Izraz pokazatelji učinka može se činiti neposrednim, ali čak i kratko ispitivanje literature otkriva

da su ovom konceptu priložene mnoge nijanse značenja. Na primer, postoje različita mišljenja o
tome da li indikatori učinka treba da budu kvantitativne mere sa poznatim statističkim svojstvima
ili mogu da uključuju kvalitativne prosudbe ili opise kvaliteta. Takođe postoje različita mišljenja
o tome da li pokazatelji učinka treba da upućuju na određene aktivnosti ili procese ili su to
možda opštiji pokazatelji učinka programa.

Može se reći da su pokazatelji učinka empirijski podaci koji opisuju funkcionisanje institucije,
način na koji institucija sledi svoje ciljeve “(Dochi, Segers i Vijnen, 1990, str. 72). Oni su
povezani i sa vremenom i sa kontekstom i ukorenjeni su u procesu vođenom ciljevima. Dakle,
pokazatelji učinka imaju dodatnu dimenziju vrednosti. Odnosno, mera ili statistika postaje
pokazatelj učinka kada je izričito povezana sa ciljem. Sa pokazateljima ucinka bi trebalo da bude
jasno u kom pravcu bi neko želeo da vrednosti idu, gore, dole ili preostali nivo, tako da ukazuju
na željeni nivo performansi.