Vladimir V.

Predi}

SAMO JE STARAC
STIGAO NA BROD
Drama u dva ~ina

Ikoni sna, ~istom oltaru,

uzvi{enoj svetlosti.
8

VLADIMIR V. PREDI] – pesnik, dramski pisac, esejista,

kwi`evni, pozori{ni i tv kriti~ar – ro|en 6. aprila 1934. godine
u Skopqu. Gimnaziju i Sredwu muzi~ku {kolu zavr{io u Novom
Sadu. Diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti(odsek dra-
maturgije) u Beogradu. Po~asni ~lan Univerziteta u Ajovi (SAD),
Od 1970. do 1978. godine jedan od urednika i sekretar ured-
ni{tva “Kwi`evnih novina”.
Zastupqen u vi{e antologija. Prevo|en na engleski, itali-
janski, ~e{ki, poqski, bugarski i ruski jezik. @ivi i radi u
Beogradu kao slobodni kwi`evnik.
Pesme objavquje od 1956. godine u gotovo svim poznatijim jugo-
slovenskim listovima i ~asopisima.
Kwige pesama: Na sun~anoj strani ulice, “Mlado pokolewe”,
Beograd, 1961; Nebo, “Bagdala”. Kru{evac, 1961; Na ~elu vode,
“Bagdala”, Kru{evac, 1967; Vltava, Matica srpska, Novi Sad, 1974;
Skagerak, Matica srpska, Novi Sad, 1977; Severni prozori, BIGZ,
Beograd, 1980; Kne`ev dvor, “Prosveta”, Beograd, 1985; Merilend,
“Partizanska kwiga”, Beograd, 1986; Karlovci, SKZ, Beograd, 1989;
Povratak u Vitlejem (Izabrane i nove pesme), Zajednica kwi-
`evnika Pan~eva, Pan~evo, 1992; Rusanda, “Prometej”, Novi Sad,
1998; Pisma zime 2004, “Prosveta”, Beograd, 2005; Povratak u
Vitlejem, “Apostrof”, Beograd, 2006.
Kritika: Desanka Maksimovi} (stuudija i izbor), Izdava~ki
zavod “Jugoslavija”, Beograd, 1967.
Samo je Starac stigao na brod 9

Dramatizacije: Poezija Vladimira V. Predi}a bila je ~etiri

puta dramatizovana. Prvi put, na sceni beogradskog Teatra poe-
zije, izvedena je dramatizacija ciklusa pesama Vltava pre nego
{to usnim, 1968; drugi put u Pragu, pozori{te Viola, 1969; tre}i
put u pono}nom recitalu Zlatka Crnkovi}a na Dubrova~kim let-
wim igrama u Atrijumu palate Sponza, 1970; ~etvrti put ponovo
na Dubrova~kim letwim igrama u Atrijumu Kne`evog dvora 1985.
godine uz promociju kwige pesama Kne`ev dvor.
Drame: Ali, zaboga, mister Drink, sti{ajte se! (objavqena u
~asopisu “Prolog”, br. 12, Zagreb, 1971) – izvedena je prvo na sceni
Teatra levo (1972), zatim u Ateqeu 212 (1973) i na mnogim nefor-
malnim i eksperimentalnim scenama. @ena od maltera (tv-drama),
na skopskoj televiziji izvedena 1978; na beogradskoj 1979; na mo-
skovskoj, var{avskoj i sofijskoj 1980. godine. Plava traka (ra-
dio-drama), na Radio Novom Sadu izvedena 1973. Kako je pao olovni
vojnik (radio-drama), na Radio Beogradu izvedena 1974-. godine.
Jesewi lovac (drama), ~asopis “Scena” br, 4-5, Novi Sad, 1991; No}
(drama), “Apostrof”, Beograd, 2004. Samo je Starac stigao na
brod (drama), Beograd, 2006.
Proza: No}na pisma, “Stru~na kwiga”, Beograd, 1994; No}na
pisma (drugo, dopuweno izdawe), “Stru~na kwiga”, Beograd, 1995.
Gostovawa: ^ehoslova~ka –- gost ~ehoslova~kog Ministarstva
kulture, 1969; ^ehoslova~ka – ~lan Delegacije Saveza kwi`evnika
Jugoslavije, 1972; Sjediwene Ameri~ke Dr`ave – gost ameri~ke
vlade, 1976-1978; ^ehoslova~ka – gost ~ehoslova~kog Ministarstva
kulture, 1982
10 Vladimir V. Predi}

Vladimir V. PREDI]

SAMO JE STARAC STIGAO NA BROD

Drama u dva ~ina

LICA:

PRVI VOJNIK
DRUGI VOJNIK
STARAC
OTAC
DEVOJKA (wegova k}i)
PRVI MLADI] (wegov sin)
DRUGI MLADI]
@ENA
DETE

Doga|a se toplog letweg popodneva

u jednom okupiranom gradi}u.
Samo je Starac stigao na brod 11

PRVI ^IN

Dva vojnika ~uvaju stra`u ispred visokog belog zida – ograde magazina na
uglu ulice. Ti{ina je gotovo neprirodna.
PRVI VOJNIK: Reci ne{to.
DRUGI VOJNIK: (Okre}e mu le|a i udaquje se nekoliko koraka)
PRVI VOJNIK: Da li si se ikad upitao {ta mi uop{te ~uvamo?
DRUGI VOJNIK: Ne po~iwi opet. Zar bi se boqe ose}ao da zna{ {ta je
unutra?
PRVI VOJNIK: Ne znam. Mo`da bih se ose}ao druk~ije.
DRUGI VOJNIK: Onda blago tebi. Ja ne vidim da bi to ne{to izmenilo
na{u situaciju.
PRVI VOJNIK: Ose}am se glupo. Ko zna {ta je iza ovoga zida.
DRUGI VOJNIK: Slu{aj, kako bi bilo da jednom stavimo na to ta~ku?
Umesto da stalno zapitkuje{ – uradi ne{to.
PRVI VOJNIK: [ta da uradim?
DRUGI VOJNIK: Presko~i lepo zid, razvali vrata i pogledaj {ta je
unutra.
PRVI VOJNIK: Jeste, pa da mi ode glava.
DRUGI VOJNIK: U najgorem slu~aju mo`e{ da zaradi{ mesec dana
zatvora. I onda bi se sigurno boqe ose}ao.
PRVI VOJNIK: A kako bi bilo da me ti samo malo pridigne{, da
zvirnem preko zida?
DRUGI VOJNIK: A {ta }emo s magazinskim zidom? Preko wega se ne
mo`e zvirnuti. Mo`e{ samo da razvali{ vrata.
PRVI VOJNIK: Ali to je provala.
DRUGI VOJNIK: Radoznalost se pla}a.
PRVI VOJNIK: Zar je mogu}e da si toliko nezainteresovan?
DRUGI VOJNIK: [to ne bi malo pro{etao? A mogao bi usput i da se
ispi{a{. Bilo bi ti lak{e. Odmah bi se ose}ao
druk~ije.
PRVI VOJNIK: Mnogo si pametan. A {ta ako je unutra...
DRUGI VOJNIK: Ako, ako... Dosta ve} jednom s tim! Ba{ me briga {ta je
unutra. Moje je da ~uvam.
12 Vladimir V. Predi}

PRVI VOJNIK: Ja stvarno ne mogu da te shvatim. Re~ je o normalnoj

qudskoj radoznalosti.
(Pauza)
Danima ve} dre`dimo pred ovim prokletim magazi-
nom, a nikako da otkrijemo {ta je u wemu. Vidi{ da
ovuda gotovo niko i ne prolazi. Qudi kao da izbe-
gavaju ovo mesto.
DRUGI VOJNIK: Pla{e se kuge.
PRVI VOJNIK: Kakve sad kuge? [ta bulazni{?
DRUGI VOJNIK: Smrde im na{i {lemovi.
PRVI VOJNIK: Nije to. Drugo je ne{to u pitawu. Oni kao da na-
slu}uju... Ranije je bilo prolaznika. Se}a{ se one
devojke? Stalno se vrzmala ovuda. Gotovo da se po-
sva|amo oko we. Tvrdio si da dolazi zbog tebe.
DRUGI VOJNIK: A, ne. Ja sam samo tvrdio da sigurno ne dolazi zbog
tebe.
PRVI VOJNIK: Prestani da me zajebava{. Pa zar ne ose}a{ da ima
ne~ega u vazduhu? Zar te ne brine ova neprirodna
ti{ina? Okru`eni smo ulicama, ku}ama, zidovima, a
nigde qudi. Kao da smo sred neke pusto{i.
DRUGI VOJNIK: A tako, dakle. Tebe je strah. Usrao si se. A ovamo
mudruje{ o nekoj qudskoj radoznalosti.
PRVI VOJNIK: U redu, priznajem. Strah me je. Ali to jo{ nije razlog
da prema meni bude{ cini~an.
DRUGI VOJNIK: [ta bi ti zapravo hteo? Hajde, reci! Daj neki predlog.
Daj neki konkretan predlog. Ako si za to da provali-
mo u magazin – da provalimo. Ako ho}e{ da be`imo –
da be`imo. Ako odlu~i{ da skinemo cipele i tr~imo
bosi – ja se sla`em. Ako si za pucawe – da se puca. Na-
}i }emo u koga. Mo`emo i jedan u drugoga. Ili mo`da
ho}e{ da odemo na kupawe? Javimo da nam je dosadilo
na stra`i, oslobodimo se uniforme i oru`ja, i ba-
cimo se u reku. Nek nas nosi. A mo`emo i zapevati.
Kako bi bilo da izmislimo neku ratni~ku pesmu?
Podigla bi nam moral. ^uj ovo! Kako ti se ~ini?
(Peva)
Oj, hoj, hoj – bi}e stra{ni boj!
Tupe, lupe – sve u dupe –
Do velike mra~ne rupe!
Oj, hoj, hoj, – di~ni grobe moj!
Samo je Starac stigao na brod 13

Dok on peva na scenu se dokotrqa {arena de~ja lopta i zaustavi kraj

zida, u wihovoj blizini.

