UREĐAJI ZA SABIJANJE VAZDUHA – KOMPRESORI

Kao što je za funkcionisanje električnih uređaja potrebna električna energija, koja se

dovodi provodnicima pod naponom, tako je za funkcionisanje pneumatskih uređaja potrebna
pneumatska energija koja se dovodi cevovodima pod pritiskom. Pneumatska energija, tj. vazduh
pod pritiskom se proizvodi u kompresiorskim stanicama. Postoji jedna značajna razlika između
električne i pneumatske energije. Električna energija ne može da se akumulira u velikim
količinama, pa iz tog razloga električne centrale neprekidno rade. Teži se da se potrošnja energije
rasporedi na 24 časa, da bi centrale radile ujednačenim kapacitetom. Pneumatska energija ima tu
dobru osobinu da može da se akumulira u značajnim količinama, što omogućuje kompresorima
da pod optimalnim režimima rada proizvode vazduh pod pritiskom i da ga akumuliraju u
rezervoarima. Kada pritisak u rezervoarima opadne ispod vrednosti potrebne za rad pneumatske
instalacije, kompresor se ponovo stavlja u pogon. Kompresorska grupa podrazumeva, u opštem
slučaju, kompresor koji proizvodi vazduh pod pritiskom, kao i rezervoar sabijenog vazduha.
Kompresor ne proizvodi vazduh pod pritiskom već ga usisava iz atmosfere, komprimuje ga,
odnosno sabija, pri čemu koristi spoljni izvor energije (motor sa unutašnjim sagorevanjem,
elektromotor ili SUS motor). Na taj način kompresor pretvara jedan vid energije u drugi.
Kompresori su strujne mašine koje služe za sabijanje i transport gasova i pare. Kada je reč o
primeni kompresora u pneumatici, tada kompresori služe za sabijanje vazduha i njegov transport
do upravljačkih i izvršnih organa.
Kompresor je uređaj koji neki gas ili paru sabijanjem (kompresijom) prevodi iz jednog
energetskog stanja u drugo, energetski vrednije stanje. Da bi to obavio, kompresor mora, prema
zakonu o održanju energije, trošiti energiju, tj. on je radni uređaj.
Veličine koje definišu energetsko stanje gasa su pritisak p i temperatura T, pa se zato
nazivaju veličinama stanja.
Gas se sabija radi povećanja pritiska ( a istovremeni porast temperature, pri tome, najčešće
je nepoželjna pojava) ili radi povišenja temperature ( na pr. Kod rashladnih procesa), dok je
porast pritiska, pri tome, neizvežna pojava.
Energija se u kompresore dovodi rotacionim kretanjem osovine elektromotora, ili neke
druge pogonske mašine. Dovedena energija, zavisno od tipa kompresora, pretvara se u aksijalno
ili rotaciono kretanje, koje služi za sabijanje vazduha. Pri prolasku radnog fluida kroz kompresor,
fluidu raste strujna energija. Rast strujne energije je uglavnom na račun porasta pritisne energije
(pritiska), pa se na osnovu toga može kazati da kompresori služe za stvaranje vazduha pod
pritiskom.
Princip funkcionisanja kompresora

Princip funkcionisanja kompresora je prikazan na slici 4.1. na slikama 4.1a i 4.1b

predstavljen je jednostepeni, a na slici 4.1c dvostepeni kompresor. Objašnjenje koje je dato u
daljem tekstu odnosi se na obe slike.
Zamajac 6 ujednačuje broj obrtaja motora. Pri kretanju klipa naniže, u komori se smanjuje
pritisak, pošto se zapremina komore povećava, a vazduh u njoj se razređuje. Ventil A može da
propušta vazduh u komoru (u smeru strelice), usled čega se iz okoline atmosfere usisava vazduh
u komoru a. Kada klip dođe do donje tačke (donja mrtva tačka), gde menja smer kretanja, počinje
da se kreće naviše i tada je završen proces usisavanja. Pri kretanju klipa naviše, u komori a
počinje proces sabijanja vazduha. Sabijen vazduh može da izlazi jedino kroz ventil B u smeru
strelice. Proces sabijanja vazduha se odvija sve dok klip ne promeni smer kretanja u gornjoj tački
zaustavljanja, tzv. Gornjoj mrtvoj tački. Kretanje klipa naniže označava početak već objašnjenog
procesa, tj. novi ciklus.
Cilindričan klip 1 se kreće u cilindru 2 pod dejstvoj motora 4. Na kraju ciklusa smo dobili
komprimovani vazduh u međuhladnjaku 3. Može se smatrati da je ovim proces komprimovanja
završen. Postoje kompresori ovako jednostavne konstrukcije, tzv. Jednostepeni kompresori.
Međutim, u primeru datom na slici iskorišćen je hod klipa da se istovremeno dobije još jedan
stepen kompresije [ 157 ] .
Pri komprimovanju vazduha povišava mu se temperatura. Iz tog razloga se vazduh vodi kroz
međuhladnjak, napravljen od cevi koje dobro provode toplotu. Hlađenje se izvodi usmerenim
strujanjem okolnog vazduha preko pomenutih cevi, snabdevenim rabrima radi poboljšanja
hlađenja. Pri kretanju klipa 1 naviše, komora b (koja je manja od komore a, i kroz koju prolazi
već sabijen vazduh u komori a, kome je, znači, zapremina već smanjena) povećava svoju
zapreminu. Tjo dovidi do usisavanja vazduha iz međuhladnjaka kroz ventil C. Kada klip stigne u
gornju mrtvu tačku, u komori b se nalazi vazduh pod pritiskom, koji je ostvaren na kraju
kompresije, u komori a. Klip svojim kretanjem naniže još više komprimuje već komprimovan
vazduh i istiskuje ga kroz ventil
D u pneumatsku instalaciju. Na taj način je ostvaren drugi stepen kompresije, odnosno dvostepeni
kompresor.
 Slika 4.1. Princip rada kompresora

