервативног облика грађанске државе.
. Грчка револуција представљала је сложенију друштвено-политичку 1
појаву услед зеће развијености грчког друштва и јаче спољне интервенције. /
^ Јш д е та ^ о ^ а г^ а Јш ^ р е в о л зд и ја у земљи где су феудални господари рас- 1
полагали са 13 пута више земље од домаћег становништва, она није решила
аграрно питање, јер је пет шестина сељаштва и даље остало без земље која ј
је образовала јгови велепоседГТ о^~биЖ 1 ^ л е д и ц а Тфуштвено-гТолитичке л
снаге и развијености горњих друштвених слојева Грчке, економских ко-
рисника револуција. Међутим. решена доле конзервативно..грчка револу- {
ција далаје горе далеко сложеније и потпуннје форме грађанске државе XIX|
века. Грчки устави јо н е т и 1822, 1823. и 1827^ године^8 ш ш 'су израз идеја'
'Француске револуције, потом америчкрг Јста,ва. Мада сумњиве примене у
пракси, они су одразили снагу грчке грађанске класе дајући грчкој револу-
цији, упркос унутрашњих сукоба, печат грађанско-демократске револуције.
Овај унутрашњи процес био је у великој мери ометен страном интервенци-
јом и успостављањем ксенократије, али је на крају однео 1843. године по- .
беду. Одатле су решења грчке револуције у поређењу са српском б и л а },
коизервативна усељГгакој маснГд.емократскијТи'савршетпа~у~изразу устав-1
ности Р1_парламентаризма. ИЦ
У националноосло 5 0дилачком погледу обе револуције, српска и грчка,
осталеГсу недовршене.'Оне су бслободиле само један део својих сународника
и своје' националне територије. Српску револуцију омела је пасивност
Европе; грчку револуцију активна интервенција сила. Код прве, пасивност
европских сила ограничила је резултате револуције на аутономију Србије;
код друге, непосредна интервенција је довела до ксенократије. Стога ће на-
пори обеју држава и њихових националних снага бити усмерени целог XIX
века ка довршетку пуне националне еманципације. Заједно с ослободилач-
ким покретима осталих балканских народа, ови напори изазваће суштинске
промене на Балкаиу и у Источном питању. Процес ослобођења и нацио-
налне еманципације започет српском и грчком рев 6^ з д ^ 7уста1шбму'Ду-
навским кнежевинама, револуцибнарним превирањем у Бугарскбј, Македо-
нији, Тракији^и^ЉУбанији испуниће укупну балканску историју сзе до Пр?ог
светског рата. 1914. годинеГ
 ОСЛОБОДИЛАЧКИ ПОКРЕТИ НА БАЛКАНУ У
РАЗДОБЉУ ФОРМИРАЊА ГРАЂАНСКИХ ДРУШТАВА И
ДРЖАВА 1830 -1878. Ш ДИНЕ
Од тридесетих година XIX века до избијања велике Источне кризе
1875. гбдине~зШјкЗаско' пбдручје било је захваћено снажним револуцио-
нарним превирањем. Оно се одразило у аграрним антифеудалним и нацио-
налШзтллгободшга_чк:им^ пдкрет 1м азко ји ~ су прекриш г цео..Балкан' да би
кон^чно“'отвбрили кризу европских сразмера '1875-1878Гшдине. Ови по-
крети-развијалж-сухе'шд''дејством унутрашњих и спбљних фактора. Н а нео-
слобођеном балканском подручју турски феудализам пролазио је кроз
кризу изазвану процесом распадања старих феудалних односа, покушаја ре-
форми вршених од стране централне власти и друштвено-националног са-
зревања народности под Отоманском управом под дејсгвом продора нових
привредних односа на Балкану, трговине, саобраћаја и капитализма уопште.
Н а ослобођеном делу Балкана, у Грчкој и Србији, после ослободилачких ре-
волуција, развио се процес изграђивања грађанског друштва и државе, пра-
ћен проширивањем и јачањем националних тежњи и програма с циљем
пуног остварења започете националне еманципације. На овај унутрашњи
балкански развој дејствовао је евроцски чинилац споља: од механичких по-
треса_изазва_них руско^турским ратом 1828-1829. године, Кримским ратом и
ратовима_за..уједињење Итадшје' и~НШачке~до идеолошких утицаја Јулске
револуције у Паризу, револуционарних догађаја 1848-1849. године у Европи,
ослободилачких пољских устанака и опште афирмације начела народности
кроз италијанску и немачку борбу за уједињење. Прожимање ових унутра-
шњих и спољних чинилаца манифестовало се на Балкану у динамичном раз-
буктавању покрета балканских народа.

БА Л К А Н С К И П О КРЕТИ ОД ЈЕДРЕНСКОГ МИРА ДО

КРИМ СКОГ РАТА
Уетанци тридесетих година
*Криза Турског царства продубљена је тридесетих година XIX века от-
пором који је горњи феудални слој пружио реформама Махмуда II 1826. го-
данеГ^СЈв^отоор-^ #?.. ј е . Мр6чито' снажан на периферним областима

38
царства, у Албанији и Босни. Одметнички покрет Мустафа-паше из Скадра,
бслоњен на босански и бугарски беговат, као и на Црну Гору и Србију, упа-
лио је цело 'албанско подручје 1830. и 1831. године. Побуњене паше Алба-
није д РуШЈШј^Ђ'сШјиж'су~Скопље, опколиле Софију и кренуле на Велес,
Битољ и Јањину. Војска је сузбила бунтовни покрет,'али су нови нереди за-
хватили поново Албанију 1832! године~због~Ртпора'бвгова и албанских бај-:
У редовну в о јс к у (низам) и војној служби ван Албаније.
1 |ентрална власт морала је наново интервенисати војним експедицијама
разбијајући племенску организацију М иридатау северноЈАлбанији. Устанак ј
се 1835ттодш е цренео на се^чјреш^њини и"Би-
тољу. Порта је “иГашла'на' краЈ(ЈустШш^Ша^алилГо^цену великих напора и >
жртава. ^
П окрет албанских феудалаца нашао је подршку у босанском беговату.'
Погранични положај Босне према Аустрији и Млетачкој републици ство-
рио је посебну војну организацију која је подвукла значај беговата као носи-
оца турске власти у Босни. У тежњи да Босни извојује аутономни положај,
слично Египту и Сирији, босански беговат дошао је у сукоб с централном
влашћу. Он је врхунио Г83ТГ године у отпрру реф з^^аТ Ж Ш удГЈГ ГБ о-
санјски беговат повезао се са Мустафа-пашом у северној Албанији и оста-
лим феудалцима - незадовољницима и под Хусеин-капетаном Града-:
шчевићем потукао је 1831. године на Кбсбву султанову војску. Унутрашња;
Ј)азрачунавања и нова т)?рска офанзива сломили су 1832. године побуну’бо-ј
санских бегова, ломећи тиме постепено кичму босанском феудализму. -Ј
Албански и босански устанци били су израз конзервативних тежњи бе-
говата за очување феудалних притлегијаГО ни су у Хлбанији нашли подр-
н ж у У ш Ј е м е т ^ ј!^ се опирала продору централне
отоманске власти. Ови устанци били су последица опште кризе турског феу-
далног друштва. Они су ову кризу још више заоштравали, слабећи отоман-
ску власт у целини и отварајући пут ослободилачким покретима домаћих
сељачких маса и новоствореног грађанства.
Овај процес се управо одигравао у Босни. Читлучење на селу изазвало
је исте последице као и у другим деловима Балкана: укмећивање сељака и
повећање феудалних намета. С друге стране, транзитни положај Босне из-
међу Јадранског приморја и Подунавља, тзв. „памучни пут” који је водио
преко Босне памучну трговину са истока на запад, услови оживљеног трго-
винског саобраћаја за време Наполеонових ратова и континенталне бло-
каде, условили су постепено формирање домаће чаршије у којој се поред
Цинцара, Јевреја и Грка јавило домаће грађанство. Феудални притисак на
селу изазвао је отпор сељака и борбу за слободни сеоски посед. Појава дома-
ћег грађанства изазвала је тежњу за слободном трговином. Оба циља могла
су се постићи само на рушевинама турског феудализма у слободној нацио-
налној држави. Пример суседне Србије био је заразан: сви ослободидачки Ј
покрети у Босни^тражиКе^ослонац у њој, као што ће се Херцеговина окре- [
ЕгутаГгаоббдн^Т^рнбј ГбрХ........ " .......... ..... --■—
.

Повезаност са Србијом и Црном Гором и оппзте буђење..српске на-

ционм н е свести начинили су од српског сељаштва у Босни и Херцеговини
наЈреволуционарнирГ^ Оно је било повезано с устаницима
у Србији почетком XIX века. Унутрашња феудална анархија изазвала је три-
десетих година нов талас хајдучије у Бзсни. Бежећи од зулума Срби Бо-
санци су пребегавали у Србију, настањивали се у њој или ковали планове за
повратак, устанак и осдобођење Босне. Ј ^ д ^ р у п а _ г о ^ г л и ц а , на челу са
свештеником Павлом Карано-Твртковићем покушала је у јесен 1833. да из
Србије организује устанак у Боааи. У пролеће 1834. године избио је у Дер-
вентжоЈГсрезу у Босни устанак на челу са свештеником Јовицом Илићем.
Побуњени сељаци успели су да разбију отпор локаЗгашГбегова али су подле-
гли турским трупама из Бања Луке. Н емир.и_су се проширили на Босанску
Крајину (Машићка буна) али су угушени. Репресалије су изазвале масовне
миграције становништва у Србију и Аустрију.

Знатан утицај на суседна подручјг Херцеговине, Санџака и Северне

Албаније имала је ослободилачка борба Ц рне Горе, под владикама Петром I
(1781—1830) и П етром II (1830-1851), напзредо с унутрашњом изградњом др^
жаве која је израсгала ^ _ ш 1емендког. Јруштаа. Погранични сукоби с
Турцима били су стална појава а Црна Гора уточиште свих одметника од
турске власти. Заједно са херцеговачким племенима, Црногорци су потукли
1820. године војску босанског везира, присаједињујући племена М ораче и
Ровца. Цодржавајући султановог одметвжка Мустафа-пашу из Скадра, Цр-
ногорци су 1831. године“напали на Спуж, Жабљак и Подгорицу. Покушај
П о р т е д а в б јШ ^ е к с п ^ ш и јд м к а з ш Ц рну Гору због ових' акциј а, доживео ј е
тежак пораз у §оју код Мартинића априла 1832. године. У овим сукобима
; сеЈГерно^алШнсга^ХЈШшНанска племена Климента, Хота и Груда држала су
:сагоануЧ=ћжого|Шима. Д робњ Ш Г ^ ^ ^ 6Уе'користили'феудалну анархију да
би 1829. године дигли устанак. Иако угушен, он се поново распалиб 1831. го-
. дине одржавајући везу са Србијом. Црногорско-турски сукоби трајали су све
до.1842. године;,када је. споразумно бдређена"Трашца'ПреШ “Херцеговилиг
Турци су спалили Грахово 1836'. године е Колашин 1838. Тбдине. Ови стални
нереди утицали су да се на целом овом подручју одржи устаничка темпера-
тура и полет ослободилачких покрета.

II

После начелно признате аутономије 1829. године, политика Србије

била је усмерена практичном остварењу одлука Хатишерифа 1830. године:
враћању Србији шест нахија одузетих 1813. године и исељавању Ту-
рака-спахија из земље. Отоор турских управника спорних нахија и млитаво
држање Порте принудили _су .кнеза .Милоша да њихово .припајање изврши
реШлуционарним путем-.Стога је.срп.ски.кнез тридесетих година давар по-
дршку”свим покретима коју су нагризали снагу Отоманског царства: од
МусгафгнпЈш е т ' С ^ р а и ' б осанских. бегова до. ослободилачких покрета на
суседним подручјима, нарочито бугарском. Утицај из Србије и тешко стање
сељака притиснутбг феудалном анархи|ом изазвали су устанак. Побуна је
најпре избила у Крушевачкој нахији збзг отмице и турчења две српске де-

40
војке. Буна се пропшрила на Параћински срез претећи да захвати источну :
СјзбЈцуГЧ^ф^'су‘Ш Ж'"бл 6 кирани у" 'Алексинцу,' Крушевцу, Ражњу и Пара- '
ћину. Спор је решен посредовањем царских власти и предајом угрожених
градова Србији. ...........
Сељачка буна у крушевачком крају била је увод у ослободилачки уста-1;
нак источне Србије. Он је припремљен мрежом агената кнеза Милоша и
плановима скованим у Србији. УстаЛак је букнуо крајем априла 1833. године
и одмах захватио сврљишки, дрноречки и бањски кра| као и Кључ. У
уст’а1ку"]е'учествовало 12 000-15 000 сељака наоружаних, в о ј н о и политички
вођених из Србије. Она. је интервенисала и отвореном војном акцијом. Кнез
М илош је уиутио у побуњеие крајеве војне јединице у снази од 6500 људи
које су на ослобоћеној територији успоставиле српску власт. Своју акцију
кнез Милош је правдао.извршењем судтановог Хатишерифа. 1830. године.
Порта је, стављена пред свршеи чин, признала 24. маја 1833, године нове
границе Србије на Тимоку и Дунаву. Новим областима Србија је увећан.а за
трећину дбтадашње територије, успостављајући границе извојеване у уста-
ничким борбама 1804-1813. године.

1П

Руско-турски рат 1828-1829, признање грчке независности, успех ;

ослободилачког устанка источне Србије 1833. године изазвали су напето иш- .
чекивање и узрујаност у сељачким масама суседних српских подручја и за- ,
падне и северне Бугарске. За читаву деценију, од 1832. до 1841. ниједна
година није про ш ла^бејЈјем ираЈГ ^на. хЖ?.д5 .РБ5 В§о1 ~б™жш...5 рп.ске^гра-
нице, као што ст то били на_српском__подруч?у устанци ЈЉ ш ављ ана,.1.833,,
1834—1835. и 1841. године и пиротска буна 1836 . године; на бугарском под-,>
РГЧУ устанак у Белбградчику 1836. и Берковици 1836. и 1837. године."" ' I
Устанци у непосредном суседству СрбиЈе били су изазвани колониза-
цијом муслиманских бегунаца - спахија из Србије који су појачали феудални
притисак на сељаштво и ослонцем устаника на ослобођену Србију. Наио-
редо с пребегавањем на суседно ослобођено подручје, јавили су се локални
ослободилачки покрети који су у Србији тражили подршку и тежили да јој
се присаједине. Кнез Милош, који је у мутним временима руско-турског
рата 1828^-1829.,. теШоГбадкап|р;9 ^ с г а н ^ " стишавао је ове покрете после
1833. године из међународних обзира и одрицао им активну подршку. Упр- I
кос томе, избио је јануара 1835. године сељачки устанак у нишком крају који ј
је марта довео до оштрог сукоба са турском војском и био силом угушен. !
Слично је прошао и нови устанак у области П ирота где је 8 000 сељака |
устало на оружје 1836. године с намером да протера турске спахије.
Бурни догађаји тридесетих година XIX века одразили су се и на бу-
гарском подручју активирајући бугарске ослободилачке покрете. Радећи
1828/29. на балканском устанку, кнез Милош је одржавао живе везе са поје-
диним Бугарима из Видина, ГаброваТ К опривш ти^ =
'је Русима до'стави’6 "два илана': један о'српској акцији у правцу Видина; други •
о дизању устанка у Видинском, Нишком и Софијском пашалуку. У току ру- \
ско-турског рата образован је у руској војсци добровољачки одред Бугара I

41
 који су живели у Влашкој, Молдавији и Бесарабији. Б угарски трговци у Бу-
'куреш ту образовали су Одбор који је септембра 1828. године упутаоЈЈва ме-
морандума руској команди вГцару са молбом да се Бугарској обезбеди статус
СрНије, Дунавских кнежевша и^^чкеГП окрет је''захватио^и с ^ у З у га р с к у .
Њ ено становништво помагало је операције руске армије. Покушај органи-
3! зовања устанка пропао је откривањем устаничког комитета основаног у
" -Сливену. Разочарење Бугара у Једренски мир 1829. године било је велико и
: Георги Мамарчев из Копела, један од вођа бугарских добровољаца, поку-
шао је организовати нови устанак у Сливену, али је одустао на савет Руса
који нису хтели међународне компликације. Повлачење руске војске иза-
звало је масовну емиграцију бугарског становништва. Мамарчев је припре-
ј мао 1835/36. године из Силистрије устанак у Трнову заједно са трновским
\ трговцем Велчом Атанасовим који се био прогЛасио за кнеза. Завера је от-
I кривена а њени учесници похватани. Она је била почетак бројних завера
| које ће организовати бугарско трговачко грађанство у емиграцији, с ослон-
; цем на Русију, Дунавске кнежевине, Србију и Грчку.
Тежак положај бугарског сељака, изложеног не само економском при-
тиску већ и злоупотребама власти узрочио је две буне, у Белоградчику и
Берковици 1836. јд 1837. године. У Берковачкр}~ЂуниГав^ста' 18367 године
утествовали су и Срби из Кнежевине. Доцнија истрага утврдила је да су
устаници набављали у Србији оружје и опрему. Кнез Милош, да би се оправ-
дао пред Турцима, сурово се обрачунао са учесницима у буни. Устаници нису
успели да се дочепају берковичког града и војска из Видина их је разбила.
Нови устанак у овим крајевима 1837. године такође је убрзо угушен.

IV

Сви устанци балканског сељаштва тридесетих година, од Босне преко

I јужне Србије до западне и северне БугарскеЈтредстављали су једну целину.
I Изазвани привредном експлоатацијом, социЈалним и психолошким прити-
ском отоманских власти они су добили вид аграрних и социјалних покрета.
; Утицај нових балканских националних држава, појава домаћег грађанства,
; политички су усмерили ове покрете у националноослободилачку револу-
5 цију.
Карактеристична је за балканске устанке и покрете прве половине XIX
века у раздобљу у коме се балканска грађанска друштва налазе у форми-
рању, међубалканска сарадња која је извирала из заједничких ослободилач-
ких тежњи притиснутих балканских маса. По мотивима, често и учесницима,
ови се покрети тешко могу међусобно раздвојити, представљајући целину
једне и заједничке борбе за економско, друштвено и национално-политичко
ослобођење. Отуда испреплетаност дејства и сарадње Црногораца са хри-
шћанским племенима северне Апбаније, херцеговачких племена са Црном
Гором, босанских устаника са Србијом, револуционарних покрета у Влашкој
и сељачких устанака у Јужној Србији и Бугарској, врења у Македонији, Тра-
кији, Епиру и Тесалији.
Међусобна повезаност_нарочито је уочљива у овом раздобљу између
српскогТГбугарског ослободилачког покрета."НМз'угледних Бугара ступио

42
је у службу кнеза Милоша који је имао бројне канале обавештајне и уста-
ничко-револуционарне природе у Бугарској. Зближење се нарочито мани-ј
фестовало на културном пољу. Српски књижевници Сима Милутиновић и |
Вук Караџић прикупљали су бугарске народне песме; Јован СтериЈа Попо-(
вић дао је дело из бугарске средњовековне историје. Званичне „Српске но-ј
вине” читале су се у дунавским градовима Бугарске. У српској државној;
штампарији у Београду штампана су од 1833. до 1836. године, о трошку; срп-ј
Тке'вЖ де;'22 дела бугарских писаца. Везе са Грчком су такође биле врло ср-Ј
дачне: кнез Милош је _био један од приложника приликом .оснивања /
универзитета у Агани 1837. године’ У Србију се приливала емиграција и з '
Косова, Метохије, Македоније, Бугарске и Влашке.

Источна криза 1839-1841.

Четрдесетих година XIX века нова криза потресла је Отоманско цар-

ство. Она је била изазвана побуном египатског паше Мехмед-Алије и уну-
трашњим реформама султана Абдул Меџида. Египатски устанак отворио је
Источно питање; реформе су изазвале отпор владајућег феудалног слоја и
олакшале развој балканских друштвених снага. Ови догађаји поново су по-
тресли иначе нестабилне прилике на Балкану.

Н а јужним границама Србије избио. је.„1841. године један од највећих

сељачких устанака овога времена у нишком крају, као непосредна последица ' 7
појачаног притиска турских феудалаца, противника реформи донетих Хати-
шерифомод Гилхане1(.1,839). У овај устанак умешани су и прсти кнеза Ми- 'ј Ј2 -
лоша који је, по губитку кнежевског престола, из Влашке подстицао немире , -
на турском подручју. По претходном договору о подизању буне, двојица на- - -
родних вођа, свештеник Ђорђе.Станковић и Милоје Јовановић, прелазили
су у Србију са намером да добију помоћ и буну прошире на Босну, Херцего-
вину и горњу Албанију. Устанак је избио у нишком крају априла 1841. године
али је остао дграничен на јужну Србију. Неколико хиљада побуњених_се-
љака кренуло је на Ниш, важан саобраћајни, стратегијски и војни центар.ј
'Српска влада држала се резервисано и Турци су буну угушили. Том прили-ј
ком спаљено је око 240 села и 10 000 људи је пребегло у Србију. Одмазде тур-ј
ских трупа изазвале су жив одјек у Европи и интервенцију сила на Порти у
корист пострадалих крајева.

Н апоредо са сељачким устанцима од четрдесетих година XIX века по-

челе_су се формирати тајне устанвгаке организације којејје својом мрежом __
прекрити цело балканско подручје 'и бити У позадини'балканских покрета
товом Х1Х~векаГШ е су ницалГу^неслужбеним и службеним круговима|
Грчке и Србије, међу трговачким и интелектуалним емигрантским балкан- Ј
ским круговима у Влашкој и Молдавији, на подручју Бугарске, потом у Ма-ј

43
, кедонији и Албанији. У првој фази њихове делатности, до седамдесетих
Јгодина XIX века, ове организације имале су две заједничке ошб11е7“Оне"су
ЈпсГсвом друштвеном саставу биле грађанске, а њихови циљеви обухватали
!су дизање општебалканског устанка којим би се оствариле посебне нацио-
јналте тежњеГ Ове ће о^ганизације унети промене у ослоббдилачке покрете
[сељачких 'маса повезујући их и дајући им лолитичку садржину.
Делатност тајних организација нарочито је дошла до изражаја у Ду-
навским кнежевинама где је живела бројна балканска емиграција. Румунске
земље налазиле су се у фа.зи нацирналног препорода, под јаким француским
уТИЦајНГкбји је собом доносила млада грађанска интелигенција школована
на ТЈападу. У њиховом „кругу никла.1е_ШЗ. године„.1,а ЗосШб. РћШагтрпЈдие
чије је лево, радикално.крило захтевало наццонално уједињење, уставност и
демократске слободе - идеје које ће доћи до_'пуног изражаја 1848. године.
1рупа~5ољара и средње буржоазије склопила је 1839. године заверу у Молда-
вији против кнеза Стурдзе и руског протектората у циљу осиивања једне ду-
навске федерације.
У Браили су. се 1841, 1842^ и_1843. године јавила три револуционарна
покрета у којима су усш сарађивали бугарски, српски'"и Трчки револу-
ционари с циљем да пребацивањем оружаних чета преко Дунава изазову оп-
шти устанак у Бугарској и у Отоманском царству. У позадини првог покрета
стајао је кнез Милош који је, протеран из Србије 18'Ј97Тодане,7'^
покретање Ш шког' устанка. Он 1е радио на ослобођењу Буг&рске, пове-
з^ Ђ и ^ прекб' свога поверника Станисављевића, алиас Тадића, бугарске,
грчке и српске емигрантске кругове. Милошевим средствима Тадић је орга-
низовао одред балканских колониста у кнежевинама, са намером да их из
Браиле пребаци у Бугарску, користећи зазуну створену Нишком буном. По-
крет је откривен и румунске власти су разбиле одред у пристаништу Браиле.
Нови покушај, извршен 1842. године под руководством бугарског
револуционара Гборги Гаковског, носио је грчко-бугарски карактер.' Раков-
ђки Је 1841. ^оДше^уТНгаи дошао у додир сГгрткоЈГревбј^ибнарном
омладином са којом је заједно у „Македонском друштву” планирао дизање
устанка у Македонији и Бугарској, напоредо с устанцима на Криту и Теса-
лији. Прешавши у Браилу, Раковски је са Грком, капетаном Ставром, иза-
слаником тесалско-епирског револуционарног комитета започео рад на по-
везивању балканске емиграције у кнежевзнама и организовању одреда ради
њих.овог пребацивања у Бугарску. Завереници су откривени од полиције фе-
гбруара 1842. године и разбијени. Идуће 1843. године покушао је Бугарин Ва-
сил Хаџивелковпоново даобразујеодред за дизањебугарскогустанка алије
и!5ва31з1жушај прбпао.

III

Грчки народноослободилачки покрет манифестовао се у отпору

ксенократији у земљи и активности на неослобођеном грчком подручју под
Турском. Унутрашње незадовољство владавиномБ.азатца изразило се у бу-
нама од 1833. до 1843. године. Распуштањем устаничких одреда и увођењем
ј најамничке војске неколико хиљада’'вете'рата'7и.з' оСлббодилачких ратова.
I остгшо је без с л у ж б е Ј средетава за живст. У Турској су, такође, после вој-
 них реформи 1826. године грчки арматолн и капетани изгубили службу. Сви
ови стари Ворци - незадовољници Сулиоти, Македонци, Крићани, Тесалци,
Епирци представљали су борачки кадар који је образовао .хајдучке чете,
оперишуЕипо Грчкој инатурском подручју у Епиру, Тесадији и Македонији.
'Скупљајући сеоко границе^Ђни’ прелазе с једне на другу страну и изазивају
грчко-турске међудржавне спорове. Маја 1833. године једна јака грчка чета
оперисала јеу&гару и из“вроила"напад на Арту, чиме је допринела хаотич-
ном стању које је иначе владало тридесетих година у Епиру и јужној Алба- /а %
нији.
Источиа криза 1839-1841. изазвана ратом Пооте са Мехмед-Алијом %М /)Њ Ц .& С
деловалаје на опште буђе"њеТелевизма на целом п о д р у ч Ј у источног Средо- | уре«#
// -,
4* *
" покушавао да у борби са
султаном потаали АЈабаш јјуи Епир, грчке чете су провалиле преко границе,
дејствујући у Тесалији, Епиру и Јужној Македонији. Мајор Велентзас опери-1 ^
сао је у Тесалији, капетан Каратасос, син старог устаничког вође са Олимпа/ ^53.3- Чч
крстарио је у околини Солуна, а свештених Хиларион припремао устанак на
Атосу. Цео грчки свет припремао се за општи устанак на Турке у Атини,
НауплионуГна острвкма. скупљ алисусе добровољци и спремало се оружје.
Острво Самос поставило је захтев за уједињење с Грчком што је изазвало
турску блокаду острва. Врхунац кризе настао је устанком наК ри ту 184Х го-
дане који ће отвојзити'серију критских устанака у XIX веку. Устаници с у |
образовали привремену владЈ', добровољци из Грчке придружили су се њи-1| ^
ховој борби али је енглеском интервенцијом устанак у:гушен.
Немири су захватили и грчко становништво ЈонскихЂстрва, под енгле-| _ф
ским протекторатом, које је тражило уједињење острва са Грчком. ‘
У овако напетој атмосфери, на грчком подручју никао је низ тајних '
ослободилач]шх.ррганЕ!зација. Стари устанички вођ Колокотронис образо-
вао је тајнр друштво „Феникс” у циљу организ 6 вања. устанка у Епиру, Теса-
лији и Македонији, као копију некадапп-ве Хетерије Филике. У истом циљу
образована, откривена је 1839. године тајна организација „Хетерија Филор-
тодокса”, која је представљала мешавину националног и православно-тео-
лршког покрета. Н а. ч е л у , са Ђорђем Каподистријом, братом бившег
председника, ова организација тражила је ослонац на Русију. У време Крит-
скбг устанка бснован је у Атини „Централни комитет Крићана” кс-ји је орга-
низовао помоћ устаницима на острву.

Образовање државиих и нацмонапних програма у Србији и Грчш ј

Разбијање турске власти на два супротна краја Балкана - у Србији и

Грчкој, као и укључивање Балкана у европску привреду довели су првих де-
ценија XIX века до економских и друштвених промена на ослобођеном и не-
ослобођеном делу Балкана. Период релативног затишја после 1815. године
изазвао је напредак у Србији заснован на развоју домаће народне привреде и
трговинском саобраћају са Средњом Европом. Поморска грчка трговина у
Средоземљу развила се у главног посредника између овог подручја и
Европе, ослоњена на економски развој не само ослобођене Грчке већ и
грчке трговине у Турској после Танзимата 1839. године. Сличан привредни

45
 развој осетио се и на неослобођеном делу Балкана, упркос унутрашњих и
спољних потреса. Градско бугарско становништво се удвостручило учеству-
јући у трговинском саобраћају Дунавом и Црним морем. После ратних пу-
стошења тридесетих година нови колонисти са Балкана и Родопа населили
су крајеве северозападне и источне Бугарске. Комисионарска трговина за-
хватила је Македонију укључујући је на југу преко Солуна и на северу преко
Србије у балкански и европски привредни саобраћај изазивајући уједно по-
степено насељавање градова домаћим елементом.
Економске промене изазвале су друштвене и политичке последице.
НовиЈробноновчани односи~разбијали”су оквире натуралне~размене добара
патријархалног села, док је продор капитализма подстакао формирање до-
мЖегТрађанстваГТГбд овим условима на ослобођеном делу Балкана ства-
рало~се^шдерно европско друштво XIX века~на које су утицале либералне
идеје револуционарних покрета Европе тридесетих година. Н а југословен-
ском подручју под Хабзбуршком монархијом то се манифестовало у^Хрват-
ском народном _препороду у Илирском покрету 1830-1848. као изразу
националне идеје иза које је стајало младо хрватско грађанство и племство и
њихова интелигенција у борби за хрватску државност према Мађарској, ује-
дињење хрватских земаља и културну заједницу јужних Словена. У Србији
су се у процесу стварања државе сукобила либерална схватања нових гене-
рација с апсолутизмом и централизмом кнеза Милоша изазивајући 1839. го-
1Ш ^"«^оалШ ~ Ж ~ уш б с т Ш ћааевладавин е великашке олигархије. Грчко
либерално грађанство, ослоњено на опште незадовољствб владавином Ба-
вараца, срушило је војним превратом апсолутизам краља Отона 1843. го-
~1ГначелН0'‘Тавелб7уставнб-парламентарни....................
систем. Формирање грађа-
нског' друштва и изграђивање слободних балканских држава одразило се на
даљи развој националноослободилачких покрета балканских народа од че-
трдесетих година и то у два правца. Из крила новог грађанског друштва,
које је постало носилац ових покрета, оснажио се национализам. Из изгра-
ђивања националних балканских држава, војске, администрације, диплома-
тије јавили су се државни интереси који ће јако утицати на ослободилачке
покрете подстичући их или их сужавајући у складу са сопственим потре-
бама.
Империјалне идеје младих балканских грађанских друштава, које .су
ј дале садржину њиховом национализму, биле су природна последица агресив-
| ноСти"Шадих и нових друштава у пуном напону формирања. Оне су такође
| исходиле из притиска вршеног на Балкан споља, од великих сила и изукр-
| штаних односа снага у борби за ослобођење Балкана и балканско наслеђе
Ј Отоманског царства. Н а вулканском балканском терену изложеном спољ-
1 ним и унутрашњим ударима могла се одржати само јака и велика држава.
Идеолошку основу нових балканских држава чинио је историцизам:
тежњ аза обновом Душановог, Симеуновог или Византијског царства. Томе
су"била два разлога. Лишена своје државе под турском управом, нова
балканска друштва, изграђујући нове државе у XIX веку тражила су осло-
нац, објашњење и оправдање свога постојања у прошлости. Она је имала
дати одговор за садашњост и будућност. Постојање балканских средњове-
ковних држава пружило је новим балканским државама корен и давало им

46
 кичму. Стога је историцизам био узидан у прве појаве културне и нацио-
налне ренесансе балканских народа. С друге стране, историцизам је служио /
као полуга национализму у процесу коначног међусобног разграничавања
балканских народа на терену изложеном вековним миграцијама, колониза-(
цијама и ентичким променама. Периферне етничке области балканских на-}
рода биле су до те мере међусобно испреплетане да је свако потпуно'
разграничење било немогуће. У таквим условима историцизам је послужио
као главно мерило и упориште у одређивању нових државних граница. Као |
идеолошка основа идеје народности и подлога ослободилачких тежњи бал-;
канских друштава историцизам је одиграо крупну двоструку улогу у процесу
еманципације балканских народа у XIX веку: прогресивну, када је ову еман-:
ципацију подстицао; регресивну, када је био повод међусобних балканских';
сукоба или спутавао развој.осталих народности на Балкану.

формулисање државно-нацтона.лшхдрдграм_а Србије четрдесетих го- /г '

дина било је у тесној вези са делатношћу пољске емиграције на Балкану. По- О
сле неушелог устанта у~Пд^кд11В30^1^1Гп6љаеа емиграцта. поиељеЖна
револуционарно-демократско _и конзервативно крило, развила’је“ширбку 'Ч /л
"активнбст уперену против Русије, у з п б д р д ^ Радећи
на обнови Пољске, ова емиграција раширила је своју делатност по Балкану,
сматрајући његово подручје најпогоднијим за изазивање европског сукоба
из кога би никла ослобођена Пољска, са тезом да би у случају распада Тур-
ске требало и згј^дитијугословенску.ДјЖавуГкаБГбрану пр^ма~Д ^^и'Ј 1Ги'Ру-
сији.
- ' После неуспелог покушаја образовања нове државице Холмије, на
подручју између Србије и Црне Горе, пољска емиграција је дошла до уве-
рења да своје балканске планове може извршити само помоћу Србије. Кнез
Чарторијски је 1841. године.успоставио своју агентуру у Београду која сеТга-
том налазила под пољском политичком мисијом за Блиски исток, образова-
ном у Цариграду 1843. где су такође одржавани контакти са српском
политичком емиграцијом.
Кнез Чарторијски је први дао иницијативу за формулисање општег на-
ционалног програма пославши своме београдском агенту Фрањи Заху 1843. I 'Ј
године састав под насловом 'СбЈШПГШГШ'ббМШеГа'Шуге раг 1а ЗегБЈе. р-
'биЈаТмораГрадити на своме увећању”, писао је пољски кнез, „и то на рачун
Турске са наслоном на Француску и Енглеску које немају посебних бал-
зканских^интереса. као штб’Гје.'случаЈ са Русијом и Аустријом. Србија мора
тртжити одлазак_турских гарнизона из својих градова. ујединит1Гсе^а~Цр-
~ном Гором_и изићи на Јадранско море, вршећи привлачни утицај на Словене
под Аустријом и Турском”. ’^~ ...... ............ ............... ........... ■
После дискусије са српским државникомЈИлијЈом Гарашанином, Фрањо
Зах је саставио л(ш ^^гш т ^1ш кл1оу.еп?ке роШке ЗгМје прошируГуКи Чарто-
ријскове идеје у југословенском смислу, усмеривши акцију Србије не само
према Босни, Хердеговини, Црној Гори и северној Албанији, већ и_према
Илирском"покрету у Хрватској. Усвајајући Захов план, Гарашанин му је дао

47
 две допуне: ^блажио став према Русији, условљавајући га руским држањем
према Србији^^сузибЈугословенску^рснову Заховог пројекта истичући у
:први план решење српског^националног питања. Тако је_18^._'године’ на-
стШб~Начертаније Гарашанина које је садржавало ове оснбвне мисли: Ца
би сачувала своју независност и извршила уједињење српског народа Србија
мора обновити своје средњовековно балканско царство јачајући га на рач.ун
Турске, ослобађајући Босну и Херцеговину, уједињујући се са Црном Гором
и излазећи на Јацранско море. Пош то ће се Аустрија противити оваквом ре-
шењу балканског питања, Србија га можг остварити само ослонцем на силе
Западне Европе, на Србе ван Србије и Јужне Словене, с којима мора успо-
ставити што ближе односе. Идеје сажете у тајном плану Начертаније 1844.
године руководиће укупну националну псшитику Србије све до 1918. године.
Формулисање националног програма било је израз расположења која
су владала Србијом четрдесетих година. Ова расположења су се манифесто-
вала. у појачаној активности на срлском, југословенском и балканском
плану. На укупном југословенском подручју успостављене су живе међу-
собне везе. Дубровчанин_Матија Бан, већ повезан са пољским револуцио-
нарима основао је у Београду"тајно панславистичко демократско друштво
чији су чланбви^билЕГСр^бвгХрвати, Бугари, Чеси' и Слбваци/ Илирски но-
к р ету Х ШЈат^оГ^ ^ 1840. г о ш е на’своме врхунцу. Претворивши се
1841. године у политички покрет он је дошао у сукоб.са Бечом.и потражио
подршку"у Београду Бођ Илирског покрета Људевит Геј у три наврата је до-
лаЗно у Београд 'Г846^847Ггбдте правећи планове о грчко-слбвенском са-
^зу~^устанку" 1 бји би довео до"стварања једне балканске конфедерације.
Ж егов повереник... учествовао је:.,у. .изради Заховог Плана словенске 'ј 2о -
лит ике Србије, поглавл=а коЈе се односи на Хрватску. После забране у За-
^§бјГ® ^киЈа^дас..,».В раниславГ..И ЗД азир је.1.844. године..у Београду, где
је ттам п ан а и програмска брошура Шта намеравају Илири.
Напрредо са иницијативрм п р и в а тн и х Јс р у го в ах Сјрбији, предузео је
организацију заграиичне национајик~акције Илија Гарашанин, министар
унутрашњих послова у српској влади. ЊеговЈГаРента Ш ч еЖ 'су да крстаре
\ по јужнословенским подручјима под Тур.ском ,и Аустриј ом. К ихов ј е задатак
успостављање веза, одређивање повереника за поједине области и ширење
српске националне пропаганде. Овом акцијом успостављени су додири и од-
ређени повереници у Босни, Херцеговини, Војној Граници, Старој Србији и
северозападној Македонији. Револуционарно-пропагандни рад је пррширен
1846. године међу хришћанским племенима северене Албаније. Везе са бу-
гарским подручјем одржавале су се преио бугарских емиграната који су се
тридесетих и четрдесетих година склонили у Србију. У о в оЈјрем е ударени су
темељи тајној...српској организацији на српском и југослрвенском подручју
која ће бити узидана у националноослсбодилачке покрете од револуцио-
нарте~Г848,....године и припреме балканског устанка шездетегахгохшна пор
кнезом Михаилом све до избијања велике Источне кризе 1875. године.

II

Победрм надЈвладом странаца 1843. грдине и дрношењем демократ-

ског уставаТ844. године омогућен је пун развој грчких националних снага.

48
 То се одразило на појачаној ослободилачкој активности. Н а формирање
грчког државног програма утицали су у знатној мери географска раздвоје-., ! и~г
ност грчке нације и разлике у економској снази „унутрашњег” и „спољног
хеленизма. Грчки етнички елеменат чиниле су не само масе у ослобођеној
Грчкој, Тесалији и Епиру, већ и добром делу градова Македоније, Тракије И' ”
јужне Бугарске. Он се такође налазио расут по јонским и егејским острвима, ^ "
на малоазијској обали и по бројним грчким колонијама од црноморске ——
обале до средње Европе, Италије, јужне Француске и северне Африке. Овај
периферни хеленизам представљао је економски далеко већу шагу од оне у /
ослођођенб]”Грчкој. Иоже се рећи да је током целог Х1Х...века економска - ^
престоница ^ ч к е бш 1',а пре у Цариграду него.у.Атини. Овај хеленизам дија- и 0 •
епоре као екоиомски јачи имао је јаку привлачву снагу и утицај на нацио- <'/ / / <!
нално друштво у ослобођеној Грчкој. Обратно, економско-финансијске ' —
тешкоће у изградњи грчке државе, комбиноване са тежњама националног.
ослобођења и еманципације усмериле су напионалну акцију Грчке ш ирењуј
територије ка Цариграду и господарству над Истоком. Прожимањем уну-|
трашњих и спољних ф актора - афирмације ослободилачког покрета у Грч-ј
кој и економске надмоћи дијаспоре - развила се тежња. њиховог спајања у!
једну целину. Идеолошки одраз тога процеса била је „Велика идеја” која ћ4
владатигрчком националном политиком до најновијегвремена! ’ - .. , д
„Велика идеја” темељила се на историцизму: васкрсавању славе и моћи '
некадашњег Византијског царства, са коренима у сјајној античкој прошло-
сти у којој су грчка култура, уметност и наука ударили темељ европској и ..
светској цивилизацији. „Велика идеја” сажела је у себи политичко наслеђе
Византије, културно насле^е антике и верско наслеће православне Ца- ------
риградске патрИЈарпшЈеЛЗна је повлачила границу хеленизма од планине ј
Балкана на северу^*рта Матапана на југу, од Јадранског мора на западу до ј
Црног и Средоземног мора на истоку. У грвору. одржаном у Атинској скуп-}
штини 15. јануара 1844. године Јон Ирлетис је изнео програм интегралног {
'Г:®Ш'изма:' Два су велика центра грчког народа - Атина и Цариград. Атина
је само престоница Грчке; Цариград је престоница хеленизма. Грчка Јсраље’- :
'вингГЂрЂЈргтааља сам<57едан7и”то најсиромашнији, део грчке нације коју обу-
хватају и становници Јанине, Солуна, Сереса, Једрена, Цариграда, Крита иј
Самоса.
Рад на спровођењу програма „Велике иде 1е”„ддшао.,је до пуног изра-
жаја за време Колетисова. кабинета 1844—1847. године, ослоњеног на Фран-
1ЈЈ^уЈи^усију._Он с е _ ^ н и ф ес то в а о кроз_рад_тајНИх националних д руш тава,| И М -
уз подршку јавнооги и владе на револуционарно-^опагаздноЈ делатноста уј --------
Епиру, Тесалији, јужној Македонији и Тракији. Устанитее пртреме,'дејствб|
гртаи хаген ата који су имали подршку руских конзуларних представника на
самом терену, изазвали су протесте Турске иза које је стајала Енглеска; за-
брану уношења и растурања грчке пггампе и. д в а оштра дипломатска
грчко-турска сукоба 1845. и 1847. године, када су № ^ р ^ ’прбтергШ'гр^ш “ ^ '■
забрањено пристајање у турским лукама.
П орта се нарочито жалила на активност тајног грчког друштва „ОгапЛе Рга-
Сегш1е” које је дејствовало по угледу на Хетерију 1814-1821. године. Према
извештају једног турског повереника из Грчке у њој су 1844-1845. године по-

4 49
 стојале три организоване завере против Турске. Н а челу једне од ових орга-
низација налазио се сам .Колетис, припремајући општи балкански устанак на
Турке, с циљем ослобођења Епира, Тесалије, Македоније и Цариграда, с
ослонцем на Србе и Бугаре. Другу организацију сачињавали су „капетани”
Тесалци, Македонци, Епирци, који су избегли у Грчку и пребацивали се на-
I траг у своје крајеве, с циљем припреме и дизања устанка. У једном поверљи-
! вом извештају наведено је поименично 53 оваква капетана. Коначно, трећа
: завера била је бугарска, на челу са Симеоном Семковом, који је припремао у
: Грчкој добровољачки одред састављен од Словена у намери да га пребаци
бродом до бугарске црноморске обале и у Рилском манастиру прогласи бу-
гарски устанак. Семков је уједно био и члан друштва „Трако-Бугаро-Срба”
(или „Македонског друштва”) које је, на челу. са Хаџи-Христом, под видом
збрињавања избеглица у Грчкој и учешћа на скупштинским изборима 1843.
године, имало своје месне ефорије и ширило револуционарну пропаганду по
Турској.

Револуција 1848-1849. и б&лкаиеки иокрети

Промене у Европи од 1815. до 1848. године изазвале су револуционарне

догађаје 1848/49. Фебруарски дани у Паризу и проглашење републике,
мартовске демонстрације у Бечу и рушење Метерниховог апсолутизма,
Франкфуртски програм уједињења Немачке, националноослободилачки
устанци у Италији и Мађарској покренули су револуционарни талас у
Европи. Он ће запљуснути Балканско полуострво од југословенских земаља
под Хабзбуршком монархијом и румунских кнежевина, до јонских острва и
Грчке. Револуције 1848-1849. у Европи донела је победу либерализма у еко-
номским односима, афирмацију начела народности и демократије у поли-
тичким. Балканско грађанско друштво, израсло из економско-политичког
развоја прве половине XIX века било је делимично оспособљено да при-
хвати и понесе револуционарне идеје 1848. године. Економски либерализам
и политичка демократија одговарали су потребама младог балканског гра-
ђанства. Начело народности лежало је у основама свих балканских нацио-
налноослободилачких покрета XIX века.

Револуција у многонационалној Хабзбуршкој монархији под условима

националног сазревања њених народа морала се неизбежно претворити у
њихове националне револуције. Овај процес захватио је и југословенско
подручје, од Трста до Војводине. Револуционарни догађаји 1848. подстакли
су захтеве за уједињење Хрватске са Далмацијом, Ријеком и Војном Гра-
ницом, укидање кметских односа, увођење народне војске и демократиза-
цију политичког живота. Ови захтеви темељили су се на начелу народности
и историјском праву. Јединство циља и заједница интереса повезали су хр-
ватски покрет са покретом Срба у Војводини. Војвођански Срби ушли су у
1848. годину са већ развијеном националном свешћу. Израсла из економски
развијеног српског грађанства и отпора сељаштва феудалним односима и

50
бирократском државном апарату 7Таорба Срба у јужној Угарској, започета | б
као сељачки аграрни устанак, добила је политички облик борбе за признање
националних права и аутономију. Претварање аграрних у националне
револуције изазвало је њихово прожимање засновано на националној са-
мосвојности. Носилац мађарске револуције - мађарско грађанство на челу
са Кошутом није смело ићи до краја у извршењу револуционарних циљева:
да по укидању кметства спроведе радикалну аграрну реформу и реши наци-
онално питање на начелу националног самоопредељења. То ће ослабити
револуционарну основу мађарског националног покрета и одвојиће га од
оних народа, црвенствено југословенских, који су му социјално и политички
били природни савезници. Теза мађарског национализма о постојању једног!
политичког народа у Угарској, која је у основи значила хегемонију М ађара 1
над осталим народностима довела је до мађарског сукоба са Хрватима и С р -;
бима и њиховог приласка Бечу, чиме је не само ликвидирана револуција већ :
припремљен слом мађарског покрета. Борећи се за афирмацију сопствених;
националних тежњи, у сукобу са мађарском негацијом ових тежњи, покрет ј
Срба и Хрвата прешао је на позиције контрареволуције.
Прокламовање Српске Војводине, на скупштини Срба из Угарске и
Хрватске 1-3. маја 1848. године у Сремским Карловцима, као и савеза са Хр- г~~ч
ватском, Славонијом и Далмацијом изазвало је српско-мађарски нацио-
нални сукоб и грађански рат који је вођен са променљивим успехом и као ; ^
сваки грађански рат био испуњен обостраним свирепостима и репреса-1
лијама над цивилним становништвом, служећи бечкој политици у њеној ј
борби са мађарском револуцијом. Ова борба изазвала је јако узбуђење у Ср-
бији у прилог сународника преко Саве и Дунава. Масе добровољаца јавиле
су се Главном српском одбору образованом у Војводини. Српска влада упу-
тила је своје делегате на Мајску скупштину у Карловцима и омогућила Сте-
вану Книћанину да са 8 000 добровољаца узме учешћа у војним операцијама
прекосавских Срба. Помоћ и прилози устаницима стизали су и од Срба у
Далмацији, Трсту и Бечу. Али, ако је помагала српски покрет у Војводини,
српска влада одлучно је сузбијала у Србији ширење либералних идеја на по-
литичком пољу. Оне су се манифестовале кроз захтеве „Дружине младежи
српске” за политичким реформама и кроз захтеве народне скупштине за ад-
министративном самоуправом. Револуционарни_дани 1848-1849. оставили су
дубоке трагове у Хрватској и Србији. У Хрватској су развили народни пре-
пород који се кретао у правцу економске, друштвене и националне еманци-
пације. У Србији су родили једну нову генерацију која ће у следећем
раздобљу унети у подитички живот идеје М'Ш 8~ године. Сем тога, у рево-
луционарним данима 1848. године ударени су темељи српско-хрватској са-
радњи. Хрватски изасланици дошли су у Београд, српски представници
отишли су у Загреб. Успостављен је додир између Србије и Црне Горе, гово-
рило се о уједињењу Срба и Бугара. У Београду је 1849. године основан кон- т
зулат Сардиније рапи повезивааа југословенског, италијанског и мађарског
покрета пјротив Аустрије. Н а томе су радили у Београду и пољски револуци - 1 '>1,г
онари. Ту су се скупљали људи из свих југословенских покрајина, писали се
илирско-панславистички прогласи о уједињењу Југословена.

