PROGRAMIRANA NASTAVA

PROGRAMIRANA NASTAVA
 Pojam i definicija programirane nastave

 Teorijske osnove programirane nastave

 Osnovni pojmovi programirane nastave

 Vrste programa

 Faze programirane nastave

 Mogu}nosti primene programirane nastave

 Prednosti i nedostaci programirane nastave

 Primeri primene programirane nastave

 [ematski prikaz programirane nastave

 Pojam i definicija programirane nastave

Programirana nastava je nastala kao reakcija na tradicionalnu nastavu u kojoj nastavnici

nastoje da {to uspe{nije i efikasnije obrade naj~e{}e preobimne programe svojih predmeta.
Iako to `ele, nastavnici nisu u stawu da posvete potrebnu pa`wu svakom u~eniku, da
upoznaju wegove individualne sposobnosti i tome prilagode tempo i na~in rada i u~ewa. ^ak
i kada nastavnik u toku ve`bawa ide od u~enika do u~enika on ne uspeva podjednako da
aktivira sve u~enike, da ih usmeri i da sa~eka korektne odgovore od svih.
U tradicionalnoj nastavi, nastavnici su naj~e{}e ti koji su u prvom planu, a naj~e{}e
su oni i najaktivniji. Prema nekim ispitivawima, mogu}nosti nastavnika i u~enika da do|u do
verbalnog izra`aja javqaju se ~esto u odnosu 80:20. Posledice ovakve nastave su slede}e: kod
u~enika opada spremnost za u~ewe jer oni ne do`ivqavaju potvrdu i uspeh; po~iwu da se
dosa|uju, a mo`e da do|e i do frustracija.

Nastavnik u tradicionalnoj nastavi nema ni povratnu informaciju o ostvarenosti ciqeva,

odnosno on ne zna kako i koliko u~enici shvataju wegovo izlagawe.Po{to nema povratnu
informaciju o usvojenosti nastavnih sadr`aja nastavnik nije u mogu}noeti da poboq{a
nastavu, odnosno da preduzme potrebne mere kako bi se pove}ala efikasnost nastave.

Savremeni `ivot zahteva sve ve}i obim i kvalitet znawa. Da bi se odgovorilo na te

zahteve savremenog `ivota re{ewe nije u nagomilavawu nastavnih sadr`aja u ve} preobimne
programe.Re{ewe treba tra`iti u odabirawu gra|e i ~iwenica, u izboru metoda, na~ina i
tehnika pomo}u kojih }e se nau~na saznawa i ~iwenice predavati i usvajati.
Iz neophodnosti da se ove slabosti predava~ke nastave prevazi}u razvila se
programirana nastava.
Postoji veliki broj definicija programirane nastave ali se sve one svode na navo|ewe
osnovnih karakteristika ovog oblika racionalizacije nastave i u~ewa.

Osnovne karakteristike ove nastave su:

-u~enici usvajaju gradivo potpuno samostalno, savla|uju}i ~lanak po ~lanak, sekvencu po

sekvencu, temu po temu;

-nastavni sadr`aji su ta~no odre|eni i logi~ki struktuirani;

-u~enici savla|uju nastavni sadr`aj korak po korak sopstvenim tempom;

-gradivo je redukovano na ono {to je bitno tako da u~enici nisu optere}eni nebitnim
~iwenicama;

-u~enici samostalno re{avaju zadatke, probleme po dobijenim uputstvima, aktivno

razmi{qaju, {to u frontalnoj nastavi nije mogu}e;
 -u~enik stalno, i na vreme dobija povratnu informaciju tako da uvek zna da li je na
pravom putu;
-svaki u~enik prelazi na naredni “korak” samo ukoliko je usvojio prethodne;

-nastavnik na osnovu povratne informacije saznaje da li nastavni

proces te~e u skladu sa postavqenim ciqevima;

Iz svih navedenih karakteristika programirane nastave mo`e se izvesti wena

definicija:

Programirana nastava je vrsta nastave u kojoj su sadr`aji detaqno i precizno odre}eni,

logi~ki strukturisani na mawe delove, ure}eni po slo`enosti i koje u~enici samostalno
re{avaju po unapred dobijenom uputstvu i kontroli{u rezultate i napredovawe stalnom
povratnom informacijom.

Teorijske osnove programirane nastave

Programirana nastava ima svoje korene jo{ u Sokratovom u~ewu koji je bio jedan od
prvih programera u nastavi matematike.

Pa ipak korene programirane nastave treba tra`iti u bihejvioristi~kim teorijama.

Edvard Torndajk isti~e da se u~ewe poja~ava ili slabi zavisno od postignutog uspeha ili
neuspeha, {to predstavqa odre|ene etape u dostizawu ciqa kome se te`i. Prema Torndajku
u~ewe je oblik povezvawa stimulansa i reakcije. U~ewe se doga|a kada se u svest ure`e S-R
veza , a znawe nestaje kada se ta veza izbri{e. Kada u~enik u~i po modelu “pitawe-
odgovor” onda u wegovoj svesti ova dva ~lana ostaju povezana . Odnosno ako u~enik u~i po
obrascu “poku{aj-gre{ka” i to se ponavqa , onda }e se kod u~enika formirati oni poku{aji
koji mu donose uspeh. Nastavnik treba da omogu}i u~enicima raznovrsne reakcije, a one
prave treba da budu potkrepqene, nagra|ene, a one koje su pogre{ne suzbijene.

Torndajk isti~e da se u~ewe zasniva na frekvenciji, vremenskoj bliskosti i efektu.

Odnosno, ono {to se ~e{}e ponavqa dubqe se utiskuje u svest, ono {to je u~eno skorije
do`ivqava se kao dobro poznato i ono od ~ega ~ovek ima koristi boqe se pamti.

