Standard za geodete,

gradjevince
i urbaniste

UPUTSTVO
Sadržaj
INSTAL ACIJA

UPOZNAVANJE: PYTHAGORAS CAD+GIS

..............................................................I
O PYTHAGORAS CAD+GIS ................................................................................................................ . I
KAKO SE KORISTE PYTHAGORAS UPUTSTVA? ......................................................................................... I
POGLAVLJE 1: OKRUŽENJE APPLE MACINTOSH..............................................3
OPŠTE INFORMACIJE............................................................................................................................. 3
INSTALACIJA......................................................................................................................................... 3
KONFIGURISANJE INSTALACIJE PROGRAMA PYTHAGORAS........................................................................3
POKRETANJE PROGRAMA PYTHAGORAS................................................................................................. 4
POGLAVLJE 2: OKRUŽENJE MICROSOFT WINDOWS........................................5
OPŠTE INFORMACIJE............................................................................................................................. 5
INSTALACIJA......................................................................................................................................... 5
KONFIGURISANJE INSTALACIJE PROGRAMA PYTHAGORAS........................................................................5
POKRETANJE PROGRAMA PYTHAGORAS................................................................................................ 6

VEŽBANKA

UVOD ...........................................................................................................................I
O VEŽBANCI ...................................................................................................................................... . I
NAPOMENE KOJE SE NE NALAZE U OVOJ VEŽBANCI .................................................................................. I
KAKO SE KORISTI OVA VEŽBANKA ....................................................................................................... . II
POGLAVLJE 1: UPOZNAVANJE.............................................................................1
POKRETANJE, PREGLED I ZATVARANJE................................................................................................... 1
Pokretanje Pitagore......................................................................................................................... 1
Otvaranje postojećeg crteža............................................................................................................ 1
Pregled crteža................................................................................................................................. 2
Zatvaranje crteža............................................................................................................................. 3
POVRŠINA ZA CRTANJE.......................................................................................................................... 4
KONTROLNA TABLA................................................................................................................................ 4
KONTROLNA TABLA................................................................................................................................ 5
Razmera i Koordinatni sistem.......................................................................................................... 5
Lokalni – Strana............................................................................................................................... 7
Tasteri alatke, meni Alatke i kursor................................................................................................. 7
Indikatori pozicije............................................................................................................................. 8
Indikatori Dužine.............................................................................................................................. 9
POGLAVLJE 2: DEFINISANJE OBJEKATA.........................................................11
JEDNOSTAVNI OBJEKTI......................................................................................................................... 11
Definisanje i provera tačaka.......................................................................................................... 11
Definisanje i provera linija.............................................................................................................. 12
Povezivanje tačaka u liniju............................................................................................................. 13
SELEKTOVANJE, ČIŠĆENJE I VRAĆANJE AKCIJA UNAZAD..........................................................................15
Selekcija pojedinačnih objekata..................................................................................................... 15
Selekcija više objekata.................................................................................................................. 16

Sadržaj i
 Selekcija grupe objekata............................................................................................................... 16
Selekcija svih (sličnih) objekata..................................................................................................... 17
Brisanje objekata........................................................................................................................... 17
Vraćanje akcija unazad................................................................................................................. 18
SLOŽENI OBJEKTI................................................................................................................................ 18
Paralelne i normalne linije............................................................................................................. 18
Lukovi............................................................................................................................................ 19
Krugovi.......................................................................................................................................... 20
Crtanje kruga definisanog centrom i poluprečnikom......................................................................20
Paralelni objekti............................................................................................................................. 21
Vežba sa objektima....................................................................................................................... 21
Poligoni......................................................................................................................................... 22
Naslovi i tekstualni objekti............................................................................................................. 23
Dimenzije i ispisivanje................................................................................................................... 24
Korisnički koordinatni sistemi........................................................................................................ 24
Krive.............................................................................................................................................. 25
PROMENA FORMATA OBJEKATA............................................................................................................ 25
POGLAVLJE 3: KREIRANJE NOVOG CRTEŽA ..................................................27
KORAK 1: SELEKCIJA PRINTERA ILI PLOTERA......................................................................................... 27
KORAK 2: PODEŠAVANJE CRTEŽA PREMA OKVIRIMA STRANE..................................................................27
KORAK 3: KREIRANJE I PROVERA DEFINICIJA U CRTEŽU..........................................................................29
Razvrstavanje crteža po lejerima.................................................................................................. 29
Provera ostalih definicija............................................................................................................... 30
POGLAVLJE 4: ČUVANJE I ŠTAMPANJE ILI PLOTOVANJE ............................31
ČUVANJE, ZATVARANJE ILI IZLAZAK....................................................................................................... 31
Čuvanje novog crteža.................................................................................................................... 31
Čuvanje postojećeg crteža............................................................................................................ 32
ŠTAMPA ILI PLOTOVANJE...................................................................................................................... 32
Štampa ili plotovanje novog crtreža............................................................................................... 32
Adaptacija crteža prema aktivnom printeru ili ploteru....................................................................33
POGLAVLJE 5: DIGITALNI MODEL TERENA .....................................................35
UVOZ LISTE KOORDINATA..................................................................................................................... 35
KREIRANJE DIGITALNOG MODELA TERENA............................................................................................. 35
IZOHIPSE............................................................................................................................................ 35
RAČUNANJE ZAPREMINA...................................................................................................................... 36
POPREČNI PRESECI............................................................................................................................. 36
3D PREGLED...................................................................................................................................... 39
PRIKAZ MODELA TERENA U VIDU OBOJENE KARTE.................................................................................39
ŠKARPA.............................................................................................................................................. 40
POGLAVLJE 6: TEMATSKE KARTE ....................................................................41
UVOD................................................................................................................................................. 41
Prvi primer..................................................................................................................................... 41
Drugi primer.................................................................................................................................. 43
Treći primer................................................................................................................................... 44
Četvrti primer................................................................................................................................ 45
POGLAVLJE 7: RAD SA BAZAMA PODATAKA .................................................47
KREIRANJE TABELA............................................................................................................................. 47
POGLAVLJE 8: PROJEKTOVANJE SAOBRAĆAJNICA .....................................49
UVOD U PROJEKTOVANJE..................................................................................................................... 49
Trasa saobraćajnice...................................................................................................................... 49
Prozor podužnog profila................................................................................................................ 50
Prozor poprečnog profila............................................................................................................... 51
DETALJNIJA OBJAŠNJENJA................................................................................................................... 53
Priprema situacije za projektovanje............................................................................................... 53
Sadržaj 1
 Definisanje osovine saobraćajnice-trase.......................................................................................53
Dodavanje referentnih objekata..................................................................................................... 54
Definisanje nivelete saobraćajnice i podužnog profila...................................................................54
DEFINISANJE TIPA POPREČNOG PROFILA............................................................................................... 54
ISCRTAVANJE I PRIPREMA ZA OBELEŽAVANJE.........................................................................................56
POGLAVLJE 9: SPECIJALNE FUNKCIJE ............................................................61
INFORMACIJE O CRTEŽU....................................................................................................................... 61
UVOZ I IZVOZ...................................................................................................................................... 61
INFORMACIJE O OBJEKTU..................................................................................................................... 61
DEFINISANE VREDNOSTI I SELEKCIJE.................................................................................................... 62
OPCIJE PRIKAZA I ŠTAMPE................................................................................................................... 62
KOPIRAJ I UNESI................................................................................................................................. 62
RAČUNANJA....................................................................................................................................... 63
RAD SA LISTOVIMA.............................................................................................................................. 64

UPUTSTVO

POGLAVLJE 1: KONCEPT I TERMINOLOGIJA.....................................................1

KOORDINATNI SISTEMI........................................................................................................................... 1
Lokalni Koordinatni sistem............................................................................................................... 2
Opšti Koordinatni sistem.................................................................................................................. 2
Korisnički Koordinatni sistemi.......................................................................................................... 2
Koordinatni sistem strane................................................................................................................ 3
Privremeni Koordinatni sistem......................................................................................................... 3
SNAPOVANJE........................................................................................................................................ 3
IDENTIFIKATOR TAČKE........................................................................................................................... 4
LEJERI.................................................................................................................................................. 4
KONTROLNA TABLA PITAGORE............................................................................................................... 4
Izbor aktivnog lejera........................................................................................................................ 5
Pythagoras-traka sa alatkama......................................................................................................... 5
Kopiranje atributa selektovanog objekta..........................................................................................5
Dodavanje kopiranih atributa selektovanom objektu........................................................................5
Aktiviranje lejera.............................................................................................................................. 5
Aktiviranje korisničke definicije........................................................................................................ 6
Izbor Koordinatnog sistema............................................................................................................. 6
Makro alatke (Pythagoras VBA)...................................................................................................... 6
Izbor Pravougle ili Polarne koordinate............................................................................................. 6
POGLAVLJE 2: MENI FAJL......................................................................................7
NOVI.................................................................................................................................................... 7
OTVORI................................................................................................................................................ 7
ZATVORI............................................................................................................................................... 7
SAČUVAJ.............................................................................................................................................. 8
SAČUVAJ KAO........................................................................................................................................ 8
INFO O CRTEŽU..................................................................................................................................... 9
RAD SA PODDOKUMENTIMA.................................................................................................................... 9
UVOZ................................................................................................................................................... 9
Lista koordinata............................................................................................................................. 10
DXF/DWG..................................................................................................................................... 10
SHAPE.......................................................................................................................................... 10
Tabela........................................................................................................................................... 11
SICAD-SQD.................................................................................................................................. 12
Kolektor podataka.......................................................................................................................... 12
Slika............................................................................................................................................... 12
Operacije sa slikama..................................................................................................................... 13
 Veličina slike................................................................................................................................. 13
Digitalizacija slika.......................................................................................................................... 13
Lista slika...................................................................................................................................... 14
Format tekstualnog fajla................................................................................................................ 14
Zaglavlje........................................................................................................................................ 14
Lista.............................................................................................................................................. 15
Primer........................................................................................................................................... 15
IZVOZ................................................................................................................................................. 15
Lista koordinata............................................................................................................................. 16
DXF/DWG (AutoDesk exchange format/AutoCAD Drawing-format).............................................16
Model terena................................................................................................................................. 17
SHAPE.......................................................................................................................................... 17
Tabela........................................................................................................................................... 18
SICAD-SQD.................................................................................................................................. 18
Lista objekata................................................................................................................................ 18
Lista za obeležavanje.................................................................................................................... 18
OTVORI TEKSTUALNI FAJL.................................................................................................................... 18
KREIRANJE......................................................................................................................................... 19
Simbola......................................................................................................................................... 19
Tip (Stil) linije................................................................................................................................. 20
Šrafure.......................................................................................................................................... 21
Tipa poprečnog preseka................................................................................................................ 22
RAD SA SIMBOLIMA.............................................................................................................................. 22
UČITAJ MAKRO BIBLIOTEKU.................................................................................................................. 22
UPRAVLJANJE MAKRO BIBLIOTEKOM..................................................................................................... 22
MAKRO EDITOR................................................................................................................................... 23
DATABAZA.......................................................................................................................................... 23
Rad sa bazom podataka............................................................................................................... 23
Cirkularno pismo........................................................................................................................... 23
SELEKCIJA LISTOVA............................................................................................................................. 24
Rad sa listovima............................................................................................................................ 24
Listovi............................................................................................................................................ 24
ŠTAMPAČ............................................................................................................................................ 24
SELEKCIJA POVRŠINE ZA ŠTAMPU......................................................................................................... 24
ŠTAMPA.............................................................................................................................................. 25
POSLEDNJI DOKUMENTI....................................................................................................................... 26
IZLAZ.................................................................................................................................................. 26
O…................................................................................................................................................... 26
POGLAVLJE 3: MENI EDITOVANJE.....................................................................27
OPOVRGNI.......................................................................................................................................... 27
PONOVO URADI................................................................................................................................... 27
SELEKCIJA.......................................................................................................................................... 27
PRONADJI........................................................................................................................................... 27
ISECI.................................................................................................................................................. 29
KOPIRAJ............................................................................................................................................. 29
Pitagorin klipbord........................................................................................................................... 29
Windows klipbord.......................................................................................................................... 29
UNESI................................................................................................................................................. 29
PODEŠAVANJE UNOSA.......................................................................................................................... 30
OBRIŠI................................................................................................................................................ 30
ODSECI.............................................................................................................................................. 30
POMERI.............................................................................................................................................. 31
ROTIRAJ............................................................................................................................................. 31
DUPLIRAJ........................................................................................................................................... 31
OBRIŠI KOORDINATNI SISTEM............................................................................................................... 32
PRILAGODI.......................................................................................................................................... 32
Sačuvaj sve editovane slike…....................................................................................................... 32
Konvertuj u Polilinije...................................................................................................................... 32
Lokalni → Strana........................................................................................................................... 32
Strana → Lokalni........................................................................................................................... 32
 GUPISANJE......................................................................................................................................... 32
RAZGRUPISAVANJE.............................................................................................................................. 33
RASPAKIVANJE.................................................................................................................................... 33
SETOVANJE MASKE KOD ŠTAMPE.......................................................................................................... 33
BRISANJE MASKE................................................................................................................................. 33
POGLAVLJE 4: MENI ALATKE..............................................................................35
UPOZNAVANJE..................................................................................................................................... 35
Upotreba tastera Esc kod kreiranja objekata.................................................................................35
Unos pozicije objekta upotrebom kontrolne table..........................................................................35
Alatke koje se najčešće koriste..................................................................................................... 36
Definisani atributi – Aktivan lejer................................................................................................... 44
POKRENI MAKRO................................................................................................................................. 45
SELEKTUJ........................................................................................................................................... 45
Načini selekcije.............................................................................................................................. 45
Dobijanje informacija o objektima.................................................................................................. 45
Selektovanje objekata................................................................................................................... 46
Prevlačenje teksta......................................................................................................................... 46
Operacije sa selektovanim objektima............................................................................................ 47
PORAVNAJ OBJEKAT............................................................................................................................. 47
SPAJANJE OBJEKATA........................................................................................................................... 47
ISECI OBJEKAT..................................................................................................................................... 48
PODELI OBJEKT................................................................................................................................... 48
PRESEK.............................................................................................................................................. 49
PRODUŽI LINIJU................................................................................................................................... 49
ODSECI.............................................................................................................................................. 49
SIMBOL.............................................................................................................................................. 49
BOGAT TEKST..................................................................................................................................... 50
RAVNANJE BOGATOG TEKSTA............................................................................................................... 51
KRIVA................................................................................................................................................. 51
PRELAZNICA (SPIRALA)........................................................................................................................ 52
EDITUJ KRIVU...................................................................................................................................... 53
EDITUJ POLIGON................................................................................................................................. 53
EDITUJ PUTANJU................................................................................................................................. 53
LASO.................................................................................................................................................. 53
BRISAČ............................................................................................................................................... 53
DIMENZIONISANJE............................................................................................................................... 53
Linije.............................................................................................................................................. 54
Poligon: Obim i Površina............................................................................................................... 54
Informacije o tački......................................................................................................................... 54
ISPISIVANJE......................................................................................................................................... 54
KREIRAJ PROZOR................................................................................................................................ 55
PRIVATNE ALATKE............................................................................................................................... 55
POGLAVLJE 5: MENI FORMATIZOVANJE...........................................................57
ATRIBUTI............................................................................................................................................ 57
Kopiraj........................................................................................................................................... 57
Unesi............................................................................................................................................. 57
Lista korisničkih definicija.............................................................................................................. 57
PODACI.............................................................................................................................................. 57
Kopiraj........................................................................................................................................... 57
Unesi............................................................................................................................................. 57
STIL TAČKE......................................................................................................................................... 58
STIL LINIJE.......................................................................................................................................... 58
DEBLJINA LINIJE.................................................................................................................................. 58
STRELICE NA LINIJI.............................................................................................................................. 58
ZAKRIVLJENOST.................................................................................................................................. 59
TEKST ATRIBUTI.................................................................................................................................. 59
TEKST SADRŽAJ.................................................................................................................................. 59
ŠARANJE POLIGONA............................................................................................................................ 59
POLIGON............................................................................................................................................ 60
 RAZMERA........................................................................................................................................... 60
Simbola......................................................................................................................................... 60
Teksta........................................................................................................................................... 60
Slike.............................................................................................................................................. 60
Linije.............................................................................................................................................. 60
Šare poligona................................................................................................................................ 60
RAVNANJE.......................................................................................................................................... 60
Šare.............................................................................................................................................. 60
Teksta........................................................................................................................................... 61
Simbola......................................................................................................................................... 61
LEJER................................................................................................................................................. 61
NIVO PRIKAZA..................................................................................................................................... 61
BOJA.................................................................................................................................................. 61
OPERACIJE......................................................................................................................................... 61
Renumeracija tačaka..................................................................................................................... 61
Lista koordinata............................................................................................................................. 61
Lista poligona................................................................................................................................ 62
Izravnanje visina........................................................................................................................... 62
Promena komentara...................................................................................................................... 62
Ispisivanje..................................................................................................................................... 62
POGLAVLJE 6: MENI DEFINICIJE.........................................................................63
SNAP.................................................................................................................................................. 63
KORISNIČKE DEFINICIJE....................................................................................................................... 63
STIL TAČKE - STIL LINIJE - DEBLJINA LINIJE – STRELICE NA LINIJI...........................................................63
TEKST................................................................................................................................................ 63
POLIGON............................................................................................................................................ 63
NIVO PRIKAZA..................................................................................................................................... 63
BOJA.................................................................................................................................................. 64
DEFINICIJE U DOKUMENTU................................................................................................................... 64
Korisničke definicije....................................................................................................................... 64
Opcije Kopiraj/Unesi atribute......................................................................................................... 64
Učitavanje standardnih tekstova.................................................................................................... 64
Učitavanje standardnih komentara................................................................................................64
Povrati........................................................................................................................................... 65
Sačuvaj......................................................................................................................................... 65
DEFINICIJE U DOKUMENTU................................................................................................................... 65
Lejeri............................................................................................................................................. 65
Aktivan model terena..................................................................................................................... 66
Modeli terena................................................................................................................................ 66
Potvrdi operaciju............................................................................................................................ 66
Razmera koordinatnog sistema strane..........................................................................................67
Broj sledeće tačke......................................................................................................................... 67
Orijentacija crteža......................................................................................................................... 67
JEDINICE, TEKST ISPISA....................................................................................................................... 67
PODEŠAVANJE..................................................................................................................................... 68
Tačnost stanice............................................................................................................................. 68
Kolektor podataka......................................................................................................................... 68
Učitavanje opisa šifara.................................................................................................................. 68
Učitavanje tabele za konverziju..................................................................................................... 69
Učitavanje uslova poprečni presek i podužni profil........................................................................70
Tekst editor (samo za Macintosh)................................................................................................. 70
POGLAVLJE 7: MENI PREGLED ..........................................................................71
UVEĆANJE ZUMA................................................................................................................................. 71
SMANJENJE ZUMA............................................................................................................................... 71
U RAZMERI ŠTAMPE............................................................................................................................. 72
CEO CRTEŽ......................................................................................................................................... 72
OPCIJE PRIKAZA.................................................................................................................................. 72
TEMATSKE KARTE............................................................................................................................... 73
Rad sa tematskim kartama........................................................................................................... 73
 Kreiranje tematske karte............................................................................................................... 73
LEGENDA............................................................................................................................................ 74
INFORMACIJE O OBJEKTU..................................................................................................................... 74
Atributi........................................................................................................................................... 74
Podaci........................................................................................................................................... 75
Otvori povezan dokument............................................................................................................. 75
Izaberi dokument za povezivanje.................................................................................................. 75
Folder sa povezanim dokumentima............................................................................................... 75
Otvaranje povezanog dokumenta.................................................................................................. 76
SAOBRAĆAJNICE................................................................................................................................. 76
TRAKA SA ALATKAMA........................................................................................................................... 76
CRTEŽI U MENIJU PREGLED................................................................................................................. 76
POGLAVLJE 8: MENI RAČUNANJE .....................................................................77
PRESEČNE TAČKE............................................................................................................................... 77
CENTRI LUKOVA\ KRUŽNICA................................................................................................................. 77
GRID.................................................................................................................................................. 77
NAJBOLJE POSTAVLJANJE.................................................................................................................... 77
POLIGONSKI VLAK............................................................................................................................... 77
TAČKA PRESECANJEM NAPRED............................................................................................................. 78
TAČKA PRESECANJEM NAZAD............................................................................................................... 79
TRANSFORMACIJA............................................................................................................................... 79
Transformacija - 2 tačke................................................................................................................ 79
Transformacija - N tačaka............................................................................................................ 80
Koristi Opšti KS............................................................................................................................. 80
Izravnanje visina........................................................................................................................... 80
MODEL TERENA................................................................................................................................... 81
SPOJI 2 MODELA TERENA..................................................................................................................... 81
SKLONI GRANIČNE TROUGLOVE............................................................................................................ 81
IZOHIPSE............................................................................................................................................ 82
ZAPREMINA......................................................................................................................................... 82
PRESEK.............................................................................................................................................. 83
Presek duž putanje ili linije (Podužni presek)................................................................................83
Presek poprečno na putanju ili liniju.............................................................................................. 83
3D PRIKAZ......................................................................................................................................... 84
ŠKARPA.............................................................................................................................................. 84
3D POVRŠINA..................................................................................................................................... 85
POGLAVLJE 9: IZRADA SAOBRAĆAJNICA........................................................87
UPOZNAVANJE..................................................................................................................................... 87
Prozor situacije............................................................................................................................. 87
Prozor podužnog profila................................................................................................................ 87
Prozor poprečnog profila............................................................................................................... 88
Tipovi poprečnih preseka.............................................................................................................. 88
Izrada podužnog i poprečnih profila.............................................................................................. 89
MENI MODULA SAOBRAĆAJNICE........................................................................................................... 89
Fajl meni........................................................................................................................................ 89
Editovanje..................................................................................................................................... 91
Alatke............................................................................................................................................ 92
Presečna tačka (Teme vertikalne ili horizontalne krivine).............................................................92
Tranzicija....................................................................................................................................... 94
Definicije........................................................................................................................................ 97
Pregled.......................................................................................................................................... 99
Računanje .................................................................................................................................. 101

Sadržaj 1
DODACI

DODACI A: LISTA KOORDINATA..........................................................................1

UPOZNAVANJE...................................................................................................................................... 1
STRUKTURA.......................................................................................................................................... 1
DODACI B: PREČICE..............................................................................................3
UPOZNAVANJE...................................................................................................................................... 3
PREGLED.............................................................................................................................................. 3
DODACI C: MESTA ZA UNOS................................................................................9
PREDSTAVLJANJE.................................................................................................................................. 9
PREGLED.............................................................................................................................................. 9
DODACI D: PYTHAGOR.INI..................................................................................10
MAXIDS............................................................................................................................................ 10
MAXUNDO........................................................................................................................................ 10
EXT_DC_IMPORT............................................................................................................................ 10
EXT_DC_EXPORT........................................................................................................................... 10
MOUSE_WHEEL_ZOOMING........................................................................................................... 10
AUTOMATIC_BACKUP.................................................................................................................... 11
AUTOMATIC_SAVE.......................................................................................................................... 11
AUTOMATIC_SAVE_INTERVAL...................................................................................................... 11
CMDLINE.......................................................................................................................................... 11

viii Sadržaj
Instalacija
Informacije u ovom dokumentu se mogu menjati bez obaveštenja od strane
ADW Software. Program koji je objašnjen u ovom dokumentu , koji je razvijen od
strane ADW Software, se ne može kopirati od strane treće strane bez prethodne
pismene saglasnosti ADW Software.

Maj
2007

Zaštitni
znakovi

Apple i Macintosh su zaštitni zankovi kompanije Apple Computer Inc.

Microsoft, MS-DOS i Windows su zaštitni znakovi korporacije Microsoft.

IBM je registrovanai zaštitni znak korporacije International Business

Machines.

(C) Autorska prava ADW Software. Sva prava su

zaštićena.

Nijedan deo ove publikacije se ne sme umnožavati, objavljivati, prepprodavati ili

prevoditi na neki jezik u bilo kojoj formi bez pismenog ovlašćenja ADW Software.

Prevod

Prevod originalnog uputstva i prilagogođavanje uputstva lokalnim izrazima

Izvršio Vasilije Đurić, dipl.inž.geod. GeoNet Inženjering doo, Novi Beograd,
Srbija
Upoznavanje: Pythagoras CAD+GIS

O Pythagoras CAD+GIS

Pitagora je idealan komjuterski alat koji pomaže geodetama i

građevincima u obradi složena merenja.

Pitagora radi na sledećim operativnim sistemima:

• Power Macintosh (System. 10.2 ili viši)
• Microsoft Windows 2000 ili XP
• Microsoft Windows Vista

Kako se koriste Pythagoras uputstva?

Kompletna uputstva za Pythagoras se nalaze u tri

knjige.

Prvo, Pythagoras se mora instalirati na vaš računar. To je

objašnjeno u prvoj knjizi Instalacija.

Druga knjiga, Vežbanka je namenjena apsolutnim početnicima, ona

obuhvata osnovne pojmove o Pitagori omogućuje brzo
upoznavanje sa programom, to jest hvatanje ritma sa Pitagorom.

Detaljnije informacije o svim komandama se nalaze u trećoj knjizi:

Uputstva.

Na kraju dodaci Uputstvima daju potrebne informacije o formatima

fajlova koji se koriste u programu Pythagoras.

Sigurni smo da će vas Pitagora usrećiti i nadamo se da će vam ove

knjige pomoći da na najbrži mogući način otkrijete njenu snagu.

Hvala
.
Instalacija Upoznavanje: Pythagoras CAD+GIS i
 Poglavlje 1: Okruženje APPLE Macintosh

Opšte informacije

Potreban je Power Macintosh ili kompatibilan računar:

• Minimum 256MB RAM memorije

• System 10.2 ili viši
Bilo koji štampač ili ploter koji podržava operativni sistem Apple
Macintosh.

Instalacij
a

UPOZORENJE!

Pre nego što uključite računar:

1. Konektujte USB hardverski ključ u slobodan USB port

1. Ubacite Pythagoras CD u vaš CD ROM uređaj.

2. Napravite dvostruki klik na CD ikonu od Pythagoras CD ROM-a.
3. Napravite dvostruki klik na ‘Hasp Installer Mac OS X’
4. Napravite dvostruki klik na ‘aksusb installer’ da instalirate USB drajver
5. Kopirajte folder Pythagoras (i eventualno folder “examples” -primeri) u
folder sa starom verzijom Pitagore. Prepisaćete tako staru verziju ako
je imate.
6. Ubacite u slobodan USB port, hardverski ključ
7. Restartujte vaš računar.

Konfigurisanje instalacije programa Pythagoras

Veličina programa Pythagoras je definisana sa tri parametra. Ti parametri

imaju definisane vrednosti koje se mogu menjati sa

Programom za konfigurisanje Pitagore

Ovaj program ima naziv "Configure" u folderu Pythagoras.

U bilo koje vreme, ako pokušate da pokrenete Pitagoru i dobijete poruku

"Nedovoljno memorije da se otvori Pythagoras", napravite dvostruki klik na
ikonicu Configure i izmenite jedan od sledeća tri parametra:

• Broj objekata u crtežu

Svaki objekat, bilo da je tačka linija ili neki drugi zauzima prostor u
memoriji. Kda se pokrene Pitagora ona rezerviše prostor za broj
objekata koji ste definisali..

Maksimalan broj objekata je ograničen sa 4miliona objekata po crtežu.

4 Okruženje APPLE Instalacija
Macintosh
 Po definiciji ova vrednost je setovana na 65000.

Instalacija Okruženje APPLE Macintosh

3
 Preporučujemo da setujete broj objekata koji vam je stvarno potreban.
Što je veći broj Pythagoras će uzeti više slobodne memorije.

• Keš za slike (u MB)

To je maksimalna veličina RAM prostora rezervisanog da
Pythagoras brže prikazuje slike. Ako selektujete na primer 0MB,
Pythagoras će uvek čitati sliku sa diska da bi je prikazala. Kada je
slika manja od keša tada će slika uvek biti u memoriji kada se prvi
put učita.

Kada crtež sadrži nekoliko slika ili nekoliko crteža sa jednom slikom,
keš će se koristiti za sve slike. Kada je keš mali da drži sve slike on
će raditi samo sa slikama koje se najčešće koriste.

Maksimalna veličina keša je 128MB. Jasno je da veličina keša

nebi trebalo da bude veća nego je stvarno potrebno. Pogledajte u
knjizi Uputstva "Uvoz slika" da napravite procenu za veličinu
keša.

Ukupna veličina programa Pythagoras mora biti manja nego što

je raspoloživa memorija (RAM ili Virtual Memory) vašeg
računara.

• Automatsko čuvanje svakih....minuta:

Kada je aktivirana ova opcija otvara se polje da se unese interval
u minutima između svakog automatskog čuvanja. Dok radite sa
Pitagorom dobijaćete svaki put izbor dali želite ili ne da sačuvate
crtež.

• Automatsko čuvanje (backup)

Kada je aktivirana ova opcija pored originalnog crteža formiraće se

i još jedan u istom folderu koji će imati isto ime koje će počinjati sa
karakterom “~$”.

Pokretanje programa Pythagoras

Pokretanje programa je jednostavno i isto je kao pokretanje bilo koje

druge aplikacije na vašem računaru.

Ukoliko želite da pokrenete program Pythagoras prvi put,

koristite Vežbanku, poglavlje "Upoznavanje".

Napomena: Ukoliko niste pročitali lekciju "Konfigurisanje i instalacija

programa Pythagoras", uradite to bilo kada. To će vam
uštedeti puno vremena ako imate problema sa
pokretanjem.
Poglavlje 2: Okruženje Microsoft Windows

Opšte informacije

Potreban je PC sledećih minimalnih karakteristika:

• Pentium ili bolji procesor

• Minimum 128MB RAM memorije (za XP: minimum 256MB)
• Microsoft Windows 2000 ili Windows XP

Bilo koji štampač ili ploter koji jej podržan sa pomenutim

operativnim sistemima.

Instalacij
a

UPOZORENJE !

Preporučujemo da instalirate softver, restartujete računar i pre

nego konektujte USB hardverski ključ.

Upozorenje:
U Windows 2000 ili XP-u morate biti ulogovani kao “Administrator”

1. Ubacite Pythagoras CD ROM u vaš CD ROM uređaj

2. Kliknite na “Start” – “Run” i izaberite taster “Browse”
3. Napravite dvostruki klik na CD ikonu od Pythagoras CD
ROM- a, a zatim i na folder sa odgovarajućim jezikom. (na
primer: folder “Serbian” folder)
4. Napravite dvostruki klik na ikonicu “SETUP.EXE”
5. Pratite instrukcije sa ekrana
Setup programa Pythagoras će potražiti prethodnu verziju programa
i prepisaće je, osim ako ne izaberete drugi folder.
Da bi izbegli probleme sa većim brojem verzija prepišite stariju
verziju novom!

6. Restartujte vaš računar.

Konfigurisanje instalacije programa Pythagoras

Veličina programa Pythagoras je definisana sa tri parametra. Ti

parametri imaju definisane vrednosti koje se mogu menjati sa

Programom za konfigurisanje Pitagore

Ovaj program ima naziv "Configure" u folderu

Pythagoras.

U bilo koje vreme, ako pokušate da pokrenete Pitagoru i dobijete

poruku "Nedovoljno memorije da se otvori Pythagoras", napravite
dvostruki klik na ikonicu Configure i izmenite jedan od sledeća tri
parametra:
Instalacija Okruženje Microsoft Windows 5
 • Broj objekata u crtežu

Svaki objekat, bilo da je tačka linija ili neki drugi zauzima prostor u
memoriji. Kda se pokrene Pitagora ona rezerviše prostor za broj
objekata koji ste definisali..

Maksimalan broj objekata je 4 milliona objekata, po definiciji ovaj

broj je podešen na 65000.
Preporučujemo da setujete maksimalan broj objekata koji vam je
stvarno potreban. Što je veći broj Pythagoras će uzeti više slobodne
memorije.

• Keš za slike (u MB)

To je maksimalna veličina RAM prostora rezervisanog da Pythagoras
brže prikazuje slike. Ako selektujete na primer 0MB, Pythagoras će
uvek čitati sliku sa diska da bi je prikazala. Kada je slika manja od
keša tada će slika uvek biti u memoriji kada se prvi put učita.

Kada crtež sadrži nekoliko slika ili nekoliko crteža sa jednom slikom,
keš će se koristiti za sve slike. Kada je keš mali da drži sve slike on
će raditi samo sa slikama koje se najčešće koriste.

Maksimalna veličina keša je 128MB. Jasno je da veličina keša ne bi

trebalo da bude veća nego je stvarno potrebno. Pogledajte u knjizi
Uputstva "Uvoz slika" da napravite procenu za veličinu keša.

Preporučujemo da koristite za keš maksimum 80% RAM memorije,

na primer ako imate 128MB RAM memorije setujte keš na 100MB.

• Automatsko čuvanje svakih....minuta:

Kada je aktivirana ova opcija otvara se polje da se unese interval u

minutima između svakog automatskog čuvanja. Dok radite sa
Pitagorom dobijaćete svaki put izbor dali želite ili ne da sačuvate
crtež.

• Automatsko čuvanje (backup)

Kada je aktivirana ova opcija pored originalnog crteža formiraće se i

još jedan u istom folderu koji će imati isto ime koje će počinjati sa
karakterom “~$”.

Pokretanje programa Pythagoras

Pokretanje programa je jednostavno i isto je kao pokretanje bilo koje druge

aplikacije na vašem računaru.

Ukoliko želite da pokrenete program Pythagoras prvi put, koristite

Vežbanku, poglavlje "Upoznavanje".

Napomena: Ukoliko niste pročitali lekciju "Konfigurisanje i

instalacija programa Pythagoras", uradite to bilo kada. To će vam
uštedeti puno vremena ako imate problema sa pokretanjem..
Vežbanka
 Uvod

O vežbanci

Ova vežbanka vas uvodi u Pitagoru, vašeg novog partnera pri

crtanju. Kako budete prolazili kroz vežbanku i radili vežbe, hvataćete
ritam sa Pitagorom.

Predlažemo da što pre počnete sa poglavljem 1. U narednim

poglavljima ćete postepeno učiti Pitagorine osnovne funkcije, bez
potrebe da ih shvatite sve odjednom.

Za ovo će vam trebati nekoliko sati, susretanje sa Pitagorom na ovaj

način, čak i ako ste iskusan kompjuterski korisnik, ima da vam uštedi
vreme. Na kraju, ćete znati sve osnovne funkcije Pitagore i bićete u
stanju da “osetite” gde treba da tražite naredbu koju želite da
pokrenete.

Potrebno je da imate osnovno znanje o grafičkom okruženju u kome

radite – bilo to Apple Macintosh ili Microsoft Windows. Posebno je
bitno da imate dobro znanje za rad sa mišem.

Ova “Vežbanka” je druga od tri knjige uputstva za Pitagoru.

Pre nego što počnete da je koristite, naravno, morate prvo instalirati

Pitagoru na vaš računar. To je objašnjeno u prvoj knjizi uputstva,
“Uputstvo za instalaciju”.

Detaljne i potpune informacije o svim Pitagorinim naredbama možete

pronaći u trećoj knjizi uputstva, “Osnovno uputstvo”.

Napomene koje se ne nalaze u ovoj vežbanci

Mada uvek možete koristiti tri dimenzije, vežbe sa objektima su

namerno objašnjene u dvodimenzijalnom koordinatnom sistemu.
Ovakav način je primenjen zbog pojednostavljivanja vežbi.

U koliko želite, radite sve vežbe u tri dimenzije. Potrebno je samo da

unesete visinu (treću dimenziju). Linija sa visinom se može koristiti
kao referentna za definisanje ostalih objekata, kao što su paralelne
ili normalne linije.

Ova vežbanka ne pokriva složenije funkcije. Verujemo da kada

jedanput pročitate ovo uputstvo i obradite sve vežbe, vaše znanje o
geodeziji kombinovno sa jednostavnim korisničkim interfejsom
Pitagore i objašnjenjima iz Osnovnog uputstva, će vam omogućiti da
ih sami razotkrijete.

ii Uvod Vežbanka
Vežbanka Uvod i
Kako se koristi ova Vežbanka

U koliko se prvi put susrećete sa Pitagorom Poglavlje 1 je osnovno.

Ono omogućuje brzi prolazak kroz osnovne koncepte Pitagore.

Poglavlje 2 je najvažnije poglavlje. Ono donosi vežbe sa objektima

koje ćete koristiti ubrzo u svakom novom crtežu.

U poglavlju 3 ćete naći veoma korisne savete kod kreiranja

novih crteža. Između ostalog objašnjava korišćenje lejera kod
građenja vašeg crteža.

Poslednje poglavlje 4 objašnjava kako da sačuvate vaš vredan rad i

kako da ga odštampate.

Poglavlje 5 predstavlja neke aplikacije modula "Digitalni model

terena" U poglavlju 6 ćete se upoznati sa "Tematskim kartama"

Poglavlje 7 objašnjava kako da podesite unutrašnju Bazu podataka

u Pitagori.

U poglavlju 8 ćete se upoznati sa modulom "Saobraćajnice"

Da bi ste bili kompletni, poglavlje 9 sumira koje naredbe nisu

pokrivene u ovoj vežbanci. Ove funkcije nisu razmatrane, jer nisu
toliko bitne za vaše prve crteže. Više detalja možete pronaći u trećoj
knjizi “Uputstva”.

Svako poglavlje je napravljeno tako da možete da radite deo po deo,

sa brzinom koju vi odredite. Svaka vežba traje samo nekoliko minuta.

Kao dodatke materijalu pokrivenim ovom vežbankom vam

preporučujemo da proverite sajt www.pythagoras.net. Na strani
Download možete pronaći dodatni materijal, kao što su video
materijal, dokumentacija, odgovori na najčešće postavljena pitanja.
Dodaci su svakako korisni i značajno će vam pomoći prilikom
učenja.

Sigurni smo da će vas Pythagoras učiniti zadovoljnim, a ova

Vežbanka pomoći da osetite snagu Pythagoras na najbrži mogući
način.

Hvala.
Poglavlje 1: Upoznavanje

Pokretanje, pregled i zatvaranje

Pokretanje Pitagore

Da počnete, kliknite dvaput na ikonicu Pythagoras sa levim tasterom

miša.
Sada, možete videti ekran Pitagore sa tri glavna dela:
Pythagoras
A. kontrolna tabla
B. glavni meni
C. površina za crtanje
D. alatke za crtanje

Windows verzija Pitagore prikazuje prazan crtež.

B. glavni meni

C. površina za crtanje

A. kontrolna tabla

D. alatke za crtanje

Otvaranje postojećeg
crteža

1. Selektujte Otvori iz Fajl menija.

Prozor Fajl menija se pojavljuje.
2. U direktorijumu/folderu (Windows/Macintosh
respektivno) Examples, selektujte jednostavno crtež iz
liste tako što kliknete mišem na njegovo ime.
3. Kliknite na taster Open (Otvori).
Prozor Fajl menija nestaje.
Pojavljuje se novi prozor sa selektovanim crtežom.
Kompletan crtež će biti vidljiv u površini za crtanje.

Vežbanka Upoznavanje
1
 Napomena:
• Najlakši način da pokrenete Pitagoru i otvorite postojeći crtež
je da kliknete dvaput na ikonicu ili ime crteža..

• Više od jednog crteža može biti otvoreno u isto vreme

(pogledajte takođe "Konfigurisanje Instalacije Pitagore" u ostalim
Pitagorinim uputstvima). U listi svih otvorenih crteža u meniju
Pregled možete
prelaziti sa jednog na drugi crtež.

Pregled crteža

Aktuelna veličina

U meniju Pregled selektujte U razmeri štampe.

Crtež će biti prikazan u razmeri štampe.

Opšti pregled

U meniju Pregled selektujte Ceo crtež.

Ceo crtež će se pojaviti u površini za

crtanje. Pov ećanje zuma

1. Postavite crtež da popunjava ceo prozor, ponovo (pogledaj

odeljak iznad).
2. U meniju Pregled selektujte Uvećanje zuma.
Pointer miša postaje lupa sa znakom plus u centru.
3. Postavite pointer miša na gornji levi ugao površine koju
želite da zumirate.
4. Pritisnite i zadržite levi taster miša dok pomerate pointer
ka donjem desnom uglu površine koju želite da zumirate.
Na ekranu se pojavljuje pravougaonik koji se povećava
ili smanjuje kako pomerati miša.
5. Kada dođete pointerom miša u donji desni ugao površine koju
želite da zumirate, tada pustite levi taster miša.
Selektovana površina sada kompletno popunjava površinu
za crtanje.
Faktor zuma (linija na vrhu kontrolne table) pokazuje
odgovarajuću vrednost.

Napomena:
• Uvećaćete faktor zuma za dva puta ukoliko samo
jednom kliknete mišem na poziciju gde želite da
zumirate.

6. Vratite se na prvi korak ove procedure i ponovite je korak

po korak do polje Uvećanje zuma u meniju Pregled ne
postane sivo.
To je tačka gde povećavanje zuma više nije moguće – povećavanje
zuma je završeno kada je faktor zuma bude1000 od aktuelne
veličine.

7. Nastavite sa sledećom procedurom.

Napomena:
• Uvek možete otkazati naredbu Veći zum pritiskom na
taster Escape na tastaturi.
• Kod
definisanja
"Uvećanje
zuma"
površine
(iznad u
koraku 4.),
pravougaon
ik se može
napraviti
povlačenje
m miša u
bilo koja
četiri
pravca.
 Smanjenje zuma

1. U meniju Pregled selektujte Smanjenje zuma.

Prethodni pogled crteža iz procedure “Uvećanje zuma”
se ponovo pojavljuje.
2. Vratite se na korak 1 iz ove procedure dok Manji zum
u meniju Pregled ne postane siv.
Sad crtež "Popunjava crtež" ponovo.

Napomena:
• Kako povećavate zum, Pitagora tako sukcesivno
prati faktore zuma.
• Naravno, za vreme crtanja objekata vi ćete izabrati putem
polja iz menija Pregled pogled koji vam najviše odgovara.
Uvek možete da koristite ove naredbe za vreme
konstrukcije
objekata (linija, lukova, krugova,...).

Zatvaranje crteža

Trenutno, mi ne želimo da sačuvamo crtež; jednostavno hoćemo

da izađemo iz Pitagore. Primetićete da će vas Pitagora uvek
upozoriti ukoliko pokušate da izađete, a da neki rad u crtežu nije
sačuvan.

Možete zavoriti Pitagoru na jedan od dva načina:

1. U meniju Fajl selektujte Izlaz.

2. Ili koristite prečicu koristeći kombinaciju sa
tastature naznačenu na polju Izlaz u meniju Fajl.

Ukoliko niste kreirali nove objekte u crtežu to će biti sve što treba
da uradite da bi ste izašli iz Pitagore.

Ukoliko jeste, pojaviće vam se poruka gde ćete moći da izaberete da

li hoćete da sačuvate ili ne nastalu promenu u crtežu.

Pri tome morate selektovati jedan od 3 tastera:

No
Pithagora se zatvara bez čuvanja nastalih promena. Izaberite
ovu opciju ukoliko ne želite da sačuvate nastalu promenu u
crtežu.

Cancel
Pitagora se neće zatvoriti – i možete nastaviti rad u crtežu.

Yes
Sve nastale promene u crtežu biće sačuvane i Pitagora se zatvara.

