Pribvageno za Stampa prema. stunor ‘iBenju Redakcionog cdborbilioteke KONSTRUKCUE, ‘tad. dr. NIKOLA HAIDIN: ar VLATKO BRIG, diplind {dr BOSKO PETROVIC, dil nd {dr MIODRAG SEKULOVIG, dip. iat SLOBODAN CVETKOVIC, dipl. ink. MILAN DURIC OLGA DURIC - PERIC STATIKA KONSTRUKCIJA Sesto izdanje we trot: -0ESE SGRADEVINSKA KNIIGAc BEOGRAD 2003.ISBN 86-395-0381-8 Za "Gradevinsku kjigu" PERICA OBRADOVIC, direktor DUBRAVKA JURELA - KOVACEVIC, odgovorn uredaik ‘Tira2: $00 primeraka ‘Stampa: Seylos print, Novi Sad Predgovor Suatika konstrakcija je deo jedne Sire sruéno-nautne discipline, hoja se u ruskoj literaturi nasiva Mehaniha -konstrukcija — Cmpoumeaman aexanua — au tanglo-saksonsko} liveraturi Teoria onstrukzija — Theory of Structures. Kod nas je 2a oou disciplinu wobicajen nasio Teorija konstrukcija iako je nasiv Mehanika honstrukcija adekoatiji, jer je re€ 0 strutno-nauénoj disciplini cit je cadatak analiza nnapona, deformacia, odnosno stabilnosti Ronstrukcija na basi zakona Mehanike krutog i deformabilnog tela Saglasno avom zadarku, predmet Mehanike honstrukcija su oni delovi ingenjershih chjehata koji osiguravaju njthoou prostornu stabilnost delovi hoje nnazivamo noseée honstrubcije ili kratko nosati. Prema tome, zadatak Mehanike kon- serubeija je analiza napona, deformacija, odnomo stabilnosti nosaéa na bazi zakona Mehanike krucog i deformabilnog tela. Dee osnovne cblasti Mehanike honsirukcija je Statika konstrukeija u Agjoj se prouiava uticaj starchog opterecenja na nosaée i Dinumika konstrukeja u kojoj 42 proufava wticaj dinamithog opterecenja, Staticko opteresenje, kao S10 je poxnato, je opterecenje hoje u toku vremena ne menja ni velitinu ni polozaj, ili su te promens ‘ako spore da ubreaxja dela pri deformisanju nosaéa mogu da se zanemare, dok je Dinamitko optereéenje ono hoje w toku oremena menja ili velitine tlt polozaj tako dda ubrzanja delice, odnosno adgovarajuce sie inercje, ne mogu da se zanemare. Poscbno vane pitanja u Mehanici konstrukeija su pitanja stabilnost, gu Statict onsirubcija pitanje da Ii je nasat pod datim opterecenjem 1 stabilno} li labilno} ravno~ 124i, odnosno u Dincmici honstrukcija pitanje da li je kretanje (vibriranje, oscilovanje) nnosaa pri datom opterséenju stabil ili Iabilno. Zbog vadnosti ovih problema oni se obitno 1 literavuri ai u nastavi odvajaju od Statike i Dinamie konstrubcija u posebnu oblast Mehanike Rowstrukcija, zvanu Stabilnost konstrukci Pored podele Mehanike konstrukcija na Staviku i Dinamiku konstrukcija, delim je ipo predinetu, j. prema orsti nosaéa hoji isufava. Nosati se sastoje i od Seapova sa ‘pravom ili Krivom orom, ili ad plota sa raunom ili krivom srednjom povrSinom. Kako iu Mehanici tapovi mogu da se shoate kao linje odredenih geometrjskik f mehanitkils ‘osobina, nosace haji sastoje od Stapova nasivamo linijski nosati. Nosade koji se sastoje od plofa, 4). od peorSing adredenih geometriekik i mehanitkih osobina, nazivamo povrlinski nosai. Prema ovoj podeli nosaéa, delimo i Mehaniku konstruicija na Meka- nike liniskil nosaca i Mehanilw poorkinskih nosaéa, odnosno njene delove: Statik nna Statitu linijskih i Statihu poorSinshik nosaéa; Dinamiku na Dinamibu linijskih § Dinamilu poortinsk’h nosaéa; a Stabilnost na Stabilnost linijskih nosata pri statickom va Predgovor Ali pri dinamithom optereéenju ina Stabilnost poorsinskih nosata pri statithom ili dna ‘mizkom opterecenju Naponi i deformacija nosaéa ne zavise samo od geometrijske strukture nosaéa, veé zavise i od njegove fizithe strukture, tj. od ponafanja materijala nosaéa pod opterece- jem. Iz Otpornosti materijala su posnata dea omovna oblika ponatanja materijala: elastiéno i plastitno, odnosno elasto-plastiéno ponalanje materijaia, tako da govorimo 0 Staticiy Dinamict iti Stabitnoseielastiémih, plastignih ili elaseo-plastimh linha li povrSinskib nosaéa. Posebna oblast « Mehanici konstruketja je oblast ispitivanja napona i deformacije nnosaéa sa viskosnim ponasanjem materjala, vj. od materijala éije deformaciie 2avise ‘ad ovemena trajanja opterecenja. U toj oblast reé je 0 Staticty Dinamict ili Stabilnastt visho-elastignih ili visko-clasto-plastitnih linijskih i pourkinskih nosaéa MEHANIKA KONSTRUKCWA ———aorvarn STATICA DINAMIKA STABILNOST uus POvRSINSK! ELASTICNO PLASTIGNO ll VISKOZNO M, Durie GRADEVING | F/!CULTET SUBOTICA GL Sadrzaj AVA PRVA DEPINICIJA I KLASIFIKACIJA RAVNIH LINIJSKIH NOSACA. OSNOVNE JEDNACINE STATIKE LINIJSKIH NOSACA U RAVNI 1.1, Osnovne jednatine tehnicke teorije saijanja Sapa w cavni oh 1. . Ow Gi Denice sare SDefomacin oe itp -Deformacin Sapa sus vi raynotde cleme ‘eee deformacisih veliina, si 1.4.7 Resapitulacia jednatina i grani¢ni slo teo § Totegratuslova ravuoteBe clementa Sapa CSpoiainje i unutalnje sie enta. tap Tarazi a sile u presecima saps 1.19 Integral defarmactskih jednatina Taal pomeranja keoje : Yobrania 1.241 Elementi | {vorovi nosats 1.22 Osnovne nepoznate nosaca 1.23 Usovi kompattilnosti pomeranja Evorova, nsata 1.24 Uslovi ravnotsie nossa 1.255 Kiasitikacia sox 1.251 Kinematichs asfkaciia nosata 1252 Seria Klasifikaiia nosata “Teoreme 0 encrii nosata 1.3.1 Moguée raens sh pomeranje princi vietualnih 1.33 Potenciaina « eformactic nosata 1 moguse stane deemcie nossa 1.32 Vera mogudihravnoteaih stanja i ogi stanja deformacie — vy presecima i temperaturnitpromena c swiianja Stapa uw ravni we nepoanate i osnovne jadaatine ravnih injskih mosatn + njthovn Kaiti 1.34 Toorema minimanna energie pri vari! pomerania 15 Teorema o nunim ‘energie pri vas vu 8 8 v9 2 a 45 46 35 (sya. @ rs 6s (2van Salesei GLAVA DRUGA REAKCUE I SILK U PRESECIMA STATIC! 1 ODREDENII NOSACA 1. Steukcuroa anatira stati odresen 2.2, Meda Svonova | meta dekomposia 221 Reaksje i ile vere 1 Nowa haji ae asta wl jee Kinmatigh Krute loge Nosati koi se satje ol dve Kinematishikrute ploge 13 Nosati sa ert zgloba od Koj je jedan imaginaran 14 Nosati koji se sastoje od lanca plots 15 Staitki odreden okvir 16 Nona koi a sastaie od Tanca plot i nia prostih Bapove 222 Sile w presecima pusih nosata 2.221 Dijagrami sila w presecima 22 Sile w presecima proste trede 23 Sle u presceima nosata 223 Sie w Saporima reethastihnosata 2231 Klasifkacinrefetki Motoda évorora, Makavel-Kremoni plan ht 3 Metoda.peeseka ' Rapoviia refetke sa seundarnom ispunom iGki iarazi za sile w Stpovima refetke sa K-ispunom 23 Meta zamene clemenata 24, Prmena prccga valk omen ‘redenin sacs, 24. esa aka lew pressing primer rncips via pam 24.2 Omnovi kinematike mehsnizama 24.21 Osnovni stavord o komplanom Kreteni piste 2.4.22 Relaiyna pomeranja plota te 2.4.23 Pomeranja prinudnog mehanizma 24.24 Pomeranja mehanizama sa dva i vide stepeni slobode 243 Primer. GLAVA TRECA DEFORMACIJA STATICKI ODREDENTH NOSACA, 341 Promatun pomerana iz uslova kompatibilnosti pomeranja Evorova nosada 3uL1 Osnovne jednatine pomerania évorova pani. nosiéa 3.1.2 Pomeranja Evorova reictkatih nosata, Williotov plan pomeranja ss... 32 Dijagrami pomeranja punih nosata 321 Suton anlage pe 3.22 Blastiéne tetine Analg izraziza slew tapovirareletke sa wougeonom ispunam Iinematithih metods teorii stati a a = 2 2 a Saréai 3.23 Primer 3.24 Staiko-Knenatisea analog noes 4.25 Dijagrami porteranja punih mosaéa.. 433 Primena principe vrtualnih sila za proratun deformaije nosaéa 33.1 Terai ma pomeranje — 3.32 Numerithi postupci 2a proragun pomeranja 333 Primes 2.331 Pun nctaé as fapovima konstntnog popreéaog preseka 3.332 Pn nots Suporina promentiog pope rook 33.33 Refetasta prosta greda 3.3.36 Refetast nosaé sa tl zploba 3.34 Odredivanie elatignih tena {diagram pomeranja punihjrefetkastih nosats ‘primenom prineipa virtualni sil. 335 Taraz za promenu dudine tctive jednog potest Sapora 3.3.6 Primer dijagama pomeranja retetkartih nosats 34 Teoreme uzsjamnoiti 34.1 Teorema 0 wajamnostiradova 34.2 Teorema o wajamnosti pomeranja 343 Teorema 0 waajamnostireakcia 3.44 Teorema o uajamnostireakcila i pomeranja GLAVA CETVRTA STATICKI NEODREDENI NOSACI. METODA SILA 44 Teazi 2a reakcijej ile w presecima, Osnovnl sistem stack nebdredenognosata 42. Uslovne jecnatine 2 statithi nendredene velitne 43. Primes 431 Dvozgiobni obvir 43. Kontinualan release nova 43.3 Kontinualan nosaé sa kosim velaljams 44, Refavanje uslovnih jednatine ze sttitki neodredene velitine 45. Brojni primer 46 Kontinualal nosati 47 Satishi neodredeni osnovni sistem. ‘Kontinualat okie 488 Formiranje potpunog sistema ortogonalh ravactenih stan. Metoda claniinog feta PRILOG coe GRADEVINSKI FAKULTET SUBOTICA 0 248 254 258 258 270 20 2m 2 281 23 288 Bs 293 207) 203 37 a4 a8 333 350 368 380 387Glava prva Definicya 1 Rlasifikacya ravnih linyjskth nosaca Osnovne jednacine statike lintjskth nosaca u ravnt1.1 Osnovne jednatine tehnitke teorije savijanja stapa u ravni 1.1.1 Definicija Stapa ‘Neka je i glatka rayna ii prostorna kriva linija slika 1,U_normalnim ravni: ‘ma te linije opisane su zatvorene krive y. One ograniéavaju povrli P. Tedita povrki F su odgovarajuce tatke linje ik a dimenzije th povrSi su male u odnosu na duzinu linije dk i velitiny polupretnika krive te linije. Geometrijsko mesto ta¢aka krivih y je zatvorena povrs I’. Telo hoje ogranitava poors I’ i povrsi F w tatkama ii k nazi ‘vamo Stapom. Kriva ik je o@ Sapa a povesi FF su popreéni preseci Sapa, Pov’ I’ je omorad S1apa Koji sa poprednim prese- ‘cima na krajevima predstavija spoljainje spoorsinu Sapa, Prema obliku ose raalikujemo prave i rive Stapove. Ako su popreéni preseci ua svim tatkama ose ist tap je konstaninog preseka a ako se oni dui ose &tapa menjaju Stap je promenloog prescka. Stap éija osa su jednom od glav- ih centralnih osa inereije popreértih prescka lez u jednoj ravni_nazivamo raven Sap @ odgovarajucy ravan ravai rapa, Stapove Gije su ose prostorne ‘one Gije su ose prave ili rane krive Linije ali w kojih jedna od centralnih popretnih preseka ne leki u to) ravni nazivamo prostorn’ stapor GRADEVINSKI_ FAKULTET SUBOTICA2 Definicifa { Klasifikactja ravnih lnijskih nosata.