51
' Криза Хабзбуршке монархије, национални покрети Италијана, Ма-
! ђара, Југословена поново су подстакли рад из Србије на припреми устанка у
! српским и земљама под Турском. Настављајући рад започет 1844. године,
Илија Гарашанин је марта 1849. године са својим сарадницима саставио план
национмно-реббЛр(ибМ рнб акдије"- 7 ,Устав'политичке пропаганде имајући
се вбдити у земљама слбвено-турским”. Акција је обухватила подручје хр-
ватско-славонске границе, Босне и Хепцеговине, Далмације, Црне Горе,
Санџака, горње Албаније, Македоније и југозападне Бугарске. Оно је орга-
низационо подељено на северни ијуж ни „предео”, ови на „делове”, „нахије”
и „места”. Н а челу ове организације стајао је Илија Гарашанин са својим по-
моћником_Јованом М^]5ин6вићем^ Организационе лествице обухватале су
„коловође предела”, „начелнике нахија” и „кметове места”. Задатак цело-
купне организације био је придобијање присталица, скупљање оружја и
тајно организовање одреда који би на дати знак из Србије дигли устанак. У
) ту сврху преведена су с пољског језика н штампана у Београду „Правила о
; четничкој војни”. Устанак је требало да избије једновремено на целом под-
ручју акције: Миридитв: кз Северне Албаније освојили би Скадар и побу-
нили Албанију, уз подршху Црне Горе, која би истовремено дејствовала у
Санџаку и на Косову и Метохији; устанак у Албанији пренео би се на Маке-
донију; Далматинци и Граничари упали би у Босну и Херцеговину које би се
и саме дигле на устанак; Србија би дејствовала у два правца - мањим снагама
према Косову и Метохији, главнином према Бугарској, где би букнуо ма-
совни устанак.
Г" Гарашанинова организација деловала је у раздобљу од 1849. до 1853.
године, кадаје Гарашанин пао с властп^С^бвдиТзбог сукоба с РусијомТОна
,,‘ј© наротатб"2ШВбИР®ила д с Г 1 8 5 : 1 Г г о д е ^ ^ м е ђ у -
I народне ситуације и период европске реакције одложили планирани покрет.
! У' овоме међувремену је успостављена мрежа организације, одређене су
1 агенције и агенти, изграђени су канали и везе. Тако су успостављене аген-
ј ције у Видину, Лом-Паланци, Берковици, Софији, Свиштову, као и на под-
; ручју јужне Србије, Косову и Метохији, Босни, Херцеговини и Далмацији.
>Преко повереника у Албанији повезана је српска, црногорска и арбанашка
: акција. Организација је радила и са босанским фрањевцима.

II

Узрујаност и револуционарна превирања педесетих година појачала су

избијање ослободилачких покрета у широком луку балканског подручја од
Босне до Бугарске. У Босни је настављена огорчена борба беговата са
централном влашћу, која је још више по;ачала притисак феудалне анархије
на сељачке масе. Док је, под утицајем 1848. године, сељаштво Босне и Хер-
цеговине своме аграрном програму додавало све јаснији националнополи-
тички циљ, Цариград је предузео енергичне војне мере да. коначно скрши
отпор босанско-херцеговачког беговата. Н а челу знатних војних снага,
Омер_-паша Датас гготукао је 1850. грдине побуњене феудалце и_тиме ликви-
дирао у Босни и Херцеговини отпор који је трајао преко двадесет година.
 Покухшј_ЈЗмер-паше Латаса да разоружавањем становништва оне-
могући сваку клицу устанка 'изазвао']е буну у Херцеговини иза кој.е. је..ста-
јах:аТЈ^д/Г& ра. б н а је била тесно повезана с акдијом Србије 1849-1851.
године, налазећи се стално у полуратном стању с Турском. Владика П етар
.ЈП Петровић - Њ егош прихватио је без резерве београдске предлоге о при-
прамм устанка на турском подручју, вршећи чак притисак на српску владу у
том смислу 1850-1851. године. Устанак у источној Херцеговини под Луком
Вукаловићем 1852. године, изазвао је"интервенц^Ј црногорског кнеза Да-
нила и отворени рат с Турском.'Омер-паша ЈГатас ударио је почетк6м1853.
го^(ВШ^а~Гф ну Г оруса надмоћним снагама и упркос храбреодбране Црно-
гораца и гералског ратовања устаника у Херцеговини, сломио црногорски/
отпор. Интервенција великих сила спаслаје Црну Гору од тежих последица.‘

III

Сељачке масе Бугарске налазиле су се у сталном стању узруј аности по-

сле угушених устанака тридесетих и четрдесетих година. Учесници нишког
устанка наставили су агитацију у пиротском, видинском и софијском крају.
Ова агитација продирада је све дубље у Бугарску. Нови сељачки покрет ја-
вио се 1847. године у Кулском крају. Н а северну Бугарску јако су утицали се-
љачки покрети у Влашкој 1848. године. Већ 1849. године јавили су се у
видинском крају немири који су следеће, 1850. године прерасли у велики
устанак. Доносећи одлуку да крену у буну, војји.из.Е.елоградчика обратили
су се Србији за помоћ у оружју. Набављено оружје кријумчарено је у ви- ј
дШскЈГкрај' где јеГјуш’1850ГТ6дине букнубустанак који је захватио в и д и н с к у .
«5га<жу, белоградчичку и“иомску оШсаст. ирема" дотовореном плану, уста-
ници су“п 6делш ш снапГи ударил’и 'на''Лом, Видин и Белоградчик, али их је
потукла надмоћна турска војска. Очекивана војна интервенција Србије, ко-
јом су устаници агитовали у припремању и д и за^п б ј^^М д стгаЖ ЈеГ С ^^д а
није била спремна за рат; б а л г а Ш а г у т н а х ^ ^ 'б Ш неизвеШВ7 а међуна-
родне околности у раздобљу европске реакције после 1848. године, непо-
вол>не. Устаници су се обратили петицијом_српском кне_зу за посредовање
код Турака. Влада је послалаХлексу Симића Омер-паши Латасу који се, на
^ т ^ а ^ о с т ^ ^ а ј ^ ^ о Х Ш ш у , какб б’6 "ликвидирао.последице Видинског
устанка. Турске репресалије биле су нарочито оштре у Белоградчику и
Лому. Вести о њима продрле су у Европу. Устанци бугарских сељака у борби
за ехономску и националну еманципацију све више су истицали на Балкану и
прец Европом „бугарско питање”.

IV

Револуционарне идеје 1848. године стигле су у Грчку из Италије, преко

јонских острва. Националноослободилачки покрет јонских острђа, ослоњен
на зшберално грађанство острва, био је у сталном развоју, тежећи збаци-
вању енглеске власти и уједињењу са Грчком. Под притиском револуционар-
них догађаја 1848. године, британска управа запбчела је с увођењем
'реформиГОне су биле и недовољне и закаснеле. Крајем септембра 1848. го-
"дине избио је устанак у Кефалонији. Окупаторске власти предузеле су хап-

53
 “•2.-

шења и ревизију устава из 1817. године у реакционарном духу. То је само још

тш е^р асп али л о незадовољство које се изразило" у атентатима _и: _новом
устанку краЈем а^стаД б^З-.Ш К РЈе-Противсељачке масе којаје кренула да
, пали велепоседничка имања, власти су завеле прекн суд, опсадно стање и
смртну казну за бунтовнике. Устанак је угушен и отпор је добио вид по-
' литичке опозиције која је гласно захтевала демократизацију пблитичког
живота и уједањеЈМ Јбтс^ са Грчком. То је довело до'распутт§:ња
Парламента 1§51. године. ..........
Идеје 1848. године нашле су одзива у либералном грађанству Грчке код
младих интелигената и студентске омладине, повезано са Мацинијевом
Младом Италијом и револуционарима италијанског Рисорђимента. При-
времена републиканска влада Венеције, под Данијелом Манином упутила је,
марта 1848. године, поруку да се „Грчка и И талија најзад сусрећу на путу
слободе”. После слома својих револуција у Грчкој је нашао уточиште знатан
јброј емиграната Италијана, М ађара и Пољака који су донели план о уједи-
!њењу Словена и Грка и образовању федеративне републике еманципованих
народа. Истовремено се наново појачао рад грчких хетерија „Огапде Рга1ег-
;ш1е” и „РћИогСћоДоха” на припреми устанка у Тесалији. У раздобљу европске
|реакције Енглеска је, користећи приватно-правни спор својизГподанирГжзг-
јвршила пбморску блбкаду Грчке, јануара 1850. године. Међутим, идеје 1848.
јгодине 0 диграЕе“знатну^ул0гу'у-унутрашњем 1 1 0 литичк 0 м животу Грчке у
1 следећем раздобљу.

Револуционарне идеје 1848. године испољиле су се код младе румунске

јграђанске интелигенције још у предвечерје бурних догађаја 1848. године. Из
јњених редова никла је активност књижевних и тајних политичких друштава
каква је била организација „Ји$11се-&а1егш1е” (Вгер1а1е-&аће) која је у своме
програму заступала уједињење румунских земаља у слободну и независну
државу, укидање феудалних привилегија^ демократизацију земље, аграрну
реформу и образовање народне војскеЈО ве идеје доносили су собом и ру-
1 мунски студенти из Француске, организовани у „боае 1е Љ еШсЦапИз гошпатз”
у Паризу, где су у првим фебруарским данима 1848. годне истакли на Нб1е1 <1е
УШе румунску националну заставЈјРеволуционарни покрет могао је рачу-
нати и на градске еснафе и, у ограниченом обиму, на мањи део бојара који су
ушли у трговину и послове. Али, главну револуционарну војску имало је
Гдати сељаштво, лишено земље и притиснуто феудалним дажбинама; сеља-
I штво које је у раздобљу од тридесетих до четрдесетих година локалним бу-
/ нама давало одушка своме социјалном и политичком незадовољству.
^ Уска политичка платформа ограничена на захтеве за политичким ре-
;формама, као израз незадовољства молдавског грађанства и бојара аутокра-
јтизмом Михаила Стурзе, није успела да покрене широке сељачке масе у
Молдавији. Покушај револуционарног удара у Јашију 8. априла 1848. године
остао је изолован и стога лако угушен. Сасвим други правац узела је револу-
ција у Влашкој, месеца јуна. Раније припремљена и заснована на програму
ослобођења сељака, независности земље, уставности и политичке, верске и
националне једнакости, она је успела да покрене широке слојеве народа.

54
 Када су трговци и занатлије Букурешта 11. јуна прогласили револуцију, х и -..
љаде сељака кренуло је да помогне нову револуционарну владу. Међутим, <
подвојеност вођства на конзервативно и радикално крило које је водио Ни- ј - ј ^ ^ , ^
колаеХалческу (МЈсо1ае Вакезси), покушај војног противудара, бнШ бгуЈтли-^ ;- .
'<Гуи®уњ'е1^'^грарнсигпрбграма.Тоје^'уништило"'Шлет 'ревблуције, ослабило 1 1
ж5дршкуЈШ оч^Ш бГ"сељаштва и напоредо са спољном интервенцијом Ру- ј ^
сије и Турске довело револуцију до слома. Револуција у Трансилванији, д
слично догађајима који су се одиграли у суседној српској Војводини, добила *
је најпре вид аграрне револуције уперене против мађарског велепоседа, пре-
тварајући се потом у националнограђански покрет. Окупљени у околини
Блажа, 40 000 сељака захтевали су, половином маја 1848. године, укидање
кметства. Проглас опсадног стања који је томе уследио навео је велики део
устаника да ступе под царску заставу, очекујући из Беча признање нацио-
налне аутономије. Представник радикалног грађанског крила №со1ае Ва1се-
зси покушао је узалудно да посгигне компромис измсђу Комитета Румуна у
Трансилванији и мађарске револуционарне владе, радећи заједно с генера-
лом Бемом на образовању широког покрета за независност источноевроп-
ских народа, заснованог на словенско-румунско-мађарској сарадњи.

Балкан у време Кримског рата

Ослободилачки покрети на Балкану у раздобљу Кримског рата раз-

вијали су се под јаким утицајем спољног, европског фактора. Изазвана ру-
ско-турским ратом, који се претворио у рат европске коалиције против
Русије, Источна криза 1853-1856. године одвијала се на балканском подручју
у тесној зависности од Аустрије, Русије, Енглеске и Француске.
Револуционарни догађаји 1848-1849. указали су владајућим круговима
Хабзбуршке монархије на акутну опасност од повезивања ослободилачких
покрета југословенских народа. Поновљено издање 1848. године могло би
значити крај Монархије. Одатле у Бечу стално живи страх од нових б ал -(;^ ц ^ г Ј
канских револуција повезаних са руско-турским ратом. Делокупна аустриј- ' Ј / "
ска политика овог раздобља усмерена је проти^преношења рата на Балкан ;
ИЈаруш авањ а балканског^аШ ^цодГ За случај таквих поремећаја А устрија |
је била спремна на војнуЖ цију^рем а Босни, Црној Гори, Албанији, па чак и
на окупацију СрбврГТЗМ а^опретеЕе-држање принудило је Србију не само
да остане неутрална, већ да обустави све припреме за општи балкански з^ста- _
нак. Да би била што боље обавештена о развоју међународних прилика, срп-
ска влада основала је 1854. године у Паризу једну тајну дипломатску ј
агенцију, на челу са Јованом Мариновићем. Париским миром 1856. године '
једнострани руски протекторат над Србијом замењен је колективном за-
штитом великих сила чиме је знатно проширена међународно-правна осно-
вица српске аутономије. Међутим, сузбијање руског утицаја "на Балкану
1856. године довело је до јачања аустријског.
Док је Аустрија спречавала, Русија ;е подбадала балканске револу-
ционарне покрете у Источној кризи, тражећи у њима подршку своме рату '
против Турске. Балкански устанак^ио је_саставни дер руског ратног пл_ана_
185_3^године. У Влашкој и Молдавији подстицани су сељачки устанци и у ру-

55
I ској армији су образовани бугарски одреди. У томе су знатну улогу одиграли
словенофилски круговв: Русије. П о избијању рата, Хомјаков је упутио Ју-
жним Словенима посланиду: „Устајте - охови су се распали!”.
Руска проиаганда, окупација Влашке и Молдавије, прелазак руске ар-
мије преко Дунава марта 1854. године изазвали су појачану активност бу-
гарске емиграције и хајдучију на бугарском подручју. У сагласности са
руском војном командом образован је почетком 1854. године бугарски коми-
тет у Букурешту а затам и „Средоточно попечитељство” као политичко
представништво бугарског народа и организатор добровољачких одреда.
Бугарски револуционар Раковски образовао је по избијању руско-турског
рата тајно друштво у Цариграду које је продрло и у неке градове у Бугар-
ској. Прогоњен од турских власти, Раковски_се пребацио у Бугарску где је
једно време четовао у Старој планини а затиМ се, крајем 1855. године преба-
'ц ио у Влашку. Други покушај учинио је Никола Филипов, учесник у румун-
ској револуцији 1848. спремајући устанак у Трнову. Повлачење руске војске
из Дунавских кнежевина и пребацивање ратке позорнице на Крим осујетиши
су ширење ових покрета.

Источна криза отворена 1853. године имала је најјаче дејство у Грчв:ој.

Прелаз руских армија преко реке Прута, јула 1853. године био је знак за
грчки национални покрет да изврши ннвазију турских подручја на југу
Балкана, ослободи Епир и Тесалију и приближи се остварењу „Велике
идеје”. Околности су биле утолико повзљније што је Турска повукла све
своје војне снаге на Дунав, остављајући у Епиру и Тесалији само арбанашке
посаде. Ратно одушевљење букнуло је у Атини и градовима Грчке; на све
стране прикупљани су добровољци и формиране чете, уз учешће официра
редовне грчке армије. У зиму 1853-1854 организовани одреди од око 7 000
људи почели су се пребацивати преко границе, у Епир и Тесалију. И за њих
стајала је грчка влада. Н а граници према Турској образоване су две војне ко-
малде, под генералима Гривасом и Мамурисом. Национална друштва на Јон-
ским острвима, упркос проглашене неутралности, пребацила су чету
добровољаца са Кефалоније и Занта у Епир. Устанак је_избио крајемЈану-
ара 1854. године у области Арте, ко јаЈе опседнута. Христо Хаџи-Петрос
упа^)је~са^1 етом^П ^салију код ЛамиЈе; калетан Жаратасос искрцао се у Ма-
кедонији; капетан Филаретос је оперисго у области Пинда; на чело целог
устаничког покрета стао је генерал Цавелас. Н а устаничким заставама ис-
такнут је амблем: Е.0.М. - Епир, Тесалија, Македонија. Порта је 19. маја
18.54._ године упутила^ггиматум Грчкој, подржан од четири западне силе,
захтевајући ш влачење~четС Дипломатски односи су прекинути и турске
власпГ от 1^ е Ж ^ " 1 1 бловином априла са протеривањем грчког становни-
штва са своје територије.
Устанак у Епиру и Тесалији није успео. Боље наоружана и органи-
зованаТтурска војска савладала"Је1^ббрбвбл.ачке чете код Пета и Домоко.
Француска крстарица потопила је брод са муницијом, послат Каратасосу
код Солуна. 13осле четири месеца герилских операција у Епиру и Тесалији
грчке чете биле су принуђене да се врате преко границе. У руској војсци на

56
Криму дејствовалаје „грчка легаја” добровољаца, у којој су поред Грка, уче-
'ствовали и ср би , Јјугари 'и~Жрбанаси. Западна коалипија, која је.у грчком
покрету видела руске прсте, нарочито Енглеска у заштити својих економ-
ских интереса у Отоманском царству, извршила је снажан дипломатски при-
тисак на Грчку да је одржи ван рата. Овај притисак претворио се,_крајем
маја 1854. године у војну окупацију Пирејске луке, која је трајала све до фе-
бруара 1867. го т н е ГгфинуЕ^ ј у Ж Гртау да до крајаЂстанТне^трална. П а - .
риским миром 1856. године велике силе потврдиле су целокупност и
интегритет Отоманске империје. Неуспех у ослобођењу и уједињењу с Епи-1
ром и Тесалијом био је јак удар националноослободилачком покрету Грчке ј
педесетих година.

П РИ П РЕМ Е ОПШ ТЕГ БА П КА Н СКО Г УСТАНКА И ПРВИ

БА Л К А Н С К И САВЕЗ

Временско раздобље шездесетих година спада у јепно од најбурнијих у

XIX веку. Тих година~у Европи Је врхунила идеја народности која је ударила
печ ат'Ж ’укупни развој европске историје ЗОХ века. Аустро-француски рат
1859. године довео је до"уједињења великог дела Италије. Пруска је повела
ратове за уједињење Немачке, чији је темељ постављен победом над Ау-
стријом 1866. године. Од Пољске на северу, до Крита на југу планули су на-
родни устанци. Унутрашња и спољна криза Хабзбуршког царства олакш ала
је борбу за независност Југословена, угрожених дуалистичким системом
аустро-мађарске превласти. У Херцеговини је плануло низ устанака који су
увукли Црну Гору у рат с Турском. После турског бомбардовања Београда и
дугих дипломатских напора, српски градови су ослобођени од последњих
остатака турских гарнизона и власти. Пољски, мађарски, италијански наци-
онални револуционари развили су делатност на Балкану. Српске тајне наци-
оналне организације расплеле су своју мрежу на северном и централном
подручју, грчке хетерије на јужном, бугарски комитети на источном Бал-
кану. Јонска острва придружила су се 1864. године матици земљи и 1866. го-
дине букнуо је велики устанак на Криту. Бугарско подручје ушло је у
предвечерје свога ослобођења. Уједињењем Влашке и Молдавије створена
је Румунија. У раздобљу од 1866-1868. закључени су први балкански спо-
разуми, засновани на начелу народности, образујући први балкански савез.

Херцеговачки устанци и ратови Црие Горе

Од педесетих година, Херцеговина је представљала живо вулканско

подручје. Нове реформе које је 1856. године предузела централна власт у
Цариграду, нису битно мењале угрожени положај босанско-херцеговачког
сељаштва, подложног националнополитичкој привлачности суседне Србије
и Црне Горе. Херцеговачки племенски главари, на челу са Луком Вукало-
вићем, а у споразуму сГЦ 1Ж01^Гб 15бмГодлучвцш су крајем 1857. године ди- М Л-Р
зшБеустанка. 'П оатпрвбг успеха устаника над Турцима,код Ораховице 11.
децембра 1857. године, пламен устанка захватио је сва херцеговачка пле-
мена уз црногорску границу. Упркос покушаја Аустрије да затварањем своје

57
 границе према Херцеговини смири устанак, побуњени Херцеговци, уз помоћ
добровољаца из Црне Горе, одбили су турске нападе, јануара 1858. године.
Да би угушила устанак у Херцеговини, Порта се окренула Црној Гори, али
је у крвавој тродневној бици на Грахову, од 28. априла до 1. маја 1858. године
турска војска тучена до ногу. Велике силе су се умешале и њихова конзу-
ларна комисија извршила је 1860. године црногорско-турско разграничење
ј чиме је Црна Гора, ако не формално, стварно добила међународно нризнање
| своје независности.
“ Н а устанак у Херцеговини надовезали су се устанички немири у Бо-
санској Посавини и Крајини. Они су избијали још од времена Кримског рата
одбијањем сељака да врше своје феудалне обавезе. Почетком 1858. године
отпор је добио оружани вид у буни која је захватила област Градачца, Бо-
санског Шамца и планине Требаве. Под вођством локалних вођа сељаци су
напали на беговска имања, али су их турска војска и башибозук сузбили. У
, Крајини се распалила хајдучија на простору Саве, Уне и Сане, уз аустријску
| границу, под вођством хајдука Петра-Пеције Петровића и Ћосића. Број
| устаника порастао је 1858. године на 4 000 људи. Турска војска из Бањалуке,
појачана трупама из Херцеговине, с муком је савладала устанике јула 1858.
године и приморала их да се пребаце на аустријску територију.
Догађаји у суседној Италији, делатност италијанских, мађарских и
пољских револуционара на Балкану, акција руских словенофила, устанички
подстреци који су долазили из Црне Горе и Србије, као и незадовољство
унутрашњим аграрним и политичким односима изазвали су 1861. године
нову буну у Херцеговини. Нови устанак под Луком Вукаловићем имао је од
почетка ослонац у Црној Гори и захватио је поред црногорско-херцеговач-
: ког пограничног подручја и дубину Херцеговине, до Попова поља и околине
; Мостара. Н е желећи отварање источне кризе, велике европске силе посре-
довале су у Цариграду, с циљем образовања једне комисије за пацификацију
побуњених области. Турска војна интервенција и унутрашња неслога уста-
ничког вођства изазвали су почеткрм'1862. године кризу устанка. У том тре-
нутку ЦЈШОТорски кнез Никола одлучио је да уђе у отворен рат с Турском.
Три месеца Црна Гора је водила огорчене борбе са надмоћним турским сна-
гама на северном херцеговачком и јужном фронту. Оне су вођене до међу-
собног истребљивања. Црна Гора је напрегла све своје снаге, али није могла
савладати надмоћ турских трупа. После пада Ријеке Црнојевића,Ј 1 ред опа-
сношћу да турска офанзива заузмеТгрестоницу Цетиње, кнез Никола.је био
прШмбрШда^^иШ^уШкматрл 'Омер:паше Латаса, септембра 1862. године.
! 'У овом е рату Црна" Гора имала је 6 000 губитака међу официрима и војни-
; цима, 60 села је спаљено, 23 цркве уништене, а територија преко које су во-
I ђене војне операције, била је опустошена.
Ратни_ неЈгспехЈДрне^Горе значио је малаксавање херцеговачког по-
кретаШ ука Вукаловић покушао је 1864. године да наново покрене устанак,
али је би5~пр5нућен 18§3^"гошане..даГнапусЖХерцетовину,,и,пре.бегне у Ру-
сиЈу. Херцеговачки устанак 1861. године, нарочито рат Црне Горе 1862. го-
дине имали су велики значај за развој Источне кризе шездесетих година, као
и за народноослободилачке покрете југословенских народа. Вођени у духу

58
начела народности они су изазвали покрет солидарности на укупном бал-
канском подручју.
Нови устанак у овоме подручју избио је 1869. године на аустријској те-
риторији, у Кривошијама, у Боки которској. Он је био израз отпора за ау-
строугарске мере које су тежиле укидању старих повластица и племенске :
самоуправе. Одбијајући да служе војску ван свога подручја, планинске
општине устале су на оружје, одупирући се оружаној сили двојне Монархије,
с ослонцем на црногорско и херцеговачко залеђе. Устанак је сломљен, оста-.
вљајући за собом преке судове и ванредно стање.

Рад у Србији на ирииреми балканског устанка

Шездесетих година XIX века балканско подручје било је укључено у

активност италијанских, мађарских и пољских револуционара као и де-
латност словенофилског покрета и његових комитета образованих у Русији. /. .
У борби против Аустрије ради својих посебних националних циљева, сара- /
ђивале су дипломатије Италије, Француске, Пруске и повезали су се итали- , г«Гј - Г.Н
јански, мађарски, пољски револуционари. У њиховим плановима Балкан је ^
представљао подручје диверзије за обрачун на главним фронтовима. Акција
на Балкану била је у зависности од словенско-мађарских односа поремеће- С., - М.
них 1848-1849. године. Осећајући неопходност ослонца на словенско залеђе ' ' 'гГ
у борби с Аустријом, Кошут је у емиграцији ковао планове једне дунавске
конфедерације, преговарајући са Јш езом М ихаилш ^ 18 ^^гозш §.З^Д ондону 1 -1-
за подршку мађарском плану о француском искрцавању у Ријеци. Укључу-ј
јући Балкан у своје планове, Кавур је 1859. године основао сардинске конзу-
лате^уЈБеограду и Д укуретту. Мађарски емигрант, генерал Стеван Тир,
сарадник Гарибалдија, добио је у јесен 1860. године налог да са српском вла-
дом у Београду припреми општи устанак у Србији, Хрватској, Далмацији и
Мађарској. Гарибалдијеви изасланици долазили су истовремено црно-
горском кнезу Николи. Грчки краљ Отон водио је 1861. године преговоре са
Гарибалдинцима, преко комитета јонских острва о покретању балканског
устанка акцијом у Епиру и Албанији у сарадњи са Црном Гором. Према јед-
ном плану достављеном црногорском кнезу, требало је да се Гарибалди у
пр_олеће_1862. годинеЈГСкрца у Далмацији и генертП ир^кодД рача.илиБара.
Црна Гора ударила би на Албанију и Санџак, у сусрет Србији. Грчка би деј-
ствовала радом својих хетерија у Епиру. Италија би онда објавила рат Ау-
стрији. Устанак у Пољској 1863. године наново је оживео овакве балканске ■
планове. Комитет мађарске емиграције у Торину предложио је фебруара '
1863. године српској влади споразум о рату против Турске и диверзији про- ј
тив Аустрије. Предигра аустро-пруског рата 1866. године обновила је поку- '
шаје да се општим балканским устанком помогне решење италиј анског и
немачког уједињења и мађарског питања. Н а италијански предлог, пруски
посланик у Фиренци изнео је априла 1866. године канцелару Бизмарку план /
југословенско-мађарског устан5а~у"еклоиу италиЈанск^^ ' =-
Аустрије. Према Гарибалдијевом „Јадранском плану” у овоме устанку уче- )
ствовала би и једна дивизија састављена од мађарских и италијанских рево-
луционара - добровољаца. По Бизмарковом налогу послати су у Београд

59
 саветник пруског посланства у Мадриду фон Пфуел и генерал Тир, да раде
на дизању устанка у Мађарској и Војној Граници.
Истовремено с овим револуционарним подстицајима са Запада, разви-
ла се на Балкану панславистичка пропаганда словенофилских кругова у Ру-
' сији. Она се живо осећала већ педесетих година XIX века и после краћег
: прекида узроченог Кримским ратом, наново је живнула посебно од ос-
нивања „Московског словенофилског благотворног комитета” 1858. године.
Идеје руских панслависта о обнови великв словенске државе донели су у Ср-
, бију њени питомци школовани у Русији. Словенофилска активност добила
ј је видне подстрек приликом путовања сзовенофила Ивана А ксаковд 1860.
| године по Црној Гори, Далмацији, Хрватско] и Србији.Хловенофили су пру-
Ј жили знатну помоћ и устаницима као и
: Црној Гори у рату 1862. године. Њихова активност биће нарочито значајна
; за развој бугарског народноослободилачког покрета.

Подстакнуте општим европским и балканским приликама, повезане с

ослободилачким струјањима на суседним јужнословенским подручјима, на-
ционалне енергије биле су у Србији шездесетих година усмерене ка раду на
припремању балканског устанка против Отоманске власти. Овај рад поте-
као је из приватних и службених кругова.
Србија је била тесно повезана с устаничким покретима у Босни. У њу
су се сливале босанске избеглице после неуспелих устанака 1858-1859. го-
дине и спремале хајдучке чете за дизање нових устанака. Н а иницијативу бо-
санских избеглица образован је 1860. горине „Одбор српско-босански” који
се касније назвао „Централни одбор”. Њнме је руководиб Матија"Бан, пбча-
Ж ^ з ^ ^ | ^ ж ^ о Ј 1 1 ^ Ј т с ^ м и ^ ^ о Ј ^ Т > № х ^ о Г а п6л1гаи1таан Иван
'I Аксаков. Одбор је радио на припреми устанка у Турској, у сарадњи с итали-
[јанским и мађарским револуционарима, уз материјалну подршку словено-
; фила у Русији. Одбор је организовао агенције у Србији, Далмацији, Хрват-
ској и Славонији, организовао је слање народних петиција и протеста из Бо-
; сне и Старе Србије великим силама и султану, прихватао босанске
; избеглице и вршио пропаганду и припреме за устанак. Рад Одбора престао
; је_у пролеће 1861. године када је изгубко подршку словенофила и српске
! влаце.
Од 1861. ш дине наново је оживео рад организације којом је руководио
I? Илија Гарашанин 1844. и 1849-1853. године. Гарашанин је почетком 1862. го-
дине оснбвао1у Београду Т,Стнхт~бдбор”' за националну пропаганду и при-
прему устанка __у_ Турској. У Одбору јз ш рађено ^неколико устаничких
, планов'аТкбји' су предвиђали дизање устанка у Босни и Бугарској. С тим ци-
! љем образован је у Ваљеву један одред од 200 добровољаца из југословен-
ј ских земаља. Финансирана је „Бугарска легвја” састављена од избеглица из
I БЈтарске, као и „Привремено бугарско~начелство” које је јуна 1862. године
| образовао у Србији Гборги Ј^аков<жи,~као1фИзремену бугарску владу. Према
I плану Одбора Бугарска легија имала је задатак да дигне устанак у Бу-
I гарској, југословенски сдред устанак у Босми, после чега би војнички ин-

60
тервенисала Србија. Турско бомбардовање Београда 17. јуна 1862. године ј
створило је општи утисак да је рат на прагу.

II

Босанско питање постало је нарочито акутно у време аустро-пруског

рата и устанка на~К]зитуТЗ'б6. г о д и н е . Тада је"у царајеву ббрадовЖТХаШи
од’б ор^^1ГјеТпрове6 м реж у'^таничке брганизадије.уДосш."ИзабрШ 1е"'чб-
Т 6 ш $ ’е слате"су у СрбиЈу на војну о б у к у . Владин повереник бреш ковић из-
радио је 1867. г о д и н е нови план устанка уБосни, к о ј и ј е п р е Ј р г а ф а о Јахад ч е т а
ш'Х5биЈе7"Слав6није и Далмације, Црне Горе, па чак и из Италије или са
Крфа. Извођење ових планова спречила је Аустрија која је, осећајући коме-
шање у БбошГизвршвша покрет, трупа.према јужним границамаГстављајући,
јаснб на знање,да.не;ће..трпети револуцију;.на с у с е д н о м подручју. Њ ени тајни|
емисари по Босни смиривали су народ. Босна је могла бити само турска или!
аустријска.

III

Шездесете године биле су врло значајне за формирање југословенске

идеологије која се ломила између привлачних и одбојних фактора. Хрватска
је ушла у динамичан период развоја, изазван колико унутрашњим дру-
штвено-економским развојем толико и кризом централизма у Хабзбуршкој
моиархији и утицајем италијанске и немачке борбе за уједињење. Наслед-
ници Илира, окупљени око Штросмајерове и Рачкове народне странке, са
широким југословенским програмом, радили су на културном и политичком
зближењу Јужних Словена, тражећи федеративно уређење Монархије и
равноправност њених народа. Н а^/прот томе, Старчевићева странка права
негирајући постојање Срба истакла је захтев пуиог националног и политич-
ког индивидуалитета Хрватске заснованог иа њеном: историјском праву.
Далмација је ушла у раздобље народног препорода, подстакнутог развојем
домаћег грађанства и догађаја у Хрватској и суседној Италији. Он се мани-
фестовао у широкој словенској идеји, повезујући Далмацију са свим словен-
ским народима Монархије у борби против бечког централизма, да би потом
прешла крајем шезресетих година на уже оквире уједињева са Хрватском.
Акција из Србије дошла је у додир и укључила се у југословенски покрет.
Крајем 1860. године састављен је један писмени српско-хрватски споразум у 1
коме ]е умест6~Ил^а'~у5ето ШУЈугославије и Југословена који ће образо- ј
вати заједничк^ф едера^ н у ~ д^Еа5у..саа§вљешГ^дГхрЕ~Јужностб5енске ј
гране: ‘сШск&:хрБа.тске и бугарске. Изасланик из Хрватске, Павле Чавловић ј
потписао је овај споразум 13/25. децембра 1860. године у кући председника 1
српске м а д е %,Христића. ' ... ..... Ј
У лето 1866. године српска влада узела је иницијативу за уређење срп- .
ско-хрватских односа. Успостављајући контакт са бискуиом Ш тросмајером,:
Гарашанин је предложио српско-хрватску сарадњу за оснивање заједничке I
југословенске државе „независно од Аустрије и од Турске”. Септембра 1866./
године постигнут је споразум о начелима ове заједничке акције: рада на

61
Iослобођењу Словена под Турском и Аустријом, стварање југословенске др-
јжаве и склапање савеза са суседним балканским народима. Марта 18.61_хо-
ј дине Гарашанин је доставио Штросмајеру писмени програм акције. Н а челу
пбкретастоје^^град и Загреб као два његова 'стожера. Пошто Србија има
владу, војску и води независну спољну политику, она ће узети на себе дипло-
матску и војну активност. ОслободилачкипокретЈће, кпенуЖ.из...Ео.сне.ЈДИ-
премљеним устанком у лето 1867. године. Устаници ће образовати
'заЈедничку~владу, сазвати Народну скупштину и прогласити уједињење са
Србијом. У Загребу ће се образовати Главни одбор који ће са хрватске
стране организовати устанак у Босни. Из поверљиве „Окружниде” Цен-
тралног одбора београдског за уједињење свију Јужних Словена одборима
балканских народа под Турском и у оснивању -„конфедерациј е Јужних Сло-
,вена, Румуна и Грка, којој би се придружили Мађари. Овој подунавско-бал-
канској конфедерацији пришли би потом Чеси и Пољаци. Две ствари
требало је, по Гарашанину, одмах спречити: поделу Јужних Словена на више
држава и сузбити прохтеве Италије у Далмацији и Истри.

IV

, У српским плановима балканског устанка учешће бугарског народа за-

: узимало је значајно место. Српско-бугарска сарадња била је шездесетих го-
?дина врло развијена. У_ДовшЛ^ДУ 1^БеЈзг|)аау_активно_.је^радио.један од
вођа бугарског ослободилачког покрета Георги Раковски. У Б еограду је, са
материјалном помоћи српске владе излазио 1860. године бугарски.дистЈЈу-
навааГлебед”. Избеглице из Бугарске школовале су се у српској војној ака-
дем^ГГи”другим школама, а хајдучке чете са бугарског подручја налазиле
уточиште. Крајем 1861. године Раковски је у споразуму са српским нацио-
налним радницима, саставио „План за ослобођење Бугарске”, затим „Статут
привременог бугарског вођства”. Године 1862. основана је „бугарска легија”.
Оклевање српске владе да уђе у рат са Турском 1862. године, после
бомбардовања Београда’^разочарало је бугарске националне раднике и
изазвало њихов прелазак у Букурешт. У српско-бугарској сарадњи јавиле су
се озбиљне пукотине: с једне стране, у грађанским круговима Србије бугар-
ски покрет се сматрао као део јужнословенског у коме Србија има вођство,
усклађајући га са сопственим државно-политичким потребама. С друге
стране., у бугарском покрету се јавила бојазан да ће, услед споријег развоја
бугарског подручја под Турском, оно подлећи друштвено-политичкој атрак-
цији Србије.
У раздобљу општег балканског приближавања изазваног бурним дога-
ђајима 1866. године, на иницијативу Игњатијева, руског амбасадора у Цари-
I граду, бугарски комитет у Букурешту, под именом „Добродетелната
I дружина” (Добротворно друштво) предложио је српској влади, почетком
/ 1867. године, споразум у виду ј едног „Програма политичких односа Србо-Бу-
I гара (Бугаро-Срба)” у ко м еје предвиђено образовање заједничке државе са
ј кнезом Михаилом, сазаједничком владом, законодавством, војском и престо-
ј ницом. Пошто је предлог начелно прихваћен у Београду, скупштина пред-

62
ставника бугарског народа, одржана у Букурешту, саставилаје „Протокол” у ј
коме су набројане покрајине које ће ући у „Југословенско царство”: Србија, ј
Бугарска, Тракија, Македонија. Гарашанин је 3. јуна 1867. године упутио бу- /
курештанском одбору писмо прихватајући „П ротокол”. 1
Према устаничким плановима кованим шездесетиХ’година балкански ј _;ј \
устанак~]е~требало д а ^ т а е П ^ ј ^ м^у^АлбаниГи.' На албанском подручју'
одржаване су везе из Србије међу Миридитима1Греко католичког опата дон
Таспара Жрасника, Словенца свештеника Франца Маурија и миридитског
поглавице БибјДоде. У пролебе 1866. пбсредством руског посланства у Ца-
риграду, успостављен је контакт с Албанцем Џелал-пашом који је био кон- (
финиран у Цариграду. Почетком 1867. године, подстицан од руских и I
српских агената, започео је покрет међу Гегама, али је био угушен. ј
Припрема и рад на балканском устанку шездесетих година били су н е^
опходна допуна политичким савезима закљученим на Балкану 1866-1868. го-
дине. Покретани из Србије у неколико наврата (1844,1849-, 1853,1862,1868)
они су чинили целину револуционарне ослободилачке активности која ће,
напоредо са сличним покретима осталих балканских народа држати у напе-
тости целокупно Балканско полуострво неколико деценија. Све српске ор-
ганизације у овом раздобљу имале су сличну организациону структуру и
истоветне методе рада, ослањајући се на мрежу одбора и агената на српској,
турској и аустријској територији и проповедајући устанак као средство осло-
бођења, уједињења и формирања велике државе. Све оне носиле су грађан-
ски печат: засноване на индивидуалном, појединачном раду и без социјално-
-еконож кот/програм аТ ^тоЈБихов^ад н и ј е Ј ш а о масовни, већ заверенички ј
каракхеп.. крећући се углашгомјш/тавТМ-ЕШћЈИ^ВмЖшУ српског друштва >
у Турској инепродирућисвојоморганизацијом дубљеу сељачкемасе коЈесуј
биле главна војскаи носилац устаничких покретаГ -------- —*

Бугарски ослободилачки иокрет

Бугарски ослободилачки покрет налазио се шездесетих година у раз-

добљу које је непосредно претходило ослобођењу Бугарске. На_овај покрет
утицало је опште стање у Турској, унутрашњи бугарски друштвениЈразвој и
дејство спољног суоеднобалканскоги европског фактора.
Трговинским уговорима са европским силама 1839^ и 1862. као и грађе-
њем железничких пруга шездесетих година, Турска је системом царинских и
саобраћајних олакшица отворила врата продору робно-новчаних и капита-
листичких односа. Овај продор, комбинован са спољним ратовима и унутра-
шњим сукобима продубио је кризу феудалног система. Она је нарочито била
уочљива после Кримског рата који је изазвао пад вредности новца, скок
цена и нарочито феудалних дажбина. Економске неприлике заоштриле су
друштвене односе у Бугарској, изазивајући знатну емиграцију становни-
штва, кризу заната услед спољне индустријске конкуренције, диференција-
цију на селу и међу младом буржоазијом. Док су се богате чорбаџије
економски везале за Турску, пр е дстављају ћи озбиљну кочницу ослободилач-
ког покрета, средња и ситна буржоазија, нарочито она која је емигрирала у

63
 суседне балканске земље, прихватајући либералне грађанске идеје са запада
постала је политички носилац бугарске ослободилачке борбе.

Национална емакципација захтевала је претходну д у х о в н о - к у л т у р н у

еманципацију. Признање народности у Отоманској империји добијало се
кроз признање националне цркве. Одатле је борба за национално ослобо-
ђење Бутарске у својој првој фази добила в и д борбе за независну бугарску
цркву. То је изазвало сукоб са православном Патријаршијом у Цариграду,
која је у оквиру грчког националног развоја постала носилац хеленизма на
Балкану. у
И з грчко-бугарског црквеног спопа јавио се зачетак оних међубал-
канскихсукобакојису пратилиполлтичко и друштвено формирање балкан-
скихГнароднГости у другој половини XIX. века.
С у ш б Ј б у т а р с к о г граЈ)анства са грчким.духовништвом узео је маха већ
трипесетихЈодина XIX века. Он се још јвише развио после Хатишерифа од
ЈПдлхане 1839'. године. Носилац борбе за арквену бугарску еманаздпациЈУ
била је јака бугарска трЈов а ч к а јсо л о н и ј а у Цариграду. Четрдесетих г о д и н а
отоГОшрЈШСГсу^руководили Н еоф ит Б;озвели и Иларион Макариополсжи,
ширећи је не само на бугарском подручју већ и у Македонији као и међу
бројном бугарском емиграцијом у Румунији и Русији.
У бугарској црквеној борби која сб све више заош травала педесетих и
шездесетих година, јавила су се два крила - конзервативно и либерално -
која су тражила решење у ослонцу на Порту или у политици свршеног чина.
Проглас фактичке независности од цариградског патријарха, који је извр-
утШЋл&ршож Макариополски 3. априла 1860. године, увео је црквену борбу
у~акутну ф а зу у коју су се умешале и веш ^^стхеГ саГ теж бом ' да кроз њу
обезбеде своје интересе. Знатну улогу у прилог бугарске цркве одиграла је
руска дипломатија и њен представник у Цариграду гроф Игњатијев. Сршжа
дипломатијаЈгшгође_је_подр_жавала„.у.рво.вр_еме.._бз^арскуГцрквену акцију.
ПретвараЈући се у средство балканске и европске дипломатије црквено пи-
тање зависило је од развоја политичких прилика на Балкану. У/времеЈкрит-
ског устанка 1866. године, желећи да олакш а положај Грчке и створи основу
.за'грчког^ар<жк.спбраззљЈГпатријарх ЈГлигорије VI признао.је аутономију
бугарске цркве 1867. године под именом Егзархије. Порта је отишла још
раље: да бВ^азбЕОТОрчко^^д^ско приближавање и удовољила Русији рна
је/28. фебј^5а"1870.*г6дане"$ерманом признала независност бугарске цр-
кве. Патријаршија_се томе успротивила и 1872. године прогласила нову цр-
кву шизматичком. '^ ~ ....
Признањем независне бугарске цркве завршена је тридесетогодишња
борба око црквеног питања. Ово признање ће имати двоструки нацио-
нално-политички значај: као значајна тековина бугарске националне и
ј културне афирмације; као моћно средство бугарског националног експанзи-
ј онизма на подручју Македоније у последњим деценијама XIX века.
 II

Бугарски ослободилачки покрет изразио се шездесетих година кроз

делатност бугарских кхшитета, основаних у Србији и Дунавским кнеже-
винама и кроз устаничке оргаиизације на самом бугарском подручју. Нацио-
налноослободилачка иницијатива потицала је из ослободилачких одбора
ваз Бугарске и била је стога изложена не само друштвено-политичким
струјањима у крилу бугарске емиграције, од револуционарних до демократ-
ско-либералних и конзервативних, већ и зависна од политичких услова и
утицаја земље у којој се развијала. Н а чело бугарског ослободилачкрг по-]
крзта у овоме раздобљу избиле су четири личности које ће представљати /
његове носиоце и знатно деловати на његов развој: ГеоргиТаковски, Љубен )
Каравелов, Басил Левски и ХрЕСто Ботев.
Почетком шездесетих година тежиште бугарског ослободилачког по- :гг _ , г) ^ /
крета биЗхо је у Србши повезано са радсш ојпских организапша на прИНРШи ^
балканског устанка._У Србдји су живеди емигранти из Видинског устанка ц
18507гбдинеУУ раздобљу од 1843. др 1859. године штампано је у Србији око • ЛГ
70 бугарских књига. На челу бугарског оспобопилачког покрета деловао је^ ':;
Раковски који је издавао лист „Дунавски лебед”, саставио план за ослобо- — ^
ђењеЂугарскеГобразбвао привремену владуЂ ргМ ш отао бугарску легијуи ((1-
развио широку пропагандну делатност. Н ајвећа заслуга Раковског у бугар-
скбм ослободилачком покрету је уношење нове методе која се састојала у
организовању унутрашње револуције у самој Бугарској: методу коју ће ка- ::
Ши]е потпуно развити Ј^евск^Раковж гГје^организовао чете и комитете (
чији је задатак био дизање устанка у Бугарској. Једна од ових чета, преба- ј
чена из Србије 1862. године, под Хаџи-Ставром на планину Балкан поку- [
шала је да покрене устанак, али је била разбијена.
Одлагање српскр-турског рата изазвалр је пребацивање бугарског1-
ослободилачког^ покрета у Д у н а и ж ^ ^ е ж е в и н е , где, је„,оројна._бугарска
ешЈграција, посебно трговачка. била под знатним политичким упливом Ру-
сије. Некадашњи одбор из времена Кримскбг' рата претворио се 1862. године 'ј
у „ДобршетељнуГдрз^жину”. На руски подстицај овај комитет закључио је “
споразум са српском владом 1867.'године.' Обарајући кнеза Кузу 1 ^ 6 7 го -
д Ш е 11~ о ч е к у ју ћ и '' сукоб'‘с Турскбм румЈ^нски л и б е р м и ^ п д Ј Ж М И ^ д о д р ш к у
Зјтареш м ЗШ кр^ЗРГ^^Ш е^сарадњ е^никао је 1866. године у Букурешту
„Тајни централни бугарски комитет” који ј е деловао до 1868. године. Под
утиском аустро-угарског дуалистичког система његови чланови д о ш л и су на
јт са о о бугарско-турском 1ПШ[изму1 тоји.суЈ11р о п агЈр Ж до 1Јјуо 11ским.каби-
нетима. Крајем 1866. године Раковски ј е у Румунији образовао „Врховно на-
родно бугарско тајно граџанско началство” са циљем организовања чета за
дизање устанка у Бугарској. У ову сврху састављен је „Привремени закон за
иародне горске чете за 1867. годину” и израђена војна шема ових чета.
Априла и маја 1867. године пребачене су преко Дунава две чете у област
Сливена и Котела, под вођством Панајота Хитова и Филипа Тотиу. Чете су
биле разбијене и неуспех је изазвао отпор бугарске трговачке емиграције
против упућивања одреда у Бугарску. Нов покушај оснивања друге бугарске
легије у Србији 1867. године није донео промене јер је српска влада, до-
бивши мирним путем градове од Турака, одустала од ратних намера. Легио-

65
 нари су прешли у Румунију где је после смрти Раковског у 1867. години
основан нови комитет „Блгарско обштество”. Хаџи Дмитар и Стефан Ка:
раџа пребацили су се са новом четом на Стару планину, јуна 1868. године,
али су тада били откривени од Турака и после огорчене борбе разбијени.
П о смрти Раковског у бугарском ослрбрдилачком покрету осећа се тр-
вење између две струје: либерално-демократске и револуционарне. Израз
прве био је Љ убен Каравелов, идеолог, публициста, велики заговорник ју-
жнословенске и'балканске_федерације, посебно српско-бугарске сарадње:
ослобођење Бугарске могућно је као дело општебалканске сарадње и оп-
ш тебал 1санскбг'устанка.'Пј5едставник другог гледишта био је Васил Левски,
идеолог бутарга:е јреволуције: ослобођење Бугарске биће последица ослобо'
дилачке револуције спремљених и организрва|шх бугарских маса.
Идеолог бугарске демократске револуције, Каравелов био је исто-
времено поборник словенског и балканског јединства. Учествујући активно
у покрету „Уједињене омладине српске” Каравелов је веома допринео
развитку к у л т у р н ^ ^ ^ живота Србије, истичући се по-
себно на књижевном пољу. После дуже и плодне активности у Новом Саду и
Београду, Каравелов је основао 1869. године комитет у Румунији за рад на
ослобођењу Бугарске.
Преживљавајући неуспех акција за уношење револуције у Бугарску из
Србије и Румуније, желећи да бугарски ослободилачки покрет ослободи за-
висности од иностранства, Левски је започео 1869. године, пошто је обишао
делове Бугарске, опасан задатак образовања унутрашње организације осни-
вајући револуционарне комитете на самом терену Бугарске.
3%утрашња. трвења у.бугарском ослободилачком покрету између при-
сталица Левског, следбеника Каравелова, приврженика четничке тактике
Раковског, представљала су озбиљну кочницу у раду. Стрга је у пролеће
1872. године дошло до компромиса и оснивања јединственог „Бугарског
ревблуционарнот централног комитета” (БРЦК). Његов програм предвиђао
Ј^еТЈСЛТЈбођеже^Бугарске- мбралном и оружаном револуцијом и оснивање
ј једне бугарско-српско-црногорско-албанско-румунске федерације, којој би
I могла прићи и Грчка. У лето 1872. године Левски се вратио у Бугарску_да на-
стави револуционарни рад али је пао у руке турске полиције и био обешен у
Софији 6/18 фебруара 1873. године. Смрт Левскога била је јак удар ослобо-
дмачком~покрету у коме су се наново јавиле струје и расцеп, врхунећи на
ј!састанку Б Р Ц К у Букурешту, маја 1873. године. Разочарани Каравелов био
је спреман да се врати својој културно-просветној делатности. УјОво[ кри-
тичној ситуацији на левици^бугаЈЗСкрг рслрбрдилачког покрета појавио се
Христо Ботев којЈГће свбјим концепцијама националне и друштвене револу-
ције ударити печат на даљи развој бугарског ослободилачког покрета седам-
' десетихгбдина.