Napomena:
Ukoliko je otvoreno više crteža Pitagora će tražiti da
sačuvate promene u svakom crtežu.
Površina za crtanje

Boja podloge površine za crtanje se može menjati pritiskom na taster

SHIFT+B, tako da možete birati da li želite da radite na crnoj podlozi
ili na beloj podlozi.
1. Otvorite bilo koji postojeći crtež
2. Pritisnite SHIFT+B i boja podloge će se promeniti iz bele
u crnu
3. Crni objekti će se videti kao beli, ali ako dvostruko kliknete
na objekat videćete da se boja objekta nije promenila već je
ostala crna.
4. Ako ponovo pritisnete SHIFT+B boja podloge će se vrattiti
u belu.
5. Prilikom štampe izlaz će biti isti kao da je podloga bela, bez
obzira da li je podloga bela ili crna.
Kontrolna tabla

Na levoj strani Pitagore se nalazi specijalni prozor koji se naziva

Kontrolna tabla. Ona vam pomaže da radite sa Pitagorom. Na njoj,
možete videti osnovne informacije, polja za unos podataka kao
ikonice sa najvažnijim alatkama.

Da bi vam ilustrovali objašnjenja u ovom odeljku:

1. U direktorijumu Examples pronađite i učitajte

crtež "EXAMPLE2.pyt".
2. U meniju Preglad selektujte Aktuelna veličina.

Razmera i Koordinatni sistem

Linija na vrhu kontrolne table pokazuje trenutnu razmeru crteža.

Kada u meniju Pregled selektujete Aktuelna veličina videćete
stvarnu razmeru vašeg crteža. Ukoliko zumirate videćete kako se
menja razmera u crtežu (pogledajte paragraf “Pregled crteža”).
Maksimalni faktor zuma je 1000 puta od aktualne veličine.

Ispod linije razmere, možete videti taster menija jedinice. Ovom

alatkom možete birati jedinice dužine.

Ispod menija jedinice se nalaze tri tastera koja vam daju informacije
o koordinatnom sistemu i mogućnost da selektujete koordinatni
sistem.
 Sledeća procedura će vam razjasniti značaj ova tri tastera:

Taster prikaza koordinatnog sistema

1. Postavite crtež tako da popunjava prozor.

2. Dođite pointerom miša na kvadrat sa koordinatnim osama.
Ovaj kvadrat je dugme prikaza koordinatnog sistema.
3. Pritisnite i zadržite levi taster miša.
Ose aktuelnog koordinatnog sistema će se pojaviti na vašem
crtežu.
Napomena:
Dok držite pritisnut levi taster miša možete pomerati poiter
miša kroz crtež..
4. Pustite levi taster miša.
Ose koordinatnog sistema će nestati iz crteža.

Taster izbora tipa koordinata

1. Dođite pointerom miša na meni taster levo od tastera

prikaza koordinatnog sistema.
To je taster izbora tipa koordinata.
2. Pritisnite i zadržite levi taster miša.
Sada možete selektovati jedan od nekoliko tipova koordinata
za definisanje tačaka: Dekartov – naznačen sa YXH, polarni
– naznačen sa HdH, HVd ili HVs (vidite Napomenu ispod).
Ukoliko želite poigrajte se malo sa ovim menijima da vidite kako
se svaka promena reflektuje na indikatore pozicije dok pomerate
miša kroz površinu za crtanje.

Taster izbora koordinatnog

sistema

1. Dođite mišem na taster izbora koordinatnih sistema.

Napomena:
Na njemu će obično pisati ime “Lokalni”, što znači lokalni
koordinatni sistem (vidite Napomenu ispod).
2. Pritisnite i zadržite levi taster miša.
Sada možete videti Strana kao koordinatni sistem lista i
ostale koordinatne sisteme ako postoje, to su korisnički
definisani koordinatni sistemi (vidite Napomenu ispod).
3. Selektujte jedan od ponuđenih koordinatnih sistema
Ime se pojavljuje na meniju izbora koordinatnih sistema i
taster prikaza koordinatog sistema će se promeniti.
4. Ako kliknete na taster prikaza koordinatog sistema
videćete gde je koordinatni početak i pravac osa
korisničkog koordinatnog sistema (osim koordinatnog
sistema lista “Strana”; (vidite Napomenu ispod).

Napomene:
• Vrednosti prikazane na indikatorima pozicije su
koordinate pozicije miša u izabranom
koordinatnom sistemu.
• Kod korisnički definisanih koordinatnih sistema prvi
deo imena je tačka koordinatnog početka, a drugi iza
crtice je pravac Y ose. Odeljak "Definisanje
objekata"
poglavlja objašnjava kako se može kreirati koordinatni
sistem.
• Više detalja na ENZ (East-istok, North-sever, i
 visina Z), YXH (Y, X i visina H), HdH (Horizontalni i vertikalni ugao i horizontalna dužina),
(Horizontalni ugao, HVs (Horizontalni i vertikalni ugao i kosa dužina) and
horizontalna dužina i visina H), HVd CDZ
(zbirna dužina, dužina i visina) vidite odeljak o
koordinatim sistemima u Osnovnom uputstvu.
• U Izboru menija Definisanje, možete birati ili ENH ili
YXH stil, kao i promenu uglovnih i dužinskih
Lokalni – jednica.
Strana

Lokalni koordinatni sistem

Svi objekti u crtežu su sačuvani u Lokalnom koordinatnom sistemu.
Selektovanjem menija "Izbor površine za štampu", u meniju "Fajl",
pozicija i ugao lokalnog koordinatnog sistema se mogu definisati
relativno u odnosu na stranu.

Strana
Ovaj sistem se koristi za crtanje informacija koje u odnosu na stranu.
Koordinatni početak je fiksiran u doljem levom uglu strane i nije
promenljiv, ivice stranice su ujedno i ose koordinatnog sistema
strane. Razmera koordinatnog sistema strane je nezavisna od
razmere crteža. Može da se menja preko menija Definicije u crtežu
glavnog menija Definicije.

Tasteri alatke, meni Alatke i kursor

Taster
Kursor Na kontrolnoj tabli se nalazi 32 tastera alatki koji se vide ispod.

Klikćite na njih naizmenično.

Vidite kako se taster označi kada se selektuje.

Sa ovim tasterima možete ili selektovati postojeće objekte u crtežu

ili definisati nove.

Ove iste funkcije i još nekoliko drugih možete selektovati pute menija
Alatke.

Selektujte meni Alatke i izaberite sve mogućnosti. Kada se

selektuje većina od ponuđenih alatki iz menija, odgovarajući taster
će se označiti i kursor će promeniti izgled..

Poglavlje Definisanje objekata i Osnovno uputstvo govore detaljnije o

svim ovim objektima.

Probajte ovu vežbu da bi se upoznali sa tasterima alatkama,

menijem Alatke i kursorom:

1. Kliknite levim tasterom miša na neki taster sa alatkama.

Taster je označen.
2. Pomerite kursor miša na površinu za crtanje.
Videćete da se izgled kursora promenio.
3. Selektujte meni Alatke.
Odgovarajuća taster alatka je aktivirana.
4. U meniju Alatke selektujte drugu alatku.
Vidite kako je odgovarajući taster alatka označen.
5. Pomerite kursor miša na površinu za crtanje.
 Videć
ete da
se
izgled
kursor
a
prome
nio u
odgov
arajuć
i.
6. Vratite
se na
korak
1. i
nasta
vite sa
vežbo
m
kako
bi se
upozn
ali sa
osatli
m
alatka
ma.
Indikatori pozicije

Dok pomerate kursor kroz crtež, primetićete da se brojevi na

konrolnoj tabli menjaju.

Tri polja jednake veličine ispod koordinatnog sistema su indikatori

pozicije. Oni kontinuirano prikazuju trenutnu poziciju kursora miša
relativno u odnosu na koordinatni početak aktivnog koordinatnog
sistema.

U dekartovom koordinatnom sistemu indikatori su (od vrha pa naniže):

• "East" ili istok ili "Y" koordinata

• "North" ili sever ili "X" koordinata
• "Z" koordinata ili visina
Napomena:
• Jedinice mere se mogu menjati kroz meni
Definisanje/ Podešavanje.
• Možete takođe podesiti da vidite koordinate XYZ ili NEZ kroz
meni Definisanje/ Podešavanje (pogledajte poglavlje "Kreiranje
novog crteža").
• Ako izaberete HdH, HVd i HVs prikaz videćete vrednosti u
polarnom obliku.

Kroz indikatore pozicije mogu se ručno uneti tačne koordinate tačke.

Poglavlje "Definicija objekata" objašnjava više o tome.

Ukoliko želite da vidite kako indikatori pozicije reaguju uradite sledeću

vežbu:

1. Izađite iz Pitagore ili koristite iz menija Fajl naredbu Zatvori

da sklonite sve aktivne crteže.
2. Pokrenite Pitagoru ponovo dvostrukim klikom na
ikonicu Pitagora ili selektujte naredbu Novi iz menija
Fajl. Pitagora počinje sa novim praznim crtežom.
3. Iz menija Pregled selektujte naredbu Popuni prozor.
4. Postavite kursor na taster slike koordinatnog sistema.
5. Pritisnite i zadržite levim tasterom miša. Na crtežu će
se pojaviti ose koordinatnog sisetma
6. Pomerite kursor na koordinatni početak.
7. Pustite taster.
Posmatrajte vrednosti na sva tri indikatora pozicije, biće blizu
nule.
8. Pomerajte kursor naokolo.
Videćete kako indikatori prate pomaranja kursora.
Indikatori Dužine

Indikatori dužine su na kontrolnoj tabli između indikatora pozicije i

tastera sa alatkama.

Ovi indikatori ne prikazuju apsolutne informacije o koordinatama kao

indikatori pozicije. Umesto toga oni prikazuju dužine relativno u
odnosu na definisane tačke ili linije. Zato ove vrednosti možete da
vidite jedino ako priđete dovoljno blizu nekoj tački ili liniji.

1. Otvorite crtež koji ste koristili u delu "Pregled crteža".

2. Pomerajte kursor kroz crtež, prelazeći preko tačaka i linija.
Posmatrajte kako se indikatori dužine menjaju u zavisnosti
dali prelazite preko linije ili tačke.

4 indikatora dužine prikazuju (od vrha pa naniže):

Polje A

Kada kursor prelazi objekt, Polje A sadrži informacije o objektu:

1. Kada je broj: ime tačke i informaciju.

2. Kada je linija:
• dužina
• kosa dužina
• visinska razlika između krajnjih tačaka
• Direkcioni ugao na liniju relativno u odnosu na Z ili X
osu aktivnog koordinatnog sistema
• Pad u %
Koristite taster TAB da menjate informacije.

3. Kada je luk:
• dužina
• poluprečnik
• ugao od centra
• kosa dužina
• visinska razlika između krajnjih tačaka
• nagib
Koristite taster TAB da menjate informacije.

4. Kada je poligon:
• površinu
• obim
• obim kosih dužina
Za linije i lukove, dužine će biti prikazane kada je kursor u blizini
objekta. Koristite taster TAB da vidite sledeću informaciju o objektu.

Polje B

Odstojanje od kursora do početne tačke na liniji.

Polje C

Odstojanje od kursora do krajnje tačke na liniji.

 Polje D

Polje sadrži ili:

1. L: vrednost
kada se kreira linija može se ukucati vrednost dužine kada
se kreira linija.

2. R: vrednost
može se ukucati vrednost radijusa kada se kreira luk ili krug.

3. D: vrednost
može se ukucati vrednost odstojanja u odnosu na liniju koja
se kopira paralelno.

4. B: vrednost
može se ukucati vrednost azimuta kada se kreira linija.

Napomena: Prva tri indikatora su vidljiva kada pomerate kursor preko

crteža, četvrti je vidljiv jedino kada kreirate novu liniju, luk
ili krug (pogledajte poglavlje "Definisanje objekata ").

Da bi ste više saznali o korišćenju indikatora pozicija ili dužina,

ponovite procedure iz dela "Pregled crteža". Ovaj put obratite pažnju
na indikatore pozicije i dužine.

Za više informacija o jedinicama, pogledajte ‘važne napomene’ ,

“Poglavlje 3 – Korak 2: …– Podešavanje jedinica”

10 Vežbanka
Upoznavanje
Poglavlje 2: Definisanje objekata

Jednostavni objekti

Definisanje tačaka, linija, krugova i lukova: to je sve šta bi trebalo da

znate. Jednom kada to uradite pomoću Pitagore, nećete više
razmišljati o drugom načinu.

U ovom poglavlju se predpostavlja da ste već upoznati sa osnovnim

principima Pitagore. Ako niste prođite ponovo kroz prvo poglavlje
“Upoznavanje”.

NAPOMENA!

Dok definišete objekte, možete uvek da prekinete akciju

jednostavnim pritiskom na taster ESC. Ukoliko se na Kontrolnoj
tabli pojavi taster “Otkazi”, akciju ćete prekinuti klikom na taj
taster.

Definisanje i provera tačaka

Definisanje tačaka koordinatama

Definisanje tačke (10,20,0) sa YXH koordinatama:

1. Pokrenite Pitagoru sa novim praznim crtežom.

2. Kliknite na taster Tačka na kontrolnoj tabli.
3. Pomerite kursor bilo gde na površini za crtanje.
Primetićete da kursor ima oblik tačke.
4. Kliknite levim tasterom miša.
Na površini za crtanje će se pojaviti tačka. Y indikator
pozicije
će biti označen: to jest postao je polje za unos. Tasterom Ok
možete potvrditi ili tasterom Otkazi otkazati akciju.
5. Ukucajte vrednost 10 ali ne pritiskajte taster Enter.
6. Pritisnite taster TAB.
X indikator pozicije će se označiti.
7. Ukucajte vrednost 20.
8. Pritisnite taster Enter ili kliknite mišem na taster Ok.
Polja za unos koordinata više nisu označena i tačka sa
koordinatama (10,20,0) je definisana.

Napomena:
• Ako napravite grešku uvek se možete vratiti na polje
pritiskanjem tastera TAB dok ne dođete na
pogrešno polje da bi ispravili grešku.
• Takođe možete kliknuti na taster Otkazi ili
pritisnuti taster Esc da prekinete akciju.
• U praznom crtežu vrednost visina H je jednaka nuli.
• Ovu vežbu možete takođe koristeći i ostale
koordinatne sisteme (YXH, HdH, ...).
 • Ako pritisnete taster Shift (ili Caps Lock) pre nego
potvrdite koordinate tačke, Pitagoraa će vam
dozvoliti
da unesete koordinate sledeće tačke odmah nakon
svake potvrde koordinata. Nakon što tako unesete
nekoliko tačaka sa tasterom Esc možete otkazati
ovu akciju.
• Na računarima Apple Macintosh možete koristiti
taster "*" kao zamenu za taster TAB.

Prov era koordinata tačke

1. Kliknite mišem na taster Selektuj objekt na kontrolnoj tabli.

Napomena:
Takođe možete pritisnuti taster SPACEBAR da menjate između
"trenutno selektovane naredbe" i prethodne selektovane naredbe.

2. Pomerite polako kursor na definisanu tačku.

Posmatrajte indikatore pozicije kako se neprekidno
menjaju.

Od jednom, indikatori pozicije će prestati da se menjaju i ostaće na

vrednosti (10,20,0) koja se neće menjati ukoliko pomeramo kursor
dovoljno blizu definisane tačke.
Na kontrolnoj tabli sada možete videti poziciju kao i broj tačke koji se
nalazi između dve crtice.

U terminu Pitagore, to znači:

"Stali ste na tačku"

3. Ponovite ovu proceduru (počevši od koraka 2) nekoliko

puta, a zatim nastavite da ispitujete ostale okolne tačke.

Primetićete da nije neophodno da unesete tačne vrednosti koordinata.

Jednostavno možete da kliknete na nekoliko tačaka i kada se god
pojave tasteri Otkazi i Ok pritisnite taster Enter ili kliknite na taster Ok
i nove tačke će biti definisane.

Definisanje i provera linija

Linije su definisane sa početnom i završnom tačkom, sa dve

definisane tačke vi ste već definisali liniju.

Definisanje linije pomoću koordinata

Da bi ste kreirali liniju sa početnom tačkom (10,20,0) i završnom

tačkom
(-10, -20,0) u YXH:

1. Pokrenite Pitagoru sa novim praznim crtežom.

2. Kliknite mišem na taster Linija na kontrolnoj tabli.
Taster će biti označen.
3. Pomerite kursor bilo gde na površinu za crtanje.
Primetićete kursor u obliku krstića.
4. Kliknite levim tasterom.
Vežbanka Definisanje objekata 1
 Sada možete uneti koordinate početne tačke.

2 Definisanje objekata Vežbanka

 5. Unesite vrednost 10; pritisnite taster TAB; unesite vrednost
20; pritisnite taster Eenter.
Krstić će nestati i početna tačka linije će biti definisana.
6. Pomerajte kursor okolo definisane tačke.
Videćete liniju koja spaja početnu tačku i kursor.
7. Kliknite na levi taster miša.
Sada možete uneti koordinate završne tačke linije.
8. Unesite vrednost -10; pritisnite taster TAB; unesite vrednost
-20; pritisnite taster Enter.
Krstić će nestati i linija će biti definisana.

Prov era koordinata linije

Možete proveravati liniju sa kursorom isto kao što ste ranije

proveravali tačku.

1. Kliknite na taster Selektuj objekt.

2. Pomerite kursor polako na liniju.
Imena početne i završne tačke linije se pojavljuju na
kontrolnoj tabli.
3. Pomerajte kursor po liniji.
U polju do imena tačke i ispod indikator apozicije videćete
rastojanja. Dužina linije u polje (A) i odstojanje od kursora do
početne tačke u polju (B) i u polju (C) odstojanje od kursor
ado završne tačke linije.

Povezivanje tačaka u liniju

Prethodni paragraf govori o kreiranju linije. Ovaj paragraf govori o

povezivanju tačaka u liniju:

Definisanje linije između dv e tačke

Ukoliko nemate dve tačke na crtežu, prvo ih definišite kao što ste to
radili u prethodnom poglavlju.

1. Kliknite na taster Linija.

2. Pomerite kursor na tačku koja će biti početna tačka
nove linije.
Kada stanete kursorom na tačku, on će se promeniti i
indikatori pozicije će se stabilizovati.
3. Kliknite levim tasterom miša i zatim pomerite kursor.
Kružić će nestati i pojaviće se linija između kursora i početne
tačke.
Indikator dužine "L:" će se pojaviti na kontrolnoj tabli
i vrednost dužine koja se menja kako pomerate
miša.
4. Pomerite kursor na drugu tačku. Ponovo će se pojaviti
kružić, kada budete stali na tačku.
5. Potvrdite liniju pritiskom na levi taster miša.
Nova linija je kreirana.
Definisanje tačke na postojećoj liniji

U koliko niste sigurni u sledeću operaciju ponovite neke od prehodnih

vežbi.

1. Kliknite na taster Tačka.

2. Pomerite kursor na liniju i kada stanete na liniju pojaviće
se kružić sa krstićem na liniji.
3. Kliknite levim tasterom miša.
4. Sada možete da unesete vrednost ili do početne tačke ili do
završne tačke linije.

Napomene:
• Pritiskanjem tastera TAB možete skakati sa
polja, polje u koliko je to potrebno.
• Sa pritisnutim tasterom Shift (ili Caps Lock),
možete neprekidno definisati linije.

Definisanje linije sa koordinatama završne tačke ili postojećom tačkom

U koliko niste sigurni u sledeću operaciju ponovite neke od prehodnih

vežbi.

1. Selektujte taster Linija.

2. Definišite početnu tačku kao ranije.
3. Definišite završnu tačku. Samo kliknite bilo gde i
unesite koordinate završne tačke; ili pomerite kursor na
neku postojeću tačku i zatim kliknite levim tasterom
miša.

Definisanje linije sa završnom tačkom koja je na drugoj liniji

U koliko niste sigurni u sledeću operaciju ponovite neke od prehodnih

vežbi.

1. Slektujte taster linija.

2. Definišite početnu tačku tako šti ćete kliknuti bilo gde i
uneti koordinate ili kliknuti na postojeću tačku.
3. Pomerite kursor na postojeću liniju.
Pojaviće se kružić sa krstićem u sredini.
4. Kliknite levim tasterom miša.
5. Zatim unesite ili:
• Odstojanje do jedne od tačaka linije.
• Dužinu nove linije.
• Azimut nove linije.
Napomene:
• Nova tačka će uvek biti na pravcu selektovane linije.
• Pritiskanjem tastera TAB možete skakati sa polja,
polje u koliko je to potrebno.
• U koliko stanete na mesto gde su nova i postojeća
linija normalne jedna na drugu, kursor će
promeniti oblik u kvadratić sa slovom L.
 Definisanje linije sa datim dužinom i azimutom

U koliko niste sigurni u sledeću operaciju ponovite neke od prehodnih

vežbi.

1. Selektuje taster Linija.

2. Definišite početnu tačku – bilo koordinatama, bilo
postojećom tačkom.
3. Pomerite kursor bilo gde.
4. Kliknite levim tasterom miša.
5. Unesite dužinu nove linije.
6. Unesite azimut nove linije.
Definisanje linije sa zadatom visinskom razlikom "dH" između
početne i završne tačke linije ili sa zadatim padom u procentima "%"

U koliko niste sigurni u sledeću operaciju ponovite neke od prehodnih

vežbi.

1. Selektuje taster Linija.

2. Definišite početnu tačku – bilo koordinatama, bilo
postojećom tačkom.
3. Pomerite kursor bilo gde.
4. Kliknite levim tasterom miša.
5. Pritiskajte taster TAB dok se na kontrolnoj tabli ne pojavi dH
i unesite vrednost visinke razlike ili
6. Pritiskajte taster TAB dok se na kontrolnoj tabli ne
pojavi nagib u % i unesite vrednost nagiba u procentima
7. Ako se dH i pad negativni unesite znak minus "-"
ispred vrednosti.

Selektovanje, čišćenje i vraćanje akcija unazad

Selektovanje objekata može da ima više namena:

• Čišćenje objekta
• Promena atributa objekta
• Premeštanje objekta u drugi lejer
• Dobijanje ili unos informacija o objektu
• Premeštanje objekta
• Rotiranje objekta
Sa naredbom Opovrgni, većina izvršenih akcija se može opovrgnuti.

Za sada, govorićemo samo kako se crtež čisti od objekata i

eventualno kako se obrisani objekti mogu povratiti u crtež.

Da bi ste uradili ovu vežbu potrebno je da kreirate nekoliko tačaka i

spojite ih linijama.

Selekcija pojedinačni h objekata

Da bi ste selektovali neki objekt, potrebno je da pritisnete taster

Slektuj i kliknete na objekat.
1. Kliknite na taster Selektuj na kontrolnoj tabli ili u meniju
Alatke (ili pritisnite taster za prazno mesto na tastaturi).
 2. Kliknite levim tasterom na nekoliko tačaka.
Kada kliknete na tačku videćete se prethodna deselektuje.
3. Kliknite na nekoliko linija.
Videćete kako se linije selektuju i deselektuju.

Nekada ćete imati crtež sa mnogo detalja i biće teško da selektujete

određeni objekt. Možete zumirati i rešiti taj problem. Pitagora vam
omogućuje da na jednostavniji način rešite ovaj problem.

Dok pomerate kursor pritisnite neki od sledećih tastera na tastaturi:

• P-taster: samo tačke mogu biti selektovane

• L- taster: samo linije, lukovi ili krugovi mogu biti selektovani
• T- taster: samo tekstualni objekti mogu biti selektovani
• O- taster: samo poligoni mogu biti selektovani
• X- taster: samo putanje mogu biti selektovane
• R-taster: samo saobraćajnice mogu biti selektovane

Probajte ovo sa tačkama i linijama iz vašeg crteža. Primetićete

razliku i indikatorima dužine – kada pritisnete neki od tastera
indikatori pokazuju samo informacije o tom tipu objekta, dok kada ne
pritisnete nijedan taster dobijaćete informacije o svim objektima
preko kojih pređete.

Nopomene:
• Kada kliknete na liniju samo će linija biti selektovana. Ukoliko želite
da selektujete i tačke koje čine liniju, tada pritisnite taster ALT ili
CTRL dok selektujete liniju.
• Za korišćenje tastera CTRL-, ALT- i SHIFT: pogledajte Uvod
u Dodatku B.

Selekcija više objekata

1. Kliknite na taster Selektuj na kontolnoj tabli.

2. Selektujte tačku, liniju, luk ili krug.
Viećete kako objekat postaje selektovan.
3. Pritisnite i zadržite taster Shift na tastaturi.
4. Selektujte jedan ili više tačaka ili linija.
Videćete kako i naredni objekti postaju selektovani.

Napomene:
• Ako pritisnete i zadržite taster Shift i pritom pritisnete neki od tastera P,
L, T, O ili X iz prethodne vežbe selektovaćete više objekata istog tipa.

• Takođe možete deselektovati neki od objekata ukoliko kliknete na neki od

tih selektovanih objekata dok držite pritisnut taster Shift na tastaturi.

Selekcija grupe objekata

1. Kliknite na taster Selektuj na kontrolnoj tabli.

2. Pomerite kursor tako da bude sa gornje leve strane
grupe objekata koje selektujete.
3. Pritisnite i zadržite levi taster miša i pomerite kursor sa
donje desne strane grupe objekata.
 Pojaviće se pravougaonik koji menja svoje dimenzije kako
pomerate kursor.
4. Postavite kursor tako da pravougaonik obuhvata
celu grupu koju selektujete i tada otpustite levi taster.
Svi objekti koji kompletno pripadaju površini tog
pravougaonika će biti selektovani.

Napomene:
• Možete kobinovati pritisnut taster Shift sa pritisnutim tasterima
P, L, T, O ili X iz prethodne vežbe.
• Takođe možete deselektovati neki od objekata ukoliko kliknete na
neki od tih selektovanih objekata dok držite pritisnut taster Shift
na tastaturi.

Selekcija svih (sličnih) objekata

Ukoliko želite da selektujete "Sve tačke" ili "Sve Linije" od jednom, i

to je moguće, na prime da bi ste selektovali sve linije u crtežu
uradite:

1. U meniju Editovanje izaberite naredbu Selektuj i

pojaviće se podmeni.
2. U pod meniju izaberite naredbu "Sve linije".
Videćete kako su sve linije selektovane od jednom.

Napomene:
• Da bi ste opovrgnuli ovu akciju, kliknite bilo gde
u crtežu.
• Kao što zaključujete i ostali objekti mogu
takođe biti slektovani.
• Ova selekcija se može kombinovati sa
tasterom Shift kao u prethodnim vežbama.
• Selektovanje sa više kriterijuma selekcije mogu
se postići upotrebom naredbe “Pronađi”.

Brisanje objekata

Jednom kada selektujete jedan ili više objekata imate meogućnost i

da ih obrišete.

1. Selektujte liniju.
2. u meniju Editovanje izaberite naredbu “Obriši” ili pritisnite
taster "Delete" na tastaturi.
Linija će biti izbrisana iz crteža.

Probajte istu proceduru sa tačkama, "Svi objekti" ili "Sve tačke" ili "Sve
linije".
Vraćanje akcija
unazad
 Koliko ste nešto izbrisali iz crteža to možete i vratiti u crtež ponovo ali
samo ako je brisanje bila jedna od poslednjih nekoliko akcija.

Prvo polje menija Editovanje vam omogućuje da vratite unazad

prethodno urađenu akciju. U koliko ste upotrebili naredbu “Obriši”
u prvom polju će se pojaviti naredba “Opovrgni Obriši”.

Za vežbu, selektujte neke objekte, obrisite ih i zatim kliknite na

naredbu Opovrgni Obriši (prvo polje menija Editovanje) i vratite ih
nazad u crtež.

Napomene:
• Ako uradimo akciju Opovrgni, u drugom polju menija Editovanje će
se pojaviti naredba “Ponovo uradi...”
• U koliko je poslednja akcija bila kreiranje tačke ili linije, u prvom
polju menija Editovanje će stajati “Opovrgni Tacka” ili “Opovrgni
Linija” itd..
• Prilikom konfigurisanja Pitagore može se podesiti brij akcija
Složeni objekti unazad. (pogledajte "Konfigurisanje instalacije Pitagore”u
knjizi Instalacija).

Do sada smo govorili samo o kreiranju jednostavnih objekata.

Složeni objekti su različiti i zavise od načina njihovog kreiranja od
linija i tačaka.
Kao i tačke i linije, složeni objekti se mogu vrlo jednostavno kreirati.

Preporučujemo da pažljivo prođete kroz naredne vežbe kako bi ste što

bolje shvatili pojam složenih objekata..

Da bi ste radili vežbe u ovom delu potrebno je da imate u crtežu

nekoliko linija i tačaka.

Paralelne i normalne linije

Kreiranje linije koja je paralelna postojećoj linija

1. Selektujet taster Paralelna linija na kontrolnoj tabli.

Kursor se menja u dve male paralelne linije.
2. Kliknite na postojeću liniju.
Ikonica dve paralene linije ostaje na selektovanoj liniji i
kursor postaje krstić.
3. Definišite početnu tačku paralelne, tako što kliknete
na postojeću tačku ili na neku približnu poziciju (na
liniji ili ne).
• U koliko ste izabrali približnu poziciju u indikatoru dužine
možete uneti tačnu vrednost odstojanja nove od
postojeće
linije. I izabrali ste početnu tačku nove linije.
4. Pomerajte kursor.
Kroz početnu tačku sada možete provući paralelnu liniju i
pritom možete videti šta radite.
Presečne tačke sa ostalim linijama, lukovima ili krugovima
će se pojaviti.
 5. Definišite završnu tačku linije, klikom na postojeći objekt ili
približno.
• U koliko kliknete približno, u polju indikator dužine
možete unesete korektnu vrednost dužine linije.

Napomena:
• Primetićete da je moguće otkazati naredbu “paralelna
linija” u toku same procedure jednostavnim pritiskom
na taster druge naredbe, pritiskom na taster otkaži ili
pritiskom na taster Esc na tastaturi.
• Ukoliko kliknete na luk ili krug kreiraćete tangentu luka ili
kruga.

Kreiranje normale na postojeću liniju

Da bi ste kreirali normalu koristićete slične korake kao u prethodnoj

naredbi. Ovaj put treba da kliknete mišem na ikonicu normala na
kontrolnoj tabli i zatim kliknete na postojeću liniju, kada ste pikirali
približnu poziciju i otvara vam se indikator dužine u kome možete
uneti tačnu vrednost odstojanja od početne tačke linije. Sledeći
korak je pikiranje tačke na normali. Takođe se otvara indikator
dužine u kome možete uneti tačnu dužinu normale.

Lukovi

Da bi ste nacrtali luk sa Pitagorom, morate već imati u crtežu tačke,

linije ili lukove.

Crtanje luka sa 3 tačke

Crtež mora imati minimum 3 tačke.

1. Na kontrolnoj tabli kliknite na taster luk sa tri tačke.

Kursor se menja u “sterlicu sa P".
2. Redom pikirajte na:
• Početnu tačku luka
• Srednju tačku luka
• Završnu tačku luka
Luk je nacrtan.

Crtanje luka tangencijalno na postojeću liniju

1. Na kontrolnoj tabli kliknite na taster Tangencijalni luk.

2. Pomerite kursor na liniju.
Na liniji se pojavljuje znak.
3. Kliknite levim tasterom miša. Pojavljuje se
indikator dužine.
4. U indikatoru dužine unesite odstojanje početne ili krajnje
tačke linije.
5. Pomerajte kursor okolo. Videćete luk tangencijalan
na liniju različitih poluprečnika i dužina.

Napomena:
U koliko je luk u pogrešnom smeru morate prvo približiti kursor do
startne tačke lukada bi ste promenili smer.

6. Definišite krajnju tačku luka pikiranjem na

postojeći objekat ili na približnu poziciju.
 • Ako ste pikirali približnu poziciju u indikatoru ugla i
poluprečnika možete uneti tačan ugao i poluprečnik ili
koordinate krajnje tačke.

Napomene:
• Kada pomerate kursor blizu linije, luka ili kruga pojavljuje se znak
umesto sterlice. Dok crtate novi luk i priđete tangenti na drugi
objekat pojaviće se znak koji će pokazati da je luk tangecijalan
na
drugi objekat.
Kada kliknete levim tasterom miša. Nacrtaće se luk koji je
tangencijalan na dva objekta.
Ako ste prišli objektu tako da je luk normalan na objekat pojaviće
se znak da je luk normalan na objekat.
• Primetićete da početna tačka luka mora biti:
1. Tačka na postojećem luku
2. Završna tačka postojećeg luka ili linije.
• Početna i završna tačka luka mogu imati različite visine. Visine
tačaka će odgovarati projekciji tih tačkaka na tangencijalnu liniju
luka.

Crtanje luka tangencijalno na dve linije

1. Na kontrolnoj tabli kliknite na taster luk između dve linije.

Kursor se menja u dve paralelne linije.
2. Kliniknite na jednu pa na drugu liniju.
3. Pomerajte miša.
Luk će se povećavati ili smanjivati ali će biti tangencijalan na
dve linije.
4. Kliknite mišem.
5. Ukucajte koordinate centra luka ili poluprečnik, i potvrdite.

Krugovi

Crtež mora da ima minimum tri tačke ili nekoliko linija ili lukova.

Crtanje luka kroz 3 tačke

1. Nacrtajte tri tačke

2. Na kontrolnoj tabli kliknite na taster krug kroz 3 tačke.
3. Redom pikirajte na tri tačke.
Krug je nacrtan.

Crtanje kruga definisanog centrom i poluprečnikom

1. Na kontrolnoj tabli kliknite na taster krug sa centrom

i poluprečnikom.
2. Kliknite na postojeću tačku. Ova tačka će biti
centar kruga.
3. Pomerajte kursor.
Krug će se povećavati ili smanjivati.
4. Kliknite levim tasterom miša.
5. Ukucajte ili koordinate tačke kružnice ili poluprečnik
Vežbanka Definisanje objekata
21
 i potvrdite.

Napomena:
Ukoliko se kursorom približite objektu, pojavljivaće se određeni znak.

20 Definisanje Vežbanka
objekata
 Znak može pokazivati na:
1. Krug kroz postojeću tačku
2. Krug kroz tačku na postojećoj liniji
3. Krug tangencijalno na postojeću liniju, krug ili luk.

Paralelni objekti

Možete koristiti alat za crtanje "Paralelnih objekata" i pritom nacrtati:

• Krug sa istim centrom, a
različitim poluprečnikom.
• Liniju koja je paralena sa postojećom i
iste dužine.
• Luk paralelan postojećem sa istim uglom otvora.
• Poligon paralelan postojećem poligonu
• Putanja paralelna postojećoj putanji
1. Na kontrolnoj tabli kliknite na taster paralelni objekti.
2. Kliknite na postojeći luk.
3. Pomerajte miša.
Luk paralelan sa postojećim sa istim uglom otvora će se
pojaviti.
4. Kliknite levim tasterom miša.
5. Unesite ili odstojanje ili poluprečnik i potvdite.

Napomena:
Ponovite ovu vežbu sa linijama, krugovima, poligonima ili putanjama.

Vežba sa objektima

Ova vežbanka ne pokriva sve vežbe sa objektima, mi preporučujemo

da sami probate sledeće vežbe kako bi ste stekli što bolji osećaj kod
korišćenja Pitagore za kreiranje vaših crteža.

Napomena: Za ove vežbe potrebno je konstruisati privremene objekte,

to možete uraditi koristeći neke od jednostavnih operacija.

1. Nacrtajte liniju normalnu na postojeći luk.

2. Nacrtajte liniju tangencijalno na postojeći krug.
3. Nacrtajte luk tangencijalan na 3 postojeće linije.
4. Nacrtajte luk tangencijalan na krajnju liniju luka i normalan na
postojeću liniju.
5. Nacrtajte liniju koja tangira dva kruga.
Pomoć: - Selektujte taster paralelna linija na kontrolnoj tabli i kliknite
na krug.
- Pomerite miša tako da tangira drugi krug i kliknete levim
tasterom.
1. Nacrtajte liniju tangencijalnu na luk i normalnu na liniju.
Pomoć: - Pogledajte vežbu 5, ali pomerite miša blizu tačke gde
je nova linija normalna na postojeću liniju.
Poligoni

Da bi ste kreirali poligon u Pitagori mora da imate nacrtanih

nekoliko tačaka u crtežu.

Počnite sa crtežom koji ima nekoliko tačaka.

1. Kliknite na kontrolnoj tabli na taster Poligon.

Kursor postaje "Strelica sa P".
2. Redom pikirajte tačke koje će činiti poligon.
Linije između tačaka koje čine poligon se pojavljuju.
Napomena: Na istu tačku se ne može dva puta pikirati.

3. Na kraju kliknite na početnu tačku još jednom.

Poligon se zatvara i debela linija koja označava Poligon se
još vidi što znači da je Poligon još uvek selektovan.
4. Sada možete iz Menija Formatozovanje izabrati Tip Šare
i šrafirati poligon.
5. Potvdrite Poligon klikom na nekoi od tastera kontrolne table.
6. Kada stanete na težište poligona se pojaviće se kvadratić sa
slovom P, kada kliknete pojaviće se linija poligona ponovo
što znači da je poligon selektovan. Ako držitie pritisnuto
slovo O na tastaturi bilo gde da se nalazite na poligonu sa
kursorom pojaviće se kvadratić sa slovom P.
7. Kliknite dvostruko na centar poligona.
Lista stranica poligona, obim i površina pojaviće se u
prozoru iznad kontrolne table. Površina se nalazi iznad liste
strana, a obim ispod.
Napomene:
• Ako se poligon sastoji od deset i više tačaka pojaviće se u
sa desne strane sterlice liste pomoću kojih možete da
listate.
• Da bi ste uključili luk u poligon kliknite na početnu tačku
luka.
• Ako napravite grešku prilikom kreiranja poligona
možete koristiti taster BACKSPACE sa tastature da
izbrišete
poslednju tačku iz poligona.
Poligon možete kreirati na 3 načina:
1. Kliknite na 1 tačku i zatim redom na tačke ili lukove i linije
koje pripadaju poligonu
2. Kliknite na 1 tačku i zatim na prvu liniju ili luk koja sadrži 1
tačku dvostruko, kreiranje će se završiti ako su linije i
lukovi spojeni u niz i naslonjeni na zajedničke tačke.
• Automatsko kreiranje će se privremeno zaustaviti ako se
naiđe na grananje, tada treba samo dvostruko kliknuti na
jednu od
linija iza tačke grananja
3. Kliknite bilo gde unutar poligona

Vežbanka Definisanje objekata 1

Naslovi i tekstualni objekti

Tekst za naslov je tekst koji je paralelan horizontalnoj ivici papira. U

koliko rotirate crtež tekst će uvek biti horizontalan.

Tekstualni objekt je tekst koji je paralelan postojećoj liniji, luku ili

krugu i može se rotorati zajedno sa crtežom. U koliko obrišemo
referentni objekat, tekst će uvek imati svoj prvobitni pravac.

Definišite oba tipa teksta na isti način:

1. Na kontrolnoj tabli selektujte taster Tekst.
Kursor se menja u ram teksta.
• Za tekstualne objekte, kliknite na željeni referentni objekat.
Referentni objekat će biti označen ikonicom i kursor se menja
ponovo u ram teksta.
2. Pomerite kursor na željeni tekst.
3. Kliknite na tu poziciju i pojaviće se prozor “Ispravka tekst”.
4. Unesite tekst i kliknite na OK taster.
U prozoru “Ispravka tekst” možemo podešavati font, veličinu
fonta orijentaciju itd. (pogledajte Napomene ispod).

Napomene:
• U pravougaoniku prozora možete menjati tekst.
• Veličina tačke definiše visinu slova (jedna tačka je 0.3mm). U meniju
možete izabrati vrednost od 4-72 za veličinu tačke.
• Širina karaktera može biti tanka, srednja, zadebljana ili ekstra zadebljana.
• Sa ravnanjem možete podesiti horizontalno i vertikalno postavljanje
teksta u ramu teksta.
• Ako stanete na teskt i pritisnete i zadržite levi taster možete pomeriti
tekst bilo gde na drugo mesto.
Dimenzije i ispisivanje

Dimenzije su vrsta teksta jedino je način kreiranja drugačiji:

1. U meniju alatke selektujte naredbu Dimenzije..

Kursor postaje "Sterlica sa slovom M".
2. Stanite na tačku, liniju ili poligon.
Indikator pozicije na kontrolnoj tabli vam pokazuje koji je
element selektovan. Pritiskom tastera P, L ili O možete
selektovati ili samo tačke, linije ili poligone.
3. Kliknite levim tasterom na objekat.
Za liniju biće ispisana dužina paralelna sa linijom.
Za tačku će biti horizontalno ispisana koordinata.

Na isti način možete ispisati ostale karakteristike objekta koristeći

naredbu Ispisivanje u meniju alatke. Pogledajte takođe knjigu
Uputstva.

VAŽNO !
Ispisane koordinate se odnose na selektovani koordinatni sistem
u crtežu (pogledajte sledeću lekciju).

Napomene:
• Dimenzije linije su tip teksta tekstualni objekt, a
koordinate tačke su tip teksta za naslov.
• Format, pozicija i veličina teksta se može uvek menjati kao i
u svakom drugom tekstu.
• Koristeći naredbu Jedinice, tekst ispisa u meniju Definicije
možete podesiti inicijalni format teksta svih vrsta
dimenzija (pogledajte poglavlje "Kreiranje Novog crteža).

Korisnički koordinatni sistemi

Objekti u crtežu se mogu definisati koristeći različite

koordinatne sisteme (pravogli, polarni itd.). Korisnik ima
mogućnost da kreira koordinatne sisteme.

1. Na kontrolnoj tabli selektujte taster korisnički

koordinatni sistem.
Kursor postaje "Strelica sa CS".
2. Pomerite kursor na tačku koja će biti koordinatni početak
i kliknite levim tasterom.
Pazite na tip znaka (snap na tačku, liniju, tangenta itd.).
3. Pomerite kursor na tačku koja će definisati pravac X ose u
koordinatnom sistemu YXH. Kliknite levim tasterom na
tačku. Prozorčić koordinatnog sistem ana kontrolnoj tabli
pokazuje da se radi o koordinatnom sistemu kroz dve tačke
(imena tačaka) i novi pravac osa.
4. Kliknite na prozorčić sa osama i ose će se pojaviti na crtežu.
5. Ako selektujemo koordinatni sistem Lokalni ponovo će
vratiti lokalni koordinatni sistem.

Napomena
 :
Na isti način možemo se vratiti na ostale koordinatne
sisteme.
Napomene:
• Indikatori pozicije pokazuju koordinate u odnosu na
aktivni koordinatni sistem.
• Kada je korisnički definisan koordinatni sistem selektovan, on se
može obrisati naredbom Obriši koordinatni sistem u meniju
Editovanje.
• Koordinatni sistem strane nije korisnički. Pogledajte Koorinatni
sistem strane u poglavlju Upoznavanje, lekcija kontrolna tabla.
Kriv
e

U Pitagori je moguće kreirati dve vrste krivih, zatvorene ili otvorene.

Tačke moraju već da postoje kako bi kreirali krivu. Ako ih nema

morate ih kreirati alatom Tačke.

1. Selektujte u meniju alatke naredbu

Kriva (otvorena/zatvorena)
2. Pikirajte sve tačke koje će biti deo krive, kada kliknete
ponovo na prvu tačku nacrtaće se kriva zatvorena ili
otvorena.