Pritisci koji se stvaraju i područja primene različitih vrsta kompresora prikazani su na slici
4.2.

Slika 4.2. Podrucja primene razlicitih vrsta kompresora

Sa slike 4.2. vidi se da klipni kompresori imaju najšire područje primenljivosti i da se samo
sa njima mogu ostvariti veće vrednosti pritiska. Sa aspekta industrijske pneumatike, primenljive
su sve vrste kompresora. Međutim, u praksi industrijske pneumatike, gde su potrebni pritisci od 6
do 8 bara, najveću primenu u proizvodnji sabijenog vazduha imaju klipni kompresori. Rotacioni
kompresori mogu da se upotrebljavaju za manje, a centrifugalni za veće protoke industrijskog
vazduha.
Radni parametri kompresora su pritisak i protok vazduha, te se na osnovu njih i vrši podela
kompresora. U zavisnosti od radnog pritiska sabijenog vazduha kompresori se dela na:
- niskopritisne (3 ÷ 12 bara),
- srednje pritisne (10 ÷ 150 bara) i
- visokopritisne ( više od 200 bara).

U zavisnosti od ostvarenog protoka vazduha razlikuju se:

3
- mali kompresori (do 10m /min),
3
- srednji kompresori (10 ÷ 100m /min) i
3
- veliki kompresori (više od 100m /min).

Podela kompresora

Sabijanje gasa, odnosno vazduha, jer je reč o proizvodnji sabijenog vazduha, može se
postići na dva, međusobno bitno različita načina, koristeći dva načelno različita principa rada:
zapreminski i strujni princip [ 21 ] .

1. Zapreminski princip
 Zapreminski princip rada kompresora sastoji se u tome da se pomoću konstruktivnih
elemenata u njemu ostvari takav prostor koji se relativnim kretanjem tih elemenata može
periodično povećavati i smanjivati. Vazduh niskog pritiska u takav radni prostor ulazi sve dok se
njegova zapremina povećava i ne dostigne maksimalnu vrednost. Time je završen takt usisavanja.
Nakon završenog takta usisavanja sledi smanjivanje radnog prostora i sabijanja zatvorenog
vazduha u njemu, sve dok se ne postigne traženi porast pritiska i sabijeni vazduh ne istisne iz
uređaja. Time je završen takt sabijanja i istiskivanja. Opisani ciklus se periodično ponavlja.
Ulaskom i izlaskom vazduha iz radnog prostora kompresora upravljaju posebni razvodni organi
koji se u određenom trenutku ciklusa otvaraju, odnosno zatvaraju. Karakteristika zapreminskog
principa rada je periodična pulzirajuća dobava sabijenog vazduha.
Zapreminski princip rada koristi se u izradi klipnih kompresora. Prema izvedbi svojih
potisnih elemenata mogu biti klipni kompresori sa linearno oscilujućim klipom i rotirajući
kompresori sa rotirajućim potisnim elementima.