Ироцес еманцикације Македоније

Промене које су у првој половини XIX века захватиле Балкан одразиле

су се на македонском подручју. Развој Македоније био је условљен еко-
номским, друштвеним и националнополитичким факторима.

66
 Живља унутрашња размена добара и јаче повезивање са суседним
балканским и европским тржиштима деловали су на општи економски раз-
витак македонског подручја у првој половини XIX века. Они су били после-
дица транзитног положаја Македоније и продора европског капитализма на
турско подручје. Трговинска размена вршена је морским путем до Солуна и
сувим преко Вардарско-моравске долине укључујући Македонију у саобра-
ћај између средоземне и средњоевропске области. Крајем XVIII и почетком
XIX века македонски трговци допирали су до Беча, Лајпцига, Нирнберга и
Марсеља. Међутим, док се развијала привреда македонских градова, на селу|
су и даље остали читлучки односи који ће чак достићи врхунац срединомј
XIX века. Несразмер између економског развоја града и села биће, између!
осталог, веома значајан за друштвено-политичку и националну еманципа -1
цију Македоније.
Током дугогодишње отоманске управе македонско подручје је изло-
жено етничким померањима и колонизацијама: струјању основних словен-
ских маса, грчким померањима под притиском Арбанаса и турско-исламској
колонизацији. Ова померања нарочито су видљива у градовима. У њима је
током прве половине XIX века дошло до крупних промена као последице
кризе на селу и развоја градске привреде, што је изазвало миграције сеоског
становништва у градове. У дотадашњу турску касабу, са турским војним гар-
низоном и грчко-цинцарско-јеврејском чаршијом почео се преливати сло-
венски живаљ. Укључујући се у градску привреду он се постепено претварао
у домаћу буржоазију. Настала у раздобљу када је процес националнополи-
тичке афирмације суседног грчког, српског, потом бугарског подручја већ
био добио развијене облике, ово домаће словенско грађанство било је изло-
жено њиховом привлачном дејству. Националнополитички развој, одбрана
од експанзије и идеолошко-национални утицаји са суседних подручја Бал-
кана убрзали су процес националног сазревања и издвајања народног препо-
рода у облику специфичног националног, друштвеног и политичког ^
феномена.
Први слој грађанских досељеника прихватио је вишу грчку грађанску '
културу, подржавану црквом и трговачким круговима и хеленизирао се. Бо- Ј __
гати грчки градски елеменат утицао је на развој градова не само Македо- јр-%
није, већ и Тракије и јужне Бугарске крајем XVIII века и почетком XIX века,
подижући школе и културке установе и држећи у руци кључеве културног
живота. Тако су основане грчке школе у Корчи (1723), у Мегареву (1800), у
Охриду (1817), у Битољу (1830), у Крушеву (1835), у Струмици (половином
XIX века) и др. Настава је вршена у овим школама на грчком језику и у
оквирима грчког националног и културног наслеђа. Од шездесетих година
XIX века почела су се оснивати и грчка културна и добротворна друштва, у
Битољу (1859), у Мегареву, (1854), затим Крушеву, Струмици, Корчи (1873-
-1874) и др. Грчку националну пропаганду и утицај доносиле су собом и
грчке хетерије које су дејствовале преко Епира и Тесалије у јужној Македо-
нији у време балканских криза током прве половине XIX века.
Националнокултурна еманципација у Бугарској и Македонији из-
разила се кроз борбу за словенску цркву, насупрот Цариградској патријар- 2 '
шији која је уједно била културно-политички носилац хеленизма и његове м

5' 67
 „Велике идеје”. Између бугарских и македонских сељачких маса постојала
је солидариост потчињених народа под заједничким отоманским феудалним
господаром и заједница интереса у ослободилачкој борби. Јаче развијена од
словенско-македонске, бугарска буржоазија у Цариграду постала је носилац
ове борбе заједничких интереса у образовању словенске цркве са службом
на народном језику. Отуда пораст утицаја бугарског националног покрета
посебно на подручју источне Македоније. Међутим, од признања Егзархије
: 1870. године у овом односу се осећа преокрет. Он је последица претварања
ј Егзархије од културно-црквеног у политичког носиоца бугарске националне
ј идеје: она у својим школама по Македонији уместо македонског дијалекта
| уводи бугарски језик и проповеда бугарску народност и културу. Од образо-
[ вања Кнежевине Бугарске 1878. године Егзархија постаје снажно средство
ј националне асимилације Македоније.
Из Србије су такође струјали утицаји према македонском подручју. За-
. једно са Црном Гором Србија је представјћ.ала прву слобрдну словенску др-
' жаву на Балкану, што је допринело порасту њеног . престижа међу
г:;'македбнским Словенима. Већ је кнез Милош новчано и днпломатски пома-
,гао српж е’манастире'у'Македбнији.' Развој просвете' и'"куптуре у бслобође-
ј ^ ~ С р Ш ји ~ (Д р у ш т в б '’ српске словесности 1842, Народни музеј 1844.
' Библиотека у Београду 1844) утицао је на културни развој Македоније
преко књига, трговаца и печалбара. Половином XIX века из Србије су одла-
зили учитељи у Охрид, Дебар, Велес и друга места, док се приличан број
младих Срба из Македоније школовао у Београду. Утицај Србије, нарочито
у северној и западној Македонији шириле су својим радом тајне националне
организације од четрдесетих до шездесетих година. У томе раздобљу Србија
је иступала као заштитник српског народа под Турском дејствујући преко
манастира, књига, учитеља, питомаца, трговачких и револуционарних веза.
I Под дејством демографских и културних промена у градовима, изазва-
них привредним развојем, утицајима са стране као и образовањем домаћег
македонског грађанства, почео се ф оркирати један унутрашњи покрет хоји
се најпре манифестовао кроз тежњу за увођењем домаћег македонског
језика у цркву и школу. Ова тежња, као први знак националног препорода
ухватила је корена крајем прве половине XIX века. Од тридесетих ш дина ја-
вкле су се прве градске словенске цркве и школе иза којих је стајало ново
домаће трговачко и занатлијско грађанство. То су биле цркве у Скопљу (Св.
Богородице 1835), у Кратову (Св. Јована 1836), у Велесу (Св. Пантелеимона
1840), у Прилепу (Св. благовештења 1838), у Куманову (Св. Николе 1848).
Поред цркава подигнуте су слозенске школе у Скопљу (1839), у Прилепу
(1843), Велесу, Битољу, Куманову и др. Ове школе постаће касније језгра не
само домаће просвете и културе, већ националног препорода и ослобо-
дилачког покрета. Први израз тога покрета били су 16 македонских уџбе-
ника састављених у раздобљу од 1857. до 1880. године.

Уједнњење јонских острва са Грчком и устанак на Криту

Педесетих и шездесетих година завршавао се процес економско-по-

литичког спајања Грчке са „спољним” хеленизмом, расутим у „дијаспори”.

68
 Признањем независне управе над грчком црквом 1850. године усклађени су
односи између Атине и Цариградске патријаршије омогућујући већи по-
литички утицај Грчке у православној цркви. Грчко-турски трговински уго-
вср 1355. године олакшао је економски саобраћај Грка на турском подручјуЧ
са матицом земљом. После <жргавааа баварске шинастапе 1862. године нова ,
народна скупштина манифестовалаје јединство хеленизма укључујући пар- А
Т1аментарЂ 0;;пј^датавништвд свих грчких опш тинаван територије1Грчке-....
Овај економско-покитички процес, напоредо са бурним европскжм и
балканским догађајима, наново је оживео акцију на. осгварењу „Велике
идеје”, застале после неуспеха за време Кримског рата. Догађаји у Италији
нарочито су деловали на грчко подручје. Оно је такође било захваћено пла-
новима италијанских, пољских и мађарских револуционара, од Гарибалдија
до Венецијанца Каниња који је 15 година провео крстарећи Балканом и про-
поведајући „општу синхронизовану револуцију” против Труске и „свету али-
јансу Славо-Хелена”. Према извештајима које је имао Београд у лето 1862Ј
године, 20 000 добровол>аца било је спремно у Грчкој да. пређе границу и иза-
зове устанак у Епиру и Тесалији.
Уједињење Италије нарочито је живо_одјекнуло на јонским острвима.
К рф јеТГдувек биб'у тешим додиртГа ситалијанским ревблуционаримаГра-ј
дикали на јонским острвима били су у преписци с Гарибалдијем. Унио-!
нистички покрет надахнуо је јонско либерално грађанство; државнеј
дажбине огорчиле су оптерећено сељаштво. Јонски парламенат се 1857. и|
У&59. године недвосмислено изјаснио за уједињење с Грчком, одбацујући ен-
г л е с ^ ^ е ^ о р Ш ^ п р о з ^ ^ и захте^зуШ таебисцит 5 примену начела само-;
опредељења:
Борба грчког становништва јонских острва, тежња енглеске политике ј
да потисне растући руски утицај у Грчкој, посебно да обезбеди своје ин- ј
тересе након избора новог владара после преврата 1862. године, навели су ј
лондонску владу да децембра 1862Јоаине обзнани намеру о уступању јон-
ских острва Грчкој. Док су се силе потписнице уговора из 1815. године'међу-
собно споразумевале о заштити својих интереса, Јонски парламенат је,
преузимајући сувереиа. лрава, изгласао октобра 1863. г о д и н е п е к р е т о потпу- '
Ш м ш н^^ож нбЈГ ^едИ њ ењ усЈ^чкб^Г Т Т о^ш ај великихсиладапроглаш е-
њем неутралности острва изазову дуализам између острва и Грчке узрочио
је нове сукобе. Коначно, после потписа угозора између сила заштитница и
грчког к р а љ а марта 1864~ г о јш н е . о р и т а н с к е т р т о е н а п у с г а л е ~ с у ' ј о н с к а
о с т р в а . д а б и с е б. ту н а к р а љ 'Б о о ћ е и с к р ц а о н а К р Ф у. Осамдесет четири јон - 1
ска посланика ушла су јула у Атинску скупштину. Уједињење острва са м а - '
тицом Грчком била је свршена чињеница.

После дужег периода релативног мира од устанка 1841. године. на

Криту. Је...€отато нови.устанак-у пролеМ ЈМб. године као последица неиспу-
њених захтева за пореским реформама из 1858. године, националноосло- Ч
ббдилачке акције подржаване изТрчке н турских војних мера предузетих на ,1
 острву. „Општа народна скупштина.. Крићана”, прогласила је 2. септембра
1866. године укидање отоманске власти и уједињење с Грчком.
, Критски устанак је'изазвасГ велико узбуђење у Грчкој и на целом
: Балкану. У Атини и у свим грчким градовима образовани су комитети који
су организовали добровољце и скупљали оружје за устанике. Н а Крит су се
пребацили официри грчке армије који су руководили операцијама на фро-
нтовима, под командом генерала Калергиса. Грчки бродови преносили су
ратни материјал и снабдевали устанике. Влада се званично држала
неутрално али је допуштала ову активност, чак и подстицала ватрене изливе
штампе. Влада није желела улазак Грчке у рат. Уместо тога је разматрала
могућност дизања устанка у Епиру, Тесалији и Македонији који би везао тур-
с&еплгагет^растеретио"притасаОГаГ^ритске устднике. Н а северној грчкој
граш пдП окрстш ^су^е људи који су већ покретали устанак 1854. године,
пребацујући чете на турско подручје. Атински комитет Епироћана, Јонска
хетерија, Ричоти Гарибалди и његови официри припремали су устанак у
Епиру, одређен за почетак септембра. У очекивању овог устанка консулто-
вана је и српска влада, ради уласка Србије у акцију"Под д'ејством~6в1х‘при-
према"ујесен'1’8’бб.’године избила је буна у Епиру, коЈајеЗахватила и делове
Тесалије, где је код А графа дошло до сукоба устаника са Турцима. Н а челу
једне~мање чете оперисао је у Серезу Леонидас Булгарис покушавајући да
пренесе устанак на.јужну Македонију. У вези са овим покретима био је и
устанак који је, након гушења покрета на Криту, организовао у југозападној
Македонији Спиро Џеров, који је потом прешао у Србију и Влашку да би
учествовао у четовању у Бугарској.
У међувремену настављене су тешке устаничке борбе на Криту са про-
, менљивом ратном срећом. Најжешћи сукоб одиграо се код Манастира Ар-
Iкадиона који су његови браниоци бацили у ваздух заједно с опсађенима и
; опсађивачима, обнављајући славну традицију из времена устаничких борби
! с почетка XIX века. У пролеће 1867. године на Криту је образована привре-
; мена влада која је деловала у име грчког краља Ђорђа. После дуге борбе
| Крит је био опустошен: спаљено је преко 600 села и 50 000 избеглица скло-
/нило се у Грчку. С друге стране, Омер-паша Латас, послат да устанак угуши,
' имао је око 20 000 људских губитака. Јануара 1868. године П орта је донела
нови'авгански пропис (К.е§1етеп1 ог§атдие) за острво и децембра упутила ул-
тиматум Грчкој да обустави подршку устаницима, што је изазвало прекид
дипломатских односа са њом. Устанак је, међутим, малаксавао. Велике силе,
у борби за своје интересе на источном Средоземљу, нису допустиле ослобо-
ђење и уједињење Крита с Грчком. Оне с_у,. фебруара 1869. годинеизнудиле
обавезу грчке владе да спречи слање чета у Турску. Остављен себи, устанак
се мбрасГугасити, послетрогодишње упорне борбе.
Критски устанак био је догађај европског и балканског значаја. Изази-
вајући с једне стране сукоб европских интереса у Средоземљу, он је с друге
стране утицао на развој ослободилачке борбе на целом балканском под-
ручју од Грчке, Епира и Тесалије до српског и бугарског подручја, привла-
чећи добровољце свих балканских народа и дејствујући на зближење анти-
отоманских покрета на Балкану.

70
 Уједињење Румумсижх кнежевина

Следећа потврда начела народности на балканском подручју било је

уједињење Румунских кнежевина. Пловидба Дунавом, почеци изградње же-
лезница и јачање унутрашњег привредног саобраћаја изазваног продором
западноевропског капитализма, водили су стварању привредне целине ру-
мунског подручја. Румунско сељаштво разапето између старих и нових еко-
номских односа представљало је латентну револуционарну масу. Унио-
нистички покрет румунског грађанства био је одраз идеја из 1848. године
које су нашле следбенике у румунској емиграцији и прогресивној интелиген-
цији у земљи. Лево крило румунске емиграције на челу са №ко1ае Вакезсиот
повезало је у великим европским политичким центрима своју активност са
сличним националнореволуционарним покретима мађарске и пољске
емиграције, као и револуционарне Италије, ослањајући се истовремено на
Србију и бугарске ослободилачке снаге. Румунска емигрантска штампа про-
поведала је уједињење Румуније у облику једне балканске Белгије која би
измирила супротне интересе Истока и Запада.
Кримски рат донеоЈе Дунавским кнежевинама две сукцесивне окупа- ј
ције, руа^^ГаустриЈску и сукоб интереса великих европских сила. Париски >
конгрес 1856. године није оправдао наде румунских униониста којима је до-
бијање дела Бесарабије и’пр 6’ш ирење међ}ша'рбдне бснбве аутономије било
слаба утеха. Негативно држање сила указало је на потребу да се уједињење
изврши политиком свршеног чина, сопственим снагама. Унионистички по-
крет се политички организовао 1856-1857 године. У Молдавији „Изборни
комитет Уније” успоставио је контакт с унионистима Влашке. У Букурешту
је у име „Уједињених комитета” издат марта 1857. године проглас са захте-
вом пуног уједињења обеју румунских кнежевина. Избори септембра 1857.
године, упркос ограниченом броју бирача, дали су у обема кнежевинама ве-
ћину присталицама Уније. У Јашију је, у атмосфери поклика и одушевљења"^
изгласана 19. октобра 1857.~године УнирГобеју кнежевшаГпојТсизеренством
СЈштана и владом једног стравот принца. Сличну одлуку одмах пбтом изгла-г ЧЦ’
сао је и Влашки диван. Томе.су се успротивиле гар.антне силе и августа 1858. [ "
године одлучиле у Паризу да кнежевине остају одвојене. Међутим, једномј
покренут процес уједињења није се више дао зауставити. Оба представничка' V
тела Влашке и Молдавије изабрала су, јануара и фебруара 1859. године ј
једно исто лице, кнеза Александра Кузу, за заједничког „господара Влашке |
и Молдавије”. Тиме је уједињење кнежевина Ле јасго постало свршени чин. 1 Ч2 ’Л
Оно је и ф ормално обављено 23. децембра 1861. гошита ујешдаев&ем кнеже- {
вина у Рум уш Јуи'изборс^Бутсуретт^за^престоницу^ —*=■

Лрви балкански савез 1866-1868. године

Док су се у великим кризама шездесетих и седамдесетих година ло-

мила питања италијанског и немачког уједињења европска дипломатија
гурнула је у страну Источно питање покушавајући да у њему сачува згаш
^ио. Оваква политика била је у супротности са тежњама балканских ослобо-

71
 дилачких покрета, који су, припремајући балканску револуцију, подривали
темеље отоманске власти на неослобођеним деловима Балкана.
Утицај 65'рних европских догађаја и пораст националноослободилач-
ких снага на Балкану наметнуо је потребу њиховог политичког удруживања
ради остварења два циља: ослобођења Балкана удруженим снагама и од-
бране постигнутих резултата од спољне европске интервенције. Израз ових
тежњи био је систем државно-политичких споразума закључених 1866-1868.
године између Србије, Грчке, Црне Горе, Румуније и представника бугарског
националног покрета.

У средишту балканског савеза шездесе^гих година био је политички

споразум две ослобођене балканске државе: Грчке и Србије. Иницијатива за
преговоре дошла је 1860. године одЈГрчке и била је прихваћена у Београду
где^јеТУједноШ лтоаруизрађеном за кнеза, Илија Гарашанин образложио
потребу јединствене акције како би се спречиле велике силе да судбину Бал-
кана решавају без учешћа балканских народа и како би се удруженим сна-
гама решили проблеми балканских сународника под Турском. Преговори су
започели између српског и грчког представника у Цариграду, априла 1861.
године. Сагласни у начелу, преговарачи су се разишли у начину поделе тур-
ског наспеђаГна~Тл к а Ј ^ Г ^ к и теритбријални захтеви, засновани на про-
граму „Велике идеје” обухватили су подручје до Шар-планине и планине
БјОжаЈГа, укључујући целу Македонију'н"делећи бугарску територију на два
, дела. Радећи шездесетнх година на образовању велике јужно-словенске др-
жаве, српска влада гурала је њене границе на југ укључујући и бугарско под-
I ручје. Одатле је спор који је настао био последица обостраног експан-
зионизма помешаног са грчким страхом од словенског притиска са севера,
односно српским бојазнима од балканске хегемоније једног обновљеног Ви-
зантијског царства. Преговори V Париграду водили су се око закључења
споразума који би обухватио два дела. Први, о српско-грчкој конвенцији
, који би сажео њихове међусобне обавезе у офанзивно-дефанзивном савезу и
ј одредио поделу балканских територија; други, који би као нека врста „де-
} кларације права” удружених балканских држава споразумно онемогућио ме-
ј шање великих сила у балканска питања и проширио грчко-српски савез
; приступањем Румуније и Црне Горе. Међутим, м адаје грчка влада прихва-
тила формирање Бугарске, у Београду нису били задовољни предлогом те-
риторијалне пбделе, сматрајући да би, присаједињењем Македоније и
Тракије Грчкој, ова добила око три милиона словенског живља. Уместо да
уговор тотпише, срЈјјдв^лада прртаШ аје'Атиш да прихвата у начелу пуну
сарадњу нарочито у устаничким припремама у Турској и заједничкој дипло-
ма.тској акцији на немешању европскш"сМа.' ^ ...... ... ~
, " Бомбардовање Београда 1862. године и изгледи на рат са Турском
подстакли су српску владу да обнови преговоре, али их је унутрашња ди-
настијска криза у Грчкој спречила. Даљи контакти одржавани су 1863. и
1864. године под погоршаним условима балканске сарадње услед грчко-ру-
мунског сукоба око секуларизације грчких црквених имања у Румунији и

72
грчко-бугарске борбе око независности бугарске цркве. Добитак јонских
острва 1864. године ојачао је у Грчкој англофилску струју противну спо-
ргГзуму с балканским словенским залеђем, иза кога је Енглеска видела Ру~
свЈу
Критски устанак и аустро-пруски рат одиграли су улогу прекретнице -/4 ^
на путу ка балканском споразуму. Опозициони кругови у Грчкој започели су, Ј 1 Ј
на своју руку, преговоре са српским представником у Цариграду, јуна 1866,
године. Споразум: је брзо постигнут и формулисан је у 12 тачака које су
предвиђале цолазак опозиције на власт у Грчкој, закључење српско-грчког
савеза на основу преговора из 1861. године, као и војне конвенције, затим
припрему и дизање општег балканског устанка после кога ће Србија и Грчка
ући у рат са Турском. У међувремену требало је спречити расипање снага
кроз мање локалне устанке и сложно дејствовати на спровођењу принципа о
немешању сила у балкански сукоб.
Долазак вође опозиције Александра Кумундуроса на управу у Грчкој /^ г
децембра 1866. године испунио је први услов и отворио врата даљим српско- ^Ј° ?
грчким преговорима. Сложне у погледу одбране од спољне опасности, обе
стране нису биле сложне у подели балканске територије. Вођени најпре у Ца-
рнграду од јануара џо маја 1867. преговори су пребачени у Беч, како би се из-
бегла турска сумњичења. Споразум је начелно’ постигнут августа 1867.
године на"састанку''српсКог' кнеза Михаила и грчког делегата Занбса/ Дели-
катно питање територијалног разграничења расправљено је потом између
српских и грчких преговарача на тај начин што су раздвојени минимални од
максималних захтева. Као минимални, означени су.за Грчку Епир и Тесалија.
за Србију Босна и Херцеговина. Максимална остварења остављена су за на-
кнадни споразум 'ПО ДббијеномТЈату, у сагласности са. вбљом ослобођених .ј$ ~ ..
балканотах народаГСрпско-грчнн.^езда.^ворЈЈо.тџисан је у Веслау, малој •'
бањи покрај Беча. 14/26 августа 1867. године. Циљ савеза био је решавање не- ------
сносне судбине хришћанских народа под Турском путем рата (члан 3) који ће
се водити до потпуног ослобођења свих хркшћана европске Турске и Архи-
пелага или, за_случај несавладивих тешкоћа, до испуњења минималних про-
грама уговарача (чган 4). Обе стране радиће на признању права самоопре-1
дељења хришћана на Истоку, супротставиће се покушају с т ј м л и х сила дапри- Ј
своје део европске турске територије (члан 8) и настојаће да придобију бал-ј
канске народе за савез, проширујући га на Црну Гору и Румунију (чл. 9— 11).
Савезни уговор ратификован је у Београду 5. октобра, у Атини 22. јануара
1868. године. У војној конвенцији, закљученојГЖ'сјЈебруара, цела европСка
Турска означена је за ратно поприште. Епир и Тесалија одређени су за зону
грчких, Босна и Херцеговина у област српских војних операција, док се војно
садејство имало остварити на албанско-македонском подручју. Српска влада
узела је на себе организацију устанка у Бугарској; обе уговорнице имале су да
пршхреме Јтаанак у Албанвдн и образиУТерШж^еданшдаутетаШ'до^ШО
људи које ће изазвати устанак на турском подручју, као увод у балкански рат.
Овим уговором створена је кичма балканског савеза.

73
 п

Државни__односи Србије и Црне Горе били су оптерећени суревњиво-

шћу њихових династија у борби за престиж у српском националном покрету.
Додири успостављени мисијом Вука Караџића на Цетињу 1860. године по
ступању кнеза Михаила на престо, охладили су се услед пасивног држања
српске владе у црногорско-турском рату 1862. године али су наново живнули
од 1864. године. Српска влада вршила је 1865. године у Немачкој набавке
оружја за Црну Гору и обе државе иступале су споразумно у време кризе
изазване аустро-пруским ратом.
Устанак на Криту пожурио је у јесен 1866. године савезничке прего-
воре Србије и Црне Горе, вођене у Крагујевцуи на Цетињу Уговбр је потпи-
сан_и. ратификован 5,- октобра 1866. године на јЦетињуГ Обе уговорнице
' обавезале су се да ће радити на припреми устанка у Турској, споразумно ући
, у рат и водити војне операције. Црногорски кнез је прихва т и о Ја придружи
ј Црну Гору српској држави, задржавајући за_себ^„ранг принца. владајуће по-
1 родице”_и уступајући престо кнезу Михаилу. До лета 1867. године испору-
чена је из Србије Црној Гори извесна количина ратног материјала.

III

По закључењу савезничких уговора Србије са Црном Гором, Грчком и

Бугарским комитетом, ван система балканских споразума остала је још Ру-
мунија. З а балканско подручје она је била важна као мост који га је спајао са
Русијом и као оперативна база за акције у Бугарској. Преко Румуније
стизале су у Србију пошиљке оружја из Русије; између обе земље измењена
су 1863. године дипломатска представништва. Међутим, тешке унутрашње
прилике у Румунији, унутрашњи сукоби изазвани борбом кнеза и
скупштине, аграрном реформом и уплитањем великих сила и Турске у поли-
тички живот земље били су велика сметња приласку Румуније балканским
споразумима. Предлог кнеза Кузе, упућен 1863. године Београду, примљен
је са резервом и оцењен као средство тактике притиска румунског кнеза на
Турску. Нови румунски владар по преврату 1866. грдине, Карло Хоенцолерн
припремиоје текст уговора са Србијом приказујући га Грцима као већ за-
кључени савез. Српско^-грчЊ-рум^ски разговори оживели су у 1867. го-
дини. Из Букурешта је достављен предлог офанзивног савеза према Турској,
;али је пад Илије Гарашанина у Србији, новембра 1867. године изазвао нови
!застој. У наставку разговора, српска влада одбила је да прихвати територи-
јалне претензије Букурешта према североисточној Бугарс1мј7услед чегГГсе
интерес румунске владе свео само на помоћГСрб^Тунамераваном прогласу
румунске^ назависности. Т о је сузило~6 сновицу’угбвора и дало му карактер
д јо р азума о приј_атељству и~о1 фивредним~односима, одузимајући му агре-
стн е^ам е^Јх р ем а^ Т у р ск о ј. Овакав уговор потписан је 1. фебруара 1868.
године у Букурешту. обезбеђујући Србији благбнаклону неутралност Руму-
није, за случај њеног рата са Турском.

74
 IV

Балкански уговори 1866-1868. године били су израз тежњи нацио-

налне, друштвене и економске еманципације на Балкану. Развој ових тежњи,
сразмерно напретку балканских држава и друштава, био је очигледан. По-
четком XIX века српски устаници побунили су београдски пашалук; грчки
устаници дигли су на оружје Пелопонез и средњу Грчку. Шездесетих година,
Србија, Грчка и Црна Гора, уз подршку осталих балканских ослободилачких
покрета, нарочито бугарског, смерају да побуне цео Балкан општом револу-
цијом балканских народа и да удруженом ратном интервенцијом ункште
остатак отоманске власти и доврше дело националног ослобођења.
У овом ослободилачком процесу, који се одигравао под све већим ;
спољним притиском ванбалканских снага, укрстила су се два унутрашња /
фактора: привлачења, под.дејствомнедовољнихсопствених снага за репгење
балканског питања; одбијања, под утицајем ширења националних програма,
као последицетемпа р а зв о ^ м л а д табаж Г Ш таш га^& В ^н и Х Д Ш В ?^!- Нс-
сразмер је настао из растућих тежњи и немогућности да се оне остваре. Ме-
ђутим, основна идеја балканских споразума шездесетих година^била ј е
локализација рата против Т ^ к еГ у сд н ^ ослоњена
на сопствене балканске снаге. Оба ова начела била су израз широко схваће-
них потреба балканске политике. Они ће бити програм свих прогесивних
балканских покрета друге половине XIX века, а оствариће се у балканском
рату 1912. године.

БА Л КА Н С К И П О К РЕТИ У И С ТО ЧН О Ј К РИ ЗИ 1875-1878. ГОДИНЕ

Уједињењем Италије и Немачке завршен је процес формирања вели-

ких националних држава у Европи XIX века, уводећи је постепено у ново
раздобље империјализма. Промене извршене у Европи мимоишле су Бал-
кан. Почетком седамдесетих година осетило се краткотрајно затишје после
прохујалих бура. Аустро-турски и француско-пруски ратови, Париска ко-
муна и извршење италијанског и немачког уједињења исцрпли су енергије
Западне Европе. Смрт кнеза Михаила у Србији, напрегнутост Грчке у време
Критског устанка узрочили су краткотрајно стишавање на Балкану. Овај ре-
л^ттниТлир^био ]ТсШ 6~пр1Швдан. Исп 6д’'њег 6 ве површине стицали су се
услови који ће изазвати избијање Источне кризе 1875-1878. године. Споља
се заоштравао аустро-руски сукоб на Балкану: истиснута из Италије и Не-
мачке, Аустро-Угарска је оштрицу своје политике окренула балканском
подручју; Русија је одбацујући 1870. године ограничења наметнута Пари-
ским миром повратила свој изгубљени престиж и активирала своју балкан-
ску политику. Балканом су седамдесетих година прострујале нове идеје и
покрети који ће прихватити и даље усмерити нагомилане националноосло-
бодилачке тежње балканских народа. Стицај-унутрашњих ј^шољни^усдова
изазваће устанке у Босни и Х еш еговини (1875>-Бстар-СК.о1Ш7б'К Тесалији,
Епиру и К риту (187?-18Т8)7удазак Србиј.е и Црне Горе у рат против Т^рске \
(1876), војну интервенцију Русије (1877) и политичко-дипломатско. ангажо- ’ '" /
вањеГЕвропе'(Г87§). Везани међусобно, сви ови догађаји отворили су велику

75
 Источну кризу у којој ће балкански народи покушати да доврше дело свога
националног и друштвено-политичког ослобођења.

Идејни покрети седамдесетих година

Под утицајем развоја грађанског друштва и његове младе интели-

генције школоване у иностранству, осетило се на целом Балкану струјање
идеја западноевропског либерализма и руских реформатора. Ове идеје до-
I веле су до пада кнеза Александра Карађорђевића у Србији 1858, краља
I Отона у Грчкој 1862. и кнеза Кузг у Румунији 1866. године.
Српска омладина шездесетих годнна била је под јаким утицајем на-
ционализма и либерализма који су обухваталВ читаву скалу друштвено-по-
литичких схватања, од националног романтизма и поетског панславизма до
демократског либерализма, балканског револуционарства и социјализма,
спајајући их општом тежњом народног препорода.
Израз ових погледа било је друштво „Уједињена омладина српска”, иа-
стало најпре из ђачких дружина српсеих студената у Бечу и Пешти по.
угледу^н^немачки Тугенбунд, италијанско карбонарство, Младу Италију,
покрет Ризорђимента и грчке Хетери;е7 Основана'на 'омладинској скуп-
штини у Новом Саду 1865. године најпре као „Савез младога српства”, по-
том као „Уједињена омладина српска” она је представљала национално-
ослободилачки, либерално-демократскн и културни покрет, без јединстве-
ног програма и повезане организације. Омладина је проповедала идеје 1848.
године: .начело самоопредељења народа, народне суверености, уставности и
парламентаризма, сматрајући својим главним циљем ослобођење и уједи-
њење српског народа.
Зачета међу ђацима, млађом интелигенцијом, трговцима и занатли-
јама Омладина се брзо проширила из Војводине на Србију, Босну, Херцего-
вину, Црну Гору и Приморје. У њеној активности јавила се подвојеност: у
Србији, Омладина се постепено претварала у либерално-политички покрет;
ван њених граница она је добила националнореволуционарно обележје. Из-
једначавајући национализам са либерализмом и сматрајући да се нацио-
нално ослобођење може спровести само политичким слободама и демо-
кратијом, Омладина је у Србији дошла у сукоб са крутим унутрашњим режи-
мом под кнезом Михаилом који је свој апсолутизам правдао потребама мо-
билизације свих националних снага. На српском подручју ван Србије,
Омладина се претворила у националнореволуционарни покрет, примајући
утицаје ослободилачких народних тежњи и старих постојећих револуцио-
нариих организација дајући им уједно нови полет и ширину. Тако ће се, наро-
чито на подручју Босне и Херцеговинз, створити симбиоза Омладине и
тамошњих ослободилачких покрета.
Делатност „Уједињене омладине српске” наследила је и наставила
„Дружина за ослобоћење и уједиаењ е српско”. основана на Цетињу 1871. го-
дине. Дружина је, насупрот Омладини, имала карактер тајне револуцио^
нарте^оргетгжацијеЈ У своШ Т^татуту о«а је’ истакла циљ’ да „узме"у руке
организацију завереничке акције за ослобођење и уједињење српског на-
рода” у „зајецници са свим народима коди су по природи упућени на зајед-

76
ничку борбу као и српски народ”. У ову сврху образован је Главни одбор,
покрајински и месни комитети који су припремали устанак у Босни и Херце-
говини за 1872. годину. У овај рад били су умешани и први српски содијали-
сти Светозар Марковић иПВасаПелагић. ...

Диберализам шездесетих и седамдесетих година. утидао је на форми-

рање погледа о међубапканским односима и њиховом уклапању у једну по-
литичку целину. Сзима њима заједничка ј е тежња да ускладе балканске
ослободилачке покрете н нарочито да одреде однос ових покрета према
иностраном, европском фактору. Већ 1862. године политичар и јавни радник
из Војводине Михаило Полит ДеЈганчи6Гу"дВбме раиуш е ипепШ Ш е'Ргаџе
ипЛ 1Нге Ог§ашзсће Е.о5'ип§ заступао је гледиште о балканској конфедеранији
основаној на начелу народности, која би заменила Турску и створила на
Балкану „Источну Швајцарску”. Вођ српске народне странке у Војводини
Светозар Милетић такође је заступао тезу федераииј&и.конфедерапије бал-
кгГнских народа у С Е О м е раду Ше 0пемјга$е (1877). Али, док се П олит осла-
њао на спољни, европски ф актор покушавајући да балканске интересе
усклатГс европским. Милетић Је....бадиол!ежшпте. на балканске ослободи-
лачке снаге, полазећи од „природног права” борбе за слободу. П олитове
концепције биле су израз грађанског либерализма,. Милетићеве израз гра-
рГнског радикализма.
Односом Балхана према Источном питању бавио се и идеолог
Омладине и један од вођа либералне странке у Србији Владимир Јовановић.
Под јаким утицајем Мае§инија и Младе Италије Јовановићеви погледи били
су прожети националним романтизмом и либерализмом, у покушају да срп-
ску патријархалну културу споји са либерализмом европског Запада. Јова-
новић се залагао за савез балканских држава заснован на начелу „Балкан
балканским народима”. Док се Јовановић налазио на либералној десници на
левици је биб његов садруг из бмладине и'један од вођа бугарског ослободи-
лачког"покрета-Љубен''Каравел 6 в'који ј е ‘заступаб~федерацију „слободних
балканских земаља” каб' саставног дела „Сједињених држава езропских”, од-
бацујући „историјско право” и историцизам.

II

Напоредо са идејама грађанског либерализма, седамдесетих.година су

на Балкану дошле до израза нове идеје социјализма. Оне су биле иоследица.
Париске комуне и наступања епохе имеријализма у западној Европи, кризе
руског царизма и незадовољства домаћим балканским друштвено-политич-
ким развојем. Озо незадовољство изазвало је талас реализма, позитивизма
и утопијског социјализма, изражавајући се кроз оштру критику укупног дру-
штва. Оно се нарочито осетило код српске и бугарске омладине под утица-
јем политичких, социјалних и филозофских идеја руских реформатора
Чернишевског, Доброљубова, Писарева и других.
 Најпотпунији представници нових социјалистичких идеја били су код
Срба Светозар Марковић, а код Бугара Христо Ботев.
У својим политичким, економским, социолошким и књижевним
расправама Светозар Марковић подвргао је оштрој критици целокупно срп-
ско грађанско друштво: романтизам Омладине, опортунизам либерала, мо-
нархију, бирократизам и државни централизам, тражећи основу новоме
друштву у патријархалној демократији села, савезу слободних и самоуправ-
них општина, општинској заједници земље и задружно организованој произ-
водњи. Процес националног ослобођења српског и осталих балканских
народа М арковЗГ је видео у ослободилачким револуцијама, повезаности
друштвене и националне слободе и балканској федерацији заснованој на на-
челу слободних појединаца. „Српски народ нема другог излаза до револуције
уперене против два стара, окамењена царства на Балкану, Аустрије и Турске
који ометају његово ослобођење”, писао је Светозар Марковић. Полазећи
од револуционарног решења српског и балканског питања, Марковић је по-
везивао њену друштвену и националну страну: национална револуција могла
се остварити само ако би истовремено била и социјална. У супротном, до-
била би се хегемонија једног народа над другим. Резултат овакве револуције
била би федерација слободних балканских република, заснована на личној
слободи појединаца и принципу добровољности.
Носилац револуционарно-демократске идеологије у бугарском
ослободилачком покрету био је Васил Левски који је као циљ револуције
поставио уништење деспотске тираније, успостављање демократске репу-
блике и равноправну заједницу балканских народа. Међутим, свој пуни из-
раз добиле су нове социјалистичке идеје код Христа Ботева, револуционара,
књижевника, песника, публицисте и једног од вођа Бугарског народноосло-
бодилачког покрета седамдесетих година. Ослобођење Бугарске Ботев је
видео у масовном бугарском устанку који би истовремено био друштвена ре-
волуција уперена не само против турског феудалца већ и домаћег чорбаџије.
Револуција би „очистила Балкан не само од Турака, већ од свега што спу-
тава људску слободу”. Устројство^државе,_засноване на сеоској општини
треба да је републиканско, у склопу јужнословенских република.
Погледи Светозара Марковића и Христе Ботева били су изванредно
блиски. Ова блискосг потицалаЈе из. заједничког утицаја који су на обојицу
вршили руски народњаци и утописти социј алисти, као и сличност друпггвене
средине у којој су_се развијали. Радикализам и утопијски социјализам јавио
се у балканским ослободилачким покретима услед раскорака између разви-
јене Европе и неразвијеног балканског подручја, изражавајући се у тежњи
да се „прескочи” раздобље капитализма и право уђе у социјализам. Идеје
Марковића и Ботева, упркос томе, биле су врло значајне за даљи развој
балканских ослободилачких покрета, не само као зачетак каснијих радикал-
них и радничких покрета, већ и указивањем на повезаност друштвене са на-
ционалном револуцијом што је одиграло посебну улогу у револуционарним
покретима сељаштва под отоманском управом.
 Приирема устанка у Босни м Херцеговини

Области Босне и Херцеговине налазиле су се у сталном устаничком

превирању као последице сељачке борбе против феудалних намета и тежњи
за освајање земље, захтева грађанства за правну сигурност и слободу посло-
вања и утицаја који су долазили из суседне Србије и Црне Горе и повезивали
ове покрете у један општи национални покрет за ослобођење и уједињење
српског народа.
Незадовољство Босне и Херцеговине манифестовало се седамдесетих
година у појачаној хајдучији, слању народних изасланстава у Беч, Цариград
и Русију и упућивању молби Србији и Црној Гори за помоћ ради дизања
устанка. Осећајући ово комешање власти су појачале притисак. У Бањалу-
ци су, под оптужбом да припремају устанак, похапшени виђени српски тр-
говци.

Цосле краћег прекида изазваног смрћу кнеза Михаила 1868. године,

Намесништво малолетног кнеза Милана у Србији наставилоје рад на уста-
ничким припремама у. Босни. Систем рада био је исти као онај из шездесе-
тих година. На челу организације налазила се_Управа V Београду коју су
сачињавмиЈархимавдрит Н ићифор Дучић, ранији херцеговачки устаник
Мићо Љ убибратић и босански трговац НикдОјган^^^а^стаЈ^^Срдског одг
'бора^ТБшје Гарашанина. Преко Дучића Управа је била у вези са трећим на-
месником и главном политичком личношћу Србије Јованом Ристићем. Она
је прихватила и даље развила рад тајних организација које су 1868. године
постојале у Котору, Броду, СараЈевуГЂихаћу, Дубровнику, Трсту, Новом
Саду, Мостару, Лом-Паланци и Бањалуци. У Одбору су рађени планови за
дизање устанка у Босни. Према плану Ника Окана из 1868. године устанак
бипрво плануоу Х ерцеговин иизатим сепренеон аБ осну упадомчета'спре:‘
мљених^ГСрбијиГУ Босни би се образовала привремена влада! Онда би’Ср-
б|даГЖ.ЦрЖ.ГРМ
планове припремао је и капетан Антоније Орешковић (1870). Напоредб“са
тим српска влада преговарала је 1870. године са Портом о уступању Босне
на управу Србији. Спремајући 1872. године проглас независности Србије
спреман је и проглас о уједињењу са Босном, Херцеговином и Старом Срби-
јом. Из Србије је помагано подизање школа_у Босни, слане су књиге и уџбе-
ници сциљем ш и р ^ а најдаоналне пропаганде. *
Услед унутрашњих промена насталих у Србији 1872.. године рад ове ор-
ганизациЈеГпЂвЕГане са службеном СрбиЈом почео је малаксавати 1873._го-
динеГ’,’Срб'иј'а:'је ’у овим плановима имала да одигра улогу коју је ПиЈемонт
имао у уједињењу Италије. Организација је на подручју под Турском ширила
само националнополитички програм ослобођења и уједињења са Србијом не
улазећи у друштвено-економске односе, посебно у битно аграрно питање.
Иако тесно узидана у припреме устанка у коме ће њени људи узети активно
учешће, она неће одлучити избијање устанка које ће наступити мимо ње, каој
израз потлачених српских сељака у Босни и Херцеговини.