Krive se koriste za prikaz izohipsi i sl.

Visina krive se može editovati tako što se pritisne taster CTRL i

dvostruko klikne na krivu

Promena formata objekata

Jednom kada nacrtate objekat on postaje nezavistan deo crteža. Misli

se n ato kada se kreira paralelna linija ona je nako kreiranja linija kao
i svaka druga i ne zavisi od referentne linije, na primer..

Format:
• Tačke
• Linije
• Teksta
• Poligona
Može se menjati u svakom trenutku promenom atributa
objekta.

U principu potrebno je nekoliko koraka:

1. Selektujte objekat.
Postaće označen.
2. Otvorite meni Formatizovanje.
3. Ne relevantne naredbe će biti sive, tj ne mogu se selektovati..
4. Pomerite kursor na naredbu i podmeni će se otvoriti.
5. Selektujte određeni atribut za formatozivanje.
Promene postaju vidljive na objektu (vratite se na korak 2 i
izaberite drugi atribut za promenu).
Napomene
:
• Promena atributa objekta se može izvršiti dvostrukim klikom na
onjekat, tada se otvara prozor u kome možemo menjati,
sadržaj,
tip linije, tip simbola, boju, razmeru itd.
• Inicijalni format se može podesiti koristeći naredbu Jedinice,
Tekst ispisa u meniju Formatizovanje (pogledajte poglavlje
"Kreiranje
novog crteža”).
Poglavlje 3: Kreiranje novog crteža

Jedna od glavnih prednosti Pitagorinog crteža u odnosu nan crtež

urađen ručno je što se svaki parametar ili objekat može menjati bez
potrebe da se radi novi crtež..

Ipak, pre svakog rada potrebno je podesiti crtež. Pitagora nije u stanju
da promeni činjenicu da je dobar početak pola posla..

U svakom slučaju ako niste bili u mogućnosti da podesite crtež pre

rada, ne plašite se. naknadno podešavanje je takođe lakši deo posla.

U ovom poglavlju će te dobiti neka uputstva kako bi ste napravili dobar

početak u novom crtežu.

Korak 1: Selekcija printera ili plotera

Kada se sačuva Pitagorin crtež, takođe i informacije o aktivnom

štampaču ili ploteru biti sačuvane u crtežu.

U koliko počnete sa pogrešnim štampačem ili ploterom, moraćete da

prilagodite vaš crtež pre nego otpočnete sa štampom (pogledajte
poglavlje "Čuvanje i štampanje ili plotovanje").

Vaše grafičko okruženje ima određeni način da aktivira štampač ili

ploter. U koliko ne znate kako to da uradite konsultujte uputstvo
proizvođača.
Evo nekih instrukcija:
• Za Apple Macintosh, selekcija se vrši naredbom "Chooser".
Ova naredba se nalazi u levom uglu menija Apple.
• Za Microsoft Windows, selekcija se vrši pritiskom na taster “Start”
i slektovanjem naredbe “Settings” → “Printers”

Korak 2: Podešavanje crteža prema okvirima strane

Jedinice, Tekst ispisa...

1. Kada se pokrene Pitagora automatski se otvara novi crtež
koji ima ime “Nema naziva 1".

Vežbanka Kreiranje novog crteža 1

 2. U meniju Definicije selektujte naredbu Jedinice, Tekst
ispisa....
Za početak su bitna tri polja u dijalog boksu: Dužine, Uglovi i
KS (koordinatni sistem).
3. Proverite jedinice za "Dužine" i jedinice i pravce za
"Uglove" dali su u skladu sa vašim zahtevima. Ukoliko
koristite pravougli koordinatni sistem, selektujte Sever Istok
ili Y-X u polju KS.
4. Kada ste sigurni u vaše promene potvrdite ih pritiskom
na taster OK.

Važne napomene:

Vi možete u Pitagori koristiti različite jedinice. Da bi Pitagora mogla

da radi potrebne konverzije potrebno je da na vreme podesite
jedinice u meniju definicije, naredbom “Jedinice, Tekst ispisa...”.

Na primer: oformili ste crtež u metrima, hoćete da dodate podatke u

fitima. Pre nego što dodate podatke u fitima promenite jedinice iz
metara u fite i podaci se mogu korektno dodati u crtež.

Pitagora čuva sve podatke u samo metrima i pritom pravi konverzije

ulaznih podataka u aktuelne jedinice u crtežu. Tako da ukoliko jedan
projekat podesite i radite u metrima, a drugi u fitima, koristeći
naredbu kopiraj i unesi između ova dva crteža podaci će biti korektno
konvertovani. Takođe konverzija će biti uspešna ukoliko radite uvoz
ili izvoz podataka (DXF, Lista koordinata, Kolektor podataka, itd.).

Podešav anje stranice

1. U meniju Fajl selektujte naredbu "Podešavanje površine za

štampu".
U prozoru "Površina štampe", možete definisati
razmeru štampe, ugao rotacije i poziciju u odnosu na
koordinatni sistem strane.
2. Izaberite parametre štampača ili plotera i kliknite taster OK.
Ovde možete veličinu strane, položaj lista (portret ili
položeno) i slično. Ove parametre Pitagora čuva.
Napomena:
Koordinatni sistem strane ima koordinatni početak u donjem levom
uglu strane i x osa je donja ivica, a y osa je leva ivica strane.
3. U kucajte odgovarajuću razmeru i pritisnite taster TAB.
4. Ukucajte odgovarajući ugao i pritisnite taster TAB.
5. Ukucajte vrednost horizontalnog pomeranja "x" i
pritisnite taster TAB.
6. Ukucajte vrednost vertikalnog pomeranja "y" i pritisnite taster
TAB.
7. Pritisnite taster Enter ili taster Pregled.
Sad možete videti prikaz crteža spremnog za
štampu.
8. Ako ste zadovoljni pritisnite taster OK, a ako niste
tasterom TAB stanite na polje koje hoćete da menjate.
Dok ste u naredbi "Izbor površine za štampu", možete i mišem
nameštati stranu na površinu koji hoćete da štampate.
Takođe možete rotirati srtanicu relativno u odnosu na crtež
stavljanjem kursora na ćošak stranice. Izgled kursora će se promeniti
i tada možete rotirati srtanicu koristeći miša.

Sada je vaš crtež spreman za štampu (pogledajte sledeću lekciju).

 Naredbom Rad sa listovima, možete kontrolisati i podešavati listove
za štampu u Pitagorinom dokumentu

Korak 3: Kreiranje i provera definicija u crtežu

Mada, uvek možete da menjate parametre u crtežu nije loša ideja da

pre nego počnete napravite plan i definišete što više parametara
(boje, debljine linija, visine tekstova, lejeri i sl.).

Razvrstavanje crteža po lejerima

Lejeri se koriste kod kreiranja složenih crteža da bi lakše mogli da

manipulišemo sa podacima i da pravimo kombinacije prikaza. Lejere
možete da zamislite kao providne listove sa nacrtanim objektima.

Jedan lejer može da ima osnovne podatke o crtežu, drugi malo više
detalja, treći na primer može da sadrži dimenzije itd.

Vaš crtež možete podeliti na 4096 lejera. Kasnije možete da

prekombinujete i napravite nekoliko pogleda na vaš crtež. Takođe
možete praviti i kombinacije lejera za štampu.

Svaki lejer može imati svoje logično ime. Ta imena možete videti na
kontrolnoj tabli i u svim ostalim Pitagorinim menijima koji se odnose
na pregled crteža.

U meniju pregled selektujte “Opcije prikaza” . U dnu možete videti

kolone sa postojećim lejerima i grupama lejera. Uključivanjem i
isključivanjem opcija pored imena lejera ili grupe možete zaključavati
i otključavati lejere ili uključivati i isključivati prikaz lejera ili grupe.

Kada selektujete lejer na kontrolnoj tabli to znači da će svi novi objekti

biti u tom lejeru..

Lejere možete birati i na druge načine:

• Meni Editovanje: da selektujete objekte iz jednog lejera.
• Meni Formatizovanje: da premestite objekat iz jednog u drugi lejer.
• Meni Definicije: da izaberete aktivan lejer kada pokrećete Pitagoru.
Takođe imena lejera se koriste kada hoćete da štampate. Pre nego
što počnete možete da napravite selekciju lejera ili grupa koje
hoćete da štampate ili ne..
Provera ostalih definicija

Ostale definisane parametre bi trebalo takođe, proveriti pre početka

crtanja.

U uputstvima pitagore možete naći detaljnije objašnjene ostale

parametre koji u Vežbanci nisu pomenuti.

Proveriti:
• Na kontrolnoj tabli tipove koordinatnih sistema koje koristite
YXH, HdH, HVd ili HVs.
• U meniju Definicije: Tačke, Linije i Tekstualni atributi; kada
su selektovani pored njih stoji marker u podmeniju.
• U meniju Definicije: "Jedinice, Tekst ispisa..." da bi definisali
identifikator tačke, decimalna mesta formate ispisa dimenzija
itd..
• U meniju Definicije: “Tačnost stanice” za unošenje podataka
o tačnosti stanice.

30 Kreiranje novog crteža Vežbanka

Poglavlje 4: Čuvanje i štampanje ili plotovanje

Kada provedete nekoliko sati u crtanju novog crteža, verovatno da

neželeite idmah i da ga odštampate..

Uvek je dobro da se novi crtež prvo sačuva. Jer nikada ne znate šta
može krenuti naopačke - naročito ako prvi put štampate.

Čuvanje, zatvaranje ili izlazak

U zavisnosti šta želite da radite nakon kreiranja crteža, imate nekoliko

mogućnosti da vaš rad sačuvate:

• Ako želite da nastavite rad u istom crtežu, morate koristiti

naredbu iz menija Fajl "Sačuvaj" ili "Sačuvaj kao...”.
• Ako želite da napustite crtež i nastavite rad u drugom,
koristićete naredbu iz menija Fajl “Zatvori”.
• Ako želite da napustite i crtež i Pitagoru, koristićete naredbu iz
menija Fajl “Izlaz”.

Naredbe Zatvori i Izlaz vam daju mogućnost da sačuvate promene u

koliko ih je u međuvremenu bilo. Tako da možete birati da li hoćete
da sačuvate promene ili ne.

Dakle, ovde ćemo govoriti o naredbi Sačuvaj, ostavljajuću vama da

izvedete ekperiment sa naredbama Zatvori i Izlaz.

Čuvanje novog crteža

Sigurno ste već primetili da kada pokrenete Pitagoru, prazan crtež

ima ime Bez Naslova1 po definiciji.

1. Selektujte ikonicu ili naredbu Sačuvaj ili Sačuvaj kao...

u meniju Fajl.
Oba puta dobićete isti rezultat pojaviće se prozor Sačuvaj
kao....
2. Unesite neko ime.
3. Pritisnite taster Enter na tastaturi ili kliknite na taster
Sačuvaj (Save).

Napomena
:
Ostali tasteri u prozoru Sačuvaj kao... vam omogućuju da se krećete
kroz Foldere na vašem računaru, da otvarate nove i da sačuvate
vaš rad gde vi želite.
Čuvanje postojećeg crteža

Ako napravite neke promene u postojećem crtežu, naredbe Sačuvaj i

Sačuvaj kao... biće različite.

Ako otvorite crtež i ne napravite nikakve promene nećete moći da

upotrebite naredbu Sačuvaj, što znači da čuvanje nije neophodno.

Ako napravite neke promene, koristeći ikonicu ili naredbu

Sačuvaj, sve promene ćete sačuvati u istom momentu i moćićete da
nastavite rad u istom crtežu.

VAŽNO !
Čim upotrebite naredbu Sačuvaj originalni crtež više neće
postojati.

Naredbom Sačuvaj kao... možete takođe sačuvati vaš rad ali

kroz dijalog boks, ali takođe možete crtež sačuvati i pod nekim
drugim imenom i u drugom folderu ili u drugom formatu.

Štampa ili plotovanje

U ovoj lekciji se podrazumeva da je vaš štapmač ili ploter već

propisno instaliran i spreman za rad.

Ukoliko niste sigurni ili treba da rešite problem, preporučujemo,

ukoliko već to niste uradili da sačuvate vaš crtež i izađete iz
Pitagore.

Kada ste sigurni da je vaš štampač ili ploter spreman za rad možete
da pređete na naredne lekcije.

Štampa ili plotovanje novog crtreža

U ovoj lekciji se podrazumeva da ste prošli poglavlje "Kreiranje novog

crteža".

Osim toga, aktivan štapač ili ploter mora biti kako ste ga podesili u
prvi put u vašem crtežu.
1. Selektujte Štampa u meniju Fajl ili kliknite na ikonicu .
Prozor sa opcijama štampe se pojavljuje.
Napomena
:
selektovane stavke u ovom prozoru su u vezi sa Opcijama prikaza iz
menija Pregled. Tako da, uvek možete da štampate ono što vidite na
ekranu i eventualno možete da neku od opcija uključite ili isključite iz
štampe..

2. Kliknite na taster OK.

3. Pojaviće se dijalog boks štampača u kome možete
menjati opcije ukoliko je to potrebno.
4. Kliknite na taster OK.
Vežbanka Čuvanje i štampanje ili plotovanje 1
 Dobićete informaciju da je počela štampa i da morate sačekati dok
se ne završi sa štampom.

2 Čuvanje i štampanje ili plotovanje Vežbanka

Adaptacija crteža prema aktivnom printeru ili ploteru

Moguće jej da želite da crtež odštampate na novom štampaču ili

ploteru koji se razlikuje od štampača ili plotera koji je bio selektovan u
crtežu..

Postoje šanse da usled tih okolnosti dobijete grešku zbog

nekomaptibilnosti crteža sa novim štampačem ili ploterom.

Prvo je potrebno da prilagodite crtež novom štampaču.

VAŽNO !
Uvek pre menjanja originalnog crteža napravite KOPIJU
originala pa ga onda menjajte!

NAPOMENA !
Pre nego počnete sa prilagođavanjem crteža zapamtite koja je
razmera originalnog crteža – ovo će vam trebati kasnije.

Na primer razmera originalnog crteža je 1/1500.

Pretpostavimo da ste sada učitali crtež.

Podešav anje razmere crteža

1. U fajl meniju selektujte naredbu “Rad sa listovima"

ili "Štampač".
Ako je crtež podešen za neki drugi štampač, dobićete poruku:

Crtež je pripremljen za drugi štampač koji je tada bio

selektovan! Da li hoćete da prilagodite crtež?

2. Kliknite na taster OK.

Pojaviće se dijalog box sa instaliranim štampačima.
Kliknite na taster Podešavanje i pojaviće se prozor za
podešavanje strane za aktivni štampač ili ploter. (samo za
Windows).
Za Power Macintosh, odmah će te ući u prozor za
podešavanje strane, jer se podešavanje vrši izvan Pitagore
sa naredbom “Chooser”.
3. Proverite podešene parametre. U principu bi trebalo da je
sve u redu ukoliko je vaš štampač ili ploter već bio podešen
pre pokretanja Pitagore. Ne morate praviti nepotrebne
izmene, samo kliknite na taster OK.
Pojavljuje se prozor Izbor površine za štampu
(pogledajte poglavlje "Kreiranje novog crteža"). Ono će
vam pokazati kako se postojeći crtež štampa u novom
formatu strane.
4. Selektujte taster Puna strana.
Parametri štampe će se podesiti tako da ceo crtež stane na
jednu stranu, razmer ašatampe neće biti okrugla vrednost; na
primer 1/2328.
5. Sada izaberite neku okruglu vrednost za razmeru ( obično
se uzima prva veća vrednost) - 1/2500 – i pritisnite taster
Enter.
6. Selektujte taster Centar
Crtež u novoj razmeri će se centrirati na stranu.
7. Selektujte taster OK.
Videćete crtež u razmeri štampe.
Podešav anje razmere Teksta

1. Selektujte naredbu Ceo crtež iz menija Pregled.

Možete videti da je tekst izvan proporcije, ali i to se
takođe može podesiti.
2. U meniju Editovanje izaberite naredbu Selekcija pa Sav tekst.
3. U meniju Formatizovanje izaberite naredbu Razmera teksta.
Pojaviće se prozor u faktorom razmere.
Napomena:
Faktor razmere se dobija kada se podeli faktor razmere štampe
novog i starog crteža.. U našem slučaju : 1500 / 2500 = 0.6, što
predstavlja vrednost izraženu u procentima, 60 %. Ako se ukuca
vrednost 100% neće doći do promene razmere teksta.

1. Unesite vrednost za faktor razmere - 60 – i pritisnite

taster Enter.
Pitagora će obrisati sav tekst u ispisati tekst u novoj razmeri.
2. Kliknite mišem na prazno mesto u crtežu da deselektujete
sav tekst.
Crtež ja sada podešen.
3. Selektujte naredbu Štampa iz menija Fajl. Ostalo je sve isto
kao u prethodnoj lekciji "Štampa ili plotovanje novog crteža".
 Poglavlje 5: Digitalni model terena

Uvoz liste koordinata

Otvorite novi Pythagoras dokument.

Pripremite fajl sa listom 3D koordinata u formatu:

• Ime tačke, Y, X, H, Šifra tačke

Kreiranje digitalnog modela terena

Nakon uvoza tačaka spojite tačke koje predstavljaju linije

prekida, (tačke na vododelnicama, dno kanala, ivica kanala,
škarpa dole ili gore itd).

Digitalni model terena će bolje biti predstavljen ako ima što više linija
prekida.

Zatim selektujete sve linije i tačke i izaberite naredbu Model terena

iz menija Računanje.

Unesite ime modela terena na primer "Kote terena" kliknite potvrdite.

U jednom crtežu može biti 256 modela terena.

U crtežu će se pojaviti mreža trouglova.

Model terena se može staviti u pozadinu, uključiti ili isključiti koristeći

"Opcije prikaza"

Naredbom "Skloni granične trouglove" mogu se skloniti trouglovi sa

malim uglovima i dužinama strana većim od zadate, kako bi se dobila
što vernija slika modela terena.

Izohipse

Izaberite naredbu "Izohipse" iz menija "Računanje",

otvotiće se dijalog boks za konstruisanje Izohipsi iz
modela terena

Ovde možete podesiti tip linije, početnu visinu,

ekvidistanciju, lejer i dr.

Kreirane izhohipse su krive sa određenom zakrivljenošću

koja se može menjati.

Za ispisivanje kota koristite Alatku, Ispisivanje Visina.

36 Digitalni model Vežbanka

terena
Računanje zapremina

Da bi se sračunala zapremina mora se prvo kreirati poligon.

Nacrtajte nekoliko linija (Alatka crtaj liniju )u nizu i

spojite poslednju sa prvom tačkom, i napravite
zatvorenu konturu.

Zatim izaberite naredbu Kreiraj Poligon i kliknite u

sredinu da bi napravili poligon, nad tom konturom.

Selektujte kreiran poligon i idite u meni Računanja, sada

će vam biti aktivna naredba "Zapremina", selektujte je.

Pojaviće se prozor Usek i Nasip, ovde možete selektovati

Model terena i Visinu ili dva modela terena, broj preseka ili
odstojanje između preseka.

Kliknite na taster Izračunaj i sračunaćete Zapremine

Useka ili Nasipa, ovaj rezultat možete i sačuvati u ASCII
datotteku.

Napomena:
Selektovani poligon mora u potpunosti da bude unutar Digitalnog
modela terena ili digitalnih modela terena.

Poprečni
preseci

Preseke nad modelom terena možete raditi pomoću selektovane linije

ili putanje (otvoren niz, linija, lukova i prelaznica, koristi se kao
osovina saobraćajnice ).

Kada selektujemo Presek duž putanje ili linije, pojaviće se prozor

Poprečni presek u kome možete podesiti izgled budućeg podužnog

profila.
 Po O Ko O St
da ds te ds ac
ci toj ter toj io
pu an en an na
ta je a je ža
nj
e

180.0 0.00 180.0 0.00 0.00

180.2 2.50

180.4 5.00

180.7 7.50

< Raz < < Raz

Kote terena

Odstojanje

Stacionaža

Kote terena

Odstojanje

Stacionaža
180.9 10.00
10 .73
mera X Y mera 181.1 12.50

Y : 56 59 : 181.3 15.00 14 .97

5956 1/50 91 56 1/50 181.6 17.50

5.01 0 2. 2. 0 181.8 20.00

-> < 31 08 < 182.1 22.50

5952 Refe -> -> Refe 182.4 25.00

5.04 rentn 56 59 rentn 182.6 27.50 27 .85

X a 91 52 a
182.9 30.00

5683 visin 0. 2. visin

183.2 32.50 30 .85

2.37 a : 85 10 a :
183.6 35.00

-> 183.9 37.50

Ovde Poja Za
5683 184.3 40.00

184.6 42.50
0.90
185.0 45.00

možemo viće kreiranj

Br Br 185.3 47.50 47 .94
oj oj 186.3 50.00
50 .52
pr 188.3 -20.00 -20.00
pr
podesiti koliko se e
179.6 -20.00 -20.00
ofi
la 188.4 -15.60 -15.60
ofi
la 187.1
profila želimo proz popreč
179.7 -13.94 -13.94
3 1 52.50

187.2
179.8 -9.58 -9.58

188.6 -6.01 -6.01 u redu, na or za nih 55.00

188.1 -0.37 -0.37 180.0 0.00 0.00 kojim pode profila 187.2 57.50
58 .07

188.0 4.48 4.48

odstojanjima, šava ili 187.3
60.00

187.8 11.88 11.88

širinu profila, nje presek 187.1

187.1
62.50

65.00
61 .62

65 .76

korak između izgle a

187.1 67.50
180.0 14.95 14.95 187.4 70.00
187.7 16.88 16.88 179.9 17.35 17.35 187.7 72.50

187.6 20.00 20.00 180.0 20.00 20.00

profila. da popreč 187.9

188.0
75.00

77.50
73 .91
75 .39

Pritiskom na budu no na 188.1

188.2
80.00

82.50
79 .58

83 .10

taster ćeg putanju

188.4 85.00

188.6 87.50

188.7 90.00

crtež ili liniju,

90 .38

Parametri
188.9 92.50

189.0 95.00

a sa s
189.2 97.50 97 .19

poprečnog 189.4

189.6
100.00

102.50 102.83

preseka popr e 189.7

189.9
105.00

107.50
109.20

ečni l
190.0 110.00

možemo 190.1

190.2
112.50

115.00 115.03

Ko O St Razmera : <
podesiti m e 190.6 117.50
Kote terena

Odstojanje

Stacionaža

190.9 120.00
te ds ac 1/500 Y 120.76

profil k
191.2 122.50

izgled i
ter toj io < 5956 191.4
124.04
125.00 124.92
en an na Referentn 3.54 191.3 127.50
126.56

a je ža a visina : ->
180.0
< Y
5952
3.57 razmeru ima. t
191.3

191.4

191.6
130.00

132.50
130.92

135.00 135.26

59566.48
->
<
X samih u 191.6

191.7
137.50

140.00
138.17

5687
j
59526.50
poprečnih
191.8 142.50
143.11

< X 2.34 191.9 145.00

56792.39 -> 192.0 147.50

profila. e
149.30
-> 5687 192.0 150.00
151.07
192.1 152.50 151.59

m
192.2 155.00

Br Br 156.60
-3.28
oj oj Razmera : 1/500
pr
ofi
191.1 -20.00

191.1 -16.04
190.
8
0.50
pr
-20.00
ofi
184.5 -15.06 -15.06
184.4 -20.00
< Referentna
visina : 180.0
o -20.00

la la
-16.04

4 191.1 -12.39
190.
5
3.81
2
-12.39 184.5 -10.73 -10.73 n
190.9
190.9
-9.42
-7.77
-9.42
-7.77 a
r
-4.45

19 -3.28 184.3 -1.75 -1.75

190.
2
11.4

e
0.50
9

1.1
-4.45
190.
2
14.1
6
3.81 184.3
184.6
6.12
7.12
6.12
7.12

19 11.49 184.4 12.73 12.73

14.16 184.9 15.89 15.89

184.3 20.00 20.00

 192.2 157.50 192.3 0 192.3 180.00 179.70 192.2 192.50 192.49
156.76 167.5
192.2 160.00 0 192.3 172.50 192.3 182.50 192.2 195.00
157.45 167.0
5 192.3 175.00 192.3 185.00 192.1 197.50 197.86
192.3 177.50 186.99 192.1 200.00
192.3 162.50 192.3 187.50
192.3 176.99
192.3 165.00 170.0 192.1 202.50
192.3 190.00

190.2 18.04 203.56

192.2 205.00
18.04

V 19 20.00
192.3

192.4
207.50

210.00 Razmera :

ež 1/500
211.32
192.6 212.50
<

0.1
192.8 215.00
Referentna
ba visina :
180.0
nk
20.00
193.0 216.62 193.0 216.62 216.62 < Y
59542.09
a ->
59550.03
< X
56911.58
->

Profi U
li se novo
mog m
u crtež
raditi u
nad ćete
više dobit
mod i
ela iscrt
tere an
na profil
istov , koji
rem se
eno, tako
tako đe
da u nala
jedn zi i u
om klipb
profil ordu.
u
Di
git ima
al mo
ni prika
m zane
od
el sve
te sele
re ktov
na
 Da dodate ref erentne objekte u profil:

Da bi ste dodali referentne objekte u profil, kao što su instalacije,

šahtovi, kanali i slično potrebno je da kreirate putanju nad
elementima kroz koje želite da kreirate profil.

Procedura je sledeća:
1. Kreirajte putanju
2. Selektujte putanju
3. I selektujte sve objekte koje želite da vidite u profilu (tačke ili
simbole i linije)
4. Izaberite naredbu da kreirate podužni ili poprečne profile
5. Idite u prozor za definisanje karakteristika profila
6. Naredbom dodajte još jedno polje u tabeli profila

7. Zatim izaberite umesto Prazno plje da bude Reference

8. Otvoriće se polje za izbor lejera na Primer "Objekti"

9. Podesite ostale parametre profila i kliknite "U redu"
10. Dobićete profil sa prikazanim selektovanim
referentnim objektima "Objekti

Razmera : 1/500
< Referentna visina : 161.000
< Y 59420.30 -> 59599.98
< X 56614.50 -> 56741.24

Stacionaža 0. 4. 8. 11 14 21 24 27 33 40 44.00 50 56 60 71 74
00 19 69 .5 .7 .2 .8 .9 .8 .7 45.00 .6 .8 .7 .5 .6
1 3 8 3 5 7 1 3 2 8 7 0

17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 177.239 17 17 17 18 18
tern 1. 2. 2. 3. 3. 4. 4. 5. 5. 6. 177.290 7. 8. 8. 0. 1.
74 36 90 22 51 32 61 00 85 71 32 69 96 79 11
177.290
0 1 6 8 9 0 5 3 7 3 6 4 2 0 1
17
Podaci putanje 1.
74
17 17
Objekti 5.
38
6.
58
0 0

Napomena: Ako visine putanje u odnosu na izabranu referentnu visinu

dostižu velike vrednosti, program će automatski podesiti referentnu
visinu za svaki profil kako bi se profili spakovali što bolje za štampu.

Vežbanka Digitalni model terena

39
3D Pregled

Možete kreirati 3D pregled selektovanog modela terena, Naredbom

3D Pregled iz menija Računanja.

Ovom naredbom se bira 3D položaj kamere i pravac gledanja na

teren.
Pregled može biti u vidu mreže kvadrata ili linija.
Može se podesiti povećanje z-vrednosti tako da se stekne bolji
utisak o terenu.

Prikaz Modela terena u vidu obojene karte

Teren se može prikazati pomoću mape boja koje zavise od visina.

U meniju Pregled opcije prikaza izabere se list DTM, pritiskom na

taster Atributi se podešava izgled (od koje do koje boje), na kom
rastojanju i slično.

Prikaz mape boja može biti kao pozadina ili mu se dodeliti određeni
nivo prikaza.
Škarpa

Kada postoji Digitalni model terena i selektovana putanja, tada se

može prikazati linija prodora škarpe kroz model terena.

Škarpa se može kreirati na dva načina:

1. Kao ravan sa konstantnim nagibom

i
2. Kao linija na konstantnom odstojanju

Ovde se može podesiti izgled linije, nagib i selektovati model terena.

Primer škarpe:
• Plavo fiksno odstojanje
• Zeleno fiksni nagib

Vežbanka Tematske karte 1

Poglavlje 6: Tematske karte

Uvod

Kroz nekoliko primera ćemo pokušati da ilustrujemo značaj

kreiranja tematskih karata.
Prvi
primer:

U prvom primeru ćemo proveriti dali se objekti koji pripadaju

putu nalaze na lejeru "Road"(put).

Otvorite crtež iz direktorijuma Examples pod nazivom

“Heiberg.Pyt” Zatim iz menija "Pregled" izaberite naredbu

"Tematske karte" ili sa

tastature CTRL+T.

Pojaviće se prozor za definisanje tematskih karata

Zatim kliknite na taster "Novi" i unesite ime "Road" i kliknite na

taster "Podešavanja"

Pojaviće se prozor za Kreiranje tematskih karata.

Izaberite "*Svi objekti", Polje "Lejer", Operator"="
 Kliknite na zeleni "+" i

Na primer na taster "-", pojaviće se prozor "Grafički prikaz"

Podesite da glavna boja bude "Žuta" i kliknite "Uredu", to jest sve što
je na lejeru "Road" biće žuto

Zatim idite na "Druge vrednosti" i podesite da glavna boja bude

svetlo siva "255", a da linije budu malo tamnija siva "253", što znači
da će svi ostali objekti biti svetlo sivi "255", a da će sve ostale linije
biti tamnije sive boje "253"

Vežbanka Tematske karte 1

 Rezultat će biti kao na slici dole.

Ukoliko sada menjamo, neke objekte koji nisu u lejeru "Road" stavimo
da budu u lekeru "Road" oni će požuteti i obrnuto ako stavimo
objekte iz lejera "Road" u dugi lejer oni će posiveti.
Drugi
primer:

Iskartirajte fajl sa 3D tačkama, napravite Digitalni model terena i

napravite Izohipse.

Zatim napravite novu tematsku kartu, na primer "Usek-Nasip" i

podesite na sledeći način:
• Selektuj Krive
• Minimalna visina
• Manja "<"
• U grafičkom prikazu izaberite neku visinu, na primer "185.00" i
podesite boju i debljinu linije
• U druge vrednosti podesite neku drugu boju i debljinu linije
Treći primer
Rezultat će biti ispod, linije ispod 185.00 će biti zelene, a
kao na slici ostale crvene crtkaste, kao što ste podesili.

Koristićete isti crtež kao u drugom primeru i napravićete novu

tematsku kartu "Izohipse u boji" i istaknete izohipsu na svakih
5.0m.

Izaberite Automatsko popunjavanje i podesite vrednosti kao dole,

ovo znači da je minimalna vrednost 165.00, maksimalna 196.50 i
da će na svakih 5.0 izohipse dobijati boje od plave do plave.
 Rezultat će biti kao na slici ispod:

Izohipsa na svakih 5m će biti plava, a ostale crtkaste ljubičaste boje.

Poigrajte se sa operatorima i podešavanjima da dobijete drugi

rezultat.

Četvrti primer:

U ovom primeru ćemo pokazati kreiranje tematskih karata nad GIS

podacima.

Prvo učitajte Pythagoras dokument "Worldmap.pyt".

Na primer pokazaćemo koje su površine država veće od

2 2
500000m (Plava boja), koje su veće od 1000000m (Crvena boja) i
2
ostale to jest manje od 500000m (Siva boja).

Izabraćemo atributalnu tabelu "Countries"(države), operator veće

">", pa za Grafički prikaz, izaberemo jednom 500000 i stavimo,
atribute boja plava i 100% obojen poligon, pa sledeću izaberemo
1000000 i stavimo atribute, boja crvena i 100% obojen poligon, a za
ostale vrednosti stavimo atribute, boja siva i 100% obojen poligon.
 Rezultat je kao na slici

1 T ematske karte Vezbanka

Poglavlje 7: Rad sa bazama podataka
Atributalne baze podataka mogu se kreirati unutar Pitagore, tako da
se svaki objekat u Pitagori može povezati sa bazom podataka i na
taj način mu se dodeljivati atributi.
Kreiranje
tabela

Kreiraćemo tabelu kroz primer, tabela sadrži broj proizvedenih

biodizel i dizel automobila po državi.

Otvorite dokument "Europe_exercise.PYT".

Izaberite iz menija Fajl, Databaza, Rad sa bazom podataka i kliknite

na taster "Nova"

Zatim idite na "Podešavanje", pojaviće se prozor "Struktura tabele"

za definisanje tabele.

Sada kliknite na "+" i dodajte novo polje "BioDiesel", ako želite možete
uneti po definiciji minimalnu i maksimalnu vrednost za to polje, ako
uključite "Indeksirano" tabela će se sortirati po ovom polju, takođe
možete uneti opis ovogpolja

Napomena
Ime polja zbog komunikacije, sa ostalim bazama bi trebalo da bude
sastavljeno od slova i brojeva.

Zatim napravite još dva polja na isti način “Diesel Cars” i “Diesel/Car”.
Vežbanka Rad sa bazama podataka 47
 U "Vrsta objekata" selektujte objekte za koje se može vezati kreirana
tabela.

Tabela će izgledati ovako:

Kliknine "Uredu" u "Strukturi tabele" i u "Rad sa bazom podataka"

Kada se vratite u crtež.

Dvostrukom klikom na objekat, izaberite tabelu i unosite atributalne

informacije o objektu.

Vežbanka Projektovanje saobraćajnica

49
Poglavlje 8: Projektovanje saobraćajnica

Uvod u projektovanje

Da bi se ušlo u modul za projektovanje saobraćajnica, potrebno je

da postoji Digitalni Model Terena i da je selektovana kreirana
putanja od linija i lukova ili selektovana linija između krajnih tačaka.

Kada se jednom uđe u modul za projektovanje saobraćajnica, tada

je kreiran novi objekat "Road" ili Saobraćajnica i pritiskom na taster
"R" se pojavljuje simbol "R" u crtežu, kada dođemo u blizinu
saobraćajnice.

Modul se sastoji od tri prozora, situacija, podužni profil i poprečni

profil.

Izlazak iz modula za projektovanje CTRL+W ili na "x" na bilo kom

prozoru modula.

Pythagoras 11 interpoluje između poprečnih profila, tako da se može

raditi vitoperenje sa određenim parametrima ili se isključiti. Uslov da bi
se radilo vitoperenje je da poprečni profili budu kreirani u Verziji 11
programa.

Biblioteka poprečnih profila kreirana u verziji 10 se mora redefinisati

verzijom 11.

Svaki prozor u modulu ima svoju kontrolnu tablu.

Trasa
saobraćajnice

se koristi za definisanje temena trase

se koristi za ubacivanje referentnih objekata (kao što su šahtovi,
propusti, instalacije i slično) u profile sa situacije.
Prozor podužnog profila

se koristi za definisanje temena verikalnih krivina

se koristi za definisanje tipa poprečnog profila od mesta na

kome se stavi tip profila.

Poprečni profili se mogu kasnije menjati izborom iz menija u

prozoru poprečnog profila ili dvostrukim klikom na profil u prozoru
podužnog profila.
Poprečni profili mogu biti crne i braon boje, kada su braon boje to
znači da je sve uredu, kada su crne boje to znači da nešto nije u redu
sa parametrima u profilu i da treba da se reaguje.

se koristi za definisanje mesta na kome želite da se prikaže

poprečni profil u podužnom profilu kao i kod kreiranja crteža
poprečnih profila, profili markeri nemaju uticaja na projekat, sve
parametre oni preuzimaju od definisanog tip poprečnog profila koji se
nalazi ispred profila markera.

Vežbanka Projektovanje saobraćajnica

51
 Profili markeri su prikazani u prozoru podužnog profila plavom bojom.

U prozoru podužnog profila različitim bojama biće prikazani

polja delova trase, kao što su pravac, prelaznica, kružna krivina.
Prozor poprečnog
profila

se koristi za definisanje tačaka i segmenata posteljice.

se koristi za definisanje segmenta gde se skida gornji

sloj

se koristi za definisanje segmenata gde se dodaje gornji sloj

se koristi za selektovanje segmenata i za definisanje

parametara uscecanja i isecanja, kao i faktor rasipanja izvađene
podloge "B"
Kada se definiše posteljica koordinatama X i Z, definišu se i parametri
kao što su faktor rasipanja B, debljina sloja usecanja i nasipanja.

Kada se selektuje naredba za definisanje segmenata gde se skida

gornji sloj , na poprečnom profilu te linije će biti prokazane
braon bojom.

Kada se selektuje naredba za definisanje segmenata gde se

dodaje gornji sloj , na poprečnom profilu te linije će biti
prokazane zelenom bojom.

Svaki početak počinje od stacionaže 0 i sa profilom "Primer PP", ovi

profili se mogu kasnije menjati i ubacivati profili iz biblioteke.

Računanje zapremina useka i nasipa

Kada se definišu parametri posteljice profil će postati brao boje ako

je sve uredu, ostaje nam još da sračunamo zapremine useka i nasipa
i da kreiramo izveštaj:
 Kada sračunamo kubature možemo sačuvati izveštaj u "txt" formatu i
kasnije ga obraditu u Excelu ili nekom drugom sličnom alatu za rad
sa tabelama.

Ovde će biti malo detaljnije

objašnjen postupak projektovanja
saobraćajnice.
Priprema situacije za projektovanje

Nacrtajte osovinu puta (na primer:

početnu i završnu tačku, spojenu
linijom) ili kreirajte putanju od linija,
prelaznica i lukova.

Kreir

ajte
Detaljnija
objašnjenja Digita

lni

Mode

Teren

Kreir

ajte

tipov

popre

čnih

profil

Selektuje liniju ili putanju i iz

menija "Pregled" izaberite
"Saobraćajnice"

Definisanje osovine saobraćajnice-trase

Da bi definisali osovinu
saobraćajnice definišite temana,
ako dvostruko kliknete na teme na
kontrolnoj tabli možete definisati,
tip prelaza i parametre (prelaznica,
kružna krivina i sl.)
Vežbanka Projektovanje saobraćajnica 1
 ave boje
U • Kružna krivina ljubičaste boje
p Model terena je svetlo zelene boje.
r
o U jednom crtežu može postojati 256
z modela terena ali se samo aktivni
o vidi u podužnom profilu.
r
u Podužni profil je povezan sa
objektom saobraćajnica "Road",
p ako izbrišemo saobraćajnicu, biće
o izbrisan i podužni profil.
d
u U jednom crtežu možemo imati više
ž definisanih saobraćajnica.
n
o
g

p
r
o
f
i
l
a
:
• P
r
v
a
c
ć
e
b
t
c
v
e
n
e
b
o
e
• P
r
l

a
s

e
l
p
2 Projektovanje saobraćajnica Vežbanka
Dodavanje referentnih objekata

U crtež podužnog profila možete dodati referentne objekte, jedan po

jedan ili više referentnih objekata selekcijom referentnih
objekata kroz meni "Editovanje", "Dodaj referentne objekte" ili
CTRL+F

Napomena:
Referentni objekti se uvek mogu obrisati brisanjem iz podužnog
profila.

Definisanje nivelete saobraćajnice i podužnog profila

Kada prvi put uđete u podužni profil niveleta će biti prava linija.
Uzmite naredbu da definišete temena vertikalnih krivina,
ako
dvostruko kliknete na teme moćićete da unesete parametre
vertikalne krivine (parabola, kružna krivina, poluprečnik, nagib
nivelete i slično).

Kada podesite niveletu sada je potrebno da nanesete tipove

poprečnih profila na određenoj stacionaži .

Kada se definišu tipovi poprečnih profila tada se nanose profili

markeri da se pripreme mesta na kojima želimo da prikažemo
profile u podužnom i crtežu poprečnih profila.

Iscrtavanje podužnog profila se vrši naredbom "Napravi podužni profil"

iz menija "Fajl".

Icrtavanje poprečnih profila se vrši naredbom "Napravi poprečne

preseke" iz menija "Fajl". Stim što prvo moramo da selektujemo
profile, i to ako želimo sve profile selektujemo, "Oznake poprečnih
profila" ili ako želimo sve karakteristične profile selektujemo
"Poprečne preseke"

Definisanje tipa poprečnog profila

Da bi mogli da projektujemo potrebno je prvo definisati tipove

poprečnih profila i sačuvati ih u biblioteci.

Da bi kreirali tip potrebno je nacrtati tip profila u Pythagoras

dokumentu u razmeri R=1:1 i u jedinicama koje koristite.

Kada se nacrta profil, nakon toga sledi definisanje tačaka, I to kroz

meni "Formatizovanje", "Stil tačke":
• Centralna tačka je osovinska tačka i tačka kroz koju prolazi
definisana niveleta (Može se definisati samo jedna centralna
tačka).
• Prelomna tačka je tačka od koje počinje škarpa (mofu biti
samo dve prelomne tačke).
• Referentna tačka je tačka koju želimo da vratimo na situaciju
kada se završi projektovanje (Na primer ivica asfalta i sl.).
 R R
Pr R R Pr
ef C ef
el ef ef el
er en er
o er er o
en tr en
m en en m
tn al tn
na tn tn na
a na a
ta a a ta
ta ta ta
čk ta ta čk
čk

Kada smo definisali tačke selektujemo sve tačke, poligone i linije i

idemo u meni "Fajl", "Kreiraj", "Poprečni presek".
Podićiće se dijalog boks "Kreiraj tipski poprečni presek"

Ovde možemo podesiti, dali ćemo za kosine koristiti fiksno odstojanje,

a različit nagib ili fiksni nagib sa različitim odstojanjem, vrednosti za
pad možemo unositi za sve kombinacije, ako je usek, ili nasip sa leve
i sa desne strane i to predstavlja tangens ugla nagiba u procentima.

Na primer:100.0 u svim rubrikama znači da je pad 1:1 i za usek i za

nasip i sa leve i sa desne strane, ako hoćete pad 1:1.5 to je 0.6666 ili
u procentima 66.66%, znači uneti 66.66 u polje.

Takođe možemo posebno definisati ako je usek-levo polje iznad slike

profila sa leve strane, nasip-desno je polje ispod slike profila sa
desne strane itd.

Ako kliknemo na taster "Atributi nagiba" možemo definisati tip linije

škarpe u profilu.

R R
ef C
ef
R er en
Pr er
ef en tr
el en
er tn al
o tn
en a na
m a
tn ta ta
na ta
a čk
ta ta
čk

Širina Ofset
Ofset
 Polje "Leva traka " i "Desna traka" omogućuju da unesmo "Ofset" od
osovine profila odakle će početi da deluje vitoperenje i "Širina" dokle
će da deluje vitoperenje.

Na primer: Ako imamo profil dve saobraćajnice (širine po 3m) sa

zelenim pojasom između(širine 2m), Pythagoras nam omogućuje da
osovina bude u sredini, a da definišemo pomoću ofseta (u ovom
slučaju 1m levo i desno da ne vitoperimo zelenu površinu širine 2m.
Ako za širine unesemo 3m levo i desno to znači da će Pythagoras
vitoperiti profil od osovine levo 1m do 4m i desno 1m do 4m, posle 4m
takođe ako imamo bankine one se neće vitoperiti.

U polje "Nagib" se unose nagib levo i desno od osovine kako smo

konstruisali u profilu (ako je nagib od osovine nagore onda se unosi
kao pozitivna vrednost, a ako je nagin od osovine nadole onda se
unosi negativna vrednost u %). U polje ime unosi se Ime novog
profila u biblioteci ili u dokumentu.