2. Strujni princip
Strujni princip rada kompresora sastoji se u tome da se neprekinuta struja vazduha niskog
pritiska ubrza utroškom mehaničke energije, pri čemu joj znatno poraste kinetička energija.
Provođenjem tako ubrzane struje vazduha kroz proširene (difuzorske) kanale, smanjuje se brzina,
a kinetička energija struje pretvara u potencijalnu energiju uz porast pritiska gasa. Potrebno
ubrzanje struje gasa niskog pritiska obavlja se u relativno brzorotirajućim, posebno oblikovanim
kanalima rotora, dok se pretvaranje tako povećane kinetičke energije u potencijalnu energiju
pritiska obično obavlja delom već u rotoru, a delom strujanjem kroz mirujuće difuzorske kanale
statora. Strujni princip rada ne zahteva nikakve razvodne organe a bitna mu je karakteristika
neprekidna dobava i postojano strujanje vazduha kroz kompresor.
Na strujnom principu rada grade se turbokompresori. Prema načinu vođenja struje vazduha
mogu biti radijalni ili skdijslni
Kompresori se mogu razlikovati i prema pritisku koji mogu da postignu ( izlazni pritisak p
2 ) i to bez obzira na osnovni princip rada, to su:
o vakuumske pumpe, koje usisavaju vazduh iz prostora gde vlada znatno veći;
o pritisak od atmosferskog, sabijaju ga i potiskuju u atmosferu,
o duvaljke, koje obično usisavaju vazduh atmosferskog pritiska a sabijaju ga
o najviše do pritiska od 2 bara. Kod njih još nije potrebno posebno hlađenje uređaja,
o kompresori niskog pritiska, koji sabijaju vazduh u jednom ili dva stupnja do oko 10 bara,
uz hlađenje uređaja,
o kompresori srednjeg pritiska, koji primenom međuhladnjaka postižu višestepenim
sabijanjem pritiska do približno 100 bara,
o kompresori visokog pritiska, koji postižu pritiske do 500 bara i
o superkompresori, specijalni uređaji, koji postižu ekstremno visoke pritiske, više od 1000
bara.

Kompresor predstavljen na slici 4.1. jeste primer kompresora gde se sabijanje vazduha vrši
mehaničkim smanjenjem zapremine u kojoj se nalazi vazduh. Međutim, postoji i druga grupa
kompresora koja vazduhu saopštava kinetičku energiju, tj. stavlja ga u kretanje, posle čega se taj
vazduh sam sabija prilikom zaustavljanja. To su dinamički kompresori. Kao elementarni primer
dinamičkog kompresora može da se uzme ventilator. Ukoliko se vintilator usmeri da uduvava
vazduh u zatvorenu komoru, u toj komori bi bio povišen pritisak, koji bi mogao da se iskoriti za
rad, u pneumatskim sistemima, npr. Sistemima niskog pritiska koji traže veliki protok.
U odnosu na ove dve velike grupe kompresora, može da se kaže da su kompresori sa
mehaničkim sabijanjem gasa pogodni za visoke stepene iskorišćenja i visoke pritiske.
Kompresori dinamičkog dejstva su uglavnom kompresori specijalne namene i koriste se za velike
protoke. Jedna tipična primena takvog kompresora je na motorima turbomlaznih aviona. Potreban
pritisak u komori motora za sagorevanje gasa ostvaruje se jednim turbokompresorom, dok se sam
pogon aviona ostvaruje reaktivnim dejstvom mlaza produkta sagorevanja koji ističu iz motora.
U zavisnosti od načina na koji se vrši pretvaranje dovedene energije u pritisnu energiju
kompresori se dele na:
- klipne,
- rotacione i
- centrifugalne.
Navedeni tipovi kompresora prikazani su na slici 4.3.

Slika 4.3. Vrste kompresora: a) klipni, b) rotacioni, c) centrifugalni

Kompresori sa mehaničkim sabijanjem vazduha mogu da se podele na:

- klipne kompresore,
- membranske kompresore i
- kompresore sa lamelama.

3. Područje rada
Klipni kompresori sa linearno oscilujuam klipom, s jedne strane, a turbo kompresori, s
druge, imaju prilično jasno odvojena područja rada (slika 4.4.).
Klipni kompresori primenjuju se onda kada je potrebno (s obzirom na količinu sabijenog
3
vazduha m /s) postići visoke pritiske, a turbokompresori onda kada je potrebno proizvesti vrlo
3
velike količine sabijenog vazduha (m /s), relativno malog pritiska.
Na slici 4.4. prikazana su područja rada, za klipne, lamelne i vijčane kompresore, kao i za
radijalne i akcijalne turbokompresore, dobijena prema proizvodnim programima različitih
proizvođača kompresora. Na ordinati je prikazana veličina pritiska p koji se može postići u
3
barima, a na apscisi kapacitet kompresora V u m /s. Oko granice između područja primene
klipnih sa oscilujućim klipom i turbo kompresora nalaze se područja rada lamelnih i zavojnih
kompresora. Te izvedbe kompresora ujedinjuju dobre osobine klipnih i turbokompresora u
svojem području primene. Zbog prisustva samo rotirajućih pokretnih delova, oni se mogu dobro
statički i dinamički uravnotežiti, pa su moguće veće učestalosti okretanja nego u klipnim
kompresorima sa oscilirajućim klipom. Takođe je moguće postizanje i relativno većih kapaciteta.
S druge strane, ovi kompresori rade na zapreminskom principu, sa potisnim elementima kojima
se mogu lakše postići veći pritisci sabijenog vazduha nego u turbokompresorima. Prikazana
područja rada odnose se na jednostepene i višestepene kompresore.