79
 Н а припреми устанка у Босни радила. је и Омладина. Покушај образо-
вања „Другштва за купљење народних умотворина” 1866. године у Сарајеву
био је један облик овог омладинског рада. У сукобу са српском владом
Омладина је радила независно, што јој ;е дало већу слободу акције. Под вођ-
ством Светозара Милетића учињен је 1871. године покушај сарадње Омла-
Vдине са српском владом ради стварања „велике независне државе на
р Балкану од Црне Горе. Босне и Херцеговине, Србије и Бугарске”, које би за-
почело устанком у Херцеговини, потом у Босни у јесен 1871. Рад Омладине
на припреми устанка у овим покрајинама наставило је цетињско „Друштво
. за уједињење и ослобођење српско” које је у ту сврху основало одборе у Но-
|' вом Саду, Београду и на Цетињу. Лишено пбдршке службене Србије Дру-
I штво није располагало материјалним средствима за овако замашну ацију.
Н а рад Омладине надовезао се рад сбцијалиста. „Српска револуцио-
; нарна партија” на челу са Светозарем Марковићем почела је 1871. и 1872.
'јгодине припрему националнодруштвене револуције на подручју под Тур-
'ском. Она је имала извесних веза са Бакуњиновом „Словенском секцијом”
Ш рве интернационале и контакте са руским револуционарним круговима. У
Новом Саду Светозар Марковић је 1872. године образовао „Централни
револуционарно-ослободилачки одбор” у који су ушли Милетић и Полит-
-Десанчић из народне странке. Слични одбори формирани су у Београду,
Крагујевцу и на Цетињу. У овоме раду учествовали су социјалисти, еми-
:. гранти из Турске, народна странка у Војводини и чињени су покушаји пове-
' зивања са Народном странком у Хрватској. Заједно с националноосло-
; бодилачким, социјалистички револуционарни покрет доћи ће до изражаја у
устанцима 1875. године.

II

Устаничке припреме вршене су и на херцеговачком подручју. Док је

Босна тражила ослонац у Србији, Херцеговина је била у додиру с Црном Го-
ром. Престиж црногорског кнеза био је тако велики да је његова реч у Хер-
цеговини била пресудна. После устанака шездесетих година херцеговачка
племена уз црногорску границу извојевала су неку врсту полуаутономије
што је подстакло сличне тежње осталих херцеговачких племена. Нарочито
се осећало комешање око Невесиња, Стоца и Билеће, у областима насеље-
ним експанзивним српским сточарским елементом. Херцеговачки еми-
■ гранти одржали су 1872. године састанак у Београду на којем је одлучено
) дизање устанка 1873. године с ослонцем- на Црну Гору. Завереници су били у
ј додиру и са бугарским војводама (Панајот Хитов) који су из Србије припре-
: мали устанак у Бугарској. Узбуђени гласинама о аустро-угарској окупацији
Херцеговине, херцеговачки племенски главари одлучили су фебруара 1874.
године дизање буне. У лето 1874. године под условима општег врења и хајду-
чије формирало се вођство устанка које се у јесен 1874. године обратило Це-
: тињу с молбом за подршку. Покољ Црногораца, који је уследио у сукобу с
1 Турцима у Подгорици октобра 1874. године распалио је устаничку атмос-
феру. Започела су бежања у шуму и донета је одлука за покретање устанка
на пролеће. Вођи устаничких припрема повукли су се пред турским поте-
рама на црногорско земљиште где еу израдили план предстојећег устанка.
 Стишавајући устанике. црногорски кнез уједно им је обећао пуну помоћ за |
пролеће 1875. године.
На тај начин, заснован на _националном и устаничком расположењу ј
српског народа у Боснл'и Херцеговини, припреман у низу тајнкх активности ј
‘подржаваних из Србвде и Црне Горе током неколико. деценија радом I
Омладине, социјалиста, бивших учесника ранијих усталака, група и поједи-
наца избио је 1875. године херцеговачко-босански устанак који ће стицајем
балканских и европских околности отворити Источну кризу 1875-1878. го-
дине.

Уетанак у Бвени и Херцеговини

Г\
Херцеговачки устанак плануо је 9. јула 1875. гопине коп Невесин.а. Не- О
весињским устаницима придружила^уЖ Гуседнахерцеговачкаплемена, ши-
рећи пожар устанка који се пренео на Босну. Број устаника у Херцеговини,
заједно са Црногорпима, попео се на 10 000-12 000 људи. У Босни су се у про-
леће 1876. године устаничке снаге рачунале на око 15 000 људи што је дигло
укупну ударну снагу устаника на скоро 30 000 људи. З а његово гушење\
Турци су морали доводити све јача појачања из Цариграда и осталих крајева !
царства која су обухватила 30 000 војника.
Одлучии преокоет у херцеговачком усганку била је одлука црио-
горског кнеза, донета августа 1875. шдине да подржи устанак. З а његовог ^
руководиоца_одређен је кнежев таст војвод!Д1етар Вукотић који је руковр-
дио операцијама са црногорског земљишта, до 1уе_на_чело_ црногорских чета ј
ксЛе ^ ЈтеЈШХе.ТХерцеговинухтао војвбда И еко Павловић. Устанакје тиме ј
добио моралну и материјалну помоћ, јединство команде и органнзације.
Н а устаничкој скупштини 27. августа 1875. године у Врањској утврђен
је план војне акције и састављена прокламација народу Херцеговине. За
прва два месеца устаничких борби попаљене су турске карауле у Херцего-
вини и пресечена је главна саобраћајница Подгорица-Никшић-М остар.
Крајем августа устаници су напали Невесиње, заузели варош али нису мо-
гли, у недостатку артиљерије, освојити градску тврђаву. Турци су били при-
цуђени да се ушанче у градовима. Н а челу са народним вођамаТГвбЈВОдама
Богдаиом Зим окЖем, ЈТазароУ&зчицом, Јованом Баћевићем, Пеком Па-
вловићем устаници су постигли збатне успехе. Они су разбили код Прапрат-
ницетурска појачања упућена из Цариграда, одколили су НикшиЈГиТГиШгу,
пресецајући важну саобраћајницу Никшић-Гацко"и ширећи устанак доли-
нама Лима, Пиве и горњег тока Дрине, у правцу Сарајева. Турске трупе су
тек у децембру, под усповима ош тре^м е~успеле да дотуре опкољеном гар- ј
низону у Никшићу муницију и храну.
Током зиме 1875-1876. највећи део устаничких снага пребацио се у
доа>у Херцеговину где су климатски услови били повољнији, користећи пре-
дах за чвршће повезивање устаничких одреда и усклађивање односа међу
устаничким вођама. Интервенцијом из Црне Горе извршена је војна реор-
ганизација одреда на батаљоне, чете и водове. Акције су настављене у про-
леће 1876. године несмањеном жестином, уперене против тежњи турске
комш де да сачува комуникације у својим рукама и да обезбеди снабдевање
опсађених градова. Н арочито жестоке борбе вођене су на прилазима Ник-

81
шићу. Устанички одреди водили су герилски рат на подручју целе Херцего-
втге. Устанак је био у пуном јеку када су јуна 1876. године Србија и Црна
Гора упше у рат против Турске.

П окрет у Херцеговини повукао је устанак у Босни, изазван вестима из

Херцеговине, пребацивањем турских трупа на херцеговачко подручје, рани-
јим- припремама и превентивним хапшењима предузетим од турских власти.
По претходномЈплану;устаничкрг.вођ.ства почетак устанка одређен је за..1.8.
август 1875. године. План јецредвидео пресецање комуникација, блркирање
Турака у градовима, ширење устанка у дубину Босне и успостављање кон-
такта са Херцеговином.
Независно од плана устанак је избио половином августа и најпре за-
хватио области око Уне и Врбаса, уз аустријску границу преко које се, на ау-
стријску територију, до септембра 1875. године склонило око 220000
избеглица. Устаници су за кратко време успели да ослободе територију из-
међу Бањалуке, Приједора, Костајнице, Дубице и Босанске Градишке. З а
разлику од Херцеговине, где је у устанку учествовало и католичко хрватско
становн и тт в о, у Босни сеЈ у стан ак^о г^
ЛЈуслиманска насеља средње и североисточне Босне остала су ван устанка
каоТПТосавина, исцрпљена"раниЈШ"^танцима 1834. и 1858, године. Тако су
се"уТ 5осанско^ два устаничка средишта: у северној и југоза-
падној Босни. У њему нема већих битака као што су биле оне вођене у Хер-
цеговини. Босалски^устанак се. манифестоваа 'низом. диверзантских_ак;циј а
устаничких чета Остоје Корманоша, П етра Петровића-Пеције на северном,
1олуба”Бабића и других на југбзападном подручју. Чете су се ослањале на
своЈе~базеГу неприступаЧним' босанским планинама одакле су вршиле испаде
према друмовима и мањим градовима где су Турци узалудно покушавали да
их униште потерама башибозука, касније и редовне војске.
Н а развој босанског устанка нарочито оног у северном делу земље ве-
лики утицај вршила је Србија. У Београду је августа 1875. године образован
„Главниодбор за помагање устаншсГГ’ на челу са митрополитом Михаилом и
средствима српске владе. Одбор је, у ствари, управљао устанком: сакупљао,
опремасТи етао д6 брб"вол>це,’'’дбстављ'ао устаницима новац, оружје и муни-
цију, издржавао босанске избеглице, ширио пропаганду о устанку у ино-
странству. Истовремено, влада је упутила на границу генерала Ранка
Алимпића да организује прихватање избеглица и пребацивање чета.
Беогр.адски. одбор радио. је у споразуму са „Главним одбором Босанског
устанка за ослобођење” који су образовали у Новој Градишки босански
устаници и~тј'и]е управљао устанком у северној Босни. Дуж'аустријске'гра-
нице према Босни, кришом од аустријских власти, образовани су одбори и
повереништва за планине Вучјак, Мотајицу, Козару и Грмеч. У „Устаничком
прогласу народних права” издатом од Главног одбора у Градишки дошле су
до изражаја социјалистичке идеје Васе Пелагића, следбеника Светозара
М арковића и члана Одбора, у захтевима да се напоредо са националнопо-
литичким ослобођењем обезбеди општинска самоуправа и подели земља се-
љацима. Одбор је организовао децембра 1875. године Устаничку скупштину

82
 у Јамници под председништвом Илије Гутеше, на којој су одбачене обећане
турске реформеГупуЕена предјетавка странго<1Ж Ш аЈГрешено.' 9бр$308.з&е
привремене владе. Словенац Миррслав Хубмајер, одређен з а .команданта
одреда у северној Босни, покушао је јануара 1876. године да изврши напад на
‘Костајницу, али без успеха. У Босни се такође појавио са.својом четом пре-
тевдент н а ^ Ш ш престо кнез П етар Карађорђевић под именом Петар Мр-
коњић. Преко зиме 1875/76, стишале су се устаничке операције да би наново
букнуле на пролеће 1876. године нарочито у југозападној Босни где је Голуб
Бабић ослободио Унац и образовао свој главни штаб (под називом „Главна
управа”) оперишући према_Гламочу и Ливну.
Догађаји у Босни и Херцеговини изазвали су велики утисак на Балкану
и у Европи. Либерална европска јавност организовала је слање помоћи уста-
ницима преко одбора осниваних у Лондону, Паризу, Женеви, Немачкој, Ита-
лији. Словенофилски комитети у Русији, већ и раније у контакту са
устаницима, слали су не само помоћ, већ и добровољце. Одбори за организо-
вање помоћи оснивани су на југословенском подручју у Хрватској, Далма-
цији, Дубровнику, Боки которској, Словенији.

Аирилски устаиак у Бугарској

Околности изазване устанцима у Босни и Херцеговини као и изгледи

за рат Србије, Црне Горе и Грчке са Турском били су повољни за ширење
устаничког покрета на Балкану посебно на бугарском подручју где се раз-
вијала делатност бугарских ослободилачких комитета.
Већ у пролеће 1875. године Христо Ботев и Стеван Стамболов пре-
дузели су иницијативу за уједињење акције бугарске емиграције у Румунији.
Августа 1875. године изабрано је ново вођство Бугарског револуционарног
централног комитета, на челу са Христом Ботевим. Том приликом решено
је о дизању устанка у Бугарској и у земљу су упућени агитатори. Припреме
су вршене брзо и устанак је плануо крајем септембра 1875. године у крају
Старе Загоре, где је образована једна чета. Мањи покрети јавили су се и у
Русенском и Шуменском крају али план о дизању масовног устанка није ус-
пео. Трновски комитет уздржао се од акције, турске власти предузеле су
обимна хапшења и разочарани сељаци вратили су се својим кућама. У бу-
гарској емиграцији избили су унутрашњи сукоби због којих је Ботев дао
оставку у Бугарском револуционарном комитету.
Нови покушај организовања устанка у Бутарској потекао је из круга
сарадника Ботева. У Ђурђеву је образован нови комитет који је крајем 1875.
године израдио нови план према коме је устанак одређен за мај 1876. године.
Територија Бугарске је подељена на четири револуционарна округа: трнов-
ски, сливенски, врачански и пловдивски; предвиђено је изазивање устанич-
ког пожара у Једрену, Пловдиву и Пазарџику, кидање железничке пруге
Једрене-Белово, рушење мостова и саобраћајних веза.
Преко замрзнутог Дунава чланови завере у Ђурђеву пребацили су се
јануара 1876. године на своје терене у Бугарској. Најпотпуније устаничке
припреме спровео је у области Пловдива учесник ранијег устанка у Старој

83
б<
/5"'" у Загори, следбеник Левског и Ботева Георги Бенковски. Посебну тешкоћу
у Ц / ђ чинило је скупљање оружја које је куповано у Румунији од средстава добије-
, п них продајом стоке а онда кријумчарено у северну Бугарску.
■ ' Општ е околности у пролеће 1876. године биле су повољне за по-
кретање устакка: босанско-херцеговачки устанци наново су се распалили
после зиме и Турска је упутила своје трупе према Србији и Црној Гори оче-
кујући избијање рата. Н а састанку 57 представника устаничких комитета,
одржаном крај Панађуришта 14/26. априла (стари и нови календар) 1876. го-
дине, решено је о дизању општег устанка 1. маја. У станакј^почео нешто ра-
није, 20. априва/2. маја у Копривштици ■пренео сеТм Панађуриште. и градић
К д и ^ руи"шири6 н а у ^о ^а з а е т а т иг ра до ве Пловдив и Цазар-
џ5!кГТде су биле стациониране јаче турске.-_снаге. Док је Бенковски одмах
Ј^зео^руковбђење-усташа~у~свбј'е ~руке' организз/јући покрет војно и поли-
тички, остали револуционарни окрузи нису испунили свој део предвиђеног
плана услед чега је устанак у области Панађуришта остао одсечен и ограни-
чен на релативно уској територији без ослонца на градове и изворе снабде-
вања.
Турске власти оштро су реаговале на појаву устанка, употребљавајући
башибозук, редовну војску и коњицу Черкеза. Крајем априла и почетком
маја (по старом календару) вођене су ргорчене борбе устаника са турским
трупама код Стрелче, Клисуре, Петрича, Панађуришта, Перуштице, Браци-
гова и других места. Турци су продрли у средиште устанка и спалили Пана-
ђуриште. Бенковски се повукао на Стару планину али је у једном окршају
погинуо. Становништво је свуда пружало огорчен отпор: опкољени уста-
шГци у манастиру Св. Архангела, одбијјајући предају, извршили су самоуби-
ство, заједно са женама и децом. Сличне сцене огорченог отпора одиграле
су се у Дриановском манастиру и манастиру Габрову. Одељене устаничке
чете повукле су се на планину Балкан али је крајем маја^устанакТфактитао
бШликвидбран."..................
Последњи покушај распиривања устанка учинио је Христо Ботев. Ску-
пивши чету од 200 људи Ботев се укрцао 16/28. маја. у Ђурђевском пристани-
шту на аустријски пароброд „Радецки”Ј;Откривши скривено оружје он је са
| својим људима заузео брод и приморао тапетана да га искрца са четом у се-
.......
•г_. I верној Бугарској. Турска војска одмах је кренула у потеру за њим. Чета је
успела да пробије обруч, али је Ботев^погинуо 1. јуна од једног залуталог
метка. Разбијени на мање групе, његови људи пребацили су се у Србију и Ру-
мунију. Тиме је уједно била завршена трагична историја априлског устаика.
Услови за масовни устанак у Бугајрској били су врло тешки. Бугарско
подручје налазило се у непосредној близини Цариграда омогућујући брзу
интервенцију државног и војног апарата против револуционарног покрета.
; Сем тога, на. бугарском подручју била је извршена јака турско-исламска ко-
: лонизација која је представљала ослонац турске власти. Коначно, горњи, бо-
: гатији слој бугарског друштва, тзв. чорбаџије, био је економски повезан са
турским привредним подручјем, играјући издајничку улогу у односу на бу-
■гарски ослободилачки покрет ослоњен на сељаштво, занатлије и средње
ј грађанске слојеве.

84
 Априлски устанак донео је тешка искушења бугарском народу: 80 села \
је спаљено, 200 села опљачкано н 30 ОООљудије страдало у борбама или у ка- \
снијим репресалијама власти. Упркос о в ш Г ж р т в а м а ^ априлском устанку /
ударен је темељ ослобсфењу Бугарске. Одјек устанка у Европи, продубљи-ј
вање Источне кризе, распаљивање борбе бугарског народа били су увод у|
коначно ослобођење Бугарске. '

Рат Србије и Црие Горе са Турском 187(5. године

ј'
Устанци у Херцеговини и Босни изазвали су талас ратоборног распо-
ложења у Србији и Црној Гори. Д олазак „акционог министарства” на власт у
Србији, августа 1875.,године. био је последица овог расположења.
Рат Србије и Црне Горе са Турском претио је да један локални устанак
у Босни и Херцеговини претвори у Источну кризу. Стога су силе Троје-
царског савеза уздржавале Србију и Црну Гору од акције. Насупрот ставу
званичне Русије словенофилски кругови проповедали су ослобођење
балканских Словена тврдећи да ће рат неизбежно повући интервенцију Ру-
сије. Да би се обезбедила од изненађења, Порта је у јесен 1875. шдине кон-
центрисала према Србији око 160 000 војника.
У борби око уласка у рат избила је у Србији политичка криза.
ПротиТшИ“{зату^ кнез и конзервативци оборили су почетком октобра либе-
рално „акционо ”министарство”, покушавајући потом да "пажњу јавности
'скрену на унутра.шње рефбрме. Међутим, у пролеће 1876. године устанак у
Босни и Херцеговини наново се разгорео, у Бугарској је избио априлски ј
устанак. Међународне околности су се погоршавале: Аустрија је показивала/
јасне знаке да ће искористити прву прилику да поседке Босну и Херцего -1
вину; Русија је преносила тежиште своје балканске политике на подр)гчје ,
Бугарске. Јавност и војска тражили су рат. Под њиховим притиском враћено у
је маја 1876. године либерално „акционо министарст!о!УнауправуземЈБе:'
Српски ратни план предвиђао је офанзиву против Турске споља и из-
нутра. Црногорска војска, по_споразуму постигнутом 4/16. јуна 1876. године
оперисала би'у правцу јужне ј^ ^ е г о т и н е д о к би С^ђа^јогре^ела^офан- (
зиву према' Б оааиј 'СанџаЖу; ТшЖ^Ж.ШШО^стбвремано се очекивао уста -1
нак: у Бугарској хоји би, комбинован са босанско-херцеговачким устанком ј
угрозио позадину турског фронта. Главни напад уперен је према Нишу и ко-
манда је поверена руском генералу Черњајеву коти је на челу русгаоГслове-
нофила дошао у помоћ СрбијиГ У српско-турском рату учествовао је и одред
гарибалдИнаца, зат 1Ш добровољци из Бугарске и Грчке, као и из Војводине, (
Далмације, Хрватске и Војне Крајине. *
Крајем јуна 1876. године српскзЈа_прногорске трупе_прешле су границу ј
алв: су одмах наишле на жилаву одбрану која се после две недеље претво-ј
'рилаУт^расу противофанзиву. Турске трупе прешле су на српско земљиште Ј
где" су, посебно у источиој Србији, одреди Черкеза за собом оставили праву >/
пустош.Први успехпоказала је д таска војскау бицинаШ ум атовцу 11/23. ав- !/•
густа, задржавајући гурско напредовање. Одбијено од Жуматовца оно је
променило прХмл^Ђрема.Зунису, У међувремену Црногорци суГпостигли
 већи уепех: они су тукли Турке на Фундини и код Вучјег Дола подижући
тиме свој престиж у југословенском свету.
Очекивани балкански устанак такође је изостао. Покушаји српске
владе чиаени још у пролеће 1876. године да оживи балкански савез из ше-
здесетих година, нису успели. Херцеговачки устаници придружили су се цр-
ногорској војсци и учествовали у њеним операдијама. Улазак Србије у рат
подстакао је акције босанских устаника који су ослободили јула 1876. године
Сјеницу, Скуцани Вакуф и Каменград. Крајем јуна и почетком јула потпи-
сан је у северној и југозападној Босни Проглас о уједињењу Босне са Срби-
јом. Српска војна команда упутила је .у Босну пуковника Деспотовића да
преузШТруковођење операцијама до доласка српске војске и усклади акције
усеверној и југозападнбј' Босни. Деспбтовић је цредузео неколико већих на-
пада али~је- био потиснут. Свежи утисци из априлског устанка и његове по-
следице спречили су устанак у Бугарској. Одмах на почетку рата штампан је
у Србији позив на бугарском језику за дизање устанка на бугарском под-
ручју. Од бројних бугарских емиграната у Србији формиран је један одред
који је оперисао у склопу руско-бугарске бригаде. После погибије Христа
Ботева у бугарској емиграцији у Румунији преовладало је умерено крило
које је образовало „благотворителне комитете” за скупљање помоћи жр-
твама априлског устанка. Н а интервенцију веома активних словенофила на
челу са Владимиром Јонином, образовано је „Блгарско централно благотво-
рително обштество” које је измирило несугласице „старих” и „младих” и ор-
ганизовало учешће добровољаца у српско-турском рату.
Радећи на локализацији балканског сукоба, аустро-руска дипломатија
постигла је 8. јула 187^гоцине споразум у Рајхштату. Тежња Русије да са-
чува Србију и Црну Гору од пораза, намера Аустро-Угарске да обезбеди
окупацију Босне и Херцеговине, изразили су се у споразуму који је у ствари
унапред одредио резултате рата на Балкану: ако Србија буде поражена об-
новиће се предратни ш ш дио; ако буде потучена Турска неће се стварати
велика балканска држава; Аустрија ће добити део Босне и Херцеговине, Ру-
сија јужну Бесарабију и територије у Малој Азији. Србији је у сред ратне
кризе саопштено да не може очекивати Босну без обзира на исход рата.
На_интервенцију сила крајем августа обустављене су операције на
фронтовима. Одбацујући прбдужење примирја српска војна команда пре-
дузела је нову офанзиву 16/28. септембра. Крвава битка код Кревета била је
неодлучтГ ТурсЖ^противофанзива- предузета ’ крајем октобра разбила је
Сјшжу_одбрану1 .кддЈБуниса и_п^есекла српске трупе на два дела. Руски ул-
! тиматум Порти 31. октобра спасао је Србију од"турске инвазГ^је'. Ново дво-
ј месечноПЈрШмирје, уз контролу великих сила, закључено је 21. октобра/2.
1 новембра и спор је пренет на међународну конференцију у Цариграду.
Рат против Турске 1876. године био је неприпремљен војнички, ди-
пломатски и финансијски. Обрачун са Отоманским царством могао се
остварити само под условом заједничког дејства свих балканских држава,
бпштег~балканск 6 г устанка и активне подршке бар једне велике силе. Тур-
ска је још увек била довољно снажна да туче изоловане покушаје бал-
канских снага. Насупрот недовољно организованој и наоружаној српској
војсци она је супроставила Крупове топове, модерне пушке и увежбану ста-
јућу војску. Ову снагу она ће ускоро показати у биткама са руском армијом. ј
Рат 1876. године био је у ствари покушај Србије да реши балканско питање у ј
своју корист пре но што се споразумеју Русија и Аустрија. Изазван на пи- /
тању Босне и Херцеговине, он је био логичан наставак националноослобо-'
дилачке делатности покретане из Србије од четрдесетих година. Он је донео , _ ^
собом тешка искушења: 15 000 људских жртава, 200 000 људи, жена и деце '
безкроваЈЈ.ад главом услед пустошења на ратиом попришту. Међутим, упр-
кос негативног исхода, он је први пут пред Европом манифестовао тежње за
уједињењем Србије с Босном и Херцеговином и активну улогу Србије и
Црне Горе у решењу балканског питања.

Руско-турскн рат 1877. године к сткарање Бугарске

Дипломатски преговори:_у Цариграду вођени 1876/1877. рко. увођења

реформи наЂалканском подручју под Турском претварали су се постепено у
.р^кб^турж гхуШ бТ Гз^ш га^ћехс изродити рат између ове две силе. У не-
мо^Ш бШ ГЖвидахСИгШ ^еТШ биЈШ ачЕде 140 000 војника српска влада за-
кључила је на савет Русије мир са Турском марта 1877. год^1^~шГоснову ,,,
$1аШз ^ио ап(е~кеИит~прШу^Ш&да~прихвати у(5лов"о растурању свих српских ,
оргаЖзациЈа кбје су радиле на припреми устанка под Турском. Припре- !
мајући рат с Турском руска дипломатија закључила је нове споразуме са |
Аустро-Угарском који су се у суштини сводили на поделу Балкана између :
ове две силе: конвенцијом у Будимпешти јануара 1877. године Русија је отку-?-
пила благонаклонуЈ 1еут 2 алност Аустро-Угарске у предстојећем руско-тур- ,
ском рату дајући 101 право сж упазд?“^ о с н е ^ и Херцеговине. Новим
допунским уговором марта 1877. године потврђег^суЂдредбе- спбразума у
Рајхштату.
Улазак Русије у рат с Турском 24. априла 1877. године довео је Источну
кризу до'врхунца.' Код_свих балканских народа букнула је нада да је куцнуо
час коначног ослобођења. Српска влада била је стављена пред тешку од-
луку. Изгубљени рат 1876. гедине изазвав је јако унутрашње незадовољство
које се изразило у покушају војне побуне. Прелаз Руса преко Дунава изазвао
је бојазан од аустријског напада на Србију. ЗастоЈЈзуске офанзиве код
Плевне учинио је неизвесним исход ра.та. Н а крају, српска влада се~ипак од-
лучила на рат децембра 1§77Гг6дине. јје смејући ударатина Босну због Ау-
стрије српска ~офанзива упућена је према Н 1 шу~О перације су текле ј
повољно: крајем децембра ослобођени су Бела" Паланка, Пирот и Ниш и |
трупе су упућене на југ према Косову, ослобађајући Гњилане, Топлицу, Ко-*
саницу и Јабланицу. _
Црна Гора, која је наново ушла у рат јуна 1877. године, извојевала је ј
победу на Крстацу, усмеравајући своје операције према Приморју (Бар, Ул- I
цињ) и севернеј Албанији (Скадар). Уз пвдршку херцеговачких устаника цр-
ногорска ввјска осдободида је септембра 1871. године Никшић. У Босни су
се^гакође развиле устаничке операције у облику герилских акција на Ко-
зари, Просари и Вучјаку. Турске власти су предузеле априла 1877. године
обимну офанзиву претив устаника у југозападној Босни али без већих ре-
зултата. Пуковник Деспотовић организовао је нове офанзивне акције у се-

87
 верној Босни. Међутим, оставши без подршке из Србије устанак се
стишавао. Пред новом турском офанзивом августа 1877. године Деспотсвић
се морао првући на аустријско земљиште где је интерниран. Вођ југозападне
'Босне, Голуб Бабић, .избегар је интернацију кријући се по личким планинама
одакле је вршио повремене упаде на босанску територију.
Руско-турски рат је највише утицаја имао на бугарском подручју, Руму-
нија се придружила Русији у рату и „Блгарско централно благотворително
обштество” издало је позив бугарском народу на устанак. Уз помоћ руских
словенофилских комитета и бугарског ,обштества”, руска команда образо-
вала је у Кишињеву априла 1877. шдине „бугарско ополчење” које је, орга-
низовано у три батаљона, узело видна учешћа у ратним операцијама.
Ослободилачки покрет Бугарске такође се-изразио у герилским опера-
цијама вођеним на бугарском подручју у позадини турског фронта где се по-
себно истакла у области Родопа чета од 300 бораца војводе Петка.
Руска офанзива која је наишла на неочекивано жилав отпор турске ар-
I мије у шестомесечној опсади Плевне, коначно је сломила одбрану и победом
у кланцу Шипке и заузимањем Плевне, децембра 1877. године, отворила је
врата Бугарске. Јануара 1878. године ослобођени су Пловдив и Једрене.
Пред опасношћу да руске трупе уђу у Цариград Порта је хитно' затражила
прекид рата. Русија се такође журила да Европу стави пред свршен чин. Ми>
ром у Сан-Стефану З^марта 1878. године створена је Велика Бугарска од
160 000 кпг, која је обухватила иоред северне и јужне Бугарске и целу Ма-
кедонију, пружајући се од Црног Мора до Албаније, од Дунава до Егејског
мора. Србији, Црној Гори и Румунији призната је независност. Русија је
узела јужну Бесарабију и отворила Мореузе својој флоти. Босна и Херцего-
вина остале су под Турском.

Грчка и устанци у Тесалији, Епнру и Криту

г--Ј ' Док је Русија подржавала седамдесетих година бугарску борбу за са-
мосталну цркву а словенофилски комктети револуционарне покрете сло-
I венских народа на Балкану, Енглеска је заступала тезу целокупности
Отоманске империје. Овакво држање рва главна фактора у Источном пи-
тању претило је да грчку политику лиши неопходног ослонца. Страх од пан-
ставизма^ подстицан од западних сила, навео је грчку владу да спутава
седамдесетш.година.покрете. против Турске и да у Источној кризи, отворе-
; ној 1875. године, заузме неутралан став.
Овакав став брзо је дошао у сукоб са ратоборним расположењем грчке
јавности под утиском устанака у Босни, Херцеговини и Бугарској 1876.
ДТдинеГУ Атини је образован устаничкн комитет на челу са Леонидом Бул-
гарисом и борцима из ранијих устанака. Изасланици из Епира, Тесалије и са
Крита упућивали су позиве за помоћ ради дизања устанка; грчки официри
потајно су се пребацивали на Крит; на Крфу је откривено оружје намењено
устаницима у Епиру; из Грчке су се јављали добровољци за српску војску. На
великом митингу у Атини у присуству 8 000 људи тражена је интервенција у
корист сународника под Турском и активнија војна спрема. Грчка кеу-
 тралност онемогућила је ефикаснију подршку петицијама слатим из Епира,
Тесалије и са Крита Конференцији великих сила у Цариграду 1876-1877. го-
дине.
Улазак Русије у рат са Турском још више је продубио расцеп у грчкој
политици: руска победа предочавала је могућност губитка Македоније у ко-
рист Бугарске или Србије као и етничке промене у Епиру и Тесалији, изло-
женим турским миграцијама :аз ослобођених области Балкана. Интер-
венција Грчке у рату или дизање устанка могли су изазвати енглеске против-
мере, окупацију Крита или блокаду Пиреја, слично 1854. године. У овако
озбиљној ситуацији об разованаЈе јуна 1877. године широка коалициона
влада у крјој су седела"четијш 'бивш.а премијера.
Иако је нова влада одлучила да остане ван рата, 1. августа 1877. године
Трикупис']е^бавести 6 Петрбград да је донета одлука за дизање устанка у
грчким покрајинама ТУрске. Грчки агенти крстарили су по Епиру и Теса-
лији, оснивали устаничке комитете и пребацивали оружје и муницију. Поло-
вином августа почеле су прелазити и чете. П орта је одговорила мобили-
зацијом Арбанаса-муслимана, скупљањем башибозука и увођењем ванред-
ног стања.
Пад Плевне децембра 1877. године био је.знак за.уз.буну, Вођи ранијих
устанака на Криту вратили су се на острво, Леонида Булгарис се пребацио са
четом у Тесалију, вођи епирског покрета свечано су примљени у Атини.
Влада је мобилисала други позив и упутила генерала Сутзо на границу, са
наређењем да подржи }'станак у Турској чим буде плануо. Последњи трену-
так за интервенцију настао је када је руска армија 20. јануара 1878. године
ушла у Једрене. У ЈЕ л ^ ЈЈЈнТесалији.Е!з.био.је устанак који се манифестовао у
герЕшским акцијама у циљу припреме терена за наступање грчке војске.
Епир, Тесалија и јужна Македонија постали су поприште крвавих сукоба. У
‘Т&ГШТИЈЕГЈе- 'образоЖна^Тфивремена влада коЈа^је~почетком фебруара
прогласила уједињење Тесалије са Грчком. Слична влада образована је и у
Епиру. Позивајући се на_ове устанке гочка влада наредила 1е 2. фебруара
1878. годинетрјтам а дапређу границу.
РрчКЈ-армвја је закаснила: 1 . фебруара Русија је закључила примирје
са Турском. Грчка'сеТУсамљенаГнашла изложена целокупној турској војној
сили. Влада је издала хитто"наређ'ење'^трупама да се врате"на полазне поло-
жаје, бстављајући за собом „дезертере” који ће наставити устаничку акцију.
Устаници су 8. фебруара упутили апел Европи али је повлачењем грчких
трупа устанак био у опадању. Турци су се обрачунавалн са герилским одре-
дима који су још почетком марта убацивани из Грчке. Посредовањем енгле-
ских конзула објављена је у мају амнестија за устанике, али су хиљаде
пребеглица нагрнуле у Грчку, бојећи се одмазде.
Напоредо са устаничким покретима на балканском копну избио је нов
устанак на Криту. ГГови_нереди јавили су_се крајем 1875. године. Маја 1876.
године Крићани су устали тражећи.признање самоуправе. Године 1877. вођи
К рићанауА лини су одлучили да дигну устанак и пребацили Хаџи Михалиса
на острво. Крајем јануара 1878. године грчка села истакла су националну за-
ставу. Вест о уласку.трупа у.Те.салију фебруара 1878. године изазвала је ма-
совни устанак на Криту. Крајем фебруара одиграле су се крваве"битке са

89
' турским трупама код Канбје. На Криту је образована привремена влада која
је затражила пуну аутономију и гарантију од великих сила. Крајем маја успо-
: стављено је краткотрајно примирје али су непријатељства опет отпочела,
: тако да су у.време Берлинског. конгреса на.острву још.увек владали немири.

Сиољни фактор и ослободилачки иокрети у Источној кризн

1875-1878. годиие

Источна криза 1875-1878. године отворена је балканским ослобо-

дилачким устандима а затворена одлуком великих европских сила донетом
за зеленим столом.
Источна криза крајем седамдесетих година није могла бити решена
без активног уплитања великих сила које су улазиле у раздобље пуног импе-
ријализма. Њихова интервенција најпре је спасла Србију, Црну Гору и Грчку
од турске инвазије, а онда припремила њихово политичко и економско пот-
чињавање себи. У Источној кризи 1875-1878. Хабсбуршка монархија испо-
љила је две основне поставке које ће руководити њену балканску политику
до П рвог светског рата: сузбијање националноослободилачких покрета на
Балкану и спречавање формирања веће српско-југословенске државе. Ова-
ква политика извирала је из друштвено-државног система Хабсбуршке мо-
нархије, њених спољних и унутрашњих потреба. Окупација Босне и
Херцеговине, извршена одлуком Берлинског конгреса, насилно је преки-
нула развојни процес националне еманципације Срба и Југословена, сло-
мила ослободилачке покрете који су се развијали у Босни и Херцеговини од
почетка XIX века и заоштрила југословенско питање које се, засновано на
начелу народности, противило аустроугарском начелу државно-правног ле-
гитимизма. Тиме су већ 1878. године ударени темељи једном од узрока Пр-
вом светском рату 1914. године.
Руски царизам ломио је Отоманско царство да би преко Балкана отво-
рио мореузе и разбио своју црноморску изолованост. Стога је руска поли-
тика помагала све покрете који су нагризали Турску и угрожавали
Аустро-Угарску. Али, ова подршка није прелазила оквире оних политичких
циљева чије је средство била. Пребацујући тежиште наслона на Бугарску,
која се налазила у правцу њеног пружања ка Цариграду, руска дипломатија
делила је Балкан са Аустро-Угарском у Рајхштату и Будимпешти, упркос
свих ослободилачких покрета и словенофилских комитета. Она је од са-
зрелог бугарског ослободилачког покрета образовала у Сан-Стефану Ве-
лику Бугарску као балканског хегемона који ће бити носилац интереса
царизма на Балкану. Бугарско грађанско друштво наћи ће у оваквој Бугар-
ској свој државно-национални програм, као што га је српско нашло у Начер-
1 шанију или грчко у „Великој идеји”, заоштравајући све више крајем ХГХ
‘ века међубалканске супротности и сукобе.
Балканску политику Енглеске одредили су европско-средоземни и тур-
ско-балкански фактор. Из европског је извирала борба великих колонијал-
них сила око превласти у Средоземљу, Африци и путу за Индију; из
балканског, сукоб са Русијом и ослонац на Турску као елеменат равнотеже
интереса сила. Отуда је енглеска политика била против националноослобо-

90
дилачких покрета који су рушили Турску и могли бити потенцијално оружје
Русије. Грчка је најдубље осетила последице ове политике 1854,1866. и 1878.
године. _
Источна криза 1875-1878. године добила је епилог на Берлинском ј
конгресу на коме је са Балкана одгурнута Русија, а на Балкан гурнута 1
Аустро-Угарска. Иза ње појавила се Немачка, као весник будућег Вгап§ пасћ .
0$1еп: уместо руске опасности у Цариграду створена је аустро-немачка опа- :
сност у Солуну. Добијањем Босне и Херцеговине Двојна монархија постала
је балканска држава, са растућим апетитима у правцу југа.
Балкански народи и државе нису учествовали у одлучивању своје \
судбине. Поразом Русије ликвидирана је санстефанска Бугарска. Образова- '
њем аутономне Бугарске санкционисано је рађање нове балканске државе,
али је од ње одвојена Источна Румелија. Одбијена од Босне и Херцеговине и
увећана у моравској области, Србија је упућена на југ, према Старој Србији ,
и Македонији, на поприште све оштријих међубалканских сукоба. Црна !
Гора је удвостручила своју територију, Бесарабија је припала Русији. До-
бруџа Румунији. Грчка ће морати да води трогодишње преговоре да би до-
била 1881. године Тесалију^и део Епира. МакедонијаГје”остала 'под турском'
влашћу. '
После италијанског питања шездесетих година и немачког седамдесе-
тих, у Источној кризи 1875-1878, покренуто ослободилачким покретима ње-
гових народа, јавило се пред Европом Балканско питање. Балкански народи
били су 1875-1878. године на прагу да реше наслеђе европске Турске при-
ближно начелу народности. Међутим, све балканске револуције од 1848. до
1878. године завршене су интервенцијом споља, диктираном интересима ве-
ликих сила. Тако се и Источна криза 1875-1878... отворена.осдободшгачким 1
покретима. наЈБалкану, претворила у промашену прилику: велике силе су на
Берлинском конгресу, иза затворених врата"' прекројиле карту Балканскбг
полуострваГдрема свОјИМ потребама и интересимаТ Последице ове политике
осетиће се'касније. 'Нерешено 1878. године Балканско питање ће се ре-
шавати под све неповољнијим условима које ће створити појачана утакмица
великих сила и пораст унутрашњих снага балканских држава крајем XIX
века и почетком XX века. Укрштање и сплет ових спољних и унутрашњихј
фактора изазваће решење Балканског питања у светском сукобу 1914-1918.!
године.

91
 ОСЛОБОДИЛАЧКИ ПОКРЕТИ ИА БАЛКАНУ КРАЈЕМ
XIX ВЕКА
УСТАНЦИ У М А КЕД О Н И ЈИ ОСАМ ДЕСЕТИХ Ш Д И Н А

Бурни балкански догађаји у време Источне кризе 1875-1878. одразили

еу се на подручју Македоније. Националнореволуционарна активност сусед-
них балканских области, устанци и ратови с једне стране, развојни процес
домаће друштвене еманципације с друге стране деловали су на избија.ње
ослободилачких покрета на македонском подручју од 1876. до 1880. године.
Они су се изразили кроз четири. народна устанка у Разлогу (1876), у. Кума-
новској и Паланачкој кази (1878), у Кресни (1878-1879) и западној Македо-
нијеП(1880)' ......

Подручје Македоније било је стално поприште хајдучких чета које су

ратовале са Турском прерастајући постепено седамдесетих година у устанке
који ће ослободилачкој борби дати организовани облнк. Устанак 1876. го-
дине у Разлогу био је последица притиска вршеног над сељаштвом и хај-
дучке традшџце снажне у Малешевском крају. Он је такође повезан са
устанцима који су 1875-1876. године у широком луку захватили Балкан, од
Херцеговине и Босне до Бугарске.
Организатори „Разлошког устанка”, на челу са Димитријем Поп-Геор-
гијевим-Беровским, ранијим припадниксм Гарашаншове организације, ско-
вали су 1875. године у Солуну план за дизање устанка и приступили
потребним припремама. Априлски устанак у Бугарској пожурио је избијање
покрета у Разлогу. Заверенички план скован априла 1876. године обухватио
је дизање устанка у источној Македонијн, у области Струмице, Радовишта,
Штипа, Кочана, Малешева и Мелника.
I Устанак је плануо 21. маја 1876. гсдине у Разлогу, обрачунавањем са
; месним властима и паљењем пореских књига и земљишних тапија. Крајем
| маја, турска војска из Струмице, Мелника и Горње ЏумаЈ'е образовала је ко-
! рдон око побуњених села. Вођ устанка, Беровски, тешко је рањен у сукобу с

92
војском. Устаници су били приморани да се повуку на планину Плачковицу
одакле су вршили герилске нападе све до јесени 1878. године и новог
Кресненског устанка. Центар устанка, село Разлог, спаљено је а становни-
штво одведено у затворе Солуна, Скопља и Софије.

II

Српско-турски ратови 1876-1877. године изазвали су нове покрете

међу становништвом јужне Србије и северне Македоније где је близина срп- ј л Т '
ске границе омогућавала дејство хајдучких чета на Ђерману и Козјаку. Ове!
чете сарађивале су са српском офанзивом: у_дрз?гом рату 1877. године, опери-
ш5'Еи иза турстх^ииаја^кребуКи се у сусрет српској војсци у којој је исто-
времено учествовао и већи број добровољаца из ових крајева. Добровљци
здружени са хајдучким четама, ослоњени на становништво изложено пља-
чки и насиљу разбијених турских и арбанашких одреда, дигли су устанак у
кумановском и паланачком крају и 20. јануара/ 1 . фебруара извршили напад
на Куманрвр. Устаници су се обратили за помоћ српској војној команда у
Врању, од које су добили око 2 000 пушака. То је изазвало нагло ширење
устанка на подручју од Куманова до Пчиње, Овчег 'пбља'и бугарске границе.
Док су турске власти из међународних разлога желеле избегавање за-
плета, српска влада их је радо подржала у борби против Санстефанског уго-
вора и у припремном раздобљу Берлинског конгреса. У Београду, је
образован „Главни одбор Срба из неослобођених крајева” са задатком да
координира рад емиграције са турског подручја и организује слање петиција
великим силама за прикључење ових крајева Србији. Међутим, пред саста-
нак великих сила у Берлину Порта.је_рдлучила да угуши устанак и упутила,
маја 1878 године на устаничко подручје трупе 'в з Приттане." 'У 'бор ® ! 14
Челопеку устаници су били тоту^жиГЧете тер^се нису хтеле предати или
користити дату амнествгју упућивале су са Козјака и Ђермана вапаје српском |
кнезу и великим силама а потом се, по свршетку Берлинског конгреса, \
пребациле у Србију. После македонских устанака 1876-1880. видно је пора- ;
сла емиграција у Србији. !

III

Насупрот устанку око Куманова који се развијао под утицајем Србије, >
Кресненски устанак 1878. године у источној Македонији био је израз бу- Ј
гарске борбе против Берлинског уговора и домаћег покрета против при-(
знања и учвршћивања турске власти у Македонији.
Слом санстефанских одредаба у Берлину изазвао је жив отпор у Бу-
гарској. Напоредо са упућивањем петиција великим силама започета је при-
према устанка у Македонији. У Софији, Ћустендилу, Дупници, Горњој
Џумаји основани су комитети за дизање устанка. Августа 1878. године об-
разован је у Трнову комитет „Јединство” који је преузео задатак да уједини
све устаничке акције на подручју Македоније и Источне Румелије. Истовре-
мено је под дејством развоја ослободилачког покрета у .Македонији букнула
у лето 1878. године хајдучија у области Битоља, Велеса и источне Македо-
није.

93
 Први покушај бугарских комитета да изазову устанак убацивањем
чета из Бугарске, под командом руског официра А. И. Калмикова и Пољака
Војтевича, Турци су спречили. Међутим, на састанку војвода македонских
чета у Рилском манастиру одлучено је о дизању устанка на левој обали
Пчиње, у подножју планине Пирин.
Устанак који је букнуо у селу Кресни 5. октобра 1878. године нападом
чета и наоружаних сељака на турске ханове проширио се одмах на око 30
села и пребацио на десну обалу Струме у правцу Петрича, Мелника и Ма-
леша. Устаници су 7. октобра образовали своје вођство, са „атаманом” Кал-
миковим и ранијим вођом Разлошког устанка, Беровским. Међутим, осе-
тила се раздвојеност између домаћих војвода, људи са терена и добро-
вољаца, учесника у руско-турском рату придопших из Бугарске. Размимои-
лажење се манифестовало кроз оштре сукббе у вођству, интервенцију
бугарског устаничког комитета, одстрањивање Беровског и стрељање дома-
ћег војводе Стојана Карастоилова.
Крајем октобра турска војска предузела је акцију против устаника, ус-
певши да заузме, упркос огорченог отпора, средиште устанка Кресну 11. но-
вембра. Покушај новога вођства, у коме је био и Мирослав Хубмајер,
учесник босанског устанка, да распали устанак није успео. Он је априла 1878.
године био коначно угушен. Десетине села је спаљено, а око 25 000 људи
било је принуђено да емигрира у суседне балканске државе.
Кресненски устанак, који је избио у условима општег смиривања међу-
народне ситуације после закључења Источне кризе, остао је је усамљен и
изолован на подручју источне Македоније. Раскорак у његову вођству и не-
достатак аграрног програма допринели су сужавању његове основе која је
лежала у ослободилачкој борби македонског сељаштва.

IV

Последњи устанак овога раздобља избио је октобра 1880. године у за-

падној Македонији, у области Демир-Хисара, Кичева и Пореча, као после-
дица појачане турскб-исламске' к'6лбМ зације' избеглица из области изгу-
бљених 1878. године и делатности добровољаца из српско-турских ратова
1876-1877. године. Н а челу ове „Брсјачке буне” у велешком, кичевском и по-
речком крају, стајала су четири учесника српске акције - И. Делија, Р. Коста-
диновић, М. Крстић и АГЋтасбвЗГ^БЗшаГје^УгрЕена интервенцијом војске
али су немири у овим крајевима трајали још читаву годину дана. Налазећи
се на подручју централне Македоније и немајући ближег наслона на суседне
балканске~државе, устаници’се' нису могли одупрети надмоћним турским
снагама.
Устанци у Македонији осамдесетих година чинили су део општег
ослободилачког струјања које је захватило балканско подручје. У устанцима
од Невесиња и Козаре, Панађуришта, Разлога и Кресне, могу се срести
имена Миће Љубибратића, Пека Павловића, Мирослава Хубмајера, Беров-
ског и других. Македонски устанци носили су не само карактер борбе сељач-
ких маса против економско-социјалног притиска, већ су се у њима исто-
времено јавили корени подвојености која се ломила у трвењу спољних фак-
тора и унутрашњих снага.