PRVI VOJNIK: (Upla{eno prati kretawe lopte)

^ekaj, stani! Vidi! Otkud ova lopta?
DRUGI VOJNIK: Neko ju je bacio.
PRVI VOJNIK: Znam, ali ko? I za{to?
DRUGI VOJNIK: Neko dete, verovatno. Deca se i u ratu igraju loptom.
PRVI VOJNIK: Ali ovde nema dece. Nikoga nema!
DRUGI VOJNIK: Mi samo nikoga ne vidimo.
PRVI VOJNIK: Zna~i, kriju se?
(Pauza)
Ako su deca, kako da ih ne ~ujemo?
DRUGI VOJNIK: Nau~ili smo ih da se igraju }ute}i.
PRVI VOJNIK: Ne, tu ima ne~ega. Sve je ovo sumwivo. Koliko je kod
tebe sati?
DRUGI VOJNIK: Ve} je trebalo da do|e smena. Pro{lo je pet.
PRVI VOJNIK: Eto, vidi{. Ja ti stalno govorim da tu nisu ~ista
posla.
DRUGI VOJNIK: Ti kao da si prvi put na stra`i. Dobro zna{ da je
smena i ranije kasnila. Ne vidim {ta je tu ~udno.
PRVI VOJNIK: Mo`da je moj strah i neosnovan. Verovatno sam po~eo
da gubim nerve. Ne znam. Ali u mene je u{ao neki
nemir. Progone me crne slutwe. Pla{im se. Mo`da je
to predose}aj skore smrti. Toliki su izginuli. Za{to
bih ja bio po{te|en?
DRUGI VOJNIK: Ima{ pravo. Jedan `iv mawe ili vi{e – ne mewa
stvar. Rat je za nas ionako izgubqen... Bo`e, kako li }e
samo izgledati ta na{a grobqa. Umesto da nam donose
vence, sra}e nam po grobovima. Kakav praznik! Ni
sanduka, ni krsta, ni {lema da blista na suncu. Samo
beskrajni mrak i mrtva ti{ina. Potpuno stapawe s
prirodom. [ta bi hteo? Mi smo odabrani da nesta-
nemo bez traga i glasa. Kakva privilegija! Kakva
pobeda!
PRVI VOJNIK: (Histeri~no)
Dosta! Ne}u vi{e da te slu{am! Ti si... ti si...
14 Vladimir V. Predi}

DRUGI VOJNIK: (Mirno)

Znam. Ja sam cinik. Ne, ne, jo{ gore... ja sam manijak,
prorok, sladostrasnik zla? Ja sam klovn smrti, ba{
zato {to znam {ta me ~eka, ja ne cmizdrim kao ti, ve}
pevam hodaju}i po `ici.
PRVI VOJNIK: Peva{! Koje{ta! Ti pquje{ na sve da bi prikrio svoj
strah. Ti si ve}a kukavica od mene. Tebi ni{ta nije
sveto. Ni mrtvi, ni `ivi. Tebe treba uza zid!
DRUGI VOJNIK: Ve} smo pred zidom. Pitawe je samo ko }e prvi da
povu~e oroz.
PRVI VOJNIK: (Besno i s mr`wom)
A, tako zna~i!
(Naglo podi`e pu{ku na Drugog vojnika)
DRUGI VOJNIK: (Mirno)
Spusti tu pu{ku, idiote. Budi miran. Ne mi~i se.
Neko dolazi.
PRVI VOJNIK: Da nije smena?
(Brzo stavqa pu{ku na rame i okre}e se)
Pa nikoga nema.
DRUGI VOJNIK: Neko se pojavio iza onog ugla. Sad je nestao.
PRVI VOJNIK: Da ti se nije u~inilo? Ili me opet zajebava{?
DRUGI VOJNIK: Bio je neki civil. Verovatno se upla{io kad nas je
video. Ili ho}e da nas izbegne. Vrag }e ga znati. Ali
lepo sam ga video. Na trenutak se pojavio i odmah se
povukao.
PRVI VOJNIK: Da nije bilo neko dete? Mo`da tra`i loptu?
DRUGI VOJNIK: Ma kakvo dete!
PRVI VOJNIK: Siguran si da nije bio neko od na{ih?
DRUGI VOJNIK: Glupost! Za{to bi se na{i krili?
PRVI VOJNIK: Pa ko bi to onda mogao biti, dovraga?
DRUGI VOJNIK: Neki me{tanin. Uostalom, zar je to va`no?
PRVI VOJNIK: Da otr~im i pogledam?
DRUGI VOJNIK: A ako u me|uvremenu nai|e smena? [ta da im ka`em,
gde si?
PRVI VOJNIK: Ali oni ve} kasne ~itavih pola ~asa! Kako smeju
toliko da kasne! Neko bi zbog toga morao da odgovara.
Nikad nisu toliko kasnili.
Samo je Starac stigao na brod 15

DRUGI VOJNIK: Mo`da su ih usput ucmekali.

PRVI VOJNIK: [ta lupeta{! ^uli bismo pucawe.
DRUGI VOJNIK: Ovi dobro barataju i no`evima. Ali, {alu na stranu,
ni meni se ne dopada ova ti{ina. Nigde nikoga. Kao da
su svi propali u zemqu.
PRVI VOJNIK: [ta ih je to moglo zapla{iti? Ko zna {ta se sve
de{ava u ovom trenutku, dok mi ovde ~uvamo neku
jebenu stra`u?! Ubija me ovaj zid! Moramo ne{to da
uradimo. Da bar neko nai|e.
Pauza.

DRUGI VOJNIK: Uh, {to bi dobro do{la ~a{a hladnog piva! Stvarno
bi ve} mogli da nai|u. Trebalo bi i mi ne{to da
jedemo. Zar nisi gladan?
PRVI VOJNIK: Da nema{ mo`da pe~eno pile u yepu?
DRUGI VOJNIK: Nemam pile. Imam ne{to boqe.
(Zavla~i ruku u yep i vadi malu jabuku)
Ho}emo li je pojesti ili ga|ati?
PRVI VOJNIK: Stavi je na glavu. S najve}im u`ivawem }u je pro-
ma{iti.
DRUGI VOJNIK: Ipak, boqe da je pojedemo.
(Prese~e jabuku no`em i pru`a Prvom vojniku jednu
polovinu)
@elite s quskom ili bez quske? Mo`da biste radije
kompot?
(Skida {lem)
Pun je znoja. Na ovom suncu za tren }e prokqu~ati.
PRVI VOJNIK: (Uzima jabuku)
Ova jabuka je crvqiva.
DRUGI VOJNIK: Al si ti cepidlaka! Zar ima{ ne{to protiv crva?
Boqe ti wih nego oni tebe.
PRVI VOJNIK: Prdnem ti u humor?
(Baci jabuku o zid)
DRUGI VOJNIK: Ti prdi, a ja }u da jedem.
(Jede jabuku)
Mene crvi ne}e.
PRVI VOJNIK: Slu{aj ti, dokle misli{ da me izaziva{?
16 Vladimir V. Predi}

DRUGI VOJNIK: Jo{ malo. Ne}e ovo dugo potrajati.

(Po~iwe da pevu{i)
Oj, hoj, hoj – bi}e stra{ni boj!...
PRVI VOJNIK: Kako mo`e{ da bude{ toliko blesav? Mo`da nam se
radi o glavi, a ti se tu kreveqi{!
DRUGI VOJNIK: Izvini, ja se ne kreveqim. Ja pevam. [ta ti se ne
dopada, pesma ili moj glas?
PRVI VOJNIK: Ti mi se ne dopada{. Sve mi se ovo ne dopada.
DRUGI VOJNIK: A ja sam ma{tao da jednog dana zapevam u operi. Kao
solista, ili bar u horu. U ratu, me|utim, postadoh
pesnik. I to kakav pesnik! ^isti liri~ar.
(Pateti~no recituje)
Tupe, lupe – sve u dupe, do velike mra~ne rupe! Molim
te, {ta ima{ protiv ovih stihova? Zar nisu glas
zvezda, prst sudbine? Ili ti se, mo`da, ve~no `ivi?
PRVI VOJNIK: Ne mogu vi{e da izdr`im! Idem da vidim {ta se to
de{ava!
(Po|e)
DRUGI VOJNIK: A {ta ako su nas zaboravili?
PRVI VOJNIK: (Zapaweno ga pogleda)
DRUGI VOJNIK: (Ozbiqno)
Ne {alim se. Poku{avam da shvatim...
PRVI VOJNIK: Kako to misli{ – zaboravili? [ta ho}e{ time da
ka`e{?
DRUGI VOJNIK: Mo`da i ne sawamo koliko smo sami.
PRVI VOJNIK: Onda boqe da se ne udaqujem.
DRUGI VOJNIK: Da, dr`imo se zida.
PRVI VOJNIK: A da vi~emo? Mo`da }e neko do}i.
DRUGI VOJNIK: Mo`da. Ali ko?
PRVI VOJNIK: Pa {ta da radimo? Ima{ li neki predlog?
DRUGI VOJNIK: Imam. Da se najedemo.
PRVI VOJNIK: Opet po~iwe{!
DRUGI VOJNIK: Ne, stvarno. Mo`da u magazinu ima hrane. Po{to smo
prepu{teni sami sebi, nema nam druge nego da to
proverimo. Izla`emo se riziku, ali...
(Nasmeje se)
Kona~no }e i tvoja radoznalost biti zadovoqena.
Samo je Starac stigao na brod 17

PRVI VOJNIK: Obojica ne mo`emo. Ko }e preko zida?

DRUGI VOJNIK: Ja sam gladan, a ti radoznao. Ko ima prednost?
PRVI VOJNIK: Idem ja. Pomozi mi!
DRUGI VOJNIK: Kako ho}e{.
Skidaju pu{ke i naslawaju ih uza zid. Prvi vojnik se pewe Drugom vojniku
na rame i poku{ava da se prebaci na drugu stranu. U tom trenutku na
scenu ulazi Starac. Na {tapu, preba~enom preko ramena, nosi vre}u.
Prene se kad ih ugleda. Onda oprezno spu{ta vre}u na zemqu, uzima {tap
u obe ruke, podi`e ga kao pu{ku i ni{ani na vojnike. Oni ga ne prime}uju.
I daqe petqaju oko zida.

STARAC: (Glasno)
Bum, bum!
Vojnici, upla{eni, padaju kraj zida. Mahinalno posegnu za pu{kama.