Slika 4.4. Podrucje primene klipnih, lamelnih, zavojnih i turbokompresora

Klipni kompresori

Klipni kompresori su najviše u upotrebi. Pri konstrukciji ovih kompresora iskorišćena su

bogata iskustva konstrukcije motora sa unutrašnjim sagorevanjem, pošto su problemi slične
prirode. Ovi kompresori mogu da se podele na kompresore jednosmernog dejstva, gde se
kompresija gasa vrši sa jedne strane klipa, i kompresore dvosmernog dejstva, kakav je
predstavljen na slici 4.1. Kompresori jednosmernog dejstva se primenjuju za manje protoke i
pritiske, dok su kompresori dvosmernog dejstva primenjeni u većim kompresorskim stanicama.
Klipni kompresor vrlo je jednostavan uređaj koji se sastoji od malog broja bitnih osnovnih
elemenata, a to su:
- cilindar sa oscilujućim klipom, čijim se relativnim kretanjem unutar cilindra
usisava, komprimuje i istiskuje vazduh iz cilindra,
- razvodni organi, izvedeni kao samoradni ventili koji se pravovremeno otvaraju
i zatvaraju zbog razlike i tako osiguravaju ulaz vazduha u cilindar i izlaz iz
njega.
- klipni mehanizam, koji rotaciono kretanje osovine pretvara u linearno kretanje
klipa u cilindru i prenosi snagu potrebnu za sabijanje vazduha,
- kućište kompresora, koje objedinjuje navedene elemente kompresora, sadrži
glavne ležajeve osovine i služi kao rezervoar ulja za podmazivanje.

Po broju cilindra, kompresori se dele na jednocilindrične i višecilindrične kompresore.

Višecilindrični kompresori se najčešće koriste kao višestepeni (slika 4.5.), gde je cilindar provog
stepena veće zapremine( desni cilindar na slici) a manjeg pritiska, dok je cilindar drugog stepena
manje zapremine ( vazduh je već komprimovan do izvesnog stepena) a višeg pritiska. Višestepeni
kompresori se obavezno primenjuju za visoke pritiske, pošto se u prvom stepenu nikad ne prelaze
pritisci veći od 10 bara. Druga namena višecilindričnih kompresora je povećanje protoka, gde
radi više cilindra u paralelnoj vezi [ 21 ] .

1 – cilindar I stepena, 2 – cilindar II stepena, 3 – ventil za startovanje, 4 – rebra medju

hladnjaka, 5 – medjuhladnjak, 6 – punjenje i kontrolisanje ulja

Slika 4.5. Klipni dvostepeni V kompresor

Klipni kompresori predstavljaju najrasprostranjeniji tip kompresora koji se koriste u

pneumatici. U njima se na račun translatornog kretanja klipa vrši sabijanje vazduha. Klipni
kompresori mogu da budu različitih konstrukcija, ali princip rada je isti, a osnovni delovi
obavljaju iste funcije.

1. Osnovni delovi klipnog kompresora

Osnovni delovi klipnog kompresora prikazani su na slici 4.6. Ovi delovi predstavljaju
osnovne delove svakog kompresora, dok složenije konstrukcije klipnih kompresora mogu imati i
druge delove. Kod kompresora se kao osnovni položaji mogu definisati:
- SMT – spoljnja mrtva tačka (krajnji položaj klipa pri kompresiji) i
- UMT – unutrašnja mrtva tčka (krajnji položaj klipa pri usisavanju).

1 – klip, 2 – cilindar, 3 – klipnjaca, 4 – kolenasto vratilo, 5 – usisna cev, 6 – cev pod visokim pritiskom, 7 –
automatski usisnio ventil, 8 – automatski potisni ventil, 9 – kuciste kompresora, 10 – ulje za podmazivanje
Slika 4.6. Klipni kompresor

2. Podela klipnih kompresora

Prema načinu izvođenja, smeštaju i primeni ovih bitnih elemenata razlikuju se i tipovi
kompresora jedan od drugog. S obzirom na izvedbu, cilindri mogu biti jednoradni i dvoradni,
zavisno od toga da li se vazduh sabija samo sa jedne ili sa obe strane klipa. Takođe i prema
smeštaju cilindra razlikujemo više izvedbi. Na slici 4.7. šematski su prikazane najvažnije izvedbe
i smeštaj cilindra [ 21 ] .
Postoji više podela klipnih kompresora, od kojih su najvažnije:
a) prema broju cilindra kompresori se dele na:

- jednocilindrične i
- višecilindrične,
b) prema položaju cilindra kompresori se dele na: L, V i W raspored cilindra (slika 4.8.).
 Slika 4.7. Sematski prikaz najvaznijih izvedbi i smestaja cilindra

Kod L - rasporeda može da bude konstrukcija motor-kompresor ili da oba cilindra

pripadaju kompresoru. Kompresori V i W – rasporeda imaju dobro uravnoteženje
masa.
c) podela kompresora po broju stupnjeva ja na:
- jednostepene kompresore i
- višestepene kompresore.
Prikaz rada kompresora po ovoj podeli dat je na slici 4.8.
 Slika 4.8. Razliciti rasporedi cilindara klipnih kompresora

Jednostepeni kompresori (slika 4.9.) služe za niže, višestruki za više pritiske.