94
 Развој начионалне емашџшације у Албанији

Национална еманципација Албаније одвијала се под специфичним

условима унутрашњих и спољних фактора. Н а унутрашњи развој албанског
подручја деловали су општи услови турског феудализма, успорен продор ка-
питализма, регионална и верска подељеност и етничка измешаност са сусед-
ним балканским народима у периферним граничним областима. Последица
свега тога била је сложена структура албанског феудалног друштва на југу
и племенске патријархално-дрјд[Овске.ррггши^адд.^на_северу. Сем тога, дуго- \
годмЖ и^фочес^толонизације брђана у плодне равнице уз подршку турске ј
централне власти, створиће јаче или слабије албанске етничке огранке на I
Косову, у Македонији и Епиру. Од спољних ф актора, на унутрашњи развој
Албаније деловали су уска повезаност интереса горњег албанског феудал-
ног слоја са владајућим круговима Отоманског царства, економско-поли-
тичка експанзија Аустро-Угарске, потом Италије крајем XIX века и сукоб
међу њима, као део борбе великих сила на подручју Јадрана у епохи импери-
јализма.
Од половине XIX века започео је бржи и разноврснији развој албан-
ског друштва. Напоредо са горњим исламским феудалним слојем и сирома-
шном сељачком масом притиснутом феудалним и фискалним дажбинама
као и укључивањем Турске у европску привреду, посебно трговачких веза са
Италијом, дошло је до почетног развоја албанских градова (Скадра, Берата,
Елбасана) и стварања градског становништва из редова трговаца и богати-
јег сељаштва повезаног са градом. У њој ће се полако формирати и прва ал-
банска интелигенција - учитељи, чиновници и војници. Међутим, одсуство
привредне повезаности и непостојање привредне целине између северне и
јужне Албаније представљ аЕе^натн!Готе ^ ц у Ју ]р ^^ ј^Г н ац и о н ал н е кохе-
зије албанског народа. Из овакве друштвене структуре јавиће се и разноли-
кост' политичких програма: феудално-муслиманске протурске тежње и
сељачки м т и ф еу д м н и п о ^ борба. Они су ј
изазвали~многобројне и крваве арбанашке устанке од тридесетих година ј
XIX века, час штитећи целокупност Отоманског царства од ослободилачких ј
покрета балканских народа, час супротстављајући се његовим централи- ј
стичким тежњама у борби за очување старих феудалних привилегија шгај
обичајног, племенског права.
Први израз организоване борбе Албанаца из које је никао програм ау-
тономије Албаније као облик ослободилачке борбе, настао је из развојних ^
ф аза кроз које је прошла Призренска лига. У време заседања Берлинског --/Г '//</
конгреса, на_ подстидај Порде ко!а је користила Албанце против терито- - )у ^
т
ријалних захтева Србије, Црне Горе и Грчке, окупили су се у Призрену ар- чг|
банашки феудалци, племенски барј актариГ~ трговци и представници
интелигенције и образовали тзв. Призренску лигу, ксца_је_Ј^ ј т а а 1878.
упутила меморандум великим силамаГгражећи „интегритет албанске тери-
торије” постављајући тако први пут албанско;.питање' пред'један међуна-
родни форум. Лига није била организационо јединствена, подељена нај
северноТГјужно крило, са средиштима у Призрену и Ђинокастру, која су,|
'била повезана прекоТЈредставника у Елбасану. Лига је дејствовала преко ве-!
ћег броја комитета образованих на подручју Албаније.

95
 У првој фази делатности, борбом лротив црногорских територијалних
д оби такао д ај^^ш х на Берлинском'конгресу у области Плава и Гусиња, као
и гр ч к и х захтева у Епиру (Јањина, Арта) Пига је у ствари штитила териг
^ торијаЈшу целок)шност Турске. Она је онемогућила рад комисије за разгра-
ш чењ е сЈГЦрномТором септембра 187:8. године и сукобила се у неколико
жестоких окршаја са Црногорцима децембра 1879. и јануара 1880, у којима
: је учествовало до 10 000 Албанаца. С друге стране, А^ул^Ф раш ери дигао је
: у јужној Албанији 30 000 људи да би спречио грчко напредовање у Епиру.
■Међутим, када је П орта била принуђена! да прихвати септембра 1880. године
бд.п^у~Шл~сГб уступању Улциња Црној Гори, потом уступке Грчкој у Епиру,
она се суочила са отпором Албанаца. И з тога отпора се изродио суког Лиге
са'централном влашћуЈ/Цариграду.
Двуги разлог за сукоб лежао је у пфрасту аутономистичких тежњи које
су се манифестовале у Лиги као прмГзнак националне еманципације албан-
сгагнадода. Аутономистичке тежње могле су се назрети већ у првом про-
граму Лиге јуна 1878. године који је обухватао преношење у надлежност
Д1ге~аутоношт х функција као што су регрутација и скупљање пореза. Овај
г^бграм Тф ош иренЈе; рктобра’"Г879. године захтевом за уједињен.е четири
вилајетаГ(Јањине, Битоља, Скопља и Скадра) у једну административну једи-
ницу са_албанским чиновништвом и службеним албанским језиком. У јужној
Албанији ЈЈига је самовласно почела преносити на себе функције локалне
администрације. Хетерогени друштвенИ састав Призренске лиге довео је у
јесен 1880. до издвајања два крила. Једаог, које је захтевало аутономију у
оквиру Турске; другог, коЈе се задовољавало рефбрзаамаГСа с^станка деле-
гатаГ]уга~1Гсевера^у'Дебру октобра 1880. године упућене су у овом смислу две
резолуције Порти, аутономистичка и реформистичка. Отворен сукоб са
ЛорТОМ био Јесвеизвесшципод дејством.отпора"конзервативног феудалног
беговата централној власти, аутономистичких тежњи интелигенције и на-
преднијег југа као и антифеудалних расположења албанског сељаштва. Ко-
'ј митет Лиге у Призрену одлучио је да ступи у оштру опозицију према
| режиму, одбије регрутовање и поништи овлашћења државних чиновника.
Јануара 1881. године почели су нереди у:Призрену који су се проширили на
Приштину, област Скопља и Дебра. Турци су против усташЈка-концент;ри-
сани марта 1881. године 20 000 војника у Скопљу, предузимајући акцију гу-
шења и смиривања побуњених Албанаца. Војска је сломила априла 1881.
године отпор Лиге, похапсила и осудила њене вође и смирила Косово и се-
верну Албанију. Призренска лига била је разбијена и ликвидирана.

У време две последње деценије XIX века на албанском подручју све

више се осећао растући утицај Аустро-Угарске и Италије, чији ће интереси у
Албанији доћи у оштар сукоб почетком XX века. Обезбеђујући превласт над
Албанијом, Аустро-Угарска је отварала^себи излаз из Јадранског мора, до-
бијала приступ у Вардарску долину, вршила притисак на Србију, Црну Гору
и Грчку и потискивала Италију са Балкаба. Овако постављена, албанска по-
литика Двојне монархије остаће непромењена од деведесетих година XIX

96
 века до 1914. године. Као и^оорЈф еат уж т ж су^ кмштал,. саобраћај_и право
протектората над албанским католитш а.
Од Берлинског конгреса на Балкану се јавио још један такмац великих /,
сила: Италија, која усмерава свој балкански експанзионизам дуж целе и с-^ ^ С ^ -
точ:не обале Јадрана, од Истре до Отрантскнх вратница, улазећи у борбу са
Аустро-Угарском за превласт над овим подручјем. У овој борби Италија ко-
ристи средства свога капитала и саобраћаја. Већ на прелому два века она је
озбиљно угрозила аустроугарски положај, посебно у јужној Албанији. ОбаГј
империјализма, аустријски и италијански, држала су се у равнотежи. на.ал- {
'банском подручју спормзЈШ ма.^Т^^дШ б^!^!). о политичком $тш$ диоџ, ј
односно образовању аутономне Албаније у случају његова поремећаја. ј
НГГ1шЗЖско подручје дејствовали су и утицаји са унутрашње, бал-
канске стране. Преко својих феудалних кругова и муслимана - Албанаца,
албанско подручје било је уско везано за Отоманско царство, дајући султа-
новој гарди и турској високој администрацији низ својих људи, стварајући
тиме дубоку заједницу интереса својих и турских владајућих кругова. Ет-
ничка измешаност на периферним областима балканских народа, последица
дуготрајне арбанашкз колонизације под заштитом Турске, изазвала је су-
кобе Албанаца са суседним народима и државно-националним програмима
формираних балканских држава.
Сви ови спољни утицаји вршили су знатно дејство и на бројну албанску ј
емиграцију расуту не само по Балкану већ и по Европи, Афраци и САД, која ;
ће узети видно учешћз у развоју албанског националног препорода. П ослед-.
њих деценија XIX века из ове емиграције поникао је ииз културно-просвет- ј
них и политичких друштава у којима се формирао албански књижевни ј
језик, мисао о аутономији, и коначно - независности.
У време Призренске лиге основано је октобра 1879. године у_ Ца-
риграду „Друштво албанског писма”, под дредседништвом Сами Фрашерија
који је саставио албански алфабет и радио на ширењу албанског^зшсгатг
књижевности. Друштво јеДВЖ. Тодине пребачено у Букурешт где је изда-
вало лист „ВтИа” („Свет”), затим „ВКипа” („Знање”) и објавило албански бу-
квар, ширећи албанску просвету и објављујући у раздобљу од 1881-1904.
године 25 албаиских ко&га. Наим Фрашери објавио је у Букурешту 1886. го-Г
дине Општу историју (1згоп е регфгпћезте), превео Хомерову Илијаду на ј
албански језик и објавио (1898) Историју Скендер-Бега у 12 000 стихова. ј
У Бугарској је 1891. године образовано друштво „Ве&га” („Стрем-
љење”) које је у својој штампарији „Мћгос1еб1а” („Прогрес”) објавило већи
број књига. У Софији је објављена 1899. године расправа Сами Б е Фрашери
АгпапсИик. Ие Ш, пе умаг, пе о1а%а§ (Албанија. Шта је била, штаје, шта треба
да буде). Реформистичко крило издавало је у Софији од 1896. године „Ка1еп-
сЈап КошђЈаг”, залажући се за реформе у Турској. Године 1901-1906. излазиоР
ј е у Београду тромесечни лист „Албаниј а”. 1
Читав низ листова, часописа и календара појавио се у албанским коло-
нијама у Египту, Европи и САД. У Египту Је „Унија албанског братства” из-
давала библиотеку чије су поједине брошуре штампане у Софији, Корчи,
Битољу и Скадру. У Александрији је 1898. године објављена ИсШорија ~Ал-
баније од једног Гега који воли своју земљу. Друштво Дија у Бечу објављи-

7
97
 вало је календаре. У Паризу је 1902. године образован албански комитет. У
Брислу се јавио 1897. године орган реформистичке групе „АЊаше” који је
проповедао очување националне индивидуалности и културе, затим лист
„Јеипе АЉаше” који је почетком XX века прешао у Лондон. Албански коми-
тет у Бостону (САД) био је такође врло активан.
р4 М еђу албанским колонијама, најзначајнија је она у Италији. Итало-
1-албанШГТшсци к а о Т О Ш а Т С а т а г Љ знатно су допринели формирању и
ј развоју албанске књижевности. У Италији су 1895. и 1897. одржана два ал-
’ банска конгреса на којима су расправљана питања уједињеног алфабета,
речника и итало-албанског листа. Образовано је Албанско национално дру-
штво и лист Д * пагшпе АЉапебе”. Италијанска влада основала је Ј ј 0 0 .х о~
дине у Напуљу катедру за албански језик, подржавајући албанске емигранте
ради 15стварења'сво]их!џ 1љева у Албанији. Одатле у албанском покрету у
Италији две струје: једна (О. 5с’шго) за уску итало-албанску заједницу; друга
(А. ^оггессћјо) за аутономију.
Од осамдесетих година XIX века јавиле су се прве албанске школе у
Аргирокастру (1881) и Корчи (1886). Скуп_ албанских вођа упутио је 1896.
године из Битоља петицију Пррти, понављајући о ранијим аутономистичким
захтевима за образовање једне велике административне јединице од пет ви-
л а је т а ^ оквируГТурске. {косовског, битољског, солунског, јањинског, ска-
дарског), обухватајући грчка, македонска и српска подручја, са тежњом за
стварање „Велике Албаније”. Овај захтев поновљен је 1897. године бри-
танском'амбасадору'у'Ц ариграду'и у петицији султану, поднетој од албан-
ског нацио_налног друштва у Италији 1898. године. Априла 1904. године
албански конгрес одржан у Букурешту изјаснио се за независност Албаније.
Крајем XIX века и даље су избијали локални албански устанци уперени
или против суседних балканских држава или централне отоманске власти.
Године 1883. племена Кастрата, Хота, Груда, Мкерла водила су локални рат
са суседним Црногорцима. У Призренској области избили су немири 1885.
године због пореског притиска. У грчко-турском..рату 1897. године јужна
Албанија била р на страни ПортеГу П ећије 1899. године образован албан-
^кгГсавез. Н а прелому два века умножили су се упади албанских чета на срп-
ска подручја у области Санџака и Косова. На подстрек Аустро-Угарске
Мжридити су дигли устанак 1903, блокирали пут између Скадра и Призрена
и запретили Љешу. Косовци су у знак протеста на реформни програм сила
заузејш 1903. године Вучитрн и напали турски гарнизон у Митровици.
Албански покрети крајем XIX и почетком XX века били су у пуном
превирању. Идеје аутономије у оквиру Турске, или самосталности у наслону
на Италију или Аустро-Угарску хватале су корен у развијенијој јужној Ал-
Т5анији, посебно међу и н тел и ген ц и ј^ у ЖбанскЗш колониј ама у Европи. Бе-
говат средње АлбаниЈе и феудалци са Косова и Метохије борили су се за
очување пбстбЈТЖе друшта^ оааоване на шершату и
феудалним ' институциј.ама. Племенска организација северне Албаније
стајала је негде на средини захтевјууМ. самоуправу.на бази оВичајног права
иТхатриЈархЖшх односа.
 Херцеговачки устакак 1882. годнне

Одлуком Берлинског конгреса Аустро-Угарска је добила мандат вели-

ких сила да окупира Босну и Херцеговину. Турска окупација замењена је ау-
строугарском. Иако представник средњоевропске цивилизације, аустро-
угарска колонијална управа у Босни и Херцеговини била је још опаснији
противник развојном нроцесу национално-друштвене еманципације ових
покрајина јер је располагала јачим снагама од дотадашње турске админи-
страције.
Аустроугарска окупација донела је преокрет у политичком фронту у
Босни и 'Херцеговини: српско-муслиманску сарадњу у отпору новоме оку-
патору. Уместо сломљеног беТовата тежиште отпора" ће прећи на муслиман-
ске народне масе којима ће нова окупација не само угрозити ислам као
дотадашњу државну веру већ и целокупну дотадашњу турско-оријенталну
културу и цивилизацију. Стога ће муслиманске масе заједно са српским ста-
новништвом пружити огорчен отпор уласку аустроутарских трупа у Босну и
Херцеговину. Оснивањем Народног представништва у Сарајеву почетком
јуна 1878. године и његовим преузимањем власти 28. јула, отпор је добио ор- [ђл.
ганизован облик. Нова влада протерала је из Босне босанског везира за?.. “ <ј
једно са аустријским конзулима. Када је аустријска војска у јачини од 82 000 ј ск,
људи прешла крајем јула и почетком августа границу Босне и Херцеговине, I
окупација се претворила у прави рат за освајање ових области. Муслимани 1
средње Босне устали су на оружје подржавани од српског становниш тва.,
После дводневног окршаја код Тузле генерал Сапари се морао повући. Бо- ј
санска Посавина се такође побунила протерујући аустријске гарнизоне из,
Градачца и Шамца. Читав месец дана Добој те_одупирао _аустриј ским тру-’
пама. Муслиманске чете почеле су продирати из Крајине према Бањалуци.
Нереди су захватили и Херцеговину. Половином августа операције аустриј-
ске војске дошле су у критичну фазу. Нова појачања хитно су пребачена у-,
Босну и Херцеговину, тако да су се аустријски ефективи попели на 6 кор- ј
пуса, са 154 батаљона пешадије, 30 ескадрона коњице и 43 артиљеријске ба-/
терије. Коначно, надвладала је боља техника, обука и команда. Аустријске
трупе, после жестоких уличних борби, ушле су 19. августа у запаљено Сара-
јево. Отпор се претворио у герилски рмЗПшме^стГосвајани град по град
село по село. Последњи комад босанске земље окупиран је тек 20. октобра I
1878. године. -Ј

Два основна питања - аграрно и национално - која су лежала у корену

ослободилачких покрета у Босни и Херцеговини XIX века нису била решена
аустроугарском окупацијом. Наредбом окупаторских власти, октобра 1878.
године остављена је на снази турска Саферска наредба. Напоредо са задр-
жавањем кметских односа на селу^нова власт је у складу са својЂнколоТшза-
торск5јЈГТТолитиком пооштрила фискалне намете, порезе и царине.
Започета је, напоредо са изградњом Сарајева и саобраћајаЈ експлбатација
шумског и рудног богатства земље и њене јефтине радне снаге. Створен је
један страни бирократски апарат, крут и удаљен од народа, ослоњен на аус-

7’
99
троугарске војне гарнизоне, чиновништво и „куфераше” који су нагрнули у
Босну и Херцеговину жељни брзе и лаке зараде. Црквено-просветна аутоно-
мија је сужена, православна Прква одвојена од Патријаршије, муслимшска
вераса организација од Цариграда, фрањевци су потиснути и повлашћена је
католичка. црква прд утицајем исусоваца. Нерешен међународни положај
Босне и Херцеговине, заоштрено аграрно питање и политика денационали-
зације изазвали су незацовољство које ће се претворити у оружани устанак.
Први знаци незадовољства јавили су се већ 1879. године међу бившим
херцеговачким устаницима, мобилисаним у пандурски корпус. Невесињски
пандури одметнули су се августа 1879. године од власти, почели палити
жандармеријске касарне и сукобили се 12. септембра са војском. У Херцего-
вини је заведен преки суд ћ устанак је локализован, али је остао карактери-
стичан за стање духова.
Други сукоб избио је са мостарском црквено-школском општином која
је била српско средиште у Херцеговини, на питању црквено-просветне ауто-
номије. Затим је пршшком примене закона о 1>ап(1у/ећт у Боки избила буна
јуна 1881. годин^_зј^аЈ&ЈУ&И1КРИВ.ошше и суседна подручја, повезанаТдУбб-
ким т тама ранијих устанака. Новембра 1881. Кривошијани су протерали
представнике аустроугар.ских власти. Н а чело хајдучких чета стао је"по-
знати народни вођ Стојан Ковачевић.
У ^ваконагктој_ситуацијивојнизакон заБосну иХерцеговину донет4.
новембра 1881. године изазвао је опште огорчење чије ће варнице упалити
устана.к 1882. године. Муслимани су најсре одговорили масовним захтевима
за исељењем. Протест српске општине у Мостару довео је до њеног распу-
ш тања и стављања њених чланова пред суд фебруара 1882. године. У источ-
ној Херцеговини развила се хајдучија појачана бегунцима од регрутације.
Власти су одговориле репресалијама које су изазвале одметање херцеговач-
ких пандура, чиме је угрожен полицијски систем у Херцеговини. Одметници
су обновили старе захтеве из устанка 1875-1878. ударили на жандармеријске
станице и угрозили гарнизоне у Невесињу, Гацку и Билећи. Устанак који је
бухнуо 11. јануара 1882. године захватио је најпре области поред црногорске
границе, прбдирући потом у дубину Херцеговине и према јужној Босни.
Крајем јануара и почетком фебруара 1882. године устанак је био на врхунцу.
Прве мере аустроугарских војних власти, које су затражиле хитна појачања,
нису дале резултата у борбама на Неретви и Главатичеву. Устаници су се
пребацили преко Дрине, продирући истовремено према Санџаку. По заузи-
мању Тјентишта они су извршили напад на Фочу, али су артиљеријом одби-
јени. Одбијени од Фоче. устаници чија се снага рачунала од 1500-3 000 људи
окренули су се Сарајеву, угрожавајући његове прилазе и покушавајући да
продру у западну Босну.
Нагчело устанка избили су народни вођи Салко Форта и Ибрахим-бег
Ченгић КуталиЈа од муслимана; Стојан Ковачевић, Перо Тунгуз, војвода Ра-
до 1®ћ7рд..Срба. :У врхбвно вођство („Меџлис”) изабрано је 7 муслимана и
Срба, али је устанак остао без јаче унутрашње кохезије. Српски одреди
ослањали су се на организацију ранијег устанка 1875-1878. године.
У другој половини фебруара аустрогарске војне власти предузеле су
опсежне мере за војно ликвидирање устанка. Оне су предвиђале блокаду

100
устаничког средишта у области Загорја и успостављање кордоиа према Цр-
ној Гори и Турској с циљем спречавања преласка устаника преко границе.
Отпор устаничких чета није се могао мерити са офанзивом аустријске вој-
ске и технике. Устаници су пробили обруч код Неретве повлачећи се у ма-
њим групама према Црној Гори и Санџаку али је снага устанка практично
већ била сломљена. Земаљска влада у Сарајеву прогласила је 22. априла
188^^^данел1иквид_^ијз^_уст^ка и дала амнестију учесницима. У ствари,
устанак је још тињао у источној Херцеговини све до новембра 18827'године.
Устанак 188’2.’ године није се могао претворити у нову Источну кризу,
као онај из 1875. године због измењених међународних околности. Положај
Аустро-Угарске после Берлинског конгреса био је чврст. Она. не само што
није намеравала да напусти Босну и Херцегозину, већ је припремала њихову
анексију. После пораза у Берлину Русија није могла наново отварати Ис-
точно питање упркос притиска који су вршили њени словенофили. Устанак
је потајно помаган са ирногорске терахорше. У Грахову су се окупљали хер-:
цеговачки устаници и чињени су покушаји повезивања устанка у Кривопга-;
јама са операцијама у Херцеговини. Велики број устаника склонио се пој
гушењу покрета у Црну Гору. Српска влада била је неутрална, шгавајући по-:.
сле Тајне конвенције и трговинског уговора 1881. године у аустријским во-;
дама. Уместо ње. акцију у прилог устаника водила је јавност и политичка
опозиција повезана са словенофилима и ослоњена на војне кругове. Већ
1878. године био је у Шапцу образован тајни комитет за рад на ослобођењу
Босие и Херцеговине који је прикупљао емигранте и организовао чете, слао
пропагандни материјал и припремао прокламације. Руски словенофили
спремили су план да убаце у Босну једну чету из Бугарске али је српска
влада спречила овај покушај.

Уједињење Бугарске 1885. године

Важна последица руско-турског рата 18771878. и ослобођења Бугарске .' '

која ће знатно утицати на њен економски, друштвени и политички развој
био је аграрни преврат извршен у раздобљу 1877-1879. године. Напоредо са
национално-политичком одиграла се аграрна револуција која је уништила ” '
турски велепосед и феудални систем. Велики део феудалаца, заједио са тур-
ским становништвом, бојећи се последица изгубљеног рата, напустио је зе-
мљу бежећи испред руске војске. Схвативши да је у питању етничко-поли-
тич.ка промена, руска војна команда подстицала је бугарско сељаштво на за-
поседање напуштене тзфске^земље. Сељаштво, које се у очекивању конач-
ног резултата рата у почетку колебало, приступило је после Санстефанског
мира масовном ликвидирању турског приватног и државног земљишног по-
седа. Оно је најпре вршено простом окупацијом а затим, после Берлинског ;
конгреса, откупом. После испитивања иосебне комисије 1880. године донет 14ЦО.
је закон по коме је утврђена сељачка сопственост над бивпшм читлуцнма уз- ј
испдату откупа. чша ја.висина одрећена-тек. Ј&85-гопине и~'то у нискомдз- Ј
носу.
Аграрним превратом извршена је у Бугарској аграрна. револуција.
Упркос стихијском захватању земље и предности економски јачих слојева, у

101
Бугарској је преовладао мали_.сеоски_посед, слично структури сеоског по-
седа у_Србији. Истовремено, аграрним превратом је у корену уништен феу-
дални систем и отворена су врата продору капитализма и изградњи
националног грађанског друштва, подстакнутог појачаним процесом дру-
штвене диференциј ациј е.

Политички живот у Бугарској после ослобођења 1878. године кренуо

је у два правца: у унутрашњој политици развио се сукоб између конзер-
вативно-монархистичких и либерално-грађанских погледа на изградњу и
формирање државе; у спољној политици, поведена је борба против одлука
Берлинског уговора, која се манифестовала^у дипломатској и национално-
-револуционарној активности. У позадини ових политичких струјања нала-
зила се аустро-руска борба за престиж: руска интервенција у унутрашња пи-
тања Кнежевине и пораст аустријског утицаја на бугарског кнеза и његове
конзервативне присталице.
I Тежиште спољних активности налазило се у Источној Румелији, на-
силно отргнутој од Бугарске на Берлинском конгресу, затим у мањем обиму
према Македонији у тежњи за оживљавањем санстефанске Бугарске. Ис-
) точна Румелија образовала је аутономну област под сизеренством султана
на челу са хришћанином генерал-губернатором. Према одредбама Орган-
ског устава з.а Источну Румелију донетог априла 1б79Гшдине, њено законо-
давнр тело било је Обласно собрање, састављено од изабраних, постав-
љених и вирилних чланова. У етничком погледу Источну Румелију насеља-
вале^уЂугарске, турске и грчке етничке групе. Одатле се политичка борба
најпре манифестовала на националној основи кроз бугарске, турске и грчке
политичке~странке. Н а првим изборима за посланике Собрања, октобра
18797 године, Бугари су извојевали већину добивши 40 посланика од укупно
56. Обезбедивши преовлађујући положај бугарски национални покрет у Ис-
точној Румелији - слично развоју у самој Бугарској - поделио се 1881. го-
дине на конзервативно и либерално крило. Конзервативци или „сјединисти”,
русофили и присталице уједињења са Бугарском дошли су у борби за власт у
сукоб са либералима, који су подржавали генералног губернатора и били
ојачани после прилива либералне емиграције из Бугарске, по државном пре-
врату у Софији и укидању устава априла 1881. године. Међутим, обе станке
биле су сагласне у питању уједињења с Бугарском. Оно је код обеју предста-
вљало главну изборну паролу на изборима одржаним септембра 1884. го-
дине.
Осим ове политичке, акција на уједињењу спровођена је и другим кана-
лима, који су извирали из националног расположења бугарског народа. По-
сле одлуке Берлинског конгреса о одвајању Источне Румелије, дошло је до
бурних демонстрација у низу градова јужне Бугарске и до упућивања пети-
ција великим силама. Из овог преокрета никле су нове организације које су
се ослањале на постојећу револуционарну мрежу из претходног раздобља.
Посебан вид ослободилачке организације представљала су новооснована
гимнастичка друштва, која су, наоружана из руских војних магацина, моби-
лисала бугарску омладину и надокнадила тиме ограничења наметнута фор-

102
мирању стајаће војске. На иницијативу политичких странака из Бугарске и
Источне Румелије, основан је 1880..горпае Бугарски тајни пентрални рево-
луционарни комитет.са великобугарским програмом оживљавања сансте-
фанске Бугарске. Маја 1880. године образован је у ' Сливену Централни
народни комитет за јужну Бугарску. Завереници су рачунали на грчко-тур-
ски рат као предуслов за акцију. Он је избегнут дипломатским споразумом о
уступању Тесалије и једног дела Епира Грчкој 1881. године. Рад комитета у
1882. години није дао веће резултате. Он се наново развио тек крајем 1884. и
почетком 1885. године, нарочито дејством учесника ранијих ослободилач-
ких покрета под Левским, Каравеловим и Ботевим. Њихов утицај нарочито
се осетио у новоме уставу и програму организације. Н а годишњицу смрти
ХристаЈЗотева, 19. маја 1885. године_комитет у Пловдиву орТанизовао је де-
монстрације у прилог уједињења, са масовним учешћем омладине. Тајни
централни револуционарни комитет.дошао је у додир са политичким круго-
вима Бугарске и кнезом Александром Батембергом, који је после удаља-
вања од Руса и све веће изолације у земљи био принуђен да врати устав. У '
лето 1885. године бројне демонстрације у прилог уједињењу, организоване
од комитета у Старој Загори, Пазарчику, Сливену, Чирпану, Јамболу, Плов-
диву и другим местима, захватиле су целу Источну Румелију. Крајем јула но-
воизабрани Централни комитет организације у који су ушли и представници
бугарског кнеза одлучио је да се уједињење изврши свршеним чином. Већ у
августовским демонстрацијама скидане су турске заставе. Нереди и демон-
страције још су се увећали почетком септембра. Војни маневри у Бугарској
августа и у Источној Румелији почетком септембра пружили су повољну
прилику за проглас уједињења ослонцем на војску која га је једнодушно по-
државала. Комитет је добио сагласност кнеза Батенберга у Бугарској и ма-
јора Николајева, команданта трупа у Источној Румелији. Овако припре-ј
мљен, преврат ј_^залочео 5/17.. септембра. Устаници су кренушГнаТТловдив, ј
наГкоји је истовремено пошао с војском и м ар^Н икол^вГГенерал-губерна- !
тор је ухапшен а нова привремена влада прогласила је 6/18. септембра уједи-1
њење Источне Рум елиј^са^Б^Т рском . Кнез Александар, будући у току!
завере, признао је 8/20. септембра овај чин и сутрадан стигао у Пловдив где ј
је прогласио уједињење. Оно је поздрављено одушевљеним манифестаци-1
јама становништва и тако постало свршени чин. ~1

II

Уједињење Бугарске изазвало је нови сукоб интереса великих сила, по-

себно Енглеске и ЈРусије. Оно је имало за последицу трагични српско-бугар-
ски рат. У отвореном сукобу са својим народом, краљ Милан и конзер-
вативци у Србији, после угушене народне буне у источној Србији (Тимочка
буна 1883), огорчени сарадњом српске радикалне емиграције са бугарским
либералима и уплашени од оживљавања санстефанске Бугарске покушали
су да силом спрече уједињење Бугарске ослањајући се на Аустро-Угарску.
Уместо да акцију Србије окрене против Турске, према неослобођеном делу
Балкана, користећи заплет створен Пловдивским превратом, краљ Милан
се одлучио на рат са Бугарском. ^^н^инхерв^нцијаЈ1С^мбра_Д885._године

103
 завршила се поразом, у сукобу чију сврху српски народ није разумео и у који
је'њ еговО о|ска"безвољно ушла, насупрот одушевљеним бугарским трупама
које су биле готове да бране дело уједињења до последњег даха. Пловдивски
акт изазвао је такође велико узбуђење у Грчкој и мобилизацију ради садеј-
ст]за^аТ ^кјШ гал0'ј^1нтервенција изостала по саветима великих сила, по-
себн о^Е нглега српско-бугарски рат, краљ Милан и
!конзервативни кругови Србије супротставили су се начелу народности из
јкога су никли ослободилачки покрети у XIX веку и које је било узидано у
јтемеље обновљене Србије. Озбиљно угрожавајући српско-бугарску, а тим
ј и општебалканску сарадњу, они су начинили ону исту грешку коју ће касније
| према Србији учинити конзервативни кругови Бугарске и краљ Фердинаид
ј 1913. и 1915. године, а његов син Борис према Југославији 1941. године.

Ослободилачки жокрети у Македоиији

Последње две деценије XIX века Македонија се све више претварала у

јабуку раздора међу балканским државама, што је оставило дубока трага у
балканској новијој историји. Сукоб на македонском подручју био је после-
дица изукрштаности спољних и унутрашњих фактора: процеса државног,
друштвеног и економског снажења ослобођеног балканског подручја, борбе
европских великих сила за укупно балканско подручје и сазревања и уобли-
чавања ослободилачких тежњи у самој Македонији.
Од 1878. године Македонија је постала изложена периферна област
Отоманског царства, отворена спољним утицајима и прва на реду у даљем
развоју ослободилачког процеса на Балкану.
Од Берлинског конгреса на Балкану осећала се преовлађујућа улога
Аустро-Угарске која је везала Србију Тајном конвенцијом (1881), Румунију
политичким савезом (1883), отимала утнцај на бугарском двору и створила
упориште у Албанији. Потиснута Русија тражила је ослонац у опозиционим
српским и бугарским круговима и акцији својих словенофила, прихватајући
(1897) компромис са Аустријом о балканском Па1и$ диои, супротно развоју
националне еманципације на Балкану.
Овакав међународни распоред посебно је угрожавао Србију, разапету
између ширег југословенског програма везаног за Средњу Европу и ужег,
српског, ограниченог на Балкану. Ову дилему је пресекла све до почетка XX
века окупација Босне и Херцеговине и спуштање аустроугарских гарнизона
•у Санџак, одлажући решење ширег југесловенског питања и гурајући Ср-
бију на југ, у дубину Балкана. Одатле је акција покренута у Србији према
Вардарској долини носила офанзивно-дефанзивне елементе: тежњу за осло-
бођењем Срба на преосталом балканском подручју, намеру за стратегијском
доминацијом нац цеитралним подручјем Балкана које је, надовезано на мо-
равску долину, чинило његову кичму и одбрану од аустроугарског притиска
са севера, који је постепено затварао круг око Србије, гушећи њен развој.
Пун полет националног и друштвеног развоја који је следио ослобо-
ђењу 1878. године подстакнут успехом у уједињењу са Источном Румелијом,
санстефански покушај стварања Велике Бугарске, геополитички положај на
балканском копну из кога је произишао балкански оквир бугарског нацио-
нал:но-државног програма и повезаност створена са неослобођеним делом
Балкана у раздобљу заједничке ослободилачке борбе до 1873. године - све
то је појачало крајем XIX века тежње Бугарске за присаједињење Македо-
није, враћање на санстефанске границе и стварање највеће и најјаче балкан-
ске државе.
Ослобођење Тесалије и једног дела Епира 1381. године довело је Грчку
на границу Македоније, у којој је током развојног процеса у XIX веку сло-
венски елеменат све више потискивао Хеленизам према Егејском приморју.
Разапета геополитичким положајем и националним интересима на остр-
вима источног Средоземља, на малоазијској обали и балканском залеђу,
грчка спољна политика, стешњена енглеско-руским супарништвом, после
неуспеха у Критском питању 1878. и успеха у Тесалији 1881. године почела је
све више крајем XIX века преносити своје тежиште на Македонију, осло-
њена на свој етнички елеменат на Егејском приморју.
Напорецо са укрштањем европских и балканских фактора на подручју
Македоније закаснело се почео уобличавати аутохтони македонски покрет
као израз македонског националног сепаратизма који је тежио искључењу
спољних утицајаи ослобођењу Македоније, са ослонцем на њене унуграшње
снаге. Овај покрет, који ће доћи до изражаја у последњој деценији XIX века,
имао је за Македонију значај који су слични покрети на Балкану имали у
XIX веку за остале балканске народе.

Активност суседних балканских држава на македонском подручју нај-

пре се испољила на просветном и пропагандном пољу.
Носилац бугарске културе и националне идеје била је Егзархша, овла-
шћена~од*1?гб&Ганских власти да организује црквени и просветни живот у
Македонији. Користећи ову повластицу и тесно повезана са кнежевином Бу-
гарском, Егзархија је образовала просветни и пропагандни апарат који је
ширио бугарски језик, културу и национално име. Народно собрање у Со-
фији усвојило је 1891. године одлуку да се за учитеље у македонским шко-
л|Г|аЂдређујЗГгам^^1}Ш и'‘Бугари‘: 'Буџет'намењет'М акедонији износиб је
25% буџета Бугарске. Рад Е гзархије ослањао се такође на низ бугарских
дрзгштава, од Македонске дружине у Цариграду (1871-1872), „Комисије за
издржавање сиротих ш кола” (1874), до учитељског друштва „Просвета” и
друштва „Братски сојуз”, претече каснијег „врховистичког” покрета. Као
последица ове делатности у Македонији је 1885-1886. било регистровано 306
егзархијских школа са 358 наставника и 18 500 ученика. Овај број порастао
је 1889-1890, на 781 школу, 1 220 наставника и 26 000 ученика.
Главни носилац грчке националне пропаганде била је православна па-
тријарши]аГи“имућно_грчко грађанство т к е д о н с ш ^ р а д о в а Г ГодинеТ871.
основано |е , с циљем ширења Зфчког утацаја, у 'Жтани, Дрратво за ширење
грчкеЈсњижевности које ће развити мрежу својих друпггава^од~Цариграда
(Грчко књижевно друштво у Цариграду), Солуна и Сереза до свих већих
градова Македоније. Грчко грађанство такође је оснивало културна, хумана,
музичка, женска, гимнастичка и друга друштва у Битољу, Крушеву, Мел-

105
нику, Струмици и другим градовима. Напоредо са њима радило је 227 грчких
ш кола са 379 наставника и 14200 ученика.
Немајући ослонца у црквеној организацији, српска просветна и про-
пагандна акција ослањала се на школе осниване претежно у Старој Србији и
северозападн^Ж акедбнији. Н а иницијативу митрополита Михаила обра-
зо ван је 1868..гоаине у Београду Одбор за школе и учитеље у Старој Србији
и Македонији. У Призрену је 1871. године отворена српска богословија. По
принеру'бугарских и грчких друштава оснбвано 'је 188бГгодине у Београду
друштво „Св. Сава” са задатком да отвара школе у Старој Србији и Македо-
нији, шаље учитеље и књиге и школује омладину из ових крајева у Србији.
Знатну подршку добила је српска акција отварањем српских конзулата у Ско-
пљу, Солуну (1887), Битољу ( ’188'8) и Приштини (1889). Оснивањем одељења
за „српске школе и’цркве ван Срби.је” 1887Ггојџш'е, посебно њег о в т Гпреба-
цивањем у надлежност министарства спољних посж5в1Т889'Ггодине, органи-
зација и вођење .пропаган'де~у ‘Македо'нији'преш Као
последица дугих преговора вођених са Патријаршијом, Атином и Портом,
коначно су крајем XIX века на вл адичанске столице у Призрену и Скопљу по-
стављене српске владике. У раздобљу 1886-189'ОГсрпска пропаганда насла-
њала се на покрет „македониста” који је потекао из рада Македонског
комитета основаног у Софији, са наглашеним македонским националним се-
паратизмом. Резултат ове сарадње био је оснивање „српско-македонских цр-
квено-школских општина” у Битољу, Поречу, Куманову, Тетову, Прилепу,
Кичеву, Охриду, Гостивару, Дебру, Штипу и другим градовима 1890-1892. го-
дине. У Врању је 1887. године основан Словено-македонски старосрбијански
комитет с циљем припреме устанка у Македонији; у Цариграду је 1886. го-
дине основано друштво „Србо-Македонаца”; из Србије је од 1890. године ши-
рило пропаганду „Братство Србо-Македонаца и Старо-Србијанаца” које су
образовали емигранти из Македоније и Старе Србије. Као резултат ове
укупне просветне и пропагандне активности почетком XX века постојало је
на подручју Старе Србије и Македоније око 217 српсш х школа (основних,
грађанских, гимназија и девојачких школа), са 10 000 ученика и 510 настав-
ника. Тираж уџбеника за ове школе, штампаних у Србији, изнео је 1890-1891.
године 73500 књига.
П ораст културно-просветних утицаја из суседних балканских држава
сведочио је о значају Македоније крајем XIX века у балканској политици,
као и о снази спољног дејства на њен унутрашњи развој.

II

Развој македонске посебне еманципације почео је постепено прела-

зити на политичко поље, сразмерно појачавању притиска споља и сазревању
домаћих снага. Егзархијске црквене општине и школе подстакле су тежње
за оснивањем македонских општина и школа. Деведесетих година наново је
оживео покушај издвајања Охридске архиепископије као самосталне маке-
донске цркве под скопљанским владиком Теодосијем који је хтео да уједини
македонске црквено-школске општине и одвоји их од Егзархије, са насло-
ном на Цариградску патријаршију па чак и римску курију. Средином осамде-

106
сетих година почео се ширити покрет против мешања Егзархије у школску
наставу и наставни кадар. Отпор се манифестовао и међу ученицима. Израз
тога отпора био је поменути „македонски комитет” поникао у студентским
кружоцима у Софији. Супротстављајући се пропаганди суседних балканских ;
држава „Млада македонска дружина” издавала је деведесетих година у Со- (
фији часопис „Лоза”, све док није забрањена од бугарских власти.
Сем овога покрета на културно-просветном пољу после угушених
устанака из осамдесетих година покренут је рад на национално-политичком
ослобођењу револуционарним путем. Турци су 1881. године открили тајну
револуционарну организацију у Охриду; сличне групе појавиле су се у би-
тољском крају; 1885. године Ђорче Петров је образовао у Штипу комитет од
45 чланова. Јавиле су се домаће чете које су оперисале на подручју Македо-
наје. Све је то довело 1888-1889, до покушаја да се оснује једна општа ма-
кедонска организација ради чега су 1892. године, оснивани комитети у
Ирилепу, Битољу и још неким градовима. Ова делатност била је увод у осни- (Ј-1&
вање Унутрашње македонске револуционарне организације 18931 године,
која_ће значити значајан корак у развоју ослободилачког покрета у Македо-
нији.
Нова организација македонских револуционара, основана у Солуну |
1893. године, носила је најпре име „Тајне македонско-одринске револуцио- ј
нарне организације” да би касније додала назив „унутрашње” и оградила се
од спољног уЈшдаја_Ј5угАр,скогјрховног комитета, образованог у Сојђији
Д894,.године. Први устав организације израђен"је'Т894. године, а правилник ј
за рад донет је на састанку чланова одржаном у Ресну августа 1895. После ј
новог скупа у Солуну 1896. године израђен је нови устав 1897. године. Зада- ј
так_Организј1Циј.е био је припрема и дизање устанка ради националног и со- ,
.цијалног. ослобођења Македбније,' на начелу. „Македонија''Макед6нциШ”, /
остварења аутономије на' бази' независности и државно-правног индиви-
дуалитета Македоније и њеног укључивања у балканску федерацију. ЈНај- °
виши орган Организапи|е био је Централни комитет. Идејни погледи ВМРО
били су под утицајем младог социјалистичкрг покрета из?Б.угарске.и Србије.
Прве чете биле су хајдучког типа. Оне су реорганизоване 1898. на
територијалном принципу, са окружним војводама на челу. Нови правилник
за организацију чета 1900. године прописао је њихове дужности, оснивајући
поред окружних, градске и сеоске чете. Од 1894. године приступило се ску-
пљању оружја на самом терену и куповини у суседним балканским др-
жавама. Средства су добијана од прилога чланова или од откупа за отете
синове богатих бегова. З а америчку мисионарку мис Стон, Јане Сандански /
је 1901. године добио 14 ООО турских лира. Ч ете су прешле у активно дејство, у
сукобљавајући се са турском војском. ОдТН98. до 1903775д1ше"и^з31јања
'Илшденсжог устанка, ови сукоби. су били^све^чешћи;........................... ............
Прва функција политичке власти била је оснивање судова. Најпре су
суђени случајеви издаје, потом грађански спорови сељана. Писаних закона
није било; у поступку је владала јавност и усменост. Казне су саопштаване
на јавном скупу и углавном су се сводиле на батине. Организација је имала
своје представништво у Софији (1895) које је водило преговоре са бу-
гарском и српском владом, као и комитете у Атини и Солуну за организо-

107
 вање македонских печалбара 0 куповину оружја. У Русији је био врдо
активан на пропагирању македонског пзкрета културни радник Крсте Ми-
сирков и друштво „Македонското другарство” образовано међу студентима
из Македоније. Политички отпор се изразио кроз протесне депутације, де-
монстрације (у Штипу 1894), колективно затварање чаршије (у Велесу 1899),
масовне протесте 1900-1903 (у Охриду, Битољу, Дебру, Прилепу) и слично.

Македонска,емиграција у Бугарсксј повезана са бугарским службеним

ј к р у го в м а основала је_одмах по образовању ВМРО Врховни емигрантски
ј македонски комитет у који су ушли бугарскијзфицири родом из Македоније,
I представници полшике и интересОлаДУТСофиЈи^и' двора. Основ размимо-
| илажењаГобе организације лежао је у суштинском питању македонске ауго-
! нбмнје, као етапе у њеном '"прикључењу Бугарској или израза њене
ј националне индивидуалности. Врховистички комитет организовао је чете
' које су, на челу са бугарским официрима, прелазиле у Македонију вршећи
оружане диверзије и преносећи бугарску пропаганду. Ове чете покушале су
1895. године да цигну устанак у крају Мелника. Њихова делатност изазвала
је турске репресалије од којих је нарочито опасна била тзв. „Виничка
аф ера”, настала откривањем тајног складишта оружја и муниције ВМРО У
лето 1902. године генерал Цончев покушао је да изазове нов устанак у обла-
сти Разлога и Горње Џумаје. Против „Врховиста” је иступио један од всфа
ВМРО, Јане Сандански са. својо^четом^ЈшжЈчЈкрГ Македонији._Наилазећи
на .отпор, „врховисти” су променили тактаку, са намером да продру у ВМРО.
Н а саветовању у Софији 1900. године одлучено је о распуштању врховистич-
ког Јгошпгета јј јволуционарно братство” у Солуну на челу са учитељем И.
Гаврановом и укључивање аегових чланова у ВМРО Гавранову је пошло за
руком да постане члан Централног комЕтета*ВМРО што ће одиграти зна-
чајну улогу при доношењу одлуке за покретање Илинденског устанка.
Под утицајем руске нихилистичке литературе и групе анархо-те-
рориста из Швајцарске био је основан почетком 1898. године „Македонски
таен револуционарен комитет” који је осгао ограничен на групу завереника
и без већег утицаја у народу. Под утицајем анархистичких идеја, једна омла-
динска група, изражавајући протест протав пропадања еснафа и продора ин-
дустријске робе, извршила је априла 1903. године атентат бомбама на
Отоманску банку у Солуну, електричну централу, позориште и неке друге
! објекте.
Крајем XIX века започела је на подручју Егејског приморја све јача ак-
тивност грчких чета ослоњених на грчки живаљ, официре грчке војске и ма-
теријалну помоћ имућних Грка у земљи и иностранству. Новембра 1894.
године основана је у Атини тајна организација Етники Хетерија (Нацио-
нално друштво), с циљем ослобођења Грка под Турском. Акцијом на псд-
ручју Македоније посебно су се бавила два друштва: „Елинисмос” („Хе-
ленизам”) и „Македоникос Силогос” („Македонско друштво”). Године 1902.
основан је Македонски комитет. Јоан Драгумис, секретар грчког конзулата
у Битољу, образовао је друштво Амина (Одбрана) ударајући темељ органи-

108
зацији андарта која ће узети видног учешћа у оружаним сукобима на под-
ручју Македоније псчетком XX века.