« 1.1.2 Deformacija ose stapa Posmatrademo deformaciju jednog_ravnog stapa tije se tacke pomeraju u ravnima koje su paralelne sa ravni Stapa. Takvu deformaciju nazivamo ravna defor- macija Sapa. Na slici 1 prikazana je osa ik jed- nog ravnog Stapa pre i posle deformacije. Pri ravnoj deformaciji pomeranja 8 ta- _ aka ose lee u ravni Stapa pa cei defor~ ‘misana osa ik lefatiu to ravni. Vektori £ a) pomeranja su tada porpuno odredeni sa XJ Gie'Komponente. Usledesem cemo ko- Fist il komponente pomeranja wi £ —o-w praveu Roordinatnh oss jednog, lnapred usvojenog stalnog koordinatnog sistema Oxy: B= (w, 0), ili kompo- \/ mente pomeranja & in U praveu tangente aa L/ } normale na posmatraiom mest ose Stapa pre deformacije: 5 = 5 ( 1). Ako ‘s¢ a obelezimo ugao koji tangenta na osu Stapa zaklapa sa x osom koordinatnog sistema Oxy onda izmedu komponenti pomeranja w i v i komponenti pomeranja & i 11 postoje veze' u = Ecosa— sing, a o=Esina + ne0ss, &=ucosa t+ using, J y= voosa using. Pomeranja 8 odreduju deformisan oblik ose stapa ali ne daju neposredan uvid 1 deformaciiu ose u okolini pojedinih taéaka, koju esto nazivamo i deformacijom ‘se u malom. U pomeranjima 8 pored pomeranja koja potitu od deformacije sadréana st i ona pomeranja koja potiéu od promene polozaja ose u ravni stapa kao celine kuo i pomeranja jednih delova ose usled deformacije drugih. Zato pored pomeranja uvo- dino i druge veligine koje postoje samo na onim mestima na kojima se osa deformise a se ona ne deformise. Takve rage deformacijskim velitinama 4 koje su jednake nuli na onim mestima ose na koji veligine navivamo éist0 deformacijskim veliginama ore Sapa. Da hismo definisalideformacijske velitine i napisali veze izmedu deformaciskih, vligina i ponteranja tataka posmatracemo deformaciju Stapa u malom, t). pomerania F deformaciju jednog diferencijalnog elementa ose Stapa exy, duzine ds, slika 2a, smenat pre deformacije zaklapa sa x osom ugao pa su njegove projekeije na koordinatne ose: dy = decose i @ dy = dessin, 11 Omome jednatine tehnishe teorije savijanja Sapa 3 Pri deformaciji ose elemenat prelexi u poloiaj c’ q', pri Semu se duzina clementa menja za velidinu Ads =< ds a ugao 2 za velitinu Ax = 9. Velifina ¢ predstavija diZataciju ose Scapa. Ona je isto deformacijska velitina jer postoji samo nna onim mestima na kojima se osa deformige, Velitina ¢ je ugao 2a koji se obrne tangenta odnosno notmala na osu stapa, Ona nije isto deformacijska velitina jer ‘mode da postoji i onda kada se posmatrani elemenat ne deformie. Medutim, veli- Gina dp = dAx = Ada je Gsto deformacijska velitina jet predstavlja promenu ugla izmedu tangenti odnosno izmedu normala u beskonagno bliskim taekama ose, ¥j, promenu Kontigentnog ugla na posmatranom mestu ose, Koja je raaligita od nule samo na mestima na kojima se osa Stapa deformise, ‘Ako su u i komponente pomeranja tatke ¢ u pravcu koordinatnih os, pome- anja beskonaéno bliske tacke c, su w+ du i 9 + dv, Projekcije deformisanog cle- -menta c’ cy’ na koordinatne ose su tada dx + du i dy + do pa je de + du 1+ d)cos(a + 9) ds, ) “oh dy + do =(1 + e)sin(a + 9) ds. if _. Jednatine (4) predstavlaju veze pomeranja w i v, obrtanja 9 i dilatacija € u kojima nita nije pretpostavjeno o njihovim velitinama, pa one vaze i onda kada omeranja, obrtanja i dilatacje imaju konaéne velicine, ‘Teoria sa ovakvim verama deformacija i pomeranja naziva se teoryja honainih ili teorja velikik: deformacija: Pomeranja, obrianja i deformacijskevelitine hapa ésto su tako male da je oprac- dano njihove koadrate i vibe stepenc, kao i kuadrate i vile stepene njihovih isvoda -zanemariti. Ova pretpestavka naziva sc precpostavka 0 malim deformacijama. a pretpostavkom o malim deformacijama jednatine (4) postaju znatno jedno- - Kada zanemarimo kvadrate i viSe stepene ugla 7 tada je cos-@ cos (4 + 9) = cosa — psin a, o sin(@@ +9) a+ eos.4 Definicija ¢ Klasifikaciia ravnih linjeki nosaéa Iz, jedadina (3), (4) i (5). vanemarujuéi proizvod veligina ¢ i kao malu veli- imu vidos reda, sled: du = c eos ads ~ ysinzds, (6) do =esinads + c0ssds, ‘odnosno . iu = ede ~ dy, o do = cdy + pds. Jednaginama (6) i (7) pomeranja wi prikuvana su u funkeiji veligina e ig, Refenjem th jednatina po ¢ i y dobijamo: eds = du cos + dosinx, _ ods = docosa ~ du sin Vere (6), (7 (8) su veze deformacija i pomeranja w teoriji koju nazivamo teorija malik deformacija. One su Jincarne zahvaljujuci pretpostavci o malim deforma~ ima hos Copa tu pretpostavku. nazivamo i pretpastackom o geometrijskolinear- nosti problema. : Fednatine (6) oxinosno (8) imaju jednostavno geometrijsko znacenje na osnova kkoga mogu i nepostedno da se napisu, [z th jednacina i odnosa prikazanih na slici 2b zakljucujemo da je © ds Komponenta u pravcu ose Stapa onog vektora Cije su Komponente u pravcu koordinatnih osa du i do a da je ds kemponenta istog vektora tupravcu normale na osu Stapa, Kako vektor éije su komponente u praveu koordinat= nihosa du i do predstavlja razliku vektora pomeranjataCaka i ¢, to sledidaje u cokviru teorije mali deformacija: eds — Komponenta razlike pomeranja krajnjih tacaka elemenata ose w praveu elemenata, a da je ‘pds — komponenta razlike pomeranja krajnjih tacaka clementa ose upravna ‘na pravac elemenata. Veze koje postoje izmedu deformacijskih velitina i kemponenti pomeranja 1 i. postoje i izmedu deformacijskih veli¢ina i komponenti pomeranja & i 7. Na slici 3a prikazan je element ose cc, pre i posle deformacije pri Gemu su pomeranja kkrajnjih taGake elemenata razlozena na komponente u pravcu tangente iu praveu 11 Osnovae jednadine tehnigke teorije savijenia Hapa... 5 normale u odgovarajucoj tatki ose Stapa, Veze defermacijskih velitina i pomeranja im dobijamo iz usiova da je razlika projekeije elementa c’cy’ i elementa ec, u wvcu tangente i u praveu normale na osu Stapa u tacki c jednaka razlici projek- ‘ije pomeranja taéke ¢, i tatke c u praveu tangente i u pravcu normale: (1+ 6) 008 9 ds — ds = & + dE) cos des — (m+ dr) sin dx — CH osingds — = G+ dl)sinda + (y+ dy) os dx Kada u ove jedinagine unesemo cos dx = 1 a sin dx = di; zanemarimo proizvode diferencijalnih veligina; obe jednatine podelimo sa ds i stavimo da je: ® (10) | tounge S42 ° \ po \ Veze (10) su veze deformacijaipomeranja & i 1 u teoriji Konaénih odnosno teorifi velikih deformacije, Odgovarajuse veze teorije malih deformacija dobijamo iz njih kada stavimo da je cos = 1 a sing = 9 i zanemarimo proizvod veliéina tig: ay Polaztiodanatenjavelitine edi i de uteri malh deformacia exe (11) mogu da se napifu i geometrijskim razlaganjem razlike pomeranja tataka cj i c kao Fo fe t0 Ueinjeno na slikama 36 1 3c, Na slit 38 je vektorska reaika pomeranja E+dEi & razlozena nakomponentu dé u praveu elementa i komponentu § da upra sina pravacelemenaa asi evektorska raaikapomeranjy-+ 1, az0- feoa na Komponen ~ da u_praveu elementa i Homponenta dy upravn na prava elementa, Urupna ula pomeranja u praveu elements ed, odnosn uprat= ha na pravac element ds, je tada eds = de —4dx, a2) pds = Eda + dy Iz jednatina (12) i jedaatine (9) slede jednagine (11).6 Definicija i Klasifikaciia ravnih linijskih nosaéa.. 