Analiza lika Pilipende

Čitajući ovu knjigu za koju sam mislio da ću je jedva pročitati zbog dosta nepoznatih i
kako bi moj otac rekao „arhaičnih“ izraza koji će mi proširiti vokabular, shvatio sam da ipak i
lektira može da nas nauči nekim stvarima. Nije najzanimljivije delovala, ali me je ovaj lik naučio
da budem zahvalan na svemu što imam. Posebno sam zahvalan na hrani i čokoladi, a ona je za
mene hrana Bogova, pa je posebno naglašavam.
Najviše volim nedeljom da jedem proju za doručak koju moja baba napravi. Ljubav
prema proji traje od mog rođenja, ali ono što mi nikad nije bilo jasno je zašto moj deda ne voli
proju. Svaki put kad vidi mene i sestru kako uživamo dok umačemo proju u kiseli kupus on
nekako promeni izraz lica. Bilo mi je smešno, ali čitajući i razmišljajući o Pilipendi počeo sam
da bolje razumem starije ljude. Možda je još jedan od razloga čitanja lektire da bolje razumemo
svet i ljude koji ga čine, posebno starije. Priča o siromaštvu, gladi i principu koji ima ovaj lik
podsetila me je na mnoge ljude koje nikada ranije nisam pokušavao da razumem. Pilipenda i
njegova žena su trpeli radi očuvanja identiteta koji su smatrali da je bitniji od zadovoljenja
fizičkih potreba. Ja nisam siguran da bih trpeo tako nešto, zato se Pilipendi na neki način i divim.
Sa druge strane koliko god on pokušavao da ima određeni princip prema rečima pisca možemo
videti i kako se bori sa stvarnim potrebama i bolom kroz koji prolaze, Pilipenda i njegova žena,
Jela. Deljenje i merenje hrane i koliko je ko pojeo mi je bilo jako teško dok sam zamišljao. Onda
se setim dede koji kaže da je meso jeo retko kad, pa mi bude još teže. Vera u Boga je nešto o
čemu takođe nisam razmišljao nešto posebno, moja porodica i ja ne idemo u crkvu, ali znam da
smo drugačiji od Italijana ili nekih ljudi iz islamskih zemalja jer smo pravoslavci, krstimo se sa
tri prsta i imamo određene običaje koje poštujemo. Za slavu ili sahranu vidim da svi poštuju te
običaje. Običaji i vera nas razlikuju od drugih, način na koji držimo do svog verskog identiteta.
Pilipenda i njegova žena nisu bili fleksibilni, poštovali su tradiciju. Društvo nas je drugačije
oblikovalo, pa samim tim od Pilipende kao i od svih likova možemo mnogo toga naučiti.
Smatram da principi koje ovaj lik zagovara mogu biti dobri, ali u isto vreme verujem da je
potrebno biti fleksibilan, a tome me je naučila korona. Sve treba raditi sa merom, pa i inatiti se.
Sestra od tetke mi je rekla da ova reč postoji samo u srpskom jeziku. Inat. To je reč koja me
asocira na Pilipendu. Ne postoji bezgrešan čovek, uvek postoji svetlo i tama, ali za naš narod se
često kaže da se inate bez razloga. Za vreme korone mislim da je tako. Pilipenda je za mene i
visoko moralan čovek, ali i čovek kod kojeg kroz određene akcije vidimo da popušta pod
pritiskom, udario je životinju u jednom trenutku, a to je za mene momenat gde on prestaje da
bude idealan. Nekad je tanka granica između tvrdoglavosti i gluposti. Ne postoji idealan čovek,
svi mi imamo mane, svaki lik u knjizi je obojen i crnom i belom jer je tako u životu. Mi smo
ljudi, grešni smo, ali kada osvestimo svoje greške onda se trudimo da ih ispravimo, a to je
najbitnije u životu.
Jako mi je teško zbog svih ljudi koji su preživeli sve te teške stvari o kojima čitam iz istorije ili
slušam priče od deke iz Sopota. Imali su težak život, određene greške u vaspitanju im možemo
otpisati i na glad koju su trpeli. Ja sam ljut i nervozan kada nemam čokoladu, ne mogu da
zamišljam šta bi bilo kada bih jeo kutlaču polupokvarenog kačamka i delio to sa nekim. Lik
Pilipende me je naučio zahvalnosti i važnosti prilagođavanja jer bilo koja krajnost nije dobra.