Slika 4.9. Jednostepeni i visestepeni kompresori

3. Princip rada klipnog kompresora

Princip rada klipnog kompresora može se objasniti uz pomoć klipnog kompresora
jednostepenog dejstva (slika4.6.).
Kada klip počinje da se kreće od SMT ka UMT, tada će nastupiti ekspanzija vazduha iz
štetne zapremine V c . Pri ovoj ekspanziji (na račun povećanja zapremine) u cilindru će biti
potpritisak. Sila potpritiska savladava silu opruge usisnog ventila 7, pa će tom prilikom početi
usisavanje vazduha iz usisne cevi 5. Proces usisavanja se odvija sve do UMT. Na kraju ovog
procesa celokupna zapremina cilindra
V +V
c h je ispunjena svežim vazduhom, a zbog
neodrživosti potpiritiska usisni ventil se zatvara.
Pri kretanju klipa od UMT ka SMT zapremina se smanjuje, a pritisak raste. U jednom
trenutku sila pritiska koja deluje na potisni ventil biće veća od sile opruge potisnog ventila 8, te
će se ovaj ventil otvoriti. Tom prilikom vazduh pod pritiskom struji kroz cev 6. Proces
istiskivanja vazduha traje sve dok klip ne dođe do SMT. Nakon toga potisni ventil se zatvara, a
pri daljem kretanju klipa ka UMT ponavlja se ovaj kružni proces.
Kompresor pri radu treba da usisava čist vazduh. Zato na usisnoj cevi mora da postoji usisni
filter.
Vazduh pod pritiskom koji ističe iz kompresora u potisni cevovod obavezno mora da se
skladišti u neki rezervoar, sud visokog pritiska. Ovo je potrebno zbog ublažavanja pulzacija
pritiska i ostvarivanja ravnomernosti protoka vazduha.
Pri radu kompresor se zagreva, te je neophodno obezbediti njegovo hlađenje. S druge strane,
pri prolasku kroz kompresor vazduhu temperatura raste, pa je kod nekih kompresora potrebno
ugrditi hladnjake za vazduh.

a) Rad idealnog kompresora

V
Na slici 4.6. prikazan je kompresor kod koga postoji štetni prostor c . Postojanje štetnog
prostora diktirano je konstruktivnim izvođenjem. Zbog toga svaki kompresor ima štetni prostor.
Međutim, sa teorijskog aspekta, interesantno je razmotriti rad idealnog kompresora. Pod
V =0
idealnim kompresorom podrazumeva se kompresor bez štetne zapremine ( c ) . S druge
strane, u termodinamičkom smislu, rad kompresora predstavlja kružni proces predstavljen na slici
4.10.
 Slika 4.10. Kruzni proces idealnog kompresora prikazanog u
a) p – v dijagramu b) T – S dijagramu

Proces sabijanja, povećanja pritiska može da se odvija po nekoj od promena stanja, i to:
1 – 2 izotermi (T=const, pV=const),
n
1 - 2' izentropi (S=const, g 1−2 =0 , pV =cinst , n=ℵ ),
n
1 - 2'' politropi (n< ℵ, pV =const ),
1 – 2''' politropi (n> ℵ ).
Na osnovu prvog zakona termodinamike, količina toplote koja se pri nekoj promeni stanja
dovede ili odvede iz sistema iznosi:
δ g =d u + pd v=di −vd p ,
Odnosno:
δ g =d u + d 1=d i=dl t ,
Pri čemu su:
v- specifična zapremina,
u- specifična unutrašnja energija,
i- entalpija,
d l= pd v - apsolutni rad,
dl t =−vdp - tehnički rad.
Prvi zakon termodinamike u integralnom obliku glasi:
g12=u2 −u1 +l 12=i 2 −i 1 +l t 12 .
Primenom prvog zakona termodinamike na promenu stanja od tačke 1 ( p1 −V 1 ) do stanja
sa pritiskom p 2 dobija se:
- izotermski rad:
2 2
dp V1
I t 12=−∫ Vdp=−∫ p1 V 1 =− p1 V 1 1 n
1 1 p V2

- izentropski rad: ( g12=0 ) :

 2 2
p 2 ℵ−1 T2
It 12=−m(i2−i1)=−∫ Vdp=−∫
1 1
dp
p1 V ℵ1 ℵ =−
p
ℵ
ℵ−1 [( ) ] ( )
p1 V 1
p1
ℵ ℵ
−1 = p 1 V 1 −1
ℵ−1 T1