Iscrtavanje i priprema za obeležavanje

Nakon izrade projekta i definisanja svih parametara saobraćajnice

možemo da pristupimo izradi podužnog profila, poprečnih profila kao
icrtavanju svih relevantnih pozicija sa poprečnog profila na satuaciji

Izrada podužnog profila

Podužni profil se jednostavno kreira izborom naredbe "Napravi

podužni profil" iz menija Fajl.

Prvo će se otvoriti dijalog boks za definisanje sadržaja podužnog

profila.

Ovde se može podesiti šta želimo da imamo na profilu od ponuđenih

opcija.

Kada se podese svi parametri klikne se na taster "U redu"

 Kreiraće se podužni profil u novom crtežu.

Razmera X : 1/500
Razmera Z : 1/50
Referentna visina :
177.000

Broj profila 1 2 3 4 5

Razmak profila 25.00 25.00 25.00 25.00 25.00

18 181.51 18 181.652 181. 18 18 18 181.793 66.42 182.284 87.51

181.5 18 182.295 88.34
Stacionaža 39 1.3 1.7 9 1.5 4 601 1.7 1.6 1.7
181.871 68.53 182.320 89.96
181.5 46 39 30.74 97 181.673 4 13 09 14
39 5.1 18 35. 4 5 54. 57. 61. 181.908 70.46 182.580 92.44
181.81
1.4 65 10 42 31
Kote terena 181.5 1
80
2 181.896 181.9 181.956 72.84 182.842 94.70
39 52
25.
32.94 181.6348
181.518 181.6 182.585 182.029 75.2090 182.785736 97.14
00 44.2720
1 36
Projektovana visina 50.00 182.123 77.74
183.826 183.8103 19090..6030
182.191 80.14 183.853 102.06
18
3.1
71
44.70 43.64 43.46

Nagibi nivelete< i vertikalne krivine

Linija Krug
L: L:
44.70 87.10
% :0.80 R :1029.10

18 18
2.2 4.
18 40 40
1. 64.32
8
53
44.48
9

Pravci i krivine Prelaznica u

desno K :
Pravac 103.32
R1 :B eskonačan
R2 :240.00

.
Ovaj crtež se može doraditi u koliko je to potrebno, štampati i sačuvati
u nekom drugom formatu kao što je

DWG. Izrada poprečnih profila

Poprečni profili se jednostavno kreiraju izborom naredbe

"Napravi poprečne preseke" " iz menija Fajl

Da bi ova naredba bila aktivna potrebno je selektovati u

prozoru podužnog profila poprečne profile.

Mogu se selektovati jedan ili svi profili od jedanput, ako se

selektuju svi profili onda u dijalog boksu možemo podesiti kakav će
biti crtež, možemo dodati profile na situaciju sa podešavanjem
atributa, možemo podesiti šta želimo da vidimo na poprečnom
profilu od ponuđenih opcija itd.
 Kada to sve podesimo kliknemo na taster "U redu"
I kreiramo crtež sa poprečnim porfilima, ovaj crtež se može
dorađivati štampati ili čuvati u DWG formatu.

-2.00 % -2.00 %

Razmera : 1/50
Referentna visina : 178.000
Stacionaža : 0.00
18 18 18
Odstojanje 0.5 1.5 2 .6
98 39 67
17 18 7.3 18 18 18 7 .3 18 18
Kote terena 9.9
82
0.1
90
0 1 .0
70
1.5 2 .3
91
0 3.0
79
3.4
99
39
0.0
0
Projek tovana visina

Razmak profila
7.30 7.30

-2.00 % -2.00 %

Razmera : 1/50
Referentna visina : 177.000
Stacionaža : 25.00

Odstojanje 18
0.3
18
1.7
18
3.4
02 39 27
17 17 7.3 18 18 18 7.3 18 18
Kote terena 9.3
80
9.4
66
0 1.2
57
1.4 1.8
06
0 5.1
89
5.2
67
80
0.0
0
Projek tovana visina

Razmak profila
7.30 7.30

Broj profila 1

-1.61 % -2.00 %

Razmera : 1/50
Referentna visina : 178.000
Stacionaža : 50.00
18 18 18
Odstojanje 0.7 1.9 2 .6
23 52 43
17 7.3 18 18 18 18 18 18 18 7 .3 18 18 18
Kote terena 9.8
20
0 0.7
91
0.9
11
1.0
92
1.6 2.1
68
2.4
58
2 .5
60
0 3 .0
77
3.2
02
3.4
90
36
0.0
0
Projek tovana visina

Razmak profila

7.30 7.30

Broj profila 2

Prenošenje projekta na situaciju

Kada se završi projekat možemo preneti saobraćajnicu na situaciju

izborom naredbe "Kovertuj u crtež" iz menija Fajl.
U dijalog boksu koji se pojavi možemo podesiti šta želimo da
konvertujemo u crtež od ponuđenih opcija.

Takođe možemo podesiti tip linija, boju i lejer gde će biti smeštene,
kao i rastojanje na kom želimo da imamo tačke.

Ova opcija daje mogućnost računanja i iscrtavanja tačaka na

situaciji na željenom rastojanju (0.5m, 1m, 2m, 5m itd.), a ne samo
računanje na mestima gde se definišu karakteristični profili.

Sračunate tačke možemo selektovati reimenovati i izbaciti kao

spisak koordinata za obeležavanje.

S obzirom da su koordinate u državnom koordinatnom sistemu ovi

podaci se mogu korititi i za obeležavanje i za kontrolu izgradnje
saobraćajnice.

Kordinate se mogu izbaciti u formatu "ime, Y, X, H šifra" ili

stacionažno ako je taj tip koordinata selektovan.
Poglavlje 9: Specijalne funkcije

Da bi završili, ovo poglavlje će vam ukratko dati o informacije

nekim naredbama koje su slabo ili nisu uopšte pomenute u ovoj
Vežbanci.
Više informacija o ovim naredbama možete pronaći u knjizi Uputstva.
Informacije o
crtežu

Informacije o crtežu se mogu uneti koristeći naredbu Info o crtežu...

u meniju Fajl (pogledajte sliku Fajl menija ispod).

Uvoz i izvoz

U Pitagorin crtež možete uvoziti crteže iz ostalih alata, iz totalnih

stanica ili liste. Pitagora prepoznaje nekoliko formata. Pogledajte
koje u meniju Fajl naredbu Uvoz:
• Lista koordinata
• DXF: Data Exchange Format (AutoDesk)
• SHAPE
• SICAD_SQD
• Kolektor podataka (totalne stanice itd.)
• Slika
• Lista slika
Iz Pitagore možete izvoziti crtež ili selektovane delove iz crteža
koristeći naredbu Izvoz u meniju Fajl. Potrebno je da selektujete
objekte pre nego što pokrenete ovu naredbu. Možete selektovati
sledeće formate:

• Lista koordinata
• DXF: Data Exchange Format (AutoDesk)
• Digitalni model terena
• Slika
• SHAPE
• Tabela
• SICAD-SQD
• Lista objekata
• Lista za obeležavanje

Informacije o
objektu
Ukoliko je potrebno da ubacite ili ispravite neke dodatne informacije
o objektima, to možete uraditi na sledeći način. Prvo selektujte
objekat i zatim u meniju Pregled selektujte naredbu Informacije o
objektu.
Napomene:
Možete da menjate broj tačke kada se radi o informacijama o tački.
Vežbanka Specijalne funkcije 1
Kada dvaput kliknete na objekat,
Prozor sa informacijama o objektu
se automatski pojavljuje.

2 Specijalne funkcije Vežbanka

Definisane vrednosti i selekcije

Kada podesite definicije vrednosti i izbor jedinica i sačuvate promene

u crtežu, te selekcije će ostati i za sve naredne nove crteže, dok ih
ne izmenite.

Naredbe u meniju Definicije, koje se odnose na izgled tačaka, linija

ili Teksta imaju isto značenje kao i u meniju Formatizovanje.

Sledeće naredbe nisu eksplicitno objašnjene u ovoj Vežbanci.

Njihovo značenje proizilazi iz naziva i sadržaja. Selektujte ih kako bi
ste dobili više informacija (i /ili pogledajte knjigu Uputstva):
• Potvrda tačke; povezuje tačkaste objekte koji su definisani.
• Razmera koordinatnog sistema strane
• Sledeći broj tačke
• Jedinice, tekst ispisa...
� Identifikator tačke
� Decimalna mesta
� Decimalni znak
� Ispisivanje
definiše prikaz tekstualnih objekata koji predstavljaju koordinate,
dužine linija, površine, visine, brojeve tačaka i komentare.
• Tačnost stanice

Opcije prikaza i štampe

U meniju Pregled naredba Opcije prikaza vam omogućuje da

podesite šta hoćete da vidite od sadržaja crteža.

Kada štampate, pre samog štampanja pojaviće vam se prozor sa

selektovanim opcijama prikaza. Ako ništa nemenjate, odštampaće
se ono šta se vidi na ekranu.

Kopiraj i Unesi

Naredbe Kopiraj i Unesi (u meniju Editovanje) omogućuje vam da

kopirate crtež ili deo crteža iz ili u drugi crtež.

Naredba Kopiraj zapisuje u klipbord koordinate selektovanih objekata.

Naredba Unesi iz klipborda unosi sve objekte i sa njihovim atributima.

Primer:
- Kreirajte novi crtež(Fajl - Novi)
- Nacrtajte dve tačke P1 i P2 n arastojanju od 50m.
- Definišite korisnički koordinatni sistem P1-
P2. koordinate P1 = 0, 0, 0
koordinate P2 = 50, 0, 0
 - Nacrtajte pravougaonik u blizini te dve tačke

- Kreirajte drugi crtež.

- Nacrtajte takođe dve tačke P1 and P2 na rastojanju od 50m ali
u različitom koordinatama od prvog crteža.

- Definišite korisnički koordinatni sistem P1-P2.

- Prebacite se u prvi crtež i iskopirajte pravougaonik u

klipbord naredbom Kopiraj.

- Vratite se u drugi crtež i koristeći naredbu Unesi unesite sadržaj

iz klipborda.

Sistem će znati gde da smesti pravougaonik zato što

koordinate ostaju iste u oba crteža.

Računanja

Pitagora vam ne pomaže samo da crtate objekte, već vam

takođe pomaže u izvođenju mnogo složenijih računanja.

Sledeća polja možete selektovati u meniju Računanja:

• Presečne tačke (selektujte linije, lukove i krugove pre

nego selektujete ovu naredbu)
• Otvoren i zatvoren poligonski Vlak
• Tačka presecanjem napred
• Tačka presecanjem nazad
• Transformacija

Više o ovim naredbama u knjizi Uputstva u poglavlju Računanja.

Vežbanka Specijalne funkcije 1

Rad sa listovima

Rad sa listovima vam omogućuje da pripremate listove za

štampu, kao i da podešavate štampače i plotere.

Za svaki list možete da podesite poseban štampač ili ploter, kao

i razmeru štampe detalja iz crteža.

Kada podesite listove možete ih kopirati (kopiranjem lista on

preuzima sve informacije iz koordinatnog sistema stzrane) i
podešavati druge listove.

Listovi mogu biti "Leteći" tako da se nevide nego se samo vidi

Lokalni koordinatni sistem

Aktivni ili ne, takođe se može podesiti šta će se videti u kome

listu kroz jednostavnu selekciju sačuvanih prikaza i dr.

Listovi se mogu i brisati u ovom dijalog boksu.

Uputstva
Poglavlje 1: Koncept i terminologija

Rad sa Pitagorom zahteva razumevanje nekoliko koncepta i

pojmova. Ovo poglavlje objašnjava koncepte i specijalne pojmove
koji su potrebni da bi ste bolje razumeli ovo uputstvo i rad sa
Pitagorom.

Koordinatni sistemi

Pythagoras podržava 5 tipova koordinatnih sistema. To je važno da

bi ste razumeli različite principe pozadine svakog koordinatnog
sistema, to jest da bi ste ih korektno koristili.

To su sledećih 5 tipova koordinatnih sistema:

1. Lokalni koordinatni sistem

2. Opšti Koordinatni sistem
3. Korisnički Koordinatni sistemi
4. Koordinatni sistem strane
5. Privremeni Koordinatni sistem

Za prikaz koordinata, Pythagoras podržava sledeće uobičajene

koordinate:

– YXH: pravougle koordinate u koordinatnom sistemu

YXH (horizontalna Yosa)
– HdH: polarne koordinate: Horizontalni ugao, Redukovana
dužina, Visina (H).
– HVd: Horizontalni ugao, Vertikalni ugao, Redukovana dužina.
– HVs: Horizontalni ugao, Vertikalni ugao, Kosa dužina.
– CdH: Stacionaža, dužina od tačke stacionaže do tačke na
upravnoj kroz tačku stacionaže, Visina (H).

U lokalnom, opštem i korisničom koordinatnom sistemu možete unositi

koordinate u na gore navedene načine. U svakom trenutku možete
menjati koordinatni sistem i način prikaza koordinata. Što će biti
objašnjeno kasnije.

Definicije:

1. Pravac ose u pravouglom koordinatnom sistemu može

biti pravac Y ili X ose, ili pravac sever. Po definiciji je:
pravac sever.
2. Jedinica dužine: može biti metar, mm, milja ili stopa (feet).
Po definiciji je: meter.
3. Jedinice ugla: Gradusi, Stepeni, radijani ili Miligradusi.
Po definiciji je: Gradus.
4. Smer uglovne podele: u smeru kazaljke i suprotnom od
smera kazaljke. Po definiciji je: U smeru kazaljke.
5. Visina: (H) odgovara prirodnom osećaju, veća vrednost
označava da je više pozicije. Kada se koristi HVs ili
HVd sistem.
Uputstva Koncept i terminologija
1
 6. Vertikalni ugao ili zenitno odstojanje (90stepeni= horizontalni).

2 Koncept i Uputstva
terminologija
 Sve jedinice po definiciji se mogu menjati u bilo kom trenitku. Nove
vrednosti koje budete izabrali će biti po definiciji kada budete otvarali
sledeće Pitagorine dokumente, nakon resetovanja Pitagore..

Lokalni Koordinatni sistem

Ovo je osnovni koordinatni sistem koji ćete koristiti najviše kada

otvorite novi dokument. Lokalni koordinatni sistem obično treba da
odgovara koordinatnom sistemu koji ste koristili prilikom merenj ana
terenu. Pozicija prve stanice će odgovarati koordinatno početku
lokalnog koordinatnog sistema i pravac Horizontalnog ugla će biti
jednak = 0.0 i odgovaraće izabranom pravcu ili Y ili X ose ili pravcu
Severa Lokalnog koordinatnog sistema.

Kao što će biti objašnjeno kasnije, možete postaviti crtež bilo gde u
lokalnom koordinatnom sistemu. Takođe, možete crtež rotirati,
urazmeravati, pomerati kako bi ste ga što bolje pripremili za štampu.

Opšti Koordinatni sistem

Opšti Koordinatni sistem je neophodan u dva slučaja:

1. Ako želite da koristite crtež sa velikim vrednostima

koordinata u projekciji.
2. Ako želite da kopirate ili unosite između dva crteža sa
različitim lokalnim koordinatnim sistemima i
zajedničkim tačkama.

U prvom slučaju, potrebno je da imate dve zajedničke tačke u oba

koordinatna sisetma kako bi ste mogli da sračunate parametre
transformacije.

U oba slučaja morate imati definisane iste tačke (ista oznaka ili broj)
u oba koordinatna sistema. Kada imate definisane iste tačke, tek tada
možete raditi u oba koordinatna sistema.

Sve koordinate objašnjene iznad važe i za opšti koordinatni sistem

sa izuzetkom polarnih koordinata.

Detaljnije objašnjenje sledi u lekciji Transformacija.

Korisnički Koordinatni sistemi

Jednostavno možete kreirati nove koordinatne sisteme. Ovi

koordinatni sistemi se nazivaju korisnički, u jednom crtežu može biti
najviše 32 u istom trenutku. Takođe, korisnički koordinatni sistemi se
mogu jednostavno brisati ako nam trebaju samo privremeno. Kada
koordinate merenja unosimo u koristeći novi korisnički koordinatni
sistem, koordinata stanice će odgovarati koordinatnom početku
koorisničkog koordinatnog sistema. Korisnički koordinatni sistem se
definiše sa dve tačke, jedna definiše koordinatni početak, a druga
definiše pravac X ose. Koordinate ranije pomenute u lokalnom
koordinatnom sistemu, takođe važe u korisničkom.

U svakom trenutku se može prelaziti sa lokalnog na neki od

korisničkih koordinatnih sistema. Prikaz koordinata una kontrolnoj
tabli odgovaraće uvek aktivnom koordinatnom sistemu.
 Koordinate tačaka se mogu prikazati kao: YXH, HdH, HVd, ili HVs.

Napomena: Visine tačaka u korisničkom koordinatnom sistemu su

relativne u odnosu na koordinatni početak korisničkog koordinatnog
sistema.

Koordinatni sistem strane

Ovaj koordinatni sistem nema veze sa podacima dobijenih

merenjem. On se koristi za iscrtavanje okvira crteža i slično. Podaci
koji se iscrtaju u ovom koordinatnom sistemu nisu u vezi sa
podacima iz lokalnog koordinatog sistema.

Koordinatni početak je donji levi ugao strane a x-osa odgovara donjoj

ivici strane.

Razmera koordinatnog sistema strane se može menjati u bilo kom

trenutku. Promenom razmere možete štampati isti crtež u različitim
razmerama. Razmera koja se podesi u koordinatmo sistemu
strane utiče isto na sve elemente u crtežu.

Zapamtite da objekti kreirani u lokalnom koordinatnom sistemu nisu u

nikakvoj vezi sa objektima kreiranim u koordinatnom sistemu strane..

Privremeni Koordinatni sistem

Možete kreirati Privremeni koordinatni sistem u crtežu, koji neće biti

sačuvan u dokumentu. On se automatski izbriše prilikom kreiranja
novog.

Ovaj koordinatni sistem se može kreirati ili u Lokalnom ili u

koordinatnom sistemu strane.
Kada kreiramo privremeni koordinatni sistem strane koordinatni
početak se tada odnosi na koordinatni početak privremenog
koordinatnog sistema.

Snapovanje

Pythagoras se snapuje na tačku, liniju, luk, krug ili centar poligona

kada je kursor na oko 2mm od objekta. Svaki snap je prikazan na
određeni način, svaki prikaz ima svoj “Znak” koji će stajati na objektu
umesto kursora. Takođe na kontrolnoj tabli u trenutku snapa možete
dobiti informacoje o objektu (recimo za dužinu, ako pritiskamo taster
TAB na tastaturi dobijaćemo: redukovanu, kosu, direkcioni ugao,
visinsku razliku, odstojanja do krajnjih tačaka, od kojih se tačaka
sastoji linija).

Kada se kreiraju linije, lukovi ili krugovi određeni znakovi će nas

asocirati da smo na pravcu normale ili tangente.

Snapovanje određenih objekata se može uključiti ili isključiti koriteći

naredbu Snap u meniju Definicije.
Identifikator tačke

Identifikator tačke je naziv ili broj tačke. Saka tačka u Pitagori se može
definisati sa 8 karaktera, kao na primer: 1, 1050, A tačka, Tačka 1, S1.

Pythagoras ne vodi računa o nazivima tačaka, tako da naziv tačaka

može davati korisnik ili da program automatski definiše brojeve
tačaka. Uvek možete da definišete početni broj tačke, kod
automatskog definisanja tačaka.

Lejer
i

Lejeri se koriste za formiranje grupa sa sličnim podacima. Lejere

možete zamisliti kao više transparentnih folija (oleata)
određenog sadržaja.

Ova verzija podržava formiranje 4096 lejera. Svaki lejer može imati
svoj naziv, i takođe lejeri se mogu napraviti da budu vidljivi/nevidljivi,
zaključani/otključani ili zamrznuti/.

Zato što lejeri mogu biti definisati na različite načine, mora se voditi
računa o izmeni podataka između (Kopiraj/Unesi ili Uvoz/Izvoz)
crteža..

Mi preporučujemo da standardizujete korišćenje lejera kako ne bi ste

morali da menjate nazive lejera kada prebacujete podatke iz jednog u
drugi crtež.

Kontrolna tabla Pitagore

Kontrolna tabla programa Pythagoras je poseban prozor koji uvek

prikazuje informacije koje su potrebne za kreiranje tačaka i linija. Sve
informacije su osetljive. Na primer, ako stanete na neku liniju
dobićete informacije o krajnjim tačkama, dužini linije i odstojanja do
krajnjih tačaka, kako se budete pomerali duž linije videćete da se
određene informacije na kontrolnoj tabli menjaju.

Ova osobina nije bitna samo da bi ste dobijali informacije o

objektima, već glavna prednost ove osobine primećuje kod kreiranja
novih linija i tačaka. Pythagoras će vam dozvoliti da kreirate nove
linije ili tačke sa mogućnošću podešavanja određenih vrednosti
(odstojanja, koordinate, poluprečnik i sl.). Šta će biti prikazano na
kontrolnoj tabli zavisiće od toga koji alat budete selektovali.

Dok editujete ulazne vrednosti prilikom kreiranja novih objekata,

automatski će te u prozoru crteža videti efekat promene ulazne
vrednosti (na primer ako crtate krug i unosite vrednost poluprečnika
videćete kakav će biti budući krug na crtežu), pre nego potvrdite
unešenu potvrdu.
Izbor aktivnog lejera

Aktivan lejer je onaj u kome se kreiraju novi objekti.

Naziv lejera se nalazi na kontrolnoj tabli i može se menjati izborom

lejera iz ponuđene liste, koja se dobija kada se mišem klikne na polje
naziva lejera.

Napomena: Aktivan lejer je uvek vidljiv i ne može se napraviti da

bude nevidljiv.

Pythagoras-traka sa alatkama

Pored standarne table sa alatkama, u pitagori se mogu aktivirati ili

deaktivirati dodatne trake sa alatkama.

Na ovim trakama se nalaze standardne funkcije kao što su Sačuvaj

kao, Otvori fajl, Štampa i slično).

Kopiranje atributa selektovanog objekta

Kada se selektuje neki objekat tada taster ( ) postaje aktivan.

Ako pritisnemo ovaj taster tada će atributi kao što su: boja, lejer,
debljina, font i slično, biti iskopirani u naku vrstu "klipborda".

Svaki objekat ima svoj klipbord, što znači da možemo iskopirati

posebno atribute za: tačku, liniju, tekst, poligon ili putanju.

Kopiranje atributa se može izvršiti takođe naredbom Atributi iz menija

Formatizovanje ili iz menija klikom na desni taster.

Dodavanje kopiranih atributa selektovanom objektu

Kada smo iskopirali atribute u klipbord, sada možemo selektovati

objekte i pritiskom na taster ih dodeliti selektovanim
objektima.

Takođe ove operacije se mogu uraditi kroz alatku Atributi, menija

Formatizovanje ili iz menija klikom na desni taster.

Ako selektujeme sve objekte odjednom i pritisnemo na taster

Dodaj atribute, atributi iskopirani u klipborde će biti dodeljeni
selektovanim objektima.

Aktiviranje lejera

Lejeri se mogu aktivirati izborom lejera iz liste padajućeg menija iz

trake sa alatkama.
Aktiviranje korisničke definicije

Korisničke definicije se koriste da se unapred definišu atributi crtanja

objekata. Definicije se kreiraju naredbom Rad sa korisničkim
definicijama iz menija Definicije.

Korisničke definicije se mogu aktivirati iz padajućeg menija trake sa

alatkama ili iz menija klikom na desni taster.

Izbor Koordinatnog sistema

Selektovani koordinatni sistem je prikazan na kontrolnoj tabli. Sve

koordinate koje unosite ili koje su prikazane u indikatorima pozicija
su relativne u odnosu na aktivan koordinatni sistem.

Koordinatni sistem možete selektovati ako kliknete na naziv

koordinatnog sistema na kontrolnoj tabli i izaberete ga iz ponuđene
liste.

Makro alatke (Pythagoras VBA)

Taster ( ) se pojavljuje u taci sa alatkama i označava da je učitana

makro aplikacija (VBA) i da se može pokrenuti pritiskom na taster
(način pokretanja makroa zavisi od same aplikacije, možda je
dovoljno da se pritisne taster, možda treba da se prvo selektuju neki
objekti i slično).

Izbor Pravougle ili Polarne koordinate

Na kontrolnoj tabli se mogu prikazati koordinate u sledećim oblicima

YXH, HdH, HDd ili HDs.

Tip koordinata možete selektovati tako što kliknete na Tip koordinata

na kontrolnoj tabli i izaberete neki iz ponuđene liste.
Poglavlje 2: Meni Fajl

Novi

Naredba novi otvara novi prazan crtež. Veličina strane zavisi od

izabranog štampača ili plotera. Ako želite da štampate na drugom
štampaču ili ploteru potrebno je da prvo selektujete novi štampač.
Apple Macintosh: chooser
Microsoft Windows: Control Panel: printer.
Takođe i postojeći crtež se može adaptirati za drugi štampač.

Otvori

Naredba Otvori otvara postojeći crtež sa diska i prikazuje ga na

ekranu.

Kada se selektuje ova naredba na ekranu se pojavljuje standardni

dijalog boks za otvaranje dokumenata. Da bi ste otvorili crtež potrebno
je da kliknete na dokument i zatim kliknete na taster Otvori, ili kliknete
dvostruko na naziv dokumenta.
Za detaljnije informacije o mogućnostima otvaranja dokumenata
konsultujte Apple Macintosh ili MS-Windows uputstvo.

Kada se dokumet čuva tada se sve selektovane informacije i opcije

čuvaju zajedno sa dokumentom. Takođe kada se dokument otvara sa
selektovanim informacijama i opcijama.

Samo za Windows verziju

Kada se otvara ekstenzija crteža je ili *.PYT ili *.PPD. *.PYT
dokument je normalni Pythagoras crtež; *.PPD dokument je
Pythagoras prototip dokument.

Prototip dokument se može ili:

• Otvori kopiju: rezultat je novi crtež identičan prototipu.
Dokument prototip se automatski zatvara.
• Otvori prototip: tada se prototip može menjati i sačuvati.
Ako otvaramo zauzet ili zaštićen fajl, Pythagoras će nas obavestiti da
dokument nemožemo da menjamo pod istim imenom. Fajl može biti
otvoren “samo za čitanje” (“Zaključan” za Mac).

Sve nastale promene mogu se sačuvati ali pod drugim imenom.

Taster iz trake sa alatkama odgovara ovoj naredbi.

Zatvor
i

Naredba zatvori se koristi za zatvaranje aktivnog dokumenta. Ukoliko

dokument sadrži ne sačuvane promene pojaviće se automatski dijalog
Uputstva Meni Fajl 1
 boks sa opcijom Sačuvaj.

8 Meni Fajl Uputstva

Sačuvaj

Naredba Sačuvaj služi za snimanje crteža na disk, pritom uzimajući

za ime dokumenta ime sa vrha prozora crteža. Ako dokument već
ima ime dokument će biti sačuvan, ako se radi o novom crtežu bez
naziva pojaviće se dijalog boks gde ćete moći da unesete naziv
novog dokumenta.

Sačuvaj kao...

Naredba Sačuvaj kao... čuva aktivan novi crtež ili novu verziju crteža.

Dijalog boks koji se pojavljuje omogućuje da izaberete verziju

dokumenta kao i da unesete ime novog crteža, ako pritom date ime
crteže koje već postoji u tom folderu, Pythagoras će vas pitati dali
hoćete da prepišete postojeći crtež novim.

Izbor “Tip dokumenta”, omogućuje da dokument sačuvate kao

standardni dokument, kao prototip ili kao dokument za prethodne
verzije Pitagore, kao AutoCAD dokument (DWG ili DXF, verzije) .
Dokument koji sadrži spirale ili prelaznice se nikako ne može
sačuvati u prethodnoj verziji programa!

Kod čuvanja dokumenta kao DWG ili DXF pojaviće se dijalog boks u
kome možete podesiti da li tačke iz pitagore želite da izvezete kao
tačke ili simbole, da li simbole želite da izvezete kao tačke, kao
blokove ili da ih raspakujete, da li šrafure želite da izvezete kao
šrafure ili raspakovano, da li nevidljive tačke iz pitagore želite da
izvezete ili ne kao i da li hoćete da izvezete poligone ili putanje kao
zatvorene ili otvorene polilinije.

Napomena: ako tačke ili simbole hoćete da konvertujete u tačke tada

se gube informacije o broju tačke, ako ih izvezete kao blokove tada
će sa tačkama biti izvezeni i brojevi. Tako da ako ponovo taj crtež
vratimo u Pitagoru tačke će imati svoj broj.

Podaci iz koordinatnog sistema strane se ne izvoze, ali ako hoćete

da ih izvezete morate prvo konvertovati crtež (objekte) iz
koordinatnog sistema strane u lokalni koordinatni sistem, pa takav
crtež sačuvati u DWG ili DXF formatu.

Sva podešavanja u crtežu će biti sačuvana zajedno sa crtežom.

Samo za Windows verziju

Ako smo sačuvali dokumet sa ekstenzijom *.PPD, tada crtež
postaje prototip i prilikom otvaranja on može biti korišćen kao
osnova novog crteža.
Info o crtežu...

Informacije o crtežu se mogu uneti u određena polja kao što su naziv

projekta, naziv crteža, datum, opis. Ove informacije mogu biti
automatski ispisane na crtežu.

Rad sa poddokumentima

Ova funkcija omogućuje da u jedan Pythagoras dokument možete da

isnertujete (povezujete) kao referentne dokumente više Pythagoras
dokumenata.

Kada se pozove ova naredba tada se pojavljuje dijalog boks gde

možete da kontrolišete već povezane dokumente ili da dodajete nove
ili da brišete iz liste postojeće Poddokumente.

Podokumenti mogu biti:

• S- spavajući, povezani su ali se nevide
• V-vidiljivi, povezani su i vide se ali je sadržaj tog dokumenta
zaključan za promene.
• P-promenljivi, povezani su i promenljivi su, što znači da ako
smo se povezali na više dokumenata (mogu biti na različitim
mestima
na disku ili mreži) i vršimo promene u glavnom dokumentu nakon
naredbe Sačuvaj, svaki povezani dokument će biti ponovo sačuvan
(dozvoljene su promene u poddokumetima nad postojećim
objektima, kao što su promena atributa i brisanje objekata).
• A-aktivan, po definiciji aktivan je dokument u koji se
povezuju podokumenti i ako dodajemo nove objekte oni će
se nalaziti u
glavnom dokumentu, ali ako želimo da promene (kao što su
dodavanje objekata) vršimo u nekom od poddokumenata, tada
možemo da aktiviramo taj poddokument i novi kreirani objekti će
biti u tom poddokumentu, posle ovoga treba ponovo aktivirati
glavni dokument.

Rad sa poddokumentima omogućuje rad sa mnogo više objekata

nego je dozvoljeno u Pitagori, takođe ovakav rad omogućuje
mnogo brži rad nego da se svi objekti nalaze u jednom crtežu.

Svaki od dokumenata se može posebno editovati i kada se otvori

glavni dokument sve nastale promene će se videti u glavnom
dokumentu.

Uvoz

Naredba Uvoz učitava podatke kreirane sa ostalim programima ili

kolektorima podataka, (na primer terenski podaci, liste ili ostali CAD
programi) u aktivan crtež.

Uvozni podaci mogu biti DXF/DWG dokument, SHAPE i Tabela, SQD

dokument, lista koordinata, terenski podaci sa instrumenata ili slike..

Napomena: Uvežena tekstualna datoteka se može direktno otvoriti u

Pitagori korišćenjem naredbe “Otvori tekstualni fajl”.
VAŽNO: Kada se uvoze podaci oni će biti uveženi relativno na aktivan
koordinatni sistem.
Lista koordinata

Lista koordinata sadrži naziv (identifikator) tačke i koordinate.

Struktura liste kordinata je objašnjena u Dodatku A.

Liste koordinate se mogu kreirati u svim standardnim procesorima

teksta i bazama podataka. (Microsoft Excel, Lotus 123, ...).

Kada se lista uvozi mora se voditi računa koji je koordinatni sisetem

selektovan, jer će tačke biti relativne u odnosu na aktivni koordinatni
sistem. Visine tačaka će biti relativne u odnosu na visinu
koordinatnog početka. Uvoz u koordinatni sistem strane nije moguć!

Koordinate u listi mogu biti pravougle ili polarne. Pre nego se uveze
lista koordinata mora se podesiti koji je tip koordinata i format tipa
koordinata..

Visina (H) nije obavezna.

Moguću formati su :
a) Br Y X (Šifra)
b) Br Y X H (Šifra)
c) Br Y X H Hinstr Hpriz (Šifra)
Gde su Hinstr visina instrumenta i Hpriz visina prizme.

Ako su ove vrednosti u listi Pythagoras će ih uzeti u obzir prilikom

računanja visina tačaka.

Preporučujemo da koristite listu koordinata kada je potrebno uvesti

veliki broj tačaka iz podataka merenja.

DXF/DW G

Korišćenjem ove naredbe moguće je izvršiti uvoz formata AutoDesk

DXF i DWG.

SHAPE

Korišćenjem ove naredbe mogu se uvoziti fajlovi kreirani u ESRI

formatu (*.shp)

Kada se uvoze SHAPE fajlovi otvara se dijalog boks sa već

podešenim nazivima lejera i tabela baze podataka.

Nazivi lejera i tabela se mogu promeniti da se podaci uvezu na

pozicije koje želimo.

10 Meni Fajl Uputstva

 Takođe možemo podesiti atribute tačaka u dijalog boksu Atributi
tačaka

Možemo podesiti atribute linija u dijalog boksu Atributi linije

I atribute poligona u dijalog boksu Atributi poligona

Napomena: Svi atributi i nazivi se mogu menjati i kasnije.

Tabela

U već kreirane atributalne tabele u Pythagoras možete uvoziti

sadržaj atributa iz fajlova kreiranim u formatima *.dbf, *.txt ili *.csv.
SICAD-SQD

(Samo Windows)
Ova naredba omogućuje uvoz SQD fajlova iz SICAD programa.

Kolektor podataka

Ova naredba vam omogućuje da učitate fajlove merenja iz kolektora

podataka. Ovi fajlovi su u formatu koji definiše proizvođač
geodetskih instrumenata.

Pythagoras može da učitava skoro sve poznatije formate kolektora

podataka i totalnih stanica (Sokkia, Leica, Topcon, Zeiss, Nikon,
Pentax, Geodimeter, TDS).

Takođe možete da radite izravnanje poligonskog vlaka za vreme

uvoza podataka merenja (kada su tačke merene tada mogu biti i
izravnate). Za ovo vam je neophodan modul DC2 (uvoz podataka
merenja ). Deteljnije objašnjenje je uputstvu “Uvoz iz kolektora
podataka” .

Slika

Ova naredba uvozi slike u crtež. Slike su skenirane karte ili planovi i
sačuvani u formatu Windows BMP (bitmap), TIFF ili GeoTIFF putem
nekih od programa za obradu slika. Ako su slike sačuvane u nekom
od drugih formata moraju se prvo konvertovati u neki od gore
navedenih.

BMP slike mogu biti monohromatske (xcrno-belo) ili u 16, 256 ili 24-
bitnoj boji. RLE kompresovane BMP slike se ne mogu učitati u
Pythagoras.

Ove formate za vreme uvoza Pythagoras konvertuje u format

Pitagorina slika (ekstenzija *.IMG). Ovaj format je optimiziran kako
bi se što brže radilo sa slikama (zumiranje, pomeranje itd.). Kada se
slika učita i sačuva crtež biće sačuvani i podaci o slici (putanja,
opšte informacije itd.), ako se desi da se slika izbriše sa diska tada
će program pri otvaranju crteža koji sadrži sliku javiti da slika nije na
mestu i ponuditi mogućnost da se slika pronađe na disku.

Slika se može koristiti u više crteža.

Napomena:
Format GeoTIFF je jedna varijanta formata TIFF koji sadrži
geografske podatke. Slika u ovom formatu se može učitati ili
relativno ili apsolutno u državnom koordinatnom sistemu.

Slike se mogu uvoziti na dva načina:

• Slika po slika
• Lista slika
Slika po slika
Za vreme uvoza možete izabrati da li sliku hoćete da učitate kao
georeferenciranu ili ne, ako izaberete automatsko referenciranje slika
će imati prave koordinate, ako ne slika će biti na sredini strane.

Uputstva Meni Fajl 1

 Sa listom
Takođe slike se mogu uvoziti preko liste koordinata i naziva slika.
Moguće je koristiti slike različitih formata u listi. Ako je slika Geo-
TIFF program će zanemariti koordinate iz liste, već će uzeti
koordinate koje se nalaze u formatu..

Operacije sa slikama

Osobine slika (razmera, intenzitet, ...) i pozicija slike se mogu menjati.

Saslikama se mogu izvoditi sledeće operacije:

1. Selekcija slike
Ako se pritisne taster "B" ili "I" na tastaturi i klikne na sliku tada će
slika biti selektovana, tada se slika može pomerati ili brisati.

2. Operacije sa rasterom
Ako želite da radite samo sa delom slike ili da ispravite deo slike
postoje alatke koje vam omogućuju modifikaciju slike:

• Odseci
• Laso
• Brisač
Više detalja u poglavlju “Alatke”

3. Promena atributa slike

Dvostruki klik na sliku otvara dijalog boks za promenu atributa slike.
Ako vršimo neko isecanje, brisanje itd. U dijalog boksu će se pojaviti
opcija se promene i sačuvaju. Originalna slika se ne može presnimiti.
Više informacija u poglavlju Meni Pregled, “Informacije o objektu”.

Veličina slike

Skenirane slike mogu biti veoma velike. Veličina slike zavisi od

sledećeg:
• Broj boja koji se koriste u slici. Monohromatske slike
zauzimaju mnogo manje memorije od slika sa 24-bitnom
bojom.
• Rezolucija skeniranja.
• Širina i Visina slike.

Na primer A4 slika u boji skenirana na 300dpi u 24-bit boji ima

veličinu fajla od 26MB. Ista slika u rezoluciji 600dpi, biće 4 puta veća.
Na drugoj strani A0 crtež skeniran monohromatski u rezoluciji 300 dpi
će zauzeti nekompresovan oko 17,4MB.

Pythagoras čuva slike u svom formatu koji je optimiziran za brži

prikaz na ekranu. U proseku crno-bela slika (monohromatska) će biti
5 puta manja nego inače. Tipična veličina Pitagorine slike rezolucije
300dpi A0 veličine će biti oko 4MB.

Digitalizacija slika

Koristeći skenirane slike može se digitalizovati sadržaj slike. Većina

prvo urazmeri slike tako da dobije u pravoj dimenziji. Tako da je
izmeren 1m na slici jednak jednom metru u prirodi.
Da bi ste urazmerili slike potrebno je da uradite sledeće:
1. Uvezete sliku u prazan crtež.
2. Podesite razmeru crteža tako slika bude u razmeri originala.
 3. Podesite razmeru slike po pravcima Y i X ose tako da dobijete
originalnu veličinu.
4. Ako želite da radite u poznatom koordinatnom sistemu:
Ispikirajte tačke na slici kojima znate koordinate. Kada
ih selektujete možete pokrenuti naredbu
"Transformacija N tačaka" da transformišete ceo crtež
zajedno sa slikom u poznati koordinatni sistem.

Kada radite u poznatom koordinatnom sistemu na primer u državnom

koordinatnom sistemu u Gaus-Krigerovoj projekciji, možete koristiti
naredbe Kopiraj i Unesi u oba smera, između crteža sa slikom i ostalih
crteža.

Ako budete kopirali sliku ona će biti urazmerena i rotirana.

Napomena: Ako imate slabiju grafičku kartu tada će boje na slici biti
prilagođene vašoj grafičkoj karti. Tako da je moguće da određene boje
budu prikazane drugačije. U suprotnosti sa drugim paketima za
obradu slika Pythagoras ne menja sistemske boje i boje koje su
promenjene biće odštampane korektno.
Lista
slika

Lista slika omogućuje definisanje tekstualnog fajla sa listom slika,

koja će biti uvežena automatski. Pri ovom uvozu za svaku sliku se
može staviti atribut kao što su razmer , lejer itd.

Ovo je dobro kada je potrebno uvesti sve slike koje pokrivaju

određeno radilište i služe kao pozadina.

Format tekstualnog fajla

Struktura tekstualnog fajla je prikazana ispod:

Fajl sadrži dva dela:

1. Zaglavlje
2. Lista naziva fajlova slika karata sa koordinatama donjeg levog ugla i
eventualno gornjeg desnog ugla. Kada se unesu i donji levi ugao i gornji
desni ugao slika će biti razvučena u pravougaoniku koji je definisan
stranicama paralelnim osama i ovim dvema tačkama..

Zaglavlje

Napomena: polja u fajlu su odvojena ili TAB ili praznim mestom

1. zaglavlje uvek počinje sa dvotačkom.

2. Originalne slike: puna putanja slike mora biti unešena
3. Pitagorine slike: Pythagoras konvertuje originalne slike u Pitagorine.
Ovde se unosi putanja gde će slike biti sačuvane nakon konverzije.

Napomene:
• Za Macintosh, folderi sa slikama su odvojeni dvotačkom.
Za Windows, folderi su odvojeni obrnutom kosom crtom
Na primer: Disk1:documents:images:(Macintosh)
C:\documents\images\ (Windows)
• Zapamtite da putanje moraju da se završavaju sa dvotačkom za Mac
i sa obrnutom kosom crtom za Windows.
• U slučaju da u nazivu putanje postoji prazno mesto mora se
 između staviti ili znak navoda ili apostrof (ili “ ili ‘ )
4. Razmera: razmera originalne slike
 5. Nivo prikaza: Preporučujemo da se navede najniži nivo prikaza (=-10),
zato što se slike najčešće koriste kao pozadina. U drugom slučaju neki
od objekata se možda neće videti!
6. Lejer: Ako lejer ne postoji, tada će automatski biti kreiran.
7. Boja: boja se definiše brojevima (0=crna).
8. “Y” ili “N” (samo važi za Crno-Bele slike)
Y → negativ
N → normalno
9. Osvetljenje: unosi se u “%” (100%, 75%, 50%, …)

Lista

Lista izgleda ovako:

“Naziv fajla” “Ykoord donji levi ugao” “Xkoord donji levi ugao”
“Ykoord gornji desni ugao” “Xkoord gornji desni ugao”

Primedba: nazivi fajlova mogu da imaju ekstenzije. Proverite njihove

originalne nazive.

P ri me r

Evo kako izgleda jedan ulazni fajl:

:”C:\DATA\” “D:\GIS\NGI\” 1/10000 -1 NGI10000 0 N 100

top08-2.tif 170018.075 228172.645

top08-3.tif 178019.075 228172.645
top08-4.tif 186019.440 228172.645
top08-6.tif 170017.440 218172.030
top08-7.tif 178017.805 218172.030
top08-8.tif 186018.805 218172.030
top16-4.tif 186017.535 208171.415
top16-8.tif 186016.900 198171.435
top17-1.tif 194017.900 208171.415
top17-5.tif 194016.630 198171.435

Izvoz

Naredba Izvoz zapisuje selektovane objekte u jedan od dole

navedenih formata:

1. Lista koordinata ili lista ofseta ako koristite stacionažni CdH

2. DXF/DWG
3. Model terena
4. SHAPE
5. Tabela
6. SICAD-SQD
7. Lista objekata
8. Lista za obeležavanje
Kada se radi izvoz sve kordinate objekata zapisane u izvezenom
fajlu biće relativne na aktivan koordinati sistem i biće u
selektovanom tipu koordinata.

