Osnovni Geometrijski Objekti

ПРИПРЕМЕ НАСТАВНИКА
Разред: V
Назив предмета: математика (редовна настава)
Датум: 1
Наставна тема: Основни геометријски објекти
Наставна јединица: Тачка и линија
Тип часа: Час стицања нових знања
Облик рада: Фронтални
Наставна средства: Табла, фломастери, лењир
По завршетку овог часа ученик треба да:
 правилно обележава тачке и линије
Исходи наставног  правилно записује да ли тачка припада или не
припада некој линији
рада:
 закључи да свака линија садржи безброј тачака, као
и да се између било које две тачке које припадају некој
линији такође налази безброј тачака.
Могући ток часа Коментар

1. Уводни део часа
У уводном делу часа покушати кратко
подсећање на геометријске објекте који су Уводни део часа не треба да траје дуже
уведени у претходним разредима ( дуж, права, од 4–5 минута
квадрат, правоугаоник,...).
Један од могућих почетака часа је питање:
Циљ овог питања је да ученици уоче да
„Када посматрамо аутомобил који се удаљава, тачка не поседује ни ширину н идужину
видимо га све мањег, а да ли се он заиста нити икакав облик.
смањио?“.
Користећи реч тачка ми изражавамо само њено
постојање. Да бисмо означили тачку, у
Циљ овог дела часа је да ученици стекну
геометрији, користимо врх оловке у свесци,
правилне навике означавања и
односно врх фломастера ( креде ) на табли.
обележавања основног геометријског
Траг оловке изгледа као кружић, а поред њега
објекта.
записујемо име тачке. Тачке се обележавају
великим штампаним словима латинице.
Ако желимо да повежемо две тачке канапом Циљ овог корака је разликовање правих
имамо неограничено могућности. Само једна и кривих линија.
могућност је да канап буде затегнут. Тад
кажемо да је линија која спаја те две тачке
права. Осталих могућности, када је канап
незатегнут, је неограничено. Тад кажемо да је
линија која спаја те две тачке крива. У оба
случаја се ради о отвореним линијама. Њих
обележавамо малим писаним словима
латинице.
У следећем кораку захтевати да ученици
самостално у својим свескама нацртају: линију
која означава контуре њихове собе, затим
контуре фудбалског игралишта и атлетске стазе
Циљ овог корака је разликовање
око њега, па да уоче разлику између тих линија
отворених и затворених линија.
и облика канапа у претходном кораку.
Именовати да се овде ради о затвореним
линијама. Њих, такође, обележавамо
малимписаним словима латинице.
2. Главни део часа
Захтевати да ученици самостално у свескама
илуструју следећи пример:
Циљ корака који следи је покушај да
Тачкама V и Š треба да означе градове Ваљево
ученици уоче положај тачке у односу на
и Шабац, отвореном линијом пут који их спаја,
отворену линију и да знају то да обележе
тачком К место Коцељеву која се налази на том
употребом ознака  и .
путу, и тачком B Београд ван тог пута.
Истаћи припадност тачака отвореној линији.
Захтевати и да наредну ситуацију ученици
самостално илуструју:
Затвореном кривом линијом к представити
Циљ овог корака је истоветан
језеро, а словома А Ану која се купа у њему, М
претходном.
Мишу који се спрема да ускочи и Т Тому који
се сунча на обали.
Истаћи припадност тачака затвореној линији.
Закључити да тачка може да припада или да не
припада линији.Ако тачка припада линији она
је њен најситнији део па се зато и каже да се Циљ овог корака је истицање да је свака
линија састоји од тачака. линија састављена од тачака.
Ако су тачке А и B на линији l, између њих

произвољно можемо изабрати тачку C1 која
такође припада л. Затим, између А и C1 можемо Циљ овог примера је да се закључи да
произвољно изабрати тачку C2 која такође свака линија садржи безброј тачака, као
припада л, и наставити овакав одабир тачака у и да се између било које две тачке које
недоглед. Како број овако изабраних тачака припадају некој линији такође налази
неограничено расте и неће постојати последњи безброј тачака.
корак, закључити да линија АB има безброј
тачака.
3. Завршни део часа
У завршном делу часа се врши петоминутно Циљ овог подухвата је да се направи
проверавање са следећим садржајем: увид у оствареност предвиђених исхода,
1. Представи тачкама данашњи распоред тј. степен овладаности помињаним
часова. појмовима. Напомена: ово проверавање
2. Нацртај две отворене линије које се секу у 4 се реализује уколико то време дозволи, а
тачке. ако не дати ове задатке за домаћи рад.
Разред: V
Датум: 2
Наставна јединица: Тачка и линија
Тип часа: Час увежбавања стечених знања
Облик рада: Диференцирани
 правилно обележава тачке и линије
припада некој линији
рада:
 закључи да свака линија садржи безброј тачака, као
и да се између било које две тачке које припадају некој
линији такође налази безброј тачака.

У уводном делу часа обавезно прегледати и
анализирати домаћи задатак. Ученици који су
Уводни део часа не треба да траје дуже
успешно решили задатке презентују их на
од 10 минута
табли онима којима су ти задаци представљали
проблем .
Диференцирани приступ вежбању има идеју да
основни захтев ( под а) буде доминантан и
обавезан за све ученике, док су остали делови
приступачни за оне ученике који брже
савладавају градиво.
Задаци се ученицима презентују коришћењем
наставних листића, како би неурађени задаци
могли послужити за домаћи задатак.
Нагласити да се задаци раде по реду јер је
негде додатни захтев нерешив без основног.
Даљи ток часа се реализује кроз примере:
1.а) Напиши ћирилицом велико штампано
слово А. Колико правих линија уочаваш?
б) Напиши ћирилицом велико штампано
слово В. Колико правих, а колико кривих
линија уочаваш?
2. а) Нацртај градове А и М и 4 пута који их
спајају од којих је један прав.
б) Додај цртежу и град К ког са М спајају 2
крива пута.
в) На колико се различитих начина стиже из
А у К ако се мора проћи кроз М?
г) На колико се различитих начина може
стићи из А у К ако се мора проћи кроз М, а На левом делу табле се могу излагати
једини прав пут је затворен због радова на основни задаци и то раде просечни
путу? ученици, а након њих, на десном делу
3. а) Нацртај отворену криву линију к и тачке изложити додатне захтеве и то раде они
А, О и Е које јој припадају. ученици који су то успешно савладали у
б) Нацртај затворену криву линију l која к својим свескама. Решења основних
сече у тачкама А и О. захтева обавезно продискутовати.
в) Нацртај праву линију p која к сече у Е, а
са l нема заједничких тачака.
4. Може ли пресек две криве отворене линије
бити ( илуструј примером ) :
а) тачка
б) 2 тачке
в) 10 тачака
г) празан скуп
д) права линија
ђ) отворена линија
е) затворена линија
ж) прва крива линија?
Израда задатака се завршава 5 минута пре
краја часа, уз претпоставку да су сви основни
захтеви реализовани. Нереализовано остаје за Циљ оваквог домаћег задатка је
домаћи задатак Ако је све планирано и обезбеђивање самосталног рада ученика.
реализовано за домаћи задати из Збирке са
старне 15 задатке 2, 3 и 4.
Разред: V
Датум: 3
Наставна јединица: Права, полуправа, дуж
 правилно обележава: праве, полуправе и дужи
рада: припада некој правој, полуправој, дужи
 уочава колинеарност
 пребројава: дужи, праве и полуправе