- politropski rad:
n−1
p2 T2
I t 12=
n
pV
n−1 1 1 p1 [( ) ] n
−1 =−
n
pV
n−1 1 1 T 1( )
−1

U izrazima za rad sabijanja znak minus je zbog toga što je rad kompresije negativan,
odnosno pri sabijanju gasa troši se rad. Nasuprot tome, rad ekspanzije je pozitivan. U p-V
dijagramu tehnički rad predstavlja šrafiranu površinu. Jasno je da će ova šrafirana površina,
odnosno rad koji treba dovesti, biti minimalna ako je promena stanja izotermska:
Lt 1min =Lt1 izotermsko,
te pri radu sa kompresorima treba težiti izotermskoj promeni stanja u toku procesa sabijanja.
Sa dijagrama na slici 4.10b. vidi se da postoji razlika između teorijskog rada
I t , i=i 2−i 1
' ''
i stvarnog rada I t , s=i 2 −i 1 te se može definisati termodinamički stepen korisnosti:
I i −i
ηt = t , i = ' 2' ' 1
I t , s i2 −i1
.

b) Teorijski rad stvarnog kompresora

Stvarni kompresor ima štetnu zapreminu koja je uvek ispunjena vazduhom i koja znatno
utiče na kružni proces klipnog kompresora. Teorijski kružni proces stvarnog kompresora
prikazan je na slici 4.11. [ 157 ] .

Slika 4.11. Teorijski kruzni proces klipnog kompresora u

a) p – v dijagramu b) T – S dijagramu

U toku rada klipnog kompresora mogu se definisati sledeće faze:

- 4 – 1 → usisavanje,
- 1 – 2 ili 1 - 2' → sabijanje (kompresija),
- 3 – 4 → ekspanzija.
 Proces sabijanja vazduha može da se odvija po promenama stanja: (1-2) izotermi ili (1-2')
izentropi. Pri radu kompresora težnja je ostvarivanje izotermskog rada sabijanja L 12 jer je '

takav rad minimalan. Idealni teorijski rad kompresora je 1, 2, 3, 4, odnosno, opisan promenama:
izoterma, izobora, izentropa i izobara. Međutim, izotermski rad sabijanja je teško ostvarljiv. S
druge strane, težnja je da rad usisavanja bude što manji. To je lako ostvarljivo ako je proces 3-4
adijabatski (izentropa koja prolazi kroz tačku 3 je strmija od izoterme koja prolazi kroz istu
tačku). Pri tom procesu, a što se vidi sa slike 51b odvedena toplota je 3−4
q =0
, jer je S 3 4
=S
. Sa izotermskim sabijanjem ušteda u radu predstavljena je šrafiranom površinom 1, 2', 2. Radovi
sabijanja i ekspanzije izračunavaju se po jednačinama:
2 2
dp p2 V1
I t 12=−∫ Vdp=−∫ p1 V 1 =− p1 V 1 1 n =− p1 V 1 1 n
1 1 p p1 V2
i
2 2
p 2 ℵ−1 T2
It 12=−m(i2−i1)=−∫ Vdp=−∫
1 1 p
dp
p1 V ℵ1 ℵ =−
ℵ
pV
[( ) ] ( )
ℵ−1 1 1 p 1
Kod kompresora se definiše radna zapremina:
ℵ
−1 =
ℵ
p V −1
ℵ−1 1 1 T 1

V h = Ah ,
i relativna vrednost štetnog prostora
Vc
ε=
Vh .
Relativna vrednost štetnog prostora zavisi od konstrukcije kompresora i kreće se u sledećim
granicama:
ε = 0,04 ÷ 0,05 - za kompresore jednostrukog dejstva, sa usisnim ventilima u kalupu,
ε = 0,06 ÷ 0,1 - za ležeće kompresore sa ukrasnom glavom pritiscima do 10 bara i pri
niskim brojevima obrtaja ( n <200 o/min),
ε = 0,08 ÷ 0,15 - za ležeće kompresore sa ukrasnom glavom i pritiscima iznad 10 bara i pri
niskim brojevima obrtaja (n<200 o/min),
ε = 0,1 ÷ 0,2 - za kompresore sa ukrasnom glavom pri višim brojevima obrtaja (stojeći,
bokser i kosi kompresori).

c) Stvarni rad kompresora

To je stvarni kružni proces klipnog kompresora koji za vreme ove četiri faze odstupa od
teorijskog zbog složenih gasodinamičkih i termodinamičkih procesa. Stvarni p-V dijagram
klipnog kompresora prikazan je na slici 4.12a. Stvarni p-V dijagram klipnog kompresora naziva
se indikatorski dijagram. Teorijski kružni proces klipnog kompresora je 1-2-3-4, a stvarni 1'-2'-3'-
4'.