STARAC: Ulovio sam vas! Opet kradete vo}e. Zvezde sve vide.
PRVI VOJNIK: Ludo matora, ubi}u te!
(Zgrabi pu{ku i sko~i, na noge)
DRUGI VOJNIK: (Zadr`ava ga da ne puca u Starca)
Smiri se! [ta ti je?
PRVI VOJNIK: Ubi}u ga!
STARAC: Visoko je nebo. Grane su krhke. Sve pada. Opasno je
gore.
DRUGI VOJNIK: Pusti ga. Mo`da ne{to zna.
(Starcu)
Odavno te nije bilo, stari. Zaboravio si nas.
STARAC: Dug je put. Treba se odmoriti.
DRUGI VOJNIK: [ta danas ima{ u vre}i?
STARAC: Jesen.
(Zavla~i ruku u vre}u, vadi li{}e i baca ga iznad
glave)
Leti!
DRUGI VOJNIK: Rano je za jesen. Vidi{ kako je toplo.
PRVI VOJNIK: Od wega ni{ta ne}emo saznati.
DRUGI VOJNIK: Strpi se.
(Starcu)
Daj mi jedan list.
18 Vladimir V. Predi}

STARAC: (Upla{eno skupqa li{}e)

Ne smem! Drvo }e se osu{iti.
(Vra}a li{}e u vre}u)
PRVI VOJNIK: (Grubo)
Odakle dolazi{?
STARAC: (Vadi iz vre}e kutiju, otvara je i, zagleda se u wu)
Ni{ta se ne vidi.
DRUGI VOJNIK: Pogledaj malo boqe.
STARAC: Suvi{e oblaka.
PRVI VOJNIK: (Prilazi Starcu i otima mu kutiju)
Ako mi ne odgovori{ polomi}u ti kutiju. Reci, oda-
kle dolazi{?
DRUGI VOJNIK: Vrati mu kutiju. Tako ni{ta ne}emo saznati.
(Uzima kutiju od Prvog vojnika i vra}a je Starcu)
Ne boj se, stari.
PRVI VOJNIK: Kud ba{ on da nai|e. Sad imam dve budale.
DRUGI VOJNIK: Zave`i!
(Starcu)
Jesi li umoran?
STARAC: Moram da skinem cipele, da se malo odmorim. Di{em
na noge, a dugo be`im.
PRVI VOJNIK: (S nadom)
Od koga?
STARAC: Svi be`e.
PRVI VOJNIK: Ko be`i?
STARAC; Pacovi. A broda nema. Ni mora nema.
PRVI VOJNIK: A kuda be`e pacovi, sunce ti blesavo?!
STARAC: A kuda be`e ptice? Reci!
PRVI VOJNIK: Jebale te ptice!
(Drugom vojniku)
On je potpuno lud. Od wega nikakve koristi.
STARAC: Zar vi ni{ta ne znate?
Pauza.
DRUGI VOJNIK: (Prilazi Starcu i tap{e ga po ramenu)
Pa ti }e{ nam zato sve re}i. Skini lepo cipele i
pri~aj.
Samo je Starac stigao na brod 19

PRVI VOJNIK: (Ironi~no)

[to mu ne pomogne{? A mogao bi i noge da mu opere{.
Lak{e }e da di{e.
DRUGI VOJNIK: Cipele su ti pra{wave... mora da si dugo hodao.
STARAC: Svi dugo hodamo.
DRUGI VOJNIK: A vidi{, mi stojimo.
STARAC: Ne treba stajati. No} je blizu.
DRUGI VOJNIK: Pa {ta nam predla`e{?
STARAC: Treba se pokajati.
DRUGI VOJNIK: (Povla|uje m,u)
U redu. Pokajmo se.
PRVI VOJNIK: (Naslowen na zid)
Ja se ve} kajem {to sam te slu{ao. Trebalo je ranije da
odem do kasarne.
DRUGI VOJNIK: Jo{ uvek to mo`e{ da uradi{. Stisni petqu, pa idi.
PRVI VOJNIK: (Neodlu~no)
Mo`da je boqe da krenemo zajedno?
STARAC: (Brzo obla~i cipele)
Idem i ja. Sve je mra~nije.
DRUGI VOJNIK: (Starcu)
Daleko je do no}i. Odmori se malo. Umoran si.
PRVI VOJNIK: Ostaje{ s wim?
DRUGI VOJNIK: Da.
PRVI VOJNIK: Ali za{to? On ti ni{ta ne}e re}i!
DRUGI VOJNIK: Ne budi tako siguran. Strpqewa. Kud si zapeo!
PRVI VOJNIK: Hajde da vidimo i to ~udo.
DRUGI VOJNIK: (Izvla~i iz yepa ogledalce)
Ovo ve} danima ~uvam za tebe. Ogledalo! Uzmi.
STARAC: (Uzima ogledalo i zagleda ga)
Nebo.
DRUGI VOJNIK: Zar vidi{ samo nebo? A qude?
STARAC: Nema ih.
DRUGI VOJNIK: A bili su tu?
STARAC: Bili.
DRUGI VOJNIK: Zna~i, oti{li su? Kuda?
20 Vladimir V. Predi}

STARAC: Vide nas.

DRUGI VOJNIK: Onda su ipak tu.
STARAC: Mnogo ih je.
DRUGI VOJNIK: Gde su? [ta rade?
STARAC: ^ekaju.
DRUGI VOJNIK: Koga ~ekaju?
STARAC: Tebe.
DRUGI VOJNIK: (S osmehom)
Za{to ba{ mene?
STARAC: Jer nisi oti{ao.
PRVI VOJNIK: (Uznemireno)
Zar su ostali oti{li?
STARAC: (Gleda u ogledalo)
Nebo je ostalo.
DRUGI VOJNIK: Ho}e{ da ka`e{ da smo mi...
STARAC: Zatvorili vrata. Ne pu{taju u ku}u.
DRUGI VOJNIK: ^ega se pla{e?
STARAC: Mene.
DRUGI VOJNIK: Ja te se ne pla{im. Ti si dobar.
STARAC: A gde je tvoja ku}a?
DRUGI VOJNIK: Daleko.
STARAC: Na nebu?
DRUGI VOJNIK: (S gorkim osmehom)
Jo{ daqe.
STARAC: Povedi me! Ho}emo li putovati brodom?
DRUGI VOJNIK: Za{to ba{ brodom?
STARAC: Brodom ne mo`e da se zaluta.
DRUGI VOJNIK: Pove{}u te, ako mi otkrije{ jednu tajnu.
STARAC: Ho}u. Ja znam sve tajne. Dolaze mi no}u, kad sawam.
Bude me i pla{e.
DRUGI VOJNIK: Ako mi oda{ samo jednu tajnu, vi{e ne}e dolaziti da
te pla{e. A onda }emo zajedno potra`iti brod.
STARAC: I bi}emo samo ti i ja?
Samo je Starac stigao na brod 21

DRUGI VOJNIK: Samo nas dvojica. Mo}i }e{ da ponese{ sve {to
`eli{: kutiju, ogledalce, jesen i sve {to voli{.
STARAC: Kada }emo krenuti?
DRUGI VOJNIK: ^im mi ka`e{ ono {to `elim da znam.
STARAC: Reci, pitaj, brzo, da ne zaboravim!
DRUGI VOJNIK: Kad si dolazio ovamo, da li si video qude koji su
obu~eni kao ja?
STARAC: Jesam.
DRUGI VOJNIK: Gde si ih video? Koliko ih je bilo?
STARAC: Pred velikom ku}om. Vikali su!
DRUGI VOJNIK: Pro{ao si kraj kasarne? Tamo si ih video?
STARAC: Pobegao sam. Ne volim kad vi~u.
DRUGI VOJNIK: A posle, jesi li jo{ nekoga sreo?
STARAC: Nisam smeo da se okrenem. ^uo sam kako tr~e. Hteo
sam da se sakrijem, ali sva su vrata zatvorena... Okolo
samo o~i.
PRVI VOJNIK: [ta li bi to moglo da zna~i? Izgleda da je bilo neke
gu`ve!
DRUGI VOJNIK: Mo`da su dali uzbunu?
PRVI VOJNIK: Za{to nama nisu ni{ta javili?
DRUGI VOJNIK: U panici se misli samo na sebe. Mo`da su nas zabo-
ravili.
PRVI VOJNIK: Ho}e{ da ka`e{ da su nas ostavili?! Povukli se i
prepustili nas na milost i nemilost...
DRUGI VOJNIK: Ni{ta ne tvrdim. Samo glasno mislim.
STARAC: (Prvom vojniku)
Ti ne}e{ s nama na brod.
PRVI VOJNIK: (Ne obaziru}i se na Starca, Drugom vojniku)
O~igledno je da se ne{to desilo. U gadnom smo sosu!
Idem da pogledam!
DRUGI VOJNIK: Dobro, samo po`uri!
Prvi vojnik tr~e}i odlazi.
STARAC: Oterao sam ga. A gde je brod? Ho}emo li sti}i?
DRUGI VOJNIK: Za brod uvek ima vremena. Ne treba `uriti.
STARAC: A ako padne no}?
22 Vladimir V. Predi}

DRUGI VOJNIK: Brod dolazi i no}u. On svetli kao zvezda i zna svoj
put. Lako }emo ga prona}i.
STARAC: Ja nikad nisam video brod. Samo na slici.
(Pauza)
A ako brod potone?
DRUGI VOJNIK: Moli}emo se da se to ne desi.
STARAC: A ako zakasni?
DRUGI VOJNIK: (Odsutno)
Plovidba }e biti duga. Najte`e je isploviti iz luke.
Kad se domognemo pu~ine, bi}e nam lak{e.
STARAC: Ima li mora na pu~ini?
DRUGI VOJNIK: (S osmehom)
Na pu~ini je samo more.
STARAC: Je l’ more veliko?
DRUGI VOJNIK: Ne mo`e se sagledati.
(Pauza)
Nego, zna{ {ta, nemamo hrane! Brod moramo do~ekati
spremni. Ti si ovde me|u svojima. Ne mo`emo na put
gladni. Uzmi svoju vre}u i poku{aj da donese{ ne{to
za jelo. Hajde, stari, po`uri, i vrati se {to pre!
STARAC: Uvek mi daju. Done}u.
(Kre}e. Posle nekoliko koraka se zaustavqa. U ne-
doumici je)
Ne}e{ oti}i bez mene?
DRUGI VOJNIK: Ne boj se. Bez tebe brod ne}e mo}i da otplovi.
STARAC: Ho}e li brod do}i ovamo?
DRUGI VOJNIK: Da. Ovde }emo se ukrcati. Ja te ~ekam, slobodno idi.
Starac odlazi. Vojnik, zami{qen, po~iwe da {eta. Pogled mu padne na
loptu. Uzima je i wome po~iwe da udara o zemqu. Igra se loptom kao da
se prise}a ne~eg davno izgubqenog, lepog. Sva usplahirena, ulazi @ena.
Kad ugleda loptu u vojnikovim rukama, jurne ka wemu.
@ENA: Gde mi je dete?! [ta ste uradili s mojim detetom?!
Vratite mi dete!
DRUGI VOJNIK: Nisam video nikakvo dete.
@ENA: La`qivci! Odveli ste mi ga! Gde ste ga sakrili?! [ta
su vam deca kriva?!
DRUGI VOJNIK: Otkud ja znam gde ti je dete? [to ga ne ~uva{?
Samo je Starac stigao na brod 23

@ENA: (Otima mu loptu)