У уводном делу часа обавезно прегледати и
анализирати домаћи задатак. Ученици који су
Довољно је да уводни део часа траје 5
успешно решили задатке презентују их на
минута.
табли онима којима су ти задаци представљали
проблем .
Започети час питањем:
„Да ли се слободном руком може нацртати
права линија или ће она увек бити мало Циљ овог дела часа је утемељити навику
крива?“ употребе прибора за геометрију.
Инсистирати да се за цртање праве линије увек
користи лењир.
Ако се на лењиром нацртаној правој линији не
означе крајеви, то значи да се она може
Сврха овог корака је правилно
произвољно продужавати на обе стране. Таква
обележавање и означавање праве, као и
линија се назива права. Цртамо увек само њен
разликовање исте од дужи.
део и обележавамо га малим писаним словом
латинице.
Као што смо закључили да нека тачка може да
припада или не припада линији, тако Циљ овог корака је покушај да ученици
истакнемо да нека тачка или припада или не уоче положај тачке у односу на праву и
припада некој правој. Као и то да: две тачке да знају то да обележе употребом ознака
увек припадају тачно једној правој.  и .
Ако замислимо праву линију са почетком у

тачки А коју можемо произвољно продужавати
на ону страну где није та тачка, добићемо
Циљ овог корака је усвајање појма и
линију која са назива полуправа, а обележава
начина обележавања полуправе.
Аp. Уколико тачка А припада правој p , она на
њој одређује две полуправе. Обележаваћемо их
Аp1 и Аp2.
Даљи ток часа реализовати кроз пример: Циљ израде овог примера је да ученик
Дата је права p и тачке А и B које јој припадају. научи да исправно уочава и пребројава
Колико полуправих оне одређују? полуправе.
Искористити претходни пример да се истакне
да две разне тачке неке праве увек
ограничавају један њен део. А затим именовати
да: део праве између двеју тачака укључујући и
те две тачке називамо дуж. Те две тачке Циљ овог корака је усвајање појма и
називамо крајњим тачкама дужи. Оне дају начина обележавања дужи.
назив те дужи.
Редослед читања крајњих тачака је небитан, па
је, стога, свеједно рећи дуж АB или дуж BA.
Даљи ток часа реализовати кроз пример:
Циљ израде овог примера је да ученик
Дата је права p и тачке А, B и C које јој убежба да исправно уочава и именује
припадају. Колико је полуправих, а колико полуправе као и да научи да пребројава и
дужи њима одређено? Именуј све полуправе и именује дужи.
све дужи.
Следећи корак наставити питањем:
“Колико се кроз дату тачку А може нацртати
различитих правих линија?“ Циљ овог корака је да ученик закључи да
две различите тачке одређују тачно једну
А затим и следећим: праву.
“Колико се кроз две различите тачке А и B
може нацртати различитих правих линија?“
У завршном делу часа задати ученицима да
самостално у свескама одреде у ком све
положају могу стајати 4 различите тачке Циљ овог подухвата је да се направи
(пример 7 из уџбеника), захтевати да се уочи увид у оствареност предвиђених исхода,
кад три и више тачака припадају истој правој, тј. степен овладаности помињаним
али не инсистирати на појму килинеаран и појмовима и коришћеним процедурама.
тражити да се преброје одређене праве,
полуправе и дужи у сваком од примера
понаособ.
Разред: V
Датум: 4
Наставна јединица: Права, полуправа, дуж
Облик рада: Индивидуализирана настава
 правилно обележава: праве, полуправе и дужи
рада: припада некој правој, полуправој, дужи
 уочава колинеарност
 пребројава: дужи, праве и полуправе

У уводном делу часа укратко поновити
садржаје који су реализовани на претходним
од 3–4 минута
часовима.
Један од могућих почетака часа је питање:
„Шта све може бити пресек две полуправе?“ Циљ овог задатка је утврђивање следећих
Захтевати да се открију сви пресеци, а могу их појмова: празан скуп тачака, тачка, дуж,
представљати на табли ученици, један по полуправа.
један, оним редоследом којим су их откривали.
Даљи ток часа наставити примерима: Поред пребројавања и одређивања
1.Дата је права p, тачке А и B на њој и тачка C пресека одређених скупова тачака, циљ
ван ње. Одредити: овог корака је и да се ученицима стави до
а) број дужи одређен датим тачкама. знања да ако нека дуж припада правој не
можемо користити симболе као за
б) број полуправих одређен датим тачкама
припадност тачака ( и  ), већ морамо
в) шта је заједничко за праву p и полуправу користити симболе за подскупове
Ap1 ( истаћи да ћемо то убудуће називати
( и  ).
пресеком )
г) шта је пресек полуправих Аp1 и Bp1
д) шта је пресек полуправих Аp1 и Bp2
ђ) шта је пресек полуправих Аp2 и Bp1
е) шта је пресек дужи АC са Bp1, а шта са Bp2.
2.Нацртај и означи 5 тачака тако да оне