Napomena: Izveženi tekstualni fajl se može otvoriti direktno u Pitagori

naredbom "Otvori tekstualni fajl".
Lista koordinata

Lista koordinata sadrži informacije samo o selektovanim tačkama. I

to sledeće:
1. broj tačke
2. koordinate(YXH ili HdH).
Atributi i ostal einformacije se ne

izvoze. Brojevi tačaka u listi su uvek

sortirani.

Pythagoras ima mogućnost da uključi i tačke bez brojeva u listu.

Možete direktno otvoriti listu koordinata koristeći naredbu "Otvori

tekstualni fajl", iz menija fajl.

Takođe izveženu listu možete otvoriti bilo kojim procesorom teksta.

Lista koordinata se može izvesti i relativno u odnosu na putanju.

DXF/DW G (AutoDesk exchange format/AutoCAD Drawing-

format)

Slektovani objekti se mogu izvesti u formatu DXF ili DWG. DWG je

AutoCAD-ov standardni format. DXF-fajl je format koji se može
uvesti u veliki broj ostalih CAD-alata. Svi objekti će biti izveženi u 3D
obliku.

Pythagoras podržava sledeće verzije:

• AutoCAD 2000
• AutoCAD Ver.14
• AutoCAD Ver.13
kao sve niže verzije

Konverzija u DXF/DWG se može podešavati kako bi zadovoljila

potrebe korisnika DXF/DWG fajla.

Tačke
• Kao tačka (AutoCAD POINT): svaka selektovana tačka će biti
izvežena kao tačke, simboli iz Pitagore će se konvertovati u
tačke.
• Kao simbol: BLOCK će biti iscrtan uDXF/DWG fajlu za svaki
Pitagorin simbol. Tačke u DXF/DWG fajlu će biti izvežena
kao INSERT <BLOCKNAME>.

Izvoz tačaka kao simbola ima prednost jer će korisnici AutoCAD-a moći
da vide informacije izvežene kao ATTRIBS.

Simboli
Simboli se mogu izvesti na 3 načina::
• kao tačke: to j edobro ako primaocu DXF/DWG fajla
netrebaju simboli iz Pitagore.
• kao simboli: BLOCK će biti kreirani u crtežu i mogu se
 upotrebljavati i dalje u AutoCAD-u naredbom INSERT.
• raspakovano: simbol će biti izveženi raspakovani na
osnovne elemente.
 Linije
DXF/DWG format neprepoznaje debljine linije. Koristeći tekst tabelu
možete urediti da se određena debljina linije konvertuje u određenu
boju. Ova tabela se može učitati kroz Meni Definicije, Podešavanje,
Učitavanje tabele za konverziju. Više o ovome u sledećem poglavlju.

Pitagorini tipovi linija se mogu konvertovati u AutoCAD tipove linija

Specijalni tipovi linija se mogu izvoziti u DXF/DWG na jedan od

načina::
• kao puna linija: ako tip linije nije važan.
• tip linije da bude zadržan: BLOCK će biti napravljen u DXF/DWG
fajlu za svaki simbol na liniji. Linije će biti pune
Lukovi i krugovi se izvoze kao "anonymous" BLOCK.
• raspakovano: linije će biti raspakovane na osnovne elemente i
svaki element će tako biti izvežen u DXF/DWG fajl.

Izvoz nevidljivih tačaka

Nevidljive tačke u Pitagori se mogu takođe izvesti ili ne, ukoliko se
potvdi opcija "Izvoz nevidljivih tačaka" u dijalog boksu.

Nazivi blokov a (BLOCK)

Nazivi simbola i tipova linija u DXF/DWG fajlu će se formirati na
osnovu naziva korišćenim u Pitagori. Grupa i naziv simbola ili linije
će biti odvojena sa znakom "_" (donja crta).

Napomena:
• Šare: se izvoze kao AutoCAD ‘HATCH’ entitet. Samo poligoni
koji se nemogu konvertovati kao komanda HATCH, biće izveženi
kao
“ANONYMOUS BLOCK”.
• Ako želite da izvezete i podatke iz koordinatnog sistema strane
morate ih prvo selektovati i prebaciti u lokalni koordinatni
sistem.
• Da bi ste izbegli rotiranje crteža prilikom izvoza vodite računa
o aktivnom koordinatnom sistemu, mora biti horizontalan.

Izvoz poligona/putanja kao polilinija

U koliko selektujete ovu opciju svi poligoni i putanje će biti izveženi
kao AutoCAD-POLYLINE.

Model terena

Aktivan model terena se izvozi u DXF format. Svaki trougao postaje

3DFACE entitet u DXF fajlu. Ovi fajlovi mogu biti otvarani sa nekim
3D programiam koji imaju mogućnost renderovanja radi plastičnijeg
prikaza modela terena

SHAPE

Slektovani objekti se mogu sačuvati u SHAPE formatu. SHAPE je

format u kome se čuvaju ESRI crteži. Tako da se kasnije mogu
otvarati u programima kao što su ArcInfo, ArcView, itd.
Svi objekti se mogu izvestu kao 3D objeti.
 Konverzija u SHAPE se može podešavati tako da zadovolji potrebe
korisnika SHAPE fajlova.

Tabela

Sistemski ili Atributi iz atributalnih tabela selektovanih objekata se

mogu izvesti u tabele *.dbf, *.txt ili *.csv fajl.

SICAD-SQD

Selektovani objekti će biti selektovani kao SQD fajl. To je format

programa SICAD.

Lista objekata

Ova lista sadrži listu informacije svih selektovanih poligona i linija i

eventualno tačaka koje formiraju poligon.

Lista za obeležavanje

Ova naredba sve koordinate tačaka prevodi u format geodetskog

instrumenta koji je podešen u meniju Definicije, Podešavenje,
Kolektor podataka.

Otvori tekstualni fajl

Pythagoras čuva nazive 9 poslednjih uveženih ili izveženih

tekstualnih fajlova. Kada otvorimo podmeni "Otovori tekstualni fajl"
pojaviće se lista fajlova. Selektujte fajl iz liste koji hoćete da otvorite.

Ovi fajlovi se otvaraju sa Pitagorinim tekstualnim ASCII editorom.

Takođe koristeći opcije Novi ili Otvori možete kreirati novi fajl i
sačuvati ga pod određenim imenom ili otvoriti postojeći.

Ako je teksualni fajl preveliki za Pitagorin editor, koristiće se

alternativni editor.

Selektovanje tekst editora:

1. Windows verzija Pythagoras:

Windows će koristiti definisanu aplikaciju koja otvara
ekstenziju fajla *.txt.

2. Apple Macintosh verzija Pythagoras: selektujte editor

koristeći Definicije, Podešavanje, Tekst Editor.
Kreiranje

Simbola

Ova naredba vam omogućuje kreiranje novog simbola, definisanog

kombinacijom linija, lukova, tekstova, krugova i poligona..

Da bi kreirali simbol potrebno je da definišete pravu veličinu simbola.

Atributi elemenata će biti zadžani u simbolu, u slučaju da su svi
elementi iste boje tada simbolu možete dodeliti bilo koju boju.

Prethodno se mora definisati "Centralna tačka" simbola. (Menu

"Formatizovanje", "Stil tačke"). Kod korišćenja simbola koordinate
simbola odgovaraju koordinatama Centralne tačke.

Pre kreiranja simbola, svi elementi koji će činiti simbol moraju biti
selektovani, uključujući i centralnu tački.

Tada se otvara dijalog boks, Kreiranje Simbola, u kome se vidi

prikaz simbola u prozoru. Veličina simbola u prozorčiću ne odgovara
realno veličini.

1) Atributi simbola:

1. Okretan.
Ako je uključena ova opcija simbol se može rotirati. Neokretni
simboli zadržavaju uvek isti ugao rotacije. Kod Izbora površine
za štampu neokretni simboli će uvek biti horizontalni

2. Zavistan od razmere.
Ovi simboli će moći da se urazmeravaju, dok nezavisni od
razmere prilikom štampe uvek imaju istu veličinu. Za simbole
koji su nezavisni od razmere dobro je da budu kreirani u
koordinatnom sisetmu strane i pritom za jedinice dužine treba
da budu selektovani mm (Pogledajte poglavlje Definicije).

3. Simbol severa.
Ovi simboli će biti uvek u pravcu Severa ili X-ose bez obzira
kako okrećete list za štampu

2) Biblioteka simbola – Simboli dokumenta

Biblioteka simbola se čuva u fajlu "PYTHAGOR.LIB" kada se izlazi iz

Pitagore i dostupni su svakom sledećem dokumentu.

Simbol dokumenta se jedino može koristiti u dokumentu u kome je

kreiran. Prilikom kopiranja iz jednog u drugi dokument kopira se i
simbol i tada se može koristiti i u drugom dokumentu.
Svi simboli se mogu prebaciti u Biblioteku simbola. Mi preporučujemo
da se simboli prvo kreiraju u dokumentu pa tek onda prebace u
Biblioteku.

Primedbe:
• PYTHAGOR.LIB: Ovaj faj se nalazi zajedno sa
programskim fajlom. U slučaju da se obriše sve biblioteke
će biti izbrisane
 takođe, nije loša ideja da pravite kopiju ovog fajla na nekom
drugom mestu, kako bi mogli da ga povratite u svakom trenutku.
• Ako postoji isti simbol i u biblioteci i u dokumentu, biće izbrisan
simbol iz dokumenta. Ovo pri otvaranju crteža program
proverava.

3) Grupa simbola

Svaki simbol se sastoji od dva elementa: grupe i simbola. Ovo je da

bi mogla da se pravi pripadnost simbola po grupama radi lakšeg
izbora simbola.

Nakon kreiranja simbol se pojavljuje u menijima Formatizovanje i

Definicije pod Biblioteka simbola ili Simbol dokumenta.

Tip (Stil) linije

Ova naredba omogućuje kreiranje tipa linije sa segmentom koji se

ponavlja i sastavljen je od elemenata kao što su linije, lukovi, krugovi
i poligoni.

Da bi ste napravili tip linije morate prvo nacrtati segment u pravoj

veličini. Početna i krajnja tačka segmenta mora biti tipa Centralna
tačka. Kada se tip linije kreira, linija se pojavljuje u Biblioteci i može
se crtati. Linija koja se nacrta biće sastavljena od segmenata koji se
nadovezuju jedan na drugi.

Atributi (boja, debljina itd.) elemenata koji su formirali liniju koriste se i

za stil linije.

Evo nekoliko pravila:

1. Boja: svi elementi imaju istu boju, linija će moći da bude u

bilo kojoj boji.
2. Širina linije:
• Debljina linije se može menjati ako postoji jedna
linija između dve centralne tačke
• Debljina ostalih elemenata će biti osetljiva na
"Debljina linije" ako:
• su svi elementi iste debljine
• ako nema elemenata između dve centralne
tačke ili dve ili više linij aspajaju dve centralne
tačke.

Pre kreiranja tipa linije moraju svi elementi biti selektovani,

uključujući i dve centralne tačke.

Dijalog "Kreiranje stila linije" će vam pokazati novi tip linije i moći ćete
da liniji dodelite grupu i naziv.

1) Atributi tipa linije:

Zavistan od razmere.
Ako kreiramo ovakve linije one će uvek imati prave dimenzije, a u
zavisnosti od razmere će se menjati pri štampi.

Nezavistan od razmere.
Uputstva Meni Fajl 21
 Ove linije će imati istu razmeru bez obzira na razmeru štampe. Zato
je najbilje ove stilove kreirati koristeći milimetre.

20 Meni Fajl Uputstva

 2) Biblioteka tipa linija - Tipovi linija dokumenta
Slično kao i za simbole postoji i biblioteka stilova linija. Sve što je
navedeno kod simbola važi i za linije.

3) Group - Symbol
Svaka linija bilo da je u biblioteci linija ili u dokumentu je deo neke
grupe i ima svoje ime.

Nakon kreiranja tip linije se odmah pojavljuje u biblioteci i može se

koristiti.

Šrafure

Ova naredba omogućuje kreiranje šara za šaranje poligona.

Da bi ste kreirali šaru potrebno je da nacrtate jedan pravougaonik sa

dimenzijama koje će odgovarati dimenzijama šare. U tom
pravougaoniku možete crtati horizontalne, vertikalne ili dijagonalne
linije. Debljine linije i boj ase zadržavaju i u šari. Kada sve linije
imaju istu boju tada se boja šare može menjati. Dve tačke koje
definišu dijagonalu pravougaonika su tipa Centralne tačka.

1) Atributi šrafure:
Zavisna od razmere.
Ovaj tip šare ima prave dimenzije.

Nezavisna od razmere.
Ovaj tip šare ima nepromenljivu razmeru prilikom štampe i najbolje ga
je kreirati u mm.

Pre nego pozovete naredbu Kreiraj šaru sve linije koje čine šaru i dve
centralne tačke po dijagonali moraju biti selektovane

U prozoru dijalog boksa možete videti izgled buduće šare.

Ugao rotacije:
Je ugao koji je uvek jednak uglu koji je relativan na ivicu strane.

Biblioteka šara – Šara dokumenta

Kao i simboli i linije i šare se nalaze ili u biblioteci šara ili u

dokumentu. Sve primendbe koje važe za biblioteke simbola i linija
važe se i za šare
(Pogledajte Kreiraj simbol, Biblioteka simbola – Simbol dokumenta)

Grupa simbola
Nazi svake šare se sastoji od dva dela grupe i naziva šare.

Odmah nakon kreiranja šare ona se može koristiti u dokumentu i

nalazi se u meniju "Formatizovanje" pod “Biblioteka šara" ili "Šara
dokumenta" u zavisnosti od tipa šare.
Tipa poprečnog preseka

Pogledajte poglavlje Izrada saobraćajnica.

Rad sa simbolima

Dijalog boks “Rad sa simbolima” omogućuje sledeće operacije sa

simbolima, linijama ili šarama:
• Premeštanje simbola, šare ili stila linije dokumenta u Biblioteku.
• Promena naziva Grupe.
• Promena naziva simbola, šare, stila linije.
• Brisanje simbola, šare, stila linije iz dokumenta.
Primedbe:
• Simboli, stilovi linija ili šare koje se koriste u jednom od
još otvorenih crteža se nemože izbrisati.
• Grupe su sortirane alfabetski.

Učitaj makro biblioteku

Korišćenje 'Učitaj makro biblioteku”, pojavljuje se prozor sa listom

mogućih makroa, selektujte neki i kliknite na njega da bi ste ga učitali.

Napomena:ako postoji samo jedna biblioteka prozor se neće

pojavljivati. (samo Windows)

Upravljanje makro bibliotekom

Kada izaberete naredbu iz menija Fajl Rada sa makoro bibliotekom,

otvara se dijalog boks koji omogućuje otvaranje novih biblioteka i rad
sa postojećim.

U principu rad je isti kao sa simbolima, možete prebaciti makro

dokumenta u biblioteku, reimenovati, brisati i otvarati nove biblioteke
itd.
Početna biblioteka
Možete označiti biblioteku koja će se automatski učitavati pri
otvaranju Pitagore.
Zaključano
Svaka biblioteka se može zaključati i otključati unošenjem
korisničkog imena i šifre. Ovo je pogodno kada je potrebno zaštiti kod
makroa od izmena.

Uputstva Meni Fajl 1

Makro editor

Makro biblioteka se aktivira u momentu kada se učita u program.

Nakon učitavanja, može se pristupiti kodu makroa pod uslovom da
biblioteka nije zaključana. Ako je biblioteka zaključana tada se ista
mora prethodno otključati ukucavanjem korisničkog imena i šifre.
Pomoću ovog modula možete editovati kod makro i praviti izmene u
samom makrou.

Kada aktivirate makro editor, tada se aktivira meni makro editora,

koji se sastoji od sledećih stavki:

• ‘Fajl’ sadrži sve komande koje se odnose na rad sa fajlovima.

• ‘Editovanje’ sadrži sve komande koje mogu biti od koristi prilikom
programiranja, kao što su Unesi, Kopiraj, Pronadji, Zameni itd.
• ‘Pokreni’ sadrži naredbe za kompajlovanje napisanog koda i za
pokretanje makroa. Kopmajluj proverava greške o konvertuje
programski jezik u mašinski jezik. Pokreni pokreće makro program.

Za programiranje možete koristiti VBA uputstvo.

Databaza

Svaki Pythagoras dokument može imati unutrašnju bazu podataka

koja se sastoji od više atributalnih tabela.

Rad sa bazom podataka

Rad sa bazom podataka omogućuje kreiranje atributalnih tabela i

definisanje strukture tabela.

Kod kreiranja tabela se može podesiti za koje tipove objekata se koja

tabela može povezivati, koristeći list "Vrste objekata"

Cirkularno pismo

Opcija Cirkularno pismo je namenjena da se odjednom odštampa

pismo upućeno na više adresa.

Šablon pismo je drugi Pythagoras dokument koji sadrži tekst pisma i

tekst umesto kojeg se unosi određeni atribut iz selektovanih
elemenata.

<*table.column*> kolona iz tabele

<*#object type.attribute*> sistemski atribut elementa

Na primer :
<*Parcela.Broj*> bila bi kolona "Broj" iz tabele "Parcela"

<*#polygons.area*> bila bi "površina" selektovanog "poligona"

Selekcija listova

Podmeni Podešavanje strane sadrži naredbe za podešavanje

Štampača, prikazivanje ili ne strane na crtežu, izbor strane i brisanje
strane za štampu.

Rad sa listovima

Naredba rad sa listovima otvara dijalog boks u kome možete

podešavati, dodavati ili brisati listove ili im se dodeljivati opcija
"Leteće" ako želimo da se vidi ili nevidi šta ima na
koordinatnom sistemu strane.
Listov
i

Ako u crtežu postoji više listova za štampu, tada će se pojaviti lista

svih kreiranih listova sa njihovim nazivima.

Listovi se mogu aktivirati selekcijom lista iz liste.

Štampa
č

Dijalog boks koji se pojavljuje sadrži listu štampača ili plotera koji su
instalirani na vašem računaru, potrebno je da selektujete štampač ili
ploter i da kliknete na podešavanje da podesite karakteristike kao
što su izbor veličine papira i sl. Dijalog boks koji se pojavljuje posle
pritiska na taster Podešavanje zavisi od drajvera instaliranog
štampača.
Ako ste u nekom crtežu koji ste otvorili, selektovali štampač koji
više nije aktivan, Pythagoras će izbaciti upozorenje, kada nastavite
crtež će se prilagoditi novom štampaču.

Selekcija površine za štampu

Ovom naredbom se podešava površina za štampu u smislu razmere,

centralne tačke i rotacije..

Kada se aktivita ov naredba na ekranu možete videti okvir površine

za štampu i stranicu. Na kontrolnoj tabli se pojavljuje dijalog boks na
kome možete da podesite razmeru, koordinate, prikaz ili centriranje.
Na crtežu papir je obeležen punom linijom, a površina za štampu
crtkastom linijom.

Uvek možete da pritiskom na taster Prikaz vidite šta ste selektovali

da štampate.

Faktor razmere se može unositi ručno ili birati iz ponuđene liste, ili
protiskom na taster "Puna strana". Kada se pritisne na ovaj taster,
Pythagoras će sračunati razmeru kada ceo crtež popunjava stranu.
Samo objekti koji su selektovani kao vidljivi će biti uzeti u obzir pri
računanju razmere.
Ugao rotacije se može menjati samo ručno.
 Parametri translacije (x, y) se mogu menjati na različite načine:
1. direktno na kontrolnoj tabli.
2. tasterom "Centar". Pythagoras sračunava automatski
razmeru i koordinate centra, pritom se samo vidljivi lejeri
koriste pri računanju.
3. kada dođete kursorom na površinu za štampu, on će preći
oblik šake što znači da kada kliknete levim tasterom i
zadržite, možete videti gde pomerate površinu za štampu.
Kada pritom pritisnete i zadržite taster CTRL moći ćete da
pomerate površinu samo horizontalno ili vertikalno. Ovo je
korisno kada treba da štampate nekoliko puta sa manjim
formatom strane.

Relativno, ako stanete na ugao, moći ćete da rotirate površinu za

štampu. Takođe, nakon rotacije pritiskom na taster Prikaz
možete videti kako to izgleda.

Pritiskom na taster Ecs na tastaturi ili na taster Otkaži na kontrolnoj

tabli uvek možete prekinuti naredbu “Izbor površine za štampu”.

Ako pritisnete na taster “Ok” tada će te potvrditi nova podešavanja.

Primedbe:
• You may use the zoom in, zoom out and scrolling functions
any time in order to position the page more accurately.
• When the page rectangle is not visible (the page is completely
outside the drawing), use the "Center" button to make the
page rectangle visible.

Pritiskom na ikonicu pokrenuće se ova naredba.

Štamp
a

Naredba Štampa, štampa ili plotuje aktivan crtež.

Prvi dijalog boks vam omogućuje da izaberete šta hoćete da

štampate.

Ovaj prozor je identičan prozoru opcije prikaza. Ako pritisnemo

taster OK izabrani podaci će biti poslati na štampač ili ploter.

Ova prozor se sastoji od nekoliko strana gde možete podešavati:

• Izbor prikaza iz lista ranije sačuvanih "Prikaza"(Prikaz se
kreira tako što podesite šta hoćete da vidite i kako i
jednostavno ga
sačuvate, kasnije se prikazi mogu selektovati iz liste i automatski
paliti i gasiti lejere i sl.)
• "Lejeri" ili grupe lejera
• "Prikaži" gde se podašava šta se vidi a šta ne od karakteristika
objekata.
• "DTM"-koji se može prikazati kroz mrežu trouglova ili mape u boji
u zavisnosti od visine ili nagiba.
• "Tematska mapa"-ako su kreirane mogu se selektovati
tematske mape za štampu.
• "Štampa"- izbor i podešavanje štampača
• "Opcije štampe"-podešavanje opcija štampe
Strana "Opcije" omogućuje da konvertujete podatke koje šaljete na
štampač. Uvek je moguće konvertovati “Boju u Crno” Ostale
konverzije se mogu aktivirati tek kada se učitaju. Pogledajte
poglavlje
 "Definicije", "Podešavanje", "Učitavanje tabele za konverziju " koje
objašnjava detaljnije.

Imate sledeći izbor:

• Bez konverzije: po definiciji selektovano.
• Boja --> Crno: sve boje kovertuje u crno.
• Boja --> Širina: širine objekata će biti ignorisane. Nove širine će
biti preuzete iz tabele za konverziju.
• Širina --> Boja: boje objekata će biti ignorisane. Nove boje će
biti preuzete iz tabele za konverziju.

Samo za Windows
Štampa specijalnih boja inteziteta (75%, 50%, 25%…) može da
izazove probleme pod Windows NT ili Windows 2000 operativnim
sistemom. Drajveri nekih štampača pod ovim operativnim sisetemima
mogu biti odštampani totalno u drugoj boji.
Problem može biti rešen korišćenjem punih bojaselekcijom naredbe
'Koristipune boje boje za bitmap šare'. Pythagoras će sračunati
približne boje i te boje će biti poslate na štampač kao 100% boja.

Takođe je moguće štampati u modu “Sakrivena strana”:

1. sredina ekrana će biri sredina strane .
2. Imate mogućnost da štampate objekte strane ili ne.
3. razmera strane se može podesiti:
Svi objekti se mogu dodatno urazmeriti u okviru razmere
strane. Tako će svi objekti biti dodatno urazmereni. Primedba:
objekti strane će zadržati razmeru.

Za štampu se može koristiti i taster .

Poslednji
dokumenti

Lista od 16 poslednje otvorenih i korišćenih fajlova se pojavljuje u

podmeniju Poslednji dokumenti, menija Fajl. Kada se klikne na neki od
dokumenata on će se automatski otvoriti, pod uslovom da se još uvek
nalazi na toj putanji.

Izlaz

Naredba Izlaz zatvara sve dokumente i izlazi iz programa. U koliko

ste u dokumentima pravili neke promene Pythagoras će vam ponuditi
dijlog boks u kome će te moći da sačuvate ili ne dokument..

Kada izlazite, Pythagoras čuva sve informacije o podešavanjima i

defiinicijama. Sledeći put kada pokrenete program sva podešavanja
će biti ista kao kod izlaza.

O…

Pojavljuje se dijalog boks koji sadrži sve informacije aktivnoj verziji

Pitagore, kao i podaci o gde i kako se može dobiti podrška.
Poglavlje 3: Meni Editovanje

Opovrgni

Naredba Opovrgni ( ) vraća crtež u stanje pre zadnje

izvršene komande.

Broj nivoa Opovrgni se može definisati. Ova naredba može biti od

velike koristi kada konstruišete nešto, da bi nešto konstruisali
potrebno je da konstruišete pomoćne linije ili objekte, konstruišete
šta ste hteli i stavite ga u Klipbord, zatim sa Opovrgni orišete
pomoćne objekte i zatim Unesete iz klipborda rezultat nazad u crtež.

Primedba: nova naredba potiskuje poslednju iz liste!

Ponovo
uradi

Naredba ponovo uradi ( )je suprotna naredbi Opovrgni.

Selekcij
a

Naredba Selekcija može da selektuje:

- sve tačke
- sve linije
- sve poligone
- sve putanje
- sve tekstove
- sve koordinatne sisteme
- sve objekte
"sve" se odnosi na sve vidjive lejere i na samo lokalni koordinatni
sistem ili na koordinatni sistem strane.

Pronadji

Ova naredba ( )omogućuje pronalaženje objekata tako da budu

zadovoljeni određeni kriterijumi. Selektovani objekti se mogu
dodavati u selekciju.
Na primer:
- prvo pronađete sve tačke plave boje u lejeru "Test"
- zatim pronađete sve linije koje nisu crvene u lejeru "Test".
Možete pretraživati određene tipove objekata kao što su: tačke.
Uputstva Meni Editovanje 1
 Linije, tekst, poligoni ili putanje. Lukovi i krugovi su uzeti u obzir kao
linije. Podešavanjem različitih parametara u dijalog boksu možete
vršiti pretraživanje po velikom broj kriterijuma.

28 Meni Uputstva
Editovanje
Mogući kriterijumi:
• Lejer: objekti moraju biti u izabranom lejeru.
• Boja: objekti moraju imati izabranu boju.
• Stil: objekti moraju imati izabrani stil. Moguć je izbor stila po
objektima (tačka, linija, poligon)
• Visina: visina mora biti =, <= ili >= od zadate vrednosti.
• Komentar: komentar mora biti jednak ili počinjati sa delom zadatog
teksta.
• Broj tačke: od x do y.
– Ako su unete obe vrednosti i x i y : sve tače između,
uključujući i ove dve biće selektovane.
– ako je polje čekirano a vrednosti x i y nisu
ukucane: sve tačke bez brojeva biće selektovane.
– Ako je samo uneta vrednost y: sve tačke do
te vrednosti biće selektovane.
– Ako je samo uneta vrednost x: sve tačke od te
vrednosti biće selektovane, uključujući i tačke
bez broja.
• Takođe se može zadavati kriterijum po vrednostima iz
atributalne tabele ako ih ima povezanih sa objektima.

Broj pronađenih objekata je prikazan u dijalog boksu.

Pritiskom na taster “Selektuj” objekti će biti selektovani.

Možete:
• Napraviti potpuno novu selekciju.
• Dodati u postojeću selekciju: pronađeni objekti će biti dodati već
selektovanim.
• Izbaciti iz selekcije: pronađeni objekti će biti deselektovani.
• Selektovati iz već selektovanih objekata: samo selektovani objekti
koji zadovoljavaju zadati kriterijum će ostati u selekciji.

U dijalog boksu “Pronađi” imate taster “Opcije prikaza”. Sa ovim

tasterom otvarate novi prozor u kome možete da definišete opcije
prikaza.

Sa “Svi selektovani objekti +....m” definišete krug koji želite da vidite

oko selektovanih objekata.

Sa opcijom “Faktor zuma”, uvećavate aktivnu razmeru za izabrani

faktor. Misli se na razmeru u kojoj se plotuje crtež. Ova razmera se
uvek može videti na kontrolnoj tabli ako se izabere naredba U
razmeri štampe u meniju Pregled.

Opcija “Ne menjaj prozor” ostavlja prozor u razmeri i poziciji koja je

trenutna.

Samo opcija “Svi selektovani objekti +....m” će uvek prikazati na

ekranu sve selektovane objekte.

Opcija “Označi selektovan eobjekte” će učiniti da selektovani objekti

blinkaju..
Iseci

Ova naredba ( ) briše selektovane objekte i kopira ih u klipbord.

Koordinate objekata koji su u klipbordu su relativne na selektovani

Koordinatni sistem.
Kopira
j

Naredba Kopiraj ( ) kopira selektovane objekte i kopira ih

u klipbord.

Koordinate objekata koji su u klipbordu su relativne na selektovani

Koordinatni sistem.

Postoji razlika između Pitagorinog i Windows (OS) klipborda.

Napomena: naredbe Iseci i Kopiraj se mogu dobiti i klikom na desni

taster miša

Pitagorin klipbord

Objekti kopirani u Pitagorin klipbord se mogu koristiti samo u Pitagori,

za prebacivanje sadržaja iz jednog u drugi crtež.

Windows klipbord

Kopiranje u klipbord OS omogućuje da kopirate deo selektovanog

crteža u ostale alate (kao što su MS Word, MS Excel, …). Ova opcija
je dobra kad aje potrebno da se ilustruje dokument u drugim
aplikacijama.

Unesi

Naredba Unesi ( ) će iz klipborda uneti sve iskopirane

objekte zajedno sa njihovim atributima u aktivan crtež.

Koordinate objekata iz klipborda će biti relativne na aktivan koordinatni

sistem.
Takođe visine će biti relativne u odnosu na visinu koordinatnog
početka.

Kada kopirate deo crteža koji je bio u korisničkom koordinatnom

sistemu S1-S2 i unosite ga u drugi crtež koji ima aktivan korisnički
koordinatni sistem S1-S2, tada ćete dobiti dijalog boks u kome ćete
moći da birate dali hoćete da unesete u originalnoj razmeri ili
sračunatoj razmeri.

Prilikom unosa uvek ćete dobiti poruku koja vas obaveštava u koji
koordinati sistem unosite sadržaj iz klipborda.
Podešavanje unosa

Naredba Podešavanje unosa vam omogućuje da pre nego unesete

iskopirani sadržaj iz klipborda podesite razmeru i ostale parametre.

Sve kordinate će biti urazmerene ako zadamo faktor razmere.

Ogledalo: ose ogledala mogu biti ose Y ili X.

Taster “Izravnaj skicu” pomaže da perfektno unesete raniju skicu u

vaš crtež. Selektujte objekte i kopirajte ih u klipbord. Otvorite crtež
koji sadrži tačke sa tačnim koordinatama i selektujte “Podešavanje
unosa” sa selektovanjem Izravnaj skicu i kliknite na taster “Ok”, skica
će biti pravilno unesena u vaš crtež.

VAŽNO: Brojevi tačaka moraju biti isti u oba crteža.

Obriši

Naredba Obriši briše selektovane objekte iz

crteža.

Kada su selektovani objekti deo nekog drugog objekta tada se oni ne

mogu izbrisati. Na primer: krajnje tačke linije se ne mogu izbrisati
dok se prvo ne izbriše linija.

Napomena: takođe i tačke koje čine korisnički koordinatni sistem se

ne mogu obrisati dok se ne obriše koordinatni sistem.

Odseci

Naredba “Odseci” briše sve objekte rasterske ili vektorske izvan ili
unutar selektovanog poligona. Svi objekti na ivici će biti isečeni osim
teksta ili simbola.
Ovi objekti će biti selektovani jedino ako potpuno pripadaju
selektovanom poligonu.
Napomena: sa slikama, sadržaj više poligona će biti obrisan.

Sledeće funkcije mogu biti selektovane:

1. Isecanje rasterske slike pojedinačno.

2. Samo vektor
3. Samo raster
Na ovaj način možete da selektujete površine iz karte i koristite ih za
štampu ili za kopiranje. Ivice će biti fino isečene.

Primedbe:

1. Na ovaj način će te značajno smanjiti crtež, ali zapamtite

30 Meni Uputstva
Editovanje
 da ste isekli deo karte!

Uputstva Meni Editovanje

31
 2. Odsecanje se samo odnosi na vidljive objekte. To jest lejeri
koji su isključeni neće biti isečeni.

Pomeri

Naredba Pomeri se koristi za pomeranje selektovanog objekta na

drugo mesto.
Kada je selektovan objekt i selektovana naredba Pomeri kursor
dobija izgled krstića i tada možete da kliknete i zadržite na centralnu
tačku i pomerite objekat na novo mesto.

Napomena: Kada se pomera tačka koja pripada poligonu, tada dok je

pomerate videćete i površine koje se menjaju.

Upozorenje: Naredba Pomeri menja koordinate tačaka. Ne koristite

ovu naredbu da podešavate crtež relativno stranu. Pogledajte lekciju
Izbor površine za štampu..

Rotiraj

Naredba Rotiraj vam omogućuje da selektovani objekat zarotirate

oko zadatog centra rotacije.
Kada selektujete objekat tada se aktivira naredba Rotiraj i tada je
potrebno da kliknete na tačku koja će biti centar rotacije. Sledeće je
da uhvatite objekat mišem za jedan kraj i da ga zarotirate..

Upozorenje: Naredba Rotiraj menja koordinate tačaka objekta. Ne koristite

ovu naredbu da rotirate crtež relativno u odnosu na
koordinatni sistem strane. Pogledajte lekciju Selekcija
površine za štampu.

Tekst je automatski orijentisan da ne bude okrenut naopačke.

Postoje i dva izuzetka:
– Kada selektujete pojedinačni tekst i okrenete ga naopačke.
– Dimenzije su okrenute da budu relativne u odnosu na referentnu liniju.

Dupliraj

Naredba Dupliraj će selektovani objekat iskopirati tik pored originala i

ostaviti kopiju selektovanom, tako da se može pomerati na neko
drugo mesto.

Napomene:
• Duplirane tačke ne dobijaju brojeve tačaka.
• Komentari koji pripadaju objektim ase neće iskopirati.
Obriši koordinatni sistem

Ova naredba briše selektovani korisnički koordinatni sistem.

Prilagodi

Sačuvaj sve editovane slike…

Sve rasterske slike (sečene, brisane,...) se mogu sačuvati u folder.

Nazivi slika ostaju isti.

Ova funkcija se aktivira kada imate više od jednog rastera. Ako

imate samo jedan raster morate dvostruko kliknuti na raster i zatim
sačuvati promene pod drugim imenom.

Konvertuj u Polilinije

Ova naredba konvertuje selektovani niz linija, lukova u polilinije. To

smanjuje broj objekata u crtežu, ali sve informacije o tim objektima,
kao što su komentari, brojevi tačaka itd. se gube. Snapovanje na
tačke je i dalje moguće.
Pythagoras konvertuje sve linije u polilinije i to samo one koje su
vidljive. Ovo je korisna naredba, kada imamo lejere, koji se ne koriste
za konstrukcije nego samo pozadinu, pa da bi rasteretili crtež mogu
se prebaciti u polilinije.

Lokalni →Strana

Ova naredba prebacuje objekte iz lokalnog koordinatnog sistema u

koordinatni sistem strane.

Strana →Lokalni

Ova naredba prebacuje objekte iz koordinatnog sistema strane u

lokalni koordinatni sistem.

Gupisanje

Naredba Grupisanje će sve selektovane objekte staviti u jednu grupu.

Objekti koji pripadaju jednoj grupi se mogu jednim klikom miša na
bilo koji objekat selektovati.

Uputstva Meni Editovanje

33
Razgrupisavanje

Naredba Razgrupisavanje će sve grupisane objekte razgrupisati u

pojedinačne objekte.

Raspakivanje

Naredba Raspakivanje će sve selektovane simbole i tipove linija

rasčlaniti na pojedinačne elemente.

Setovanje maske kod štampe

Ova naredba vam omogućuje da kreirate masku izvan koje se neće

štampati ništa iz lokalnog koordinatnog sistema.

Maska za štampu se kreira tako što se prvo u koordinatnom sistemu

strane napravi poligon i selektuje, tada se aktivira ova naredba.

Granice maske biće prikazane crvenom isprekidanom linijom (koja se

ne vidi pri štampi).

Brisanje
maske

Kada je u listu napravljena Maska za štampu tada je ova naredba

aktivna i tako da maska može brisati.
Poglavlje 4: Meni Alatke

Upoznavanje

Pythagoras radi sa nekoliko objekata pomoću kojih možete da

kreirate vaš crtež. Ovo poglavlje vam pruža informacije o naredbama
koje ćete koristiti prilikom crtanja i selektovanja osnovnih objekata.

Napomene:
• Većina naredbi iz menija Alatke se može pozvati pritiskom
naneki od tastera iz kontrolne table..

• Tasterom SPACEBAR (prazno mesto) sa tastature možete

menjati naredbu Selektovanje (ikonica sa strelicom) i poslednje
selektovane alatke.

Upotreba tastera Esc kod kreiranja objekata

Tasterom Esc sa tastature uvek možete ozkazati započetu naredbu.

Ova naredba može biti korisna za merenje dužina između tačaka,
kako? Jednostavno krenete da crtate liniju pa kliknete na početnu
tačku, i zatim na završnu tačku, tada će vam se na kontrolnoj tabli
pojaviti odstojanje. Ako pritisnete Enter tada će linija biti nacrtana, ali
ako pritisnete taster Esc na tastaturi poništićete naredbu. Rezultat,
videli ste koje je odstojanje, a linija nije nacrtana!

Unos pozicije objekta upotrebom kontrolne table

Kada crtate tačke ili linije tada pozicija tačke koju ste pikirali nije
precizna osim ako niste pikirali već postojeću tačku. Pythagoras će
vam omogućiti da unesete tačne koordinate, ručno, putem kontrolne
table. Na kontrolnoj tabli se nalaze sledeća polja:
• Polja koordinata: u ova polja možete unositi elemente pravouglih
ili polarnih koordinata.
• Dva polja za dužine: u ova polja možete unositi rastojanja
od početne ili završne tačke do tačke na postojećoj liniji.
• Polje za dužinu linije:u ovom polju možete uneti dužinu linije
koju crtate.
• Polje za normalno odstojanje od linije: u ovom polju možete
uneti normalno odstojanje tačke od postojeće referentne linije.

Posledje polje ima dva značenja, "d" (dužina) i "D" (normalno

odstojanje) u zavisnosti dali crtamo liniju ili kopiramo paralelno.

U zavisnosti šta crtate moći ćete da unosite odgovarajuće vrednosti,

ako imate ponuđenih više polja tada sa polja na polje možete
skakati pritiskanjem tastera TAB na tastaturi. Na ovaj način vam je
omogućeno da editujete približno pikirane pozicije u tačne.

Kada u nekom polju uneste novu vrednost i pritisnete taster TAB (´*
´Mac) tada će se pozicija automatski preračunati i bićete sa
kursorom u drugom polju, rezultat možete videti na ekranu. Sa
tasterom Ok ili Enter možete potvrditi poziciju, dok sa tasterom Esc
Uputstva Meni Alatke 1
 ili Otkaži možete poništiti naredbu.

2 Meni Alatke Uputstva

 Napomena: Ako crtate tačku na postojećoj liniji i unesete negativnu
vrednost za odstojanje, to će značiti da će tačka biti na istom pravcu,
ali sa druge strane tačke (na produžetku linije).

Alatke koje se najčešće koriste

T ačka

Tačka je najosnovniji element crteža. Geodetska merenja zahtevaju

unos u crtež poznatih tačaka (date koordinate) i svake pojedinačne
tačke sa svojim koordinatama koje korisnik definiše (pravougle ili
polarne). Unos koordinata merenih podataka može biti ručni ili
automatski. Naredba Uvoz objašnjena je u poglavlju Meni Fajl.

Da bi uneli tačke pojedinačno morate selektovati kursorom naredbu

Tačka na Kontrolnoj tabli ili iz menija Alatke izabrati naredbu Simbol
(prethodno definisati tip tačke). Oblik kursora će biti takav da vas
asocira na pikiranje tačke ili simbola.

Kreiranje tačke pomoću njenih koordinata

Pre kreiranja novih tačaka morate prvo podesiti koordinatni sistem,

kao i ostale parametre u crtežu.

Postavite kursor bilo gde na crtežu osim na linije i kliknite.

Pythagoras će vam omogućiti da unesete koordinate tačke, osim
ukoliko niste isključili opciju u meniju Definicije, “Potvrdi operaciju”.
Ako je ovo opcija isključena nećete biti u mogućnosti da posle klika
mišem išta promenite.

Kako je ranije objašnjeno možete definisati bilo kakav koordinatni

sistem kao i tip koordinata (pravougle ili polarne).

Ako želite da unosite više tačaka, pritisnite taster Caps Lock (stalno
velika slova) i non stop će vam biti omogućeno da unosite koordinate
tačaka ručno putem polja na kontrolnoj tabli, tasterom Esc ili Otkaži
možete prekinuti naredbu.

Kreiranje tačke na liniji

Na postojećim linijama možete pikirati tačke vrlo jednostavno. Kada

kursorom stanete liniju i kliknete levim tasterom, tačka će se odmah
snapovati na liniju i otvoriće vam se polja gde možete unositi
rastojanje pikirane tačke od krajnih tačaka. Ako unesemo rastojanje
tačke do početne i pritisnemo TAB, program će automatski sračunati
odstojanje do krajnje tačke. Na ovaj način možete unosti apsisno
tačke na liniji.

Ako je uključen caps lock tada možete brzo nacrtati više tačaka na
jednoj liniji.
Napomene:
Stil nove tačke zavisi od podešenog stila u meniju Definicije.
Ako pritisnete na numeričkoj tastaturi neki brojeva “n” (2-9) linija će biti
podeljena na “n” jednakih delova. Na svakom tom delu će se pojaviti
tačka “1/n” i kursor će moći da se snapuje jedino na ta mesta.
To je jedan od načina da brzo pikirate tačke na na jednakim
odstojanjima.

Promena H vrednosti kod postojećih tačaka

Ako pritisnete i zadržite taster CTRL ili ALT i dvostruko kliknete na

tačku moći ćete da promenite visinu tačke na kontrolnoj tabli.

Linija

Omogućeno je crtanje linije u svim pravcima.

U Pitagori je linija definisana sa koordinatama krajnjih tačaka. Kada se

nacrta linija bez postojećih krajnjih tačaka, one će automatski biti
kreirane.

Kada selektujete alatku"Linija" kursor se menja u krstić. Kada

pomerate kursor kroz crtež, kada naiđete na tačku ili stanete na liniju
kursor će promeniti oblik i asocirati vas gde se nalazite svojim
oblikom.

Krajnja tačka (početna ili završna) može biti:

• postojeća tačka,
• tačka na postojećoj liniji,
• tačka definisana koordinatama.
Najčešći slučaj je kada se linija definiše između dve postojeće tačka.
U tom slučaju selektujete alatku Linija, kliknete na prvu tačku i zatim
na drugu tačku, linija će biti kreirana. Kada je početna tačka
fiksirana, linija će pratiti kursor na ekranu. Pre nego kliknete na
drugu tačku moguće je crtež pomerati i zumirati.

Napomena: Kada pritisnete taster CTRL, linija će biti paralena osi Y ili
X aktivnog koordinatnog sistema.