Pri kretanju klipa od SMT ka UMT prvo nastupa proces ekspanzije zaostalog vazduha iz
štetnog prostora. Taj proces traje sve do tačke 4', gde se otvara usisni ventil [ 21 ] .
 Slika 4.12. Indikatorski dijagram kompresora: a) p – v dijagram

3'
To znači da zapremina V 4' ne predstavlja zapreminu u koju se efektivno može usisavati
sveži vazduh, odnosno, da je samo zapremina V 4 1 efektivno oslobođena za novousisni
' '

vazduh. Zbog svega toga definiše se zapreminski koeficijent punjenja kompresora:

V ' '
λV = 4 1
Vh
koji za politropsku promenu stanja ( 3' - 4') može da se odredi kao:
1
p3 p 2 1n
λV =1−ε
[ ( ) ] [( ) ]
p4
'

'
n
−1 ≈1−ε

p3' ≈ p 2
p1
−1

p4 ' ≈ p1
s tim d se za približni proračun može staviti: i .
Da bi se ostvario proces usisavanja vazduha usisni ventil treba da bude otvoren. On će biti
Δp= p − p
otvoren ako u cilindru postoji potpritisak, koji je približno ( 1 ) jednak potpritisku u
'
a
UMT. Iz indikatorskog dijagrama očevidno je da postoji razlika teorijskog i stvarnog pritiska u
p1 ≠p 1
tačkama 1 i 1' ( '
), te se može definisati koeficijent pritiska:
Δp
λ p =1−
p1
koji uzima u obzir smanjenje punjenja zbog smanjenja pritiska.
Vrednost ovog koeficijenta za jednostepene kompresore iznosi 0,95÷0,98, a za višestepene
0,98÷1,00.
Zapreminski i pritisni koeficijent punjenja određuje se na osnovu indikatorskog dijagrama,
λ =λ
p Vλ p
te se njihov proizvod naziva indicirani koeficijent punjenja.
Kada se kaže da kompresor usisava svež vazduh, misli se na vazduh temperature okoline.
Međutim, vazduh okoline temperature se pri prolasku kroz usisni cevovod i usisni ventil (koji su
sa temperaturom većom od temperature okoline) predgreva i u cilindar ulazi sa povećanom
temperaturom. Ovaj uticaj uzima se u obzir sa temperaturskim koeficijentom, koji ima vrednost:
λT = 0,94÷0,998
Pri usisavanju vazduha u radni prostor kompresora, postoji razlika između stvarno usisane
¿ ¿

količine vazduha mu i količine mh , koja bi mogla da se usisa u zapreminu cilindra

V h pri
'
pritisku i temperaturi usisavanja ( p1 , T 1 ) . Za definisanje ove razlike uvodi se koeficijent
punjenja kompresora:
¿
V st var no m u mu
η= = = ¿ ≃λ r λ p λT .
Vh mh m
h
Kod klipnog kompresora ne postoji idealna zaptivenost cilindra zato što se odgovarajuća
količina vazduha gubi kroz procepe između klipa i cilindra. Taj uticaj se uzima u obzir kroz
koeficijent hermetičnosti cilindra, čije su vrednosti: h =0,97÷0,99.
λ
Kod kompresora se uvidi i koeficijent isporuke, koji predstavlja odnos između količine
¿ ¿
mi mh
vazduha koja se potiskuje kroz potisni ventil i teorijske količine '
odnosno:
¿
mi
λ= ¿ ≃λV λh
mh

4. Snaga i stepen korisnosti klipnog kompresora

Li'
Kompresoru u toku kružnog ciklusa treba dovesti indicirani rad odnosno indiciranu
snagu:
D2 π
pi=Li n= pi V h =p i V h n=p i h⋅n [ W ]
4
pri čemu je:
Li d V
p1 =
Vh
=−∮ p( a )
dα V h
dα
( )
Gde je: p1 - srednji indicirani pritisak.
n( s−1 ) - broj obrtaja,
D (mm) - prečnik cilindra,
h (m) – hod klipa.
Na putu od pogonskog motora do cilindra postoji čitav niz gubitaka snage i to usled: trenja u
ležajevima, trenja u rukavcima, trenja klipa o površinu cilindra, snage pogona za hlađenje itd, što
predstavlja mehaničke gubitke. Ovi gubici određuju se kao:
n
P m = ∑ Pm , j ,
j=l

pri čemu su:

Pm, j - snaga koja se gubi na pojedinačnim otporima,
n – ukupan broj otpora.
Snaga koju treba dovesti za pogon kompresora iznosi:
 Pk =Pi +Pm ,
i uz pomoć nje se određuje mehanički stepen korisnosti:
P P
ηm= i =1− m .
Pk Pk
Mehanički stepen korisnosti ima sledeće vrednosti:
- 0,85 – za male kompresore jednostrukog dejstva sa visokim odnosom pritiska
- 0,91 ÷ 0,93 – za višestepene kompresore i
- 0,90 ÷ 0,94 – pri punom opterećenju kod dobrih konstrukcija.