одређују:
а) једну праву
б) четири праве Циљ овог примера је увежбавање
в) шест правих пребројавања али у тежем смеру. Овде је
г) десет правих. потребна и креативност
Именуј све праве у сваком од захтева и
утврди могу ли се те тачке поставити у
положај да одреде више од 10 правих
3. Нацртај дужи АB и CDтако да важи Овде се утврђује усвојеност појма и
AB  CD. Одреди пресек дужи AB и CD. обележавања припадности.
4. Може ли пресек две полуправе које не
припадају истој правој бити:
а) празан скуп
б) тачка
в) дуж
г) полуправа
д) права? Сваки потврдан одговор илустровати
адекватним цртежом.
5. Дате су три неколинеарне тачке А, В и С.
Нацртај:
а) праву р тако да А, Вр
б) праву а тако да Са и а‫׀׀‬р
в) праву с тако да је Ас и с нормална на р.
г) У ком су положају праве а и с?
6. Ако су дате две дужи АB дужине 4cm Уколико је овакав пример претежак,
заменити питање питањима типа: „Може
и CD дужине 3cm, колику дужину може имати ли њихова пресечна дуж бити дугачка
њихова пресечна дуж? 1cm? А 2cm? А 3cm? А 4cm?“
У завршном делу часа наставник појединачно
испитује ученике до ког су примера
самостално стигли. Уколико није сигуран да ће
Циљ овог домаћег задатка је да ученици
добити меродавну информацију, анкету овог
самостално овладају пресецима скупова
типа наставник може спровести анонимно тако
тачака.
што ће сваки ученик дати одговор на листићу.
Затим задати за домаћи рад задатке 6, 7 и 8 из
Збирке са страна 16 и 17.
Разред: V
Датум: 5
Наставна јединица: Раван
 влада појмом равни
Исходи наставног
 правилно представља и именује равни
рада:
 уочава припадност тачке равни
 разматра положај две праве у равни

У уводном делу часа покушати преко примера
из природе ( равна површина језера кад нема
ветра, нераван пут који је пун рупа ) повезати Уводни део часа не треба да траје дуже
појам равни са стварним светом. од 3-4 минута
Као модел равни користити: таблу, зид, лист
свеске,...
Раван замишљамо као много (безброј) правих Задатак је да се правилно формирање
које се све секу у истој тачки А (деца треба да појам равни у свести ученика.
их нацртају у свесци) које се простиру у свим
правцима неограничено. Или је можемо
замислити каоправоугаоник који ће се
неограничено увећавати. Овде закључити како
се равни не може утврдити ни дужина ни
ширина, јер раван нема граница.
Раван ћемо увек представљати цртањем једног
њеног дела, у виду правоугаоника или Циљ овог дела је да ученици стекну
паралелограма, али ћемо замишљати да се он навику правилног обележавања и
неограничено простире. За означавање равни означавања равни.
ћемо користити слова грчог алафабета.
Како се ученици први пут сусрећу са словима
грчког алфабета (које ће ускоро користити и за α – алфа β – бета
означавање углова) треба им прецизно γ – гама δ –делта
показати како се она записују, с обзиром да се π – пи ρ – ро.
далеко разликују од наших слова.
Подсетимо се да две разне тачке одређују
тачно једну праву, па поставити питање: Циљ овог примера је да се покаже како
„Колико оне равни одређују?“ раван није једнозначно одређена са две
своје тачке.
Закључити да таквих равни има безброј.
Ако замислимо столицу округлог седла са две
ногаре, сви ће се сложити да не делује
стабилно. Али, уколико бисмо јој додали трећу
ногару она се не би клатила. Дакле, три разне Циљ овог корака је утврдити одређеност
тачке које нису на истој правој одређују тачно праве.
једну раван. То записујемо нпр. α(А, B, C) а
читамо: раван алфа је одређена тачкама A, B и
C.
Ако је тачка А у равни α, кажемо да јој она
припада, а ако је тачка М ван равни α, кажемо Сваки од ових примера илустровати
да јој не припада. На исти начин се каже и за посебним цртежом.
праву: ако је права р у равни π, кажемо да јој
припада. За боље ученике истаћи и ово: ако Циљ овог корака је утврђивање
две разне тачке које припдају правој р припадности тачке односно праве некој
припадају и равни β, тада и права р припада равни.
равни β.
Нацртајмо тачку А и две различите праве које
је садрже. Рећи ћемо да се те две праве секу у Обавезан цртеж.
тачки А.
Захтевати да ученици сами покушају да
нацртају две праве које немају заједничких
тачака, водећи рачуна да се обе простиру
неограничено. Обавезан цртеж.
Ако две праве немају заједничких тачака
кажемо да су паралелне, а то скраћено
записујемо симболом ‫׀׀‬
Захтевати да ученици нацртају две различите Обавезан цртеж.
тачке А и С и све праве којима обе од њих
припадају.
Како су све тачке тим правама заједничке,
рећи ћемо да се оне поклапају, а то скраћено
записујемо симболом =.
Сматраћемо да су праве које се поклапају
паралелне.
У завршном делу часа поновити шта је раван, Циљ овог подухвата је да се направи увид
у ком положају тачка може бити у односу на у оствареност предвиђених исхода, тј.
њу и у ком положају права може бити у односу степен овладаности помињаним
на њу. Захтевати да ученици понове у ком појмовима.
положају могу бити две праве у истој равни.
Разред: V
Датум: 6
Наставна јединица: Раван
 влада појмом равни
 правилно представља и именује равни
рада:
 уочава припадност тачке равни
 разматра положај две праве у равни

подсећање на садржаје о свим до сада
од 3-4 минута
поменутим геометријским појмовима.
На табли исписати све задатке одједном, али Задаци могу бити одштампани у виду
нагласити да се морају радити по реду јер неке наставних листића који остају код
додатне захтеве није могуће рашити бз ученика, како би неурађени задаци могли
основних. остати за домаћи.
1. Нацртај праву р и на њој три тачке А, B и C,
тим редоследом, а затим:
а) тачку ЕВС
б) тачку КАС ( Којим полуправама она може
припадати? )
в) тачке Т и М са разних страна праве р, тако
да заједно са А припадају истој правој
г) пребројати колико дужи одређују тачке А,
В, Е и С
д) пребројати колико правих одређују све дате
тачке ( не заборавити и праву р )
2. Нацртај три разне праве тако да се секу у :
а) 0 тачака
б) 1 тачки
в) 2 тачке
г) 3 тачке
3. Нацртај праву р и тачку А ван ње. Колико
постоји правих које садрже тачку А и:
а) секу праву р
б) паралелне су правој р
в) поклапају се са правом р?
4. На колико области је раван подељена:
а) једном својом правом
б) двема својим правама које се секу
в) двема својим паралелним правама
г) једном својом полуправом?
5. Нацртај положај 3 праве које припадају Истаћи појам колинеарност, али
истој равни када је деле на највећи могући број инсистирати да га запамте само бољи
области. ученици.
6. Шта је тачно: Циљ ових примераје да се и најслабији
ученици укључе у рад. При оваквој
а) Ако су праве а и с паралелне, права р која изради задатака наставник има времена
сече праву а мора сећи и праву с. да погледа у свеску сваког ученика и
б) Ако су праве а и с паралелне, права р која оцени степен његовог ангажовања.
је паралелна са правом а паралелна је и са
правом с.
в) Постоји тачно једна права у равни која је
паралелна са неком правом те равни.
г) Две полуправе које немају заједничких
тачака деле раван у којој леже на 4 области.
д) Постоји више различитих правих које су
нормалне на исту праву.
ђ) Две праве које се секу имају тачно 2
заједничке тачке.
У завршном делу часа се може задати домаћи Циљ овог подухвата је да се ученик још
задатак – преостали задаци са наставног једном врати на до сад објашњене
листића. Уколико су све задаци савладани геометријске појмове.
задати из Збирке са стране 18 задатке 1, 4 и 6.
Разред: V
Датум: 7
Наставна јединица: Изломљене линије. Области
 влада појмовима изломљене и многоугаоне линије
 да разликује та два појма
рада:
 уочава области на које многоугаона линија дели
раван