Устанак на Криту, грчхо-туреки рат и односи иа Балкану

крајем XIX века

Крајем XIX века нови нереди захватили су Отоманско царство од Јерме-

није до Крита и Македоније. Похољ Јермена 1894. године који се 1895-1896.
проширио на Цариград одјекнуо је на двема наЈугроженијим тачкама царства
- к:а Криту и.наБалкану.
Стање на Криту било је у хроничном превирању: 1886. године Крићани
су наново истакли захтев за уједињење са Грчком;Д889. године избили су не-
мири, праћени сукобима Грка и Турака и међусобним спаљивањем села, који
су Настављени 1890. године. Јуна 1894. Крићани су тражили реформу пореза
и свог хришћанског гувернера. Постављање Александра Каратеодори Паше
за критског валију 1895. године изазвало је незадовољство Турака остр-
вљана и прогоне Грка. Они су онда образовали своју епитропију, тражећи са-

у Грчкој, заједно са целокупном јавнош ћу извршили су притисак на владу.да

интервенише у критском питању. Влада је ставила устаницима, добро-
вољцима и комитетима на располагање материјална средства али је избега-
вала да отворено уђе у сукоб. У фебруару 1897. године, када је избио пожар
у грчком кварту Канеји, устанак је поново букнуо. Влада у А тини није се
више могла одупирати и грчки ратни бродови упућени су на острво где су
устаници истакли грчку заставу у Акротери, под вођством младог кри-
ћанског адвоката Елефтероса Венизелоса. Г рч ки Јдж н ц Ђорђе испловио је
из Пиреја на челу флотиле торпиљера с циљем да спречи!^1вођењ"е'нових
турских трупа на острво; пуковник В асос добио је наређење да са одредом
од 2 000 људи и артиљеријом~заузме~Крит у име грчког краља и заведе ред.
Имхжршено; иш ^р ^ЈШ гад а^Ж ж ел ш в^^ш ет^о ^п кф ал е КанејуГ бомбар- .
.довале.устаничке положаје и захтевале повлачење Грка. Када је влада у |
Атини одбила њихов захтев, флбта велшсих сила блокирала је острво и ј •/ ,-Дрр;
њени адмирали су 20. марта прогласили аутономију Крита под сизеренством ј '
стктанад заштитом Ввропе. УстанЈ[кТе,1шркос~новом бомбардозањукЈеБу- 1
народне.флоте, још.увек био у јеку.
Критски устанак изазвао је експлозију националних осећања у Грчкој,
која_је_о^стаЈи^н_сукоЈб.а-185АДб28..иЈЖСш1не. Са свих страна! 1 агрнули
су добровољци за рат са Турском; позив за ступање под заставу читан је у
грчким црквама, чак и у Цариграду; имућни Грци из целог света понудили су
финансирање рата. У овако узбурканом стању постављен је 26. марта принц ,
Константин за команданта трупа у Тесалији; почетком априла Етники ’
Хетерија почела је са пребацивањем окупљених чета за дизање устанка у? "
Македонији. Као одговор, Турска је 17. априла објавила рат. Њ ена војска,ј'::;/-. Ј/- х
обучавана од немачких официра. и боље опремљена, продрла је у Тесалију и

109
 25. априла заузела Ларису, пртом Волос. Пуковник Смоленски, на челу грч-
\ кихТрупа пружао је отпор код Мелуноа и Велестина али је одлучна битка
; код Домокоа 17. маја била за Грке изгубљена. Отпор у Епиру такође је сло-
мљен. Пут за Атину био је отворен. У таквој ситуацији интервенисале су ве-
јлике силе и гфимирје је закључено. Мировним уговором од 4. децембра у
Цариграду успостављен је зш ш дио алгеГХао ни Србиј а_187б,Трчка није мо-
■гла водити изоловани рат са Отоманским царством.
Ратни неуспех одлучио је уједно и Критско питање. Пуковник Васос
напустио је острво и велике силе почеле су бирати кандидата за гувернера,
почев од бившег председника швајцарске конфедерације до бившег ди-
ректора египатске полиције. Незадовољство Крићана, упркос образовању
привремене владе, изразило се у атентатима.,Коначно, после нових немира
изазваних од Турака на острву, септембра 1898.Уодине велике силе понудиле
су положај гувернера грчком принцу Ђорђу. Његовим доласком на Крит 21.
децембра 1 @ 8. године у чиаен је ко р ак Ш иже уједиис& уос^ва_ет ГјртеоЈЉ

Неуспели покушаји решавања балканског питања, појачан спољни

притисак великих сила и развој домаћих економских и друштвених снага
двоструко су се одразили на међубалканске односе крајем XIX века. С једне
стране, довршење ослободилачког процеса на Балкану започето на почетку
столећа није се могло извршити без споразумног ангажовања свих балкан-
ских снага. С друге стране, развој национализма изазвао је међусобну ис-
кључивост и борбу за што већи удео у остатку турског наслеђа.
Укрштање ових тежњи нарочито се живо осећало у Србији изложеној
аустроугарском притиску и највећма упућеној да тражи ослонац своме от-
;пору у балканској сарадњи. Период превласти Аусто-Угарске у Србији по-
јсле 1878. године спада у национално најнеплодније раздобље њене нове
јисторије. Оно јој је донело један тежак војнички пораз (1885), пасивно уче-
;шће у Источној кризи (1897) и губитак престижа у југословенском покрету,
напоредо са унутрашњим политичким кризама и државним ударима. Акти-
вирање националне спољне политике и отпор Аустро-Угарској били су мо-
гући само ослонцем на балканско залеђе. Из овог разлога у програмима
свих српских политичких странака формираних осамдесетих година налази
се идеја о балканском савезу. Вођ радикалне странке Никола Пашић радио
је у време емиграције после Тимочке буне на балканском савезу независнрм
од АустрЈуе и Русије, са ослонцем на Француску. Теоретичар радикалне
странке Милован' Ђ. Милованбвић заступао је српско-бугарски споразум
као једину могућност за правилно решење балканског питања. Балкански
споразум заступали су у све бројнијим радовима^крајем XIX века српски по-
литичари Милан Пироћанац, Владимир Карић и Стојан Новаковић. Године
Ш9Т)79ТГучињен ]е^п о1с^ај^сн ивањ а друштва под именом „Савез балкан-
ских народа”, на челу са председником српске скупштине, у вези са сличном
акцијом у Грчкој. Под утицајемЈЗВих идеја, закључен је 19. фебруара/3.
марта_1897. годане^пскс^бугарски споразум који јеТГредвиђао заједнички
рад у Македонији, договорно иступање у односу на Турску и уздржавање од

110
јепностоаног нарушаваид балканскогј ш ш диоа. Одмах потом био је за-
кључен 8/20 .Ј^а2 та Ј^897^године први српско-бугарски трговински уговор.
У^Грчкој се такође осамдесетих година пробијала мисао о потреби са-
радње са балканским залеђем у политици отпора туркофилском ставу Ен-
глеске. Грчки државник Харилаос Трикупис посетио је 1891. године Београд;
и од 1890-1899. године у неколико наврата вођени су српско-грчки поли-/
тички преговори, у атмосфери пријатељства.
Међутим, упркос овим манифестацијама приближавања, балкански
односи били су оптерећени снажним национализмом који је проповедајући,
начело „Балкан балканским народима” истовремено делио Балкан на сфере:
утицаја, интереса и равнотеже у тежњи за балканском превлашћу. Српско-ј
бугарски споразум пропао је ускоро због сукоба у Македонији; сличну кризу’
преживљавали су и грчко-бугарски односи. Србија и Грчка нису се моглеј
споразумети око једног уског територијалног појаса у Македонији између
Велеса и Битоља. Оваква национално-сепаратистичка политика онемогу-ј
ћила је решење балканског питања у Источној кризи 1897. године и отвај
рала је врата интервенцији споља.
Кроз сличан сукоб привлачних и одбојних утицаја прошло је крајем
XIX века и југословенско питање. Аустроугарска доминација над југо-
словенским подручјем била је на врхунцу под владавином Венијамина Ка-
лаја у Босни и Куена Хедерварија у Хрватској.

111
 БАЛКАНСКЖ ПОКРЕТК У XX ВЕКУ (ДО 1914)
ПОКУШ АЈИ Н А Ц И О Н А ЈШ О Г И ЕКОНОМ СКОГ
ОСАМ ОСТАЉ ИВАЊ А БА Л К А Н А Н А П О Ч ЕТК У XX В ЕК А
(1903-1908)

Почетком XX века подручје Балканског полуострва све више је по-

стајало поприште сукоба европских великих сила и балканских држава. С
једне стране заоштравали су се сукобљени интереси великих сила у деденији
која је претходила Првом светском рату, и то на економском, политичком и
војно-сгратегијском плану: у борби за балканско трговинско и финанснјско
тржиште и политички престиж два подељена блока, као и за стратегијско и
војно обезбеђење пута за Исток. С друге стране, иапоредо с појачавањем
спољног притиска, на самоме Балкану завршавао се процес економског,
друштвеног и националног формирања његових народа. Тај процес се раз-
вијао на његовом ослобођеном и неослобођеном делу: на првом, као после-
дица развоја привреде и друштава балканских држава створених у XIX веку;
на другом, под дејством оштре кризе турског феудализма, привлачне снаге
суседних подручја и сазревања национално-друштвених домаћих снага. Оба
дејства, спољно и унутрашње, својим међусобним преплитањем ударили су
снажан печат на историју Балкана у XX веку, уводећи је у нову, динамичну и
оф^анзивну фазу развоја.

Промене настале у односима. европских сила крајем XIX и почетком

XX века изазвале су ревизију њихове балканске политике, нагризајући на-
чело $1а 1и$ ^ио а које је цотле служило као средство заштите противречних
интереса. Руски рат на Далеком истоку 1904-1905. и револуција 1905. поре-
метили су аустро-руску равнотежу на Балкану у корист аустроугарског им-
перијализма. Немачка је пројектом б&гдадске железнице открила своје
планове продора на Исток преко Балкана. Немачки и француски капитали
започели су огорчену међусобну борбу око превласти у Турској, проширу-
јући сукоб на цело балканско подручје. Потискивана од Немачке, енглеска

112
политика припремала је постепено пребацивање тежишта са Турске на нове
и младе балканске државе. Англо-француски и англо-руски споразуми 1904.
и 1907. године довршилн су и формалну подељеност света на два велика по-
литичка блока. Италијански империјализам, супарник аустроугарском, за-
почео је продор у дубину балканског копна. Велике силе ушле су у
непоштедну борбу на бзлканском подручју, која се манифестовала не само
кроз војно-финансијски и политички притисак на балканске државе, већ и
на неослобођена централна подручја Балкана-Албанију и Махедонију.
Иасупрот промена у спољннм односима, почетком: XX века дошло је до
промена у унутрашњим балканским приликама. Трговински промет са при-
вредно развијеном Европом, развој саобраћаја и пораст становништва иза-
звали су привредни и национални полет балканских држава. Током XIX века
Србија се потпуно уклопила и везала за привредну област средње Европе,
стеара]^^ м атери^^^ основу за економско-политачко осамосЖљивање 6 д
аустрсг^арских Шјаца у XX веку. Благодарећи Црном мору и тесној'' везано-
сти са турском привредом на Средњем истоку Бугарска је ушла у привредне
везе са Турском, Енглеском, Француском, Немачком, Белгијом и Аустро-
-Угарском. Грчка је гочетком XX века располагала трговачком морнарицом!
од 400 000 тона, која је узела учешћа у прекоокеанској пловидби и постала
један од важних посредника у трговинском саобраћају Европе и источног,
Средоземља. Све балканске државе ушле су почетком XX века у фазу посте-
пене индустријске гоградње7’Ш 1гочетку XX’века Србија је имала 521 к т ,
Бугарска 523 к т желгзничке пруге. У балканским државама развило се бан-
карство од осамдесетих година XIX века. Страни капитал постепено је про-
дирао, нарочито кроз државне зајмове. Опште привредно јачање одразило:
се на повећани промет солунске и пирејске луке (која је постала четврта
лука у Средоземљу) као и извоз житарица Дунавом, који је 1911. године ста-
јао у размери 8:1 према извозу 1867.
Напоредо са променама насталим у балканским државама мани-
фестују се нове појаве на неослобођеном подручју Балкана под турском вла-
шћу. Привредни саобраћај, продор нових капиталистичких односа и дубока
криза турског феудализма деловали су на македонско и албанско подручје
рушећи старе оквире и изграђујући нове.
Општи полет појачао је на Балкану тежњу за потпуном независношћу»
на економском и политичком пољу. Ове тежње на економском пољу дошле 1
су до изражаја у аустро-румунском царинском рату 1886-1893. године, аус-:
тро-српском царинском рату 1906-1911. године, аустро-бугарском еко-Ј
номском сукобу 1906. године, бојкоту аустроугарске робе у Турској 1908,1
царинском рату Бугарске и Турске 1908. године, грчко-турском привредном -
сукобу 1910-1911. године. Резултат ових тежњи на економском пољу нај-
боље се видео у слабљењу привредних веза балканског подручја с Аустро-
Угарском која је на то нодручје вршила непосредан привредни и политичкш
притисак. _Ј
Тежње за политичком офанзивом балканских држава на почетку XX
века изразиле су се кроз њихово убрзано наоружавање. Бугарска је 1904. го-
дине закључила уговоре о набавци артиљерије у Француској и муниције у
Немачкој. Грчка је оцмах пошла за њом, обраћајући се за топове Францу-

8
113
 ској. У Турској се развила огорчена борба између француског и немачког
капитала око турских војних набавки. Све балканске државе повећале су
своје војне буџете.
Одмах по преврату 1903. године наоружање војске стављено је на
дневни ред у Србији. То је неизбежно изазвало аустро-српски сукоб. Обра-
ћјуућ1 Гсе~заТо;ни зајам ф р а н ц у ж влада је истовремено
обелоданила намеру да се сулрбтстави аустро-немачком притиску и опреде-
лила се за блок сила Антанте. Реакција Аустро-Угарске била је бурна и'_Ср-
бија ј’е“двеТ<здине7(1904-190б) била поприште сукоба дипломатије, капитала
и фабрика оружја европских великих сила. Немоћна да се равноправно бори
са европским капиталима, аустроугарска дипломатија прешла је на агресију
према српском аграрном извозу и унутрашњем политичком развоју земље.
Из овога спољног мешања произишло је некблико оштрих унутрашњих пар-
ламентарних криза 1904-1905. године које су онемогућиле решење питања
наоружања. Н а њему је коначно одлучен и царински рат Аустро-Угарске и
Србије 1906. године. Тек пошто је остварила услове за економску незави-
сност од северног суседа, Србија је могла испунити и политички програм на-
оружања своје војске.
Друго мерило за тежњу ка економско-политичкој независности била је
саобраћајно-железничка политика балканских држава почетком XX века.
Железнички пројекти на Балкану математички су одржавали пблитичке
тенденције и правце кретања спољних и унутрашњих снага на Балкану.
П ројектом ,,босанске_железнице’’ Сарајево-Увац и њеним продужењем до
Косовске Митровице, А устро-У гарж аје 1900. године открила намере да се
спуШГдр^СолунаГСрбија је одговорила наново, пбкрећући 1901. и 1906. го-
'дине пројекат јадранске железнице која би јој отворила пут до Јадранског
мора“и~трЗкишта западне Европе. Јадранска железница имала је да брани
економску независност Србије онако исто као што је наоружање имало да
јој одбрани политичку. Италијански план пруге Валона (Драч) - Битољ от-
кривао је римске намере у Албанији, као што су бугарски пројекат Ћус-
тендил - Куманово и грчки Лариса - Битољ водили у спорне области
Македоније.
Све ове појаве, од економских до оних на политичко-саобраћајном
пољу, сведочиле су да је почетком XX века балканско питање у целини, са-
зревањем унутрашњих снага и јачањем спољног притиска, улазило у нову и
акутну фазу развоја.

Аустро-срмски сукоб н југословенски иокрет на мочетку XX века

Српско и југословенско питање које је почетком XX века ушло у

офанзивно раздобље није било самостално. Оно је чинило саставни део бал-
канског и средњоевропског питања. Прво га је водило у сукоб са Турском,
друго у борбу с Аустро-Угарском. Н а 'почетку XX века Турска је била у ду-
бокој кризи^ Она се, међутим, налазила у средишту Источног питања у коме
су поред српских и балканских интереса били уплетени далеко јачи утицаји
европске политике. Док су балкански народи тежили да заврше процес
ослобођења који је започео у XIX веку и изврше уједињење у својим на-

114
ционалним оквирима на рачун Турске, велике силе биле су противне поме-
рању 51а1из а±иоо. због неизвесне судбине њихових интереса у новоствореном
стању.
Проширење српског у југословенски програм дало је српском питању
карактер средњоевропског које је задирало-у..ункхраши>е..и спољне односе
Хабсбуршке монархије. То је била последица националне еманципације југо-
словена, започете у XIX веку. Тој еманципацији супротставила се Аустро-
Угарска. Поседом југословенских земаља и уласком у Босну и Херцеговину
после Берлинског конгреса Аустро-Угарска је закорачила на Балкан. Југо-
словенске земље биле су одскочна даска за њено даље продирање на југ. Да би
се то продирање обезбедило, било је потребно задржати хабсбуршки карак-
тер југословенског питања, сломити отпор Србије на географско-стратегиј-
ском правцу моравско-вардарске долине и спречити јачање балканских
држава као такмаца у борби за наслеђе Турске. Све ове поставке непосредно
су погађале Србију. „Између Србије и Аустро-Угарске нема могућности за
измирење” - писао је на једном месту српски политичар Милован Ђ. Мило-
вановић - „изузев да се Аустро-Угарска одрече даљег извршења свог балкан-
ског програма или се Србија стави у службу тог програма, одричући се своје
државне независности и уносећи се у састав Хабсбуршке Монархије.”
Бранећи се од аустроугарског притиска Србија се ослањала на Русију и
отпорне балканске снаге. Тешкоћа ослонца на Русију лежала је у томе што
се Србија налазила на западном делу Балкана у а^строугарској сфери и из-
ван непосредног правца руског продирања ка Цариграду. Ова бколност
представљала ј е живу опасност од аустро-руске поделе интересних сфера на
Балкану. Она је избегнута тек када је руска дипломатија, уместо поделе
сфера са Аустро-Угарском, приступила изграђивању једног балканског
блока малих држава које ће истурити између Цариграда и средње Европе
као препреку немачком походу на Исток. Тиме је и аустро-руска борба за
престиж на Балкану ушла у фазу у којој је Русија користила балканско
јединство, Аустро-Угарска балканску суревњивост. У заједничком отпору
немачкој политици Огап§ пасћ Об1еп нађена је на почетку XX века заједница
интереса Србије и сила Тројног споразума. У овој политици лежао је инте-
рес балканских држава јер се дефанзива према северу претварала у офан-
зиву на југу према Турској.
Општи положај Србије на почетку XX века био је неповољан. Аустро-
Угарска је покривала северне и западне границе Србије (Дунав-Сава-Дри-
на), посела је својим трупама Новопазарски санџак раздвајајући Србију од
Црне Горе и држала је отворена врата према Косову и Метохији и Вардар-
ској долини. Аустро-Угарска је учествовала у реформној акцији сила у Ма-
кедонији, проширила је утицај међу католичким племенима Албаније као и
у Бугарској Фердинанда Кобурга. Румунију је везала за себе политичким са-
везом. Континентална Србија, са три милиона становника на почетку XX
века и 48 000 к т 2 укупне површине, била је укљештена између две велике
државе - Аустро-Угарске и Турске, са којима је развој српског и југословен-
ског питања водио у неизбежни сукоб.
Саображена покрету за националну и економску еманципацију који је
захватио Балкан на прагу двадесетог века и улазећи у борбу на живот и смрт

115
 Гса Аустро-Угарском, српска спољна политика од 1903. подржала је мађарски
; отпор Аустрији, успоставила додир са) хрватско-српском коалицијом у Хр-
| ватској и Далмадији, приближила се Бугарској политичким и царинским
споразумима и преговарала са Црном Гјором о стварању заједничког српског
фронта. Истовремено је подривала четничком акцијом турску власт у Маке-
донији и у томе тражила подршку Грчке и Румуније.
Оваквом активношћу Србија се почетком двадесетог века нашла у
средишту широког покрета који је вод ио политичко-економском осамоста-
љивању и независности укупног балканског подручја.

К риза дуализма у Хабсбуршкој монархији почетком XX века, која је

проузрркоШна 7'мЕђарск 6 м'Г за независност,. угрозила је _темеље
Двојне. монархије. Она се манифестовјда кроз маћарске захтеве за одвоје-
ном војском, посебним царинским подручјем и нар<здномј5.анком и била ј’е"
израз_'хетерогених'интереса у мађарском друштву, од индустријско-трговач-
ких до аграрних, националних и великомађарских. ђ о 2 ба_аа_независност
изазвалаје жестоке политичке кризе у;Мађарској 1904. године, опструкцију
и|Гаспуштање парламента и диктатуру генерала Фејерварија 1905. године.
" Акција покренута у Иађарској против Аустрије морала је тражити
ослонац на Балкану. Поучено„ искустром 1.848. године, вођство мађарске
опозиције у Бечу окренуло се југословенским земљама Монархије и Србији,
потож Бугарској и Румунији, у тежњи да у своју борбу за независност
узсључи сличне покрете на Балкану. Према овоме схватању, мађарска. не-
зависност била је могућа под вођстврм Мађарске у једној дунавској кон-
федерацији назависних балканских држава, које би се з/зајамно обезбедиле
од аустријске и руске хегемоније, раз?ијајући напоредо заједиичке економ-
ске интересе.
М ађарска борба за независност користила ]е Србији. Политичка криза
у угарској половини дуалистичке монар^сије везала је руке бечкој балканској
политици у тренутку када је Русија била заузета ратом на Далеком истоку.
Мађарска је изненадно постала природни савезник Србије у борби против
хегемонистичких планова бечких владајућих кругова на Балкану. Више од
тога, распад Двојне монархије омогућио би уједињење Срба и Југословена.
Заједница политичких интереса довела је.до српско-мађарског прибли-
ж авања 1904^године. Оно је започело на трговинском пољу, повезаном за-
једничком борбом против аустршске индустријске конкуренције. Дис-
кретним учешћем обеју влада измењане су посете трговаца а потом и нови-
нара током маја, августа и октобра 1904. године. Заоштравање аустроугар-
ских унутрашњих односа 1905. године. тежње у Србији да се у споразуму са
хрватско-српском коалицијом у Хрватској као и са Бугарском и Црном Го-
ром пожури процес еманципације Балкана, изазвали су нове српско-мађар-
ске контакте. Они_су врхуЂили_190б...године, када је Србија ушла у отворен
сухоб с Монархијом. у царинском рату. Мађарска коалиција у опозицији
Бечу је подржала српско-бугарску царикску унију осуђујући агресивну поли-
тику Б еча према балканским савезницима. Н а почетку царинског рата с Мо-

116
иархијом, српска влада се држала дефанзивно из разлога унутрашње ш
спсљне природе. Она је ту резерву делимично напустила у лето 1906. године
када је мађарска коалиција образовала владу у Пешти и када је ушла у отво-
рену борбу са заједничким министром спољних послова, грофом Голухов-
сквм. Преко посланства у Бечу и конзулата у Пешти српска :влада тајно је )
достављала мађарским посланицима са левог крила коалиције материјал за !
наг:аде на балканску политику Монархије према Босни, Херцеговини и Ср- ј
бија. Срнски конзуд у Пешти, Тодор Петковић, непосредно је учествовао у ;
припремамадебата у угар.скомсабору.
Мађарско-српски односи нису имали дубљег корена. Њих је спајала за-
једничка опасност оц аустро-немачке хегемоније. Раскорак се ускоро поја-
вио, како на политичком: тако и на економском пољу. У основи, дуализам у
Хабсбуршкој монархији обезбеђивао је мађарску превласт над немађарским
народима под круном Светог Стевана. Раскорак је такође постојао и у еко-
номским иитересима. Док је аустро-немачка индустрија спутавала развој ма^ј
ђарске и почетне српске индуетрије, дотле су угарски аграрни интереси били
дубоко противни српском аграрном извозу. Отуда су_моћни мађарски веле-ј
поседници били најгаа_снији_заговорници царинског рата са Србијом. Уоста-
ломТСрбија јеГсвоју економску еманципацију могла постићи само кидањем
зависности од свих аустроугарских пијаца. Стога је и српско-маћаоска са- )
радња ушла у кризу већ када је мађарска опозидија упша у компрошгс-са-Ее- I
~чом. Хелезничарска прагматика у Хрватској 1907. године, као и мађа,рско ј
држање у питању анексије Босне и Херцеговине 1908. онемогућили су даљу !
сарадњу Београда и Будимпеште.

II

Унутрашња криза Хабсбуршке монархије на почетку XX! века олак-

шала је развој југословенског покрета у Хрватској и Далмацији. Он се изра-
зио у политици „новога курса” који се родио крајем деведесетих година. XIX
векл~у”крилуТтЈредне'југословенске омлад1Гне1Гтемељио се на српско-хр-
ватској слози и захтевима за социјалне реформе и демократизацију поли-
тичког живота. Покрет је добио политички облик у Ријечкој резолуцији З.Л
октобра 1905. године, којом су хрватски представиици подржали угарску
б в р б ^ г ^ ^ з ж т с з а а з с т ^ З ^ ^ б ј ^ р ^ л У д ј ^ 17.„октобра 1905^ш дш Еу ко- /
јо]'су.с^пске..с.т.ранке у, МонариЕЈи прихватиле ову политику. Коалиција хр-
ватских и српских странака била је израз тежње за националном еманцн-
пацијом Југословена у Аустро-Угарској. Прелазећи са ужег програма „хр-
ватског државног права” на шири српско-хрватски и југословенски, коали-
ција је припремила терен у југословенским земљама Хабсбуршке монархије
за уједињење са Србијом 1918. године.
Политика „новог курса” прихваћена је са одобравањем у Србији где је
нова странка самосталних радикала изричито унела у свој програм да „гаји
дух југословенске заједнице”. Српски политичари из Србије одржавали су: '
тајне везе са члановима хрватско-српске коалиције. ЈБуба Стојановић, шеф
самрсталне странке и владе 1905-1906, године, састајао се са Франом Супи-
лом у Ријеци у пролеће 1905. године и одржавао касније поверљиву преписку
с њим преко посебних емисара (Франа Поточњака и др Јосипа Смодлаке),',

117
 обавештавајући се о политиди Хрватске према Пешти и Бечу. Франо Су-
пило је посетио Београд марта.1905. године и водио разговоре с Пашићем и
Л?уВо*ГЖивковићем. Из Србије се деловало помирљиво на завађене српске
странке у Војводини и Хрватској. Овом интервенцијом олакшано је доно-
шење Задарске резолуције, чиме је отворен пут стварању хрватско-српске
■коалиције. Током 1906. године српски посланик у Бечу и конзул у Пешти
:имали су контакте са посланицима коалиције. Из свих ових додира стали су
се оцртавати у Хрватској и Србији 1905-1906. године оквири једног коорди-
нираног покрета који се ослањао с једне стране на Мађарску, с друге стране
на Бугарску.
\ Српско-хрватска слога одразила се у Босни и Херцеговини. Већ 1903.
Ггодине Калајева политика у Босни доживела-је слом. Омладина је понела ју-
1гословенски покрет и аустроугарски конфиденти жалили су се влади у Сара-
јеву да је престало међусобно прегањање Срба и Хрвата. Србија је, са своје
стране, потпомагала акцију својих сународника у Босни и Херцеговини ша-
љући материјална средства за националну и културну пропаганду. Вођи бо-
санских Срба, Глигорије Јефтановић и Атанасије Шола, били су у додиру са
српском дипломатијом и Београдом. Српски дипломатски представници у
Цариграду подржавали су на Порти борбу за црквену и просветну аутоно-
мију у Босни. У Програму Српске народне организације истакнут је 1907. го-
дине захтев за пуном аутономијом, самоуправом, независним судством и
■?јјзпштим, тајним правом гласа у Босни и Херцеговини.
У Србији су у раздобљу 1904-1906. дошле до посебног израза широке
југословенске манифестације. Талас југословенских састанака, конгреса,
узајамних посета и договора, запљуснуо је све југословенске области
Балкана, обухватајући Словенце, Хрвате, Србе и Бугаре. Група млађих ин-
, телектуалаца и великошколаца основала је у Београду 1904. године дру-
| штво „Словенски југ”, које је у своме програму истакло јединство четири
Ј југословенска народа - Срба, Хрвата, Словенаца и Бугара. Око овог дру-
штва убрзо се окупила југословенски оријентисана омладина. Поред оста-
лог, Друштво је организовало такозване „Југословенске вечери” на Кале-
мегдану, окићеном паролама „Јужни Словени - уједините се!” ради „што ин-
тензивнијег рада на ширењу југословенске идеје”.
У лето и јесен 1904. године одржане су у Београду две свечаности ко-
ј јима је дат шири, југословенски карактер: крунисање краља Петра I и про-
слава стогодишњице Првог српског устанка. Краљевом крунисању прису-
ствовали су делегати из свих југословенских покрајина. Приређена је изло-
жба југословенске ликовне уметности. МајаЈ1904ЈЗеохрад је,посетило око
200 бугарскжх^студената. а септембра. 19047одржан је у Београду Први кон-
грес југословенске омладине, као и састанак југословенских књижевника и
публициста, затим конгрес југословенских лекара. Конгресу југословенске
омладине присуствовало је преко стотину представника бугарске, српске,
хрватске и словеначке омладине и на њему је упућен поздрав грчкој и ру-
мунској омладини. Први конгрес југословенских књижевника одржан је у
Београду новембра 1905. године и тада је донета резолуција о потреби одр-
, жавања међусобних додира, размене публикација и часописа. Други конгрес
ј југословенских књижевника одржан је годину дана касније, августа 1906. у

118
Софији. У сукобу који је избио јануара 1906. године, између Србије и Ау-
стро-Угарске поводом српско-бугарске царинске уније, југословекска сту-
дентска омладина у Прагу, Братислави, Бечу и другим крајевима Монархије
одговорила је протестним скуповима и резолуцијама. Аустроугарске власти
забраниле су крајем јануара 1906. године прелазак у Београд 40 чланова
омладинског загребачког певачког друштва „Младост”. Српска омладина,
која је припремила гостима дочек у Београду, прешла је у Земун манифесту-
јући идеју јединства поклицима: „Живела браћа Срби и Хрвати! Х ивела сло-
бода балканских држава!”
У лето. (августа) 1906. године Српско учитељско друштво органи-
зрвало.је-у-Бе.ограду_кош'рес коме су присуствовали учитељи из Босне и
Херцеговине, Србије, Македоније, Далмације, Војводине, Славоније, Хрват-
скеи ЦрнеТоре'. Конгрест 1е присуствовало преко 800 учитеља. Влада је ма-
теријално помагала организрвање ове југословенске манифестације.
Априла190б:тодине 'Друштво гимназијских наставника из 'Софије посетило
Је Српско професорско друштво. У јесен исте године у Софији је одржан
Кр.нгрес српских и бугарских пррфесрра, коме је присуствовало 150 настав-
ника из Србије. У резолуцији Конгреса наглашено је да су „српски и бугар-
ски наставници прожети идејом да су судбине оба једнрплемена и суседна
народа, како у прошлрсти тако и у садашњости, толико узајамно везане да се
опстанак тих народа не мрже ни замислити без тесног политичког и еко-
номског савеза”. Због тога су професори обе земље одлучили да „спреме
омладину у правцу ка потпуном духовном и политичком уједињењу српског
и бугарског народа”.
Велики допринос југословенском покрету у Србији на почетку XX ј
века дао је Београдски универзитет. Проширење националне активности !
бир је један рд разлога претварања Велике школе у Универзитет 1905. годи-
не. Приликом његовог свечаног отварања 2/15. октобра 1905. године у Бео-
град су стигли поздрави из свих југословенских покрајина под Аустро-Угар-
ском и Турском, као и свих балканских држава. Н а Београдском универ-
зитету студирао је знатан број студената из Хрватске. Када је после демон-
страција против кнеза Фердинанда јануара 1907. године затворен универзи-
тет у Софији, део бугарских студената прешао је у Београд, где су учињене \
олакшице за наставак студиј а.
Југословенски покрет у омладини и јавности сведрчир је о сазревању
југословенског питања на почетку XX века. Ч ак и опрезни политичари као
Милован Миловановић, схватили су да је „настао дефинитивни преокрет” и
да се ближи „завршна ф аза”. Овај покрет био је природна последица тежње
за ослобођењем и уједињењем Југослрвена, крја је букнула на почетку XX
века.

III

Отпрр пружен у Србији у питању нарружања, покушаји повезивања са [

мађарском борбрм за независнрст, политичка афирмација јушсловенског ј
пркрета у Хрватскрј и југрслрвенске манифестације у Србији, српско-бу- ј
гарскр приближавање, прртивљење аграраца у Аустрр-Угарској да обнове ј
повластице извозу Србије као и потреба спољне диверзије на унутрашњу на- 1

119
 ционално-социјалну кризу у Монархији, изазвали су 1906. године избијање
отвореног аустро-српског сукоба, који је добио облик царинског рата. У
њему су се на привредном пољу сукобиле две политичко-привредне концеп-
ције: аустријски империјализам на Балкану и тежња Србије да доврши про-
цес свог економско-политичког осамосталзивања и независности. Аустро-
-српсхси сукоб добио је 1906. године вид царинског рата, јер се аустроугарска
п о л т ^ ^ Т ^ м а ^ 'Ж Б а јк а н у заснивала на њеној привредној хегемонији.
Тек кадаГ буд«Г изгубила битку на привредном пољу, Аустро-Угарска ће
прећи на акта отвореног насиља, проглашавајући 1908. године анексију Бо-
сне и Херцеговине. После краћег двоумљења почетком 1906. године, царин-
ски рат је прихваћен у СрбијиЈ7де~су интереси младе индустрије и увозника
"надвдадали внтересе извозне аграрне тргрвине. У првом двоумљењу морао
јеЂита”^теов&~и.фпско-бугарски царински савез из 1905. године. Мерама
предузетим већ 1906. године за излазак на нова тржишта, закључењем нових
трговинских уговора са земљама Медитерана и западне Европе, разбијен је
покушај наметања економске блокаде и савладана је опасност од финансиј-
, ске кризе. Привредни успеси одразили су се одмах на политичком пољу за-
; кључењем уговора. о зајму и набавци артиљеријског наоружања у Фран-
цуској, новембра 1906. године. Добијајући битку на привредном пољу Србија
је одстранила економски притисак у политичким питањима. Ово ће се пока-
зати судбоносним у њеном отпору пруженом у анексионој кризи 1908-1909,
затим приликом закључења Балканског савеза 1912. године и балканских
ратова 1912-1913. године. Међутим, успеси Србије постигнути у царинском
рату водили су јачању српског и југословенског покрета, самим тим још ве-
ћој затегнутости односа са Хабсбуршком монархијом. Започета борба во-
ђена је на живот и смрт и могла се завршити само на два начина: сломом
аустроугарског империјализма или гушењем независности Србије. Одатле
је привредни аустро-српски сукоб започет 1906. године водио војном обра-
чуну и нападу Аустро-Угарске на Србију 1914. године.

Илвнденсхи устанак и сукоби у Македониш

1 9 0 3 -1 9 0 8 . го д и н е

Тежње за националном еманципацијом подстакнуте кризом турске ад-

министрације на неослобођеном делу Балкана одразиле су се на подручју
Македоније. Оне су се манифестовале у Илинденском устанку 1903. године.
Одлука за дизање устанка у Македонији потекла је из кругова „врхови-
ста”, носилаца бугарске акције на македонском подручју, који су у устанку
гледали изазов интервенцији споља, на првом месту Бугарске, ради прикљу-
чења Македоније Бугарској. Оваквој тактици супротставили су се носиоци
домаћег македонског националноослободилачког покрета, сматрајући ца су
спољне и унутрашње околности неповољне за победу устанка и еманципа-
цију Македоније. Н а састанку Организације ВМРО у Солуну, јануара 1903.
године, у присуству егзархијских и врховистичких представника, без месних
војвода и руководилаца, привремени председник ВМРО, врховист Иван Га-
вранов, успео је даспроведе одлуку о дизању устанка на пролеће. Накнадно
"обавештени, овој одлуци супротставили су се Гоце Делчев и Ђорче Петров,

120
али је смрт Делчева, палог у сукобу с турском војском маја 1903, нанела јак
удар домаћем македснском покрету.
Н а састанку вођства ВМРО одржаном у Смиљеву 2-7. маја 1903. го-
дине, упркос опозиције присталица Делчева превагу је наново однела вр-
ховистичка струја у прилог устанка. Образован је Главни устанички штаб,
одређена је војна структура устаничких одреда и разрађен план устаничких
операција који је претпостављао разбијање турске власти, напад на војне
гарнизоне и диверзантску акцију (прекид саобраћаја, рушење мостова и сл.).
П очетак устанка одређен је за 2. август. Тога дана Централни комитет ;
ВМРО упутио је великим силама захтев за увођење међународне контроле у
Македонији. Устанак је започео у велешко-дебарском крају. Покушај уста-
ника да ослободе Кичево није успео, али је зато ослобођено Крушево које
ће постати средишње место устанка. По ослобођењу Крушева, на збору нај-
виђенијих грађана изабрано је представничко тело, као највиши орган нове
вла.сти, састављено од 6 чланова који су дејствовали преко изабраних коми-
сија. Н а челу нове власти стајао је социјалиста Никола Карев.
Поред Крушева, устанак је захватио и друге крајеве Македоније, по-
себнб'њен источив: део у коме је дејствовао Јане Сандански као и југозападне
области око Преспе. Охрида и Битоља. Железничка веза Солун-Битољ је
пресечена. Међутим, Главни устанички штаб, у очекивању бугарске оружане
интервенције, није предузимао акције ширих размера, чувајући снаге за садеј-
ство са Бугарима. Иеповољне спољнополитичке околности спречиле су ову
интервенцију, јер су две силе највећма заинтересоване на Балкану - Ау-
стро-Угарска и Русиј а - споразумно заступале з 1агиз дио.
Препуштен самом себи устанак нше могао одолети надмоћним тур-.
скв:м снагама. Регуларне трупе у јачини од 13 000 људи удариле су на среди-
ште устанка у Крушеву,. које је освојено и спаљено 31. августа. Устаници су
се повукли у македоВске планине дајући отпор све до половине октобра, али
је практично ударна снага устанка била сломљена. Почетком октобра
Главни штаб донео је одлуку да се чете распусте, оружје сакрије а војводе
повуку у Бугарску.
Сматра се да је у устанку учествовало око 26 000 људи. Међутим, он се :
углавном ограничио на сеоско становништво, са малим учешћем градског
елемента. Очекивање бугарске војне интервенције показало се погрешним.
Устанак је изазвао тешка разарања и нанео нове патње становништву. Попа-
љено је преко 9 000 кућа и хиљаде људи је остало без крова над главом. С м а-:
тра. се да је око 30 000 људи било принуђено да емигрира у суседне балканске ;
државе, Европу и Америку.

Иако завршен неуспехом, Илинденски устанак изазвао је значајне

унутрашње и спољне последице. Он је још више продубио унутрашњу кризу
турске власти у Македонији, изазвао јачање устаничког расположења ма-
кедонског сељаштва и кризу у покрету ВМРО Устанак је пружио повод за
аустро-руски споразум о програму реформи у Македонији и подстакао ак-
тивност суседних балканских држава која се изразила кроз оружану борбу
њихових чета на македонском подручју.

121
 Сурови поступци турске власти у гушењу устанка, као и отпор устани-
ка оцјекнули су у Европи и Америци. Европска штампа писала је о страдању
становништва у Македонији; у Лондону, Њујорку, Филаделфији, Бостону,
Паризу, Италији и балканским земљама основани су добротворни комитети
за прикупљање и слање помоћи пострадалима. Нарочито је жив одјек био у
југословенским земљама. Штампа, студентске манифестације, митинзи и ре-
золуције јасно су исказали симпатије и подршку македонској борби. У томе
је предњачила српска социјал-демократска странка, залажући се за ауто-
номну Македонију у оквиру балканске федерације. Међу македонским еми-
грантима у Бугарској образована је Централна комисија за скупљање
помоћи пребеглицама и организован је митинг са кога су послати протести
великим силама против турских репресивних мера.
Догађаји у Македонији такође су изазваЗш интервенцију великих сила
изражену у реформном програму споразумно утврђеном између Аустро-
Угарске и Русије у Мирцштегу 2/15. октобра 1903. године. Програм је пред-
виђао реорганизацију турске жандармерије на челу са страним официрима,
' ФУ^исање административних јединица по начелу народности, реорганиза-
: цију судства, распуштање нерегуларних војних 'јединица (баши-бозука) и
опроштај једногодишњег данка настрадалим крајевима. Аустро-руски ре-
формни програм прихватиле су и остале велике силе. После отпора и усте-
: зања, П орта је била принуђена да се сагласи крајем новембра 1903. године.
Међутим, реформни план подбацио је у спровођењу. Њ егови носиоци руко-
водили су се посебним интересима: Русија, у жељи да пригуши немире на Бал-
кану у време своје ратне интервенције на Далеком истоку; Аустро-Угарска, у
намери да потисне Русију и припреми терен агресији у правцу Солуна; Ита-
лија у тежњи да обезбеди место у утакмици престижа вођеној на овом под-
ручју; Енглеска, да заустави осипање Турске. Реформну акцију ометало је и
дејство оружаних чета са албанског подручја и из суседних балканских др-
жава. Све ове противности одразиле су се у примени реформног програма:
жандармерија је била слабо организована и недисциплинована; домаћи еле-
менат и даљ еје остао без јачег уплива и учешћа у администрацији. Младотур-
ска револуција 1908. године формално ће обуставити реформну акцију коју су
њени иницијатори Аустро-Угарска и Русија у суштини већ били напустили.

II

Н а македонском подручју развила се од 1903. до 1908. године активност

чета из балканских држава Бугарске, Грчке, Србије и Румуније, које су
дотадашњу борбу за престиж на културно-просветном пољу у условима оп-
ш тег заоштравања прилика на Балкану почетком XX века претвориле у
оружану борбу на подручју Македоније.
Иза македонских комитета у Бугарској, врховиста и десног крила
ВМРО стајали су бугарски војни кругови и двор са кнезом Фердинандом.
Политика македонских комитета долазила је повремено у сукоб са полити-
ком коју је влада водила према Турској. Ослоњени на војску, комитети су
представљали неку врсту државе у држави. Бугарска влада није интерве-
нисала у Илинденском устанку, мада је допустила генералу Цончеву да се
пребаци спетембра 1903. године у област Мелника са једном јаком оружа-

122
ном четом. Македонске избеглице у Бугарској, које су после Илинденског
устанка представљале знатно оптерећење за државни буџет, углавном су се
вратиле кућама до лета 1904. године. Преговори које је бугарска влада во-
дила са Портом 1903-1904. године довели су коначно до споразума ( 8 .
априла 1904), по коме су македонски комитети у Бугарској били растурени а
чете распуштене. Упркос томе, рад ових комитета био је и даље врло акти-
ван. У Бугарској су организоване чете уз подршку министарства војног и др-
жавних власти, од којих су оне добијале новад, опрему и оружје, а затим се
пребацивале на македонско подручје под командом бугарских официра, да
би шириле бугарску националну пропаганду међу становништвом, сузбија-
јући активност чета из суседних балканских држава. Упади чета из Бугарске
у Македонију добили су велике размере 1904. и 1905. године.
Јака комитска активност вођена из Бутарске на подручју Македоније
подстакла је оружану интервенцију Грчке и Србије. Од 1903. године посебно
се испбљила активност грчких чета у областима јужне Македоније, уперена
углавнбм против бугарског утицаја, као и македонског покрета. Грчка влада
која: се крајем XIX века држала по страни, пружила је од 1903. године ак-
тивнуподршку"македонским комитетима у Грчкој и акцији грчких чета. На
тај начин, организација „Андарта” постала је неслужбена грчка државна ор-
ганизација. Влада је у зиму 1903-1904. слала официре у Македонију ради ис-
питивања терена за акцију. Генералштаб је сагласно с владом наложио
председнику Македонског комитета у Атини Калопотакису да образује „Вр-
ховни савет” који ће руководити акцијом чета у Македонији. Један од глав-
них канала ове акције били су грчки конзулати у Турској, нарочито конзулат
у"Солуну под Коромиласом (1904—1907), у Сересу под Сатурисом, у Кавали
под Маврудисом. Особље конзулата чинили су углавном официри грчке ар-
мије. Конзулат у Солуну претворио се у оперативни штаб за руковођење
операцијама грчких чета, њихово организовање и снабдевање. По угледу на
ВМРО основана је у Солуну тајна грчка организација под активним офици-
ром Сулиотисом, која је деловала од 1906-1908. године. Грчки покрет осла-
њао се на грчко градско становништво, интелигенцију и свештенство
Патријаршије у Цариграду. У лето 1904. Македонски комитет у Атини пре-
бацио је у Македонију пет чета андарта. Број ових чета нагло се повећавао.
На челу акције у области од Касторије до Битоља налазио се јадан од најак-
тивнијих организатора ове борбе, Павлос Мелас, све до погибије у сукобу с
турском војском 1906. године. Потискујући акцију бугарских комита, дејство
грчких чета у Македонији довело је до затезања грчко-бугарских односа.
Оно се одразило у демонстрацијама против грчког становништва у градо-
вима јужне Бугарске, које су врхуниле у Анхиалу и Станимаки, изазивајући .
масовна исељавања Грка. То је унело још више ватре у међусобна разрачу-
навања на македонском терену захватајући 1906. године и Серску област. У
грчком покрету јавио се 1907. године спор око вођства између руководства
израслог на самом терену и официра послатих из Грчке.
Србија је такође ушла у оружану акцију у Македонији. Проширење ау-
строугарског утицаја на источни део косовског вилајета преко реформне г
жандармерије, пораст аустроугарског утицаја међу Арбанасима северне Ал- ј
баније и Косова и Метохије, као и притисак бугарских чета на македонско ”

123
 становништво изазвали су у Србији бојазаи од изолације. У Београду је
посгојала сумња да Аустро-Угарска тежи европском мандату за окупацију
Македоније, као што га је издејствовала у погледу Босне и Херцеговине
1878. године. Овакво решење значило би крај српске независности. Стога се
у акцији Србије у Македонији преплићу два елемента: националноослободи-
лачки и државно-самоодбрамбени.
Први четнички комитет за оружану акцију у Македонији никао је у
приватним круговима 1902. године, јер јек о д службене Србије постојала бо-
јаза.н да би ширење немира и оружаних сукоба могло изазвати интервенцију
Аустро-Угарске. Прве чете организоване су 1904. године у Србији и на са-
мом терену. Учињен је и покушај сарадње са Унутрашњом македонском ор-
ганизацијом. Распламсаваље оружаних суквба у Македонији све више је
| повлачило интервенцију чета из Србије. Њ у су организовали Народни од-
I бор у Београду, одбор у Врању и пододбори у Нишу и Лесковцу. У почетку
уздржљива, влада је почела помагати ову акцију, нарочито организацију
„Српска одбрана” створену на терену у области Скопља и Битоља. Њ оме су
управљала два одбора: једаи у Старој Србији, други у Македонији. Четама је
руководио Горски штаб, који је оснивао у казама месне одборе и пододборе.
Чете су биле састављене најпре од мештана. Са проширењем акције почело
је~њихбво~о'бразовање у Србији. Оне су опремане у Београду, Врању, Ле-
сковцу, Нишу, биле су под командом официра и подофицира српске војске и
састављене од добровољаца међу којима Је било омладииаца из свих југосло-
венских крајева. Акција је финансирана зз поверљивих владиних кредита и
добровољних прилога. Ч ете су оперисале углавном на подручју Старе Ср-
бије (Косова и Метохије) и десне обале Вардара. Напоредо са сукобима са
турским гарнизонима, оне су се обрачунавале са сличним четама из Бугар-
ске. Ж естоки сукоби чета испунили су нарочито раздобље 1905-1908. го-
дине, угрожавајући српско-бугарске политичке споразуме закључене 1905.
године. Н а притисак великих сила у Београду је 1907. године растурен Маке-
донски одбор, али је акција на терену настављена све до Младотурске рево-
луције. Крајем 1907. шдине јавио се у четничком покрету вођеном из Србије
спор око тога треба ли га водити из Београда или непосредно из Македо-
није. Том приликом израђен је устав целокупне организације, предвиђајући
дејство и на левој обали Вардара, на подручју на коме је преовладавала а.к-
тивност из Бугарске.
П орта је 1905. године признала вл&шке црквене и школске општине.
То је била последица акције Румуније која је таксфе уш ла.у македонску
борбу са својим, истина бројно ограниченим четама. Ово је изазвало зате-
зав е грчко-румунских односа, прекид дипломатских веза и отказ трговин-
ског уговора.
Према статистикама турских извора, године 1907. у Македонији је опе-
рисало 110 бугарских чета, 80 грчких, 30 српских и 8 влашких (румунских).
Сам"по себи овај број, иако вероватно увеличан, јасно говори о стању енде-
. мичне анархије у којој се налазило македонско подручје, као и о патњама ко-
:јима је у процесу ослобођења било изложено становништво Македоније.