1.1.3 Deformacija Stapa Kada govorimo 0 deformaciji Stapa kao tela polazimo od Bernoull-jeve (Ber~ uli) pretpostavke da se popredni preset Stapa ne defermisu, da pri deformacytostaju raoni # uprazni na deformisanu ost Sapa. Bernoul-jova pretpostavka je osnovna pretpostavka tehnitke teorije savijanja ‘apa, Njome se trodimenzionelni problem deformacije Stapa kao tela svodi na jesno- dimenzionalni problem deformacije ajegove osc. Medutim, iz Otpornosti mate ala je poznato da je Bernoul-jeva pretpostavka tatna samo 2a prave prizmatiéne Hapove opteresene na sto savijnje. Kada je Stap savijan silama, . kade-pored ‘momenata savijanja posto i transverzalne sile, popreénipreseci se vitopere. Utica) vitoperenja preseka, t- utica transverzalnih sila na deformaciju stapa redovno je ‘ako mali da moze ii porpuno da se zanemar, ii da se priblizno odredi zadrZavajuei pretpostavku da popretni preseci ostaju aval, ali da poste deformaciie nis vise normalni na deformisanu osu Stapa ‘Na sici 1 prikazan je deo jednog kri- -vog stapa pre i posle deformacije i punijim Tinijama istaknut popreéni presek w tatki ¢ nedeformisane ose, odnosno u tack c’ defor- misane ose. Pri ravnoj deformaciji osa tapa {'posle deformacije ostaje w ravi Stapa a popreéai presecinormalnina tu ravan. Kako Se popretni preseci ne deformibu sve tatke preseka koje lede na pravo} normalno) na ra- ‘van ftapa imaju isty pomeranja, a tatka cy uu ravni Stapa, koja je pre deformacije. bila za odstojanjui 2 od tatke ¢ i posle defor~ smacije je na odstojanju = od odgovarajuce tatke deformisane ose. ‘Ako proment pravog ugla izmedu popretnog prescka i ose Stapa, odnosno uugio izmedu popretnog preseka i normale na osu supa posle deformacije obele~ Yimo sar i usvojimo daje gp povitivno usmeru suprotnom od poztivnog smera ‘obreanja ugla 9, tada je ugeo 21 koji se obrne popreéni presek jednak razici @ ~— ery slika 1. Tz slike éitamo da izmedu pomeranja & (2) i (2) tabke ¢y ula ‘Sbrianja preseka g — gr i pomeranja & i 7 tatke c posto veze: &(@) =£ — sin (@ — 97) @ 1) = 9 —2[1 ~ cos (@ — gr) tj uw sludaju malih deformeciia (sin (@ — 92) = @— gr 8 co8(@—@x) =D: EG) =E-£(@ ~ #2) o 1-9 Kako uglovi 9 mogu dase izraéunaj iz jednaine (10) odnosno(11) poplin 1.1.2 kada gu pozaata pomeranja € {7p iz jednatina (1) odnosng (2) sled da su Pomerania £ (2) i (2) odredena kada pored pomeranjatataka ose & 1 9 pozoajemo Gortanja pr Obstanje gy, kojnazivamo 1 Azania fapa, sign dlaacjama ose 14 Osnorne jednatine tehnicke teorije savijanje stapa. 7 = su Gisto deformacijcke veliine, tj. velitine koje postoje samo na onim mestima na kkojima se Stap deformise, a koje st jednake nuli na mestima na Kojima se Stap ne deformise. U sledetem bige nam potrebna di- Jatacija ekvidistantnog elementa, t ele- rmenta na odstojanju z od ose Stapa, Koju emo obelediti sae (2). Da bismo sratuna- Tivelitinu e (2) posmatraéemo zapremin- ski elemenat Stapa izmedu_ dva_ besko- ‘nasno.bliska popreéna prescka. Na slici 2 prikazan je ta) elemenat pre i posle defor~ macije. Tzmedu duzine ose elementa ds, dluzine ckvidistantnog. elementa ds (3), ontigentnog ugla dz, i polupretnika kri= vine Stapap pre deformacije postoje ds = pda, 8 4s (@) = (@ — 2) dx Odnose odgovarajusih veliéina poste de- formacije (1 -+2)ds, [1 +e (@)] ds (2) 4 (++ 91) i p”s dobijamo ia sinusne teoreme za trougiove Oey’ i Oe i. (1+ 2) cos erds =p" d(e + 9 — orb [+ © (@)] c08 or ds = (p" — 8) de + @ — 92)- U teoriji malin deformacija, pri Semu obrtanja mogu biti i konaéna, je cos 97 = 1 pa je: (+e)ds=e"d@te—9rs [+ © (@)] ds (e) = (@" — 2)d@ + 9 — er). ‘Ia jedmagina (2) i (4) sledi: ds(2) = ds —2 de Ute @)d(e)=( +2) ds— ada t+e— orb @ i datje € (2) ds(a) =e ds — sd(@ ~ 97) ©8 Definicifa { Klasifikactia rovnih liniskih nosaca Ako diferencijal ugla obrtanja popretnog preseka 9 — y, tj. promenu uglazmedu ddva beskonagno bliska popreéna preseka obelezimo sa — x di: 4(@ — 91) = —%d 1. ako pored dilatacijeose ¢, smicanja gr, uvedemo treéu disto deformacijsku veli- “mu | te=e | = | besa eecie “ore © f a | oju nazivamo promena hrivine Hapa, Ftiatinx (5) mode da se nape w obi e (2) ds (2) = (© + zx) ds. mM Kako’ je saglasno jednatinama (3): 4s(2) ( - =) as konano dobijamo: ® Velisine i x su deformacijske velitine ose Stapa koje ne zavise od 2, pa iz jednagine (7) sledi da je promena duzine elementa ¢ (o) ds) linearna funkija, Codstojanja 2, Medutim, iz jednatine (8) vidi se da dilatacije e(2) nisu linearne funk- {je promeniive =, ). da one nisulinearno raspodeljene po vsini popresnog prescka. ‘Bemoull-jevo} pretpostavei o ravnom preseku odgovara linearna raspodela dilatacija povisini popretnog prescka samo u slutaju pravog stapa u Koga je 1/p = 0 pa je: \e@eeten } ” Za krivi Stap u koga je polupretnik Krivine u odnosu na visinu popretnog preseka veliki, odnos #/p jemalii moze dase zanemari u odnosu na jedinicu. Za takav Stap dilatacija ¢ (g) je-dovolino taéno data jednatinom (9). Iz teorije krivih Stapova je da fe doving da polupretie vine ose Sapa bude pet pus ve Od sPopreenog pesca pada Wa} ‘popretnog prescka moze da se zanemari.,Kako je odno Visine popretnih,preseka onih Stapova koji ulaze u sastav nosata uvek znatno veti od pet, u sledecem demo za dilatacju ¢ (z) Korsttiizraz dat jednatinom (9). 1.14 Spoljasnje i unucrainje sile Na tapove, kao i na druga tela u_prirodi, spoljainje sile deluju ili kao za preminske sile, fj. sile raspodeljene po Citavoj zapremini Stapa, ili kao povrSinske sile, t) sile raspodeljene po spoljainjoj povrsini Stapa. Medutim, saglasno tehnigkoj ‘eorijisavijanja Stapa naponi i deformacije Stapa zavise samo od rezultanti spoljaénjih sila koje deluju na elemente Stapa izmedu beskonaéno bliskih poprednih preseka a ne 11 Osnoone jednasine tehnidke teorije savianja Stapa. ° zavise od raspodele tih sila unutar i po spoljainjoj povrSini tih elemenata. Zbog. toga stvarne spoljaénje sile zamenjujemo staticki ekvivalentnim silama i momentima raspodeljenim duz os: Stapay, Na slici ta prikazan je deo Spa ik iamedu dva oat opreéna prescka na odsto- ‘ fan du os apa. ko je redukeion rezul= tanta a ASR redukcioni menat_svih_ spoljainj 2) ae Stapa redukovanih na, taek e fameda uotenih preseka, ada je -graniéna vrednost Kolignika “A@/As_ kada As teti ka null spoufiina ras podeljena sila pw tatki c: 4, At ae tim #8 ee As ds o a. granigna vrednost_olié- hike AIR Ae specifién! raspo- deljeni momenat mw toj tacki: sua m= tima% 2%, @ OAs ds ruspodelenog optereenja du ose Stapa, koe je stati ekvivalentno zapreminskim Fpovrfnskim sllama na posmatranom masta Supa, slik 1b. Velitine > im su vektorske velidine koje mogu da imaju proizvolian pravac u prostoru. Da bi ravan Sap astao u svojoj ravni, tj, da bi deformacija bila ravina f sile p ispregovi momenta m moraju da leze u ravni Stapa, Opteresenja f int velikog intenziteta na kratkom delu ose Stapa zamenjujemo njihovim recultantama Pi Mf uvodect pojam koncentrisanog opterecenja silom P i oncentrisanog optereéenja momentom M. ‘Momenti mi su Sesto ili jedraki null ili su tako mali da mogu da se zanemare) Zato uw sledesem, ukoliko 0 tome nista posebno nije receno, pretpostavijamo da moment me poste. da je Sap opteraten samo raspodeljenim ii Koncentisanim Sile p, kuo dtoje pokazano na slici ey razlazemo ili na komponente u praveu tangente i normale ne osu Stapa koje mogu da se nazovu prirodnim komponentama ‘optereGenja jer deluju_u praveu osa prirodnoe trijedra ose dtapa, ili na komponente upraveu x i y ose jednog stalnog koordinatnog sistema Oxy. U konkretnim proraéu- nima desto moze da tude pogodnije da umesto komponenti specifiénog optereéenja (po jedinii dusine ose kapa u ravun uvedemo komponente specifitnog opteresenja po Jedinici dugine profeeve oe Stapa na x iy esu, narotito w sluaju kada ragunamo sa10 Definietja { klasifeactia ravnih Unijekth nosaéa komponentama opteredenja u pravcu ose sistema Oxy. Ako sa 2 obelezimo ugao koji tangenta na posmatranom mestu ose Stapa zaklapa sa x osom, izmedu prirodnih Komponenti specifiénog opterecenja po jedinici duzine ose Sapa p, i pe, Kom- ponenti specifiénog opterecenja u praveu koordinatnih osa po jedinici duzine tse Stapa p, i p, i komponenti specitignog vpteresenja pravu koordinatnih osa po jedinici dudine ih osa p, i,» postoje veze: Peds = Pedy 2, ds = py de = 60s ads — p, sin a ds, sin ads + p, cose ds, codnosno: Pe Psina = = py cosa = pysin a + py 00s x 608. — p, sin a, @) [Redukcfjom spoljainj sila koje se prenose preko popreénih prescka na kra- jevina apa nu tea in presekaodnotno fa tate Fi ty dojo ste Ry 1 4 Isemente Mg I fy Pi roo) deforma Hapa ov weal kao tua ud cae Hope ele aia bapa, = pet deformac hop splibje lle mogu da mena i veliau { wal TroronesSt Ss nth ti a at rte rani sana naivamo. i | nja‘napadnih tacaka sila vet samo od poéetnog i krajnjeg polozaja tih tataka. Takve shy nape, one ie Koe defor Spa ne men Yel ‘Ako sila pas koja deluje na elemenat Stapa slika 22, pri deformacii apa ne menja ni veliginu ni pravac tada je sad te sile, nezavisno od putanja njene napadine taeke, jednak proizvodu velitine sile i pomeranja njene napacne tatke u pravcu sile 8 t). | jednak | (Bd. Napomenimo, da se 2bog promene duxine i promene pravea nse ftapa speci~ figno optereéenje po jedinici duzine ose deformisanog Stapa i njegove komponente ‘prayed tangente iu pravcu normale na deformisanu osu Stapa meajaju i onda kada stone sie arava alin prac | emed psig pert LI Osnoone jednatine tehniske teorije savijanja Stapa 0 njegovih komponenti p, ip, predeformacije i speifitnog opterecenia 9 i njegovih komponenti 9," ip,’ pesle deformacije, postoje veze koje Gitamo sa slike 2 PAtI=p B+) =pcsg+p,sing, @ fy (L+2) = py, cosg — p,sing._ Ako spoliainje sile pri deformaciji-Stayané menjaju veliginu ali menjgju | pravac tako da se obréu zajedno sa elementom Stapa na Koji deluju, sika 3, tada je: PU+O#R +) Pel ) PIG+)=lph pdt) june. Niihov rad ne zavisi samo od potetnog i ki jeg polozaja Stapa veé zavise i od putanji ta¢aks, odnosno od nagina na koji jeeteme= rat Stapa preiao iz. nedeformisanog polo- —— ja u deformisan polozal! Ako pretposta- dase element najpre translatorno po- merio tako da je njegovo teditte, 1. napadna tatka sile fds -zauzela ko- rnagan poloza} a da se zatim zajedno sa silom obrnuo oko te tatke za ugao 9, rad sile pds jednak je proizvodu ve- figine sile i pomeranja 8 uw praveu vektora p. Medutim, ako pretposta- vvimo da se elemenat zajedno sa silom pr- vo cbmuo za ugao 9 a tada translatorno ‘pomerio u konagan polozaj, rad sile jednak je proizvodu veligine silei pomeranja 3° w praveu vektora 7’. Kako je 898" to jei rad sile pri prvom pomeranju razligit od sada iste sile pri drugom pomeranju i ako su u oba slutaja podetni i Krajnji po- Joga) elementa isi, ‘Spoljainje sile izazivaju uw stapu unu:tainje sile, Kao Sto je iz’ Otpor- W rnosti materijala poznato, unutragnje sile a shvatamo kao povrSinske sile koje se SL12 Defintoija { Klasifikactia ravnih Tinijskih mosaéa prenose preko zamisijenih presekx u telu a izrazavamo ih preko napona| Ako je @ totalni napon na element povrsine dF poprecnog preseka J prikizanog na slici 4a tada je p dF ukupna elementarna unutrainja sila Koja se prenosi_ preko clementa povrsine dF. Redukcijom sila p dF, koje se prenose preko clemenata povrdine jednog popretnog preseka na ‘tefiite tog preseka dobijamo sil R i momenat i (6) U stutsja ravnog étapa koi je optereéensilama u ravi Sapa sila i spreg vektora momenta Jf lege takode u ravni StapafSilu. i razlazemo na komponenti N normalnu na popretni presek, koju'nazivam® normalnom silom i Kompomentu T uu ravni popretnog preseka koju nazivamo cransverzalnom silom w tom preseku, ‘Ako komponentu totalnog napona } normalnu na popretni presek obelezimo sao a komponentu u ravni popretnog preseka paralelnu sa ravni Stapa obelezimo sa 7 tada je saglasno jednatini (6): N= Jor, T =[ cdr U slutaju ravne deformacije ftapa vektorSW7 je normalan na ravan Stapa, th postaje skalar koji beletimo sa M i nazivamo momenut savijanja, Suglasno jednaéini (©, momenat savijanja definisan je jednaginom: M=[o adP. ® Sile Ni T i momenat M nazivamo zajedni¢kim imenom sie w preseku seine sile. One predstavljaju medusoban uticaj delova Stapa levo i desno od jednox, preseka pa su, po zakonu akcije i reakcije, sile koje nupadaju desni deo jednake a {imaju suprotan smer od sila koje napadaju na levi deo Stapa. Uobicajene konvencije © pozitivnom smeru sila u preseku prikazane su na slici 4b: normaina sila fe positiona kada aatete stap, transverzalna sila je pozitiuna hada deo na koji napada obrée u smeru shazaljke na satu, a momenat savijanja je positivan kad saree donju stranu Stapa. 1L1 Osnovne Jednadine tehniéke tcorije savijanja Stopa... 1s Donja strana Stepa je ona strana koju-smo izabrali_ za donju stranu. Ona se ut skici u kojoj je prikazana osa Stapa oznatava isprekidanom linijom kao Sto je to prikazano na slici 4b, Prema tome 0 znaku momenta savijanja ima smisla govoriti tek kada je definisana donja strana Stapa. ‘Normalna sila je komponenta rezultante unutrainjih sila u preseku tt praveu normale'na presek a transverzalna sila je Komponenta te rezultante u ravni preseka. U slede¢im izlaganjima cemo pored ovih Komponenti sila" koristiti i kemponent® te sile u praveu koordinatnih osa jednog stalnog koordinatnog sistema Oxy koje, kao 8to je pokazano na slici de, oznatavamo sa Hi V. Tzmedu komponenti Hi V i komponenti Ni T postoje jednostavne relactie koje se neposredno éitaju sa slike m e N=Hooba+Vsina, >, . \ © : T=Voosa—Hsing, — ) Coe H = Noosa —Tsina, /. : a) V=Nsina + [eos Kada su poznate sile u presecima Stapa napone u Stapu odredujemo na naéin poznat iz Otpornosti materijala. Zato u Teoriji Konstrukeija smatramo da je prob- Tem naprezanja Stapa re¥en kada su sracunate sile u svim presecima Stapa, 1.1.5 Uslovi ravnotege elementa Stapa U Statci konstrukeia pretpostavjamo da su pomeranja taéaka pri deforma: ‘apa postupna, tako da ubreanja tacaka praktitno ne postoje. Pri takvo} deformacii spoljainjesile medusobno i sa unutraénjim siama stoje u ravnotedi u toku gtavog procesa deformacije, &to je moguée samo pod pretpostavkom da se i spoliainje 1 lunutraSaje sile postupno povecavaju od mule do Konatne vrednosti, Ipak, Konatna ravnoteda sla uspostavia se tek kada je deformacija zavréena i kada je Stap preSao w stanje mirovanja. Prema tome, uslove ravnoteze treba posnatrati na deformisanom stapu. "Ta iapa “koji je pod uticajem zadatih spoljaénjh sila zauzeo ravnotedni pola) Popreénim presecima na odstojanju ds pre eformacije odnosno na odstojanju (I ++) ds posle defrmacije iseten je elemenat Sapa Prikazan ra lc 1, Te) elemenat pod uticaem poljainjih slap.’ (1-+ e) ds i py (+e) ds, sila u prescku c'! N, 7, Afi sila u'beskonatnal bliskom popretaom preseku ey’: Nb dN, TdT, M-+ dM sto} u ravnotedi. Da bismo ispinali Gslove ravnoreze sve sile projektujemo na’ pravac tangente i na pravac normale ‘a ‘osu Stapa u tatki ey. Kada zanemarimo male velitine veg reda t. stavimo“ Definictja | klasifikactja ravnih Unijkin nosaéa cos d (a +9 — Gr) = 1 a sind(@@ +9 — gr) =d(a +9 — pr), projekcie sila N iT upreseku c’ na pravac tangente i normale u tatki ¢;' su: = Neos d(e+9—9r)=—Ns Nsind(@ +9 — 91) =Nd(a+@— or = Tsind («+ 9-9) =—Td@+——erd = Toosd(a+9—9r)=—T; pri emu su 2a pozitivne smerove projekeija usvojeni smerovi sila N+ dN i T+ dT. Sila py (1+) ds zaklapa sa tangentom u tacki cy’ beskonatno mali ‘ugao pa je projekcija ove beskonatno male sile na pravac tangente jednaka veli- Gini sile, dok je njena projekcija na pravac normale beskonano mala vibes eda koja mode da se zanemari. Sligno vadi za silu p,’ (1 + «) ds. Njena projekcija hha pravac normale je jednaka velitini sile dok je njena projekcija na pravac tan- gente beskonatno mala velitina vigeg reda koju zanemarujemo. Konatno, uslovi ravnotete sila na slici 1 mogu da se napigu u obliku: N4aN-N-Td@+e—er) +e +e)d=0, T+dT—T+Nd(a+o—r) +7, (1+e)ds=0, odnosno: dN — Td(a +9 — 7) + Py (1 +£) ds =0, Oh aT +Nd(ete—or) tp (A teds=0. Ms ‘Ako uslov da je zbir momenata svih sila jednak nuli napi’emo za tatku ¢, pored momenata sile N + dN i T + dT otpadaju i momenat sile N i momenti sila p/ (1+) ds ip,’ (1 +2) ds kao male velitine vigeg reda. Momenat sile N je mala vileg reda zbog kraka te sile koji je mala velitina vigeg reda a momenti sila 9 (1 + ©) ds i p,' (1 + ©) ds su male velitine vigeg reda kao proizvodi besko- nnaéno male sile i beskonaéno malog kraka, Prema tome, zadréavajuci samo male velitine prvog reda, pored spregova M -+ dM i — M momenat u odnosu na tatu ey daje samo sila T velitine — T (1 ++) ds. Uslov ravnoteze momenta glasi: M+ dM —M—T(+2)ds=0, codnosno: aM —TO+ea s Kada jednatine (1) (Ip (Hx podelimo sa ds, one mogu da se napitu u cobliku: aN 1 7. a 7 te d+9= as y(t : = (5) +0 ate @ aM. M rata M_ratyna 411 Omnovne jednadine tehnigke teerije savijanja Stapa. 8 ‘Umesto uslova da su algebarski zbirovi svih sila koje deluju na elemenat Stapa U praveu tangente i u praveu normale na osu Stapa jednaki nulu u sledeéem ‘emo Cesto Koristiti i uslove da su algebarski zbirovi svih sila u praveu koordinatnih osa jednog stalnog ko- ordinatnog sistema Oxy jednaki nuli. Kada uslove ravnoteze pigemo u Pravcu koordinatnih osa_umesto Kompohenti reaultante unutrainjih sila N iT koristimo, kao ito je Koordinatnih osa H i Va umesto Komponenti spoljainjih sila p, im, komponente p, i p,. Uslovi ravno- teze ovih sila glase x aH + py (dy + de) = 0, sL2 wtp etd =0 3) dM + H (dy +d) — V (de + du) = 0. Jednagine (2) i (3) predstavlaju uslove ravnoteze sila na deformisanom ‘kapu, U ajima pored nepoznatih unutrasnjh sila, figuribu nepoznata pomerania tataka wi'o i nepoznate deformacijske velitin ei x. One su nelincamne, jer se pojavijuja proizvodi i Kolignici nepoznatih sila i pomeranja. Keko su pome- {aéaka u odnosu na dimenaije stapa a deformaciske velitine u odnosu na jedinicu redovno male veitine to esto pomranja napadnih caéaka spoljalyih i lomueratnjth sila u uslovima raunotete mogu da se ranemare- ZanemarivanjeM\PO= rerunja tafaka w uslovima ravnoteze pretposajamo da spoljinje sile medusobno Esa uttratnjim silama stoe w ravnote8ina neddormisanom Stapu. Ova prespostavku nazivamo preipostavka 0 malim pomeranjna ‘Uslove ravnoteze sila na nedefor nom stapu dobiéemo kada u jedna~ ‘Ginama (2) i (3) zanemarimo pomeranja uv, v i deformacijske velitine ¢, x a umesto Bis Po! th. Bas By! UNeSEMO Pry Py tis Py Pye Tako dobijemo jednatine: @ i . dV + pydx = 0, o aM + Hay — Vax koje su znatno jednostavnije od jednatina (2) i (3) jer predstavljaju sistem od tri linearne