У уводном делу часа подсетити ученике да две
разне тачке у равни могу бити спојене са Уводни део часа не треба да траје дуже
безброј линија. Једина права од њих се назива од 2 минута
дуж и обележава се својим крајњим тачкама.
У равни можемо изабрати неколико тачака, на
пример: А1, А2, А3, А4 и А5. Оне могу бити
спојене на разне начине, али ако их спојимо
дужима и то: А1 са А2, па А2 са А3, па А3 са А4
и А4 са А5, добићемо изломљену линију коју
обележавамо са А1А2А3А4А5. Овај корак је формирање појма
изломљене линије.
Taчke А1, А2, А3, А4 и А5 су темена, дужи
А1А2, А2А3, А3А4 и А4А5 старнице, а тачке А1 и
А5 крајње тачке ове изломљене линије.
Треба водити рачуна да две узастопне
странице не могу бити на истој правој.
Ако су крајње тачке изломљене линије Циљ овог дела је разликовање отворених
различите, кажемо да је та линија отворена.
Ако се крајње тачке изломљене линије изломљених линија од затворених.
поклапају, кажемо да је та линија затворена.
Ако странице изломљене линије немају других
заједничких тачака сем заједничког темена, за
изломљену линију кажемо да је проста. Овај корак је формирање појма
многоугаоне линије.
Проста затворена изломљена линија се назива
и многоугаона линија.
Многоугаона линија дели раван којој припада
на два дела. Те делове зовемо области. Циљ овог корака је уочавање унутрашње
Једна од њих је ограничена и за њу кажемо да и спољашње области и разликовање
је унутрашња. Друга није ограничена и кажемо њихове ограничености.
да је спољашња.
Ако је у равни дата многоугаона линија, за
било коју тачку те равни важи да је или на Илуструј цртежом сва три положаја тачке
самој многоугаоној линији или у унутрашњој према многоугаоној линији.
или у спољашњој области.
Даљи ток часа наставити кроз примере:
1.Написати великим штампаним словима
ћирилице све самогласнике. Који су од њих
представљени простом изломљеном линијом?
2. Представи изломљеним линијама свих 10
цифара. Које си цифре успео да представиш
простим изломљеним линијама? Искористити прилику да се уведе појам
тачке самопресецања.
3. Колико најмање страница може имати
многоугаона линија? А темена?
4. Нацртај квадрат и једну његову дијагоналу.
Колико је пута изломљена линија саму себе
пресекла?

Циљ овако конципираног домаћег задатка
За домаћи задатак, тј. увежбавање
је да обезбеди самостални рад ученика на
реализованих садржаја, ученицима задати да
усвајању нових појмова. Ово се може
проуче из уџбеника текст: “Изломљене линије.
радити након обраде тог садржаја али
Области“ и ураде примере 1, 2 и 3 који су дати
само онда када су нови појмови
у оквиру тог текста.
једноставни и лако схватљиви.
Разред: V
Датум: 8
Наставна јединица: Изломљене линије. Области
Облик рада: Диференциран
 влада појмовима изломљене и многоугаоне линије
рада:
 уочава области на које многоугаона линија дели
раван

подсећање на садржаје о геометријским
објектима уведеним претходног часа
од 4 минута
инсистирајући на истицању разлике између
изломљене и многоугаоне линије.
Час утврђивања можемо реализовати кроз
израду примера.
Овако предвиђен час за задатак има да не
У недостатку наставних листића или запосатави слабије и осредње ученике.
видеобима и платна наставник може исписати Они неће успоравати оне боље јер су сви
све задатке на табли, а онда препустити задаци пласирани истовремено.
ученицима да их израђују темпом који им
одговара.
1.Нацртај једну затворену иломљену линију Тачке самопресецања истаћи другом
састављену од пет дужи тако да: бојом.
а) нема тачака самопресецања
б) има тачно једну тачку самопресецања која је
уједно и крајња тачка за две њене дужи
в) има две тачке самопресецања од којих
ниједна није крајња тачка неке дужи
г) има пет тачака самопресецања.
2. Нацртај: круг, срце, троугао и звезду

петокраку.
а) Да ли су ове затворене линије просте?
б) Петокраку нацртати на два начина:

састављену од 5 надовезаних дужи са 5 тачака
самопресецања и састављену од 10 дужи без
тачака самопресецања. Која је од ових линија
многоугаона? Овај задатак за циљ има разликовање
в) Које су од свих ових пет линија многоугаоних и изломљених линија и
многоугаоне? истицање простих линија.
3. Tачке А, В и С су на једној, а К и М на
другој од две паралелне праве а и р. Наброј и Циљ је увежбати пребројавање
именуј све дужи и све троугаоне линије које многоугаоних линија.
одређују тих 5 тачака.
4. Шта све може бити пресек једне праве и
једне троугаоне линије? Ови задаци одузимају мало више
времена, али треба бити упоран у
5. Шта све може бити пресек две троугаоне проналажењу свих решења.
линије?
6. Нацртај две паралелне праве, а затим

многоугаону линију чије су по две странице на Задатак је захтеван, па се очекује да га
овим правим. Колико најмање страница мора демонстрира наствник. ( одговор: 10 )
имати таква многоугаона линија?
реализованих садржаја, ученицима задати да Циљ овако конципираног домаћег
одреде: задатка је да обезбеди самостални рад
1. Шта све може бити пресек једне троугаоне ученика.
и једне четвороугаоне линије?
Разред: V
Датум: 9
Наставна јединица: Фигура. Многоугао
 влада појмовима фигура у равни и многоугао
рада:
 схвати појам конвексности на основу довољног
броја примера