124
 Покушај балжаиског сиоразума 1904-1905. године

У суштини српско-бугарских односа почетком XX века лежало је пи-

тање осамостаљивања Балкана од Средње Европе и Турске. Од њих је зави-
сило хоће ли се балкански проблем решавати спољним - европским, или
унутрашњим - балканским снагама.
Политичке околности за споразум с Бугарском биле су неповољне за
Србију. После руског ангажовања на Далеком истоку и аустро-српског су-
коба, пред српском државном политиком, по мишљењу великог броја поли-
тичара у Србији, стајала су свега два пз-'та: блиска одбрамбена заједница са
Бугарском или капитулација пред Двојном монархијом.
Руски рат на Далеком истоку и реформна акција у Македонији под
вођством Аустро-Угарске, криза бугарске акције у Македонији после
Илинденског устанка 1903. године, приморали су кнеза Фердинанда и ње-
гову владу да потражи на Балкану ослонац против растућег аустроугарског
притиска. Излаз из ове ситуације био је или споразум са Турском или спо-
разум са Србијом. Бугарски кнез нагињао је првом решењу јер би оно ма-
кедонском питању оставило неокрњени бугарски карактер. Споразум с
Турском, као неприродан, био је решење у нужди, јер је Бугарска могла до-
вршити процес свог политичког и економског ослобођења само на рачун
Турске. Притисак бугарске јавности, расположење западних европских сила
и Италије, као и суздржљивост Турске превагнули су 1904. године у корисц.
другог решења. Споразум са ерпском владом претпостављао је начелно при-:
знање њених тежњи у Македонији. Док је бугарска влада заступала аутоно-:
мију Македоније у намери да је првом погодном приликом прикључи
Бугарској по угледу на Источну Румелију, српска влада је тражила поделу ј
интересних сфера у Македонији, захтевајући да се одмах издвоји Стара С р -;
бија. Жеља да уклоне интервенцију ванбалканских сила у Македонији и по- ‘
кушај да ограниче мандат сила за спровођење програма реформи, нагнали
су обе стране на попуштање: бугарска влада признала је српско-бугарски ка- -
рактер Македоније и прихват1ла издвајање Старе Србије; српска влада одо- Г
брила је"у начелу аутономију Македоније, под условом да Срби и БугариЈ
имају'иста"права, да Македонија буде у царинском савезу са Србијом и да ~
Солун буде претворен у слободну луку. Марта 1904. године закључена су два
српско-бугарска споразума: тајни „савезни уговор” политичког карактера и “
јавни „пријатељски уговор” економско-правне садржине. Политичким уго-
вбрбм обе стране су међусобно јемчиле безбедност и интегритет у случају I
напада треће силе и узајамну помоћ у случају покушаја било.које велике 1
силе да окупира или анектира део Балканског полуострва. По закљученим ј
'споразумима уследило је неколико састанака краља П етра и кнеза Ферди- \
нанда у Београду, Нкшу и Софији током 1904. године.
Сарадњу на политичком пољу допунио је споразум на економском. 1
Аграрни протекционизам великих индустријских сила који се снажно испо-
љио почетком XX века принудио је мале аграрне извознике на удруживање
како би умањили несклад својих снага према великим силама. Ово удруж и-.
вање било је последица. одбране свог привредног подручја и потребе да се ':
оно прошири. Тежња. за економским осамостаљивањем осећала се у мађар- ј
ској и хрватској борби за посебно царинско подручје и државне финансије, у ‘

125
напорима Србије да се ослободи привредног туторства Двојне монархије и
покушајима Бугарске да се отресе капитулација и турских трговинских
уговора који су спутавали њену независну трговинску политику. Заједнички
корени свих ових покрета указивали су почетком XX века на могућност
образовања једног пространог привредног подручја од Јадрана до Поду-
навља, од Црног до Егејског мора, као партнера у економској утакмици ве-
ликих сила.
После извесног оклевања са српске стране због страха од реакције Ау-
стро-Угарске, закључен је у Београду 9. јула 1905. године уговор о ца-
ринском савезу Србије и Бугарске. Њ име су Србија и Бугарска поставиле
темеље заједничком привредном подручју. Роба домаће производње ослобо-
ђена је царина у међусобном промету, али су према иностранству задржане
посебне царинске тарифе и трговински уговори. Према уговору, требало је
ускладити разлике у монетарним, царинским, железничким и правним пита-
њима, са роком до 1917. године, када је требало закључити царински савез у
пуном смислу.
Српско-бугарски економски споразум 1905. године био је компромис
између одбране од спољног притиска Аустро-Угарске и тежње за осамоста-
љивањем сопственог привредног подручја. У лето 1905. године српска влада
стајала је непосредно пред преговорима за закључење новог аустро-српског
трговинског уговора. Оправдано предвиђајући да ће српско-бугарски уговор
изазвати буру у Бечу, она је већ приликом његовог потписивања ставила
ограде које су унапред условиле спровођење уговора. Због ове стално при-
сутне аустроугарске претње у уговору су се појавиле нејасноће које су ка-
сније биле предмет жучних расправа. Сам наслов „царински савез” био је
дат да би се избегла примена највећег повлашћења у Аустро-Угарској.
Стога је српско-бугарски привредни споразум из 1905. године био више ма-
нифестација њихових узајамних тежњи ка економској независности него
што је по своме слову остварио царински савез Србије и Бугарске. У начелу
противна сваком балканском зближењу које би водило образовању једног
балканског фронта, Аустро-Угарска је имала довољно економске и поли-
тичке снаге да 1906. године спречи српско-бугарски савез. Он је био могућ
само под условом да се Србија осамостали економски и политички од Хаб-
сбуршке монархије.

С циљем повезивања балканских снага ради одбране балканског под-

ручја, напоредо са српско-бугарским вођени су 1904-1905. године српско-цр-
ногорски преговори за закључење савеза. Суревњивост између две династије
и борба за првенство у покрету уједињења Срба пореметили су крајем XIX
века односе Србије и Црне Горе. Почетком XX века Црна Гора била је раз-
вила живу делатност у суседним пограничним областима Херцеговине, Сан-
џака и северне Албаније. Крајем 1903. године црногорски кнез предложио је
споразум српској влади. Почетком јануара утврђена је обострана сагласност
о заједничкој заштити српских интереса у Македонији. Нацрт српско-црно-
горског уговора из априла 1904. године предвиђао је спровођење начела
„Балкан балканским народима”, чување териториј алног $1аШ5 ^иоа, зајед-

126
ничку одбрану од евентуалне агресије споља и побољшање услова живота су-
народника у Турској. У Нацрту је предвиђено приступање Бугарске и
арбитража руског цара. Ова арбитража изазвала је резерве српске владе која
се бојала тајних обавеза Русије према Аустро-Угарској из Мирцштегског
споразума 1903. године. Српско-црногорски преговори, вођени с прекидима
годину и по дана, остали су на начелном споразуму, без формалних уговорних
закључака. Србијанско-црногорски национални интереси били су тако уско
повезани у оквиру једног српског народа, да су се обострано спонтано мани-
фестовали у критичним моментима, приликом анексионе кризе, балканских
ратова и избијања Првог светског рата.
Грчка није увлачена у српско-бугарске савезничке преговоре јер се од-
лучно противила аутономији Македоније. Положај Грчке био је критичан
1905. године: грчко-бугарски односи јако су се затегли услед сукоба чета у ■
Македонији и антигрчких демонстрација у Бугарској; са Румунијом је дошло :
до прекида дипломатских односа на питању македонских Куцо-Влаха; крит-
ска борба за присаједињење матици земљи наново је ушла под Венизелосом
у оштру фазу устанком на острву.
Под вођством Венизелоса, незадовољство крићанског становништва и
тежња~'за уједињење са Грчком довели су до новог устанка 1905. године. Од-
метници су успоставили свој главни штаб, основали су привремено народно
представништво и прогласили уједињење са Грчком. Зима је обуздала уста-
нак али је принц Ђорђе дао оставку на положај високог комесара. Турском
емиграцијом острво је током времена скоро потпуно хеленизирано. У пле-
тена у критску кризу, грчка влада је желела да одложи решење македонског
питања сматрајући да је тренутно одржавање турске власти на Балкану га-.
ранција хеленизму од словенског притиска.

II

Под дејством спољних и унутрашњих снага почетком XX века дошло је

на Балкану до крупних промена. Оне су се кретале у правцу политичко-на-
ционалног и економског осамостаљивања. Улазећи у акутну фазу пред Први
светски рат овај процес није се кретао праволинијски. Он је био у успону
1903-1906. године, да би застао у раздобљу 1907-1911, а онда се опет разбу-
ктао у предвечерје балканског савеза и рата 1912. године. Његов неуједна-
чени ход био је последица дејства привлачних и одбојних утицаја, који су се
међусобно потирали. Повећање спољног притиска великих сила на почетку
XX века с једне стране деловало је зближавајуће на балканске државе, ука-
зујући им на заједничку опасност, али је исто тако имало и разбијајуће деј-
ство политиком великих сила које су подстицале њихове супротности.
Аустро-Угарска је у корену сузбијала свако балканско приближавање. Ру-
сија је услед ратног пораза на Далеком истоку и револуције 1905. спутавала
офанзивне намере балканских држава бојећи се заплета којима у томе тре-
нутку није била дорасла. Растући национализам у балканским државама
проузроковао је међусобне сукобе и трвења која су угрожавала остварење
истакнутог начела „Балкан балканским народима”.

127
 Политичко и привредно зближавање међу балканским народима које
се испољило у хрватско-српском зближењу и оживљавању југословенског
покрета, у српско-бугарском споразуму уз подршку Црне Горе и Румуније
били су охрабрени кризом дуализма у Хабзбуршкој монархији и растућом
анархијом у Отоманском царству. Сви они укупно били су предзнаци једног
удруженог балканског покрета који би се на међународном пољу појавио
као равноправни чинилац европско-балканске политике. Међутим, пре-
шавши 1906. године свој зенит, он је већ 1907. године ушао у кризу. Мађар-
ска опозиција раскинула је сарадњу са југословенским покретом чувајући
положај Мађарске као владајуће нације у Двојној монархији. Хрватско-ма-
, ђарски сукоб ослабио је политичку подлогу југословенског покрета не само
'у цепању снага које су се противиле немачком Вгап§ пасћ Озсеп, већ и }тро-
жавајући односе хрватско-српске коалицијеи'српске владе којој је Мађарска
била потребна у сукобу с Бечом. Балканске државе које су истакле на.чело
„Балкан балканским народима” спотакле су се у његовој примени на под-
ручју Македоније. Српско-бугарски споразуми и грчко-бугарски одиоси
1904—1905. сломили су се на иепоштедној борби у Македонији која 1907. го-
дине умало није довела до српско-бугарског рата. Односи Србије и Црне
Горе, искључивошћу обеју страна, довели су „бомбашком афером” до ди-
пломатског прекида 1908. године. Грчко-румунски и грчко-бугарски, као и
бугарско-румунски територијални напионални спорови допринели су бал-
канском расколу. Тако је 1907. године под утицајем спољних и унутрашњих
ф актора укупан покрет за национално и економско осамостаљивање Бал-
кана ушао у кризу. Он ће опет оживети у раздобљу балканског рата 1912. го-
дине.

БА Л КА Н С К Е К РИ ЗЕ 1908-1914. ГОДИНЕ

Младотурска револуција и покрети у Македоннји

Критична ситуација у Отоманском царству изазвала је Младотурски

покрет који је тежио обнови Турске по западњачком узору. П окретје настао
међу турском интелигенцијом у западној Европи шездесетихТодина XIX
века, са седиштем у Паризу и Женеви. Конгресима Младотурака 1902. и
1905. године у Паризу присуствовали су и представници потчињених народа
Отоманског царства - Јермена, Македонаца, Арапа и Албанаца. Од 1906. го-
дине Младотурски комитет пренео је активност у европски део Турске, где
је на подручју Македоније и Албаније образован већи број младотурских од-
бора (у Скопљу, Охриду, Битољу, Скадру и на Косову), долазећи у додир са
ослбббдилачким покретима осталих балканских народа. Пребацивање мла-
дотурске активности у Турску неизбежно је довело до промене његовог дру-
штвеног састава: неразвијеност турског грађанства упутила је младотурке
на војску која је представљала стуб војно-феудалног система Отоманског
царства. Прилазак војске младотурцима омогућио је победу револуције али
је програмТрађанске демократије претзорио у програм војне диктатуре.
Пошто је до лета 1908. године најиећи број официра из гарнизона у Ко-
совском вилајету било придобијено за, покрет, устанак је почетком јула бук-
 нуо у Ресну, захватио је турску Трећу армију и овладао Солуном где је
проглашен стари Мидхат-пашин устав из 1876. године. Пббуњеним гарнизо-
ш ш а у Македонији пришле су малоазијске трупе. Султан је морао да капиту-
лера и младотурци су из Цариграда прогласили почетак нове ере.
Тешке животне прилике становништва у Македонији изложеног лич-
ној и имовној несигурности, обрачунима чета и општој кризи Царства учи-
нкли су да је проглашење уставности прихваћено са одушевљењем као увод
у раздобље смиривања. Ч ете су сишле са планина а организације које су деј-
ствовале на македонском подручју припремиле се да револуционарну актив-
ност замене политичком.
ЈТево крило ВМРО, које је поздравило нови уставни поредак, организо-ј
вало је „народно-федеративну партију”, као демократску странку која је на
Конгресу 3. августа 1908. године донела Програм, са захтевом за политичке
слободе, ослобођење сељаштва од феудалних стега, право народа на самоо-
предељење и образовање слободне федерације (Источне федерапије). Стран-
ка је била заступљена са три представника у цариградском парламенту. Када,
је 1910. године забрањен рад политичких странака, чланство Народне феде-ј
ративне партије пришло је младом социјалистичком покрету.
Заједно са присталицама Егзархије врховисти су образовали „Савез
бугарских конституционих клубова у Турској” к легализовали политичку ак-
"цију са материјалним средствима добијеним из Бугарске. Рад бугарских клу-
бова одвијао се у очекивању бугарско-турског рата. Грчке организације
такође су приступиле образовању политичких клубова у Битољу („Грчки
клуб”), у Крушеву („Грчки политички клуб”), у Струмици и Мелнику („На-
ционална лига”). Почетком 1908. године Драгумис, секретар посланства, и
Сулиотис, официр грчке војске, основали су у Цариграду комитет који се бо-
рио против бугарске пропаганде, подржао Младотурски покрет и образовао
Грчку политичку лигу у Цариграду. Српске организације образовале су Срп -1
‘ску'дШ бкратску лигу. Њ ен Привремени централни одбор организовао је ј
фебруара 1909. године скупштину „Срба-Османлија”, са програмом који је |
исгакао захтев за пропшрење црквено-општинских повластица, реформу:'
пореског система и побољшање положаја сељака.
Период проглашене уставности и политичких слобода у Отоманском
царству није дуго трајао. Младотурски режим убрзо се испољио као војна
диктатура и оруђе отоманизације, пантурцизма и исламизма. Овај процес
већ се манифестовао 1909. године а дошао је до пуног изражаја 1910. године.
Народне политичке организације и лиге су забрањене. Чете су се поново
образбвале и повукле у шуме, тако да је македонско подручје дочекало
балкански рат 1912. године у стању пуне анархије појачане албанским
устанцима и удвојеним притиском младотурског режима.

Отпор Србије анексији Босие и Херцеговине

1908-1909. године

Аустроугарски притисак на балканско подручје, коме је у првом реду

бииа изложена Србија, манифестовао се почетком XX века у три сукцесивне
офанзиве предузете на привредном, саобраћајном и политичком пољу: у ца-

129
9
 ринском рату (1906), железничком пројекту новопазарске пруге (1908) и у
анексији Босне и Херцеговине (1908).
Неуспех царинског рата, дипломатски сукоб око железничког питања
који је у пролеће и у лето 1908. шдине добио европске размере, младотурска
револуција и слом реформне акције великих сила у Македонији били су увод
у нову балканску и европску кризу, коју ће изазвати аустроугарска анексија
Босне и Херцеговине проглашена октобра 1908. године. Анексија овог ет-
. нички туђег, југословенског подручја требало је да учврсти политички и
стратегијски аустроугарске поседе на Балкану и Јадрану, да разбије југосло-
венски покрет који се почео образовати око Србије, да омогући потпунију
економску експлоатацију анектираних области и да, споља и унутра, по-
дигне пољуљани престиж Двојне монархије.
Анексија Босне и Херцеговине, која је кидала природни процес на-
ционалне еманципације Срба и Југословена изазивала је жесток политички
отпор Србије у којој су ослободилачка стремљења, од устанка 1804. године
до националних покрета у XIX и XX веку, била усмерена према овим об-
ластима. Поворке демонстраната испуниле су београдске улице тражећи од
владе да се одупре признању анексије. Јавност у Србији била је спремна на
■рат са Аустро-Угарском. Сузбијајући ратоборна расположења, влада је по-
кушала да нађе компромисно решење у захтеву за териториј алним компен-
зацијама на једном узаном териториј алном појасу који би Србију спојио са
Црном Гором и довео је до Јадранског мора, али је овај покушај био осуђен у
земљи и одбачек од великих сила. Српска скупштина је изгласала неколико
војних кредита. Између Србије и Црне Горе успостављени су поново блиски
односи и споразум о савезу за заједничку одбрану. Аустроугарска војна
странка, користећи отпор Србије, извршила је притисак на бечку владу зах-
тевајући војну инвазију Србије. Нагомилавање аустроугарских трупа према
српској граници, аустроугарске мере за припрему устанка у Албанији, не-
смањена жестина српског отпора довели су октобра и новембра 1908. године
аустро-српске односе на ивицу рата.
Анексиона криза 1908-1909. године обухватила је три дипломатска су-
коба: аустро-турски, бугарско-турски и аустро-српски. Прва два сукоба от-
клоњена су до фебруара 1909. године непосредним споразумом између Беча
и Цариграда и интервенцијом Русије на Порти у прилог Бугарске, чија је на-
зависност проглашена октобра 1908. године. После тога разбуктао се ау-
стро-српски сукоб праћен војним, политичким и привредним притиском
Двојне монархије на Србију с циљем да је примора на признање анексије.
Поред војне претње на српским границама извршена је привредна и фи-
нансијска блокада Србије, отказан је тек закључени трговински уговор и
предузете су енергичне мере на Порти с циљем забране транзита војног ма-
теријала који је преко Солуна стизао у Србију. Војни кругови у Бечу захте-
вали су офанзиву и „уништење српског револуционарног гнезда”. Суочена
са нескривеном ратном опасношћу српска влада је почетком марта предала
босанско питање у руке великих сила. Коначно се криза расплела немачким
ултиматумом Русији, руским попуштањем и присилним изнуђивањем изјаве
српске владе 31. марта 1909. године, чија је садржина била стилизована у
Бечу, да се Србија не сматра погођена анексијом Босне и Херцеговине коју

130
 признаје и прихвата са обавезом да ће напустити даље протесте, променити
у будућности своју политику према суседној Монархији, вратити војску у
бројно стање из пролећа 1908. и распустити добровољачке јединице образо-
ване на српској територији. Овако стилизована изјава требало је да буде не
само пуна капитулација Србије, већ и њено унижење.
Анексиона криза 1908-1909. године била је једна од најзначајнијих по-
'литичких догађаја у раздобљу које је непосредно претходило Првом свет-
ском рату. Она је представљала „европску прекретницу” како у односима
између два велика блока сила тако и у односима на балканском подручју.
Анексиона криза подвукла је и продубила подвојеност између европских
блокова, открила је у пуном обиму аустро-немачку политику Вгап§ пасћ Оз-
1еп и оставила горак укус пораза у Русији. Анексионом кризом балканско
подручје исказало се као осетљива тачка на којој су се укрстили импери-
јални интереси великих сила, Дентралне Европе која је тражила пролаз за
Блиски исток преко балканског моста и сила Антанте које су тај пролаз за-
тварале. Анексиона криза била је од посебне важности за Балкан и Србију.
Наглашени аустро-немачки притисак изазваће приближавање отпорних
балканских снага. Стога је у анексионој кризи лежала клица будућег бал-
канског савеза из 1912. године. Иако поражене дипломатски, Србија и Црна
Гора су отпором у анексионој кризи манифестовале пред Европом жилавост
своје борбе за ослобођење и уједињење Срба и Југословена, националну и
политичку повезаност Србије са Босном и Херцеговином и подигле су свој
престиж у југословенском покрету. Несумњиво да овај отпор Србије не би
био могућ да није претходно у царинском рату 1906. године извојевала своју
економску еманципацију од Аустро-Угарске. Борбом за Босну и Херцего-
вину она је демонстрирала пред Европом начело народности. Смртно угро- ј
жена аустро-немачком политиком Вгап§ пасћ ОбЉп, српска национална
акција ће из дефанзиве у царинском рату прећи у отворену офанзиву после ;
анексионе кризе. Аустро-Угарска, анектирајући југословенска подручја Бо-
сне и Херцеговине уништила је могућност компромиса: у борби заметнутој ;
око југословенског питања положиће се темељи избијању аустро-српског
рата 1914. године са несагледивим европским и светским последицама.

Под дејством јаког националног узбуђења изазваног анексијом Босне

и Херцеговине образован је у Србији 21. октобра 1908. године Средишни од-
бор Народне одбране, с циљем подизања националне свести, уједињења свих
националних снага и организовања добровољачких јединица за предстојећи
рат с Аустро-Угарском. За кратко време у Србији је образовано 220 одбора
Народне одбране и уписано је преко 5 000 добровољаца. Одбори Народне
одбране оснивани су и ван земље, док су добровољци долазили из Русије,
Италије, са турског и аустроугарског подручја. Народна одбрана организо-
вала је ђачке и стрељачке чете које су обучавали официри. Овакав нацио-
нално-револуционарни рад прекинут је изнуђеним признањем анексије 31.
марта 1909. године и обавезом владе да распусти добровољачке јединице.
Народна одбрана реорганизована је јуна 1909. године, преузимајући нацио-

131
9'
 нално-културне задатке. Међутим, користећи средства јавне пропаганде На-
родна одбрана је стекла велики публицитет и углед у југословенским
земљама под Аустро-Угарском и Турском. Она је прихватала бегунце са
ових подручја и постала средиште око кога су се окупљали омладинци из ре-
дова националних револуционара. Њ ено дејство постало је нарочито живо
од 1911. године када је новооснована тајна официрска организација „Уједи-
њење или смрт” увела своје људе у руководство Народне одбране и кори-
стила њено име за свој рад. Рад Народне одбране постао је пропагандно-
обавештајни.
Народна одбрана дејствовала је међу омладином и националним
радницима који су бшш носиоци српске и тугословенске пропаганде. У томе
је користила гимнастичко друштво „Соко’^ културно друштво „Просвјета” у
Босни и Херцеговини, друштво „Привредник” у Загребу, православно све-
штенство, млађе трговце и виђеније сељаке. У њеном раду постојале су три
фазе: активност за време анексионе кризе 1908-1909. смиривање 1909-1911,
да би наново оживела 1911-1914. годнне. Поверенике Народне одбране у
највећој мери користила је 1911. године српска војна обавештајна служба.
Званична југословенска политика српске владе била је ужа од оне коју
су водшга незванични национални кругови у Србији и била је усклађена др-
жавним интересима Србије. Стога се службена Србија бавила југословен-
ским питањем углавном када га је требало прилагодити потребама државне
политике. У томе је било разлике између политике према Босни и оне према
хрватско-српској коалицији у Хрватској. Анексија Босне и Херцеговине иза-
звала је нову кјзизу у српско-хрватским односима. Док су је Срби у Монар-
хији листом осудили, највећи део хрватских политичара видеб је у њој
јачање хрватСког елемента у Хабсбуршкој монархији и захтевао је прикљу-
чење анектиране Босне Хрватској. Српска влада подржавала је српски по-
крет у Босни и Херцеговини. Она је финансирала протестни пут делегадије
босанских Срба по Европи после прогласа анексије 1908. године и помагала
је материјалним субвенцијама писање српских листова у Босни. Њ ени кон-
такти са иолитичарима у Хрватској били су много уздржанији. Они су били
сиорадични и сводили су се на повремено обавештавање вођа српских стра-
нака у хрватско-српској коалицији о политици према Босни или према Ма-
ђарима и потреби да јој саобразе своје држање.
Аусгроугарске власти будно су пратиле развој српског и југосло-
венског покрета на целом југословенском подручју кроз мрежу конфиде-
ната, пооштравајући цензуру штампе и забрањујући уношење књига и
новина из Србије. Да ,би се оправдала агресивна политика против Србије и
анексија Босне и Херцеговине, организовано је у Загребу суђење педесет
тројици Срба у Хрватској, оптуженим за велеиздају и превратничке намере.
Суђење је з.апрчело у марту 1909. године када је анексиона криза била на вр-
хунцу и трајало је осам месеци, изазивајући узбуђење у свету. Оптужница се,
међутим, заснивала на несигурним, непровереним и нетачним тврдњама и
лажним сведоцима. Маја 1909. године, на иницијативу Томаша Масарика, ау-
стријски парламент осудио је загребачки процес. Упркос томе, октобра
1909. године донета је судска пресуда којом су оптужени осуђени на високе

132.
 казне. Кокачно, априла 1910. године, виши суд је оборио пресуду нашавши
'да се заснивала на непоузданим доказима.
Још већу прашину подигао је тзв. Фридјунгов продес. На основу ма- :■
теријала добијеног из Министарства спољних послова, аустријски историчар'
Фридјунг оптужио је преко штампе марта 1909. године вођство хрватско-
српске коалиције д аје заједно са службеном Србијом радило на рушењу Хаб-
сбуршке монархије и у те сврхе непосредно или посредно примало средства
из Београда. Оптужени вођи коалиције одговорили су тужбом др. Фридјунга
суду за клевету. Н а процесу вођеном децембра 1909. године у Бечу, коме су
присуствовали и сведоци позвани из Србије, недвосмислено је показано да су
документи на којима је Фридјунг заснивао своја тврђења груби фалсификати.
Непосредно учешће аустроугарског дипломатског особља у овој афери от-
крио је јавности професор Масарик 1910. године.
Оба процеса, у Загребу и Бечу, представљали су завршницу анексионе
кризе и компромитовали су аустроугарску администрацију и дипломатију. У
европској јавности они су ствооили утисак који је у своје време изазвала.
Драјфусова афера у Француској. Бирократизована аустријска дипломатија,
као и обавештајна служба, потпуно су подбацили у борби с југословенским
покретом. Њихов циљ био је да докажу нужност анексије Босне и Херце-
говине као одбране од српских аспирација на ове покрајине. Ове аспирације,
међутим, нико није спорио ни крио: целокупна српска штампа, јавност,
влада отворгно су зх признавали. Слнчне аспирације постојале су у ита-
лијанској иреденти у Јужном Тиролу и Трсту, па ипак су Италија и Аустро-
Угарска биле у политичком савезу. Српска иредента била је далеко јача у
омладини и југословенској интелигенцији но у врховима политичког вођ-
стза. Уместо да српско-југословенске везе тражи доле, легитимистичка и би-
рократизована Аустро-Угарска их је тражила горе, у „службеним круго-
вима” где су те везе биле далеко слабије и поготову се нису дале доказати у'
судском поступку.
Нема никакве сумње да је српска национална политика у складу са оп-
штим развојем српског покрета угрожавала целокупност Хабсбуршке мо-
нархије чији је многонационални склоп постао историјски анахронизам у
Европи на почетку XX века. Он је трпео не само од развојног процеса те-
жње за независношћу Срба и Југословена већ и осталих народа у оквиру
Хабсбуршке монархије, Чехословака, Пољака па и самих Мађара, иако су
ови последњи представљали владајућу нацију у дуалистичком систему. Као
што није могла спречити уједињење Италије и Немачке у XIX веку, тако Ау-
стро-Угарска неће моћи спречити уједињење Југословеиа у XX веку. Акција
предузимана из Србије била је само једна компонента, мада водећа, у борби
самих Југословена под Аустро-Угарском за своје ослобођење. Велеиздај-
нички процеси, поготову они тако невешто вођени и недокументовани, нису
могли зауставити процес националне еманципације, већ су га само~могли
подстаћи.

Албаиски устанци н осиивање Албаније "

Албанско подручје ушло је у XX век под утицајем кризе Отоманског

царства, покушаја реформи централне власти, пропаганде вођене из

133
иностранства из кругова албанске емиграције и из суседних балканских др-
жава као и продора аустријског и италијанског утицаја. Албански феудални
и племенски главари одупирали су се политици централизације отоманских
власти, кметски аграрни односи изазвали су тежак живот сељаштва. Из
ових односа никле су ендемична анархија, хајдучија и крвна освета које су
нарочито погађали друге народности у етнички мешаним областима. На Ко-
сову и Метохији и у Санџаку вођени су почетком XX века мали сељачки ра-
тови у које су биле увучене Црна Гора, Србија, као и аустроугарски и руски
конзуларни агенти. Године 1900. побунили су се Албанци из Пећи. Откри-
вање оружја код српског становништва око Старог Колашина (тзв. Кола-
шинска афера) 1901. године омогућило је турско-албанске рације од којихје
страдало месно српско становништво. Албанци из Кроје и Аргирокастра
побунили су се 1905. године, нови устанци избили су 1906. и 1907. године у ју-
жној Албанији, у области Елбасана.
Почетком XX века ојачалаје делатност албанске емиграције подељене
на радикално и реформистичко крило. У Букурешту је 1904. године одржан
састанак представника албанских друштава у иностранству. Године 1906. три
друштва ујединила су се у организацију „Башкими” („Јединство”). Албанска
колонија у САД прогласила је 1908. године у Бостону одвајање албанске од
грчке цркве.
Албански национални покрет у иностранству повезао се са младо-
турцима, учествујући преко својих представника на младотурским конгре-
сима у Паризу почетком XX века. Ова сарадња остварена је и међу
комитетима у самој Албанији: албански комитет у Дебру спојио се 1907. го-
дине са младотурским. По угледу на младотурке основан је 1905. године ко-
митет у Битољу. Од 1906. године чете образоване од ових комитета почеле
су дејствовати по јужној Албанији. Једна од њих била је организована у Бу-
гарској.
I

Младотурска револуција 1908. године наишла је на одобравање Ал-

банаца. Н а митинзима одржаваним по албанским градовима почело се го-
ворити о аутономији. У Јанини, Скадру, Елбасану и другим градовима
основани су клубови са програмом националне и језичке равноправности.
Од ових клубова истакли су се они у Битољу, у Солуну и Цариграду. „Ба-
шкими” („Јединство”) у Битољу, насупрот реформистима у Солуну и Цари-
граду радио~је на националној еманципацији јужне и централне Албаније
оснивајући тајне комитете. Он је организовао састанак 14-21. новембра
1908. делегата албанских клубова и представника друштава у иностранству.
Покушај усва|ања једног албанског алфабета није успео због сукоба приста-
лица латинског и арапског писма. Албански представници придружили су се
„либералној опозицији” у цариградском парламенту.
Док се албански покрет после младотурске револуције 1908. године
развијао у правцу аутономије и националне еманципације, нови младотур-
ски режим завео је политику отоманизације и централизације. Из овога рас-
корака никле су клице сукоба, У време..Јпокушај а контрареволуције у
Цариграду, априла 1909. године, конзервативни албански север подржао је

134
султана, док су албански клубови на југу дали подршку младотурцима. Ме-
ђутим, закони о општој војној обавези, о политичким друштвима, о забрани
чета 1909. године изазвали- еу кидање последњих веза са турским режимом.
У летоТ909Ггодине'дошло је до бунтбвног_.покрета на_Косову и Метохији
где ]§_штерв6ШсШав6јска. Неколико хиљада Албанаца окупљених крајем .
августа код. Феризовића ради протеста против пореских мера растурено је ■
артиљеријском ватром.
Покушај младотурака да албанским конгресом у Дебру 23. јула 1909.
године стишају незадовољство није успео због истицања аутономистичких
захтева. Ови захтеви још више су се изразили на састанку представника ју-
жне и средње Албаније, одржаном у Елбасану септембра 1909. године. Ал-
бански покрет отпора почео се изражавати у активности тајних комитета и
клубова основаних 1909. године у Цариграду („Слобода или смрт”), у Берату
и Елбасану.
Покрет против младотурског режима прерастао је у пролеће 1910. го- '
дине"у-масовни оружани устанак у севернбГДлбанији и на Косову и.,Ме-
тохијиГЦариградска влада морала је употребити против устаника редовне.
трупе од 16ТЈ00 људи које^сутек краЈем јула, после окршаја код Качаника, ј
успеле' да се"ТТр6бију до Скадра. Арбанашки устаници постајали су све;
озбиљнији проблем турске управе.
Рад албанских комитета у иностранству био је под знатним утицајем;
политике земаља на чијој су се територији образовали. Комитет у Риму био
је повезан са италијанском оргаиизацијом „Албански савет”, комитет у Со-
фији радио је заједно са бугарским клубовима у Македонији, српска влада
одржавала је контакте са појединим арбанашким вођама, албански покрет
финансиран је из Беча и уживао је подршку аустроугарске дипломатије.
Стога се они, напоредо са радом на политичкој еманципацији Албаније, пре-
тварају у оруђе борбе европских и балкаиских сила око албанског подручја
и југоисточног Јадрана.
Албански покрет служи Аустро-Угарској као средство за пробијање ка
Солуну и притисак на Србију и Црну Гору. Италија га користи за учвршћи-
вање свог положаја у јужној Албанији, потискивање Аустро-Угарске и про-
дор у дубину Балкана. То је циљ и српске владе која подбада албански
покрет ради подривања турске власти на Косову и припреме његовог уједи-
њења са Србијом. Н а Цетињу_се кују планови о сједињењу Албаније са Цр- *
ном Гором под круном црногорског краља. Албански комитет у Подгорици,
састављен од емигранатаГиз албанских устанака 1909-1910. објавио је тзв. \
„Црвену књигу” у којој су постављени основни захтеви албанског аутономи- ј
зма: равноправност народа у Турској, национална, политичка, културна иј
верска слобода и самоуправа.
У јесен 1910. године албански комитети предузели су припреме за ди-
зање општег устанка у Албанији. Н а томе је радио јкомитет Исмаил Ке-
мал-беја у Барију, са огранком на Крфу, комитети у Софији и на Цетињу,
заттаГони основани у Албанији (у Корчи, Валони, Скадру) и на Косову.
Априла 1911. године Итало-Албанац др ТеренсТопи уз помоћ италијанских
гарибалдинаца покушао је да у Миридитима проглас^лрб^В Д Ж н е^аетету
Албанију. С циљем да смири албанско подручје, цариградска влада амнести-

135
 рапа је јуна 1911. године албанске устанжке и султан Мехмет V свечано је по- •
/&., сетио Косово и Метохију. Међутим, итглијанско-турски рат који је из&но у
јесен 1911. године наново је упалио албанско подручје, као и цео Балкан.
" Ц рВ Шаие~?ГГопшга устанак Арбанаса вршене су преко зиме 1911-
-1912. године. У м ају 1912. године нереди су захватили прво Миридите, ши-
;рећи се према истоку, з а п а д н о ј ^ е л у Ј К ^ к ^ и према'југу
; (КБрчи[7^бру1Ј"Елбасану;)- Устаницима су пришли турски официри из би-
' тољског краЈаТ^р^низовани у тајном савезу „Спаситеља отаџбине”. Уста-
ници су главнину снага окупили у области Ђаковице. Ломећи се између
:^тономисшчкихвСреформистичкихтенденција, они су започелипреговоре
: са новом владом у Цариграду, образовавом после пада Саид-паше 17. јула. У
;; | меморандуму упућеном султану 29. јула преовладали су аутономистички
1ззхтевиП Ј^отањ е ал бан ск е'!ар о д н р с;^
:'н6мија у оквиру Турске. Сличан меморандум упућен је и из Валоне. Не до-
; бивши одговор, побуњене албанске масе кренуле су на Скопље у које су
12 шродрле 12. августа, претећи да наставе напредовање према Солуну. Читаво
; албанско и македонско подручје нашло се у стању пуне анархије, власт је
престала до функционише и саобраћај је пресечен. Влада у Цариграду била
је принуђена на капитулацију. Прихватање захтева задовољило је устанике
који су распустили одреде и вратили се кућама. Примирје је кратко трајгшо,
ј ^ р ' Ш ак а0аааШ т7зш очет у ј.есен 1912. године, наново потресао албанско
подручје.

II

И ова албанска држава настала је као резултат Првог балканског рата

1912. године који је покренуо радикални расплет укупног балканског пи-
тања. Њ егов исход одразио се и на албанском подручју где су се укрстили
интереси балканских држава, Аустро-Угарске и Италије. Ратни циљеви срп-
ске владе и врховне команде обухватили су излазак на Јадранско море.преко
сев’ф н е А л б а н и је ради успостављања непосредног додира са западноевроп-
ским и медитеранским тржиштима и сузбијања аустроугарског утицаја.
Слвгаие 'планове у'јужвој Албанији гајнла је грчка влада у тежњи да цео
Ш!р~прикључи Грчкбј и своје границе пзмери на север. Насупрот томе, Ау-
^стро-Угарска је системом међународних споразума обезбедила стварање ау-
јтономне Албаније у случају промене балканског згмив-диоа како би преко
јње задржала позиције на Балкану и добила одскочну даску за продирање на
Јјуг. Италија и Енглеска нерадо су гледале Србију у Албанији бојећи се да. ће
Iпреко ње Русија изаћи на Јадран. Албанско питање изашло је тако из оквира
;балканских проблема и било је укључено у средоземно-јадранске односе ве-
јликих сила. Својим тежњама у Албанша српска и грчка влада нарушавале
Гсу етнички принцип под којим је зођен балкански рат. Политиком албанске
^ то то м и ј^затам ''д р ж ав н о сш , Аустро-Угарска као и Италија тражиле су
јзаклон и оруђе за своје империјалистичке циљеве продора на Балкан.
1 У Балканском ратуиз 1912. године према одлуци албанских вођа на ску-
повима у Скопљу, Дебру и Приштини, Албагар су учествовали на страни
Турске, иако без претеране ревности због свежих успомена из минулих уста-
нака. С обзиром на развој ратних операција српска. влада упутила је трупе

136
преко северне Албаније ка мору у намери да стави Европу пред свршен чин.
ОЈаГнамерК напоредо са затезањем аустро-српских односа у иовембру и де- ,
цембр.)^1§.12. грдине, пожурила је бечку акцију у Албанији. Исмаил Кемал-
беј. вођ албанског покрета којије'из Беча развио живу активност код дипло- '
матија великих сила, пребацио се у Албанију на аустријском ратном броду,
снабдевен прогласима независности штампаним у Бечу. Албански племенски
вођи који. су после. пораза Турске прекинули односе с Цариградбм прогла-
сили су на скупштина..у Валони.28,. новембра 1912. године оснивање нове ал -4
банске државе. Састав албанске владе поверен је Исмаил Кемал-беју,
установљена је албанска застава, сенат и народна скупштина уз активну по-
Дршку аустроугарских конзуларних органа. Албанија је формално добила
независност али је истовремено упала у вртлог борбе интереса и престижа
"великих сила, првенствеио Аустро-Угарске и Италије. Ова борба најбоље
се испољила приликом избора страног владара нове балканске државе. Упр-
кос ових негативних појава, образовањем Албаније завршен је процес фор-
мирања националних балканских држава до 1914. године.

Балкански савез 1912. године и балкански ратови

Интерес националног развоја и ослободилачких покрета на бал-

канском подручју захтевао је одбрану од спољне интервенције и напад на
преосталу територију под турском влашћу: дефанзиву споља, офанзиву уну-
тра. Успешан рат против Турске ради довршетка ослободилачког процеса
започетог у XIX веку био је могућ само удруженим балканским снагама. С
друге стране, такав рат требало је локализовати да би се спречила интер-
венција европских сила које би резултате рата окренуле у своју корист. Из-
раз ових политичких потреба које су се исказале већ шездесетих година XIX
века биће Балкански савез закључен 1912. године уз подршку Русије. У Са-
везу ће се сложити балканске ударне снаге за офанзиву на Турску. Заш тита
Русије представљаће противтежу Аустрије у њеним покушајима да смањи
или поништи резултате балканског ратовања. ,
Иницијатива за склапање балкакског савеза потекла је из Србије, '•
смртно угрожене у време анексионе кризе. У спољној политици Србије кема
више дилеме: нашавши се у отвореном сукобу с Аустро-УгарСком она је мо-
рала супротставити удружене балканске снаге притиску са севера како не би
потонула под његовим: таласом. Иосебно је био потребан споразум са Бу-
гарском: аустро-бугарско зближење значило би крај независности Србије.
Из ових разлога је српска дипломатија одмах по закључењу анексионе кризе
покренула у Софији разговоре о савез^ тр аж е& п одр ш к ^ Т ^ ји Т дојр Г р е
са Грчком и Рум)шијом.
Албански устанци, слом младотурског режима у Македонији, затезање
односа Турске са Грчком и Бугарском постепено су стварали услове за
балканско зближавање. Пресудну улогу у припреми балканског савеза оди-
грала је објјава рата Италиј^ТЗрск^^јеге1Г1911.'г6дине^ Овај ратотворио је
Источно иитање, ’п6лит6’ч ки'‘из6ловао Турску, задао јој снажне ударце и мо-
билисао енергије балканских држава. Реална могућност проширења рата на
балканско подручје, изгледи за општи балкански устанак захтевали су хитан
одбрамбени споразум балканских држава. Под овим околностима покре-
 нути су почетком октобра у Београду српско-бугарски савезнички прего-
вори. Они су вођени тајно у'Београду, Паризу и Софији, на бази. поделе
територије у Македонији. Супротности између Србије и Бугарске на маке-
■’ ' I ^ донском подручју могле су се решити само обостраним компромисом. Он је
" ^Ж .јјјЦ^нађен у тежњи српске владе да. изведе СрбијУ на.Јадранско море. Упућива-
њем српске акције на море скренут је правац ширења Србије од југа на југо-
запад - уместо у Вардарску долину, преко Старе Србије и Косова и
Метохије, у северну Албанију. Територијални добици у Македонији нису
више били само циљ већ средство стратегијског обезбеђења пута за Јадран.
. •..$*&_ Овим компромисом уступљен је Бугарској већи део Македоније али су су-
^ збијени аустроугарски планови на Косову и Метохији и у северној Албанији,
приближавајући Србију југословенским областима јадранске обале неком
врстом средње линије у односу на Турску кгАустро-Угарску истовремено.
Н а овој основи, после пет месеци дугих и испрекиданих преговора закључен
је српско-бугарски савез 13. марта 1912. године.
Српско-бугарски уговор састојао се из два дела: самог уговора о савезу
Ј и његовог тајногдодатка. Савезни уговор имао је дефанзивни карактер од-
бране балканског^Ттодручја- од агресивнихПна5угера~1занбалканских~стла.
С ^анж Ш -е--тежње_сажШ’е_су._у_1 ајнож.додаткЈ^.угрв_ора. Оне су предвиђале
заједнички рат против Турске и деобу ослобођене територије. Она је по-
дељена у две неспорне и једну спорну зону. Области на северу од Шар-пла-
■ нјане_дрипале ,су_Х р.баи: територија на јистоку- од _Родопа“ и''"Струме
( Бугарској. За_спорно подручје Македоније између Шаре и Родопа предви-
| Т)ено јеГ'алтернативнсГ реш^ењеГаутономија или подела. У овом другом слу-
! ча^у српска влада~се одрекла територш ена југу и'истокуЂ ^линије која се
! дијагонално пружила од Криве Паланке до Охрида. Обе с т р ^ ^ ] ж х в а т и л е
. су, као коначну, арбитражу Русије.
^ Други део балканског споразума чинили су преговори Грчке, Еугарске
и Црне Горе. Н а Грчку су озбиљан притисак вршиле револуционарне при-
лике на Криту, као и нескривене италијанске тежње према грчком архи-
^ пелагу. Грчко-бугарски спор у Македонији и Тракији препуштен је исходу и
.... ј резултатима будућег рата са Турском. ГрчкОЈбугарски уговор закључен 29.
; -> маја 1912. Јодине био је ужи од српско-бугарског, обухватајући само савез
сГ..- [ против Турске и коегзистенцију народности под њеном влашћу. Последње
'балканске споразуме закључила.је Црна-Гора,.вер.балнр са Бугарском, пи-
сагтосГСрбијом 27. септембра ,1912. године.
Закључењем балканског савеза 1912. године балканско питање отво-
рено ослободилачким револуцијама на почетку XIX века ушло је у своју за-
вршницу. Балканске државе рођене у развојном процесу националних
друштава у XIX веку створиле су коначно 1912. године удружени војно-поли-
тички потенцијал који је био у могућности, за разлику од ранијих покушаја
1866-1868, да у здруженом налету сруши отоманску власт на неослобођеном
делу Балкана и да створи „седму европску велику силу” која је сломила от-
пор Европе промени балканског Ш 1и$ ^иоа. Међутим, балкански споразуми
закључени 1912. године имали су и своје наличје које је произишло из раз-
воја посебних балканских националних снага и спољних утицаја. Дипломат-
ска деоба балканских територија, непостојање једног заједничког уговора

138
свих балканских држава надахнутих посебним интересима, носили су у себи
клицу будућег међусавезничког сукоба из 1913. године, када буде нестало
оне везивне споне која је здружила савезнике 1912. године: рат и обрачун са
Отоманским царством.