Torndajk smatra da uspeh u u~ewu zavisi od podsticaja i daje uputstvo nastavnicima da

ka`wavawe nije efikasno, da kod u~enika treba pobuditi interesovawa, motivisati ih i
podsticati da u~e.
 Yon Votson, osniva~ bihejviorizma , isti~e da je qudsko pona{awe rezultat veze izme|u
stimulansa i reakcije i da je uslovqavawe najva`niji proces u u~ewu pona{awa. Votson je
isticao zna~aj nastavnika u oblikovawu u~enikovog razvoja.

Gatri defini{e u~ewe kao promenu pona{awa pod uticajem iskustva. On smatra da se
pona{awe mo`e kontrolisati pomo}u stimulansa pri ~emu je bitno da su stimulans reakcija
povezani, odnosno da su u dodiru. Iz ove Gatrijeve teorije dodira nastavnici mogu zakqu~iti
da treba okru`ewe organizovati tako da ono bude kombinacija razli~itih stimulansa koji }e
izazati po`eqne oblike pona{awa. Nastavnik je taj koji treba da priprema i kontroli{e
stimulanse.

Hal isti~e veliku ulogu poriva, jake unutra{we snage, koja postoji u svakom pojedincu za
pokretawe wegovog pona{awa.Wegova {ema u~ewa je S-O-R /stimulans- varijable-
reakcija/. Nastavnik treba da kod u~enika pobudi interesovawe za neku nastavnu jedinicu, da
ga motivi{e, a to mo`e posti}i stvarawem potrebnog ambijenta. Nastavnik nagradom mo`e
da poja~a `eqeno pona{awe.

Ideju o programiranoj nastavi kao specifi~nom na~inu struktuirawa i organizovawa

nastavnog procesa, prvi je postavio i uobli~io u sistem i razradio u teoriju psiholog Skiner,
profesor Hardvarskog univerziteta. Skiner je razvio celovitu teoriju u~ewa. U svojoj teoriji
on polazi od uslovqavawa kategorije koju su razvili Pavlov i Votson.

Skiner smatra da povratna informacija ima sna`an uticaj na qudsko pona{awe. Ako
u~enik dobija redovno informaciju o postignutim rezultatima on ima podr{ku-potkrepqewe
da poja~a svoj rad. Skiner smatra da postoji pozitivni i negativni potkrepqiva~i. Pozitivni
potkrepqiva~i doprinosi da se ostvare jo{ boqi rezultati rada, a nagativni potkrepqiva~i ima
ulogu da smawi dejstvo ~inioca koji smetaju da se postignu boqi rezultati.
Skiner smatra da se za postizawe uspeha u nastavnom radu mora uraditi program
potkrepqewa. Potkrepqewe mo`e biti pozitivno i negativno. Pozitivno potkrepqewe dovodi
do pozitivnih promena u pona{awu pojedinca, doprinosi da se postignu boqi radni rezultati.
Dra`i koje nepovoqno deluju na pojedinca predstavqaju negativno potkrepqewe.

Skiner smatra da nastavu treba organizovati kao niz potkrepqewa i da se to najboqe

posti`e pomo}u ma{ina za u~ewe i programiranih instrukcija. Nastavnik je taj koji
organizovanim potkrepqewem ubrzava i poboq{ava u~ewe. On vodi ra~una o ritmu
potkrepqewa. Potkrepqewe treba da stigne na vreme, u toku samog rada, a ne samo na kraju
ura|enog zadatka.

Skiner isti~e zna~aj dvosmerne komunikacije za uspe{no u~ewe. On smatra da nastavni

proces treba organizovati kao stalnu dvosmernu komunikaciju: od izvora znawa do u~enika,
od u~enika do nastavnika koji saznaje kako su u~enici usvojili prezentovane informacije i na
kraju nastavnik obave{tava u~enike da li je i kako usvojio prezentovanu materiju.
Dvosmerna komunikacija se veoma uspe{no ostvarue kroz programiranu nastavu.
 Osnovni pojmovi programirane nastave

Iz terminologije programirane nastave treba upoznati neke termine, a to su

program, tema, sekvenca, ~lanak.

Programirana nastava se realizuje na osnovu programa.Svaki program je

podeqen na teme,a teme na mawe delove-sekvence, a sekvenc na ~lanke.

Program ili programska osnova predstavqa logi~ki ure}en skup sadr`aja koje
u~enici rade}i samostalno treba da usvoje. U wemu su sadr`ane sve ~iwenice i pojmovi
koje u~enici treba da savladaju. Program mo`e biti potpun (za ceo nastavni predmet ) i
delimit~an (za deo nastavnog predmeta).
Celokupan sadr`aj je izdeqen na mawe delove koji su logi~ki povezani i savla}uju
se jedan za drugim. Sadr`aji se ne mogu preskakati jer shvatawe svakog slede}eg dela
podrazumeva usvajawe prethodnog.

Tema je logi~ki strukturisana celina iz programa, na primer brojevi.

Sekvenca je logi~ki strukturisan deo teme na primer prirodni brojevi.

^lanak je najmawa sadr`ajno-logi~ka celina i organizaciona jedinica u

programiranoj nastavi. ^lanak ,porcija ili doza ja takva jedinica ili ~estica znawa koju
u~enik usvaja re{avaju}i neki zadatak ili problem. Savladavawe te najmawe celine
predstavqa uslov za prelazak na slede}i deo-~lanak.^lanak nije uvek isti. U po~etku on je
veli~ine jedne operacije , a kasnije se wegova veli~ina pove}ava. U vi{im etapama
nastave veli~ina ~lanka-koraka je ve}a.
S obzirom na didakti~ku svrhu, ~lanci mogu biti uvodni, ~lanci za ponavqawe ,
uve`bavawe, sistematizaciju i zavr{ni-kontrolni. Oni su me|usobno, sadr`ajno i logi~ki,
povezani.