I loptu ste mu oduzeli!
DRUGI VOJNIK: To je wegova lopta?
@ENA: (Grli loptu)
Vratite mi dete, molim vas. Niste ga, vaqda, ubili,
recite?!
DRUGI VOJNIK: Ali, `eno, smiri se, tvoje dete nisam ni video! Veruj
mi.
@ENA: A lopta? Otkud vam wegova lopta?
DRUGI VOJNIK: Odjednom se tu stvorila. Neko ju je bacio. Mo`da je i
dete u blizini. Koliko ti je dete?
@ENA: Malo, sedam godina. Igralo se u dvori{tu i odjednom
je nestalo.
(Naglo, sa strahom)
Gde je onaj drugi?! On ga je odveo! Gde mi je odveo dete,
reci?!
DRUGI VOJNIK: Lepo ti ka`em da nikakvo dete nisam video. Ovde ve}
satima nikoga nije bilo. Pro{ao je samo onaj ludi
starac. Voleo bih da ti pomognem, ali kako?
@ENA: Samo mi ka`i gde je moje dete.
DRUGI VOJNIK: Urazumi se, `eno, zaista ne znam! Za{to bismo ti
odveli dete? [ta }e nam ono? Sigurno je tu. negde, u
susedstvu. Ka`e{ da je lopta wegova? Ako je tako,
mora da je doletela iz nekog dvori{ta, jer nikoga
nismo videli. I mi smo se pitali otkud se odjednom
stvorila. Mora biti da je dete negde u blizini.
@ENA: Ako mi niste odveli dete, za{to je tvoj drug oti{ao?
Ti ne{to krije{ od mene!
DRUGI VOJNIK: Rekao sam ti sve {to znam. Pusti me, dosta mi je i
mojih briga!
@ENA: Ho}e li se onaj drugi vratiti? Mo`da on ne{to zna?
DRUGI VOJNIK: O tvom detetu ne zna ni{ta vi{e od mene.
(Zami{qeno)
Ali vaqda }e ne{to saznati.
@ENA: O mom sinu?
24 Vladimir V. Predi}

DRUGI VOJNIK: Ma, ne! Oti{ao je da vidi... ^uj, siguran sam da }e{
dete na}i. Ono je tu negde, u blizini. Verovatno tra`i
loptu.
(Trgne se)
^ekaj!
Ulazi Prvi vojnik.
PRVI VOJNIK: (Usplahireno)
Svi su oti{li! U kasarni nema nikoga. Na nas su
zaboravili.
(Naglo)
Treba da be`imo!
(Spazi `enu)
[ta }e ona ovde?
DRUGI VOJNIK: Izgubila je dete. Kuda da be`imo?
@ENA: (Prvom vojniku)
Da nisi mo`da video moje dete?
PRVI VOJNIK: (Grubo)
Hajde, gubi se! Kakvo dete, samo mi jo{ ono treba!
@ENA: (Zbuweno, oklevaju}i)
Htela bih jo{ da pogledam...
PRVI VOJNIK: Nema{ ti ovde {ta da tra`i{. ^isti se?
DRUGI VOJNIK: (Mirno)
Boqe idi. Mi ti zaista ne mo`emo pomo}i.
@ena odlazi.
PRVI VOJNIK: Dobro, {ta }emo sada? Kuda }emo?
DRUGI VOJNIK: Nije mi jasno.
PRVI VOJNIK: [ta ima tu da ti bude jasno? Odmaglili su i ostavili
nas!
DRUGI VOJNIK: Mo`da }e se jo{ vratiti.
PRVI VOJNIK: Ni govora, sve su pokupili! Nema ni jednog vozila!
Kad bismo bar mogli da na|emo dva bicikla.
DRUGI VOJNIK: Ali kuda da be`imo? I kako ovako u uniformama?
PRVI VOJNIK: Pa naoru`ani smo! Lako }emo do}i do odela.
DRUGI VOJNIK: Zar ne shvata{ da smo sami me|u wima? Nije vreme da
sad pote`emo oru`je.
PRVI VOJNIK: Onda treba {to pre da se izgubimo iz grada!
Samo je Starac stigao na brod 25

DRUGI VOJNIK: A ako je grad opkoqen?

PRVI VOJNIK: Kako su se onda na{i izvukli? Zna~i, ipak postoji
mogu}nost da pobegnemo. Kad bismo bar znali kuda su
oti{li!
DRUGI VOJNIK: Najgore je to {to smo opkoqeni mr`wom. Oni u nama
vide samo uqeze. Jo{ gore, ubice! Da si samo ~uo ovu
`enu. Jedva sam je ubedio da joj nismo oteli dete.
Ubila bi me, samo da je mogla!
Pauza.

PRVI VOJNIK: ^ini mi se da prate svaki na{ pokret. Ose}am ih

svuda oko nas. Kao da nas vrebaju iza svake ograde, iza
svakog prozora!
DRUGI VOJNIK: Ali i oni se o~igledno ne~ega pla{e. Ina~e se ne bi
krili. Do{li bi po nas.
PRVI VOJNIK: Mo`da ni oni ne znaju {ta se zapravo de{ava.
DRUGI VOJNIK: Verovatno znaju vi{e nego mi, zato se i kriju. Kad bi
bili sigurni da nam je odzvonilo, da se na{i ne}e
vi{e vratiti,
(Ironi~no)
bilo bi tupe lupe do velike mra~ne rupe!
PRVI VOJNIK: Dobro, {ta da radimo? Predlo`i ne{to!
DRUGI VOJNIK: Pri~ekajmo jo{ malo.
PRVI VOJNIK: Jesi li ti lud?! [ta jo{ da ~ekamo? Da nas pokoqu?
DRUGI VOJNIK: Starac }e se vratiti. Oti{ao je da na|e ne{to za jelo.
Mo`da }emo se s wim lak{e izvu}i.
PRVI VOJNIK: Jesi li siguran da }e se vratiti? Samo gubimo u
vremenu!
DRUGI VOJNIK: Vrati}e se, ne brini.
PRVI VOJNIK: [ta smo do~ekali, da nas luda vadi iz govana!
(Pauza)
Dok ~ekamo, da se bar sakrijemo negde. Ovde smo
suvi{e na udaru. Da presko~imo zid? Ili da se sklo-
nimo u neku ba{tu?
DRUGI VOJNIK: Boqe da ostanemo ovde... da ne pokazujemo strah.
PRVI VOJNIK: Ne bojim se ja toliko me{tana, ve} vojske. Zna{ {ta
su nam pri~ali! Samo da im `ivi ne padnemo u ruke!
26 Vladimir V. Predi}

DRUGI VOJNIK: Moramo ne{to da rizikujemo.

(Pauza)
Uostalom, pla}a{ tu|e ra~une. Niko te ne pita {ta
misli{.
(Pauza)
A mo`da i ne mo`e druk~ije. Ako je meni mrska ova
uniforma, prirodno da je oni mrze jo{ vi{e. Tako je
najlak{e ubiti. Ne vidi{ ~oveka.
PRVI VOJNIK: Pusti sad filozofirawe. Treba spasavati glavu! Da
si bar rekao onom ludaku da prona|e kakvo odelo. Ili,
da jednostavno banemo u neku ku}u, presvu~emo se, i
uhvatimo maglu? Ne mogu vi{e da podnesem ovu ne-
izvesnost! Moramo ne{to da preduzmemo!
DRUGI VOJNIK: Kad starac do|e, pusti mene da govorim. Ti }uti.
Utuvio je sebi u glavu da }emo otputovati nekim
brodom. Dr`imo se wega... Krenu}emo svi ka reci. U
{ibqaku }emo se lak{e sakriti, a mo`da na}i i neki
~amac.
PRVI VOJNIK: A ako se starac ipak ne vrati? [ta }emo onda? Vidi{
da ga jo{ nema.
DRUGI VOJNIK: Ne mo`e tako brzo da se vrati.
PRVI VOJNIK: Sumwam da }e uop{te nabaviti hranu... Svi su se
posakrivali! Ne}e ga ni pustiti u ku}u!
DRUGI VOJNIK: (Tiho)
Stani, kao da neko ide!
(Polako se do{uwa do ugla zida i proviri)
Neka `ena.
PRVI VOJNIK: (Dolazi za wim i pogleda iza ugla)
Pa to je ona devojka!
(Vikne)
Stoj! Stoj puca}u!
DRUGI VOJNIK: Do|i ovamo!
Ulazi Devojka. U ruci nosi korpu.
PRVI VOJNIK: [ta ima{ u korpi?
DEVOJKA: Ni{ta.
PRVI VOJNIK: Daj da vidim!
(Pogleda u korpu)
Kuda si po{la?
Samo je Starac stigao na brod 27

DEVOJKA: Sestri.
PRVI VOJNIK: [ta }e ti korpa?
DEVOJKA: Idem po krompir.
PRVI VOJNIK: Drugom ti to pri~aj! [ta se mota{ ovuda?
DEVOJKA: Ja ovuda stalno prolazim.
DRUGI VOJNIK: Pusti je. Vi|ali smo je i ranije.
PRVI VOJNIK: Zar si ba{ sad na{la da ide{ po krompir?!
DEVOJKA: (Naivno)
Za{to ne sad? Treba da ve~eramo.
PRVI VOJNIK: S kim `ivi{? Koga ima{ kod ku}e?
DEVOJKA: Oca i brata.
PRVI VOJNIK: Za{to su tebe poslali?
DEVOJKA: Nisu me poslali, sama sam po{la.
DRUGI VOJNIK: ^udno je da si ti iza{la kad se svi ostali kriju.
PRVI VOJNIK: (Besno)
Za{to su se svi posakrivali kao krtice?!
DEVOJKA: Posakrivali? Pojma nemam. Sad sam iz ku}e.
PRVI VOJNIK: Zar se nisi upitala za{to su ulice puste?
DEVOJKA: Nisam ni primetila. Vaqda zbog vru}ine.
DRUGI VOJNIK: A tebi nije vru}ina?
DEVOJKA: Jeste, ali sam morala da izi|em.
PRVI VOJNIK: Tako dakle, izlaze samo oni koji moraju. A ostali, {ta
rade ostali?
DEVOJKA: (Drsko)
Da, samo oni koji moraju. A vi, da l’ biste bili ovde da
ne morate?
PRVI VOJNIK: (Prete}i)
Nemoj ti meni da postavqa{ pitawa! Kakva drskost!
Da}u ja tebi!...
DRUGI VOJNIK: (Prekidaju}i ga)
Nemoj da histeri{e{! Ima devojka pravo... Da nisi
mo`da videla onog ludog starca?
DEVOJKA: Nikoga nisam videla. Ka`em vam, ovog trenutka sam
iza{la.
28 Vladimir V. Predi}