Kada početna tačka linije nije postojeća tačka, tada se ta tačka

definiše kao i obična tačka (pogledajte Tačka). Krajnja tačka može
biti na drugoj liniji. U tom slučaju, Pythagoras će vam dati opciju da
unesete tačnu dužinu nove linije. Završna tačka linij eće biti u
preseku postojeće linije i zamišljene kružnice poluprečnika dužine
nove linije.

Napomene:
• Stil i debljina linije zavisi od prethodne definicije (pogledajte
meni Definicije).

• Završna tačka linije koju kreirate će se snapovati na sledeće tačke:

1. Tačka na postojećoj liniji gde je nova linija normalna na
postojeću.
2. Tačka na kružnici ili luku gde je nova linija tangencijalna
na kružnicu ili luk.
3. Tačka na kružnici ili luku gde je nova linija normalna
na kružnicu ili luk.
4. Tačka na luku ili liniji na intervalima od 1/2 .. 1/9 dužine luka ili
linije kada je odgovarajući broj pritisnut na numerčkoj tastaturi.
Za vreme kreiranja linije na kontrolnoj tabli možete videti odgovarajuće
dodatne informacije o liniji. po definiciji kontrolna tabla prikazuje
horizontalno dužinu (d). Kao i uvek korišćenjem tastera TAB, na
kontrolnoj tabli će biti prikazani kosa dužina (s), visinska razlika (dH),
procenat pada (%) i direkcioni ugao (Ni).

Linije sa strlicama na krajnjim tačkama

Da bi kreirali linije sa strelicama na krajevima, u meniju Definicije

izaberite opciju "Strelice na liniji". Kada je selektovana ova opcija
tada se na krajevima linije isrtavaju strelice. Ako ne želite da crtate
liniju sa sterlicama na krajevima držite pritisnut taster SHIFT dok
crtate liniju. Da bi se vratili u normalan mod isključite opciju Strelice
na liniji u meniju Definicije.

Da bi ste dodali strelice na krajevima postojeće linije, selektujte liniju i

njene krajnje tačke koji želite da promenite. Zatim selektujte "Uklj" or
"Isklj" u meniju "Formatizovanje", "Strelice na liniji". Linija se može
menjati jedino kada su selektovane i krajnje tačke linije.

Napomena: Pritisnite taster SHIFT kada potvrđujete drugu tačku linije

i startovaćete novu liniju. Ovo može biti praktično kada želite da crtate
seriju spojenih linija, sa strelicama jedino na početku prve i na kraju
poslednje linije. Ukoliko želite da crtate liniju sa strelicom na jednom
kraju linije tada pritisnite taster SHIFT i počnite da crtate liniju i kada
želite da potvrdite drugi kraj linije pustite taster SHIFT.

Paralelne linije

Alatka "Paralelna linija" omogućuje korisniku crtanje linije paralelne

sa postojećom linijom. Kada je selektovana ova alatka kursor se
menja u simbol koji predstavlja paralelne linije. Tada kliknete na
referentnu liniju i simbol paralelne linije ostaje na toj liniji.

Početna tačka paralelne linije može biti:

– Postojeća tačka,
− Tačka na postojećoj liniji,
– Tačka definisana koordinatama.

Kada izaberete početnu tačku na postojećoj liniji, Pythagoras vam

pruža opciju da unesete ili odstojanje od krajnjih tačaka ili normalno
rastojanje od referentne linije, luka ili kruga. Korišćenjem tastera
TAB na tastaturi možete birati polje u koje možete uneti vrednost.

Kada je definisana početna tačka linija se pomera tako da je

paralelna sa referentnom i prolazi kroz početnu tačku. Kada naiđete
na presečnu liniju kursor če se promeniti tako da asocira na
presečnu tačku, tada možete samo kliknuti i linija će biti kreirana.
Ako kliknete negde van objekta tada će vam Pitagora ponuditi da
unesete dužinu linije.

Napomena: Početna tačka paralelne linije može biti i jedna od krajnjih

tačaka referentne linije.

T angencijalna linija

Alatka "Paralelna linija" takođe omogućuje iscrtavanje linija koje su:

− Tangencijalne na krug ili luk
– Tangencijalne na 2 kruga ili luka
 – Tangencijalne na krug ili luk i normalne na liniju.

Kada kliknete na luk ili krug to će biti početna tačka tangente i kako
pomerate miša tako ćete videti linuju koja je tangenta kruga ili luka
kroz tu tačku.

Ako kliknete blizu neke tačke na luku ili krugu linija će se snapovati
na tu tačku.

Ako pomerite miša na krug ili luk tako da ta tačka prestavlja

tangentu ili normalu na taj krug pojaviće se odgovarajući na
kursoru.

Ako kliknete na objekat dok se vidi simbol na kursoru linija će biti

kreirana bez pitanja.

Normala na liniju

Alatka "Normala" omogućuje korisniku crtanje linije normalne na

postojeću liniju. Kada je selektovana ova alatka kursor se menja u
simbol koji predstavlja normalu linije. Tada kliknete na referentnu
liniju i simbol normale linije ostaje na toj liniji.

Početna tačka normale može biti:

– Postojeća tačka,
– Tačka na postojećoj liniji,
– Tačka definisana koordinatama.

Kada izaberete početnu tačku na postojećoj liniji, Pythagoras vam

pruža opciju da unesete ili odstojanje od krajnjih tačaka ili normalno
rastojanje od referentne linije, luka ili kruga. Korišćenjem tastera
TAB na tastaturi možete birati polje u koje možete uneti vrednost.

Kada je definisana početna tačka linija se pomera tako da je

normalna na referentnu i prolazi kroz početnu tačku. Kada naiđete na
presečnu liniju kursor če se promeniti tako da asocira na presečnu
tačku, tada možete samo kliknuti i linija će biti kreirana. Ako kliknete
negde van objekta tada će vam Pitagora ponuditi da unesete dužinu
linije.

Normala na luk

Sa ovom alatkom takođe možete kreirati normale na lukove ili

krugove.

Prvo morate kliknuti na luk ili krug i videćete kako pomerate kursor
liniju koja je normalna na luk ili krug. Ako kliknete blizu neke tačke na
luku ili krugu kursor će se snapovati na tu tačku.

Luk tangencijalan na liniju ili luk

Alatka "Tangencijalni luk" omogućuje korisniku kreiranje

tangecijalnog luka kroz postojeću liniju ili luk.

Treba da kliknete na liniju i unesete odstojanje od krajnje tačke, to će

biti početna tačka luka.

Zatim pomerate kursor na neki objekat ili na proizvoljnu poziciju i

kliknete, tada možete uneti ugao ili poluprečnik novog luka ili
koordinate krajnje tačke.
 Kroz neku tačku možete kreirati luk ako pođete da crtate liniju i
pritisnete taster SPACE (prazno mesto) tada će se linija pretvoriti u luk
koji je tangecijalan na pravac u kome smo krenuli da crtamo liniju.

Napomene:
• Pravac crtanja luka možete promeniti ako priđete početnoj tački
i krenete u suprotnom pravcu.
• Krajnja tačka luka koji crtate će se automatski snapovati
na sledeće tačke:
– Postojeću tačku
– Tačke na postojećem luku, krugu ili liniji.
– Tačku na postojećoj liniji gde je novi luk normalan na
postojeću liniju.

Luk tangencijalan na dve linije

Alatka "Luk tangencijalan na 2 linije" omogućuje crtanje luka sa dve

tangencijalne linije.

Kada selektujete ovu alatku kursor se menja u dve paralelne linije.

Kliknite redom na prvu pa na drugu liniju, dok pomerate miša
videćete luk koji je tangencijalan sa dve linije.

Kada kliknete na neku poziciju, Pitagora će vam ponuditi da unesete

poluprečnik luka, ili koordinate tačke na luku.

Napomene:
• Kada pritisnete taster CTRL dok potvrđujete luk referentne linije će
biti trimovane ili produžene do dodirne tačke.
• Kursor novog luka će automatski snapovati na sledeće tačke:
– Postojeću tačku
– Postojeću liniju ili luk
– Tačku na postojećoj liniji gde je novi luk tangentan na
tu liniju (novi luk će tada biti tangencijalan na 3 linije).
• Novi luk može biti konstruisan u bilo koja 4 segmenta pomoću dve
linije koje ste naznačili.

Luk kroz tri tačke

Alatka "Luk kroz 3 tačke" formira luk kroz početnu, srednju i završnu
tačku luka. Kada je ova alatka selektovana kursor se menja u strelicu
sa slovom P.

Luk sa zadatim poluprečnikom i centrom

Alatka "Luk sa centrom i poluprečnikom", formira luk kroz centar i

krajnje tačke luka.

Prvo klikćete na centralnu tačku i zatim na početnu da definišete

poluprečnik, posle toga ćete videti luk koji možete crtati do preseka sa
nekim objektom.

Kada završna tačka nije postojeći objekat tada morate uneti

poluprečnik luka.

Napomena: Kada držite pritisnut taster CTRL dok potvrđujete luk,

nacrtaće se tačka centra luka.

Uputstva Meni Alatke 41

Lukovi sa strelicama na krajnjim tačkama

Da bi ste kreirali sterlice na luku potrebno je da kada definišete

početnu ili krajnju tačku da držite pritisnut taster SHIFT, ili da u
meniju Definicije uključite crtanje linija sa sterlicama.

Da bi ste dodavali ili brisali strelice na postojećem luku potrebno je

selektovati krajnju tačku i da selektujete Uklj ili Isklj u meniju
Formatazovanje Strelice na liniji.

Napomena: Pritisnite taster SHIFT kada potvrđujete drugu tačku luka

i startovaćete novi luk. Ovo može biti praktično kada želite da crtate
seriju spojenih lukova, sa strelicama jedino na početku prvog i na
kraju poslednjeg luka. Ukoliko želite da crtate luk sa strelicom na
jednom kraju linije tada pritisnite taster SHIFT i počnite da crtate luk i
kada želite da potvrdite drugi kraj luka pustite taster SHIFT.

Krug sa zadatim centrom i poluprečnikom

Nakon izbora ove naredbe klinite na mesto ili postojeću tačku, kako
bi odredili centar kruga. Zatim pomerajte miša dok ne odredite
približno kružnicu. Dok pomerate miša možete videti kružnicu kako
se povećava ili smanjuje, kada kliknete na približno mesto ako to nije
postojeća tačka pojaviće se mogućnost da unesete tačan poluprečnik
ili koordinate.

Napomene:
• Kada pritisnete taster CTRL dok potvrđujete krug tada će
se kreirati i centar kruga.
• Kursor će se automatski snapovati na sledeće tačke:
1. Postojeći tačku
2. Postojeću liniju ili krug
3. tačku na postojećoj liniji, luku ili krugu gde je novi krug
tangencijalan na taj objekat.

Krug kroz 3 tačke

Ovom naredbom možete nacrtati krug kroz tri postojeće tačke. Prvo
kliknete na prvu, zatim na drugu i kad kliknete na treću tačku krug će
biti nacrtan, zadovoljavajući uslov da sve tri tačke leže na kružnici.

Napomena: Kada pritisnete taster CTRL dok potvrđujete krug tada

će se kreirati i centar kruga.

Paralelni objekti (linije/ lukovi/ krugovi)

Naredba "Paralelni objekti" omogućuje kreiranje linija, lukova i

krugova koji su paralelni na postojeće.

Kada selektujete alatku, kursor se menja u simbol koji reprezentuje

paralelne objekte. Zatim možete kliknuti na postojeću liniju, luk ili krug,
šta će se desiti zavisi od tipa objekta koji ste selektovali:

Kliknite mišem na liniju

Kada kliknete na liniju, dobićete liniju iste dužine koja se pomera
paralelno selektovanoj.

Kliknite mišem na luk

U ovom slučaju dobićete luk koji je koncentričan selektovanom koji
se povećava ili smanjuje.
 Kliknite mišem na krug
U ovom slučaju dobićete krug koji je koncentričan selektovanom koji
se povećava ili smanjuje..

Kada kliknete na približnu poziciju tada će vam Pitagora dozvoliti da

unesete tačno rastojanje između selektovanog i novog paralelnog
objekta ili tačne koordinate.

Kliknite mišem na tačku za snap na poligon

Kada selektujete poligon tada ćete sve linije i lukovi da se pomeraju
paralelno onim iz poligona, ali ujedno i koncentrično u odnosu na
težište poligona. Rezultat su grupa linija i lukova koncentričnih
selektovanom poligonu.

Kliknite mišem na tačku za snap putanje

Kada selektujete putanju tada ćete sve linije i lukovi da se pomeraju
paralelno onim iz putanje, ali ujedno i koncentrično u odnosu na
težište putanje. Rezultat su grupa linija i lukova koncentričnih
selektovanoj putanji.

Napomene:
Kursor će se automatski snapovati na sledeće tačke:
– Postojeća tačka
– Postojeća linija, krug ili luk
– Ova funkcija vam omogućuje jednostavno kreiranje puta.
T ekst

Alatke za ispisivanje teksta "Tekst" omogućuju ispisivanje

horizontalnog teksta. Pritiskanjem tastera SPACE na tastaturi
menjaćete orijentaciju teksta za 90°. To jest tekst će biti vertikalan.
Ovaj Tekst će uvek biti horizontalan bez obzira dali je lokalni
koordinatni sistem rotiran koristeći naredbu u "Izbor površine za
štampu".

Kada selektujete ovu alatku kursor postaje vertikalna linija koja ima
visinu srazmerno selektovanoj veličini tačke.

Kada je kursor doveden blizu tačke, linije ili luka tada možete
snapovati tekst na objekt pritiskom na taster CTRL.

Kada kliknete negde na ekranu mišem, tada se pojavljuje dijalog

boks "Ispravka teksta" gde možete uraditi sledeće:
Odrediti horizontalno ravnanje: Levo, centrirano ili Desno
Vertikalno ravnanje: Vrh, Centrirano, Dno
Veličinu tačke: 4 - 72 tačke. (1 tačka = ± 0.3 mm).
Stil: Normalni, zakošeni
Širina: Svetla, Normalna, Zadebljana, Ekstra zadebljana
Boja
Podvučen: Nijedan, pojedinačno, dvostruko, crtkasto
Ivica: bez granice, Pojedinačna, Dvostruka.
Primedba: granica se ne izvozi u DXF
format. Rastojanje linija: Malo, Normalni,
Veliko Layer: Imena mogućih lejera.

Možete koristiti višelinijski tekst , tasterom Enter idete u novi red.

Broj karaktera je limitiran do 254.

Pritiskom mišem na taster OK ili tasterom Enter (sa numeričke

tastature) potvrđujete tekst.

Uputstva Meni Alatke 1

Kada potvrdite ovaj dijalog boks tada se tekst pojavljuje na ekranu.

Tekst se uvek može premestiti ili iskopirati na drugu poziciju.

Paralelni tekst

Naredba "Paralelni tekst" omogućuje icrtavanje teksta paralelno

nekom postojećem objektu, tasterom SPACE možete menjati
orijentaciju za 90°. Ovaj tekst se uvek rotira sa crtežom kod štampe
bez obzira na definisani koordinatni sistem strane.

Kada je ova alatka selektovana kursor menja oblik u simbol dve

paralelne linije. Kod ispisivanja važi sve što i kod horizontalnog teksta,
jedina razlika je što se ovde prvo mora uzetei orijentacija klikom na
postojeći objekat.

Tekst se uvek može premestiti ili iskopirati na drugu poziciju.

Poligon

Alatka "Poligon" omogućuje kreiranje poligona.

Možete kreirati poligon kliktanjem na pojedine tačke ili lukove. Kada
je kreiran poligon će se pojaviti na ekranu, dok je selektovan poligon
tada se vidi njegova ivica, inače se nevidi osim ako nisu podešeni
ivica i šara poligona ili ako se sastoji od već spojenih linija i lukova.
Poligon se selektuje preko težišta poligona.

Poligonu se mogu dodeljivati šare ili linije (standardne ili korisničke).

Ako su korisničke šare one se mogu i podešavati u odnosu na
korisničke koordinatne sisteme. Da bi ste poravnjali poligon uradite
sledeće:
– Kreirajte korisnički koordinatni sistem kroz dve tačke.
Na primer koji prolazi kroz najdužu stranu poligona.
– Selektujet poligona ili poligone.
– Selektujete "Ravnanje poligona" u meniju format.

Šara će se poravnjati sa pravcem korisničkog koordinatnog sistema.

Napomena:
• Klikom na krug dobija se automatski poligon sa granicom kruga.
• Dok kreirate poligon možete da koristite taster BACKSPACE da
vratite poslednju tačku ili luk poligona.

Primedbe:
• Za vreme crtanja poligona možete koristiti "dvostruki klik" na liniju
ili luk. Pythagoras će automatski zatvoriti poligon ili stati ako
postoji
čvor dve ili više linija čekajući korisnika da potvrdi pravac.
• Ako pritisnete taster O kod selektovanja, Pythagoras će
samo selektovati poligone.
• Ako kopirate paralelno poligon rezultat će biti polilinija sa ivicama
paralelnim poligonu.
 Putanja

Putanja se toji od tačaka, linija i lukova. Objekti putanje su nezavisni

objekti u dokumentu.

Kada izaberete alatku "Putanja", tada možete od tačaka, linija,

lukova, prelaznica da kreirate putanju ili osovinu buduće
saobraćajnice. Poslednji objekt u putanji može se odrediti:
1. Deselektovanjem prve tačke putanje ili,
2. Pritiskom tastera CTRL dok selektujete poslednju tačku ili
luk. Putanja se može koristiti za sledeće:

• Računanje ukupne dužine putanje,

• Postavljanje poprečnih preseka ili nivelete kroz putanju,
• Konstrukciju paralelnih linija/ lukova na putanju.
Primedbe:
• Dok kreirate putanju možete da koristite taster BACKSPACE da
vratite poslednju tačku ili luk putanje.
• Za vreme crtanja putanje možete koristiti "dvostruki klik" na liniju
ili luk. Pythagoras će automatski zatvoriti putanju ili stati ako
postoji čvor dve ili više linija čekajući korisnika da potvrdi pravac.
• Ako pritisnete taster X kod selektovanja, Pythagoras će
samo selektovati putanje.
• Ako kopirate paralelno putanju rezultat će biti polilinija sa ivicama
paralelnim putanji.

Korisnički koordinatni sistem

Alatka "Kreiraj koordinatni sistem" omogućuje postavljanje

privremenog koordinatnog sistema kroz dve tačke, koji će nam u
datom trenutku pomoći da odradimo neku proceduru.

Možete kreirati koordinatni sistem pikiranjem dve tačke, nove ili

postojeće, prva je koordinatni početak, a druga određuje pravac x ose.
Novi korisnički koordinatni sistem postaje odmah aktivan nakon
kreiranja.

Napomene:
• Ako držite pritusnut taster CTRL dok kreirate koordinatni
sistem tada će koordinatni sistem biti paralelan osama aktivnog
koordinatnog sistema i biće Privremen.
• Kada kreiarte novi Privremeni koordinatni sistem tada se stari
automatski briše.

Definisani atributi – Aktivan lejer

Novi objekti koje kreirate po definiciji idu u aktivan lejer.

Pokreni makro

Sva imena makroa koji se mogu pokrenuti se nalaze u listi. Ova opcija
je aktivna ukoliko postoji učitana bar jedna validna makro datoteka.

Selektuj

U modu "Selektuj" možete sledeće:

• Dobijate informacije o osnovnim objektima u crtežu.
• Selektujete i deselektujete objekte
• Prevlačite tekst iz jedne u drugu poziciju.

Načini selekcije

Objekti se mogu selektovati na tri načina:

• Sterlicom, snapovanjem na objekte
• Končanicom, bez snapovanja, definisanjem pravougaonika, ono
što je unutar zahvaćenog pravougaonika biće selektovano, što je
izvan neće biti selektovano
• Lasom, bez snapovanja definisanjem površine slobodnom
rukom ono što je unutar zahvaćene površine biće selektovano,
što je
izvan neće biti selektovano.

Dobijanje informacija o objektima

T ačke
Kada stavite kursor u blizini neke tačke, na kontrolnoj tabli možete da
dobijete informacije o toj tački. Broj tačke, komentar i tačne
koordinate tačke će biti prikazane na kontrolnoj tabli. Ako kliknete
dvaput na tačku (dvostruki-klik) pojaviće se dijalog boks u kome
možete menjati osobine tačke kao što su: broj tačke, komentar, boja,
tip tačke, lejer, nivo prikaza itd.

Linije
Kada približite kursor blizu linije na kontrolnoj tabli će se pojaviti
redukovana dužina (d) linije, brojevi krajnjih tačaka linija i odstojanja
kursora od krajnjih tačaka linija. Koristeći taster TAB na tastaturi, na
kontrolnoj tabli ćete dobijati vrednosti: kosa dužina (s), visinska
razlika (dH), direkcioni ugao (Ni) i pad u procentima (%) linije.

Lukovi
Kada približite kursor luku n akontrolnoj tabli će se pojaviti
redukovana dužina (d) luka, brojevi krajnjih tačaka luka i odstojanja
kursora od krajnjih tačaka luka. Koristeći taster TAB na tastaturi, na
kontrolnoj tabli će se pojavljivati vrednosti: poluprečnika (r),
centralnog ugla (C) luka, kosa dužina (s), visinska razlika (dH) u pad
u procentima (%).

Krug
Kada približite kursor krugu na kontrolnoj tabli će se pojaviti obim
kruga (d). Tasterom TAB sa tastature možete videti poluprečnik
kruga (r).
 T ekst
Kada kliknete dvostrukim klikom na tekst pojaviće se dijalog boks za
editovanje osobina teksta.

Poligon
Kada približite kursor težištu poligona tada će se na ekranu pojaviti
kvadratić sa slovom P u sredini.
Tasterom TAB sa tastature ćete dobijati: površinu poligona, obim
redukovanih i obim kosih dužina poligona.

Putanja
Kada približite kursor putanji na kontrolnoj tabli će se pojaviti ukupna
redukovana dužina putanje. Ako pritiskate taster TAB na tastaturi
pojavljivaće se: ukupna kosa dužina putanje (s), visinska razlika
između krajnjih tačaka (dH), pad u procentima (%) između prve i
krajnje tačke poligona.

Primedba: U crtežu se tasterom SHIFT-TAB može izabrati informacija

koja će se prva videti na kontrolnoj tabli. Kada napustite Pitagoru ovo
setovanje se resetuje. Sa TAB se selektuje informacija, a sa SHIFT-
TAB se selektuje.

Selektovanje objekata

Kada kliknete na neki Pitagorin objekat, tada će on postati

selektovan, a svi ostali selektovani objekti će tada biti deselektovani.

Kada pritisnete i zadržite taster SHIFT na tastaturi dok klikćete na

objekte tada će se svaki objekat na koji kliknete pridodati selekciji.

Kada selektujete liniju ili luk tada neće biti selektovane krajnje tačke,
ako pritisnete taster CTRL dok selektujete liniju ili luk tada će se
pored linije ili luka selektovati i njihove krajnje tačke.

Ako selektujete poligon ili putanju i pritisnete taster CTRL tada će

pored poligona ili putanje biti selektovane i tačke koje ih čine.

Prevlačenje teksta

Tekst možete prevlačiti po crtežu tako što ćete kliknuti i zadržati levi
taster miša na tekstu i pomeriti ga na drugu poziciju. Dok to radite
videćete pravougaonik koji predstavlja ivicu teksta koji se pomera sa
kursorom.

Ako pritisnite tastere ALT ili CTRL dok prevlačite tekst on će se i

pomeriti na drugu poziciju i ostati na staroj, to jest dupliraće se.

Napomene:
• Prevačenje možete prekinuti pritiskom na teaster ESCAPE.
• U modu "Selektuj", Pythagoras uvek locira objekte blizu kursora i
prikazuje informacije na kontrolnoj tabli. Ako imamo mngo različitih
objekata na malom prostoru da ne bi uvećavali zum da
selektujemo neki objekat možemo pritiskom na određeni taster
selektovati samo određeni tip objekata, na sledeći način:
 "P": pritiskom na taster P, Pythagoras traži samo tačke.
"L": pritiskom na taster L, Pythagoras traži samo linije, lukove,
i krugove.
"T": pritiskom na taster T, Pythagoras traži samo tekst.
"O": pritiskom na taster O, Pythagoras traži samo poligone.
U ovom slučaju povećava se područje snapa na objekat.
"X": pritiskom na taster X, Pythagoras traži samo putanje. U
ovom slučaju se takođe povećava područje snap objektar.
"I": pritiskom na taster I, Pythagoras traži samo slike.
"R": pritiskom na taster R, Pythagoras će selektovati
samo saobraćajnice

Operacije sa selektovanim objektima

Sa selektovanim objektima možete izvoditi sledeće operacije:

– Brisati, Isecati i Čistiti, ili koristiti taster "delete" na tasturi
– Menjati atribute objekata
– Pomerati objekte u drugi lejer
– Pomerati objekte
Ove operacije su detaljnije objašnjene u ostalim lekcijama ovog
uputstva.
Poravnaj
objekat

Kliknite na objekat (tekst, simbol, šrafuru) da ga selektujete, a zatim

na objekat (liniju, luk) da poravnate selektovani objekat.

Kada se kreira koordinatni sistem tada se selektovani objekti (tekst,

simboli, šrafure) mogu poravnati u odnosu na koordinatni sistem. Na
ovaj način se mogu selektovati više objekata i orijentisati u odnosu
na koordinatni sistem.

Takođe se slike mogu na ovaj način orijentisati na linije i druge slike.

Spajanje objekata

Pythagoras modul za spajanje objekata omogućuje produžavanje i

skraćivanje linija ili lukova. Ovaj modul još omogućuje projektovanje
tačaka i tekstova na liniji, luku ili krugu..

Kada se selektuje ova alatka tada se kursor menja u deblju strelicu.

Kada kliknete na tačku i zatim na susednu liniju, kreiraćete tačku na

liniji, luku ili krugu koja predstavlja projektovanu tačku selektovanoj.

Za produžavanje ili trimovanje linija i lukova, prvo treba da kliknete

na liniju ili luk koji menjate. Kursor je sada malo izmenjen. Zatim
kliknite na sledeći objekat, koji može biti linija, luk ili krug. Prvi
objekat će biti produžen ili skraćen. Ako napravite dvostruki klik na
drugom objektu tada će se oba objekta produžiti ili trimovati do
presečne tačke.

Linija ili luk na koji prvo kliknete će biti produžen ili trimovan u
zavisnosti od sledećih pravila:
 1. Linija - Linija
– Presečna tačka se ne nalazi na liniji linija će biti produžena.
– Presečna tačka je na liniji: linija će biti trimovana, deo linije na
koji prvo kliknete će ostati, a drugi će biti izbrisan..

2. Linija - Luk ili Krug

– Ako se linija seče luk ili krug tada će jedan kraj linije na koji se
prvo klikne ostati, a drugi će biti izbrisna kada se klikne na krug
ili luk..
– Ako se linija nalazi unutar kruga ili luka, tada će se linija
produžiti na kraju koji je bliži tački na krugu na koju smo kliknuli.
– Ako zadržimo pritisnut taster SHIFT tada će se produžiti
suprotan kraj.

3. Luk - Linija, Luk ili Krug

– Ako smo selektovali luk koji seče luk ili krug tada će se on
produžiti do drugog luka ili kruga ako pritisnemo SHIFT ili
trimovati ako kliknemo na drigi luk, deo na koji smo kliknuli će
se trimovati do kruga ili luka i ostati, dok će ostatak biti izbrisan.

Primedba: naredba "Spoji objekte"se može koristiti i za projektovanje

tačaka i tekstova na linije.

4. Poravnaj tekst i slike

Slike i tekst mogu dobiti istu 0-tačku kao i drugi tekstovi i slike.

Iseci objekat

Naredba “Iseci objekat” briše deo objekta koji se nalazi između

presečnih tačaka.

Kliknite na objekat koji hoćete da isečete, zatim kliknite na tačke koje

se nalaze na tom objektu ili na presečne objekte, tada će deo koji se
nalazi između biti izbrisan. Ako se tačke ne nalaze na objektu koji
sečemo tada će objekat iseći projekcije tih tačaka na objekat.

Podeli objekt

Naredba “Podeli objekat” deli liniju ili luk na dva dela. Prvo kliknite na
objekat koji želite da podelite, a zatim na objekat koji treba da podeli
prvi objekat. Drugi objekat može biti tačka, linija ili luk..

Ako se dva objekta seku tada će presečna tačka podeliti objekat. Ako
presečni objekat ne seče objekat koji delimo tada će tačka koja se
nalazi na produžetku podeliti objekat.

Ako objekat delimo tačkom, koja je na objektu koji delimo tada će se

objekat podeliti do tačke i od tačke, ako se tačka ne nalazi na
objektu tada će objekat biti podeljen do mesta koji predstavlja
projekciju te tačke na objekat i od tog mesta.

Primedba:
• Krug se ne može podeliti.
 • Tačke koje se kreiraju nakon podele objekta biće ne vidljive, po
definiciji, kasnije se mogu menjati.

Presek

Naredbom "Kreiraj tačku preseka" kreira se tačka koja se nalazi na

preseku dve linije ili dva luka ili linije i luka.

Kada se selektuje ova alatka kursor se menja u simbol "x1". Kada

kliknete na prvu liniju ili luk, kursor će se promeniti u simbol "x2" kada
kliknete na drugu liniju tada će presečna tačka biti kreirana.

Visina presečne tačke biće jednaka sračunatoj interpolovanoj sa

drugog selektovanog objekta.

Ako želite da presečna tačka ima srednju vrednost tada koristite

opciju “Presečne tačke” iz menija “Računanje”.

Produži liniju

Naredba “Produži liniju” produžavanje linija ili lukova. Prvo kliknite na

objekat i zatim na jednu krajnju tačku objekta. Zatim pomerajte
kursor dok ne produžite ili skratite liniju ili luk. Prilikom produženja/
skraćenja linije selektovana krajnja tačka se pomera sa jedne na
drugu poziciju.

Odseci

Naredba “Iseci” briše sve objekte uključujući i raster spolja ili iznutra
selektovanog pravougaonika. Objekti na ivici će biti isečeni sem
tekstova i simbola.

Možete isecati na sledeće načine:

1. Vektor i raster
istovremeno 2. Samo vektor
(crtež)
3. Samo raster (slike)

Simbol

Selekcija ove naredbe omogućuje crtanje simbola u crtežu. Prvo je

potrebno izabrati simbol u meniju "Definicije", "Biblioteka simbola" ili
"Simbol dokumenta". Simbol se može nacrtati ili unosom koordinate
centralne tačke ili postavljanjem centralne tačke simbola na liniju, luk
ili krug.

Orijentacija simbola je definisana klikom na liniju i simbol će zauzeti

orijentaciju selektovane linije, pritiskom na taster SPACE na tastaturi
 orijentacije će se menjati za 90°. Sledećim klikom će se postaviti
simbol na liniju.

Primedba: Program se automatski postavlja u mod "Crtaj simbol"ako

pritisnete taster CTRL dok selektujete simbol u meniju "Definicije".

Ako je simbol nanešen bez orijentacije, on će imati karakteristike

horizontalnog čak i ako se može rotirati. Simboli će uvek biti
horizontalni, čak i ako rotiramo papir u "izbor površine za štampu".

Svaka tačka se može promeniti u simbol koristeći opciju Editovanje

tačke. U tom slučaju koordinate centralne tačke simbola će biti
jednake koordinatama te tačke.

Bogat tekst

Editor bogatog teksta omogućuje ispisivanje teksta sa specifičnim

formatizovanjima. Miožete da shvatite to kao korišćenje "padajućeg"
tekst procesora. Veliki broj naredbi iz tekst procesora možete naći i u
Pitagorinom tekst procesoru.

Veliki broj funkcija verovatno ne mora da objašnjavamo, ali hoćemo

da stavimo naglasak na neke osobine koje znatno mogu da vam
olakšaju rad.

Prečica: kliknite na simbol na kontrolnoj tabli, dok držite pritisnutim

taster CTRL

Kada izaberete ovu naredbu kursor se menja u simbol '+'. Sada

možete da definišete tekst površinu klikom i prevlačenjem drugog
kraja pravougaonika (pritisnite i zadržite i prevlačite).

Napomene:
Koristeći naredbe u meniju tekst editora možete vrširi ravnanje
Formatizovanje - Ravnanje - Levo, Centralno ili Desno

Širina tekst bloka se može menjati pomeranjem leve ili desne ivice.

Dok kucate tekst možete ga i formatizovati (boja, font, itd).

Najvažnije
nardebe se naleze u menijima'Editovanje' i 'Formatizovanje'.

Editovanje:
Ovaj meni sadrži funkcije za editovanje kao što su: opovrgni, ponovo
uradi, iseci, kopiraj, unesi i slično. Naredbe 'Pronađi' i 'Zameni'
zaslužuju kratko objašnjenje:
Pronađi: Ova naredba traži slog (reč ili grupu reči).
Zameni: Ova naredba traži slog (reč ili grupu reči) i zamenjuje slog
drugim slogom unesenim u polje 'Zameni sa'.

Postoje i polja sa dodatnim opcijama:

Samo cela reč: traži samo celu reč koja je jednaka zadatom slogu,
ako nije obeleženo tada editor traži i reči koji sadrže zadati slog.
Identično: ako je uključeno, tada editor traži slog koji isti zadatom
vodeći računa i o velikim i malim slovima.
Pretraga unazad: pretražuje dokument unazad.
Pretraga svuda: pretražuje dokument od zadatog mesta pa do kraja i
od početka do zadatog mesta.
50 Meni Alatke Uputstva
 Formatizovanje:
Ovaj meni se koristi za formatizovanje teksta.

‘Atributi’ pojavljuje se dijalog boks gde možete menjati atribute teksta

kao što su font, veličina slova, boja itd..

‘Razmak između redova’ se koristi za povećanje ili smanjenje

razmaka između redova, ova funkcija važi samo u okviru
selektovanog paragrafa.

‘Ravnanje’ određuje poziciju teksta u tekst bloku.

• Levo: tekst je levo poravnat.
• Desno: tekst je desno poravnat.
• Centralno: tekst je centralno poravnat.
Ravnanje važi u okviru selektovanog paragrafa.

Paragraf: novi paragraf je novi red koji se dobija pritiskom na taster

"Enter" na tastaturi.

Ravnanje bogatog teksta

Ova naredba se koristi za postavljanje bogatog teksta da bude

paralelan postojećoj liniji.

Pogledajte lekciju iznad kako bi ste saznali više o Bogatom tekstu.

Kriva

Kriva se može kreirati na minimum 3 postojeće tačke

korišćenjem alateke "Kriva". Kriva može biti otvorena ili
zatvorena. Da dobijete
zatvorenu krivu kliknite na prvu tačku krive. Ako želite da kriva bude
otvorena pritisnite i zadržite tatster “CTRL” i kliknite na poslednju
tačku.

Kriva se može editovati dvostrukim klikom na krivu, tada se pojavljuje

dijalog boks gde se može promeniti debljina linije, boja i zakrivljenost
i
zaglađenost krive.

Ako su za kreiranje krive korišćene tačke sa različitim visinama tada

će se dobiti 3D kriva.
Prelaznica (Spirala)

Ovom alatkom je moguće kreirati Prelaznicu..

Prelaznica je definisana formulom:

R*L = K²

Gde je : K: parametar prelaznice

R: poluprečnik prelaznice
L: dužina dela prelaznice merena od tačke gde je R = ∞

Prelaznica se može konstruisati na 4 načina:

1. Crtanje postojeće prelaznice. NAPOMENA: tačnost unetih podataka

treba da je minimum ista kao i broj decimala na kontrolnoj tabli.

2. Sa početnom i krajnjom tačkom

• Paralelno sa linijom: definisano početnom i krajnjom
tačkom Početna tačka ima R = ∞. Vrednost ‘K’ ili ‘R2’ (=
poluprečnik tangentnog kruga u krajnjoj tački) se mogu
uneti

• Tangenta počinje od specificirane tačke na postojećem krugu/luku.

prelaznica počinje sa R od luka ili kruga i konstruiše se dok
nebude R = ∞. Pokretanje kursora miša utiče na pravac tangente.
To takođe važi za R < R kruga.

• Tangenta počinje od specificirane tačke na prelaznici

prelaznica počinje sa poluprečnikom početne tačke na prelaznici i i
biće kreirana sa R = ∞. To takođe važi za R < R kruga.

3. Između postojećih objekata:

• Između postojećih linija i kruga/luka
• Između dva kruga/luka
to je jedino moguće kada je krug sa manjim poluperčnikom unutar
kruga sa većim poluprečnikom i veoma malim odstupanjima.

4. Tangenta luka na 2 linije sa 2 prelaznice.

Gotove sve naredbe važe i za prelaznice.

Uputstva Meni Alatke 1

Edituj krivu

Alatke edituj krivu imaju tri mogućnosti:

– Pomeri tačku, da se pomeri tačka selektovane krive
– Dodaj tačku, da se doda nova tačka
– Izbaci tačku, i da se izbaci selektovana tačka
Kada se selektuje kriva kursor prelazi u mali krstić.
Edituj
poligon

Iste naredbe kao i kod krive samo što se selektuje poligon

Edituj
putanju

Iste naredbe kao ikod krive bez pomeranja, ako se želi pomerati tačka
putanje predlažemo da koristite standardnu operaciju "Pomeri"
Las
o

Ova naredba pravi delove slike ili crne ili bele.

Ova operacija se ne čuva u slici nego u Pythagoras crtežu relativno u
odnosu na sliku.

Brisač

Ova naredba briše delove slike kao gumicom.

Ova operacija se ne čuva u slici nego u Pythagoras crtežu relativno u
odnosu na sliku.

Dimenzionisanje

Alatka Dimenzionisanje omogućuje korisniku da ispisuje dužinu

linije, površinu ili koordinate na crtežu. Tekst koji se ispiše može se
menjati kao i svaku drugi tekst u crtežu i on nije povezan sa
objektom koji je opisan.

Kada ispisujete dimenziju nekog objekta i isti teks već postoji na

istoj poziciji atribut neće biti ponovo ispisan.

XY-Ofset dimenzionisanje tačaka ispisuje ortogonalne koordinate u

odnosu na aktivni koordinatni sistem. Takođe se konstruišu i
apscisna linija i ordinata tačke.

Kada selektujete XY-Ofset i zadržite taster CTRL pritisnut dok klićete

na tačku aktiviraće se naredba Koordinatni sistem (za postavljanje
Privremenog lokalnog koordinatnog sistema kroz dve tačke).

Primedba: Ispisivanje koordinata svih selektovanih tačaka može se

izvršiti izborom naredbe "Ispisivanje -> XY-Ofset" naredbe Operacije
menija Formatizovanje .
Linije

Kada kliknete u blizini linije dužina linije će biti ispisana paralelno sa

linijom, u definicijama se može podesiti:
– Veličina teksta
– Širina teksta
– Broj decimalnih mesta
– Slog pre i posle
Slog pre i posle se može definisati i kada se vrši na primer ispisivanje
dužine linije da pre cifre stoji " d =", i posle cifre "m", tako da piše " d =
12.50 m".

Poligon: Obim i Površina

Kada kliknete mišem blizu težišta poligona možete ispisati površinu

poligona ili dužinu perifernih linija poligona. Ispisan tekst za sve linije
ima iste definicije.

Definicije od kojih zavisi ispis teksta su:

– Veličina teksta
– Širina teksta
– Broj decimalnih mesta
– Slog pre ili posle
Centar teksta će biti u težištu poligona.

Informacije o tački

Može se izvršiti ispisivanje sledećih informacija o tački:

– Broj tačke
– Koordinate
– Visina
– Komentar
U definicijama možete podesiti atribute teksta ispisa (veličina,
broj decimalnih mesta itd.).

Ispisivanj
e

Alatke "Ispisivanje" vam omogućuju ispisivanje teksta od atributa koji

pripadaju poligonima, linijama ili tačkama.

Atrubuti poligona su:

– Periferija poligona (Obim)
– Površina
– Komentar (informacija koja je povezana sa poligonom)
Atributi za linije ili putanje su:
– Kosa dužina
– Visinska razlika
– Nagib
– Direkcioni ugao (samo za linije)
 Atributi svih elemenata koji pripadaju putanji će biti ispisani od
jednom.

Atributi tačaka su:

– Broj tačke
– Visina tačke
– Informacije vezane za tačku (komentar)
– Koordinate tačke.
Lukovi i krugovi mogu da imaju poluprečnik i centralni ugao.

Kreiraj prozor

Naredba kreiraj prozor omogućuje da se kreira prozor u crtežu u

kome se može prikazati deo crteža u krupnijoj ili sitnijoj razmeri.

Prozor se kreira tako što se definiše pravougaonik sa svojom gornjom-

levom i donjom-desnom tačkom (ili obrnuto)

U prozoru se crtež se zumira tako što se okreće točkić na mišu i drži

pritisnut taster CRTL.

Pritiskom na desni taster miša dok se nalazite iznad prozora otvara

se meni za podešavanje karakteristika, kao što su: oblik, tačna
razmera, okvir i dr.

Privatne
alatke

Privatne alatke su deo VBA.

Privatne alatke omogućuju korisniku da klikne na alatku i da izvrši
makro. Kada je Pythagoras u modu 'Privatne alatke" tada on traži
makro i izbršava naredbu makro odmah nakon klika mišem na
alatku.

Više detalja možete pronaću u uputstvu za VBA.

Poglavlje 5: Meni Formatizovanje
Meni formatizovanje sadrži naredbe za podešavanje atributa
kod selektovanih objekata.
Atribut
i

Kopiraj

Služi za kopiranje grafičkih atributa selektovanog objekta. Atributi

se kopiraju tako što se selektuje samo jedan objekat (tačka, linija,
tekst, poligon) i startuje ova naredba.

Ova naredba se može dobiti i klikom na desni taster miša kada se

selektuje jedan objekat.

Unesi

Ova naredba služi za dodeljivanje iskopiranih grafičkih atributa ostalim

selektovanim objektima.

Atributi se mogu odjednom dodeliti svim selektovanim objektima

(tačkama od kopiranih atributa tačke, linijama od kopiranih atributa
linije itd.)

Ova naredba se može dobiti i klikom na desni taster miša kada se

selektuje jedan objekat.

Lista korisničkih definicija

Takođe selektovanim objektima možemo dodeliti atribute definisanim

u korisničkim definicijama, tako što ćemo izabrati iz liste
odgovarajuću korisničku definiciju.
Podaci

Kopiraj

Ako je kreirana baza podataka i dodeljeni atributi nekom objektu oni

se mogu kopirati iz jednog selektovanog objekta i dodeljivati drugim
selektovanim objektima.

Ova naredba se može dobiti i klikom na desni taster miša kada

se selektuje jedan objekat.
Unes
i

Iskopirani podaci iz baze podataka selektovanog objekta se mogu

dodeliti drugim selektovanim objektima.
Uputstva Meni Formatizovanje 1
 Ove nardbe će biti aktivne ako postoje podaci za kopiranje.