^lanak se sastoji iz slede}ih delova:

1) informacija za u~enike
2) zadatak (problem, pitawe)
3) u~eni~ka aktivnost, operacija
4) povratna informacija
 Informacija je deli} gradiva koji se obra}uje – obi~no je ilustrovana primerom.
Ona polazi od u~eni~kih iskustava. U informaciji ne moraju biti dati svi podaci,u~enici
se mogu uputiti na literature (uxbenike,re~nike) ili aktivnost koju treba da urade.
Po obimu informacije mogu biti duge i kratke. Du`ina informacije zavisi od
u~eni~kih iskustava u radu sa programiranim materijalom, osposobqenosti za samostalan
rad, te`ine gradiva i uzrasta u~enika.

Zadatak ili pitawe na koje u~enik treba da odgovori zahteva primenu nau~ene
informacije. Zadatak u~enika ta~no usmerava {ta treba da usvoji idu}i iz ~lanka u
~lanak, iz sekvence u sekvencu.

U programiranom materijalu naj~e{}e se koriste dva tipa zadataka:

1. zadaci konstrukcije
2. zadaci prepoznavawa

Zadaci konstrukcije su oni koje u~enici samostalno formuli{u odgovor, a

karakteristi~ni su za linearni program.Mogu biti dvojaki: direktni zadaci i zadaci
nadopuwavawa.

Zadaci prepoznavawa - odgovori su unapred dati i u~enik izme|u ponu|enih,

alternativnih odgovora bira re{ewe koje mu omogu}ava prelazak na slede}i ~lanak. Ovi
zadaci su karakteristi~ni za razgranati program.
Ve}ina autora isti~e prdnost zadataka konstrukcije jer ne postoji mogu}nost da
u~enici slu~ajno do|u do re{ewa.

Pisawe re{ewa- mo`e biti dvojako na sam programirani material i u posebne

bele`nice.

Povratna informacija je sastavni deo ~lanka. To je ta~no re{ewe sa kojim u~enik

upore|uje sopstveno re{ewe. Ukoliko odgovor nije ta~an u~enik se vra}a na ponovno
izu~avawe istog ili prethodnog ~lanka, a ako je odgovor ta~an u~enik prelazi na slede}i
~lanak.

Algoritam je obrazac ili precizno uputstvo sa redosledom operacija koje treba

obaviti da bi se problem ta~no re{io.
Algoritmizaciom nastave posebno se bavila Talizinai ona isti~e da algoritam mora
da ispuni slede}e zahteve: odre|enost - na osnovu postoje}e faze odre|uje se slede}a;
masovnost - mogu}nost da se odre|eni algoritam koristi za re{avawe zadataka istog tipa; i
rezultativnost - izvr{avawem predvi|enih operacija sigurno se dolazi do ta~nog re{ewa.

Talizina razvrstava algoritme na one za u~enike i druge za nastavnike. U~enike

algoritmi vode do ta~nog re{ewa zadatka, a nastavnicima algoritmi slu`e za didakti~ku
organizaciju ~asa.
 Za u~enike se primewuju algoritmi onda kada kod wih treba formirati metode
saznajnih aktivnosti i onda kada se algoritmi primewuju kao sastavni deo saznajne
aktivnosti.
Algoritmi za nastavnika se primewuju onda kada nastavnici treba da ovladaju
metodama za efikasno obu~avawe i vaspitavawe u~enika.

Vrste programa

U zavisnosti od redosleda ~lanaka, programi mogu biti:

1. linearni program
2. razgranati program
3. kombinovani program

Linearni program, ~iji je tvorac Berhus Frederik Skiner, ima slede}e

karakteristike:

 ~lanci se re|aju pravolinijski, jedan iza drugog (“korak po korak” – svaki

korak nastavnog materijala je uslovqen prethodnim, na wega se naslawa)

[EMA LINEARNOG PROGRAMA

1. 2. 3. 4.

 svi u~enici re{avju iste zadatke, individualnim tempom (prema svojim

psiho fizi~kim mogu}nostima)
 u~enici samostalno formuli{u odgovore na pitawa i to ih misaono
anga`uje
  u~enik mo`e da proveri dali je dobro uradio zadatak (pitawe) jer je u
programu dato re{ewe
Linearni program individualizuje samo tempo obrade i usvajawa, a ne uva`ava
individualne razlike me|u u~enicima.

Razgranati program koji poti~eo od Kraudera, omogu}ava u~enicima koji vi{e

znaju da br`e napreduju, u skladu sa svojim mogu}nostima. Krauder polazi od shvatawa
da isuvi{e mali “koraci” u u~ewu nisu svrsishodni pa insistira na ve}im koracima i te`im
zadacima.

Razgranati program ima slede}e karakteristike:

 uva`ava individualne razlike ne samo po tempu ve} i po sposobnostima

 posle informacije, jedinice gradiva koju treba da usvoji, u~eniku je ponu|
eno vi{e odgovora od kojih je samo jedan ta~an
 ukoliko u~enik ta~no odgovori on prelazi na slede}i ~lanak, kre}e se
pravolinijski
 ako u~enik neta~no odgovori on se upu}ule na bo~ne ~lanke gde dobija
dodatne informacije, kre}e se cik-cak
 kada u~enik odabere odre|enu varijantu odgovora on ne samo {to saznaje
rezultate svog izbora, ve} dobija i dodatna obja{wewa i nove zadatke koji
su u skladu sa karakteristikama u~enikove pogre{ke
 kod razgranatog programa u~enicima su ponu|eni odgovori pa su oni
mawe misaono anga`ovani

[EMA RAZGRANATOG PROGRAMA

3. 5.

1. 4. 7.

2. 6.