PRVI VOJNIK: Svi vi la`ete ~im zinete! Pravite se naivni. A

ovamo, samo ~ekate trenutak...
DRUGI VOJNIK: Ranije ste nas druk~ije gledali. Sad kao da be`ite od
nas.
DEVOJKA: Ja ne be`im. Samo `urim. Za{to bih be`ala?
PRVI VOJNIK: To se i ja pitam. A gde ti stanuje sestra?
DEVOJKA: Tamo iza ugla. Zar je to va`no?
PRVI VOJNIK: Sve mo`e da bude va`no!
(Tiho, Drugom vojniku)
Ako starac ne do|e, mo`da ona mo`e da nam poslu`i.
Da je ne pustimo?
DRUGI VOJNIK: (Devojci)
Ima li ~amaca na reci?
DEVOJKA: Koliko ja znam, bilo je. Odavno tamo ne odlazim.
Pauza.
DRUGI VOJNIK: (Sasvim le`erno, gotovo naivno)
Kad do|e smena, oti{ao bih malo na reku... da se
okupam... rashladim. Mo`da malo i provozam... Odra-
stao sam kraj vode. Va{a reka me podse}a na zavi~aj.
Odjednom se za~uje daleka, potmula grmqavina topova. Svi se prenu i
napregnuto oslu{kuju. Do kraja ~ina topovska paqba se samo povremeno
uti{ava.
DEVOJKA: Mogu li da idem?
PRVI VOJNIK: (Upla{eno)
Ne! Ostaje{ ovde! Ako se nama ne{to desi i ti }e{ da
nastrada{!
DRUGI VOJNIK: Ne komplikuj bez potrebe. Boqe neka ide...
(Devojci)
Idi, skloni se negde.
PRVI VOJNIK: (Tiho)
Za{to je pu{ta{? Mo`da nam je ona jedina {ansa da
se izvu~emo.
DRUGI VOJNIK: (Tiho)
Samo bi nam smetala.
DEVOJKA: (Neodlu~no)
Da idem?
DRUGI VOJNIK: Idi. Slobodno idi!
Samo je Starac stigao na brod 29

DEVOJKA: Hvala.
(@urno odlazi)
PRVI VOJNIK: [ta }emo sad, budalo?! Da je ona ostala s nama – imali
bismo za{titu! S wom bismo se lak{e dokopali reke!
DRUGI VOJNIK: A da je po~ela da vi~e, da histeri{e? Boqe {to je
oti{la. Ko zna {ta bi se desilo, pa posle da je nosimo
na du{i.
PRVI VOJNIK: (Zapaweno)
Ti vi{e misli{ na druge... Kao da si poludeo!
DRUGI VOJNIK: Ja na taj na~in mislim na sebe.
PRVI VOJNIK: Dobro, {ta onda ~ekamo? Ne uzdaje{ se vaqda jo{ u
onu matoru ludu? Hajde da be`imo! Boqe sad dok su
ulice puste. Nemoj da nas ovde zatekne no}! Spusti-
}emo se nekako do reke.
DRUGI VOJNIK: Treba presko~iti zid.
PRVI VOJNIK: [ta }emo sad u magazinu?
DRUGI VOJNIK: Pet minuta ni tamo ni ovamo! Mo`da unutra ima
ne~ega {to bi moglo da nam koristi.
PRVI VOJNIK: [ta bi u ovom trenutnu moglo da nam koristi? Jedino
– put pod noge!
DRUGI VOJNIK: Ipak da pogledamo. Mo`da }emo na}i neko staro
odelo. Ako ni{ta drugo, sigurno ima ne{to za jelo.
PRVI VOJNIK: Dobro, samo brzo!
Dok poku{avaju da presko~e zid, topovska paqba biva sve glasnija.

ZAVESA
30 Vladimir V. Predi}

DRUGI ^IN

Ba{ta ispred ku}e sa dva prozora i tremom. Oko ku}e je drvena ograda s
kapijom. Izme|u dva drveta vezan je konopac na kome se su{i ve{. U
ba{ti su jo{ sto, dve klupe i bunar. Na sceni su Prvi i Drugi mladi}.
Kapija je otvorena.
DRUGI MLADI]: Mo`da nije trebalo da je pustimo. [ta ako joj se
ne{to desi? Boqe da sam oti{ao ja!
PRVI MLADI]: Kad je tvrdoglava kao mazga!
DRUGI MLADI]: Misli da sve boqe zna od nas.
Pauza.
PRVI MLADI]: Ipak je trebalo da po|e jedan od nas dvojice.
DRUGI MLADI]: Ko zna, mo`da je u pravu, na wu ne}e posumwati.
PRVI MLADI]: Da... ^esto onuda prolazi.
DRUGI MLADI]: Dobro je {to je ponela korpu. Vaqda }e poverovati da
je samo u prolazu.
PRVI MLADI]: Ma nije wima sad ni do ~ega! Ko zna da li su uop{te
jo{ tamo?
DRUGI MLADI]: A ako su je zadr`ali?
PRVI MLADI]: Ne verujem. Za{to bi je zadr`ali?
DRUGI MLADI]: Da nam je bar neki pi{toq! Sigurnije bismo se ose-
}ali.
PRVI MLADI]: Kad upadnemo u magazin ne}emo mo}i sve da pokupimo.
Ne bi ga tako ~uvali da nije pun oru`ja!
DRUGI MLADI]: Mene ipak ne{to brine. Ako su ta~ne vesti da su na{i
ve} tu, za{to se ova dvojica nisu povukla?
PRVI MLADI]: Mo`da su ih ostavili da miniraju magazin.
DRUGI MLADI]: To ne dolazi u obzir. Kad god smo proveravali bili su
napoqu. A i da su postavili mine ne bi vi{e bili
tamo; uhvatili bi tutaw!
PRVI MLADI]: Da, mo`da su, u me|uvremenu, i pobegli.
DRUGI MLADI]: Uskoro }emo znati.
(Pauza)
slu~aju da su jo{ pred magazinom trebalo bi ih...
PRVI MLADI]: [to bih voleo da ih likvidiramo!
Samo je Starac stigao na brod 31

DRUGI MLADI]: Ne brzaj. Prvo ih treba razoru`ati.

PRVI MLADI]: A kako ti uop{te zami{qa{ da ih najurimo?... Taj
prokleti magazin!
DRUGI MLADI]: Ako ne bude druge, mora}emo ih napasti.
PRVI MLADI]: Misli{ – golim rukama?
DRUGI MLADI]: Sa~eka}emo no}. U mraku }emo ih lak{e savladati.
Uostalom – strpimo se.
PRVI MLADI]: Dosta mi je ve} ~ekawa. Ne mogu vi{e da ih gledam!
DRUGI MLADI]: Meni govori{.
(Pauza)
Samo, vaqa sve dobro smisliti. Ne smemo se obrukati.
Moramo dokazati da smo sposobni...
^uje se daleka, potmula grmqavina topova. Topovska paqba }e jewavati
i ponovo se javqati u du`im vremenskim intervalima. Kad ~uju pucwavu,
obojica se trgnu i oslu{kuju.
DRUGI MLADI]: Jo{ je daleko.
PRVI MLADI]: (Zabrinuto)
Mislio sam da su na{i bli`e.
DRUGI MLADI]: [to god su daqe imamo vi{e vremena da se pro-
slavimo; da budemo junaci!
PRVI MLADI]: Ili da nastradamo.
Na trem izlazi Otac.
OTAC: ^ujete li, deco? Po~elo je.
(Silazi u ba{tu)
Kako bi bilo da se sklonimo u podrum?
PRVI MLADI]: Nema potrebe, daleko su.
OTAC: Otkud ti zna{ gde su?
(Naglo)
A gde ti je sestra?!
PRVI MLADI]: (Zbuweno)
Ne znam... tu je negde.
OTAC: Kako ne zna{ gde je?
PRVI MLADI]: Odmah }e se vratiti.
OTAC: (Qutito)
[ta vi tu petqate? Kuda je oti{la?!
PRVI MLADI]: Ali tata, ne uzbu|uj se!
32 Vladimir V. Predi}

OTAC: Ti ne{to krije{ od mene. S vama je bila.

(Drugom mladi}u, o{tro)
Gde mi je k}i?!
DRUGI MLADI]: (Zbuweno)
Uzela je korpu i...
OTAC: I...?
DRUGI MLADI]: Rekla je da }e se odmah vratiti.
OTAC: (Qutito)
Kako ste smeli da je pustite!
DRUGI MLADI]: Sama je oti{la.
OTAC: (Sinu)
[ta sve ovo zna~i? Smesta mi reci gde je!
DRUGI MLADI]: Idem po wu.
(Potr~i prema kapiji)
PRVI MLADI]: Idem i ja s tobom.
(Potr~i za wim)
OTAC: Kuda }ete?!
PRVI MLADI]: (Ne okre}u}i se)
Odmah se vra}amo!
Prvi i Drugi mladi} gotovo se sudaraju s Devojkom na kapiji.

DEVOJKA: (Glasno)
Jo{ su tamo, upla{eni su, bi}e lako!
PRVI MLADI]: (Daje joj rukom znak da u}uti)
Ti{e!
DRUGI MLADI]: Kasnije o tome.
Sve troje se vra}aju. Otac im polazi u susret.

OTAC: Gde si bila?

DEVOJKA: (Naivno)
[etala.
OTAC: Zar sad? [ta }e ti ta korpa?
DEVOJKA: Onako, da ne idem praznih ruku.
PRVI MLADI]: (Nervozno)
[ta je sad ispituje{? Vratila se!
Samo je Starac stigao na brod 33

OTAC: Ti }uti!
(K}erki)
Zar ne ~uje{ ovu pucwavu? Sad si na{la da {eta{!
DEVOJKA: Pa, bo`e, tata, kad sam po{la nije bilo pucwave!
OTAC: Nisam toliko lud! [ta vi to radite iza mojih le|a?!
(Pauza)
[ta ima{ unutra? Daj mi tu korpu!
(Gleda u korpu)
DEVOJKA: (Nasmeje se)
[ta si o~ekivao da na|e{... bombu?
OTAC: (Sumwi~avo)
Od vas se sve mo`e o~ekivati. Nemate vi mnogo pa-
meti.
PRVI MLADI]: Bogami, ovi ozbiqno pucaju.
(Ocu)
Ima{ ti pravo, trebalo bi spremiti podrum. Mo`da
}emo no}as spavati tamo. Hajde da prebacimo po-
steqinu!
OTAC: Kona~no ne{to pametno da ~ujem i od tebe.
PRVI MLADI]: A ti se odmah uspani~i{, ~im malo zapuca.
(Zagrli Oca i povede ga prema ku}i)
OTAC: (Zastaje na tremu)
I vas dvoje, odmah unutra!
DEVOJKA: Evo, samo da pokupim ve{!
Prvi mladi} i Otac ulaze u ku}u. Devojka po~iwe da skida ve{ sa
konopca i dodaje ga Drugom mladi}u.
DRUGI MLADI]: Govori ve} jednom! [ta je bilo?
DEVOJKA: Umalo da nastradam.
DRUGI MLADI]: Nije mogu}e! Kako?
DEVOJKA: Jedan je hteo da me zadr`i. Ne{to mu je bilo sumwivo.
Malo je trebalo pa da ostanem kod wih kao talac.
DRUGI MLADI]: Kako si se izvukla?
DEVOJKA: (Va`no)
Zna{ ti mene... moj {arm.
DRUGI MLADI]: Ne ludiraj se! Stvarno, kako si se izvukla?
DEVOJKA: Pustio me onaj drugi. Izgleda da se spremaju da be`e.
Raspitivali su se za ~amce.
34 Vladimir V. Predi}

DRUGI MLADI]: Zna~i, nameravaju da kidnu rekom.