diferencijalne jednatine sa tri nepomnate N, T, M odnosno H, V, M.16 Definielja-t Mlasifikactia ravnih Tinljskih nosaéa.. ———_ Pretpostavku 0 malim pomeranjima treba razlikovati od pretpostavke @ ma- deformacijama. Pretpostavkom o malim deformacijama se u geometriji defor- ‘macije zanemaruju kvadrati i viSi stepeni pomeranja u odnosu na linearne éa- ‘nove pomeranja. Pretpostavkom o malim pomeranjima se u geometeji sila, zene- maruju linearni novi pomeranja u odnosu na dimenzije Stapa. Postedica pret- postavke o malim deformacijama je linearnost veza deformacijskih velitina i po- ‘meranja, Posledica pretpostavke © malim pomeranjima je linearnost uslova ravno- teie. Zbog toga ovu pretpostavku nazivamo i pretpostavka statitkelinearnasei, Pret postavka geometrijske linearnosti i pretpostavka staticke linearnosti su nezavisne pretpostavke, Teoriju u kojoj uvodimo obe pretpostavke nazivamo reorija proog reda, dok teoriju u koju uvodimo samo prvu pretpostavku a ne uyodimo drugu nazivamo teorija drugog reda, 1.1.6 Veze deformactjskih velicina, sila u presecima i temperatur- nih promena Da bismo odredili napone i deformaciju Stapa usled zadatih spoljatnjih sila i temperaturnih promene pored veza deformacija i pomeranja koje smo izveli u poglaviju 1.1.2 1 1.1.3 i uslova ravnotede sile koje smo izveli uw poglavlju 1.1.5, potrebne su nam i veze deformacijskih velitina s jedne strane i sila u presecima i temperaturnih promena s druge strane. ‘Ove veze zahtevaju odredent pretpostavki o fizitkom ponaéanju.materi- jala, odnosno pretpostavku o vezi napona i deformacija. Za najidealniji, Hooke-ov (Huk) material veza izmedu napona, dilatacija i temperaturnih promena pri line- arom stanju napona data je jednatinama 2 z e@) fae) teat ® gde_ je (2)~dilatacija, (e)—Klizanje, ¢ (5)—normalni napon, = (2)—smi Eudi “napoa, 1 (2)—temperaturna promena na odstojanju = od ose Stapa; E— modul clastitnost, G—modul Klizanja a a,—Koefcijent lineerne temperaturne dilatacije material, ‘Ako sa. obeletimo temperaturnu promenu ose Sta- paasa Ar =; obeledimo raaliku temperaturne promene donjeg ‘lakna 12 i temperaturne promene g0r- jeg viakna £2 i pretpostavimo da se temperaturne pro- mene linearno menjaju po visini tapah, slika 1, tempe- ST fzte\) . raturna"promena (2) na odstojanju 2 od ose stapa je: % 41 Osnoone jednatine tehnicke teorije savijanja Stape 7 Iz jednatina (1), (2) i jednatine (9) poglavija 1.1.3 za (2) dobijamo izraz koji moze da se napi8e w obliku: ae o(@) = BG ~ 3,09) + Ba (x ® Kada ovaj izraz 2a ¢ (c) uncsemo u jednatine (7), i (8) poglavija 1.1.4 Kojima su definisane sile u preseku Ni Mf N= fo(ar, M= [ z0(@)dF, uzmemo u obzir da su za jedan popretni presek velidine ae Be- 40 B(e—2,8) (— 9,0 ( 7 onstante ada je: ferme fate, fatak o ide je F povriina « J moment inercje tog prescka, dobijamo N= EF@-a0 : ae Met (e—2,%), 5 (=) 8 codnosno a im 6 vn Bae, Jednatine (5) odnosno (6) predstaviaju veze izmedu deformacijskih veli- dina © i x, temperaturnih promena f° i Ar’ i sila'u preseku N i M. One su line- ame zahvaljujuéi Hooke-ovor zakonu iz. Koga su izvedene. Zbog toga pretpo- stavku iskazanu ovim zakonom nazivamo i pretpostavkom 0 fizitho} linearnosti problem Izvodeti ove jesinatine, za ¢ (2) Koristili smo izraz (9) poglavija 1.1.3 koji je tatan, u grinicama taénosti osnovnih prespostavki tehnitke teorije savijan Stapa, samo za prav &tap, odnosno dovoljno taéin za kriv Stap sa velikim polupre’- rikom krivine ose u odinosu na visinu Stapa, Veze deformecijskih velitina 4 sila u presecima za kriv Stap, koje se dobijaiu koristeci za dilataciju e (e) izraz dat jednacinom (8) poglaviia 1.1.3, razlikuju se od iavedenih veza za prav Stap po tome Sto u pravog Stapa dilataijae zavist samo od normale sile Na promena krivine x samo od momenta M, dok u krivog Stapa i diatacija © i promena krivine x 2avise iiod sila Ni od momenta M,18 Definictia { Klasiftkactja ravnih Jinijskih nosasa... Kade u jednatinu (1), za +(2) unesemo izraz poznat iz Otpornosti materijala Ts(e) 7 ay 0) dobijamo 2a y (2) izraz: on () = 250), 8) 10" The ® u kome je T—transverzalna ppreseka iznad ili ispod prave 2 inercije popretnog preseka a 5! ‘S—statiGki, momenat dela povrsine popreénog const, u odnosu na tezi8te preseka, /—momenat irina preseka na mesta 2 = const.,slika 2a. Bs a a a Saglasno jednadini (8), Klizanja y (2) menjaju se zajedno sa naponima smi- ceanja po visini popretnog preseka od ule u krajajim viaknima, do maksimalne vrednosti w teZiétu ili u blizini tezifta preseka, slika 26. Zbog ovakve raspodele Klizanja preseci se vitopere, kao Sto je pokszano na slici 2c. "AKO stvarnu raspodelu klizanja zamenimo takvom raspodelom 7’ (s) pri ko- joj je proizvod y' (2) ds(2) konstantan, tada elemenat pravog Stapa umesto defor- ‘acije prikazane na slici 2c tpi deformaciju prikazanu na slici 2d, a elemenat Krivog Stapa deformaciju na slici 2e, Popretni preseci u tom sluéaju ostaju ravni ali relativno smakauti za velitinu y/ (2) ds(2)= ods, ede je er promena ugla izmedu popretnog prescka i ose Stapa. ao ‘Ugao er mote da se odredi na vite natina, Redovno ga odredujemo iz ustova dda rad napona smicanja + (2) na posmatranom elementu Stapa pri stvarnoj raspo- Geli Klizanja bude jednak radi tih napona pri pretpostavijeno} raspodeli Klizanja. Saglasno jednatinama (7) i (8) rad napona smicanja pri stvarno} deformaciji ele- ‘menata duzine ds je: # res dam [yh drnds [Ear aE |S @ aie je: Tnutrainje sile nosaéa bige pornate kada su poznate sha sile u presecima svih Stapova tog nosafa, U poglaviju 1.1.8 12 Ommoone nepoznate | osnevne jednatine “ -videli smo da sile u presecima jednog Stapa moge da se odrede kada pored opterecenja 2K ®« Definicija i Klasifikaciia ravnih inijskih nosata ako medu njima postoji 2 K medusobno nezavisnih uslova, tj ako postoji2 K uslova koji zadovoljavaju jednaéinu (2) Saglasno jednatinama (1), (2) i (3) mozemo da kazemo da je analititki uslov 12a hinematiShu stabilnostjednog sistema Stapova da rang matrice uslova kompatbilnosti pomeranja Cvorova tog sistema bude jednak doostrukom broju Scorova. Ako rang ‘matrice uslova kompatibilnosti pomeranja Gvorova sistema obeledimo sa R (z, ++ “+a, + 2.-+ 2) uslov kinematicke stabilnosti sistema je: Rett aba) = 2K “ Za sisteme u kojih je broj elemenata jednak dvostrukom broju évorova kazemo dda su prosto seabilni a za sisteme u kojih je broj elemenata veti od dvostrukog broja Evorova kazemo da su vileseruko stabil. Vilestruko stabilan sistem ima (s, + £4 -+ 2, + 2,) — 2.K suoibnih elemenaca, tj. iz takvog sistema moze da se ukloni (e, + 2, + +} a + #,) ~ 2K clemenata a da on i dalje ostane stabilan, Svi ostali sistemi Stapova su kinematidki labilni. To su prvo oni sistemi u kojih je broj elemenata, odnosno broj uslova za pomeranja évorova manji od broja pomeranja atate ta <2K © a zatim oni sistemi u kojih je broj clemenata, odnosno broj uslova za pomeranja Evorova jednak ili veci od broja pomeranja ali je broj nezavisnih uslova manji od 2K, ¥, oni sistemi u kojih je: Reta tata) <2K © U jjednom labilnom sistomu raslika 2K — Re, +24 +2, +2) predstanlia broj oineranja hoja mogu da se izaberu proisvolino i medusobno nezavisno a da sol wilt ‘2a pomeranja Cvorova budu sadovolen, i. predsaclia bro stepen slobode tog sistema. Uslov da je broj elemenata jednak ili veci od dvostrukog broja évorova sistema, tj, uslov (1) ili (3) je potreban ali ne i dovoljan uslov da sistem bude kinematicki Stabilan, Da bi sistem bio stabilan treba da bude zadovoljen{uslov (2). Smisao ovog uslova ilustrovagemo sa dva'primera. rem na slici 2 je reSetkast sistem Sapova sa K— 14 Svorova pod pretpostavkom da Stapovi 2 — 10 3-9 nisumedusobno vezani vet da se uksiuju. Kako je z= 25, 24 —0, 2=312,-0 tee ty +2 1% 28 K uslov (1) je zadovoljen. Sistem je ipaklabilan, jer da bi se pomerio i prea u polotaj koji je na lil prikazan prekidanim lnijama nije potrebno da se deformise ni jedan fap niti da se pomeri bilo kai oslonac. Uslovi 2a. pomeranja évorova tog sistema su medusobno Zavisni, jer je usloy (1) u poplaviu 1.2.3 za Stap 2—10 sa Al = 0, tj, uslov da se Gvorovl 2 10 relativno ne pomeraju, veé implicitno sadréan u odgovarajudim uslovima za ‘Stapove koji su na prikazani punijim linijama. Stap koji je suviSan u vezi tvo- rovay 3, 3,9, 10 ncdostje w veri Evorova 3,4, 10, 11. Zamenom stapa 210 Sporn 4710 sistem poste stabilan. Daugi primer prikazan je na slick 3a. Kako je K ete te tay 2, = 2, 2 = 0,5 = 4, 2 K usloy (1) je i u ovom sludaju zadovoljen, 12 Omovne nepoznate | osnomne jednaéine 0 “Medutim, dircktnim ispisivanjem determinante uslova za pomeranja évorova koji sa ‘Al-= 0 za oba Stapa i sa c, = 0 za sve osionce glase: (1) m—m = 0, Qm—m = 0, Bm 6 Oy ) m 6, Om =% ako bismo se uverili da uslov (2) nije zadovoljen,t) da je vrednost ove determinante jednaka nuli. Saglasno definiciji kinematicki labilnih sistema i ovaj sistem je smatiéki labilan. Postoji bitna