Razgranati program ima slede}U strukturu:

a)informacija
 b)pitawe, zadatak
v)izbor ta~nog odgovora

U praksi se pojavio i tre}i vid programirawa- kombinovani program u kome se

insistira na detaqnijem izlagawu gradiva. U kombinovanom programu neke jedinice su
izlo`ene linearno , aonda se u~enicima pru`a mogu}nost da sami odlu~e da li }e da u~e
dodatne informacije, koje nisu obavezne, ili }e nastaviti daqe po linearnom programu.
Kombinovani program nastaje kombinovawem linearnog i razgranatog programa
u `eqi da se spoje prednosti, a izbegnu slabusti i jednog i drugog.

Prema Milan Bakovqevu postoje dve vrste kombinovanog programa:

1. modifikovani linearni program koji omogu}ava da se preska~u lak{i
zadaci i prelazi na te`e, ovaj program omogu}ava boqim u~enicima da u~e
ono {to ih zanima i da se ne zadr`avaju na onom {to su ve} usvojili;

[EMA MODIFIKOVANOG LINEARNOG PROGRAMA

1. 2. 3. 4. 5. 6.

2. linearni program sa potpravcima – ovaj program sadr`i dodatne zadatke,

informacije za u~enike sa ve}im ambicijama; u ovom programu izlo`ene
su i informacije koje nisu u~enici obavezni da znaju; ovim programom
prevazilaze se slabosti linearnog i razgranatog programa i nastoji se da se
zadovoqe individualne potrebe u~enika ne samo u tempu nego i u nivou
ste~enog znawa;
 4.
1. 2. 3.

Izbor modela programa zavisi od nekoliko ~inilaca:

- prirode nastavnog gradiva

- uzrasta u~enika
- osposobqenosti u~enika za samostalan rad
- iskustva u~enika u radu sa programiranim materijalom
- stvarala~kih i kreativnih sposobnosti
- opredeqenosti nastavnika.

Za mla|e u~enike, prose~ne i ispod prose~ne u~enike pogodniji je linearni program, dok
boqim u~enicima vi{e odgovara razgranati i kombinovani program.

Faze programirane nastave

Programirana nastava ima svoje specifi~ne faze koje zna~e potpunu promenu u
nastavnom procesu.

Programirana nastava mo`e se ra{~laniti na slede}e faze:

1. izbor gradiva za programirawe

2. upoznavawe psihofizi~kih mogu}nosti u~enika
 3. odre|ivawe ciqeva koji se `ele posti}i programiranom nastavom
4. izbor vrste programa
5. ra{~lawavawe pojedinih tema na sitne ~lanke
6. izrada ~lanka (informacija, kontrolni zadatak, odgovor, povratna
informacija)
7. umno`avawe i prakti~na primena, rad u~enika sa programiranim
materijalom
8. vrednovawe pomo}u serije zadataka jedne ve}e logi~ke celine
9. vrednovawe usvojenosti celog programa

Sastavqawe programa za programiranu nastavu je veoma va`no jer od kvaliteta programa

zavisi i kvalitet samog nastavnog procesa.Problemom izrade programa za programiranu nastavu
najvi{e su se bavili ruski stru~waci.Bespeqko u izradi programa za programiranu nastavu isti~e
osam faza:

1. operacionalizacija nastavnih ciqeva, odnosno razlagawe op{tih ciqeva na

konkretne;
2. izrada detaqnog tematskog plana nastave sa svim etapama realizacije
nastavnih ciqeva;
3. neprogramirano izlagawe celokupnog nastavnog gradiva koje treba
predvideti za programiranu nastavu u ciqu stvarawa ~vrste i logi~ke
strukture gradiva
4. izrada ~lanka – ona obuhvata ra{~lawavawe pojedinih tema na sitne
korake, ~lanke; precizno razra|ivawe ~lanka
5. odre|ivawe prakti~nih radwi kroz koje }e usvojeno znawe biti oceweno;
6. matrice-izra|eni ~lanci se unose u matricu
7. detaqna razrada operativnog sprovo|ewa svakog ~lanka, formulisawe
povratne informacije, kontrolnih zadataka;
8. razrada metodi~kih uputstava za nastavnike i razrada uvodnih i zakqu~nih
izlagawa za svaku temu
9. prakti~na primena programa sa ograni~enom grupom u~enika u ciqu
otklawawa nedostataka programa pre wegove masovne primene;

Uspeh programirane nastave zavisi od kvaliteta programa, zbog toga programe za

progamiranu nastavu prave timovi stru~waka: grupa istaknutih nastavnika za odre|eni predmet,
pedagog, psiholog, programer, kiberneti~ar.

Svaki program mora da ispuni slede}e zahteve: da je razumqiv, odre}en, rezultativan.

Da bi program bio razumqiv neophodno je podrobno izlagawe svih bitnih pojmova i
~iwenica, a to se posti`e ra{~lawavawem celokupnog nastavnog gradiva na sitne ~lanke koji su
logi~ki struktuirani od lak{eg ka te`em.

Da bi program bio odre|en u wemu su precizno odre|ene – algoritmovane sve operacije

koje }e u~enika odvesti do ciqa.
 Da bi program imao rezultat neophodno je ispitati sve psiho-fizi~ke osobine u~enika,
wihove saznajne mogu}nosti i na osnovu toga prilagoditi program svakom u~eniku.

Programirana nastava pru`a izvanredne mogu}nosti za upravqawe procesom u~ewa na

kibernetskoj osnovi. Talizina postavqa dva uslova algoritmizaciji nastavnog procesa: a)
po{tovawe osobenosti nastavnog procesa koji se `eli algoritmizovati i b) ispuwavawe onih
zahteva koji su karakteristi~ni za kiberneti~ke metode. Talizina postavwa slede}e zahteve za
upravqawe nastavom :

a)utvr|ivawe ciqa nastave;

b)postavqawe kriterijuma za merewe rezultata nasrave;
v)sagledavawe po`etnog stawa psihi~ke aktivnosti u~enika;
g) predvideti kroz kakva kvalitativna stawa prolazi psihi~ka aktivnost u~enika;
d)obezbe|ivawe povratne veze u nastavi;
|)regulisawe – korigovawe nastavnog procesa;
e) utvrditi algoritam nastave;

Iz zahteva koje postavqa Talizina mo`e se sagledati uloga nastavnika u programiranoj

nastavi. Nastavnikova uloga je i daqe posebno zna~ajna. Aktivnost nastavnika posebno dolazi
do izra`aja u pripremnoj fazi, odnosno kod izrade programiranog materijala. Na samom ~asu
nastavnik prati aktivnosti u~enika , daje eventualno dodatne informacije, obja{wava postupke
rada.