DEVOJKA: (Samouvereno)
Pojma nemaju ni o ~emu. Potpuno su izgubqeni! Kad je
po~ela pucwava, nigde ih nije bilo... ^im tatu malo
smirimo treba provaliti u magazin.
DRUGI MLADI]: Sigurna si da }e pobe}i?
DEVOJKA: (Ubedqivo)
Garantujem da su ve} pobegli!
Dok ona to govori, na kapiju ulaze, snebivaju}i se, Prvi i Drugi, vojnik.
Drugi vojnik vodi Dete za ruku. Devojka ih ne prime}uje. Skupqa i daqe
ve{.
DRUGI MLADI]: (Videv{i vojnike, zapaweno)
Pogledaj!
DEVOJKA: (Spaziv{i vojnike, upla{eno)
Do{li su po mene! Be`imo!
DRUGI MLADI]: Kasno je. Vode neko dete.
DEVOJKA: To je mali iz susedstva.
Vojnici im prilaze.
DRUGI VOJNIK: Doveli smo dete. Bilo je u magazinu.
DRUGI MLADI]: Za{to ste ga doveli ovamo?
DRUGI VOJNIK: Kod ku}e mu nema nikoga.
DEVOJKA: Majka ga svuda tra`i!
DRUGI VOJNIK: Znam, videli smo je. Bila je zabrinuta. Mislila je da
mu se ne{to desilo. Nismo znali gde je... Hteli smo da
pomognemo.
DEVOJKA: Kako je mali dospeo u va{ magazin?
PRVI VOJNIK: Ka`e da je izgubio loptu.
DRUGI MLADI]: Pa gde mu je lopta?
DRUGI VOJNIK: Nije pala u dvori{te magazina, ve} na ulicu. Kad je
wegova majka videla loptu kod nas, mislila je da smo
mu mi ne{to u~inili. Jedva smo je ubedili da malog
nismo ni videli. Tek malopre, kad smo u{li u magazin,
na{li smo malog unutra. Igrao se nekim kutijama.
DEVOJKA: (Reaguju}i na grmqavinu topova, uzima Dete za ruku)
Hajdemo unutra dok mama ne do|e. Neko }e oti}i da je
potra`i.
Samo je Starac stigao na brod 35

DRUGI VOJNIK: Mo`emo li dobiti malo vode?

DEVOJKA: (Drugom mladi}u)
Daj im da piju.
(Ulazi s de~akom u ku}u)
DRUGI MLADI]: (Nequbazno)
Evo bunara, pijte!
Vojnici prilaze bunaru. @ele da se rashlade. Skidaju {lemove i spu-
{taju ih na zemqu. Ne znaju {ta }e s pu{kama. Prvi vojnik daje svoju
pu{ku Drugom vojniku, umiva se i pije vodu. Kad se on napije, uzima pu{ku
svoga druga dok se ovaj osve`ava. Drugi mladi} ih neprijateqska po-
smatra, zatim prilazi stolu i spu{ta ve{ na sto. Na trem izlaze
Otac i Prvi mladi}.
OTAC: (Silaze}i u ba{tu)
Jeste li se napili?
DRUGI VOJNIK: Hvala, jesmo.
OTAC: Treba li vam jo{ ne{to?
PRVI VOJNIK: (O{tro)
Treba! Dajte nam odela da se presvu~emo!
PRVI MLADI]: (S trema)
Zar mi da vam poma`emo da be`ite?!
OTAC: (Prvom mladi}u)
Ti da }uti{.
(Prvom vojniku)
Ne bi vam vredelo, ne}ete daleko pobe}i.
PRVI VOJNIK: (Nabusito)
To }emo jo{ videti! Daj odelo, ili }emo sami uzeti!
(Po~ne da skida pu{ku s ramena)
DRUGI VOJNIK: (Prvom vojniku, qutito)
Ostavi pu{ku!
(Ocu)
Platili bismo za odelo.
DRUGI MLADI]: Sad ste spremni i da platite. Ne trebaju nama va{e
pare!
DRUGI VOJNIK: Nije nam do sva|e.
OTAC: Boqe idite, ne mo`emo vam pomo}i.
DRUGI VOJNIK: Poma`u}i nama, mo`da poma`ete sebi. [ta ako vam
mi sutra zatrebamo?
36 Vladimir V. Predi}

PRVI MLADI]: (Silaze}i u ba{tu)

Vi kao da ste gluvi! Na{i samo {to nisu stigli!
DRUGI VOJNIK: Nikad se ne zna. Ne budite tako sigurni.
PRVI VOJNIK: Ma {ta ih tu molimo! Idi u ku}u i uzmi {to nam
treba, ja }u ih dr`ati na oku!
(Podi`e pu{ku prema stolu, gde su Otac, Prvi i
Drugi mladi})
DRUGI VOJNIK: To je glupo. Ionako je previ{e mr`we.
PRVI VOJNIK: Kako da be`imo bez odela?
DRUGI VOJNIK: Mo`da ne}e biti potrebno da be`imo.
PRVI VOJNIK: (Odlu~no, spu{taju}i pu{ku)
Ti kao da nisi normalan! Stalno ne{to okleva{! Da
nismo ulazili u magazin ve} bismo bili daleko!
PRVI MLADI]: Ili vas vi{e ne bi bilo.
DRUGI MLADI]: Opkoqeni ste, prese~ena vam je odstupnica!
OTAC: Za{to ne potra`ite odelo na nekom drugom mestu?
PRVI MLADI]: Iako imate oru`je, mi smo ja~i od vas!
DRUGI MLADI]: Sami ste i izgubqeni, najpametnije je da se predate.
PRVI VOJNIK: Kome? Balavcima? Pa da nas pobijete!
OTAC: Idite odavde, izla`ete nas opasnosti. Kad na{i do|u
misli}e da smo {urovali s vama.
DRUGI MLADI]: Ako nemate zlih namera dajte nam pu{ke. Ionako vam
one vi{e ne mogu pomo}i.
PRVI VOJNIK: Dobro, dajte nam odelo i pu{ke su va{e.
OTAC: (Drugom mladi}u)
Za{to ih zadr`ava{? [ta }e ti oru`je?
DRUGI VOJNIK: (Vadi metke iz pu{ke, stavqa ih u yep i pru`a pu{ku
Drugom mladi}u)
Evo ti, igraj se. Ja sam je sit.
PRVI VOJNIK: (Zapaweno)
[ta radi{ to?!
DRUGI VOJNIK: Ono {to sam odavno `eleo.
PRVI VOJNIK: Pa to je izdaja!
DRUGI VOJNIK: Zar ostavqeni mogu da budu izdajnici?
(Rezigniran, seda na zemqu i naslawa se na bunar)
Samo je Starac stigao na brod 37

PRVI VOJNIK: (Besno)

Od tebe nikakve koristi! Idem sam! Ne treba mi ni
odelo. Nisam baba kao ti! Imam pu{ku. Probi}u se
nekako!
DRUGI VOJNIK: (Mirno)
U redu, sre}an ti put.
OTAC: Za{to i vi ne krenete? Mo`da }ete ipak sti}i va{e...
PRVI VOJNIK: (Zastaje)
Hajde, lepo ti ~ovek ka`e! Krenimo! Ne budi tvrdo-
glav!
DRUGI VOJNIK: Vi{e volim da skon~am ovde, u hladu ovog bunara, nego
u pra{ini kao pas.

Kapija se naglo otvara i u dvori{e ulazi Devojka.

DEVOJKA: (Vojnicima)
Predala sam dete majci.
OTAC: Otkud ti s ulice? Kako si izi{la iz ku}e?
DEVOJKA: (Mirno)
Kroz prozor. Videla sam da se susetka vratila pa sam
odvela malog.
(Prilazi bratu i Drugom mladi}u, tiho)
Magazin je prazan.
PRVI MLADI]: (Vojnicima)
Vi ste, zna~i, ~uvali prazan magazin?
PRVI VOJNIK: [ta se to tebe ti~e!
OTAC: (Devojci)
Ti si tamo bila?
DEVOJKA: Nisam mogla da odolim! Interesovalo me je {ta je
unutra. Sve je bilo otvoreno!
DRUGI VOJNIK: (Devojci)
Nisi dobro videla. Pun je memle i pau~ine. U tom
mraku otvorile su mi se o~i.
DRUGI MLADI]: (Po~ne da se smeje)
A mi se spremali na tvr|avu!
OTAC: (Strogo)
To ste vi, dakle, krili od mene!
38 Vladimir V. Predi}

DEVOJKA: (Samouvereno)
Vidim da stvari ne stoje lo{e. Za{to ovaj drugi ne
predaje pu{ku?
PRVI MLADI]: (Ironi~no)
On vi{e voli da be`i.
PRVI VOJNIK: (Prvom mladi}u)
Dolazi ovamo!
DEVOJKA: (Drugom mladi}u)
Za{to ga ne razoru`a{?
DRUGI MLADI]: Pu{ka je prazna.
DRUGI VOJNIK: (Prvom vojniku)
Pusti mladi}a. Mi smo wihovi gosti.
OTAC: (Prilazi Drugom vojniku)
Vi ste ovde, izgleda, jedini razuman ~ovek. Za{to da
sada bilo ko nastrada?
(Pauza)
Ne mo`emo, na `alost, da vam pomognemo.
(Pauza)
Strah je, verovatno, svemu kriv. Vidite da smo svi
upla{eni.
DRUGI VOJNIK: Ja se vi{e ne bojim. Sad je na vas red.
OTAC: Kako da se oslobodimo straha kad nam va{ prijateq
stalno preti pu{kom?
DRUGI VOJNIK: A zar vi nama celo vreme ne pretite osvetom? Ovi
mladi}i jedva ~ekaju da nas prislone uza zid.
PRVI VOJNIK: Da, ko nam garantuje da nas ne}e pobiti, ako im predam
pu{ku?
OTAC: Ja vam garantujem.
DRUGI VOJNIK: (Prvom vojniku)
U~ini {to i ja. Zadr`i metke, a predaj im pu{ku. Nek
budu pata karte.
(Zami{qeno)
Ko zna {ta }e slede}e delewe doneti.
PRVI VOJNIK: (Oklevaju}i)
Nisam ba{ siguran da je to pametno.
OTAC: (Prvom vojniku)
Mladi}u, zar ne shvata{ da vam od nas ne preti
opasnost?
Samo je Starac stigao na brod 39

DEVOJKA: Mi vam ne}emo nikakvo zlo u~initi.