razlika izmedu sistema na slici 2 i sistema na slici 3a, Dok sistem. nna slici 2 mote da ima konaéna pomeranja a izveden iz podetne Konfiguracije ‘ostgje i dalje labilan, dotle sistem na slici 32 moze da ima samo besko- natno mala pomeranja a izveden iz potetne Konfiguracije postaje kine ma:itki stabilan. Naime, ako sistem na slici 3a rastavijanjem srednjeg zgloba podelimo na dva_nezavisna dela, tada évor 2 kao desni évor Stapa 1—2 mote da se pomera po kruznici A a isti vor kao levi évor Stapa 2—3 po Kevinici B. Kako te dve kruinice u posmatranom poloiaju évora 2: imaju zajednitku tangentu, tj. zajedniki beskonatno mali elemenat luka, zglav~ kkasta veza Stapova u tom polozaju ne ishljucuje pomeranje Gvora 2 duz tog zajednickog clementa. Za sisteme koji ‘megu da imaju konaénia pomeranja ka- emo da imaju nepravilan raspored elemenata a za sisteme koji mogu da imaju samo beskonaéno mala pomeranja kazemo da imaju Driiéwu konfiguracijuili ieifan oblik. Tako sistemi sa kritignom konfiguracijom, Giji se Stapovi ne deformisu, mogu dda imaju samo beskonatao mala pomeranja, oni ne mogu da budu nosaéi Konstruk- cia, U kritigno} konfiguraciji sistem ne mode da primi sile proizvolinog pravea. Ravnoteéa je moguéa samo na deformisanom sistemu pri-Cemu, kao Sto je za posma- trani sistem prikazano na slici 36 malim deformacijama stapova Al odgovaraju rela tivno velike pomeranja v. Ovakav odnos deformacija i pomeranja dovodi do znatnih Promena u geometrijskom obliku sistema koje su nedozvoljene u nosatima kon~ liémi odnosi vade i za sisteme dja je Konfiguracija bliska kritiéno} kao to je 2a < 1 sistem na slici 3c. Zbog toga teba biti oprezan pri primeni takvih sistema, Pravilni zakljuéei o unutragnjim silama i deformaciji sistema dja je konfi- ‘guracija bliska krititnoj mogu da se dobiju samo na osnovu teorije velikih deforma- cija, Osnovne pretpostavke ni teorije prvog ni teorije drugog reda nisu u ovom slu- Gaju opravdane pa ni rezultati koje dobijamo primenom tih teorija ne odgovaraju stvarnosti ‘Kada iz jednog kinematicki stabilnog sistema uklonimo sve spoljainje elemente smo sistem medusobno vezanih Stapova Giji Evorovi ili mogu relativno da se pomeraju a da se ni jedan Stap ne deformise ili ne mogu relationo da se pomeraju bez ‘deformacije Stapova, U prvom slucaju kazemo da je sistem unuerainje inematithi 4 Suna kone50 Definicija t klasifikactia rounih linijokth nosade. labilas, au drugom da je unuerainje kinematighi stabilan ili da se sastoji od jedne inematicki Rrute plo. Analiticki kriterijum 0 unutraénjo} stabilnosti nosata izvodimo, sliéno kao fo smo izveli kriterijum 0 opéto} stabilnosti nosata, uporedujuéi broj komponenti pomeranja évorova sa brojem uslova za pomeranje €vorova nosata, stim da je u ovorn slutaja ret 0 relationim pomeranjima i o uslovima za relationa pomeranja Cvorova. Kada nas interesuju samo relativna pomeranja évorova nosata tada pomeranja posmatramo u koordinatnom sistemu Oxy koji je vezan za nosaé, na primer, sister dij je podetak u évoru 1 a éija x-0sa prolazi kroz évor 2. U tom koordinatnom, sisteru tri komponente pomeranja su poznate 14 = 0 = v= 0. Ukupan bro} nepoznatih komponenti relativnih pomeranja K évorova je 2K — 3. Uslovi za relatisna pomeranja évorova dati su jednatinama (1) i (2) poglavija 1.2.3. Njihov broj je jednak broju unutraénjih elemenata nosata 2, + 2. Kada je: a+ =2K—3, o ili at >2K—3, ® i hada u z, + 2, jednatina (1) i (2) poglavija 1.2.3 postoji 2 K — 3 medusobno neza- visnih, i. hada posto 2 K — 3 jednatina éija je determinanta sistema D, rasligita od Dd. #0, © sistem je wnutratnje kinemacihistabilan, ili kage, sistem je unuerabne kinematic stabilon: ako je rang macrice uslova Rompaibiosti relattonih pomeranja Coorcva RG, +4) — jednak 2K —3: Re, +a) =2K~3., (20) Za unutraénje stabilan sistem u koga je broj unutrainjih elemenata jednak 2 K ~ 3 kademo da je snutrabnje prostostbilan a 2a sistem u Koga je bro] Unutres= nih clemenata veti od 2K — 3 katemo da je unutralnje vitestruko stabilan. Unie tralnje videstruko stabilan sistem ima (2, + 2,) — (2K-~ 3) suvitaih unutradnih clerenata ‘vi ostalisistemi su unutrainje labilni, To su oni sistem u kojih je: atm <2K-3, an kao i oni u kojih je 2, + 2 22K —3 ali je broj medusobno nezavisnih. uslova 2a reletivna pomeranja évorova (1) i (2) iz poglavija 1.2.3 manji od 2 K — 3, 4 1 kojih je: Re +4) <2K- (a2) U jedvom unutrasne labibwom sistemu raslika (2K ~ 3) ~ R(z, + =) predstavlia ‘broj stspent slobode relationog pomeranja tog sistema. ‘Unutrainje labilne sisteme sa dovoljnim brojem unutraénjih elemenata delimo ta sisteme sa nepravilnim rasporedom unutrabyjih elemenata koji mogu da imaju konatna relativna pomeranja évorova ina sisteme sa hritiZnom honfiguracijom Koji mogu da imaju samo beskonatno mala relativna pomeranja Gvorova Unutrasnje lablni sistemi sastoje se od vide medusobno zglavkasto vezanih ‘Kinematitki krutih plota, tj. od vile delova Koji svaki za sebe zadovoljava uslov (10). 12 Osnovne nepoznate i osnovne jednatine st Nosati na slikama 34 i 3¢ poglavija 1.2.1 zadovoljavaju.uslov (6) i oba su inematicki unutraénje prosto stabilni. Nosag na slici 3d poglavija 1.2.1 je kinematicki unutraénje vigestruko stabilan sa (z, + 4) —(@K~3)=(1 +12) —@-10— 3) =6 suvignih unutrainj elemenata. Nosat na slici 36 poglavija 1.2.1 je unutrainje labilan jer umesto potrebnih, 2K—3=27 ima samo s, + 4 —26 unutrainjih elemenata. Nosat se sastoi fod dve krute ploge od koji svaka ima osam évorova i 2-8 — 3 = 13 Stapova. loge su medusobno vezane zglobom u évoru 4. Nosat na slici 3¢ poglavija 1.2.1 je unutraénje labilan i ako je broj unutras- jth clemenata tog nosata z, -+ 2, = 20 vet od broja unutrainjih elemenata koji je potreban za unutraSnju stabilnost sistema sa 11 évorova, t. veci od 2+ 11 — —'3 — 19, Nosaé se sastoji od tri ploce koje su vezane zglobovima u évorovima 61 7. On je unutrasnje labilan jer mu je raspored unutrainjih elemenata nepravilan. Sredaja ploéa koja povezuje 7 évorova 2, 6, 9, 11, 10, 7, 3 umesto potrebnil 2-7 — ~3 = 11 unutrainjih elemenata ima 2, = 7 iz, =7, ti. 2, + 2, = 14 elemenata Ona je 2a sebe vigestruko kinematicki stabilna st (z, + z,)—(2 K~ 3) = 3 suvitna clementa od kojih dva nedostaju u vezi te plose sa ploéama koje su sa njom vezane 1 zglobovima 6 i 7. ‘Treba posebno podvuti, i ako je to iz svega Sto je do sada reteno jasno, da { unutrainje labilni sistemi mogu da budu nosati Konstrukeija. Unutragnje elemente koji nedostaju da bi nosaé bio unutrafnje stabiian ili zbog malog broja unutras clemenata, kao u nosatu ni slici 3b poglavija 1.2.1, ili zbog nepravilnog rasporeda lufutranjih elemenata, kao u nosaéu na slici 3e pogiavlja 1.2.1, zamenjuju spo- Jjatnji element. Kada se nosaé sastoji od vile kinematithi krutih plota, broj plots koji éemo beleziti sa zp i broj spoljainjih elemenata tog nosaca z, + 2, stoje u odredenom codnosu. Neka je K; broj évorova, z,,, broj Supova, z,,; broj krutih uglova am, bbroj suvignih elemenata plove j 3) DH=E os tan) 25K 3) a Kako svaki Stap i svaki krut ugao nosaéa pripada jednoj i samo jednoj od njegovih plota, to je: Deri ted aa tae as) Medutim, s obzirom da onaj évor nosata u kome je vezano vite plova ulazi u zbir Evorova svake ploge koja je w njemu vezana, zair SK, veti je od ukupnog brojas Definiia £ Macifkactia reonih Unik nosate ‘vorove nosata K. Ako st z, obeletimo bro} zglobova kojima su vezane plote smatrajuti da je 2plab aplavkasta veza dee plote @ da u éooru w home je vezano m ‘lode postayi m—t zglob, tada je: DK-Ktw a6) Kada jednatine (15) i (16) unesemo u jednatina (14) dobijamo: 34 +5) = (@K + 2s, — 34,). an Zoir Sn; predstavlja ukupan broj suviénih unutrabnjih elemenata nosaéa, Ta} ‘broj je ili jednak ili manji od broja (z, + 24 + 2, + 2,) — 2K koji predstavija ‘ukupan bro} suvignih unutraSnjih i spoljainjih elemenata nosaéa: Saya te) - AK + 24,34) < tte $4) 2K odnosa0: 2a, +5, + a, > Bey (18) Jednaéina (18) predstavija uslov 2a spoljaénjut stabilnost nosaéa. Ona je izvedena iz uslova za opétu stabilnost nosaéa i uslova za unutrainju stabilnost ploéa. Niu motemo da napi8emo i neposredno. Iz Mehanike je poznato da jedna kruta ploca 1 ravni ima tri stepena slobode pomeranja, odnosno da 2, plots imaju 3z, stepeni sloboce pomeranja. Ova pomeranja spretavaju medusobne veze plota ajihove ‘glob ukida dva stepena slobode pomeranja, ddok oslonci i ubljeStenja ukidaju po jedan stepen slobode pomeranja. Da bi sistem bio stbilan broj veza 22, + 2, + 2, treba da bude jednak ili veti od broja stepeni slobode plota, kno Sto je to iskazano jednatinom (18). Ako je: Day b By + Hy ps (9) 2a sistem Katemo da je spoljalnje prosto stabilan, a ako je 2a + 8 + By > Bey (20) 1a sistem katemo da je spoljainje vitestruko stabilan. Razlika (22, + 2, + #,) — 3.2, jednog spoljainje vigestruko stabilnog sistema predstavija broj suvisnih spoljainjih elemenata, Za nosaé na slici 34 poglavija 1.2.1 