подсећање на појам и врсте линија и
од 2-3 минута
многоугаоне линије.
Један од могући почетака часа је да се на табли
нацрта неколико простих отворених линија,
Циљ овог питања је да се ученици
неколико изломљених са и без тачака
подсете врста линија и да се најдуже
самопресецања, неколико затворених које јесу
задрже на многоугаоним код којих треба
и које нису могоугаоне. Треба их нацртати
истаћи темена и странице.
измешано, а од ученика захтевати прецизан
опис.
Корак који следи је дефинисање појма фигуре Овај корак је формирање појма фигуре и
у геометрији, а затим и појма многоугла: многоугла у геометрији.
Фигуру у геометрији чини затворена линија у Нацртати на табли по један пример
равни и унутрашња област одређена том фигуре и многоугла са све шрафирањем
линијом.
Фигура одређена многоугаоном линијом зове
унутрашње области.
се многоугао.
Дужи које чине многоугаону линију зваћемо

странице многоугла. Заједничке тачке Циљ овог корака је дефинисање страница
страница зваћемо темена многоугла. и темена многоугла.
Број темена и страница многоугла је једнак.

Тај број одређује назив многоугла, па се може
говорити о: троуглу, четвороуглу, петоуглу, Циљ овог корака је одређивање врсте
шестоуглу,... многоугла.
Када број страница није битан, рећи ћемо само
многоугао.
Корак који следи треба да буде разликовање
конвексних и неконвексних фигура.
Циљ овог примера је да се на основу
Захтевати да ученици самостално у свескама цртежа, без познавања појма и
нацртају по: троугао, квадрат, срце и пишкоту, дефинисања конвексности, одреди
а затим да покушају да одреде по две тачке из разлика међу унутрашњим областима
унутрашње области сваке од фигура, такве да које јесу и нису конвексне.
када их спојимо, дуж која их спаја не буде
целом дужином у унутрашњој области.
Овде треба да уследи дефиниција
конвексности:
За фигуру кажемо да је конвексна ако за сваке
две тачке које припадају тој фигури и све тачке Инсистирати да дефиниције конвексне и
њима одређене дужи припадају тој фигури. неконвексне фигуре знају да репродукују
само успешнији ученици, док је за
Фигура је неконвексна ако постоје две тачке просечне ученике довољно да
које припадају тој фигури и постоји тачка посматрањем многоугла закључе какав је.
њима одређене дужи која не припада тој
фигури.
Следећи корак наставити захтевом да ученици Закључити да не постоји неконвексан

нацртају троугао који није конвексан. троугао.
Већина ће успешно одговорити на захтев
цртања неконвексне фигуре. Треба
искористити прилику да се завири у
сваку свеску док они трагају за
Покушати да ученици самостално нацртају решењем.
фигуру која није конвексна, а затим и
четвороугао који није конвексан Најчешће само неколицина успе да
нацрта неконвексан четвороугао, па
треба искористити најбржег међу њима
да пример демонстрира осталима на
табли.
За домаћи задатак, тј. увежбавање Циљ овако конципираног домаћег
проуче из Уџбеника текст: “Фигура. задатка је да обезбеди самостални рад
Многоугао“ и ураде примере 1, 2, 3, 4 и 5 који ученика на усвајању нових појмова.
су дати у оквиру тог текста.
Разред: V
Датум: 10
Наставна јединица: Фигура. Многоугао
Наставна средства: Табла, фломастери, фломастери у боји, лењир
 влада појмовима фигура у равни и многоугао
рада:
 схвати појам конвексности на основу довољног
броја примера

подсећање на појам фигуре и многоугла.
Можемо захтевати да ученици нацртају Уводни део часа не треба да траје дуже
полукруг и петоугао, да шрафирају унутрашње од 7–8 минута
области, именују странице и темена петоугла и
објасне разлику између те две фигуре.
Следећи корак је да наставник нацрта два
шестоугла, један неконвексан и један Циљ овог питања је да ученици уоче
конвексан, а од ученика захтева да разлику између конвексних и
доцртавањем први претворе у конвексан, а неконвексних фигура.
други у неконвексан многоугао.
Час наставити кроз израду следећих примера: Користити исти цртеж за приказ пресека
1. Шта све може бити пресек праве р и праве са троугаоном линијом и са
троугаоне линије, а шта пресек те исте праве и троуглом.
троугла? Пресеке линија означити црвеним, а
пресеке линије и троугла жутим фломастером.
2.Одредити шта све може бити пресек две
четвороугаоне линије, а шта пресек два
четвороугла. Пресеке линија означити Наредни корак је истицање разлике
црвеним, а пресеке четвороуглова жутим између многоугаоне линије и многоугла.
фломастером.
3. Дате су три колинеарне тачке А, В и С. Могу

ли оне бити темена многоугла?
4. Нацртај три паралелне праве р1, р2 и р3, а
затим:
а) конвексан шестоугао тако да су му по два Циљ овог примера је разликовање
темена на свакој од датих правих конвексних и неконвексних многоуглова.
б) неконвексан шестоугао тако да су му по два
темена на свакој од датих правих.
5. Шта је тачно:
а) Сваки квадрат је конвексан скуп тачака.
б) Троугаона линија је конвексан скуп тачака.
в) Унија конвексних фигура мора бити Сваки захтев илустровати адекватним
конвексна фигура. примером или контрапримером.
г) Пресек неконвексаних фигура може бити
конвексна фигура.
д) Пресек конвексних фигура је конвексна
фигура.
6. Нацртај:
а) два правоугаоника тако да њихов пресек
буде квадрат
Овај задатак захтева степен
б) два квадрата тако да њихова унија буде креативности.
квадрат
в) два квадрата атко да њихова унија буде
седмоугао.
је обезбеди самостални рад ученика на
усвајању појма многоугла и његових
ураде из Збирке задатке: 4, 5, 6, 7 и 11.
особина.
Разред: V
Датум: 11
Наставна јединица: Кружница. Круг
Наставна средства: Табла, фломастери, шестар, лењир
Исходи наставног  влада појмовима круг и кружна линија
рада:  правилно користи шестар при цртању круга
( инсистирати да се увек прво обележи центар )

