Систем „кочница и равнотежа“

Устав САД власт дели на три гране, то су законодавна, извршна и судска власт. Законодавну
власт врши Конгрес, он представља законодавно тело које се дели на два дома: Представнички
дом и Сенат. У Сенат улазе по два сенатора из сваке државе, док у Представнички дом улазе
посланици у складу са бројем становника државе. Сенат броји 100, а Представнички дом 455
чланова. Надлежности законодавне власти одређене су првим чланом Устава САД.

Извршну власт врши председник са својим кабинетом. Председник се бира на сваке четири
године као и потпредседник. Кабинет чине подпредседник и остали функционери извршне
власти, које бира председник. Други члан Устава САД посвећен је извршној власти.

Судска власт припада Врховном суду по трећем члану Устава САД, као и нижим судовима које
по Уставу Конгрес повремено може установити. Судије Врховног суда именује председник
државе, потврђује их Сенат, а њихов мандат је доживотан.

Ове три гране власти ограничавају се на више начина, који произилазе из Устава САД. Овај
систем назива се систем „кочница и равнотежа“ или на енглеском „Checks and Balances“ он
подразумева да свака грана власти утиче на другу и тако ограничава њену моћ и спречава
претерано скупљање моћи у оквиру једне гране власти.

Према 2. ставу, 7. одељка, 1. члана Устава видимо да сваки законски предлог мора да има
сагласност председника, што значи да председник може да положи вето на законе, или да
изнесе своје примедбе после чега ће предлог бити поново претресан у дому који га је
предложио. По 3. ставу истог одељка и члана, видимо да се све одлуке Сената и
Представничког дома подносе председнику на потврђивање, али и ако их он не потврди,
поновним изгласавањем двотрећинске већине у оба дома, одлуке и закони Конгреса могу
ступити на снагу.

По ставу 1. одељка 2. другог члана Устава председник је врховни заповедник војске и

морнарице, али по одељку 8 првог члана Конгрес има право да објављује рат, одржава и
организује војску.

У 2. ставу, 2. одељка, 2. члана видимо да председник може да склапа међународне уговоре али
тек уз сагласност две трећине присутних сенатора. Председник такође именује амбасадоре,
дипломатске представнике, конзуле, судије Врховног суда, али све то чини уз савет и пристанак
Сената.

По 4. одељку, 2. члана Устава, председник и остали државни службеници могу бити уклоњени
са положаја због издаје или неког другог кривичног дела. Овакве одлуке може предложити
Представнички дом и Сенат, они покрећу истрагу против свих државних службеника, а о њима
одлучује Врховни суд.

Надлежности Врховног суда одређене су у 3. члану Устава. Он надгледа рад и одлуке остале
две гране власти и може их прогласити неуставним, што значи да Врховни суд може
поништити одлуке и Конгреса и органа извршне власти. Са друге стране председник утиче на
суд тако што именује његове чланове, док Конгес утиче тако што може покренути истрагу
против чланова Врховног суда.

Стефан Стојков ИС 17/81