5. Višestepeno sabijanje
Za ostvarivanje većih pritisaka potrebno je imati više stepena sabijanja pa se zato takvi
kompresori nazivaju višestepeni.
Sa like 4.10a, na kojoj su prikazane moguće promene stanja pri procesu sabijanja, vidi se da
je najpovoljniji izotermski proces sabijanja, jer tada temperatura vazduha ostaje konstantna.
Međutim, realni proces sabijanja ne može biti izotermski, već je on politropski. Sa politropskim
sbijanjem, ili u specijalnom slučaju ( n=ℵ) adijabatskim sabijanje, na kraju sabijanja
temperatura vazduha iznosi:
n−1
p2
()
T 2 =T 1
p1
n

što zapravo znači da pri sabijanju dolazi do znatnog porasta temperature vazduha, a samim tim i
kompresora. Zbog porasta temperature pri višestepenom sabijanju treba hladiti vazduh između
susednih stepena sabijanja, a s druge strane, treba hladiti i sam kompresor.
Kada je reč o hlađenju vazduha između susednih stepena sabijanja, tada se mora ugraditi
međuhladnjak (slika 4.13.) [ 157 ] .

Slika 4.13. Kruzni proces dvostepenog kompresora

Cilj ugradnje međuhladnjaka je postizanje usisne temperature vazduha prvog stupnja

T 1 =T 3 (nakon hlađenja), jer će tom prilikom biti maksimalna ušteda u radu sabijanja.
 Šrafirana površina ( ΔLT ) predstavlja uštedu u radu kod dvostepenog sabijanja. Međutim,
sa većim brojem stepeni sabijanja može se bolje približiti liniji izotermskog sabijanja i na taj
način postići više uštede u radu (slika 4.14.), što je prikazano u p-V dijagramu [ 21 ] .

Slika 4.14. Kruzni proces visestepenog kompresora

Iz T-S dijagrama vidi se da međuhlađenjem između bilo kojih stepena sabijanja treba postići
T
usisnu temperaturu vazduha 1 da bi ušteda u radu bila maksimalna.
'

Kod višestepenog sabijanja uvodi se odnos pritiska:

p 2, j
π j=
p 1, j ,
Koji predstavlja porast pritiska u jednom (j-tom) stepenu sabijanja.
Masa vazduha koja protiče kroz bilo koji stepen kompresora je m, te će rad sabijanja j-tog
stepena, a na osnovu jednačine:
n−1
p2 T2
I t 12=
n
n−1
p1 V 1
[( ) ] ( )
p1
n
−1 =−
n
n−1
p1 V 1 −1
T1
biti:
p2 j n−1
LT , j =−
n
p V
[( ) ]
n−1 1, j 1, j p1 j
n
−1 =−m ( i2 , j −i1, j )
.
Masa m koja prođe kroz jedan stepen kompresora proći će kroz sve stepene, pa će rad
višestepenog kompresora biti:
z z n−1 z n−1
n p2 j
LT =−m ∑ (i 2 j −i1 j ) =−∑ p1 j V 1 j
j=1 j=1 n−1 p1 j [( ) n
]
−1 =−
n
∑ p Vp π
n−1 j=1 1 1
( n
−1 )
ili u razvijenom obliku:
n−1 n−1 n−1
p2 ,I p2 , j p2 ,z
LT =−
n
n−1
p1 V 1
p1 ,I [( ) ( ) ( ) ]
n
+
p1 , j
n
+...+
p1 ,z
n
−z

pri čemu je z broj stepeni sabijanja.

Na osnovu predhodne jednačine koja definiše rad sabijanja, može se odrediti odnos pritiska
πj u stupnju, tko da ušteda u radu bude maksimalna, odnosno tehnički rad minimalan. Za
slučaj kada se mogu zanemariti padovi pritiska u međuhladnjacima sledi
P2 j−1 = Plj i nakon
nalaženja izvoda
∂ LT /∂ p 2, j=0 dobija se:
π 1=π 2 =. ..=π z ,
odnosno:
p2, j= √ p1 , j p2 , j+1
.
Može se zaključiti da, ako se želi utrošiti minimalni rad sabijanja višestepenog kompresora u
svim stepenima kompresora, mora biti isti stepen porasta pritiska. Za takav kompresor sledi:
z
pz
π 1 π 2 . . . π j .. . π z =∏ π j =
=π
j=1 p1
Što predstavlja ukupan odnos porasta pritiska višestepenog kompresora.
z
Ako se zna ukupan odnos porasta pritiska višestepenog kompresora ( π =π j ) i broj
stepeni z , tada se može dobiti porast pritiska jednog stepena:

pz
z
π j =√ π =
√
z
p1