подсећање на:
- мерење дужи Уводни део часа не треба да траје дуже
од 3 минута
- шта је растојање две тачке
- како се упоређују растојања.
Корак који следи је покушај да ученици
самостално одреде за тачку О на датој правој р Очекује се да већина ученика уочи
тачке са те праве које су од тачке О на постојање два решења.
растојању 2сm.
Затим захтевати да за дату тачку О у равни
одредимо све тачке те равни које су од тачке О Циљ овог питања је да ученици
на растојању 2сm. Колико има таквих тачака? самостално дођу до интуитивног
Има их безброј. Све те тачке можемо закључка шта је кружница и колико
замислити као елементе једне затворене тачака је чини.
линије.
Дефинисати кружну линију: Неопходно је прецизно дефинисати
Проста затворена линија у равни чије су све
тачке на једнаком растојању од једне дате
тачке те равни, назива се кружна линија или
кружница. кружницу и истаћи да је она одређена
својим центром и дужином
Ако је О та тачка од које су све остале на полупречника.
једнаком растојању, кажемо да је О центар
кружнице, а то растојање обележавамо r и
називамо дужина полупречника.
За цртање кружнице неопходан је шестар.
Потребно је да имамо одређен центар и
дужину полупречника, тј. Тачку и дуж.
Дакле, кружница је одређена ако су:
Циљ овог корака је утврђивање
- дате две тачке, од којих је једна центар, а дуж
одређености кружне линије.
коју оне одређују је полупречник
- дати центар и дуж којој је полупречник
једнак
- дати центар и дужина полупречника.
Као и свака затворена проста линија, кружница
дели раван на две области: унутрашњу и
спољашњу. Циљ овог корака је дефинисање појма
круг.
Кружница и одговарајућа унутрашња област
равни одређују фигру која се назива круг.
Центар и полупречник кружнице су уједно и
центар и полупречник њом одређеног круга. Захтевати прецизност у обележавању
Кружницу обележавамо са k( О, r ), a круг са круга.
К( О, r ).
За неку тачку кажемо да припада кругу ако
припада или његовој кружници или његовој
унутрашњој области. Односно, тачка припада
Циљ овог дела часа је одређивање
кругу ако је њено растојање од центра круга
припадности тачке кругу.
мање или једнако полупречнику. Тачка не
припада кругу ако је њено растојање од центра
круга веће од полупречника.
Циљ овог подухвата је да се направи увид
у оствареност предвиђених исхода, тј.
За домаћи задатак, тј. увежбавање степен овладаности помињаним
реализованих садржаја, ученицима задати да појмовима и коришћеним процедурама.
проуче из Уџбеника текст: “Кружница. Круг“ и
ураде примере 1, 2, 3 и 4 који су дати у оквиру Напомена: Петоминутно проверавање се
тог текста. реализује уколико то време дозволи.
Уколико не преостане времена може се
реализовати на почетку следећег часа.
Разред: V
Датум: 12
Наставна јединица: Кружница. Круг
 влада појмовима круг и кружна линија
 правилно користи шестар при цртању круга
рада:
( инсистирати да се увек прво обележи центар )
 усвоји појам централног растојања

подсећање на појмове проучене претходног
од 2 минута
часа.
Главни део часа треба да послужи изради
следећих примера:
1. Нацртај кружницу k(О, 3сm) и тачку А тако Ово је основни пример за увежбавање
да је ОА=2cm. Одреди тачку В са кружнице цртања круга помоћу познатих
која је најближа тачки А, као и тачку С са елемената.
кружнице која је најудаљенија од тачке А.
Одреди дужине дужи АВ и АС.
2. Нацртај два круга различитих полупречника Циљ овог задатка је да ученици
К1(О, 3cm) и K2(В, 2cm) тако да њихов пресек самостално дођу до закључка на које
буде: растојање поставити центре датих
а) празан скуп кругова како би се испунили тражени
б) тачка захтеви.
в) круг.
Централно растојање два круга је дужина дужи
На овом месту је згодно дефинисати
између њихових центара. Обележавамо га са
централно растојање.
d (О1, О2).
3.Нацртај кружницу и троугаону линију које
имају тачно две заједничке тачке. Циљ овог примера је да се покаже да
4. Нацртај четвороугаону линију и кружницу у постоје једначине које имају два решења,
положају када имају највише могуће али и да непозната не мора увек бити
заједничких тачака. Преброј заједничке тачке. слово х, већ може бити и у, а, к ...
5. Нацртај К1(О1, 3cm) и К2(О2, 2cm) ако је О1О2

=6cm. Одреди тачке А, В, С и D са тих Циљ овог примера је да се покаже да
кружница тако да дуж АВ буде најдужа постоје једначине које имају бесконачно
могућа, а дуж СD најкраћа могућа. Колике су много решења, јер сваки рационалан број
дужине дужи АВ и СD? дату једначину претвара у тачну
једнакост.
6. Нацртај К1(О1, 3cm) и К2(О2, 2cm) ако је О1О2

= 45mm. Одреди:
а) К1  К2
Циљ овог примера је да се направи
б) k1  k2
разлика између круга и кружне линије.
в) К1  k2
г) k1  К2.

ураде из Збирке задатке: 6 и 7 са стране 22. Циљ овако конципираног домаћег задатка
Ово је домаћи предвиђен за ученике који су је обезбеди самостални рад ученика на
успешно савладали свих 6 примера, а они који усвајању појма круг и кружница.
то нису треба да ураде само преостале задатке
из школског рада.
Разред: V
Датум: 13
Наставна јединица: Кружница и права
 разликује међусобне положаје праве и кружнице
Исходи наставног  интуитивно поима прав угао који се црта
рада: коришћењем троугаоног лењира
 зна да одреди растојање тачке од праве, односно
централно растојање праве од кружнице