PRVI VOJNIK: A va{i?
PRVI MLADI]: To ve} nije u na{oj mo}i.
DRUGI MLADI]: ^ega se pla{ite ako vam je savest ~ista?
DRUGI VOJNIK: Rat ne pita za savest.
PRVI VOJNIK: Za{to je devojka dolazila? Mi je nismo zvali!
DRUGI VOJNIK: (Razmi{qa)
Ne znam... Nema{ vremena da misli{.
(Pauza. Sledi svoje misli)
Ako ve} moram da umrem, hteo bih da umrem kao ~ovek.
(Ocu)
U~inite mi jednu uslugu.
OTAC: Recite.
DRUGI VOJNIK: Ubijte me vi pre nego {to do|u va{i.
OTAC: (Zbuweno)
Ja to ne mogu da vam u~inim. Tra`ite bilo {ta drugo,
samo ne to.
PRVI MLADI]: Ja }u vam tu uslugu u~initi sa zadovoqstvom. Dajte mi
samo jedan metak!
OTAC: Ti se ne me{aj.
PRVI VOJNIK: ^uli smo da va{i mu~e zarobqenike.
OTAC: Meni to nije poznato.
PRVI VOJNIK: Ali nama je poznato.
DRUGI MLADI]: To tvrdi va{a propaganda!
OTAC: Vi nemate ~ega da se pla{ite. Nikog niste povredili.
Na{li ste i dete.
DEVOJKA: Poku{a}emo da vas za{titimo.
DRUGI VOJNIK: (Prvom vojniku)
Daj im tu pu{ku. Svejedno ti je. Ne mo`e{ mnogo da
izgubi{.
Prvi vojnik vadi metke iz pu{ke, stavqa ih u yep i daje pu{ku Ocu.
OTAC: (Prilazi Drugom mladi}u, zapovedni~ki)
Daj i ti pu{ku.
PRVI MLADI]: Ali, tata... {ta radi{ to?
DRUGI MLADI]: Meni je dao...
40 Vladimir V. Predi}

OTAC: (Uzima pu{ku od Drugog mladi}a)

Znam ja vas, na sve ste spremni.
(Odlazi prema ku}i)
Skloni}u ih.
Otac ulazi u ku}u. Prvi vojnik prilazi bunaru i seda pored Drugog
vojnika. Devojka i oba mladi}a sedaju za sto i po~iwu da se do{aptavaju.
PRVI VOJNIK: Sad smo tek bespomo}ni.
DRUGI VOJNIK: Hteo si re}i slobodni.
PRVI VOJNIK: [ta da radimo s ovom tri~avom slobodom?
DRUGI VOJNIK: Da joj se prepustimo.
Otac izlazi na trem; zbuweno dr`i pu{ke.
DEVOJKA: [ta je, tata? Da se nije ne{to desilo?
OTAC: Ako se slu~ajno wihovi vrate — nastrada}emo zbog
ovih pu{aka.
PRVI MLADI]: To se ne mo`e desiti!
DRUGI MLADI]: Dajte vi nama pu{ke. Ne bojte se!
OTAC: (Prvom mladi}u)
Ne zna{, ti, sinko, {ta je rat. Lako mo`e da se okrene
sre}a. I evo ih natrag.
DRUGI VOJNIK: Mudar ste vi ~ovek. To se vidi.
DEVOJKA: Tata, zar ne vidi{ da on `eli da te zbuni? Malopre te
moli da ga ubije{, a sad se pravi va`an!
PRVI MLADI]: Ne}e{ im vaqda vratiti oru`je?
DRUGI MLADI]: Za~as mogu da se predomisle!
PRVI VOJNIK Ve} se kajem.
DRUGI MLADI]: (Ocu)
[ta sam vam rekao? Trebalo je s wima druk~ije!
PRVI MLADI]: (S mr`wom)
Pokazati zube!
PRVI VOJNIK: (Naglo ustaje i po|e prema Ocu, prete}i)
Vrati mi oru`je!
Prvi i Drugi mladi} polete na Prvog vojnika i obaraju ga na zemqu.
PRVI MLADI]: (Devojci)
Brzo, donesi konopac!
Samo je Starac stigao na brod 41

Devojka po~iwe da odvezuje konopac na kojem se su{io ve{.

DRUGI VOJNIK: (Polako ustaje i prilazi onima koji se gu{aju)
A mene ste zaboravili. Za{to i mene ne ve`ete?
Otac ostavqa jednu pu{ku na tremu, a s drugom prilazi Drugom vojniku.
PRVI MLADI]: (Sa zemqe, poku{avaju}i da sa Drugim mladi}em sa-
vlada Prvog vojnika)
Pazite na onog drugog!
Dok se mladi}i i Prvi vojnik gu{aju, Otac i Drugi vojnik stoje nad
wima i gledaju se u o~i. Otac polako di`e pu{ku kao da }e da udari
Drugog vojnika. Devojka za to vreme nastavqa da petqa oko konopca.
DRUGI VOJNIK: (Ocu)
Nema potrebe, spustite pu{ku.
Pauza.
OTAC: (Mladi}ima)
Dosta je bilo! Pustite ga!
(Sagiwe se i grubo ih razdvaja)
Rekao sam da je dosta!
Devojka je u me|uvremenu ostavila konopac, oti{la na trem i uzela
pu{ku. Drugi vojnik odvodi Prvog vojnika da se izbegne nesre}a.
PRVI MLADI]: Za{to se u sve me{a{? Nismo vi{e deca!
OTAC: Dok si pod mojim krovom — imam pravo da se me{am.
PRVI VOJNIK: (Qutito)
A obe}ao nam je za{titu. Matori la`ov!
DRUGI VOJNIK: Za{to si kidisao na ~oveka? Potpuno si neura~un-
qiv!
PRVI VOJNIK: Pa na ~ijoj si ti strani, idiote?! Umesto da mi
prisko~i{ u pomo}, ti statira{! Pona{a{ se kao u
operi! Samo {to nisi zapevao od sre}e! Ti kao da
`eli{ da me smaknu!
DRUGI VOJNIK: Ne preteruj.
(Prilazi Ocu i mladi}ima)
Niko nije povre|en?
OTAC: Dobro se svr{ilo.
PRVI MLADI]: Ni{ta jo{ nije gotovo!
DRUGI MLADI]: Lako bismo mi s vama da smo sami!
42 Vladimir V. Predi}

DRUGI VOJNIK: U to ne sumwam.

(Ocu)
Vidite kako je malo potrebno da se qudi zaborave.
PRVI VOJNIK: Zaboravi}u ja da sam ikad bio s tobom!
OTAC: (Drugom vojniku)
Nisam znao {ta ho}ete. Mislio sam...
DRUGI VOJNIK: Jo{ se niste oslobodili straha. A ja sam goloruk i
slobodan.
(Zavla~i ruku u yep i baca metke na zemqu)
PRVI VOJNIK: Bravo, maestro, kakav gest! Jo{ samo zavesa da padne!
Kakav bo`anski ~in iskupqewa!
Devojka se naglo sagiwe i po~iwe da skupqa metke.

OTAC: [ta }e ti to, ludo?

DRUGI VOJNIK: Za{to, pustite je. Mo`da ona jedina mo`e da nam
pomogne.
(Devojci)
Hajde, napuni pu{ku. Ja }u ti pokazati kako se puca.
DEVOJKA: (Samouvereno)
Znam i sama.
(Puni pu{ku i zastaje)
DRUGI VOJNIK: [ta sad okleva{? Podigni pu{ku, pucaj! Ili ti je
mo`da nezgodno da me ubije{ u svom dvori{tu? Ho}e{
li da izi|emo na ulicu? Reci, kuda da krenem?
Svi ostali zapaweno posmatraju.

DEVOJKA: (Oklevaju}i)
Pravite se hrabri, izigravate heroje! Mislite da ne
smem da pucam?!... Hteli ste da se izvu~ete na dete.
Kukavice!
OTAC: (Naglo joj prilazi)
Daj ovamo tu pu{ku! Jesi li normalna?
DRUGI VOJNIK: (Zaustavqa Oca)
Za{to se me{ate? Ona mi samo ~ini uslugu. Onu na
koju vi niste bili spremni.
OTAC: Ovde ja odlu~ujem. Pred mojim pragom ne}e biti ubi-
stva!
Samo je Starac stigao na brod 43

PRVI VOJNIK: (Ironi~no)

Kakvo ubistvo, molim vas? Ovo je ~in milosr|a. Go-
spodin `eli da bude upucan. Za{to mu uskra}ujete to
zadovoqstvo? On je filozof. ^ezne da se stopi s
prirodom. Smrt je za wega naj~istiji oblik `ivota.
Pametwakovi} prelazi u pateti~nu zavr{nicu!
Devojka baca pu{ku i, histeri~no pla~u}i, utr~ava u ku}u.
OTAC: (Prvom mladi}u, zapovedni~ki)
Idi za sestrom! Budi kraj we.
(Drugom mladi}u)
A ti, ku}i! Dosta je bilo detiwarija! Sad svi moraju
da budu u svojim ku}ama.
(Sinu)
[ta ~eka{, rekao sam ti da ide{ u ku}u!
Prvi i Drugi mladi} se pogledaju. Prvi mladi} lagano polazi prema
ku}i. Drugi mladi}. odlazi prema kapiji. Zastaje.
DRUGI MLADI]: Mo`da je boqe da jo{ malo ostanem.
OTAC: Odmah idi! Tvoji su sigurno zabrinuti!
Prvi mladi} ulazi u ku}u. Drugi izlazi na kapiju.
DRUGI VOJNIK: Za{to i nas tako lepo ne po{aqete ku}i?
OTAC: (Di`e pu{ku sa zemqe i obe pru`a Drugom vojniku,
nervozno)
Teram vas tamo odakle ste do{li! Pu{ke su za voj-
nike!
PRVI VOJNIK: (Pritr~ava Drugom vojniku i uzima svoju pu{ku)
Sad dolazi novo delewe? Ja dr`im banku!
(Puni pu{ku; Drugom vojniku)
Ti si svoje rekao, vi{e se ne me{aj. Opomiwem te, ako
se bude{ petqao, puca}u i u tebe!
DRUGI VOJNIK: Ja vi{e nisam vojnik. Niko ne mo`e da mi nare|uje.
(Seda na zemqu, kraj bunara)
PRVI VOJNIK: (Ocu)
Ako mi u roku od pet minuta ne stvori{ civilno
odelo – sve }u vas pobiti!
OTAC: Da}u vam sve {to imam, samo odlazite!
(Kad do|e na trem, zastaje i obra}a se Drugom voj-
niku)
Ho}ete da i vama ne{to prona|em?
44 Vladimir V. Predi}

DRUGI VOJNIK: Ne}u od sebe da pravim klovna.