Programirana nastava se izvodi primenom programiranih materijala i uybenika u kojim

je izvr{ena algoritmizacija nastavnih zadataka.
Jo{ uspe{nija programirana nastava mo`e se ostvariti primenom najsavremenijih medija.
Programirani materijal je skladi{ten u bazu podataka i u~enici ga mogu re{avati u {koli ili kod
ku}e. U~enici savla|uju deo po deo, sekvencu za sekvencom. Za one u~enike koji `ele vi{e da
znaju u program su unite dodatne informacije i zadaci.
Povezivawe televizijske i ra~unarske tehnike doprinosi jo{ bogatijoj o raznovrsnijoj
programiranoj nastavi. U~enici uz tekst dobijaju zvuk, slike, i grafi~ke ilustracije.

[EMATSKI PRIKAZ FAZA U PROGRAMIRANOJ NASTAVI

IZBOR GRADIVA ZA PROGRAMIRAWE

UPOZNAVAWE PSIHOFIZI^KIH MOGU]NOSTI U^ENIKA

 OPERACIONALIZACIJA NASTAVNIH CIQEVA
/razlagawe op{tih ciqeva nastave na konkretne ciqeve/

IZBOR VRSTE PROGRAMA

RA[^LAWAVAWE POJEDINIH TEMA NA SITNE ^LANKE

IZRADA ^LANAKA
/informacija , kontrolni zadatak, povratna informacija/

UMNO@AVAWE I PRAKTI^NA PRIMENA PROGRAMIRANOG

MATERIJALA

VREDNOVAWE POMO]U SERIJE ZADATAKA JEDNE VE]E LOGI^KE

CELINE

VREDNOVAWE USVOJENOSTI CELOKUPNOG PROGRAM

Mogu}nost primene programirane nastave

Nova otkri}a i brz porast nau~nih ~iwenica uti~u na promenu strukture, sadr`aja, obima i
karaktera nastavnih disciplina, nihovog plana i programa. U~enici se sada nalaze pred mnogo
obimnijem i slo`enijem nastavnom gradivu nego {to je nekad bila.
 Da bi se otklonile slabosti tradicionalne nastave, nastala je i programirana nastava koja
zadr`ava u nastavnom gradivu samo onoga {to je va`no i odbacuje sve nebitno. U~enici gradivo
koje je izlo`eno u programu moraju usvojiti potpuno, nema delimi~nog usvajawa gradiva.

Programirana nastava mo`e se primewivati za savladavawe programskih sadr`aja svih

nastavnih predmeta. Ona je naro~ito pogodna za usvajawe pojmova, pravila, definicija, odnosno
za usvajawe gradiva reproduktivnog tipa . Ona je naro~ito postigla visoke efekte u matematici,
hemiji, biologiji, fizici, geogrefiji, istoriji, materwem jeziku. U svim nastavnim predmrtima ova
nastava mo`e na}i primenu. Ova nastava ve}e efekte posti`e kod mla|ih nego kod starijih
u~enika i kod u~enika sa skromnijim sposobnostima jer im je lak{e da u~e kada idu malim
koracima i kada gradivo savla|uju u mawim celinama.

U praksi se linearni program naj~e{}e koristi kada u~enici treba da zapamte ~iwenice;
razgranati program posti`e najboqe efekte kada materijal koji se u~i nema ve}u koli~inu
odrednica ili pojmova, ali je obim informacija veliki; kombinovani program se koristi pri u~ewu
svih predmeta.

Primenom programirane nastave u~enici lak{e usvajaju sadr`aje jer je celokupno gradivo
ra{~laweno na logi~ki povezane i lake ~lanke koji se savla|uju postupno.

Programirana nastava je naro~ito pogodna:

- za obradu sadr`aja koji zahtevaju reprodukciju

- za usvajawe umewa i navika
- za primenu ranije usvojenih sadr`aja u novim situacijama-transfer znawa.

Programirana nastava ima najve}u vrednost za usvajawe posebnih spretnosti, kao i za

ispravqawe i oboga}ivawe, ali ne i za savladavawe ve}eg dela nastave nastavnog predmeta. Ovu
nastavu nije racionalno primewivati prilikom ponavqawa ili pro{irivawa u~eni~kih znawa.

Programirana nastava najboqe efekte posti~e u kombinaciji sa drugim vrstama nastave.

Ona predstavqa jedan od brojnih oblika rada i u~ewa i mo`e biti efikasna u uslovima koji su
navedeni.Ona nije pogodna za razvijawe stvarala~kog i apstraktnog mi{qewa i nije pogodna za
darovitije i starije u~enike; wima vi{e odgovara samostalno u~ewe, u~ewe putem re{avawa
problema, u~ewe otkrivawem i dr.