Често смо у ситуацији да треба да одредимо
растојање тачке од праве, на пример растојање
школе од улице или куће од реке. Подразумева
се да нас интересује најкраће растојање. Уводном делу часа посветити 7–8
минута. Инсистирати да се нормала
Најкраће растојање тачке М од праве р се нацрта помоћу шестара јер је то
одређује тако што нацртамо нормалу из тачке елементарна конструкција.
М на праву р и одредимо њихов пресек тачку
Р. Тражено растојање је управо растојање
тачака М и Р, то јест дужина дужи МР.
Када се права и кружница налазе у истој равни Нацртати једну кружницу и три
може настати један од три положаја: одговарајуће праве.
1) права а је ван кружнице
2) права t додирује кружницу
3) права s сече кружницу.
Ако одредимо растојање центра кружнице О
од правих a, t и s, и обележимо их редом са
ОА, ОТ и ОS, па их упоредимо са Растојање праве од центра круга
полупречником круга, видећемо да је дуж ОА називамо централно растојање праве.
дужа од полупречника, ОТ једнака, а ОS краћа
од полупречника.
Дакле, када је централно растојање праве веће
од полупречника круга, права и кружница
немају заједничких тачака.
Када је централно растојање праве једнако
полупречнику круга, права и кружница имају
заједничку тачно једну тачку. Такву праву
Дефинисање појмова тангента и сечица.
називамо тангента или дирка кружнице, а
заједничку тачку додирна тачка.
Када је централно растојање праве мање од
полупречника круга, права и кружница имају
две заједничке тачке. Такву праву називамо
сечица.
Даље наставити час израдом следећег примера:
Циљ овог примера је да се дефинише
1. Нека права t додирује кружницу k( О, 3cm) у додирни полупречник и утврди да ће угао
тачки Т. Нацртај одговарајућу слику, па између тангенте и додирног
троугаоним лењиром одреди угао између t и полупречника увек бити прав.
ОТ. Шта закључујеш?
проуче из Уџбеника текст: „ Кружница и
усвајању односа праве и кружнице.
права“ и ураде пример 2 у оквиру те лекције
Разред: V
Датум: 14
Наставна јединица: Кружница и права
 разликује међусобне положаје праве и кружнице
Исходи наставног  интуитивно поима прав угао који се црта
рада: коришћењем троугаоног лењира
 зна да одреди растојање тачке од праве, односно
централно растојање праве од кружнице

подсећање на садржаје о кругу, кружници и
од 5 минута
односу кружнице и праве.
Овај час се посвећује изради примера из Први пример се може анализирати
Збирке. Ученицима не диктирати текстове усмено, а остале примере наставник
задатака, већ рећи да сви отворе страну 22 и демонстрира на табли јер су ученици
почну редом са израдом задатака под насловом неспретни при коришћењу шестара за
„Кружница и права“. Пример 1 попуњавати таблу. Задатак демонстрирати на табли
директно у Збирци. Дозволити употребу један по један онда када смо увидом у
Уџбеника и школске свеске ради подсећања на ђачке свеске евидентирали да их је
неке дефиниције. урадило више од половине ученика.
За домаћи задатак, тј. увежбавање Циљ овако конципираног домаћег задатка
реализованих садржаја, ученицима задати да је обезбеди самостални рад ученика на
ураде из Уџбеника задатке: 1, 2 и 3 са стране
усвајању односа праве и кружнице.
51.
Разред: V
Датум: 15
Наставна јединица: Кружни лук. Тетива
Наставна средства: Табла, фломастери, фломастери у боји, шестар, лењир
Исходи наставног По завршетку овог часа ученик треба да:
рада:  влада појмовима тетива и кружни лук

У уводном делу часа подсетити ученике на Уводни део часа не треба да траје дуже
разлику између кружнице и круга. од 2 минута
Затим поставити питање: Пустити да се расправа захукта јер ће

ученици најпре доћи до тачног закључка
Да ли свака тачка која припада кружници покушајима да нађу разлоге за оправдање
припада и кругу? А да ли важи обрнуто? свог става.
Нацртати кружницу k(О, 35mm) и тачке А и В
које јој припадају. Обојити различитим
фломастерима два дела кружнице одређена
овим тачкама. Сваки од ових делова,
укључујући тачке А и В, зове се кружни лук. Овај корак треба да послужи дефинисању
појма кружни лук.
Кружни лук обележавамо симболом  изнад
његових крајњих тачака .
Дакле, кружни лук је део кружнице између две
њене тачке, укључујући и те две тачке.
Ако тачке А и В одређују једнаке кружне Представити полукружнице цртежом и
лукове, те лукове ћемо звати полукружнице. обојити их различитим фломастерима.
Било које две различите тачке кружнице увек Овај корак показује како да разликујемо
ће одређивати два кружна лука који имају исти два кружна лука одређена истим крајњим
запис. Када је један од њих видно мањи,
уколико ништа не нагласимо мислићемо баш
на њега. У осталим случајевима ћемо изабрати тачкама.
још једну тачку кружнице која припада
кружном луку на који мислимо.
Тачке А и В кружнице k(О, 35mm) одређују и
дуж АВ. Та дуж се зове тетива кружнице или
одговарајућег круга. Дефинисање појма тетива круга.
Тетива је дуж чије крајње тачке припадају
кружници.
Нацртајмо сада кружницу k(О, 35mm) и њену
тачку А. Захтевајмо од ученика да нацртају
тетиву одређену тачком А којој припада
центар О.
Поставити питање: Дефинисање појма пречник круга.
Да ли постоји тетива дужа од ове?
Наравно да не постоји.
Најдужа тетива се зове пречник кружнице
(круга) и он увек пролази кроз центар.
Било које две различите тачке кружнице увек
ће одређивати два кружна лука и тачно једну
тетиву.
Наставити час израдом следећег примера:
1. Нацртати кружницу k(О, 4cm) а затим њену
сечицу р. Одредити шта је пресек р и круга и Овај пример треба да послужи
то означити жутом бојом, а затим шта је повезивању појмова са претходних
пресек р и кружнице и то означити црвеном часова и садржаја реализованих на
бојом. Колико кружних лукова одређују данашњем часу.
пресечне тачке р и кружнице? Мањи означити
плавом, а већи зеленом бојом.
усвајању појма једначине, решења
проуче из Уџбеника текст: „Кружни лук,
једначине и поступка решавања
тетива“ и у оквиру њега ураде пример 1.
једначина
Разред: V
Датум: 16
Наставна јединица: Кружни лук. Тетива
 влада појмовима тетива и кружни лук
 зна да упореди кружне лукове
рада:  зна да упореди тетиве
 зна да се упоређивање може вршити само ако су
кружни лукови и тетиве одређени истом кружном линијом
или кружним линијама једнаких полупречника