Otac ulazi u ku}u. Prvi vojnik pokazuje vidne znakove straha i nervoze.
Pucwava postaje sve bli`a.
PRVI VOJNIK: Ako se na{i vrate bi}e{ streqan! Ti si dezerter!
DRUGI VOJNIK: (Mirno)
Ti jo{ veruje{ da se mogu vratiti? Postaje{ opti-
mista. Ba{ lepo. Samo za{to onda be`i{ i jedva
~eka{ da se oslobodi{ uniforme? Ako se na{i vrate,
ne znam ko }e onda biti dezerter.
PRVI VOJNIK: ^ita{ mi lekciju! A zahvaquju}i tebi, malo je tre-
balo da nas pobiju! Za{to da im predam pu{ku?! 3bog
tvoje sulude pomirqivosti. Vidi{ kuda su vodila
tvoja re{ewa! U }orsokak! Samo qudi kao ti tako se
lako prepu{taju sudbini. Zato si srao na moje pri-
jateqstvo!
DRUGI VOJNIK: Prijateqstvo, qubav! [ta ti o tome zna{? Misli{
samo na svoju stra`wicu! U svom strahu spreman si na
sve! Ti mala, sebi~na gwido, u`iva{ da kiwi{ i
poni`ava{ druge da bi pobegao od sopstvene praznine
i nemo}i! Najstra{nije {to bi moglo da me sna|e,
bila bi smrt od takve ni{tarije!
PRVI VOJNIK: Ako ne umukne{...
(Po|e ka Drugom vojniku)
DRUGI VOJNIK: (Hladno)
[ta onda? Nema{ ti petqu ni za to. [to pre mi se
gubi s o~iju!
Kapija se otvara. U dvori{te ulazi Starac. Preko ramena mu je preba-
~ena puna vre}a. U ruci, dr`i {tap.
STARAC: (Prilazi Drugom vojniku)
Nisi pobegao. Dobio sam. Dali su mi.
DRUGI VOJNIK: (Ustaje)
Na{ao si hranu?
STARAC: Puno hrane. Hleb za tebe i mene.
DRUGI VOJNIK: (Sa Starcem prilazi stolu i obojica sedaju)
Kako si me na{ao?
STARAC: Pitao sam. Rekao mi. Mladi} koji je `urio!
DRUGI VOJNIK: A, znam ga, bio je ovde. Daj mi malo hleba. Gladan sam.
Samo je Starac stigao na brod 45

STARAC: (Vadi hleb iz vre}e i pru`a mu)

Gde nam je brod? Jo{ putuje?
DRUGI VOJNIK: (Lomi hleb i jede)
Ne boj se, do}i }e.
PRVI VOJNIK: (Starcu, grubo)
Daj i meni hleba!
STARAC: Ne dam! Ovo je hleb za brod. Ti ne ide{ s nama.
Na trem izlazi Otac. Preko ruke su mu preba~ene dve ko{uqe. dva para
pantalona, jedan yemper, jedan sako. Iznenadi se kad vidi Starca.
PRVI VOJNIK: (Prilazi, Ocu)
Sad si na{ao odelo!
(Uzima grubo ode}u i bira ono {to mu vi{e odgovara)
Ipak si doneo za obojicu! A ovaj te,
(Pokazuje na Drugog vojnika)
toliko zavoleo da ne}e da ode.
(Po~iwe brzo da se presvla~i)
@eli ovde da svije ogwi{te. Mo`da ho}e da se `eni.
Video zgodnu devojku. Jo{ }e{ ti nas zavoleti kraj
svojih unuka. Nema ti druge nego da ih blagoslovi{.
OTAC: (Zbuweno)
Za{to se i vi ne presvu~ete?
DRUGI VOJNIK: Ne mogu. Do{ao mi je prijateq.
OTAC: Otkud on ovde?
PRVI VOJNIK : (Ironi~no)
Spremaju se na veliko putovawe. ^ekaju brod.
OTAC: [ta vi to govorite? Kakav brod?
DRUGI VOJNIK: Jedini brod kojim mo`emo da otplovimo.
STARAC: Veliki brod. Plovi}emo, jo{ daqe od mora.
OTAC: (Ni{ta ne shvataju}i)
Boqe idite svi, molim vas.
Pucawe postaje sasvim glasno. O~igledno je da se ve} puca u samom gradu.
Pojedina~ni pucwi pu{aka i {tektawe mitraqeza me{aju se sa bukom
motornih vozila.
STARAC: (Uznemireno)
Dolaze, video sam ih!
PRVI VOJNIK: Koga si video? Ko dolazi?
OTAC: Be`ite svi, sklawajte se! Izginu}emo!
(Gotovo utr~i u ku}u i zatvori vrata)
46 Vladimir V. Predi}

PRVI VOJNIK: (Osvr}e se unezvereno)

[ta zna~i ova pucwava?
(Starcu)
Govori, idiote, koga si video, ko dolazi?!
STARAC: (Drugom vojniku)
Puno ih je. Dolaze. Po`uri! Uze}e nam brod.
PRVI VOJNIK: (S nadom)
Na{i su ipak u gradu!
DRUGI VOJNIK: (Prvom vojniku)
A ti bez uniforme.
(Cini~no)
Brzo se presvuci.
PRVI VOJNIK: (Potpuno slu|en)
[ta da radim, dovraga?
(Uspani~eno, Drugom vojniku)
Hajdemo zajedno! Zar ne}e{ sa mnom? Mani se te lude!
STARAC: (Prvom vojniku)
Ti nam ne treba{. Brod je samo za nas dvojicu
PRVI VOJNIK: (Starcu)
[ta bulazni{? Torwaj se odavde!
DRUGI VOJNIK: Ne odvajam se od svojih prijateqa... [ta jo{ ~eka{?
Torwaj se ti!
STARAC: Mrak samo {to nije stigao. Ho}e li nas brod videti u
mraku?
DRUGI VOJNIK: Brod }e nas osvetliti.
STARAC: (Vra}a hlebu vre}y)
Na{ brod!
U me|uvremenu je Prvi vojnik otr~ao do kapije i pogledao na ulicu.
PRVI VOJNIK: (Prilaze}i stolu)
Nikoga nema!
DRUGI VOJNIK: [ta je sad? Vratio si se?
PRVI VOJNIK: Po|i sa mnom, ne smem sam!
DRUGI VOJNIK: Ti kao da si gluv. Zar nisi ~uo? Mi ~ekamo brod.
STARAC: Zar nisi ~uo? Mi ~ekamo brod!
PRVI VOJNIK: Prekliwem te, ne ostavqaj me samog!
DRUGI VOJNIK: Mora{ se pomiriti da }e{ umreti sam.
Samo je Starac stigao na brod 47

STARAC: (Ustaje i stavqa vre}u na rame)

Ja sam spreman. Hajdemo.
(Hvata Drugog vojnika za ruku)
DRUGI VOJNIK: (Ustaje)
Da, vreme je.
PRVI VOJNIK: (Van sebe)
Ubi}u te ako ne po|e{ sa mnom!
STARAC: (Upla{eno)
Nemoj ga ubiti, evo ti hleb!
(Polazi prema Prvom vojniku i pru`a mu vre}u)
Uzmi!
DRUGI VOJNIK: (Starcu)
Ne prilazi mu! Lud je!
STARAC: (Prvom vojniku)
Ti nisi dobar.
(Pauza)
Evo hleb. Uzmi. Be`i! Zvezde sve vide!
PRVI VOJNIK: (Izbezumqeno)
Zar ti da me tera{, nakazo?!
(Naglo podi`e pu{ku na Starca)
DRUGI VOJNIK: (Vikne)
Stani!
Prvi vojnik ispali metak na Starca. Ovaj se bezglasno skqoka na zemqu.
Drugi vojnik pritr~i Starcu i podi`e ga u sede}i polo`aj. Prvi vojnik
kra}e vreme stoji potpuno izgubqen. Drugi vojnik kle~i kraj Starca i
pridr`ava ga; oslawa mu glavu na svoje grudi.
DRUGI VOJNIK: (Prvom vojniku, s krajwim prezirom)
Gade!
Prvi vojnik pani~no be`i, prole}e kroz kapiju, nestaje na ulici.
STARAC: Gde je hleb?
DRUGI VOJNIK: (Smiruje ga)
Tu je, kraj tebe. Mo`e{ li da ustane{?
STARAC: Boli. Leto gori. Mrak zove.
DRUGI VOJNIK: Gde te boli? Daj da pogledam.
(Pogleda mu ranu)
Ne boj se, putova}emo mi!
STARAC: Nema svetlosti. Gde je brod?
48 Vladimir V. Predi}

DRUGI VOJNIK: Samo {to nije stigao! Hajde, poku{aj da ustane{,

stari.
(Pridi`e ga i gotovo nosi do bunara. Brzo raskop~ava
svoju bluzu, cepa par~e ko{uqe i stavqa mu na grudi)
Junak si ti. Jo{ nisam imao takvog drugara. Otplo-
vi}emo nas dvojica iz ovog mraka, iz ove tamnice.
Samo ti i ja, vetar i more!
(Kvasi maramicu i bri{e mu ~elo. Seda pored wega)
STARAC: (Umorno)
More.
DRUGI VOJNIK: Na{ brod niko ne mo`e da zaustavi! I nikad nam ne}e
biti dosta plovidbe. S talasa na talas, dok ne zabo-
ravimo da smo ikad bili ovde.
(Pauza)
More }e pevati za nas.
STARAC: Spava mi se.
DRUGI VOJNIK: Samo spavaj, probudi}u te kad stigne brod.
Pauza. Sumrak. Pucwava jewava.
STARAC: Probudi}e se i nebo. Bojim se. Do}i }e snovi po mene!
DRUGI VOJNIK: Ne boj se. Ja sam s tobom.
STARAC: A ako me odnesu, kako }emo na brod?
DRUGI VOJNIK: Ne}e. To su dobri snovi.
Pucwava potpuno prestaje. Reflektor osvetqava samo wih dvojicu.
STARAC: Evo ga, dolazi!
DRUGI VOJNIK: Rekao sam ti da }e do}i.
STARAC: Plovi.
(Pauza)
A {to je more tako mra~no?
DRUGI VOJNIK: Brod je osvetqen, samo za nas.
STARAC: Plovi sve br`e.
(Glava mu klone)
Pauza.
DRUGI VOJNIK: @elim ti mirno more... stari moj.
Svetlost se nad wima gasi.
ZAVESA

Beograd, kasno leto, 2006.