rekli smo da se sastoji od dve pote koje su vesane zglobom 1 évoru 4, Kako je 22, +, + 2,—2°1+4+0 35, sistem je spoljadnje prosto stabilan, ‘Nosué nu sliei3e u poglaviju 1.2.9 sastoji ve od 3 plose vezaue sa po jedninn zglobom u Evorovima 6 i 7. Kako je 22, ++ 2, +8, —2-2-+8-+2— 14> <3z, =9 sistem je spoljainje vibestruko stabilan sa 5 suvi8nih spoljainjih ele- ‘meng. 12 Ommovne nepoznate { ornavne Jednadine ss 1.2.52 Statitka Rlasifikacija nosata U prethotinom poglavija nosaée smo podelil na Kinematitki prosto stabi i kinematicki vigestruko stabilne nosaée. Pri tome smo posli od kinematitke defi nici lnijskog nosata kao sistema stapova tii je zadatak da u granicama elastic ‘nosti materjala spreti pomeranja odredenih tateka medusobno i u odnosu na stalne tacke u prostoru. Podelu smo dobili uporedujusi bro} komponenti pomeranja évo- rova sa brojem uslova kompatibilnosti pomeranjs €vorova (1) do (4) u pogtaviju 1.2.3. ‘Ta podela ima i odredeno staticko znadeaje. Do iste podele dolazimo pola- zeti i od statitke definicieilnijskog nosata kao sistema Stapova koji u_ granicama nosivosti materijala mode da primi i prenese proizvoline spoljainie sie, tj, na kome proizvoljne spoljanje sile,mogu da stoje u ravnotesi. Pri tome podelu dobijamo uporedujus bro} saikihnepoanatih st brojen wslova remote (6) u poeta 2.4, U jedn: titke velitine: sma.(6) poglavlja 1.2.4, Si je bro} 2K +m, nepoznate su sta 4, reakeija ostonaca C,,, +5, momenata ukljeStenje Cs 2, sila Sup 2, +m momenata My i My Kada je broj mepoznatih jednak broju jednatina: ata ta tma2Ktm, 4 an ata ta ty a2R i kada su jednatine medusobno nezavisne, tj. determinanta tih jednatina D’ raz~ ligita od nule: D'#0, (2a) ‘one imaju jednoznatna reSenja 2a proizvoljne vrednosti slobodnih anova, t). 28 proizvoline vrednosti spoljasnjih sila. Takve sisteme nezivamo statifki odredent sistemi. Oni mogu da prime i prenesu proizvoline spoljainje sile pa mogu da budu i nosadi konstrukcija. SS obzirom da je uslov (21) identitan sa uslovom (1) iz poglavija 1.2.51 a da mote da se dokate da je uslov (22) zadovoljen kada je zadovolien uslov (2) iz po~ slavlja 1.2.51 to sledi: da sw seaviGhi odredeni sivemi Rinematicki prosto stabibni 0d nosno da su kinematiEhi prosto stabilni sistemi satithi odredeni. . U statigki odrederiim odnosno kinematitsi prosto stabilnim sistemima pro- ‘blem proraéuna statikih i deformacijskih nepornatih raspada se na dva uglavnom nezavisna problema — jedan staticki problem: i drugi kinematitko-geometrijski problem. Statitke nepoznate odredujemo iz uslova ravnoteze nosaéa jednacine (6) poglavlja 1.2.4. Kako u te jednatine pored nepyznatih sila i momenata ulazi samo opteredenje nosata to reakeije oslonaca, momenti unljestenja silo w presecima sta~ HEbi odredemih norata savite samo od opteredenia noraa i jndnake st mult hada je nosaé neoptereéen. Kada su odredene sile u presecima iz jednagina (B. 3) poglavlia 1.1.9 nalazimo deformaciske velitine Stapova a tada iz jednatina (1) do (4) pog- lavija 1.2.3 pomeranja évorova, odnosno deformaciju nosata.5 Definilja | Klasifikactja ravnih Unifekih nosasa Ustovi ravnoteze (6) poglavija 1.2.4 biée zadovoljeni za proizvoline vred- nosti slobodnih élanova, tj. za proizvoline vrednosti spoljaénjih sila i onda kada je broj nepoznatih veéi od broja jednatina: atte tet m> Kim ui. 3) a tata, to > 2K, ako od koeficijenata uz 2K + m nepoznatih moze da se formira ma i jedna de- terminanta D’ razlitita od nule. ‘Takav sistem nazivamo statifké neodreden sistem. § obzirom da je uslov (23) identiéan sa uslovom (3) iz poglavija 1.2.S1a da je usloy D’ # 0 zadovoljen Kada je zadovoljen uslov D ¥ 0 sledi: da sw staxithi nneodredeni sistemi kinematigki vilestruko stabilni odnosno da su Rinematicki vife- struko stabilni sistem statitki neodredeni. Razlika: a Gta +5 +a, +m) — 2K +m), cy : tate ta) —2K koja u kinemati¢koj analizi sistema predstavija broj suvignih elemenata w statié= oj analizi predstavija broj nepoznatih spoljaénjih ili unutrainjih sila i momenata koji mogu da se izaberu proizvolino a da svi uslovi ravnotete sistema budu zado- voljeni, Te veligine nazivamo statiGki nezavione ili staitki neodredene veliSine sis- tema, Ako statiGki neodredenim velisinama jednog neopteredenog stati neodre~ denog nosaéa zadamo neke vrednosti, iz. uslova ravnoteée nalazimo reakcije oslo- naca, momente ukleStenja i sile w presecima koje sa zadatim staticki neodredenim veliginama stoje u ravnotedi, Prema tome, reakeije oslonaca, momenti ubljeSenja i sile u presecima staticki neodredenog nosaéa mogu da pestoje i kada je nosaé neopte~ reéen. Takva ravnoteéna stanja nazivamo unutrainja raxnoveéna stanja nosaéa ko je broj statigkih nepoznatih manji od 2K + m ili je.taj bro} jednab ili veti od 2 K + m ali ne postoji 2 K + m nepoznatih Giji koeficijenti u jednati- ‘nama (6) poglavija 1.2.3 formiraju determinantu D' razlititu od nule, sistem ne ‘mote da bude w ravnotedi pod proizvoljnim spoljainjim silama, ‘Takve sisteme nazivamo statithi preodredeni sistemi. Staciki preodredeni sistem su kinemaihi labidni odnosno hinematichi labilni sistemi su staticki preodredeni. Oni ne mogu da bbudu rosaéi konstrukeija, Da bi takav sistem bio u ravnotedi spoljanje sile moraju dda zadpvolje onoliko uslova koliko sistem ima stepen slobode pomeranja. Kinematigkoj podeli nosaéa na unutrainje prosto stabiline, visestruko sta bilne i unutrainje labilne nosaée, odgovara staticka podels na unutrainje odredene, unutrainje staticki neodredene i unutrainje staticki preodredene nosace, U statitkoj lasfikacji nosaéa do ove podele dolazimo uporedujuéi broj nepoznatih unutras nijih sila sa brojem nezavisnih uslova ravnoteze evorova kada su poznate sve sPo- Ijalnje sile. Bro} nepoznatih sila Sy i momenta My i My je =, + 24 +m a broj nezavisnih uslove ravnotede évorova kada su poznate reakeije oslonaca Cy, i mo- ‘menti ukljestenja C,; je 2 K + m — 3, jer su u 2 K +m uslova ravnoteie tvorova sadréana 1 tri uslova ravnoteze spoljaénjih sila na sistemu kao pia kruto} ploci ravni. Kada je broj nepoznatih jednak broju jednatina ata tma2Kim—3, §. atm =2K-3 G5) 113 Teoreme 0 energit nosaée 5 i kada su jednatine nezavisne, tj. determinanta tih jednatina D,’ razlitita od nule: Dy #0, 26) sistem je unutrainje scatithi odreden, Kad je broj nepoznatih veti od broja jednatina: bay tm>2Ktm—3, he +2>2K—3, en aod koeficijenata uz 2K + m — 3 nepoznatih mode da se formira bar jedna de- terminahta Dy’ Koja zadovoljava uslov ( 9) poglavia 1.2.51 sistem je trate statithi neodreden. Na kraj, kada je bro} nepoznatih manji od broja jednatina it ada je broj neposnatih jednak ili veti od broja jednasina ali ne posto 2K + -{'m— 3 nepoznatih &jikoeficijenti formirau determinantu D;" razligita od mule sistem je unuerabnje stacitki preodreden. Podeli nosata na. sposinje prosto stabilne i spoljainje viestruko stabilne, codgovara podela na spoljaSnje statichi odredene i na spoljaSnje statitki neodredené rosate, 1. na nosade u kojih nepoznate spoljiniesile mogu da se odrede iz uslova favnotete ina nosaée u kojih one ne mogu da se odrede i uslova raynotede nosata. Svaki nosaé moge uklanjanjem oslonaca i uljetenja i rastaijanjem zglobova iz- ‘medu kinematigki krutih plota da se rastavi na 2, nezavisnih plota. ‘Te ploce su { ravnotedi pod uticajem zadatog optereéenja, reacija oslonaca i momenata uklje~ fenja Kojima zamenjujemo uklonjene oslonce i ukljeStenja i pod uticajem sila veze izmeduplota kojima zamenjujemo uklonjene 2plobove. Kada je zbir broja repoznatih reakeja eslonaca 2,, momenata ukljeltenja =, i Komponent sila veze 1 relobovima 22, jednak broju uslova ravnorede plota 32, kao Sto je 10 iskazano jednaginom (19) 'u poglaviju 1.2.51, sistem je spoljaini staicki odreden a kada je broj tih nepoznatih vedi od broja uslova rarnotede ploéa, kao Sto je: to iskazano jednatinom (20) u poglavju 1.251, sistem je spoljabnie svaicki neodreden 1,3 Teoreme o energiji nosata 1.3.1 Moguée ravnotegno stanje i moguée stanje deformacije nosata prethodnim poglavijima videli smo da sile u pres nosain mogu da se odrede polazeéi od dve grupe uslova, od uslova ravnotede ele~ ‘menata Stapova an _T MLa no, - . ee “ a aM _ pmo, aoo Definicija i hlasiftkactja ravnih Uiniekih nosaéa { uslova ravnoteZe Evorova nosaca D Fh c0s ain — D Vix sin yy + Cy, 008 8; + Pix = 0, YS Fig sinay +S Vy cosy + Gu sin®, + Py = 0, ®) DM + Cub My 6, i od veze pomranja, obrtanja i deformacijskih vlidina Sapova: ae 2 a 2 ae Laer «© n= = 90) ds” codnosno uslova kompatibinosti pomeranja évorova: FG = Bly Fie) — PGB = tu —t9 © 1u,c08 8, + 0, sin, Fr) = ey — Tae u kojima je J (@x + ecosa — gr sina) ds, . \ «®) J Clan —esin% ~ gp cosa) de Veve deformaciskih velitina xe gry sila w presecima Ny TM i temperaturnih promena u teorji elastiénosti date su Hooke-ovim (Hukovim) zakonom (B. 3) u poglaviia 1.1.7. 