Анархија на подручју европске Турске у Албанији, Македонији и

Тракији, развој операција у италијанско-турском рату пожурили су интер-
венцију балканских савезника упркос оштрим опоменама и противљењу
европских кабинета. Балкански савезници ушли су октобраЈЈШ к го®не..у
рат против Тујзске офанзивом Бугарске у ТракијиГСрбије и Црне Горе у
Санџаку, Старој Србији и северној Македонији, Грчке у Епиру и јужној Ма-
кедонији. Војне операције подржане од потлачених народа у Турској разви-
јале су се муњевито. Српска армија г^у_!ш ^ј_е_Јзрот.итика..дд.,.нргу у
дво^еш дј_К ум ш овскд^иц^О Ј^4^ктобЕа)з_дпла ј е 26. октобра у Ско-,
пље и ослободила цело подручје Старе_Србије. У Санџаку, српске трупе спо-
'јшГе’су се'25. октобра са црногорском војском остварујући оне циљеве које је
пре"више од једног века поставио КарађорђеГу српском устанку. Црногорци
су опсели Скадар и стигли до Медове. Бугари су потукли Турке у Тракији
код"ТКик Килисе, опколили'Једрене и угрозили непосредне прилазе Цари-
граду. Грчка армија^разбила је турски ртпор, опсела Јањину и 8. новембра
ушла у Солун. После победоносне битке код Битоља (12-18. новембра)..срд-
ска армиЈа’ш ојила се са грчким савезником код Флорине.
К рајем ~нове^рј~Турска"јеГ5ила прШ орана да Ж траж и примирје које
је закључено 3. децембра на бгзти иНроззтеНз.
Резултати балканског рата не само што су из основа променили по-
литичку карту Балкана већ су померили равнотежу међу блоковима вели-
ких сила. Највише погођена овим развојем, Аустро-Угарска се уплела у
балканску кризу ширећи је до европских сразмера у питању излаза Србије
на море. Прихватање р е зу л т а т а балканског ра.та.аустр.оу.гарска дипломатија
условила је повлачењем српске војске са Јадрана и из северне Албаније. Од-
бијање српске владе да овај услов испуни довело је до аустро-српског сукоба
који се неизбежно претворио у аустро-руски. Подстицана од војне странке
која је проповедала превентивни рат и обрачун са Србијом, аустроугарска
влада предузела је војни притисак на Србију, који је изазвао војне припреме
Русије, отварајући ону опасну игру нерава и стрпљења из времена минуле
анексионе кризе 1909. године. Крим_је_ступила у_тј_о.штрију.ф.азу._ул.аско„м
српских .т{^па_у.Драч.29,_н.ол.емб.ра.. Претећа аустроугарска инвазија Србије
висила је у ваздуху: трупе су упућене на српску.границу,_у..Сарајеву је спре-
мљена прокламација о_објави рата, аустроугарска дипломатска представни-
штва у Бебграду и на Цетињу добила су последња ратна упутства.
Бојазан од непосредно предстојећег напада Аустро-Угарске на Србију
који бЈГс1Гттервенцијом Русије претворио у европски рат изазвала је по-
србДОБање великих!5ила на кбнференцији амбасадбра сазваној у Лондону,
деЦШ^^аТ912Лгбда1К,^1рљем да се арбитражно реше спорови настали из
исхода балканског рата. Одлуком о признању независне Албаниј_е_И-ДОВДа-
ч_ењу_Сј)биј_е са њене обале, дсшетом_17._аеашбра_1312Ј?од-ине>-спре.нено..је
 избијање општег рата у тренутку када је о сукобу европских сила још увек
било могуће наћи заједнички језик. Спречавајући избијање рата, Локдонска
конференција није отклонила и његове узроке. Напротив, победе Србије
1912. шдине, јачање њеног лрестижа у југословенском свету постали су само
разлог више да Аустро-Угарска тражи обрачун са њом.
( Криза око српског изласка на море, прве пукотине које су се јавиле у
| балканском савезу охрабрили су Турску да прекине мировне преговоре за-
[ почете у Лондону и да настави рат фебруара 1913. године. У његовом даљем
току избила је нова криза изазвана црногорском опсадом Скадра, укључе-
ног одл^б^Г конф ф енције амбасадора у Лондону у границе нове Албаније.
Криза је била поновљено издање сукоба око изласка Србије на море, овога
пута са тежиштем на Црној Гори. Аустро-Угарска је запретила изолованом
акцијом против Црне Горе и Србије ако се 'опсада Скадра не обустави. Ве-
лике силе такође су тражиле прекид бесциљног бомбардовања града чија је
политичка судбина била одлучена. Оне су (без Русије) организовале помор-
ску демонстрацију која се 8. априла 1913. годнне претворила у блокаду обале
, бд Бара дб'утКа'ДрЈШа.' Аустро-Угарска је истовремено предузела мере вој-
; ног притиска на Црну Гору. Пред опасношћу од рата српска влада одлучила
! је 9. априла да повуче своје трупе испод Скадра али је црногорски краљ Ни-
1кола остао упоран и 22. априла ушао у град. У Бечу је донета одлука да се
Црна Гора казни инвазијом. У последњем тренутку, када је рат изгледао не-
из(5(жан,.краЈБ'Вл'1шла1е.Ш маја предао’'Ск'адар великим. силама.
Ликвидирањем скадарског питања преброђена је последња европска
криза изазвана Првим балканским ратом. Грци су ушли у Јанину 5. марта;
Ву:гари,,уз помоћ српске војске, заузели су опседнуто Јед'рене'247 марта и
кренули у офанзиву на Ч атмџиГпред вратима Цариграда. Турска је морала
да прихвати мир закључен у Лондону 30. маја. Целокупна територија њених
европских поседа, до линије Енос-Мидија, припала је балканским победни-
цима. Крит се ујединио са Грчком, докЈе судбина грчких острва у Егејском
мору и граница Албаније поверена пресуди великих сила.

II

Савез балканских држава, закључен 1912. године, заснивао се на за-

једиици интереса у здруженој офанзиви против Турске. Победе извојеване
на бојном пољу уклониле су турску опасност, изазвале опијеност успехом и
прошириле захтеве у подели ратног плена. Оне су довеле до активног ме-
шааа европске дипломатије, посебно Аустро-Угарске, чији је главни циљ
постао разбијање балканског блока.
Интервенција Аустро-Угарске против Србије у јадранској кризи де-
цембра 1912. пореметила је концепцију коју је српска влада узидала у срп-
ско-бугарски споразум. О пшти положа; Србије у наметнутој борби с
Аусгро-Угарском погоршасхсеТна њеном боку израсла је једна Албанија под
аустроугарсжим'' туторством докје, по слову еавезничког уговора, Бугарска
крад.а Фердинанда требало да се пружи до Охрида, спајајући своју границу
са Албанијом. Одбачена "од..Ј„адр.анског мора"|~одсечена од Солуна, Србија
'(би“наново пала под утицај Аустрије и променљиве политике бугарског

140
 краља Фердинанда. Српски војни и политички кругови одбили су да уступе ,•
’уг6вој5не~територије Македоније Бугарској, захтевајући ревизију савезнич- 11
ког уговора из 1912. године под новонасталим условима. Истовремено се ј ,
развио и грчко-бутарски спор око Солуна и дела југоисточне Македоније.
Претерани захтеви бугарског краљаГ владе и војске, које је подбадала ј
аустроугарска дипломатија и који су захватали целу Македонију, Тракију, па ј
чак потезали за Албаннјом, комбиновани са упорним одбијањем српске и ј
грчке владе да напусте територије добијене на мачу, довели су до трагичног ј
слома савезничке сарадње и међубалканског рата 1913. године.
Док су српски официри претили влади војним ударом ако попусти у
спору с Бугарском, бугарски генерали проповедали су политику свршеног
чина који би се остЕарио изненадним војним препадом на Србију и Грчку.
Заједница интереса довела је до закључења српско-грчке војне. конвенциј.е
1?.'Ђаја,’п’6'том^и"дефанзивног савеза 1. јуна 1913. године, који је у суштини
садржавао споразум ца се сачува заједничка српско-грчка границау Македо- '■ • ■,-с,
нији. Руско пос]зедовањ_е срачунато 'на"очуваау балканског савеза није Гг, ,
успело. Изненадним препадом на.српске и грчке положаје 29/30. јуна, бу- " 'Ј с '
гарска в6јна"к6манда 'започела је.нови балкански рат. Краљ Фердинанд и ' !'ј ’г 'ј^
његови генерали преценили су своје политичке и војне снаге. Црна Гора и ..,
Румунија ушле су у рат на страни Србије и Грчке. Чак је и Турска наново за- ч
узела Једрене 20. јула. Несрећни бугарски војник био је гурнут у један рат у ;///| г , ^
коме је морао положити оружје. Миром у Букурешту, августа’1913. године,
Србија је задржала територије добијене 1912. године. Грчка је померила гра- -
нине у Тракши на исток до Месте, Румунија остварила добитке у Си-
лнстрији.
Балкански рат 1913, године значио је слом балканске међудржавне са-
радње агресвЈом 'Бугар^еЈ' та"^1гачним последицама по њу саму али и по
остале балканске народе, које ће се поновитн 1915. године.

Југословенска револуционарна омладина и Сарајевски атеитат 1914.

Почетком друге деценије XX века југословенски покрет ушао је деј-

стеом омладине у револуционарну фазу, изазвану продубљивањем унутра-
шн.е кризе у Хабсбуршкој монархији и крупним променама насталим на
Балкану после Балканских ратова.
У борби са индустријски развијенијом западном Европом привреда
Монархије постепено је губила балканска тржишта чиме је ослабљена
главна полуга њене политичке превласти на Балкану. Балкански рат донео
је нови удар аустроугарској привреди на. Балкану: он је проширио српско
привредно подручје, изазвао питање турског државног дуга и инвестиција
аустријског капитала у Источним железницама. С друге стране, заоштрили
су се унутрашњи политички односи. Н а изборима 1911. године, користећи
проширено бирачко право, социјалдемократи су повећали своју снагу. Напо-
редо са јачањем друотвеног и политичког притиска, ојачао је и национални
отпор народности под Аустро-Угарском у борби за национална права, од ма-
ђарске борбе за независност, италијанске иреденте у Тиролу и румунских те-
жњи у Трансилванији до борбе словенских и југословенских народа за своју

141
 националну афирмацију. Н а тај начин јединство Монархије трпело је тро-
струке ударце од захтева за економске реформе, политичку слободу и наци-
оналну равноправност.
У овако заоштреној унутрашњој ситуацији одјек српских победа
1912-1913. међу Србима и Југословенима у Аустро-Угарској био је опасан по
целокупност Монархије. Добровољци из Босне и Херцеговине кренули су у
српску војску 1912. године. Српска опозиција у Босанском сабору осудила је
притисак извршен на Србију у Јадранском питању. У Далмацији и у Дубров-
нику прихваћени су рањеници са балканског бојишта и избиле су отворене
пројугословенске, антиаустријске демонстрације. Југословенска омладина у
Загребу клицала је балканским савезницима. Црна Гора наговестила је своје
скоро уједињење са Србијом.
Аустроугарске власти предузеле су оштре мере против пораста југо-
словенског покрета - од увођења строге цензуре, забране рада српским дру-
штвима до удвојене шпијунаже становништва и распуштања градских
општинских већа у Далмацији. Аустроугарска дипломатија покренула је
офанзиву против Србије, радећи на ревизији уговора у Букурешту у корист
Бугарске, разбијајући српско-грчко приближавање и покушавајући да
откупом акција Источних железница задржи предности у железничком
саобраћају на Балкану и Македонији. Нова аустро-српска криза избилаје у
јесен 1913. године у питању албанских граница.ТГослЈГЈшовале Албанаца на
српжу'теритбрт^Трпска" војска је'одбијајући напад прешла преко демар-
^ 'кацш не линије на албанску страну. Беч је 17. октобра 1913. године упутио
ултиматум српској влади у коме је под претњом рата захтевано да сместа по-
вуче трупе из пограничних албанских области. Сукоб је ликвидиран повла-
чењем Србије али је показао спремност аустроугарских војних кругова да
одмах потегну мач из корица.

А тмосфера затегнутости и очекивања нових догађаја унели су про-

мене у југословенски покрет. Оне су се манифестовале у пребацивању њего-
вог тежиш та са политичке акције на револуционарну, коју је повела
омладина. Старије генерације спроводиле су југословенску политику кроз
хрватско-српску’коалицију"у Хрватској и Далмацији и кроз борбу за верску
и просветну аутономију у Босни и Херцеговини. Овакав политички рад,
спор и проткан крмпррмисом, политичком рачуницом и оклевањем није од-
гбварао темпераменту нестрпљиве омладине. С друге стране, нерешено
аграрно питање у Босни и Херцеговини изазвало је 1910. године буну
кметова у Босанској Крајини и Посавини која је допринела стварању рево-
луционарне атмосфере у овим покрајинама.
Незадовољство омладине нарочито се изразило у Босни и Херцего-
вини. Оно се најпре испољило кроз јавне и тајне ђачке дружине. У Мостару
је 1905. године основано тајно друштво „Слобода”; године 1912. основани су
клубови „Народног уједињења” међу српском средњошколском омладином
Сарајева, Мостара, Тузле, Бање Луке, Требиња и других места. Аустроугар-
ске власти откриле су и пре и после Сарајевског атентата 1914. године низ
тајних ђачких националних организација не само у градовима Босне и Хер-

142
цеговине. већ и у Сплиту, Новом Саду, Загребу као и на универзитетима у
Прагу, Грацу и Бечу. Ова омладина покретала је и своје листове који су се
брзо гасили због недостатка средстава и притиска власти али који су изра-
жавали њена национална и слободарска гледишта („Српска омладина” у Са-
рајеву, „Нови Србин” у Сомбору, „Вихор” и „Народно јединство” у Загребу,
„Препород” у Љубљани, „Слобода” у Сплиту, „Напредњак” у Мибенику). У
јеку скадарске кризе 1913. године, делегати Уједињене националистичке
омладине одлучили су да на аустроугарску антијугословенску политику од-
говоре револуционарном пропагандом у народу, тражећи поред националне
равноправности социјалну правду и слободу савести. Омиљена омладинска/
литература лостају руски револуционарни писци и апостоли италијанског'
Ризорђимента.
Одбацујући поставке аустро-марксизма о културној националној ауто-
номији, немајући поверење у револуционарну снагу сељаштва, разочарана
оклевањем старих политичких грађанских вођа и под импулсом револуцио- , ;
нарне младости, ова омладина кренула је путем атентата. Омладинац Бог- 'г к-
дан Жерајић пудао 1~е јуна 1910. године на поглавара ЈБосне, генерала '-ч/о
Варешанина, у Јн а к протеста према аустроугарској управи, извршивши том
пр1шиком-:амоубиство. Жерајићеви следбеници заклињали су се потајно на
н.еговом гробу да ће „наставитн његово дело”. Јуна 1912. године омладинац \
Лука Јукић пуцао је на бана Цуваја у Хрватској. На њега је октобра исте го- 1
дине поновио атентат Иван Планиншчак. Девет месеци касније, јула 1913.
године, омладинац Стјепан Дојчић покушао је да убије новог бана Х рватске,:
барона Шкерлеца. Нов атентат на овога бана извршили су маја 1914. године
омладинци Јаков Шефер и Рудолф Херцегоња. Вељко Чубриловић, Муха-
мед Мехмедбашић и Гаврило Принцип, учесници у каснијем Сарајевском
атентату, припремали су 1913. године атентате на генерала Поћорека и Ва- •
решанина.
Југословенска револуционарна омладина, нарочито она из Босне, тра-
жила је подршку у Србији где је налазила уточиште од прогона аустроугар-
ских војних власти и настављала силом прекинуто школовање. Омладинци
су у Београду дошли у додор са национално-револуционарном организаци-г 7;;:
јом „Уједињење или смрт”. Организацију је основала 1911. године група\;с.;
официра некадашњих завереника из преврата у Србији 1903. године, незадо- - ■'■т—
вољних развојем унутрашње политичке ситуације у земљи и спорошћу /ј&л*
спољне националне акције. Сматрајући да унутрашњи страначки сукоби ра- ' ' '
сипају националну енергију, официри су преко листа „Пијемонт” покренутог
у јесен 1911. године осуђивали уједно рад владе и парламентарне опозиције.
Имајући знатног уплива у војсци, ови официри на челу са ђенералштабним
пуковником Драгутином Димитријевићем-Аписом, играли су знатну закули- ј
сну улогу у српском политичком животу. После краткотрајне сарадње са ј
владом у време закључења Балканског савеза 1912. године, они су се с њом
оштро сукобили пред Српско-бугарски рат 1913. године, да би ушли у отво-
рену борбу с радикалским кабинетом због злоупотреба управних власти у
новоослобођеним областима у Македонији. Сукоб владе и војске изазвао је
парламентарну кризу у Србији, распуштање парламента и расписивање но-
вих избора непосредно пред Сарајевски атентат, јуна 1914. године. У спољ- ;

143
 ној активности на подручју Турске пре балканских ратова као и у
југословенским областима под Аустро-Угарском, Организација је радаиа на
припреми националне револуције „у цнљу остварења народних идеала - ује-
дињења Српства” (члан 1. Устава Организације). У овом раду Организација
се послужила Народном одбраном која је као јавна установа имала широк
публицитет и мрежу присталица. У својству начелника обавештајног оде-
л>ења Главног генералштаба, пуковник Димитријевић - Апис организовао је
1911. године пограничне војне испоставе према Турској и Аустро-Угарској,
које су имале обавештајне и националнопропагандне задатке.
// ' Посета аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда Са-
ј^рајеву на Видовдан 28. јуна 1914. године, који је у српској историји био дан
ј пораза српске средњовековне државе у Ко.сорском боју са Турцима, пове-
I зана је са аустроугарским војним маневрима у Босни за које се сматрало да
су уперени против Србије. Била је то не само антисрпска демонтрација већ и
национална увреда. Босански омладинци - револуционари одлучили су да
одговоре атентатом. Тројка Принцип, Чабриновић, Грабеж, која је била из-
беглаЈ^Србију, обратила се за оружје мајору Воји Танкосићу, члану органи-
зације „Уједињење или смрт”. Њ ен вођ, пуковник Димитријевић, одобрио је
нам&ру атентатора и омладинци су крајем маја 1914. године пребачени: тај-
ним каналом у Босну, где их је у Сарајезу дочекала друга тројка, образована
|натгацутаестаг А тентат на аустријског надвојводу извршен је 28. јуна: после
јиеуспелог локушаја Недељка Чабриновића, Франца Фердинанда убио је ре-
; волверским хицима Гаврило Принцип.
Сарајевски атентат био је израз националноослободилачке борбе
Срба и Југословена кроз цео XIX век. У изјави датој иследним органима по
извршеном чину, атентатор Гаврило Принцип је навео да је пуцао у
аустроугарског престолонаследника „јер је у тој високој особи гледао силу
која угњетава Југословене”.
У оптужбама које су претходиле објави рата Србији аустроугарска ди-
пломатија је покушавала да веже српске службене кругове и владу са атен-
татом. Те оптужбе понављане су и касније у жучним дискусијама око
одговорности за Први светски рат 1914. године. Оне су тражиле закулисне
махинације руске, немачке и других обавештајних служби. При том је по-
новљена она иста грешка која је већ била учињена у оптужбама историчара
Фридјунга 1909. године. Ни српски ни руски службени кругови нису имали
везе са младим револуционарима у Босни. Повезаност Србије са Саргјев-
ским атентатом исходила је из опште повезаности целокупног српског и ју-
гословенског покрета у широком плану: из улоге коју је Србија, заједно са
Црном Гором, као независна југословенска држава одиграла у окупљању и
мобилисању српских и југословенских снага; из отпора који је пружжла
Аустро-Угарској на Балкану и из дубоклх веза ослободилачких покрета из-
грађиваних на балканском простору тском целог XIX века. У аустро-срп-
ском сукобу око решења српског и југословенског питања није било
компромиса, као што га није могло бити ни у питању италијанског и немач-
ког уједињења у XIX веку. Аустроугарска окупација Босне и Херцеговине
1878. године, анексија ових покрајина 1908, антисрпска и антијугословенска
политика вођена у Хрватској, Далмацији, Словенији и Војводини могли су

144
само одложити али не и зауставити развојни процес ослобођења. Обрачун
две потпуно супротне идеје - државног легитимизма и народности - био је
неизбежан под условима створеним у XIX и почетком XX века.
Као што је Сарајевски атентат био само погодна прилика за објаву
рата Аустро-Угарске Србији, тако је он коришћен и хао непосредан повод
избијању Првог светског рата 1914. године. Иза аустро-српског сукоба.
стајали су далеко дубљи, стварни узроци за почетак светске катаклизме: ме-
ђусобно сукобљени империјални интереси великих сила не само на Балкану,
већ у Европи, Африци и Азији. Нису народи света били увучени у четво-
рогодишњу кланицу због смрти једног аустријског надвојводе већ због коло-
нијалних интереса, привредне конкуренције, реваншизма, престижа и борбе
блокова великих сила за светску привредну и политичку доминацију.
Сарајевски атентат 1914. године представљао је сам по себи исечак
бурне историје Балкана у раздобљу друштвеног и политичког формирања
његових народа и држава у XIX веку. Њ егов значај је порастао због ме-
ђународних околности и степена развоја српсхог и југословенског покрета.
Он је послужио као срецство да се из једног латентног пређе у акутни сукоб
у коме ће се завршити значајна етапа у процесу ослобођења балканских
народа започетог ослободилачким револуцијама на почетку XIX века. Н а
развалинама аустријског и турског царства створиће се Југославија 1918. го-
дине.

145
 ЗА К Љ У Ч А К

У току историјског процеса народи на Балканском полуострву раз-

вијали су се под утицајем спољних и унутрашњих фактора. Преко Балкана
су се сукобљавали интереси светских империја од римске, византијске и
отоманске до великих европских сила модерног времена. Н а њему су се об-
разовале домаће политичке творевине од средњовековне бугарске и српске
до нових држава балканских народа у ХЕХ веку. Процес националне еман-
ципације и афирмације балканских народа који се испољио у XIX веку никао
је из дубоке унутрашње политичке и друштвене кризе отоманског феу-
дализма, из развоја домаћих националних снага и продора спољног европ-
ског фактора на балканско подручје. И з овога процеса развила се борба ј
балканских народа за економско и политичко ослобођење, која се манифе- ј
стовала у формирању нових балканских држава, националних привреда и }
друштава у XIX веку. Она се одвијала у сталном сукобу унутрашњих и спољ-
них, нових и старих, динамичних и статичних снага. Одатле је потекао вул-
кански, револуционарни карактер друштвеног и политичког формирања
балканских народа у XIX веку и њиховог укључивања у европску заједницу.
Условљени сплетом унутрашњих снага у развоју и растућих спољних
утицаја, ослободилачки покрети на Балкану нису се испољавали рав-
номерно. Они су се најпре јавили на периферним областима Балкана изло-
женим спољникГутицајима и ударима из~средње Европеи”Медитерана који
су пожурили процес националне еманципације и уздрмали темеље турског
ф еудалног система. У складу са растућом унутрашњом кризом Отоманског
царства и са јачањем привредног и културног саобраћаја са спољним светом,
ослободилачки покрети продирали су у дубину Балкана. Ослобођена бал-
канска територија све више се ширила током XIX века. Процес политичког
формирања балканских нација у модерном смислу речи текао је брже на
ослобођеном подручју, у складу са дубоким променама насталим у развоју
националне привреде, друштва и државе. Национално и економско ослобо-
ђење манифестовало се сложеније на неослобођеним подручјима Балкана,
подлежући не само отежаним условима националне еманципације, већ и
привлачном дејству суседних, ослобођених балканских области. Одатле по-

147
10*
 ступност у ослободилачком процесу на Балкану и улога коју ће у њему оди-
грати национално организоване балканске снаге.
У развоју ослободилачких балканских покрета који су се динамично
смењивали. током целог XIX века могу се разликовати четири раздобља.
Прво_раздобље, од почетка XIX века до тридесетих година, испуниле су две
ослободилачке^бал^анске револуције - ,'фпска 1804. и грчка 1821. године -
које судонеле афирмацију начела народности на Балкану и прву ослобођену
балканску територију. У другом раздобљу, које ће врхунити догађајима у ве-
ликој Источној кризи 18Т5Г1378. године, ослободилачки покрети динамично
су'сеГпроТшрили .на'"цело балканско подручје, под утицајем унутрашв:.ег
развоја неослобођених области, подстицаја из ослобођених делова Балкана
и одјека великих европских покрета изазваних ширењем демократских
идеја и афирмацијом начела народности!у Шропи. У трећем раздобљу, које
јег-врш еш ааа" абутаатило две последње|деценије XIX века, балкански по-
крети развијали су се под утнцајем растућег европског империјализма као и
"балканског национализма, произишлог из економског и друштвеног јачања
балканских друштава и држава. У четвртом раздобљу, од почетка XX века
до Првог светског рата, национални балкански покрети,'ослоњени на ре-
зултате постигнуте у претходном веку ушли су у офанзивну, завршну фазу
развоја.
Ослободилачки процес на Балкану започеле су две ослободилачке ре-
волуције: српска 1804. и грчка 1821. године. Обе су имале карактер на-
ционалних и друштвених револуција из којих!:у7''’н а’’руше1инама турског
феудализма, никле нове националне државе и ударени темељи развоју наци-
оналне привреде и друштва. Ове револуције разликовале су се међусобно по
унутрашњим резултатжма условљеним рдносом сељачких маса и горњих
друштвених слојева. Мање развијени облицв: српског друштва обезбедили су
победу сељачко-демократске револуције у Србији, сложенији грчки дру-
штвени односи дали су грчкој револуцији западноевропски грађанско-демо-
кратски облик. Н а обе револуције дбловао је спољни утицај. Српску
револуцију угрозила је пасивност Еврохје; грчку револуцију је ограничила
активна интервенција великих сила заинтересованих за средоземно под-
ручје. Међутим, афирмацијом ослободилачких снага у Србији и Грчкој,
историја Балкана и Источног питања ушла је у нову фазу. Она је предста-
вљала почетак ослободилачког процеса који ће политичким формирањем
балканских нација захватити цело подручје Балкана у XIX веку. Тиме је
уједно унета нова садржина у Источно питање у коме ће се балкански на-
роди постепено претварати од објеката европске политике у њене субјекте.
Од тридесетих годинаЈС1Х„века до Источне кризе 1875-1878. године
балканско подручје било је захваћено све јачим ослободилачким и револу-
ционарним превирањима која су се израјзила у непрестаном избијањууста-
нака^ од спонтаних антифеудалних рељачких буна" до организованих
национМшХТшкретаТ Н а о"слобођеним деловима Балкана дошло је до из-
грдГ^^држаМ Гграђанских друштава и укључивања у европски привредни и
политички систем. Н а неослобођеном делу настављен је процес национал-
ног и политичког формирања под дејством кризе турског економског,
управног и друштвеног система, изазванб продором нових капиталистичких

148
односа и јачањем унутрашњих националних снага. Под утицајем ових про-
мена ослободилачки покрети на Балкану постепено добијају нове видове и
садржину. С једне стране, под дејством унутрашњег развоја јављају се све
масовнији ослободилачки покрети који добијају пуно национално обележје.
С друге стране, манифестује се појачан утицај олобођеног подручја из нових
балканских држава и њиховог друштва. Тежње Србије, Црне Горе и Грчке,
затЕМ и Румуније да доврше процес националног ослобођења, разбуктавање
бугарског ослободилачког покрета, продубљивање унутрашње кризе
Отоманског царства, изазвали су појаву читавог низа нових националних по-
крета и организација које ће повезати аграрни антифеудални отпор у Тур-
ској и дати му политичку садржину. Ова нова садржина се изразила у
ускхађивању националне идеје са интересима националне државе. Велика и
јака држава јавила се као политички израз младог балканског националног
друштва у пуном јеку формирања и јачања. И з ових корена исгоријсве
економске и пруштвене приропе почео је_ израстати балкански национали-
зам. Лишен државне традиције у скорој прошлости, суочен са тешкоћама ет-
ничкбг"'разграничења, овај бујни национализам нашао је упориште и
идеблошку’основу у историцизму: историјској успомени на средњовековно
вјраитијоко, бугарско и 'срп.ско царство, чијој је обнрви почео да теж и, про-
гресиван када је подстицао ослободилачки процес, регресиван када је иза-
звао међубалканске сукобе и спутавао развој балканских народности. Тако
су, материјално засновани на балканским ослободилачким тежњама, идео-
лошки израженв: кроз ново балканско грађанско друштво, настали
програми грчке „Велике идеје”, српског „Начертанија", „Санстефанске” Бу-
гарске и В е л и к ^ л б т и ј е .
Укључивање балканске привреде у европску, културно и идеолошко
повезивање Балкана са Европом као и све већи привредни и политички ин-
терес Европе за Балкан, водили су јачању европског ф актора у балканским
иационалним покретима. Он се манифестовао двоструко: прогресивно, у
идеолошким струјањкма која су запљускивала Балкан - од либералних идеја
1848. године до револуционарних и демократских покрета седамдесетих го-
дина; регресивно - у политици европских кабинета да заштите посебне им-
перијалие интересе на. Балкану, у спутавању његових ослободилачких
покоета, чувању балканског згагиз ^иоа или међусобне поделе територијал-
них и интересних ефера.
Национални покрети на Балкану у овоме раздобљу манифестовали су
се оц борбе Срба и Југословена за националну еманципацију, ослободилачке
активности вођене из Србије на подручју Турске и Хабсбуршке монархије,
борбе за уједињење Румунских кнежевина, пуног сазревања националних
стремљења Бугара у предвечерју ослобођења, до постепене националне
еманципације централних области Балкаиа, посебно Македоније, и грчких
тежњи за довршењем ослободилачког процеса започетог револуцијом 1821.
године. Сви ови национални покрети изразили су се кроз буне и устанке од
Босне до Крита, од рада на припреми општег балканског устанка до закљу-
чења првих балканских политичких споразума, да би дошли до врхунца у
Источној кризи 1875-1878. године. Балкански устанци седамдесетих година
имали су за балканско подручје онај значај који су италијанска, потом не-

149
 мачка борба у оквирима европских криза шездесетих и седамдесетих година
имале за централну Европу и Апенинско полуострво. Отворивши Источну
кризу 1875. године, балкански народи били су на прагу да сопственим осло-
бодилачким снагама реше отоманско наслеђе и Источно питање приближно
начелу народности. Међутим, недовољна материјална и друштвена развије-
ност Балкана испољила је двоструке последице: с једне стране она је олак-
шавала политички компромис националних балканских снага у решавању
балканског питања; с друге стране отежавала је примену националне еман-
_ципације на Балкану, а нарочито наметање њених резултата Европи. Све ј
! балканске револуције од 1848. до 1878. године завршене су интервенцијом;
' спољних сила. Балканско питање није могло бити решено 1878. године по,
, угледу на италијанско и немачко: последице ^ваквог исхода осетиће се ка-1
ј сније и биће један од разлога избијању Првог светског рата 1914. године. [
^ Пропуштена прилика одразила се већ у раздобљу с краја XIX века када
су балкански ослободилачки покрети били изложени све већем утицају
спољног притиска и последицама унутрашњег развоја. Европа је улазила у
епоху модерног империјализма у којој су се све више укрштали економски и
политички интереси великих сила на балканском подручју које је спајало
средњу Европу с Блиским истоком. Под дејством привредног, друштвеног и
општенационалног јачања балканске државе су појачале акцију према нео-
слобођеном подручју Балкана, у тежњи не само да доврше његов ослободи-
лачки процес већ и да га реше свака у своју корист. Из преплитања ових
спољних и унутрашњих фактора изродила се оштра суревњивост и утакмица
на Балкану као и покушаји једностраних решења балканског питања.
Оштрица сукоба погодила је области Македоније чије је национално фор-
мирање било спорно и у закашњењу.
Нова, динамична ф аза у развоју балканских националних покрета
I настала је освитом XX века. Она се изразила у покушајима националног и
/' економског осамостаљивања Балкана искључивањем спољног европског
фактора и офанзивним наступањем ослоњеним на унутрашње снаге. Оваква
политика била је изложена везивним и одбојним утицајима: страх од спољне
интервенције и унутрашње суревњивости. Спољна опасност рођена у
расцвату пуног империјализма великих европских сила и анархичног стања
у Отоманском царству принудила је отпорне балканске снаге на удружи-
вање. После пјјвог неуспелог покушаја 1904-1906. године, оно је остварено
1912. године, дајући као резултат ослобођење преосталих делова Балкана од
вековне отоманске окупације. Тиме је упркос наличју које је дошло до изра-
жаја~Т9"13. године учињен један од најкрупнијих корака у процесу балканске
националне еманципације започете у XIX веку.
Тежња за довршењем ослободилачког процеса на Балкану изазвала је,
преко српског и југословенског покрета интервенцију средњоевропских
сила, кој а се политички изразила у аустро-српском сукобу. Док је борба Срба
за ослобођење, националну независност и уједињење Југословена угрозила
темеље многонационалне Аустро-Угарске, дотле је Србија својим бал-
канским отпорним енергијама постала средиште југословенског покрета,
затварајући тиме уједно пут немачком Вгап§ пасћ ОзСеп, који је преко српског
подручја водио на Блиски исток. Аустро-српски спор, који се хронично про-

150
влачио кроз цео XIX век, био је последица судара двеју непомирљивих кон-
цегаЈија; аустриј.ског легитимизма и афирмације.начела народности српског,
као дела ширег југословенског питања. Обрачун међу њима био је неизбежан
као што је био неминован и у случају италијанског и немачког уједињења у
XIX веку. Он је постао још извеснији када је под дејством унутрашњих под-
стицаја српски и југословенски покрет црешао почетком XX века у офанзиву.
Спречен стицајем међународних околности 1908. и 1912. године, а остварен
1914. године нападом Аустро-Угарске на Србију да би се након тога укључио
у општи обрачун светских интереса у Првом светском рату.
У бурном раздобљу од почетка ХЕХ века до 1914. године, израсла је нова!
политичка карта Балкана, као последица економске, друштвене и политичке
еманципације балканских народа. Она се изразила кроз ослободилачке и на- ј
ционалне тежње и снаге које су својом борбом испуниле цео XIX век.

151
 КАКО ЈЕ НАСТАЛА ОВА КЊ ИГА

' Повод за ову књигу био је XII светски конгрес историчара, одржан у
Бечу 1965. године, који је под окриљем 1ЈКЕ5СО-а наставио предратну тра-
дицију међународних конгреса историчара. Конгрес је организовао Међуна-
родни комитет за историјске науке (С18Н), у који је педесетих и шездесетих
година било учлањено четрдесет и пет земаља са дванаест придружених на-
учних поткомисија. Н а челу организације налазио се Биро изабраних деле-
гата међу којима је био југословенски историчар и српски академик Јорјо
Тадић.
Друштво југословенских историчара поднело је светским конгресима у
Риму, Бечу и Сан Франциску три књиге - библиографије десетогодишњих
резултата јутословенске историографије. Прву је (1955) покренуо, организо-
вао и уредио академик Јорјо Тадић, чију су идеју потом прихватили на-
нионални комитети осталих земаља. Друга књига припремљена је за
конгрес у Бечу (1965). Коначно, трећа је поднета конгресу у Сан Франциску
(1975) после Тадићеве смрти. Поред тога, конгресу у Стокхолму (1960) под-
нет је колективни рад професора 2-ипИега, Шидака и Б о г д а н о в а !« ргоШтез
папопаих Лапз 1а топагсМе З.е$ На1>зЂиг%$ (1960), затим у Бечу (1965) рад
Димитрија Ђорђевића, В.е\о1ипопз папопаХез Аеа реир1е$ ЂаХкат^иез 1804—1914,
у издању Историјског института у Београду, чији директор је тада био про-
фесор Тадић.
Тако је настала ова књига. Она је имала своју предисторију. Крајем
1962, на скупштини Савеза друштава историчара Југославије био је изабран
Југословенски национални комитет за историјске науке као његов огранак
за међународне везе, на челу са академиком Јорјом Тадићем. Комитет је
имао десет чланова и на Тадићев захтев за члана и секретара. је изабран Ди-
мнтрије Ђорђевић, који је имао „тамну” прошлост према схватању тада-
шњих власти (предлог да буде примљен на Београдски универзитет, поднет
1963. године, одбијен је одлуком Универзитетскрг партијског комитета).
Њ егова је једина предност била знање светских језика и већ признати на-
учни радови. Положај секретара националног комитета на француском
гласи „1е реШ пе§ге”, тј. онај који обавља кореспонденцију на страним јези-
цнма и врши писарске дужности. Један од главних задатака новог национал-
ног комитета био је организовање учешћа јутословенских историчара на
мгђународном конгресу у Бечу 1965. године. Југославија је добила само је-

153
 дан реф ерат са темом коју је предложио професор Бранислав Ђурђев, Вла-
дајуће класе од антике д о модерних времена (професор Ђурђев, члан
Партије, био је и први председник Восанске академије). Југословенски ко-
митет је затражио од С18Н-а да му се одобри још један реферат. Тим пово-
. дом је секретар комитета, Д. Ђорђевић, предложио да се у програм
I Конгреса укључи реферат о националноослободилачким покретима на Бал-
I кану у модерном времену, као пионирском покушају упоредне синтезе бал-
ј канске историје посматране из угла ослободилачких покрета. Предлог је
ј прихваћен. Тадићев ауторитет прокрчио је пут у Бироу С18Н-а и Југославији
је дат још један реферат у оквиру секције „Модерне и савремене историје”
под насловом Еез е$оПз &ез реир1ез Аез ВаШапз роиг ассМег а I’т3.ерепс1апсе ро-
1Шдие е1 есопотгдие Ае 1875 а 1914. Када му је пружен мали прст, Ђорђевић је
зграбио руку и предложио да напише књигу_.6 балканским ослободилачким
устанцима од 1804. до 1814. године. Југословенски комитет је ово усвојио, с
тим да тему подели са историчаром Милорадом Екмечићем из Сарајева.
Међутим, Екмечић је у пролеће 1964. године одустао јер му нису на време
била обезбеђена средства за истраживање у Бечком архиву. Ово је намет-
нуло обавезу преосталом аутору, који је у међувремену завршавао писање
историје Србије, касније објављене на грчком језику у Солуну. Скраћени ре-
ф ерат за Бечки конгрес Ђорђевић је послао организаторима конгреса у Беч
у означеном року - до 31. октобра 1964. године (био је раздељен учесницима
Конгреса уочи састанка), али је писање коначног рукописа књиге о балкан-
ским револуцијама започео тек 5. фебруара 1965. године и на њему ужур-
бано радио до 15. јула. У томе раду суочио се са тешкоћама методолошке и
начелне природе. Аутор је иступао у име званичне југословенске историо-
графије. Мада ослобођена догматског, она је још увек пловила у наслеђе-
ним назорима марксизма с којима аутор није био сагласан. Тешкоће је
такође стварала национална осетљивост историчара суседних балканских
народа. Аутор је решење нашао у прихватању метода који су одговарали ње-
говом научном интегритету и приказу историје Балкана, усклађеним са
историографијом посебних балканских народа. У њој је покушао да при-
каже преплитање домаћих ослободилачких покрета са уплитањем европ-
. ских сила у Источно пнтање. У томе компромису трудио се да прикаже
I дејство српског и југословенског ослободилачког покрета али да истовре-
1 мено не запостави допринос ослободилачких напора свих балканских на-
ј рода. Циљ је био приказ спољних ф актора у заједничкој борби за
) ослобођење.
Странице рукописа (500 страница писаних руком) достављене су онако
како су извирале из пера преводиоцу на француски језик, Маргити Ристић,
ауторовој рођаци и ћерци председника САНУ Александра Белића. Она је
заједно са аутором делила безумну журбу да превод књиге буде готов на
време. Са њом је аутор радио на коректури рукописа (посебно бројних напо-
мена у тексту, у чему му је помогао професор Радован Самарцић) од 15. јула
до 25. августа, проводећи истовремено дане у штампарији Графичког преду-
зећа „Нови дани” у Рузвелтовој улици, храбрећи штампарске раднике осме-
хом и вињаком. Тако је књига била готова на време.
Аутор је стигао у Беч уочи отварања Конгреса 29. августа, „фићом” у
коме је донео 300 примерака књиге о балканским револуцијама, које су раз-
дељене учесницима скупа (осталих седамсто примерака раздељено је на-
кнадно). Друга књига намењена Конгресу, ШзСопо§гарћ1е Уи§оз1ауе 1955-
1965. за чије је остварење највише заслужан професор Радован Самарџић

154
који је проводио у штампарији и дан и ноћ како би надокнадио нехат наших
историчара у достављању података, закаснила је за отварање Конгреса.
Отварање Конгреса, коме је присуствовало 2 000 историчара из целога
света, свечано је обављено у Бечкој државној опери, у присуству председ-
ника Аустријске Републике Франца Јонаса, министра просвете Теодора
Пифл-Перчевића, председника Бечке општине Бруна Марека и председ-
ника Конгреса - Фридрих Енгел-Јаношија. Југословенски представник, про-
фесор Јорјо Тадић, предао је аустријским достојанственицима два прилога
југословенске историографије. Како књига о историографији Југославије
још није била приспела, Тадић је два примерка готове књиге о балканским
револуцијама посебно увио и предао аустријским достојанственицима као
две посебне књиге. Чим је представа на бини била завршена, сјурили смо се
да књиге покупимо са стола где су биле изложене. Бугарске колеге су нам
завиделе на овом подвигу јер је књига о њиховој историографији такође
била закаснила за отварање Конгреса.
О реферату и књизи Националне револуције балканских народа 1804-
1914. дискутовано је на састанку секције Конгреса у Бечу 4. септембра 1965.
године. У дискусији је учествовао 21 историчар из Западне и Источне Европе
као и Америке. Као што се могло очекивати, бугарске колеге су истакле бу-
гарски карактер народа у Македонији, албански историчари су оспорили
улогу спољног фактора у израстању албанске националне свести, маке-
донски научници су читали унапред спремљене дискусије о спонтаном раз-
воју македонске нације. Тако се уобичајено одигравало при сусретима
балканских историчара. Југословенски реферат био је објављен у „Карроп IV,
Ме1ћос1о1о§1е е1 ШзГопе соп1етрогате”, стр. 237-254. Дискусија о реф ератује об-
јављена у „Ас(ез Љ С отке Мегпаћопа! <3еб баепсеб МбШп^ие”, Уег1а§ Вег§ег ипс!
8бћпе, ТОеп, Уо1. V, стр. 821-856. Књига о балканским револуцијама преведена
је касније на енглески језик, са додатком о осамнаестом веку из пера америч-
ког историчара 51ерћеп Ибсћег Оа1аца и објављена је под насловом Ва1кап Ке-
уо1ипопагу ТгаЛШоп у издању „Со1итћха 1Јп1Уегб11у Ргебб”, 1981, стр. 271.
Текст књиге на српском језику издаје се данас непромењен и после три-
десет година од кад је био написан. Он је био не само покушај да се после
Другог светског рата балканска историја објасни кроз ослободилачке на-
поре његових народа (посебно српског), већ и да се пружи анализа исконске
борбе балканских народа за самоопредељење и ослобођење. Тежње испо-
љене ранијих векова остале су важеће и данас. Свакако да се тексту писаном
пре три деценије могу додати нова тумачења и допуне настале у даљем ходу
историографије, али му остају битна она својства која су балканске народе
водила у прошлост. У овоме лежи порука историје остављена данашњици.
Обимни научни апарат наведен у француском издању је овом приликом изо- I
стао јер би заморио читаоца. Политичка карта Балкана искована током јед-1
ног века - од српског и грчког устанка до Првог светског рата - преживела
је, са кратким прекидом за време Другог светског рата, седамдесет година
од 1918. до 1990. да би данас наново била прекрајана. Ово је тешко разумети
без ослонца на прохујали век. Па ипак, као што је то у људском животу, тако
је то и у ходу народа: садашњост се заснива на прошлости и уједно носи раз-
војну нит будућности.

Санта Барбара, Димитрије Ђорђевић

Калифорнија

155
 САДРЖАЈ
Страна
Предговор ....................................................................................................... ..................... 5
Економске, друштвене и политичке основе ослободилачких покрета на
Балкану до почетка XIX в е к а .................................................................. ...................... 11
Криза отоманског ф еудал и зм а.......................... ............................................................... 11
Друштвени развој балканских народа под отоманском управом ............................. 12
Кационално буђење и припрема ослободилачких устан ака....................................... 14
Ослободилачке револуције на Балкану почетком XIX в ек а........................................ 18
Српска револуц и ја.......................................... ................................................................. .... 18
Борба за иезависност С р б и је .................. ............................................... ...................... 18
Српски устанак и Југословени...................... ............................................................... 21
Српска револуција и балкански народи ...................................................................... 23
Српска револуција и Источно питање ........................................................................ 25
Грчка револуција .............. .................................................................................................. 26
Филики Хетерија и устанак у Дунавским кнежевинама 1821. године.................. 27
Ослободилачка резолудија у Грчкој 1821............................................. ...................... 31
Грчка револуција и Хеленизам .................................. ................................................. 32
Грчка револуција и балкански н ар о ди .................................................. ...................... 34
Грчка револуција и европски удео на Балкану .................. ..................................... 35
Значај ослободилачких револуција на Балкану почетком XIX века .................. 36
Ослободилачки покрети на Балкану у раздобљу формирања грађанских
друштава и држава 1830 - 1878. године........................................................................ 38
Балкански покрети од Једренског мира до Кримског рата ........................................ 38
Устанци тридесетих година .................................................... ............... ..................... 38
Источна криза 1839-1841........................................................... ..................................... 43
Образовање државних и националних програма у Србији и Г р ч к о ј.................... 45
Револуција 1848-1849. и балкански покрети ........................ ..................................... 50
Балкан у време Кримског рата .................................................................................... 55
Припреме општег балканског устанка и први балкански савез ................................ 57
Херцеговачки устанци и ратови Црне Г о р е .............................................................. 57
Рад у Србији на припреми балканског устанка ........................................................ 59
Бугарски ослободилачки п о к р е т.................... ............................................................. 63
Процес еманципације Македоније .............................................................................. 66
Уједињење јонских острва са Грчком и устанак на Криту .................................... 68
Уједињење Румунских кнеж евина................................................................................ 71
Први балкански савез 1866-1868. године.................................................................... 71

157
 Страна
Балкански покрети у Источној кризи 1875-1878. године ............................................ 75
Идејни покрети седамдесетих година.......................................................................... 76
Припрема устанка у Босни и Херцеговини................................................................ 79
Устанак у Босни и Х ерцеговини.................................................................................. 81
Априлски устанак у Бугарској...................................................................................... 83
Рат Србије и Дрне Горе са Турском 1876. године .................................................... 85
Руско-турски рат 1877. године и стварање Бугарске .............................................. 87
Грчка и устанци у Тесалији, Епиру и К р и т у .............................................................. 88
Спољни фактор и ослободилачки покрети у Источној кризи
1875-1878. године ............................................................................................................ 90
Ослободилачки покрети на Балкану крајем XIX в е к а .................................................. 92
Устанци у Македонији осамдесетих г о д и н а ............ л ..................................................... 92
Развој националне еманципације у Албанији . V : .................. '................................. 95
Херцеговачки устанак 1882. године ............................................................................ 99
Уједињење Бутарске 1885. године................................................................................ 101
Ослободилачки покрети у М акедонији.................................................................. *. 104
Устанак на Криту, грчко-турски рат и односи на Балкану крајем XIX века . . . . 109
Балкански покрети у XX веку (до 1914)............................................................................ 112
Покушаји националног и економског осамостаљивања Балкана на почетку
XX века (1903-1908) ........................................................................................................ 112
Аустро-српски сукоб и југословенски покрет на почетку XX в е к а ...................... 114
Илинденски устанак и сукоби у Македонији 1903-1908. године............................ 120
Покушај балканског споразума 1904-1905. г о д и н е .................................................. 125
Балканске кризе 1908-1914. шдине .................................................................................. 128
Младотурска револуција и покрети у М акедонији.................................................. 128
Отпор Србије анексији Босне и Херцеговине 1908-1909. године ........................ 129
Албански устанци и оснивање А лбаније.................................................................... 133
Балкански савез 1912. године и балкански ратови .................................................. 137
Југословенска револуционарна омладина и Сарајевски атентат 1914.................. 141
Закључак ................................................................................................................................ 147
Како је настала ова књига ........................................................................................ .. 153

158