- Тужбу подноси тужилац, односно лице које сматра да му је неко право
повређено или угрожено.
- Тужилац тужбу подноси против одређеног лица, туженог, за кога мисли
да му је повредио или угрозио неко право.
- Повреда права ће постојати, на пример, ако је тужени одузео ствар од
тужиоца који се са тим није сагласио.
- Угрожавање права ће, на пример, постојати у случају ако неко лице
поткопавањем своје куће угрожава зграду која се налази поред ње.
- Да 6и суд могао да одлучи о основаности тражења правне заштите,
тужба мора да садржи и неопходне елементе који се односе на: тужбу, суд, странке и предмет спора.
- Тужба је одређени захтев у вези са главном ствари и споредним
тражењима, који садржи чињенице на којима тужилац заснива захтев, доказе којима се те чињенице утврђују, вредност предмета спора и друте податке које мора да има сваки поднесак.
- Тужба се подноси надлежном суду!!!!!!
- Сматра се да је поступак покренут од тренутка подношења тужбе суду.
Надлежан је онај суд који је законом одређен као месно и стварно надлежан.
- Месна надлежност се одређује према подручју на којем се налази суд
који ће одлучивати о конкретном предмету. - Према постојећим правилима, предвиђено је да је за суђење општемесно надлежан суд на чијем подручју тужени има пребивалиште.
- Стварна надлежност суда се одређује према врсти предмета или спора
о којем се одлучује. Привредни суд је надлежан за спорове који су настали између странака поступка, а виши суд одлучује о жалбама на одлуке основних судова.
- ВОЂЕЊЕ ПОСТУПКА ТУЖБЕ:
- У погледу предмета спора, тражи се да тужилац има правни интерес за
подношење тужбе, да о истој правној ствари између истих странака већ не тече поступак (парница) или да није правноснажно пресуђено.
- Да би покренуо и захтевао вођење поступка, тужилац мора да докаже
да тиме штити или тражи неко право које му по закону припада.
- ВРСТЕ ТУЖБИ:
- Према врсти правне заштите коју тужилац тражи, разликују се:
1. декларативне, 2. кондемнаторне и 3. конститутивне тужбе.
Декларативне тужбе:
- Декларативном тужбом тужилац тражи да суд утврди постојање неког
правног односа или права (позитивна тужба) или непостојање правног односа или права (негативна тужба), као и исправност (аутентичност, истинитост) или неисправност (неаутентичност, неистинитост) неке испразлога јер се подноси због утроженог, а не због повређеног права.
- Њоме се утврђује садашњи однос. На пример, да постоји уговор о
продаји или да је издата фактура (рачун) веродостојна.
Кондемнаторне тужбе.:
- Кондемнаторном или осуђујућом тужбом тужилац од суда захтева да
туженога осуди да нешто учини или не учини, или да трпи или пропусти (тужба за осуду на чинидбу).
- Тужба у себи може да садржи више захтева, на пример, да се туженоме
нареди да преда ствар која је предмет уговора о продаји, али и да не спречава прелаз преко свог земљишта
- Конститутивна тужба:
- Конститутивном тужбом тужилац тражи да оствари право на промену
или преображај неког грађанскоправног односа. - Користи се у случајевима када тужилац није могао да издејствује правну промену редовним путем: једностраном изјавом воље или уз сагласност друте стране (смањење уговорне казне, раскид уговора, развод брака).
- У управним стварима, тужбом се покреће управни спор када странка
није задовољна коначним решењем које је донето у управном поступку.