Prednosti i nedostaci programirane nastave

Kao i drugi nastavni sistemi i programirana nastava ima svoje prednosti i nedostatke.
 Prednosti programirane nastave:

- u~enici su samostalni i aktivni

- obezbe|eno je individualizovano u~ewe po tempu, a u razgranatom programu i po
sposobnostima; svaki u~enik ima svoj primerak programa pa informacije koje su u
wemu date savla|uje brzinom koju sam odredi
- kod u~enika se formira stav o vlastitim mogu}nostima u~ewa, {to im pru`a samo
pouzdawe pa samim tim ipove}ava wihovu motimaciju za rad
- u~enici se stalno obave{tavaju o rezultatima svog rada
- stalna povratna informacija ih motive{e
- usvajaju najbitnije ~iwenice
- racionalizuje se proces u~ewa, znawa se sti~u za kra}e vreme
- nastavnik na osnovu povratne informacije vrednuje svoj rad i rad u~enika

Iako je programirana nastava racionalnija i efikasnija od tradicionalne nastave, ona ima

isvoja slabosti. Ti nedostaci su slede}i:

-izrada programiranog materijala zahteva dosta vremena i timove stru~waka

-nemogu}e je programirati sve sadr`aje
- programirano u~ewe je vo|eno u~ewe pa se zapostavqa razvoj stvarala{tva i
kreativnog mi{qewa u~enika; ograni~ava i smawuje samostalnost u~enika u
potpunijem tragawu i pronala`ewu najboqih odgovora i re{ewa
-kod razgranatog programa, gde su pitawa sa vi{estrukim izborom, u~enici mogu
slu~ajno dati odgovor
- podsti~e verbalni na~in u~ewa, pa mo`e dovesti do optere}ewa u~enika
-u~eni~ka individualnost i stvarala{tvo malo dolaze do izra`aja
-komunikacija u~enik-u~enik i u~enik-nastavnik je smawena
-svi u~enici sti~u znawa na istom nivo
-funkcija nastavnika svodi se na organizacionu i kontrolnu
-umawena je vaspitna komponenta;

Iz svega navedenog mowe se zakqu~iti da ne bi bilo dobro da se nastavni proces zasniva

samo na programiranoj nastavi. Ona jeste znatno efikasnija od predava~ke nastave i doprinosi
unapre|ewu nastavnog procesa ali je treba upotrebqavati u kombinaciji sa razli~itim nastavnim
procesima.

PRIMER PRIMENE PROGRAMIRANE NASTAVE

 Linearni program

Nastavna jedinica: Glagoli

Pomo}u zadataka koji se nalaze na ovom listi}u treba da usvoji{ neke sadr`aje o
glagolima.
Gradivo koje }e{ sada u~iti izdeqeno je na male delove koji se obi~no nazivaju ~lanci-
koraci.

Pa`qivo pro~itaj tekstove na levoj strain i na osnovu wih upi{i tra`ene odgovore na
povu~enoj liniji. Na desnoj strain su odgovori pokriveni nalepnicom. Posle pisawa podataka na
povu~enoj liniji skini nalepnicu na desnoj strain i proveri dali je tvoj odgovor ta~an. Kad
odgovori{ na prvo pitawe, pre|i na slede}i zadatak i kad ga uradi{ skini nalepnicu i proveri
odgovor i tako do kraja.

1.^lanak
Glagoli su re~i koje ozna~avaju radwu, stawe i zbivawe. b)stawe
a)radwa:_____________________________________________
Pa`qivo pro~itaj tekst “Na gradili{tu” i uo~i sve glagole.
Razmisli o wihovom zna~ewu i razvrstaj ih:
________________
NA GRADILI[TU

NASvakodnevno,
GRADILI[TU ~im svane, radnici sti`u na obli`we
gradili{te.
Oni zidaju novu {kolu.Rade vredno od jutra do mraka.
Jedni bagerom raznose suvi{nu zemqu, drugi kamionima
dovoze gra|evinski material. Neki me{aju malter I dodaju ga
majstorima da wime pove`u crvene cigle.
Nedaleko od gradili{ta stoje |aci. Posmatraju vredne
radnike i i raduju se svojoj novoj {koli. Kad se smra~i, svi: i
radnici i |aci, odlaze ku}i da se odmaraju.
a)radwa:________________________________________ Radwa:zidaju,
_____ rade, raznose,
b)stawe:________________________________________ dovoze, me{aju,
_____ dodaju,
v)zbivawe:______________________________________ posmatraju,
_____ odlaze;
Stawe: sti`u,
stije, raduju se;
Dopuni svaku re~enicu odgovaraju}im glagolom (koji Zbivawe: svane,
kazuj radwu, stawe, zbivawe: postaviti, politi, smra~i;
aktivirati,stajati, zagrmeti,tutwati):
a)postavqaju
a) Mineri ______________ mine u
(radwa)
planini.
b) stoje
b) Za to vreme ostali radnici ________ u zaklonu.
stawe)
v) tutwi
v) Planina ____________________ od eksplozije.
(zbivawe)

2.~lanak

Glagoli su naj~e{}e u slu`bi predikata.

Pro~itaj re~enicu koja kazuje {ta radnici obavqaju.
Koju slu`bu u tim re~enicama imaju glagoli?

Slu`bu predikata
Podvuci u tekstu “Susret u {umi” sve prediate.
SUSRET U [UMI

Ivan lagano kora~a kroz {umu. Li{}e drvr}a treperi na

povetarcu. Pucketaju suve gran~ice pod nogama. Kora~a, treperi,
Ispred de~aka ~uje se neki neobi~an {um. Ivan pucketaju, ~uje se,
zastane. Razgleda oko sebe. i vidi na jednoj grani sedi zastane,
qupka veverica. Predwim razgleda,vidi, sedi
 nogama dr`i `ir. Radoznalo posmatra neznanog gosta.
Ivan stoji zadivqen. Potom se okre}e i vra}a ku}i dr`i, posmatra,
sre}an zbog ovog susreta. stoji,okre}e, vra}a

3. ~lanak

Glagoli ozna~avaju radwu koja se desila u

sada{wosti, pro{losti ili budu}nosti.
Pa`qivo pro~itaj tekst “Leptir hvalisavac” i utvrdi kada se
koja radwa vr{i.