'U prethodnim poglavljima videli smo i to da je broj konstanti koje dobijaamo integriunjem jednatina (A) i (C), odnosno bro} statikih i deformaciskih veligna, jednak broju uslova (B) i (D), te da se one iz th uslova mogu jednoznaéno srafu- nati Medutim, kao to smo veé reki, broj tih jednatina je desto tako,veliki da problem Statike ne mode tim putem sa uspehom da se rei. U tim slugajevima esto Umesto sistema jednagina (A) do (E), koristimo dva ekstremalna,principa tojima fe jednacine mogu da se zamene. Da bismo te principe definisali potrcbna su nam dva pojma: pojam mogucag racnotoingg stania 1 pojam moguéey stanj Aeformacie Moguce ravnoreéno stanje nosata opterecenog raspodelini silama Py # Py honcentritanio silama P, i momentima M, je soaki sistem reakoja Cyy 4 Cy 4 stl 13 Teoreme 0 energit nosaca 5 u presecima N, T, M hoje sadovoljavaju usleoe racmotete elemenata (A) svi stax po0a i stove raonerefe (B) sein éerovoa. Kada je nosaé staticki odreden 2a dato optereéenje py Pi Py M; postoj samo jedan sistem reakcija Cy Cy i sila 9resecima N, 7, M koji’ zadovoljava jednatine (A) i (B), odnosno, u statigki odredenom sistemu za dato optereéenje Postofi samo jedno moguée ravnoteéno stane i to je ono ravnotedno stanje Koje se u tom noseéu pod tim opteresenjem stvarno java. Kada je nosaé stattki neodreden za dato optereéenie Ps Pi Pit My postojt vibe sistema reakeja C, Cy, isla u presecina N, 7, M koji zadovoljavaju jedna- in2 (A) i (B), tj. postofi vide moguéih ravnoteznih’stenja, Stvarno ravnoteino stanje koje se u tom nosatu, pod datim optereéenjem javija je samo jedno od mo- gucih ravnoteinih stanja tog nosata Moguée stanje deformacije nosaéa je svaki sistem funkcija xs ¢, @r> pomer cx § obreanja cy; home saglasno jednatinama (E) odgovaraju deformacjske velizine Htapoua Aly i ty, tako da postaje obreanja g i pomeranja &, % koja zadovoljavaju sve uslove Romparibilnosti pemeranja Zvorova (D). Kada je nosaé statitki odreden, odnoino kinematitki prosto stabilan broj uslova kompatibilnosti pomeranja évorova jednak je broju pomeranja Gvorova i za proizvoljne vrednosti slobodnih anova é> eqs Als tx Odnosmo ¥, €, r MOG se odrediti pomeranja koja zadevoljavaju te uslove. Kada je nosaé statigki neodreden, odnasno kinematitki visestruko stabilan, bbroj uslova Kompatibilnosti pomeranja évorova je veéi od broja pomeranja évorova, Svi ti us.ovi mogu da budu zadovoljeni samo za odredene vrednosti slobodnih Alan ova cys Cys May Tay odnosno za odredene vrednosti deformacijskih velitina % & er, 1.3.2 Veza mogucih ravnotesnih stanja i moguéih stanja defor- macije — Princip virtualnih pomeranja i princip virtualnih sila Neka je dat proizvoljan statitki odreden ili statitki neodreden nosat, i dva stunja u tom nosacu: jedno moguée ravnoteino stanje kada je on optereéen sa BaP. i Py M, sa reakefiama C, i Cy i sa slama u presecima N, 7, is i jedno rogue stan deformacie & Gr sa pomeraniima oslonaca 2 i Zyy Kojima of- varia obrtanja preseka 3 i pomerana 21 Jim talasim nad vlitinama mogucegravmoteznog stan asa dvatalasa nad veltinama mogucepstana deformacie oscenn je da te da stanja nemaht mikakve medusobne vere.58 Definiciia { klasifikaciia ravnih linijskih nosaéa Kada uslove ravnoteze (A) napisane za posmatrano ravnoteino stanje po- mnodimo sa Eds, odnosno sa %ds i — (G — Sr) ds, saberemo ih i dobijeni izraz integralimo duz pojedinih Stapova nosata od kraja'i do kraja &, dobijamo: tae [thes v 5 oi aa + fil =f @-Fait+ [GE +e Parcijalzim integrisanjem prvog integrala u priom, drugom i treéem redu ove jednatine, ti redovi mogu da se prikafu u obliku: wat — fH(E ds (lave [ihe Gt f Seas, =~ @-Fdit= — HG For — f ateas, 1 cela jednagina da se napige u obliku: MG B+ NEL Ta + (E+ ADE =f MRENE+ THp)ds 413 Teoreme 0 energit nosaéa 50 Kada ovakvu jednatinu napi8emo za svaki Sup nosaéa i saberemo ih, dobijamo: DIR MG -B+NE+ Tats S/ GE AD|= HS faRART YF pay de Y oznatava zbir po svim Stapovima nesata. Teraz Hi MG — 3) +NE+ Tat predstavja algebarskizbir radova sila i momenata na krajevima Stapova nosada moguéeg ravnotednog stanja. Sile Ni, Tis Ma na kraju i Sapa ik jednake sua imaju suprotan smer od sila Niu» Tay My koje deluju na tvor i, pa je algebarski bir radova sila na krajevima Stapova, jednak negativnoj vrednosti radova odgova- rajudih sila koje deluju na évorove. S obzirom dasile Nis Tas Ma u évorovima stoje u ravnoteti sa reakcijama C,, i Cy silama Pi momentima Mj, saglasno pfincipu virtualnih pomeranja za vor kao Kruto telo je: DMG - 3 + NE+ TH = = SANS MG Ft 5 Cadi t S Cuban Kade ovu jednatina unesemo u prethodn, a za zbitintegrala po Stapovima uvede~ smo ozmaki dobiamo: JGE+ PA ds + SPH +Y MG — Fade t S Cla +S Cub [UR NE4 Fas Leva strana ove jednatine je rad aktivnih i réaktivnih spoljaénjih sila moguéeg ravnoteinog stanja pri pomeranjima moguéeg stanja deformacije, Sa oznakama: DPF = [GERD a+ ANF TG — YOEHS Cbs +S Ge Bo a6 Definictia { Klasifikectia ravnih linijskih nosaéa jedinaéinu pisemo u obliku: DPT+ DST] we + NT + Top ae ® Jednaina (2) predstavija osnovnu vezu mogueih ravnoteknih stanja i mo- ucih Sanja deformacifenosat. Kada u ova jednagina za moguée raynotcino stanje unesomp reakje i sile u presecima koje se pod datim opterecenjem javjju, a utiaje moguceg stanja defor~ tmucije umesto talasa vznatimo crticom, dobijamo jednaginu: DPr4 Deal we + Net Toe) ds, @ koja prkazuje princip virtualnih pomeranja, « kada 2a moguce stanje deformacije lunesemo pomeranja i deformacijske velitine Koje se uw nosaéu stvamo javijaju, @ uticae moguéeg ravnotednog stanja umesto talasa oznatimo crticom, dobijamo jednatinu: Sh+ Dee koja prikazuje princip virawalnih sila Primenom principa virtualnih pomeranja, tj. jednatine (3) moze da se sra- Guna sve ono sto moze da se sracuna iz uslova ravnoteze, 1. iz jednatina (A) i (B), a primenom principa virtualnih sila, tj jednatine (4) moze da se sracuna sve ‘ono Sto moze da se sraéuna iz deformacijskih uslova, fj. jednaéina (C) i (D). Polazeci od principa virtualnih pomeranja i principa virtualnih sila mogu da se definisu druga dva principa o minimumu energije nosata. Da bismo defi- nisali w principe potrebno je da prethodno definisemo neke pojmove o energifi nosaéa, (Mite + Ne + Tor) ds, wo 1.3.3 Potencijalna energija deformacije nosaéa Pri deformaciji nosaéa pomeraju se napadne tatke spoljasnjih sila pri gemu cone vite rad Koji cemo obeleziti sa R,. Ovo radu odgovara promena potencijalne fenergijs spoljainjih sila, koja je brojno jednaka negativnoj vrednosti rada R, Ro=-A 0 Po zakonu 0 odrdavanju energije, promeni potencijalne eneruije spoljainjih sila odgovara promena potencijalne, Kineticke i toplote enerpije nosata. Ako se. 7a yreme deformacije koligina toplote u telu ne menja, i ako je optereéenje staticko, 4H. takyo da pri deformaciii deligi tela ne tepe primetna ubreanja, tada eolokupma promena potencijaine energie spoljagnjih sila prelazi w promenu potencyalne ener isle deformacije A: + +A=0. 2 13 Teoreme 0 enerpi nosata o Potencijaina energija deformacije A, za koju je tehnici uobigajen naziv deformacioni rad, mode da se shvati i kao negativna vrednost rada unutra8njih sila Ry A= A= R= —Ry ® Da bismo sraéunali velidinu deformacionog rada, zamislimo da smo na pro- iavolinom mestu Sapa iseklielemenat prikazar na slici 1a. Na elemenat napadaju sile u presecima N, T, M. Razlike sila u beskonatno bliskim presecima dN, 7, 44M i opterecenje elemenata pds i p,ds zanemarene su jer je rad tih beskonaéno ‘malih sila w odnosu na rad sila'N, 7; 'M beskonano mala velitina videg reda, Keda clemenat shvatimo kao nezavisno i slobodno telo u prostoru, tada su sile N, 7, M spoljaénje sile koje na tom elementu stoje u ramnotedi, Rad tih sila pri deformaci clementa je rad spolaéajih sila dR, koji je jednak potencijalnoj energiji deformacije elementa d. Ukupnu potencijalnu energiju rosata dobidemo sumiranjem, odno- sno integrisanjem ovih elementarnih energija duz osa svih Stapova nosaéa, a M Mw w a ” 7G w Ep f Set ke 7 ght eerkbes & iT i a / a 2 » » ska Pri statitkom optereéenju spoljainje sie postupno se povecavaju od nule do konaéne velitine, pa mozemo da pretpostavimo da su one proporcionalne jed- znom zajednickom faktoru } koji se monotono povetava od 0 do 1. Kada je nosat finearno elastigan tada se i sile u presecima i deformacije postupno poveéavaju proprocionalno faktora 2. Ako su konaéne vrednosti sila N, T, Ma konagne vred- nosti deformacijskih velitina na slikama 16, Ic i 1d jednake xds, eds, grds tada ihove vrednosti u toku nanoSenja optereéenja AN, AT, 2M odnosno tds, eds, Dppds. U jednom beskonaéno malom intervalu vremena u toku nanogenja optereéenja deformacije se povecavaju za: duds) = xddds, d (Peds) = edids, d (Xprds) = prddds, pa je rad sila AN, 7%, XM u tom intervalu vremena jednak Mads 4 aNednads + ATopdids = (Me + Ne + Tepards. Integrisanjem ovog izraza_pod, od’ = 0 dod = 1 dobijamo ukupan rad sila M,N, T, odnosno ukupan deformacioni rad u posmatranom elementu stapa: ta Ete Ne Tete