подсећање на појмове: круг, кружница, центар
круга, кружни лук, тетива, полупречник,
пречник, сечица, тангента тако што ћемо
од 6 минута
ученицима поделити наставне листиће са
дефиницијама у којима недостаје по једна реч
коју они дописују.
Један од могућих изгледа тог наставног листића 1. једнаком
би био: 2. унутрашња
1. Проста затворена линија у равни чије су све 3. два, (тачно) једну
тачке на ____________ растојању од једне дате 4. пречник
тачке те равни, назива се кружна линија или
5. тангента
кружница.
6. мање (краће)
2. Кружница и одговарајућа__________ област
равни одређују фигру која се назива круг.
3. Било које две различите тачке кружнице увек
ће одређивати_____ кружна лука и ________
тетиву.
4. Најдужа тетива се зове _________ кружнице
(круга)
5. Права која додирује круг назива се ________.
6. Права чије је центарлно растојање ______ од
полупречника круга назива се сечица.
Даљи ток часа попунити израдом примера:
1.Нацртати кружницу k(О, 45mm) и њену тачку
А. Нацртај тетиву која садржи тачку А и чија је
дужина једнака полупречнику круга. Колико
решења има задатак?
2. Нацртати кружницу k(О, 4cm) и тачку А тако
да је ОА=3cm. Како се назива права која
садржи тачке О и А? Колико она има
заједничких тачака са кружницом? Како
називамо пресек те праве и круга?
3. Нацртати кружницу k(О, 45mm) и њене тачке
А,В и С тако да је В између А и С и да је
АВ = 3cm, a VC = 2cm. Упореди краће кружне Након израде примера 3 истаћи:
лукове АВ и ВС. У једном кругу ( или круговима једнакох
4. Може ли се у кругу полупречника 52mm полупречника ) већем кружном луку
нацртати тетива дужине 11cm? Образложи. одговара дужа тетива, а мањем кружном
5. Нацртај кружницу са центром у тачки О чија луку краћа.
је најдужа тетива 9cm. Затим нацртај једну
њену тангенту t и њој паралелну сечицу s која
садржи О.
6. Нацртај два круга једнаких полупречника
који немају заједничких тачака. Нацртај једну
од њихових заједничких сечица. Упореди краће
од лукова које је сечица направила на њима.
7. Без цртања кругова К1(О1, 3cm) и
К2(О2,43mm) одреди њихово централно
растојање ако се они додирују:
а) споља
б) изнутра.
Циљ овако конципираног домаћег
реализованих садржаја, ученицима задати да у
задатка је да се још једном осврну на све
домаће свеске препишу допуњене дефиниције
појмове обрађене овом темом пред час
са наставног листића, а речи које су допуна
систематизације.
истакну црвеном бојом.
Разред: VI
Датум: 17
Наставна јединица: Основни геометријски објекти
Тип часа: Час систематизације градива ове наставне теме
Исходи наставног  влада свим појмовима дефинисаним у овој наставној
рада: теми, правилно их означава, одређује њихове међусобне
односе, истиче њихове карактеристичне особине

Овом часу не претходи неки дужи увод.
Поделити ученицима наставне листиће са
задацима које треба самостално да ураде. Пет
минута пре истека часа исписати укратко
решења задатака. Детаљна објашњења нису
неопхпдна јер се систематизује градиво које је
већ увежбавано.
Док ученици раде задатке, наставник шета од
клупе до клупе, надгледајући колико су
ученици самостални и даје кратка упутства
сваком понаособ тамо где примети да је дошло
до застоја.
Ово је један од могућих садржаја наставног Сваки задатак захтева или цртеж или
листића: скицу.
1.Дате су тачке А, В и С на правој р и тачке К, Очекује се да сваки ученик који је
L и М на правој l. Колико је њима одређено: савладао основне геометријске појмове
а) дужи може да уради у сваком од првих 5
б) правих
в) троуглова
г) четвороуглова?
2. Колико је правих одређено са четири тачке
од којих су тачно три колинеарне?
3. Нацртати круг К(О, 4cm) и његове 4 сечице
s1, s2, s3 и s4, тако да хга оне деле на:
а) најмањи
б) највећи
могући број делова.
4. а) Најкраће растојање тачке М од датог
круга К износи 35mm, а централно растојање
тачке М је 6cm. Одреди полупречник круга,
као и растојање тачке М од најудаљеније тачке
круга. задатака бар по део, ако не и цео задатак.
б) Растојање тачке Р од најближе тачке круга Једино је задатак 6 намењен
је 4cm, a oд најудаљеније 2dm. Колики је најуспешнијима.
полупречник круга?
5. Нацртај дуж АВ = 8cm и круг К чији је то
пречник. Затим нацртај тангенте а и b кроз
тачке А и В. Да ли ће се а и b икад пресећи?
Како их онда зовемо?
6. Централно растојање кругова К1 и К2 је
15cm. Полупречник другог је 4 пута већи од
полупречника првог. Одреди њихове
полупречнике ако се они додирују изнутра,
нацртај их, па одреди:
a) К1  К2
б) k1  k2
в) К1  k2
г) k1  K2.
За домаћи задатак захтевати да се уради Циљ овако конципираног домаћег задатка
задатак са истим текстом као задатак број 6, је обезбеди самостални рад ученика и
али изменити да се кругови додирују споља. дефинитивно утврђивање геометријских
Овакав задатак је мање захтеван. појмова.

Osnovni Geometrijski Objekti

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Osnovni Geometrijski Objekti

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Osnovni Geometrijski Objekti

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ПРИПРЕМЕ НАСТАВНИКА

Могући ток часа Коментар

Ако су тачке А и B на линији l, између њих

Могући ток часа Коментар

Могући ток часа Коментар

Ако замислимо праву линију са почетком у

Могући ток часа Коментар

2.Нацртај и означи 5 тачака тако да оне

Могући ток часа Коментар

Могући ток часа Коментар

Могући ток часа Коментар

3. Завршни део часа

Могући ток часа Коментар

2. Нацртај: круг, срце, троугао и звезду

б) Петокраку нацртати на два начина:

6. Нацртај две паралелне праве, а затим

Могући ток часа Коментар

Дужи које чине многоугаону линију зваћемо

Број темена и страница многоугла је једнак.

Следећи корак наставити захтевом да ученици Закључити да не постоји неконвексан

Могући ток часа Коментар

3. Дате су три колинеарне тачке А, В и С. Могу

Могући ток часа Коментар

Могући ток часа Коментар

5. Нацртај К1(О1, 3cm) и К2(О2, 2cm) ако је О1О2

6. Нацртај К1(О1, 3cm) и К2(О2, 2cm) ако је О1О2

3. Завршни део часа

Могући ток часа Коментар

Могући ток часа Коментар

Могући ток часа Коментар

Затим поставити питање: Пустити да се расправа захукта јер ће

Могући ток часа Коментар

Могући ток часа Коментар

You might also like