58 Meni Uputstva
Formatizovanje
Stil tačke

Naredba Stil tačke omogućuje podešavanje selektovane tačke da ima

prikaz u obliku jednog od sledećih simbola:
– sakrivena: tačka je vidljiva na ekranu, ali se ne vidi kod štampe.
– Krstić (+)
– X-krstić (x)
– Kosa crta (/)
– Okrugla
– Okrugla šuplja
– Pravougaona
– Pravougaona šuplja
– Trouglasta
– Centralna (koristi se za kreiranje simbola)
– Referentna (koristi se za kreiranje tipskih poprečnih preseka -
izrada saobraćajnica)
– Prelomna (koristi se za kreiranje tipskih poprečnih preseka
- izrada saobraćajnica)

Stil tačke se može uzeti iz kreirane biblioteke simbola

Stil
linije

Naredba Stil linije podešavanje selektovane linije da ima prikaz

jednog od sledećeg stila linije:
– Puna
– Crtkasta
– Tačkasta
– Crta-tačka
– Crta-tačka-tačka
Stil linije se može uzeti iz biblioteke kreiranih linija.
Debljina
linije

Ova naredba omogućuje podešavanje debljinu selektovane linije.

Moguće debljine su od 0.05mm do 2.11mm.
Strelice na
liniji

Kada želite da na krajevima linija stavite strelice ili da ih skinete

ukoliko vam je u meniju Definicije selektovana opcija Strelice na
liniji, koristi se ova naredba. Da bi ova naredba bila selektovana
potrebno je da selektujete liniju i jednu ili obe tačke na krajevima
linije. Kada selektujete liniju i tačku ili tačke na krajevima onda
možete uključiti ili isključiti strelice na krajevima linije.

Da bi crtali linije sa strelicama na krajevima potrebno je uključiti opciju

Strelice na krajevima linije u meniju Definicije, ukoliko želite da više
ne crtate strelice isključite ovu opciju.

Da dodate ili izbrišete strelice na postojećoj selektovanoj liniji

selektujte i krajnju ili obe tačke te linije držanjem pritisnutog tastera
SHIFT i klikom na tačku ili tačke i uključivanjem ili isključivanjem
opcije Strelice na kraju linije.
Zakrivljenost

Ovom naredbom selektujete faktor zakrivljenosti selektovane

krive. Faktor zakrivljenosti može biti od 0 do 10. Zakrivljenost 0
rezultira pravim linijama. Zakrivljenost 5 se približava kružnim
Tekst lukovima.

atributi

Naredbom “Tekst” možete menjati atribute selektovanog teksta:

– Font: vrsta slova
– Horizontalno ravnanje
– Vertikalno ravnanje
– Veličina tačke: od 4 do 1000 tačaka
– Stil: normal ili zakošen
– Debljina: tanak, srednji, zadebljan i ekstra zadebljan
– Podvučen: pojedinačno, dvostruko, crtkasto
– Ivica: bez granice, jednostruko, dvostruko
– Rastojanje linija: malo, normalno, veliko
– Neproziran: da ili ne
– Orijentacija: uvek horizontalno, uvek čitljivo ili apsolutni ugao.

Tekst
sadržaj

Ovom naredbom svim selektovanim tekstovima možemo dodeliti

vrednost koju unesemo u gornje polje.

Iz polja ispod se mogu dvostrukim klikom ubacivati standardni

tekstovi, koji su učitani ranije.

Šaranje
poligona

Ova naredba omogućuje šaranje selektovanog poligona jednim od

sledećih šara:
– Bez šare
– horizontalno
– vertikalno
– dijagonalno 45º
– dijagonalno -45º
– ukršteno

– jedna granica
– dupla granica
– jedna granica (otvorena)
– dupla granica (otvorena)

− 100% (crna)
– 75% (crno siva)
– 50% (siva)
– 25% (svetlo siva)
– 12% (veoma svetlo siva)
Kada se kreira novi poligon on nema šaru, ukoliko nije iz korisničke
definicije.
Poligon

Ovom naredbom možete podesiti atribute selektovanog poligona kao

što su šara, granica, boja i slično.

Napomena:
Dvostrukim klikom na poligon otvarate dijalog boks Editovanje
poligona.
Razmer
a

Simbola

Podešava se razmera po pravcima x i y osa selektovanog. Ako se

unese negativna vrednost tada će simbol biti izokrenut kao u
Teksta ogledalu.

Podešava se razmera teksta, ako se unese vrednost manja od 100

tekst će se umanjiti, a ako se vrednost veća tekst će se uvećati.

Napomena: Skaliranjem teksta uvećava se veličina fonta teksta.

Skaliranje svih tekstova od jednom je korisno ako želite da

kopirate crtež u nekoj drugoj razmeri.
S li k
e

Razmera slike uvećava ili smanjuje sliku po osama x i y.

Linij
e

Ova naredba uvećava ili smanjuje simbole na selektovanim linijama

(korisničkim stilovima linija).

Napomena
:
Ovaj način omogućuje da se simboli naprave vidljivim na kratkim
linijama, ova naredba je jedino moguća na korisnički definisanim
Šare stilovima linijama.
poligona

Ova naredba menja razmeru šare selektovanog poligona. Ova

naredba je moguća samo na korisnički definisanim šarama.
Ravnanj
e

Šare
Uputstva Meni Formatizovanje 61
 Ova naredba ravnja šaru selektovanog poligona sa osama aktivnog
korisničkog koordinatnog sistema.

Napomena: samo poligoni sa korisnički definisanim šarama se mogu

ravnjati.

60 Meni Uputstva
Formatizovanje
Teksta

Ovom naredbom se ravnja selektovani tekst sa osama aktivnog

korisničkog koordinatnog sistema.
Simbola

Ovom naredbom se ravnja selektovani simbol sa osama aktivnog

korisničkog koordinatnog sistema.

Napomena: ova naredba je moguća ako je simbol okretan.

Leje
r

Ova naredba premešta sve selektovane objekte u izabran lejer iz

liste ili se može uneti novi lejer.

Nivo
prikaza

Ova naredba menja nivo prikaza selektovanih objekata u izabrani

nivo.

Boja

Ova naredba menja boju selektovanih elemenata u izabranu boju.

Boja se može menjati klikom na izabranu boju ili ukucavanjem broja
boje ili unošenjem vrednosti za RGB ili Nijansu, Zasićenost i
Osvetljenost.

Operacij
e

Renumeracija tačaka

Imate 3 mogućnosti sa selektovanim tačkama:

– Obriši brojeve tačaka
– Uvećaj brojeve tačaka za neku vrednost.
– Uvećaj brojeve tačaka počevši od nekog broja sa intervalom
vrednosti nekog broja.

Pri renumerisanju Pitagora vodi računa o prvobitnom redosledu

unosa tačaka u crtež.
Lista
koordinata

Ova naredba u donjem desnom uglu strane, u koordinatnom sistemu

strane ispisuje listu koordinata svih selektovanih tačaka u aktivnom
koordinatnom sistemu.

Stil ispisivanja koordinata se može podesiti u Jedinice, Tekst ispisa,

pa Koordinate.
Lista poligona

Ova naredba u donjem desnom uglu strane, u koordinatnom sistemu

strane ispisuje listu komentara i površine svih selektovanih poligona
u aktivnom koordinatnom sistemu.

Stil ispisivanja površine poligona se može podesiti u Jedinice, Tekst

ispisa, pa Površine.
Izravnanje
visina

Ova naredba aktivira dijalog boks za Popravljanje visina. U njemu se

sve selktovan evisine mogu popraviti na zadatu visinu (H) ili za
zadatu visinsku razliku (dH).

Promena komentara

Ova naredba omogućuje izmenu komentara svih selektovanih

objekata u novi

Ispisivanje

Ova naredba omogućuje ispisivanje određenog teksta pored

selektovanog objekta, ali za sve selektovane objekte odjednom.
Tekst koji se može ispisati zavisi da li se odnosi na liniju, tačku,
poligon, putanju i može biti na primer: Brojevi svih selektovanih
tačaka, Površine svih selektovanih poligona, dužine svih
selektovanih linija i slično.

Stil ispisivanja se može podesiti u dijalog boksu Jedinice, Tekst ispisa.

Uputstva Meni Definicije 63

Poglavlje 6: Meni Definicije
Meni definicije omogućuje podešavanje i zadavanje određenih
parametara koji će biti aktivni kod kreiranja novih elemenata.

Snap

Ova naredba omogućuje podešavanje aktivnosti kursora nad

objektima.

Po definiciji, Pythagoras će se snapovati na bilo koji objekat. Koristeći

ovaj meni možete snapovanje uključiti ili isključiti nad određenim
objektima.
Korisničke
definicije

Ova naredba omogućuje selektovanje rada sa korisničkiom definicijom

ili bez definicije.

Kreiranje korisničkih definicija je objašnjeno u ovom poglavlju.

Pogledaj naredbu definicije, pa Rad sa korisničkim definicijama.

Ova nardba se može izabrati klikom na desni taster miša.

Stil tačke - Stil Linije - Debljina Linije – Strelice na liniji

Podešavanje gore navedenih naredbi će se koristiti pri kreiranju novih

tačaka, linija i tekstova koristeći naredbe Alatke.

Teks
t

Definisanje atributa teksta kod ispisivanja novih tekstova.

Kod korišćenja naredbe Dimenzije tada će biti koršćeni podešeni

atributi u dijalog boksu Jedinice, Tekst ispisa...

Poligo
n

Ovom naredbom možete definisati atribute novog poligona.

Nivo
prikaza
Ova naredba definiše nivo prikaza novih objekata. Možete izabrati
vrednosti od –10 do 10.

Nivo prikaza definiše prioritet prikaza objekta. Poligon objekta sa

nivoom prikaza 1 dobija veći nivo prikaza nego zemlja sa novoom
 prikaza 0. Objekat će biti kompletno prikazan, dok će parcela biti
delimično sakrivena objektom.

Još jedan primer: u koliko želite da sakrijete raster možete preko

rastera nacrtati beli poligon sa višim nivoom prikaza itd.

Boja

Ova naredba definiše boju kod kreiranja novih elemenata.

Boja se može menjati klikom na izabranu boju ili ukucavanjem broja
boje ili unošenjem vrednosti za RGB ili Nijansu, Zasićenost i
Osvetljenost.

Definicije u dokumentu

Korisničke definicije

Korisničke definicije definišu atribute za (tačke, linije, boja, lejer...),

koji prepisuju standardne koji su definisani, kada je selektovana
korisnička definicija. Ovo je korisno kada hoćete brzo da crtate sa
određenim atributima i da nebi ste svaki put definisali ili menjali
atribute jednostavno samo izaberete korisničku definiciju i crtate sa
podešenim atributima.
Moguće je napraviti do 256 korisničkih definicija.

U dijalog boksu "rad sa korisničkim definicijama" možete kreirati

novu definiciju ili editovati postojeću. Za novu se unese naovo ime i
klikne na taster "Nova". Zatim vam se otvara dijalog boks Definicije
gde možete podesiti atribute tačke, linije, tekst i poligon. Kada nije
selektovana nijedna vrednost tada je aktivna standardna vrednost,
kada je selektovan neki atribut tada je aktivna vrednost iz korisničkih
definicija.

Ove definicije se mogu dobiti klikom na desni taster miša.

Opcije Kopiraj/Unesi atribute

Ova opcija omogućuje setovanje koji će atributi biti kopirani zajedno

sa selektovanim objektima.

Učitavanje standardnih tekstova...

Omogućuje učitavanje liste tekstova koji se često koriste.

Učitavanje standardnih komentara...

Omogućuje učitavanje liste komentara koji se često koriste.

Uputstva Meni Definicije 1

Povrati

Ovom naredbom se vraćaju početne definicije atributa.

Sačuva
j

Omogućuje da sačuvate podešene definicije (boje, simbol, debljina

linije i slično) kako bi se te definicije postavljale pri podizanju
Pythagoras.

Definicije u dokumentu

Lejeri

Ovom naredbom možete podešavati rad sa lejerima.

Grupe:

Da bi ste lakše radili sa velikim brojem lejera, Pythagoras nudi

mogućnost da kreirate grupe lejera. Ove grupe se mogu reimenovati
i brisati. Uvek možete izbaciti neki lejer iz grupe. Isti lejer može
pripadati jednoj ili više grupa ili ne pripadati ni jednoj.

Prednost rada sa grupama lejera je u tome što u jednom potezu

možete izmeniti atribute svih lejera koji pripadaju jednoj grupi. Na
primer: možete kreirati grupe kao što su: topografija, gas, voda,
struja,... itd. I njima pridodati lejere i probati da menjate atribute za
svaki lejer i putem rada sa grupama.

Atributi:

Možete podešavati sledeće atribute lejera ili grupa “Vidljiv”,

“Zaštićen” i “Uključen”.

Atribut “V” određuje da li je lejer ili grupa vidljiv ili

ne.

Atribut “Z” određuje da li je lejer ili grupa zaštićen ili ne. Na

zaštićenim lejerima ili grupama nisu moguće modifikacije.

Treći atribut “U” prikazuje sve objekte u lejeru ili grupi na

jedan pasivan način, to jest objekte možete videti ali se oni ne
mogu selektovati niti menjati.

Korišćenje opcije 'svi lejeri' omogućuje setovanje opcija za sve

lejere putem jednog klika miša.

Primedba:Dvostrukim klikom na ime lejera automatski se podiže

dijalog boks Podešavanje razmere prikaza
(SAMO za
WINDOWS).

Prikaz zavistan od razmere:

Lejeri ili grupe se mogu podesiti da se vide samo u određenoj

razmeri prikaza to jest između dve selektovane razmere, na primer
između 1/10000 i 1/2000. Izvan ovog opsega lejeri se neće videti.
Kada nisu limitirani lejeri se vide u svim razmerama.
 Ova osobina je korisna kada se radi sa velikim crtežima. Prikaz karte
nekog grada, sa svim detaljima može biti veoma haotična. U tom
slučaju se može podesiti da se neki detalj vidi pri većem zumu, a
neki pri manjem, a selektovanjem opsega prikaza po grupama ili
lejerima..

Primedba:
Kada podešavate opseg prikaza tada unosite vrednosti u polja 1/n. U
koliko ne želite da prikazujete u opsegu tada ostavite polja “od” ili
“do” prazna.

Aktivan model terena

Naredba Aktivan model terena omogućuje selekciju aktivnog modela

terena iz liste. Samo modeli terena koji se nalaze u dokumentu
mogu biti selektovani.

Modeli terena

Ovom naredbom se aktivira dijalog boks koji omogućuje rad sa

modelima terena.

Pažnja!
Bilo koja izvršena akcija u ovom dijalog boksu se ne može vratiti!

Brisanje

Naredba 'Brisanje' briše selektovani model terena.

Reimenovanje

Ova naredba omogućuje reimenovanje selektovanog modela terena.

Aktivan

Ova naredba aktivira selektovani model terena. Kada se model

aktivira na ekranu se pojavljuje mreža zelenih trouglova.
Sve koordinate se računaju u odnosu na selektovani model terena.

Potvrdi operaciju

Kada kreirate nove objekte ako je ova opcija uključena, Pythagoras

će omogućiti unošenje podataka o lokaciji (koordinate, dužina, dužina
linije) na kontrolnoj tabli.. Kada radite geodetsku podlogu poželjno je
da ova opcija bude uključena.
Kada radite neku skicu, gde vam tačne dimenzije nisu neophodne
onda se ova opcija može isključiti, kako bi se crtanje izvodilo brže.

Jednostavnim klikom na taster (zeleni znak za potvrdu) možete

uključiti ili isključiti Potvrdi operaciju.
Razmera koordinatnog sistema strane

Ova naredba menja razmeru koordinatnog sistema strane. Kada je

aktivan koordinatni sistem strane sve dimenzije će biti računate u
odnosu na aktuelnu razmeru strane.
Po definiciji razmera koordinatnog sistema strane je 1.

Broj sledeće tačke

Ova naredba omogućuje izbor broja nove tačke. Za svaku novu tačku,
Pythagoras označava broj koji je za jedan veći od prethodnog.

U novom crtežu Pitagora dodeljuje brojeve od 1 pa nadalje, kada se

crtež sačuva i ponovo otvori Pitagora pamti zadnji broj tačke i
nastavlja dodeljivanje od tog broja.

Napomena: u koliko koristite karaktere umesto brojeva, potrebno je

da unesete adekvatan broj koji odgovara kombinaciji karaktera: A=1,
B=2, AA=27, itd.

Pitagora vam daje pregled koji su brojevi slobodni u crtežu.

Orijentacija crteža

Ova naredba omogućuje da setujete apsolutni ugao koji odgovara

pravcu severa, tako da možete da orijentišete simbole i linije u nekom
drugom pravcu.

Jedinice, Tekst ispisa...

Naredba Jedinice, tekst ispisa omogućuju podešavanje za:

– Prikaz datuma i vremena

– Jedinice dužine: m, cm, mm, Stopa, US Stopa
– Jedinice ugla: Gradusi, Decimalni stepeni, St.Min.Sec.,
Milisekunde, Geodetski, Radijani
– Pozitivan smer ugla: u smeru kazaljke, suprotno od
kretanja kazaljke.
– Sever-Istok ili YX koordinate.
– Decimalni znak: "," ili "."
– Broj decimalnih mesta korišćenih za prezentaciju koordinata,
dimenzija (dužina linije, površina, uglovi , koordinate) u dijalog
boksovima, kontrolnoj tabli ili pri izvozu.
– Ispisivanje stringova pre i posle vrednosti
– XY-Ofset: selekcija atributa kod dimenzionisanja XY-Ofseta.

Ova podešavanja važe za sve otvorene crteže, kao i za sve buduće

crteže. Sva podešavanja će biti sačuvana kada se zatvori i ponovo
otvori Pythagoras.
Podešavanje

Tačnost stanice

Tačnost stanice omogućuje unos vrednosti za tačnost instrumenta

kojim je mereno. Ova vrednost će biti uzeta u obzir kod rešavanja
Poligonskog vlaka, kod provere grešaka zatvaranja, dali su u
granicama dozvoljenog.

Mogu se uneti vrednosti za tačnost merenja dužine i ugla iz

prospekta instrumenta.
Kolektor
podataka

Mogu se selektovati sledeći formati određenih instrumenata:

– Lista koordinata sa šiframa
– Topcon FCTE1, FC-6/GTS-7000, GTS-6/GTS-700 (FCTE1),
GTS-6/FC-5/FC-2
– Leica svi modeli (uključujući Leica 16-format)
Delimični uvoz fajla je moguć zato što je omogućeno kod uvoza
selektovato od broja tačke do broja tačke..
– Sokkia SDR22/24/26, SDR33, Powerset i SET 2C/3C/4C
redosled koordinata (NE ili XY) za seriju SDR20 i seriju SDR33
u
listi za obeležavanje zavisi od setovanja u Pitagori u momentu
izvoza.
– Zeiss Rec500 / Rec Elta, Elta 40R/50R i M5
– Nikon DTM 300/400 i 700/800 serije
– Geodimeter
– Pentax, Pentax ATSTOPO i Pentax Powertopo
– Trimble
– Microport format
– TDS48

Učitavanje opisa šifara

Postoji mogućnost podešavanja fajla opisa šifri, koji služi za

automatsko kartiranje sadržaja na osnovu dodeljenih šifara. U fajlu je
moguće podesiti šta koja šifra znači i kojim atributima da se iskartira
(lejer, tačka, simbol, polilinija i slično).
Izgled fajla možete pogledati na CD.u
Učitavanje tabele za konverziju

Štampač: Boja u Širinu

Tekst fajl koji definiše koja boja će biti isplotovana kojom bojom i
debljinom linije (širinom pera).
Struktura fajla::
<boja>-><boja>,<širina>
ili C<broj boje>-><naziv boje>,<širina>
ili C<broj boje>->C<broj boje>,<širina>
ili <naziv boje>->C<broj boje>,<širina>
primer. MAGENTA->BLACK,W5
YELLOW->RED,W7 C2-
>MAGENTA,W3 C14-
>BLACK,W14 C36-
>C14,W10 RED->C25,W20

Štampač: Širina u Boju

Tekst fajl koji definiše koja će debljina linije biti isplotovana kojom
bojom i koje širine.
Struktura fajla:
<širina>-><naziv boje>,<širina>
ili <širina>->C<broj
boje>,<širina> primer
W1->BLACK,W2
W5->C13,W3

DXF izvoz: Širina u Boju

U DXF fajlu nije moguće specificirati debljinu linije. Korisnici

AutoCAD- a obično koriste boje da podese debljine linije. Ova tabela
se može koristiti za konverziju debljine linije u boju.

Napomena: Morate imati u vidu da možete koristiti debljine linije od

0.05mm do 2.11mm

DXF Simboli i Lejeri

Ova opcija se može koristiti kod uvoz ili izvoza DWG ili DXF
crteža: Da bi se ova opcija aktivirala prethodno mora da su učita
skript fajl. Ovaj fajl ima odgovarajuće naredbe kao što su:

AUNITS=0; gde su 0: decimalni stepeni, 2: Gradusi ili Goni, 3:Radijani

ANGDIR=1; gde su 1: u smeru kazaljke, 0: suprotno od smera

kazaljke

CODEPAGE= 0; po definiciji je 0: AutoCAD DWGkodna

strana; dos850: dos kodna strana

DEFAULT_LTYPE = Solid; ne zaboravite da naznačite standardni

LTYPE u tabeli LTYPES.
Ovaj stil će se koristiti za sve tipove linija koje se ne nalaze u tabeli
LTYPE za vreme izvoza DXF/DWG fajla.

LTYPES(
1=Moje linije,Okvir; DXF LTYPE naziv = Pythagoras tip
linije
(Group,Name
)
17= Moje
linije,Rov
 18= Moje linije,Zid
40= Moje linije,Trava
Solid = 0,0; 0, x : x znači standardni tip linije u Pythagoras (Puna,
Tačkasta, Crtkasta, ...)
)

DEFAULT_BLOCK = Symbdefault; ne zaboravite da naznačite

standardni BLOCK u tabeli BLOCKS.
Ovaj stil će se koristiti za sve tipove simbola koji nepostoje u tabeli
BLOCKS z avreme izvoza DXF/DWG fajla.

BLOCKS(
Symbdefault = 0,1; 0, x : x znači standardni simbol u Pythagoras
(Okrugla tačka, Trouglić, X krstićro, ...)
Okrugla tačka=0,2; Okrugla šuplja=0,5; Kvadratić=0,6
2=0,3
3=Moji simboli,Drvo
4=0,8
19= Moji simboli,Šaht
221=0,4
)

LAYERS(
1=W-HR,5,0,Solid; DXF/DWG Naziv lejera = Pythagoras naziv lejera,
Boja, Grupa, Tip linije, Naziv tip linije
2=W-AL,5,0,Crtkasta 3=W-
HR,5,0,Tačkasta 4=W-AL,5,0,Puna
5=HD-HR,1,Moji stilovi linija,Zid
)

Važna primedba:
Kada štampate ili čuvate vaš rad proverite da li je opcija štampe
u dijalog boksu “Štampa” odgovarajuće podešena.

Učitavanje uslova poprečni presek i podužni profil

Ova naredba učitava fajl sa uslovima koji će biti korišćeni za opis

kod automatskog generisanja podužnih i poprečnih profila.

Primer možete videti u tekst fajlu koji se nalazi na instalacionom CD-u

Pythagoras (profiletexts.txt)

Tekst editor (samo za Macintosh)

Omogućuje konfigurisanje text editora.

Uputstva Meni Pregled 71

Poglavlje 7: Meni Pregled
Meni Pregled sadrži naredbe za definisanje prokaza sadržaja crteža
na ekranu.

Alatkom "Ručica" možete se kretati preko crteža u svim pravcima.

Kliknite mišem na neku lokaciju crteža i zatim kliknite na drugu
lokaciju crteža. Crtež će se pomeriti translatorno u pravcu druge
lokacije i za odstojanje druge lokacije.

Ovaj mod se može otkazati koristeći tastere sa tastature:

ESC, SPACE bar, Enter.

Napomena: Tasterom "+" sa numeričke tastature možete brzo da

selektujete naredbu pan.

Uvećanje zuma

Sa uvećanjem zuma uvećavate prikaz određenog dela crteža na

ekranu.

Kada selektujete ovu naredbu kursir se menja u lupu sa znakom

plus. Kliknite mišem i zadržite na neku lokaciju i zaokružite željeni
deo pravougaonikom i kliknite ponovo, na taj način ćete zumirati tu
lokaciju, to jest prikazati je uvećano.

Napomena: Ako kliknete jednom mišem na želejenu lokaciju

uvećećete zum sa faktorom 2.

Pythagoras podržava više nivoa zuma, tako da kada uvećavate zum

Pitagora pamti nivoe i može da ih vrati kada koristite naredbu
smanjenje zuma.

Najveći zum faktor može biti 1000. To jest podešenu razmeru štampe
možete uvećati do 1000 puta.

Primedba: prečica za uvećanje zuma je taster “>”.

Smanjenje zuma

Naredbo smanjenje zuma redukujete razmeru prikaza crteža na

ekranu.

Naredba smanjenje zuma vraća zuma faktor u prethodni nivo zuma.

Napomena: prečica je taster "<".
U razmeri štampe

Ova naredba će prikazati crtež u podešenoj razmeri štampe.

Napomena: prečica je taster "=".

Ceo crtež

Ova naredba će prikazati ceo crtež na ekranu. Deo crteža izvan

strane se neće prikazati na ekranu.

Napomena: prečica je taster "-".

Opcije prikaza

Naredba "Opcije prikaza" omogućuju podešavanje koji sadržaj će biti

prikazan i koji neće na ekranu. Naredba se poziva sa tastature sa
CRTL+I

Takođe Pythagoras je koncipirana da što vidite na ekranu to će se i

videti na papiru kada odštampate.

Na ekranu se pojavljuje dijalog boks, koji se sastoji od četiri strane za

podešavanje prikaza:

1. Lejera, i grupa lejera, lejeri i grupe koji su čekirani kao

aktivni biće vidljivi ostali neće

Vidljivi lejeri će biti prikazani na ekranu. Objekti u nevidljivim lejerima

se ne mogu selektovati, brisati niti editovati.

2. Za Prikaz atributa objekata na ekranu

– šare poligona
– tekst u crtežu
– brojevi tačaka
– kote tačaka
– komentari tačaka
– specijalni tipovi linija
– slike

Kada se na primer selektuje opcija "Prikaži Tekst" svi tekstovi

u vidljivim lejerima će se prikazati na ekranu, kada ova opcija
nije selektovana svi tekst objekti će biti sakriveni.
Takođe, samo kada je ova opcija selektovana možete selektovati i
prevlačiti tekst.

Napomena: Kada kreirate novi tekst objekat, Pythagoras automatski

selektuje opciju "Prikaži tekst", i svi sakriveni tekstovi će biti
prikazani.

Uputstva Meni Pregled 1

 3. Strana DTM služi za prikaz digitalnog modela terena i to može se
prikazati:
– DTM aktivni
– DTM selektovan iz liste kreiranih modela terena
– Razlika između dva modela terena

Model terena se može prikazati kao mreža trouglova u određenoj boji

i sa određenim nivoom prikaza (kao pozadina ili ispred elemenata),
takođe DTM se može prikazati kao spektar boja ili jedne boje u
odnosu na visinu ili nagib.

4. Strana Tematske mape omogućuje da prikažete kreirane

Tematske mape, tako što ćete selektovati mapu iz liste
tematskih mapa.

Takođe određeno podešavanje prikaza se može sačuvati, tako da

kasnije iz liste sačuvanih Prikaza birate već podešeni prikaz.

Ovako možete u toku samog rada da podešavate Prikaze i samim tim

podešavate izlaze za štampu.

Tematske
karte

Ova opcija vam omogućuje da kreirate tematske mape na osnovu

zadatih kriterijuma. Više kreiranih Tematskih mapa mogu biti
prikazane u isto vreme.

Rad sa tematskim kartama

Ovaj dijalog boks se koristi za kreiranje novih, brisanje već kreiranih

tematskih mapa ili za sortiranje i aktiviranje selektovane tematskie
mape.

Pritiskom na taster Podešavanja ulazi se u dijalog boks za

podešavanje kriterijuma prikaza.

Kreiranje tematske karte

Tematske mape se mogu kreirati nad podacima baze podataka ili nad
sistemskim podacima (vrednosti koje definišu Pythagoras objekte).
Tematska karta se može napraviti nad podacima iz baze podataka,
onda se selektuje Tabela (pojaviće se lista kreiranih tabela) ili iz
sistemskih objekata, ako se čekira Polje (pojaviće se lista svih
mogućih polja iz tabele ili vezanih za izabrani tip objekta) ili se
definiše Izraz (pojaviće se lista svih mogućih izraza), nakon toga se
definiše operator (=, <=, >=, <> itd, popočinje sa, sadrži, itd) u
zavisnosti od tipa objekta ili vrste polja (tekst, datum, broj i dr.).

Kada se definiše izraz tada se pritiskom na zeleni taster "+" dodaje

grafički izraz koji je tačnije definisan

Na primer: ako smo napravili izraz da je površina objekta "=",

pritiskom na taster "+" kreiraćemo Grafički izraz, tako što ćemo
uneti neku vrednost u polje vrednost ili jednostavno uzeti iz liste
ponuđenu vrednost (u listi vrednosti će biti sve moguće vrednosti
koje se nalaze u crtežu), ostaje još da definišemo grafički izgled
objekta koji zadovoljavaju zadati uslov definisanjem boje, šare
debljine itd.
 U polju Druge vrednosti se može definisati izgled svih objekata koji
nezadovoljavaju zadati kriterijum.

Grefički izgledi se mogu popuniti ručno ili automatski definisanjem

graničnih vrednosti i boja.

Na taj način smo kreirali jednu Tematsku kartu.

Legenda

Kada se kreira Tematska mapa može se i izbaciti u crtež Legenda

tematske mape.

Desnim klikom na legendu se mogu menjati karakteristike legende.

Takođe legenda se može obrisati ili raspakovati.

Informacije o objektu

Naredba “Informacije o objektu” omogućuje editovanje osobina

objekta (na primer: boje, debljina linije itd.) ili vezu sa povezanim
spoljnim dokumentom (na primer: poligon parcel može biti poveza sa
tekstalnim dokumentom koji ima informacije o parceli i vlasniku i
sl...).

Atributi

Naredba “Atributi” izbacuje dijalog boks koji sadrži informacije o

selektovanom objektu. Sve informacije se mogu menjati u tom
dijalog boksu.

Napomena: Ova naredba ne važi ako je selektovano više objekata.

Slika

Za slike imamo informacije kao što su:

– Razmera slike
– komantar
– lejer
– boja
– intenzitet
– horizontalna
– oivičena
– negativ slike
– smanjenje ili uvećanje za faktor
– save changes
Razmera slike
Ako nije unešena razmera, slika će zadržavati originalnu veličinu u
odnosu na (papir). Kada je selektovana razmera, slika će se
prilagođavati razmeri štampe ukoliko se naknodno menja razmera
štampe.
Slike mogu biti: fotografije ili situacioni planovi
 Boja
Selektovanje boje monohromatskih slika, po definiciji je crna.

Intenzitet
100 = normalan intenzitet: crna ostaje puna crna
50 = polu intenzitet: crna postaje siva
0 = bez intenziteta: sve postaje belo

Smanjenje intenziteta omogućuje poboljšavanje kontrasta između

slike i vektorskog sadržaja. (kod hibridnog crteža: raster+vektor).

Smanjenje/ uvećanje
Slika se može skalirati nezavisno po pravcu širine i visine ukoliko je to
neophodno (faktor razmere originala =100).

Sačuvaj promene
Modifikovana slika se može sačuvati pod drugim imenom. To jest
original se ne može prepisati ukoliko se koristi i u drugim crtežima.

Ova naredba se može dobiti dvostrukim klikom na objekat ili desnim

klikom miša na onjekat.

Podaci

Podaci će se pojaviti u meniju ako smo selektovali jedan objekat koji

je povezan sa bazom podataka (atributalnom tabelom).

Otvori povezan dokument

Ova naredba otvara spoljni fajl koji je povezan sa selektovanim

objektrom. Spoljni fajl može biti bilo koji fajl, kao na primer MS Word
ili MS Excel dokument, drugi crtež, i slično…

U koliko za selektovani objekat nije povazan nijedan fajl ova naredba

neće biti aktivna.

Ova naredba se može pokrenuti desnim klikom miša na objekat.

Izaberi dokument za povezivanje

Ova naredba vam omogućuje da za selektovani objekat povežete

spoljni fajl koji se nalazi na vašem disku. Spoljni fajl može biti bilo koji
fajl, kao na primer MS Word ili MS Excel dokument, drugi crtež, i
slično…

U koliko je fajl povezan sa nekim objektom onda se on može

direktno otvoriti iz Pitagore.

Folder sa povezanim dokumentima

Sa ovom naredbom se selektuje Folder u kome čuvate dokumente

spremne za povezivanje. Ovo je korisno kada selektujete fajl, ne
morate da selektujete stalno celu putanju.
 Ovo je i korisno jer kada premeštate dokumente na drugi računar tada
je neophodno selektovati samo novu putanju i veze će ponovo biti
aktivne.

Otvaranje povezanog dokumenta

Ova opcija omogućuje otvaranje povezanih dokumenata dvostrukim

klikom na objekat. U koliko nije povezan spoljni fajl za selektovani
objekat aktiviraće se dijalog boks “Atributi”.

Saobraćajnice

Vidi poglavlje: Izrada saobraćajnica

Traka sa alatkama

Kroz ovaj meni možemo aktivirati ili deaktivirati trake sa alatkama i

to sledeće trake:
– DTM
– Definicije
– Alati za crtanje
– Lejeri
– Standardno
– Poddokument
– Prikaz

Crteži u Meniju Pregled

Svi otvoreni crteži će biti u listi u meniju Pregled. Kada selektujemo

crtež iz liste tada on postaje aktivan. Prozor tog crteža dolazi na vrh.
Poglavlje 8: Meni Računanje

Presečne tačke

Naredba Presečne tačke sračunava sve presečne tačke svih

selektovanih linija i dodaje ih u crtež. Tip tačke je "x-krstić".
Kada se seku dve 3D linije, koje se mimoilaze po visini, tada tačka
dobija visinu koja je srednja vrednost visina linija na mestu preseka.

Centri Lukova\ Kružnica

Ova naredba sračunava i kreira centre svih selektovanih lukova i

kružnica.

Grid

Ova komanda vam omogućuje da kreirate grid koji se sastoji od linija i

tačaka, na definisanom rastojanju. Takođe možete dodati tekst pored
svake kreirane tačke. Po definiciji Pitagora ispisuje koordinate tačke u
aktivnom koordinatnom sistemu. Možete menjati format, lejer i nivo
prikaza.

Najbolje postavljanje

Ova naredba iscrtava liniju, luk ili krug koji je najbolje postavljen
između svih selektovanih tačaka. Sračunavanje dužine, ugla strane
ili poluprečnika i centra kruga ili luka se vrši putem metode najmanjih
kvadrata.

Poligonski vlak

Naredba poligonski vlak sračunava greške zatvaranja i koordinate

tačaka poligonskog vlaka.

Mogući su zatvoreni poligonski vlak i 5 slučajeva otvorenog

poligonskog vlaka.
Dijalog boks traži tačke 0, 1, n i n+1. Tačka 1 je početna tačka
poligonog vlaka i tačka n je završna tačka poligonog vlaka. Tačka 0
je početna orijentaciona tačka i tačka n+1 je završna orijentaciona
tačka.

Uputstva Meni Računanje 1

 Pythagoras rešava sledeće slučajeve:
– Tačke 0 i 1 su poznate
– Tačke 1 i n su poznate
– Tačke 0, 1 i n su poznate
– Tačke 0, 1, n i n+1 su poznate
– Tačke 0, 1 i n+1 su poznate
Dijalog boks je prilagođen slučaju koji rešavate, pre nego počnete da
unosite podatke poligonskog vlaka potrebno je da unesete
koordinate karakterističnih tačaka, ukoliko su te tačke već u crtežu
možete samo uneti brojeve tačaka (Br) i koordinate će automatski
biti prikazane u polju (Y,X)

Kada ste uneli sve date tačke tada unosite broj tačaka kojih računate i
vezne ili prelomne uglove i dužine, koristeći tastere "<" and ">" u
dijalog boksu možete proveravati ili menjati vezne ili prelomne uglove
i dužine.
Kada ste uneli sve podatke tada dobijate rezultat izravnanja prikazan
u dijalog boksu, sračunate tačke možete izravnati čekiranjem polja
"zatvori" gde možete videti rezultat zatvaranja uglova i dužina (f) i
dozvoljena odstupanja (f max), ako ste zadovoljni rezultatom tada
možete pritiskom na taster Kreiraj tačke da iskartirate sračunate
tačke poligonskog vlaka u crtež.

Izravnanje možete vršiti po uglu i dužini ili samo po uglu.

Taster "Kreiraj tačke" kreira sve tačke iz vlaka u crtežu.

Tačka presecanjem napred

Naredba Tačka presecanjem napred sračunava tačku preseka u

sledećim situacijama:
– Ugao - Ugao: sračunava tačku preseka pravaca sa dve zadate
tačke. Prilikom unosa ugla za pravac kod Tačke 1, referenca
je Tačka 2 (ugao ka tački 2 je nula) i ugao se može unositi kao
pozitivna (pravac kazaljke) ili negativna vrednost. Za Tačku 2,
referenca je Tačka 1.
– Dužina - Dužina: sračunava tačku preseka dve linije sa dve
poznate tačke. Analogno preseku dva kruga sa zadatim centrima
i poluprečnicima. Ova situacija može imati dva rešenja.
– Ugao - Dužina: sračunava tačku preseka linije zadate uglom
i linije zadaze dužinom. Analogno preseku linije i kruga. Ova
situacija takođe može imati dva rešenja..

Kada se unesu vrednosti koordinata i brojevi tačaka, tada se bira

situacija i unose se vrednosti ugla(uglova) i dužine(a) u zavisnosti od
izabrane situacije.

Kada pritisnete taster "Sračunaj" sračunavaju se tačke preseka,

birate određeno rešenje i pomoću tastera "Kreiraj tačku" kartirate
tačku u crtež.
Tačka presecanjem nazad

Naredba tačka presecanjem nazad računa poziciju nepoznate tačke

od tri poznate tačke i uglova.

Kada unesete koordinate tačaka Tačka 1, Tačka 2 i Tačka 3 u dijalog

boksu možete uneti i vrednosti merenih pravaca na T1, T2 i T3 sa
nepoznate tačke redukovanih na Tačku 1. Ili uglove od T1-T2 i T1-
T3.

Koristeći taster Sračunaj vrši se računanje pozicije i tasterom Kreiraj

tačku se vrši pikiranje tačke u crtež.

Transformacija

Transformacija - 2 tačke

Tranformacija omogućuje transformaciju koordinata između Lokalnog

koordinatnog sistema u Opšti koordinatni sistem.

Sa tasterom “Traži YX koordinate”, tačke sa istim brojevima tačaka

(nazivom) će biti pretraživane u jednom od ostalih otvorenih
dokumenata pitagore. Ako postoje, koordinate traženih tačaka biće
automatski insertovane u dijalog boks.

Koristeći taster "Razmera" menja se razmera kompletnog crteža

dok se ne poklope tačke iz lokalnog sa tačkama iz opšteg
koordinatnog sistema.

Opšti koordinatni sistem se koristi za kopiranje i unos između dva

crteža sa različitim koordinatnim sistemima.

Definisanje parametara transf ormacije

Sa translacijom bez rotacije (P1=P2):

T1 i T2 moraju da sadrže iste koordinate. Prvo unosite koordinate

lokalnog koordinatnog sistema, a zatim opšteg koordinatnog
sistema. Rezultat je translacija paralelna koordinatnim osama
lokalnog koordinatnog sistema.

Sa translacijom sa rotacijom (P1≠P2):

U ovom slučaju se unose dve tačke čije su koordinate poznate u oba

koordinatna sistema.

Novi koordinatni sistem će biti aktivan kada pritisnete taster OK.

Transformacija - N tačaka

Ovom naredbom vam je omogućeno da izvršite transformaciju na

osnovu nekoliko tačaka poznatih u lokalnom i opštem koordinatnom
sistemu. Maksimalni broj tačaka je limitiran do 10. Ovo računanje je
često korisno. Na primer, potrebno je da iz jedne projekcije
transformišete koordinate u drugu projekciju, sa minimum 3 tačke
poznate u obe projekcije dobićete najbolje transformacione parametre
putem funkcije "Transformacija N-tačaka".

Selektujte tačke čije su koordinate poznate u oba koordinatna

sistema i zatim kliknite na "Transformacija N-tačaka". Dijalog boks
koji se pojavio prikazuje sa leve strane listu tačaka sa koordinatama
u lokalnom koordinatnom sisetmu. Unesite u polja koordinate tih
tačaka u drugom koordinatom sistemu i sračunajte transformaciju.
Pythagoras računa transformacione parametre koristeći metod
najmanjih kvadrata.

Sa tasterom “Traži YX koordinate”, tačke sa istim brojevima tačaka

(nazivom) će biti pretraživane u jednom od ostalih otvorenih
dokumenata pitagore. Ako postoje, koordinate traženih tačaka biće
automatski insertovane u dijalog boks.

Možete definisati da li hoćete da transformaciju vršite bez promene

razmere ili sa promenom razmere ili da unesete određeni koeficijent
razmere. Pythagoras će prikazati transformacione parametre:
razmera, dY, dX, i ugao rotacije Fi. Takođe i standardnu grešku. Ako
unesete maksimalnu dozvoljenu toleranciju, Pythagoras će pokazati
tačke koji su odstupili od dozvoljene maksimalne tolerancije.
Označene tačke treba da se izbace iz računanja, deselektovanjem.

Koristi Opšti KS

Ova naredba omogućuje nakon izvršene transformacije korišćenje

Opšteg ili Lokalnog koordinatnog sistema.

Izravnanje visina

Ova naredba omogućuje izravnanje visina svih objekata u crtežu.

Dijalog boks koji se pojavljuje omogućuje unos broja tačke, tada se
pojavljuje visina te tačke i unosi se nova visina te tačke ili određene
visine i nove visine. Ako na primer unesete novu visinu tačke od 7m
i originalnu visinu od 4.8m, tada će visine svih objekata u crtežu biti
uvećane za 2.2m.

80 Meni Uputstva
Računanje
Model terena

Ova komanda računa mrežu trouglova iz svih selektovanih objekata u

crtežu.

Kada se selektuju linije, lukovi i krugovi smatra se da oni

predstavljaju linije prekida na terenu. Lukovi i krugovi se
transformišu u polilinije gde se svaki segment tretira kao linija
prekida. Prilikom formiranja DTM-a linije truglova NE MOGU seći
linije prekida, nego moraju biti prekinute linijom prekida, u tački
prekida teme trougla DTM-a uzima visinu sa linije prekida.

Kada se selektuje poligon on će definisati granicu DTM-a. Bilo koja

tačka selektovana izvan poligona neće biti uzeta za računanje DTM-
a. Rezultat je DTM oivičen selektovanim poligonom.

Kada selektujete sve potrebne objekte za računanje DTM-a kliknite

na naredbu "odel terena ..." u meniju "Računanja". Zatim unesete
naziv za DTM koji kreirate i DTM će se kreirati. Jedan crtež može
imati 256 različita modela terena zasnovanim na različitim
selekcijama tačaka i linija.

Predlog: Preporučljivo je da radite u različitim lejerima kada želite da

računate model terena. Isključivanje nebitnih lejera vam omogućuje
brzo selektovanje pravih objekata bitnih za računanje modela terena.

Kada sračunate model terena tada na kontrolnoj tabli možete očitavati

visinu bilo gde unutar modela terena. Prilikom iscrtavanja novih linija,
tačaka i slično, unutar DTM-a visine se automatski očitavaju i unose u
polje "H" bez dodatnih naredbi!