LEPTIR HVALISAVAC

Opazio je neki vrlo lep leptir gusenicu i prezrivo joj

rekao:
-- Mi~i se odavde, nakazni crve! Ti poznaje{ samo
zemqu a ja sam sjajan kao sunce. Moja krila me uznose
visoko u nebo.
Gusenica mu je mirno odgovorila:
-- Glup je taj tvoj ponos. Dok grdi{ mene ti,
uni`ava{ sebe. Nekada si i ti gmizao po zemqi i bio kao ja.
A i tvoja }e deca gmizati i biti gusenice.
Crna~ka narodna pri~a

a) Glagoli koji ozna~avaju pro{lost su:

a)opazio je,
odgovorila, rekao,
gmizao, bio
b) Glagoli koji osna~avaju sada{wost su:
b) poznaje{,
uznose, grdi{,
uni`ava{
v) }e gmizati, biti
v)Glagoli koji ozna~avaju budu}nost su:
4.~lanak

PREZENT je glagolski oblik koji ozna~ava radwu koja

se desila u trenutku govora,odnosno u sada{wosti.

Na primer: prezent glagola i}i je : ja idem, ti ide{, on

ide, mi idemo, vi idete, oni idu.

Napi{I prezent od glagola ~itati:

1. ja_ ~itam
2. ti ~ita{
1. ja___________________ 1. 3. on ~ita
mi___________________

2. ti____________________ 1. mi ~itamo
2.vi__________________ 2. vi ~itate
3. oni ~itaju
3. on____________________ 3. oni
__________________

1.ja sam radio

5.~lanak
2. ti si radio
PERFEKAT je glagolski oblik koji oznaava radwu koja
se desila u pro{losti. 3. on je radio

Na primer: perfekat glagola pevatuje : ja sam pevao, ti 1. mi smo radili

si pevao, on je pevao, mi smo pevali, vi ste pevali, oni
su pevali. 2. vi ste radili

Napi{I perfekat od glagola raditi: 3. oni su radili

1. ja___________________ 1.
mi___________________

2. ti____________________
2.vi__________________

3. on____________________ 3. oni
__________________
5.~lanak

FUTUR je glagolski oblik koji ozna~Ava radwu

koja }e se desiti u budu}nosti.

Na primer: futur glagola tr~ati je: ja }u ter`ati,

ti}e{ tr~ati, on }e tr~ati, mi }emo tr~ati, vi }ete tr~ati,
oni }e tr~ati. ;
Napi{I futur od glagola pisati:
1. ja }u pisati
2. ti }e{ pieati
1. ja___________________ 1. 3. on }e pisati
mi___________________ 1.mi }emo pisati
2. vi }ete pisati
2. ti____________________ 3. oni }e pisati
2.vi__________________

3. on____________________ 3. oni
__________________

Pa`qivo pro~itaj tekst i odredi u kome vremenu je

zami{qen opisani potok.

GORSKI POTOK

Juri plahi kowic, gorski potok , putawom od

belutaka. Srebrne mu grive zvone glasom prole}a i
leor{aju ludo na vetru.
Krilati jaha~i – oblaci {ibaju ga besno
bi~evima i zate`u zlatne uzde. Zelena sedla, kao
svatovska, zaki}ena su mladim grn~icama.
Juri plahi kowic i kad presko~i kamenitu
Tekst GORSKI POTOK napi{i najpre u perfektu, a
zatim u futuru.
PERFEKT
____________________________________________
______________
____________________________________________
________________
____________________________________________
______________
____________________________________________
______________
____________________________________________
____________________________________________
____________________________________________
____________________________________________
______
____________________________________________
____________________________________________
__________________________________
Futur
GORSKI POTOK
Jurio je plahi kowic,
gorski potok , putawom od
belutaka. Srebrne grive su mu
zvonile glasom prole}a i
leor{ao je ludo na vetru.
Krilati jaha~i – oblaci
{ibali su ga besno bi~evima i
zatezali su mu zlatne uzde. Zelena
sedla, kao svatovska, ki}ena su
mladim grn~icama.
Jurio je plahi kowic i kad
je presko~io kamenitu preponu,
kleknuo je pa se opet vinuo
tresu}i grivama i radosno je rzao.
GORSKI POTOK
Juri}e plahi kowic, gorski
potok , putawom od belutaka.
Srebrne }e mu grive zvoniti
glasom prole}a i leor{ati ludo na
vetru.
Krilati jaha~i – oblaci
{iba}e ga besno bi~evima i
zateza}e zlatne uzde. Zelena
 Razgranati programirani material

Nastavna jedinica : Stalnost koli~nika

Uputstvo za rad

Pred tobom se nalazi material pomo}u kojeg }e{ samostalno nau~iti ne{to o stalnosti
koli~nika..Sadr`aj je podeqen na delove ~lanke. Prelazak na slede}i ~lanak odre|en je ta~no{}u
izabranog odgovora na postavqeno pitawe u ~lanku koji obra|uje{.
Svaki zadatak se sastoji iz obave{tewa, zadatka, ponu|enih odgovora i uputstva na kojoj }
e{ strani proveriti ta~nost svog izbora.
Kada si odabrao odgovor pogledaj na kojoj stranici treba da prona|e{ i proveri{ ta~nost
svog izbora. Na stranici na koju si upu}en, na}i }e{ daqe uputstvo za rad.
Ukoliko ti ne{to nije jasno, obrati se nastavniku.

________________________________________________________________________
___________________
 Strana1.

Nau~io si kako se mewa koli~nik u zavisnosti od promene ili deqenika ili delioca.

[ta }e biti sa koli~nikom ako se i deqenik i delilac pove}aju odre|eni broj puta?

1. Koli~nik }e se pove}ati / pre|i na stranu 2.

2. Koli~nik }e se smawiti / pre|i na stranu 3.
3. Koli~nik }e ostati isti / pre|i na stranu 4.

Strana 2.
Pogre{io si. Ovo se de{ava ako se deqenik pove}a ili delilac smawi odre|eni broj puta.
Vrati se na stranu 1. i ponovo odaberi odgovor.