Model terena se može izbrisati selektovanjem naredbe "Modeli

terena..." u meniju Definicije u dokumentu, menija "Definicije".

Model terena možete sakriti deselktovanjem u dijalog boksu "Opcije

prikaza" menija Pregled.

Spoji 2 modela terena

Ova naredba omogućuje kreiranje trećeg modela terena

spajanjem dva postojeća modela terena.

Ovo je korisno kod formiranja površina useka i nasipa.

Skloni granične trouglove

Ovom naredbom se brišu granični trouglovi iz DTM-a koji imaju veoma

male uglove i ivice duže nego što je zadata vrednost.
Izohipse

Ova naredba iscrtava izohipse bazirane na kreiranom aktivnom

modelu terena. Tip linije, ekvidistancija, početna visina, boja i lejer
mogu se podesiti u dijalog boksu. Dobijene izohipse su Pitagorine
polilinije (krive). One se mogu brisati i editovati.

Izohipse se iscrtavaju unutar DTM-a.

Da ispišete kotu izohipse selektujte naredbu Ispisivanje, pa Visina iz

menija Alatke i zatim kliknite na liniju izohipse, kota će biti ispisana
na izohipsi.

Zapremina

Ova naredba računa zapreminu unutar poligona između dva modela

terena ili modela terena i ravni. Poligon koji definiše granicu mora
biti unutar DTM-a i može se sastojati od tačaka, linija i lukova.
Visine tačaka poligona nemaju nikakav uticaj na računanje zapremine.

Kada računate zapreminu između dva modela terena tada

selektujete opciju "DTM1 - DTM2" u dijalog boksu Zemljani radovi, i
Pythagoras će sračunati zapreminu između DTM1 i DTM2.

Kada imate nekoliko modela terena sračunatih u crtežu morate biti

sigurni koji model selektujeta iz padajućeg menija.

Ako želite da imate preciznije računanje zapremine povećajte broj

preseka za računanje. Naravno, tada povećavate vreme računanja.
Maksimalan broj preseka je 7500.

Dobijate rezultat useka i nasipa.

Pritiskom na taster "Sačuvaj rezultat" ako želite da sačuvate

podatke o računanju zapremine u tekstualnom fajlu.
Ovaj fajl možete otvoriti naredbom iz menija "Fajl", "Otvori tekstualni
fajl".

Napomena: Računanje zapremine gde su neke tačke ivica DTM-a

ponekad može da stvara problem, jer Pitagora ne može da kreira
trouglove na ivici. Najbolje rešenje je da dodate nekoliko tačaka okolo
terena i uključite ih računanje modela terena.

Uputstva Meni Računanje 1

Presek

Presek duž putanje ili linije (Podužni presek)

Ova naredba omogućuje generisanje u Pitagorinom klipbordu

poprečnog preseka duž putanje ili linije. U dijalog boksu Poprečni
presek možete da podesite referentnu visinu, kao i razmeru po X i H.

Popreči presek se može kreirati duž linije ili duž putanje (osovine
puta, putanja može biti sastavljena od linija, kružnih i prelaznih
krivina).

Sračunati profil iscrtava u novom crtežu i nalazi u klipbordu i

naredbom unesi ili podešavanje unosa se može ubaciti u aktivni
crtež.

Poprečni presek se kreira samo u delu unutar modela terena.

Ukoliko ne postoji presek sa modelom terena poprečni presek se
neće
formirati.

Ako se za kreiranje poprečnog preseka koristi putanja tada se mogu

selektovati referentni objekti koji mogu biti prikazani u profilu.

Zajedno sa putanjom se selektuju i linije ili tačke (referentni objekti).

Presek poprečno na putanju ili liniju

Ova naredba icrtava u novom crtežu profile upravno na putanju ili

liniju.

Polje Izgled crteža omogućuje da definišemo raspored poprečnih

profila i crtežu. Ili povučemo prototip crtež u koji želimo da unesemo
profile.

Polje Stacionaža i Korak definiše odakle dokle želimo da kreiramo

profile i na kom rastojanju.

Polje Izgled poprečnog profila definiše širinu profila i kako će

poprečni presek biti iscrtan.
Ako čekiramo Dodaj profile na plan moćićemo dodamo profile na
situaciju i da definišemo atribute izgleda profila na situaciji.
3D Prikaz

Naredba 3D prikaz generiše perspektivu aktivnog digitalnog modela

terena. Kada izaberete ovu naredbu, kursor menja oblik u foto-aparat.
Prvi klik definiše mesto gledišta i nije neophodno da stanete na
postojeću tačku, jedino unosite visinu foto-aparata u polju H na
kontrolnoj tabli. Zatim kliknete na mesto koje definiše pravac
gledanja. Takođe i ova tačka nemora da bude postojeća ali tada
morate da unesete visinu. Sada imate određene ugao i pravac
gledanja na model terena. Dijalog boks koji se javlja omogućuje vam
da selektujete broj linija grida i razmeru po visini.

Postoje dva tipa modela:

– model ‘linije’
– model ‘grid’
Prvi model se pojavljuje odmah nakon konstrukcije i nestaje ako
kliknete mišem na crtež. Drugi model se računa i nakon kreiranja se
nalazi u Pitagorinom klipbordu.
Računanje se može prekinuti pritiskom na taster ESC na tastaturi. 3D
prikaz se nalazi u klipbordu i mopže se naredbom "Unesi" ubaciti u
aktivni crtež.

Primedba: Linije grida su Pitagorine polilinije. 3D prikaz se može

kreirati od modela terena sa maksimim 50000 objekata.

Škarpa

Ova naredba omogućuje računanje ivice preseka ravni nagiba i

terena (Škarpe). Selektovana putanja predstavlja gornju ili donju ivicu
škarpe. Ivica škarpe se može računati koristeći ravan na fisknom
odstojanju ili sa fiksnim nagibom i digitalni model terena.

Pov ezivanje sa terenom

Ivica škarpe se može povezati sa:
- horizontalnom ravni
- postojećim modelom terena
Lev o-Desno
Imate mogućnost računanja ivice škarpe sa leve ili desne strane
selektovane putanje.

Nagib
Nagib ivice škarpe, "gore" i "dole" mora biti dat.

Korak poprečnog preseka

Korak je odstojanje tačaka na putanji koje se koriste za računanje
veznih tačaka na ivici nagiba. Mali korak će dati verniji prikaz, ali što
manji korak to više tačaka pogotovu ako putanja sadrži lukove.

Maksimalna širina
Sračunate tačke ivice škarpe se neće iscrtavati ukoliko su na
odstojanju većem od zadatog.
3D površina

Pythagoras osim 2D površine može da računa i 3D površine na

digitalnom modelu terena.

Jednostavno sračunajte DTM, napravite poligon i selektujte naredbu

3D površina u meniju Računanje.

Dijalog će se pojaviti sa sračunatom 3D površinom na DTM-u

oivičenom selektovanim poligonom i 2D površinom selektovanog
poligona.
Poglavlje 9: Izrada saobraćajnica

Upoznavanje

Da bi ste aktivirali modul saobraćajnice: selektujte luk, liniju ili

putanju (ne krivu).

Modul saobraćajnice je sastavljen od 3 prozora: Situacija, Podužni

profil i Poprečni profil saobraćajnice. Svaki od ovih prozora ima svoju
kontrolnu tablu.

Sva tri prozora se mogu posmatrati od jednom i nalaze se u interakciji

jedan sa drugim.
*****

Prozor situacije

Ovaj prozor prikazuje trasu puta, referentne tačke i linije se takođe

mogu videti u ovom prozoru.

Kontrolna tabla ovog prozora se konstantno prikazuje ima alatke

za definisanje temena saobraćajnice, kao i za definisanje krivina
(prelaznica ili kružnih krivina).

To jest u ovom prozoru se definiše buduća osovina saobraćajnice

kao i njene karakteristike.

Saobraćajnica se može definisati automatski ili ukucavanjem

tačnih vrednosti za poluprečnike krivina.

Prozor podužnog
profila
U prozoru podužnog profila se definiše niveleta, temena vertikalne
krivine, nagibi i tipovi vertikalnih krivina.

Niveleta se može definisati automatski ili ukucavanjem tačnih

vrednosti za poluprečnike vertikalnih krivina ili dužina krivina, kao i
tačnih vrednosti za nagbe nivelete.

Vertikalne krivine mogu biti ili kružne ili parabole. Poluprečnik i

dužina se mogu menjati u svakom trenutku..

Takođe prozor podužnog profila ima svoju kontrolnu tablu

pomoću koje se mogu posmatrati vrednosti ili unositi nove.

Uputstva Izrada saobraćajnica 1

 U prozoru podužnog profila se mogu prikazati selektovani referentni
objekti (kao što su kablovi, šahtovi, propusti i slično)

Takođe pored nivelete je prikazan digitalni model terena.

Polja različite boje u prozoru podužnog profila prikazuju odakle dokle

je pravac, odakle dokle je prelaznica ili kružna krivina, to jest
prikazuju pravce i krivine u podužnom profilu.

Na niveletu se na zahtevana mesta mogu zalepiti određeni tipovi

kreiranih poprečnih profila.

Prozor poprečnog
profila
Prozor poprečnog profila je u interakciji sa situacijom i sa
prozorom podužnog profila.

Na poprečnom profilu se prikazuje izgled profila, nagibi profila

u procentima, kosine kao i Digitalni model terena.

Ako pomeramo kursor duž osovine puta u Prozoru Situacija ili Duž
nivelete u prozoru podužnog profila, u prozoru poprečnog profila će se
menjati izgled poprečnog profila u zavisnosti od položaja kursora.

Ako je uključeno vitoperenje, videćemo kako se put vitoperi

duž vitoperne rampe ili izgled profila u kružnoj krivini.

U poprečnom profilu se mogu definisati linije useka i nasipa i

definisati koliko će se usecati ili nasipati iznad te linije (ova opcija je
korisna kod računanja kubatura useka i nasipa, može se posebno
izvdojiti kubatura kolovozne konstrukcije).

Kontrolna tabla konstantno prikazuje informacije o profilu i

poziciju kursora u prozoru situacije ili podužnog profila.

Tipovi poprečnih preseka

Vi sami kreirate tipove poprečnih preseka u crtežu koristeći, tačke,

linije, lukove, površine, tekst itd. Na poprečnom preseku se moraju
naznačiti centralna tačka, tačka preloma kao i referentne tačke. Tip
poprečnog profila se može sačuvati kao profil biblioteke ili profil
dokumenta.

U profilu se mogu definisati putem ofseta mesta od osovine odakle

se put vitoperi i koliko široko (i sa leve i sa desne strane)
Izrada podužnog i poprečnih profila

Kada iskartirate crtež i 3D model terena, Pythagoras može da

generiše podužne i poprečne profile. Profili se generišu u novim
crtežima i nalaze se u klipbord i vi ih možete uneti u postojeći ili novi
crtež. Ukoliko je potrebno profil se može dorađivati (dodavanje novih
informacija). Vi možete putem dijalog boksa da birate koje od
informacija se mogu nalaziti u opisu profila: stacionaža, visine,
postojeći teren, vertikalne krivine, referentni objekti i sl.

Možete dobiti i detaljan prikaz svakog definisanog poprečnog

preseka. Rastojanja u odnosu na osu saobraćajnice i visine
postojećeg terena i projektovane visine i eventualni referentni objekti,
takođe se mogu ubaciti u poprečni i podužni profil.

Meni modula Saobraćajnice

Fajl meni

Fajl meni se koristi za organizaciju projektovanja saobraćajnica

Novi

Naredba Novi otvara novi prazan prozor sa praznim crtežom. Crtež je

podešen prema aktivnom štampaču. U koliko želite da kreirate crtež
prema drugom štampaču potrebno je da prvo izaberete taj štampač.
- Apple Macintosh: chooser
- Microsoft Windows: preko kontrolne table ili kroz meni
Fajl, Podešavanje strane, Štampač i Podešavanje
štampača.

Crtež se uvek može prilagoditi za drugi štampač.

Otvori

Naredba Otvori otvara postojeći crtež i prikazuje ga na ekranu.

Kada selektujete Otvori pojavljuje se klasičan dijalog boks za

otvaranje dokumenata.

Da bi ste otvorili dokument potrebno je da stanete i kliknete levim

tasterom miša na naziv dokumenta i pritisnete taster Otvoti ili
dvostrukim klikom na naziv dokumenta.
Za detaljnije instrukcije o otvaranju dokumenta konsultujte uputstvo
Apple Macintosh ili Windows.
 Zatvori

Naredba Zatvori zatvara prozor modula Saobraćajnice.

Sačuvaj

Naredba Sačuvaj čuva aktivan crtež koristeći naziv koji se nalazi na

vrhu prozora. Ukoliko se radi o novom crtežu pojaviće se dijalog
boks za čuvanje dokumenata u kome je potrebno uneti naziv novog
dokumenta.

Informacije o podužnom profilu (poprečni profili, referentni objekti itd.),

se takođe čuvaju zajedno sa putanjom kojoj pripafaju.

Otvori tekst dokument

Naredba otvara tekstualnu datoteku.

Napravi profil

Naredba Napravi profil kreira podužni profil u novom crtežu koji

ostaje i u Pitagorinom klipbordu, koji možete uneti u novi dokument
koristeći naredbu Unesi.

Kreiran podužni profil se pojavljuje kao novi crtež, koji možete

editovati koristeći Pitagorine alatke, ako želite.

Kada kreirate podužni profil pojavljuje se dijalog boks u koji

možete
čekirati sledeće
informacije:
- Referentna Visina
- Razmera X
- Razmera H (Y)
- Referentni objekti koji mogu biti opisani u tabeli podužnog
profila.

Napravi poprečni presek

Ova naredba omogućuje kreiranje u novom crtežu selektovanih

poprečnih profila, koji se nalaze i u klipbordu iz koga poprečne
profile možete uneti u novi crtež koristeći naredbu Unesi.

Poprečni profili koji se nalaze u novom dokumentu koji možete

editovati po potrebi.

Kada kreirate poprečne preseke pojavljuje se dijalog boks u kome

možete selektovati ili unositi sledeće:
- referentna visina
- širina crteža
- razmera
- naznake koje želite da ubacite u tabelu
Polje širina omogućuje unos ukupne širine kreiranog poprečnog
profila. Širina bi trebalo da bude velika koliko vam je potrebno da
vidite nagib useka i nasipa.

Uputstva Izrada saobraćajnica 91

 Konvertuj u crtež

Naredba konvertuj u crtež, isprojektovanu saobraćajnicu prebacuje na

situaciju aktivnog crteža.

Kada izaberete ovu naredbu pojavljuje se dijalog boks u kome možete

podešavati tip, boju, debljinu, lejer karakterističnih linija, koje će biti
iscrtane na aktivnom crtežu.

Takođe možete definisati na kom rastojanju hoćete da vam se

iscrtaju tačke profila.

Izlaz

Naredba Izlaz zatvara aktivan dokument i prozor podužnog profila. U

koliko su nakon poslednjeg čuvanja promena nastale nove promene,
tada će se pojavti dijalog boks u kome možete da birate da li ćete
promene čuvati ili ne ili ozkazati naredbu.

Editovanje

Opovrgni

Naredba Opovrgni vraća unazad prethodno izvršenu naredbu.

Ponovo uradi

Ponovo uradi ponovo izvršava Opovrgnutu naredbu.

Selektuj

Naredba Selektuj selektuje Normalne poprečne preseke ili Markere

poprečnih preseka ili Sve poprečne preseke

Dodaj referentne objekte

Naredba traži i selektuje i dodaje selektovane referntne objekte u

prozore Podužni i Poprečni profil.

Kopiraj

Naredba kopira selektovane objekte u Pythagoras klipbord.

Unesi

Naredba Unosi objekte iz Pythagoras klipborda.

 Izbriši

Naredba Obriši briše selektovani objekat iz crteža.

Pomeri

Naredba pomeri omogućuje pomeranje selektovanog temena

horizontalne ili vertikalne krivine (Presečna tačka) na drugo mesto.
Da bi se pojavila naredba Pomeri u meniju morate prvo selektovati
teme.

Alatke

Selektuj

Kada kliknemo na naredbu Selekcija u meniju Alatke ili kliknemo na

odgovarajuću ikonicu, tada možemo selektovati temena ili poprečne

preseke ili referentne objekte

- Poprečni preseci se mogu brisati ili kreirati.
- Temena se mogu brisati.
- Referentni objekti se mogu brisati.
Kada napravite dvostruki klik na teme tada možete menjati
parametre vertikalne krivine. Kada napravite dvostruki klik na
poprečni presek tada možete menjati tip poprečnog preseka.

Presečna tačka (Teme vertikalne ili horizontalne krivine)

Naredba presečna tačka omogućuje kreianje temena vertikalne ili

horizontalne krivine, u zavisnosti u kom prozoru se nalazimo (Situacija
ili Podužni profil).

Ako je u meniju Definicije selektovano Potvrda tačke tada morate

potvditi poziciju temena na kontrolnoj tabli. Tada možete uneti
vrednosti Odstojanje Odstojanje (dS), visina (Z), pad levo (%L) i
desno (%D), i poluprečnik (r) ili dužinu (L) vertikalne krivine.

U zavisnosti koji tip vertikalne krivine je selektovan u Meniju

Definicije, Verikalna krivina, Krug ili Parabola tada ćemo imati i
odgovarajuće parametre da unesemo.

Kada se kreira teme horizontalne krivine tada se mogu uneti tačne

koordinate Y,X temena.

Uputstva Izrada saobraćajnica 1

 Novi Poprečni presek

Naredba novi poprečni presek omogućuje dodavanje poprečnih

preseka u podužni profil.

Selektujte naredbu i kliknite na poziciju na niveleti tada će vam se

pojaviti dijalog boks za izbor tipa poprečnog profila koji su već
kreirani i smešteni u biblioteku poprečnih profila.

Kada je profil izuzetak to znači da je on jedino primenjiv na poziciji gde

je nanet.

Ovi profili definišu trasu saobraćajnice.

Marker poprečnog preseka

U dijalog boksu možemo uneti broj poprečnih profila i rastojanje na

kome želimo da markiramo poprečne profile od selektovane pozicije

na niveleti.
Ovi profili nemaju uticaja na trasu nego samo služe za definisanje
pozicija koje želimo da štampamo.

Podloga saobraćajnice

U meniju Alatke kada selektujete poprečni profil koji je obeležen za

Usek-Nasip, pojavljuje se naredba Podloga koja vam omogućuje da
definišete podlogu to jest ivicu između tla i kolovozne konstrukcije.
Svaki put kada kliknete mišem na neku poziciju morate je potvrditi sa
Enter ili Ok, a pre toga možete i naneti precizne koordinate (X i H) u
odnosu na niveletu.

Naredbom Podloga iz menija Alatke, možete detaljnije definisati ivicu

podloge kolovozne konstrukcije iscrtavanjem dodatnih tačaka, ove
tačke možete ukucavati i precizno sa X i H u odnosu na centralnu
tačku poprečnog profila.

Ako želite da isečete ili popunite gornji sloj morate da uradite sledeće::

- Na kontrolnoj tabli izaberete naredbu za Iseci gornji sloj i

kliknete deo linije koji želite da bude isečen, on će
postati
braon.
- Kliknite na deo linije koji želite da bude popunjen, on će postati
zelen.
- Zatim uđite u Definicije, Iseci popuni parametri i
definišite dubine popunjavanja ili iskopavanja gornjeg
sloja.

Klikom na “Izlaz” na kontrolnoj tabli vraćate se u prozor podužnog

profila i videćete da je poprečni profil koji će se koristiti za računanje
kubatura useka i nasipa postao braon.

Dodaj referentne objekte

Ova naredba omogućuje da se pojedinačno dodaju referentni objekti u

profil.
Tranzicija

Ovaj meni služi za definisanje pravaca i krivina osovine saobraćajnice

Takođe ovde se mogu podesiti parametri vitoperenja, ovi parametri

se mogu podesiti kao opšti za celu sabraćajnicu ili za svaku krivinu
posebno.

Tip krivine može biti Prelaznica-Kružna krivina-Prelaznica ili Kružna

krivina, u zavisnosti od toga podižu dva dijalog boksa u kome se mogu
unositi parametri vitoperenja.

Prelaznica-Kružni Luk-Prelaznica

Ovde su:
Ulazni poprečni pad: pad Normalnog profila na početku vitoperenja
Izlazni poprečni pad: pad Normalnog profila na završetku vitoperenja

Ulaz u krivinu:
NP-PPK: je početak vitoperenja, dužina od -20m znači da
vitoperenje počinje 20m pre Početka Prelazne Krivine i da se na tom
mestu nalazi poslednji Normalni Profil.
SP-PPK: je odstojanje od Srednjeg Profila (gde nagib poprečnog
prolazi kroz pad od 0%) do Početka Prelazne Krivine
PV-PKK: je rastojanje Potpunog Vitoperenja do Početka Kružne
Krivine

Izlaz iz krivine:
KKK-PV: je rastojanje od Kraja Kružne Krivine do Početka
Vitoperenja
KPK-SP: je rastojanje od Kraja Prelazne Krivine do Srednjeg Profila
KPK-NP: je rastojanje od Kraja Prelazne Krivine do Normalnog
Profila
 Kružni luk

Ulaz u krivinu:
NP-PKK: je početak vitoperenja, dužina od -20m znači da
vitoperenje počinje 20m pre Početka Kružne Krivine i da se na tom
mestu nalazi poslednji Normalni Profil.
SP-PKK: je odstojanje od Srednjeg Profila (gde nagib poprečnog
prolazi kroz pad od 0%) do Početka Kružne Krivine
PKK-PV: je rastojanje od Početka Kružne Krivine do Potpunog
Vitoperenja

Uputstva Izrada saobraćajnica 1

Izlaz iz krivine:
PV-KKK: je rastojanje od Početka Vitoperenja do Kraja Kružne
Krivine
KKK-SP: je rastojanje od Kraja Kružne Krivine do Srednjeg Profila
KKK-NP: je rastojanje od Kraja Kružne Krivine do Normalnog Profila

Ako je prelazna krivina

Prva vertikalna crta je: NP-Početak vitoperenja

Druga vertikalna crta je: SP
Treća vertikalna crta je: PV-Puno vitoperenje
Četvrta vertikalna crta je: PV-Puno vitoperenje
Peta vertikalna crta je: SP
Šesta vertikalna crta je: NP-kraj vitoperenja

U prozoru podužnog profila je:

Prva crtkasta linija je: NP-Početak vitoperenja

Druga tačkasta linija je: SP
Treća tačkasta linija je: PV-Puno vitoperenje
Četvrta tačkasta linija je: PV-Puno vitoperenje
Peta tačkasta linija je: SP
Šesta crtkasta linija je: NP-kraj vitoperenja

Ako je kružna krivina

Prva vertikalna crta je: NP-Početak vitoperenja

Druga vertikalna crta je: SP
Treća vertikalna crta je: PV-Puno vitoperenje
Četvrta vertikalna crta je: PV-Puno vitoperenje
Peta vertikalna crta je: SP
Šesta vertikalna crta je: NP-kraj vitoperenja
 U prozoru podužnog profila je:

Prva crtkasta linija je: NP-Početak vitoperenja

Druga crtkasta linija je: SP
Treća crtkasta linija je: PV-Puno vitoperenje
Četvrta crtkasta a linija je: PV-Puno vitoperenje
Peta crtkasta linija je: SP
Šesta crtkasta linija je: NP-kraj vitoperenja

Definicije

Meni definicije omogućuje da se definišu opšti parametri koji se tiču

celog projekta.

Razmera

Naredba Razmera omogućuje definisanje razmere prikaza podužnog

profila visina/dužina kako bi se visinke razlike što bolje izrazile u
profilu.

Potvrdi operaciju

Kada selektujemo opciju Potvrda tačke Pitagora vam omogućuje

unošenje tačnih vrednosti (dužine, visine, ...) pri kreiranju
temena vertikalnih krivina ili poprečnih preseka.

Kada vam nisu bitne tačne vrednosti tada možete da isključite Potvrda
tačke i radićete mnogo brže.
.
Karakteristike saobraćajnice

Prva strana ove definicije je namenjena za vizualizaciju vašeg

projekta u prozoru Situacije, tako da možete da vidite karakteristične
linije vaše saobraćajnice dok projekujete.

Ovde se može podesiti tip vertikalne krivine i početna stacionaža.

Druga strana definicije služi za definisanje parametara pravci i

krivine.

Ovde se može podesiti, projektovana brzina, zadati minimalni

poluprečnik, faktor trenja, tip horizontalne krivine, kao i parametri
vitoperenja.

Sledeća formula je upotrebljena da definiše vezu između (1)brzine,

(2)Radijusa, (3)Vitoperenja i (4)faktora trenja
2

e+ v
= 127 ∗ R
Gde je: f
e-Vitoperenje
v-Projektovana
brzina f-faktor trenja
R-Radijus

Korisnik mora da unese projektovanu brzinu i minimalno i maksimalno

vitoperenje.
 Parametri Faktor trenja i Minimalni radijus se određuju iz projektovane
brzine i maksimalnog vitoperenja.

Faktor trenja zavisi od brzine i u Pythagoras je između 0.18(40km/h)

do 0.06(120km/h).

Ove vrednosti se mogu prepisati ukoliko se smatra da manje

vrednosti mogu obezbediti komfornu i bezbednu vožnju.

Maksimalna brzina rotacije se koristi da bi se sračunala dužina

vitoperne rampe.

Sledeća formula je korišćena za računanje:

0.278∗ (e1 − e2 ) ∗ v
LVR =
r
Gde su:
Lvr-dužina vitoperne rampe (m)
e1-Pad normalnog poprečnog profila (%)
e2-Maksimalni pad kod vitoperenja (%)
v- projektovana brzina (km/h)
r- brzina rotacije po sekundi (%/sek)
Kada se radi o kružnoj krivini tada se aktivira opcija Deo Vitoperne
rampe na kružnoj krivini. Deo na kružnom luku je obično 1/3 dužine
vitoperne rampe.

Pregled

Meni Pregled omogućuje pregled crteža.

Naredba "Ruka" omogućuje pomeranje stranice u bilo kom smeru

ako smo uvećali zum stranice. Kliknite mišem na poziciju odakle
pomerate i zatim kliknite na poziciju gde pomerate. Kada pomerate
kursor na ekranu se pojavljuje isprekidana linija koja prikazuje pravac
u kome pomeramo.

Skrol mod se otkazuje pritiskom na tastere:

ESC, SPACE bar, Enter.

Napomena: Prečica za uključivanje skrol naredbe (Ruka) je taster

"+" na numeručkoj tastaturi.
 Uvećanje zuma

Naredba uvećanje zuma omogućuje uvećan prikaz detalja.

Napomena: Kada izaberete naredbu uvećanje zuma i kliknete mišem

na crtež tada je faktor zuma 2x.

Možete zumirati maksimalno nivoa dok zum faktor ne postane 1/15.

Napomena: Prečica je taster ">".

Smanjenje zuma

Naredbom smanjenje zuma smanjuje veličinu vašeg crteža na

ekranu.
Pritiskom na naredbu Umanjenje zuma biče selektovan zum faktor
iz prethodnog zum nivoa.
Napomena: Prečica je taster "<".

Ceo crtež

Ova naredba prikazuje ceo crtež na ekranu.

Napomena: Prečica je taster "-".

Poprečni presek Zoom In

Ova naredba omogućuje uvećavanje zuma poprečnog profila dok

radite u drugom prozoru.

Poprečni presek Zoom Out

Ova naredba omogućuje umanjivanje zuma poprečnog profila dok

radite u drugom prozoru.

Opcije prikaza

Ova naredba omogućuje da organizujete i definišete prikaz.

T raka sa alatkama

Ova naredba omogućuje da aktivirate ili deaktivirate trake sa

alatkama i to:
- Projektovanje saobraćajnica
- Alati saobraćajnica
- Standardno

Uputstva Izrada saobraćajnica 101

Računanje

Usek i Nasip

Pre nego možemo sračunati parametre Iseci/Popuni moramo

definisati parametre poprečnih preseka i osnove konstrukcije.

Sa dvostrukim klikom na profil otvara se prozor poprečnog profila. Na

kontrolnoj tabli potrebno je čekirati opciju Iseci/Popuni, nakon
selekcije pojavljuje se crvena linija koja predstavlja podlogu
kolovozne konstrukcije, koja se proteže od leve do desne ivice
nagiba.

Računanje Iseci i Popuni se aktivira naredbom Iseci i Popuni iz

menija Računanja..
Tada se pojavljuje dijalog boks u kome možete podesiti:
- Odstojanje od početne tačke
- Odstojanje od završne tačke
- Broj poprečnih preseka
Odstojanje profila gde ste podesili podlogu mora biti manje nego
odstojanje od početne tačke.
Pritiskom na taster “Sračunaj” startujete računanje kubatura useka i
nasipa. Kada dobijete rezultat imate mogućnost da ga sačuvate u
obliku Tekst fajla. Ovaj fajl možete otvoriti naredbom otvori tekstualni
fajl iz menija Fajl.

Sledeće vrednosti su sačuvane u fajlu:

- Broj poprečnog profila.
- Stacionaža
- Popuni (Ukupno možete pronaći u dnu tabele)
- Iseci (Ukupno možete pronaći u dnu tabele)
- Faktor rasipanja
- Ispravljeno iseci = iseci * faktor rasipanja
- Prevoz masa = Popuni – ispravljeno iseci + ukupno gornji
- Popunjavanje gornjeg sloja
- Skidanje gornjeg sloja
Dijalog boks za računanje kubatura zatvarate pritiskom na taster
“Otkaži”.
Dodaci
Dodaci A: Lista koordinata

Upoznavanje

Lista koordinata je tekstualna datoteka koja sadrži naziv tačke i

koordinate.

Lista koordinata se može pripremiti sa bilo kojim os standardnih

tekstualnih editora. (Microsoft Excel, Lotus 123, ...).

Poglavlje 9 objašnjava kako Pythagoras koristi tekstualni fajl.

Struktura

Lista koordinata ima sledeću strukturu:

<PointId> TAB <Coord1> TAB <Coord2> TAB <Coord3> TAB

[<InstrH>] TAB [<ReflH>] TAB <Comment>

Koordinate mogu biti:

- YXH
- HdH
- HVd
- HVs
- CdH

Separatori između polja mogu biti: TAB, zarez, prazno mesto ili neki
drugi znak.

Rastojanja između polja nemaju nikakav značaj, to jest ne mora se

tekst datoteka formatizovati da bi je Pythagoras se prepoznao.
Dodaci Lista koordinata 1
Dodaci B: Prečice

Upoznavanje

Za aktiviranje nekih menija, Pythagoras podržava način preko prečica

sa tastature koje su standardne za Apple Macintosh ili Microsoft
Windows. Pogledajte uputstvo operativnog sistema da naučite više o
standardnim prečicama.

Pored standardnih prečica, takođe možete koristiti i Pitagorine

prečice kako bi ste radili neke od operacija brže.

Napomena: ALT i CTRL taster imaju istu funkciju.

Pregled

Taster Naredba
ALT ili CT RL taster
a) Pri selekciji :
Kada se pritisne taster CTRL pri selekciji linija, lukova takođe će
biti selektovane i krajnje tačke.

Kada je pritisnut taster CTRL key i pritisnete i povučete tekst,

isti će biti iskopiran. Jedino taster CTRL mora biti pritisnut dok
ne prenesete tekst.

b) Kod kreiranja teksta:

Kada je pritisnut taster CTRL i selektovano kreiranje teksta
tekst će se snapovati na tačke, lukove i linije.

c) Dok crtate linije:

Kada je pritisnut taster CTRL i krenete da crtate novu liniju,
druga tačka linije samo može biti paralelna sa osom Y ili X
aktivnog koordinatnog sistema.

d) Crtanje kruga ili lukasa centrom i poluprečnikom :

Kada je pritisnut taster CTRL u trenutku potvrđivanja kruga ili
luka kreiraće se i centar kruga ili luka.

e) Crtanje luka tangentno na dve linije:

Kada je pritisnut tatster CTRL kada potvrđujete tangencijalni luk
ostatak linije od tangentne tačke biti isečen.

Dodaci Prečice
1
f) Kreiranje Privremenog koordinatnog sistema paralelno sa
datom linijom:

Ako je slektovano ispisivanje dimenzija i pritisnete taster

CTRL, Pythagoras će vam tražiti da definišete Privremeni
koordinatni sistem i ispisivanje koordinata će biti u relativno na
Privremeni koordinatni sistem, s tim što se iscrtavaju i ujedno
ordinate do tačke. Ova osobina je dobra za ispisivanje
koordinata relativno u odnosu na neku liniju.

g) Kreiranje Privremenog koordinatnog sistema paralelno

na aktivan koordinatni sistem :

Kada se pritisne taster CTRL i aktivira naredba kreiranje

koordinatnog sistema, kreiraće se Privremeni koordinatni
sistem, sa koordinatnim početkom u pikiranoj tački i osama
paralelnim aktivnom koordinatnom sistemu.

h) Naredba Pomeri:
Kada je pritisnut taster CTRL dok pomerate objekte, objekte
tada možete pomeriti samo u pravcu osa aktivnog
koordinatnog sistema.

i) Naredba sastavi:
Pritisnut taster CTRL, kada se izvršava naredba Sastavi,
znači da originalna krajnja tačka linije ili luka neće biti
izbrisana.

j) Izbor aktivnog lejera na kontrolnoj tabli.

Pritisnut taster CTRL kada se bira lejer prebaciće sve
selektovane objekte u taj lejer.

k) Kopiranje linijskih objekata paralelno.

Pritisnut taster CTRL dok se selektuje referentni linijski
objekata. Pythagoras će konstruisati pravougaonik. Visina
pravougaonika će biti jednaka rastojanju između paralelnih
linija. Svaka linija će biti nezavisna.

l) Izbor "Biblioteka simbola" ili "Simbola dokumenta" u

meniju “Definicije”

Kada se pritisne taster CTRL dok se selektuje simbol, program

će automatski preći u mod “Nacrtaj Simbol”.

m) Za vreme rotacije objekata

Kada je pritisnut taster CTRL dok rotirate selektovane objekte
ugao rotacije će se popraviti na 0, 90, 180 ili 270 stepeni.
n) Dok selektujete koordinatni sistem strane i držite
pritisnut taster CTRL svi selektovani objekti će preći u
koordinatni sistem strane.
 o) Dok selektujete Lokalni koordinatni sistem i držite
pritisnut taster CTRL svi selektovani objekti će preći u
Lokalni koordinatni sistem.

p) Dok držite pritisnut taster CTRL dok potvrđujete tačku na

liniji linija će se automatski podeliti na dva dela. Kreirana
tačka postaje završna tačka prvog dela linije i početna
drugog dela linije.
Osobine originalne linije ostaju.
q) CTRL+T otvara prozor za kreiranje tematskih karata.
r) CTRL+I otvara prozor za podešavanje opcija prikaza.

SPACEBAR (T aster za prazno mesto)

a) Menja naredbu selektovanje u poslednjom
izbranom naredbom.

b) Line mode
Ako krenete d anacrtate liniju i tada pritisnete taster
SPACEBAR tada će program automatski preći na crtanje luka
koji je tangencijalan u odnosu na pravac započete linije pre
nego je SPACEBAR bio pritisnut.

c) Crtanje okretnog simbola

Kada je simbol koji se crta definisan da bude okretan potrebno
je kada se crta da bude u pravcu linije da se klikne na
referentnu liniju. Pritiskom na taster SPACEBAR simbol se
dodatno zarotira za ugao od 90°.

T aster SHIFT
a) Kada je selektovana naredba Selektuj :
Dok je taster SHIFT pritisnut možete dodavati ili brisati
objekte iz selekcije.

b) Dok crtate linije:

Kada se drži taster SHIFT neće biti kao i inače prekid kod
crtanja linije. Na ovaj način se mogu spajati tačke u
neprekidne linije brže nego inače.

c) Kada se crtaju objekti paralelno.

Dok držite pritisnut taster SHIFT i izaberete taster za crtanje
paralelnih objekata, možete da uradite sledeće kliknite na prvu
liniju, a zatim pređite samo preko susednih koje hoćete da
kopirate paralelno. Te linije će biti iskopirane paralelno kao da
su deo putanje ili polilinije.
Shift Lock / Caps Lock
Kada je uključen taster Caps Lock na tastaturi moćiće te da
ponavljate ručni unos novih podataka, tako da nećete morati
da selektujete naredbu dobra kada na primer želite da na liniji brzo definišete nekoliko
ponovo. Ova osobina je tačaka.

">" key
Aktivira naredbu Uvećanje zuma.
"<" key
Aktivira naredbu Smanjenje
"=" key
zuma.
"-" key
Namešta razmeru prikaza u razmeri

štampe. Namešta razmeru Ceo crtež.

Taster T AB (ili taster "*" samo za Apple Mac)

a) Za vreme unosa na kontrolnoj tabli:
Pomera se sa jednog na drugo polje.

b) Kada se kursor nalazi na liniji.

Na kontrolnoj tabli možete videti vrednosti:
- Dužinu linije,
- Kosu dužinu,
- Visinu,
- Direkcioni ugao,
- Nagib.

c) Kada se kursor nalazi na luku.

Na kontrolnoj tabli možete videti vrednosti:
- Dužinu luka,
- Poluprečnik,
- Ugao zahvatanja,
- Kosu dužinu,
- Visinu,
- Nagib.

Taster SHIFT -
T AB Definiše informacije o objektima dok god neizađete iz Pitagore.

Taster ESC
Otkazuje sce započete naredbe i deluje kao i taster
deselektovanje.

Tasteri od "0" do "9"

Kada se crtaju linije, tačke ili lukovi i želi da se snapuje na
postojeću liniju na neki od intervala 1/2 .. 1/19 dužine linije
ili luka, koriste se tasteri od 0-9 sa numeričke tastature.
Na primer ako pritisnemo taster "2" : moćićemo da se
snapujemo interval 1/2 linije, "3" : interval 1/3 linije, ... "9" :
interval 1/9 linije, "0" : interval 1/10 linije, "1" : interval 1/11
linije, "1" i "2" : interval 1/12 linije, "1" i "9" : interval 1/19 linije.
T aster "T "
T aster "P" Ukoliko držite pritisnut ovaj taster samo ćete moći da selektujete
tekstove.

T aster "O" Ukoliko držite pritisnut ovaj taster samo ćete moći da selektujete
tačke.

T aster "X" Ukoliko držite pritisnut ovaj taster samo ćete moći da selektujete
poligone.

T aster "R" Ukoliko držite pritisnut ovaj taster samo ćete moći da selektujete
putanje.

T aster "L" Ukoliko držite pritisnut ovaj taster samo ćete moći da selektujete
saobraćajnice.
T aster "I"
Ukoliko držite pritisnut ovaj taster samo ćete moći da selektujete
T aster "B"
linije. Ukoliko držite pritisnut ovaj taster samo ćete moći da
T aster "A"
selektujete slike. Ukoliko držite pritisnut ovaj taster samo ćete moći

T aster "G" da selektujete slike.

Ukoliko držite pritisnut ovaj taster samo ćete moći da selektujete

lukove.

Ukoliko selektujete naredbu ofset i držite pritisnut ovaj taster moći

ćete da napravite kvadrat baziran selektovanoj stranici.

T asteri DEL -
BACKSPACE
a) Isto kao naredba "Obriši".

b) Dok kreiramo poligon:

Poslednji objekat poligona će biti obrisan.
Dvostruki klik
a) Za vreme kreiranja putanje ili poligona.
Dvostruki klik na liniju ili luk: sve naredne linije i lukovi u nizu
će postati sastavni delovi putanje ili polugona ako ne postoji
čvor više linija na putu, tada se ponovnim dvostrukim klikom
na skledću liniju ili luk nastavlja započeta operacija.

b) Kod selektovanja
CTRL - SHIFT - Dvostruki klik :
atributi objekta će postati nove definicije.
(Na primer za tekst : veličina, širina, stil, ravnanje)

SHIFT - Dvostruki klik :

Atributi objekta će se izmeniti u aktuelne atribute po definiciji.

Kombinacijom 2 prethodne operacije vam omogućuje

brzo prenošenje atributa jednog objekta na drugi objekat.

CTRL - Dvostruki klik na tačku:

Visina tačke se može menjati na kontrolnoj tabli.

CTRL - Dvostruki klik na tekst :

Tekst se rotira za 180 stepeni.

c) Naredba sastavi
Kada jednom kliknete na drugi objekat, samo će prvi biti isečen
ili produžen, ali ako kliknete dvostruko na drugi objekat tada će
oba objekta biti skraćena ili produžena.

d) Kada kreiramo normale, paralele, paralelne putanje,

tekstualne objekte, ako napravimo dvostruki klik na
referentni objekat on će ostati selektovan i nakon kreiranja.
Selekcija nestaje pritiskom na taster SPACEBAR ili ESC
na tastaturi.
 Dodaci C: Mesta za unos

Predstavljanje

Mesta unosa se koriste u Pitagorinim tekst poljima. Specifične

informacije se mogu uneti u "Mesta unosa" u zavisnosti koje se
"Mesto unosa" koristi.
Pregle
d

^s : je "Mesto unosa" za “razmeru”

^d : je "Mesto unosa" za “datum”

^f : je "Mesto unosa" za “naziv fajla”

^p : je "Mesto unosa" za “naziv lista”

^u : je "Mesto unosa" za “korisničko ime”

Ovo ime odgovara korisničkom imenu za logovanje u Windows.

^c1 : je "Mesto unosa" za “X koordinatu levog donjeg ugla lista za

štampu”

^c2 : je "Mesto unosa" za “Y koordinatu levog donjeg ugla lista za

štampu”

10 PYTHAGOR.INI Dodaci
Dodaci D: PYTHAGOR.INI

(samo Windows verzija)

MAXIDS

Maksimalan broj objekata po crtežu. Limit u standardnoj verziji je

65000. Limit za Pythagoras Pro je 4miliona objekata.

Primer : MAXIDS=65000

MAXUNDO

Maksimalan broj vraćanja urađenog. Limit je 25.

Primer : MAXUNDO=3

EXT_DC_IMPORT

Ovaj parametar definiše ekstenziju kod otvaranja fajlova pri uvozu

podataka iz kolektora podataka.
Primer : EXT_DC_IMPORT=DAT. Fajlovi sa ekstenzijom DAT će
biti prikazani prilikom uvoza fajla iz kolektora podataka.

EXT_DC_EXPORT

Ovaj parametar definiše ekstenziju prilikom čuvanja fajla u obliku za

obeležavanje koordinata za određeni kolektor podataka.

MOUSE_WHEEL_ZOOMING

Ovde možete podesiti dali će se točkićem miša zumirati ili skrolovati.

Vrednosti:

1 = zoom uvećaj/smanji
0 = skroluj
AUTOMATIC_BACKUP

Ovde možete podesiti kako ćete raditi bekap otvorenog dokumenta

Pitagore.

Vrednosti:

0 = ne radi automatsku rezervnu

kopiju other = automatska rezervna
AUTOMATIC_SAV kopija

Ovde možete podesiti da li ćete automatski raditi snimati otvoreni

dokument Pitagore.

Vrednosti:

0 = Isklj
other = Uklj

AUTOMATIC_SAVE_INTERVAL

Podešavanje intervala automatskog snimanja u minutima.

CMDLIN
E

Samo za unutrašnju upotrebu.

Dodaci PYTHAGOR.INI 11