Strana 3.
Pogre{io si. Ovo se de{ava ako se deqenik smawi ili delilac pove}a odre|eni broj puta.
Vrati se na stranu 1. i ponovo odaberi odgovor.

Strana 4.

Odgovor je ta~an.

Ta~nost odgovora mo`e{ proveriti na slede}em primeru.

300: 10= 30

Ako se i deqenik i delilac pove}aju 5 puta koli~nik se

1. Koli~nik se pove}ava 5 puta / pre|i na stranu 5.

2. Koli~nik se smawuje 5 puta / pre|i na stranu 6.
 3. Koli~nik se ne mewa / pre|i na stranu 7.

Strana 5.

Pogre{no, izra~unaj ( 300*5): (10*5)=_______ i vrati se na stranu 4. da ponovo

odabere{ odgovor.

Strana 6.

Pogre{no, izra~unaj ( 300*5): (10*5)=_______ I vrati se na stranu 4. da ponovo

odabere{ odgovor.

Strana 7.

Odgovor je ta~an.
Zakqu~ak: ako se deqenik a I delilac b pove}aju isti broj puta wihov koli~nik se ne
mewa.

To zapisujemo ovako:
1. ( a*h) : ( b:h) = s / pre|i na stranu 8.
2. ( a*h) : ( b*h) = s / pre|i na stranu 9.
3. ( a*h) : ( b*h) = s*h / pre|i na stranu 10.

Strana 8.

Pogre{no, vrati se na stranu 7. , pro~itaj zakqu~ak i ponovo odaberi odgovor.

Strana 9.

Odgovor je ta~an.

[ta }e biti sa koli~nikom ako se i deqenik i delilac smawe odre|eni broj puta?

4. Koli~nik }e se pove}ati / pre|i na stranu 11.

5. Koli~nik }e se smawiti / pre|i na stranu 12.
6. Koli~nik }e ostati isti / pre|i na stranu13.
 Strana 10.

Pogre{no, vrati se na stranu 7. , pro~itaj zakqu~ak i ponovo odaberi odgovor.

Strana 11.
Pogre{io si. Ovo se de{ava ako se deqenik pove}a ili delilac smawi odre|eni broj puta.
Vrati se na stranu 9. i ponovo odaberi odgovor.

Strana 12.
Pogre{io si. Ovo se de{ava ako se deqenik pove}a ili delilac smawi odre|eni broj puta.
Vrati se na stranu 9. i ponovo odaberi odgovor.

Strana 13.

Odgovor je ta~an.

Ta~nost odgovora mo`e{ proveriti na slede}em primeru.

360: 9= 40

Ako se i deqenik i delilac smawe3 puta koli~nik se

1.koli~nik se pove}ava 3 puta / pre|i na stranu 14.

 2.koli~nik se smawuje 3 puta / pre|i na stranu 15.
3.koli~nik se ne mewa / pre|i na stranu 16.

Strana 14.

Pogre{no, izra~unaj ( 360:3): (9:3)=_______ i vrati se na stranu 4. da ponovo

odabere{ odgovor.

Strana 15.

Pogre{no, izra~unaj ( 360:3): (9:3)=_______ I vrati se na stranu 4. da ponovo

odabere{ odgovor.

Strana 16.

Odgovor je ta~an.
Zakqu~ak: ako se deqenik a i delilac b smawe isti broj puta wihov koli~nik se ne mewa.

To zapisujemo ovako:
4. ( a*h) : ( b:h) = s / pre|i na stranu 17.
5. ( a:h) : ( b:h) = s / pre|i na stranu 18.
6. ( a*h) : ( b*h) = s*h / pre|i na stranu 19.

Strana 17.

Pogre{no, vrati se na stranu 16. , pro~itaj zakqu~ak i ponovo odaberi odgovor.

Strana 18.

Odgovor je ta~an.
Zakqu~ak: koli~nik se ne mewa ako se deqenik i delilac pove}aju ili smawe isti broj
puta.
 Strana 19.

Pogre{no, vrati se na stranu 16. , pro~itaj zakqu~ak i ponovo odaberi odgovor.


U~enici su samostalni i aktivni;
Obezbe|uje se individualizovano
u~ewe po tempu rada , au
razgranatom programu i po
sposobnostima;
U~enici se stalno obave{tavaju o
rezultatima svog rada-stalna
povratna informacija;
Racionalizuje se process u~ewa,
u~enici br`e sti`u do znawa;
Nastavnici na osnovu povratne
informacije vrednuju svoj rad i
rad u~enika
Izrada programiranog materijala
zahteva dosta vremena I timove
stru~waka;
Nemogu}e j programirati sve
sadr`aje;
Programirano u~ewe je vo|eno
u`ewe pa se zapostavqa
stvarala{to I kriti~ko mi{qewe
u~enika;
prednosti nedostaci
Komunikacija u~enik – u~enik
,u~enik – nastavnik je smawena;
Svi u~enici sti~u znawa na istom
nivou;
Kod razgranatog programa
u~enici mogu slu~ajno do}I do
ta~nog odgovora;
Smawena vaspitna funkcija;

Programirana nastava
Program
1. razumqiv Faze program. nastave
2. odre|en
3. rezultativan

Izbor gradiva za programirawe

Nastavni gradivo
Upoznavawe psiho-fizi~ki
mogu}nosti u~enika

Vrste programa Odre|ivawe ciqeva koji se `ele

va`no
posto}I programiran. nastavom

Izbor vrste prigrama

linearni
Sekvenca
Ra{~lawavawe pojedinih tema na
Lak{e te`e
~lanke
razgranati
Izrada ~lanka

kombinovani ~lanak
1. informacija , Umno`avawe I prakti~na primena
2. zadatak,
3. prostor za rad
Modifikovani 4. povratna Vrednovawe pomo}u serije
linearni progr. zadataka jedne ve}e logi~ke
celine i vrednovawe celog
Linearni progr. Sa programa
potpravcima