Годишњак Педагошког факултета у Врању, књига VIII, 1/2017.

Мирослав ПЕШИЋ УДК 94(100)"19":37.016

Филозофски факултет 94(100)"19":378.14
- прегледни чланак -
Универзитет у Нишу

НАСТАВА ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ НОВОГ ВЕКА II (XIX ВЕКА)

НА ДЕПАРТМАНУ ЗА ИСТОРИЈУ
ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА У НИШУ*

Сажетак: У раду ће бити приказана настава предмета Општа исто-

рија новог века II (XIX века) на Департману за историју Филозофског факул-
тета у Нишу, a биће указано и на разлике које постоје између истоимених
предмета на другим универзитетима у Србији. Саставнице рада чине: анали-
за садржаја и циља изучавања предмета, као и анализа приручника и препо-
ручене литературе. Као посебан сегмент биће обрађен и исход предмета,
односно резултати које би студент требало да понесе као трајну вредност
по полагању испита.

Кључне речи: Општа историја новог века II (XIX век), Департман за

историју Филозофског факултета у Нишу, садржај предмета, циљ предме-
та, резултат предмета.

Уводне напомене
На Филозофском факултету у Нишу је пре 16 година формиран
Департман за историју. Прецизније речено, на почетку школске 1998/99.
године, 1. октобра, основана је Студијска група за историју. Отварање групе
првенствено је било условљено потребом образовања одређених кадрова,
јер је била угашена Група за историју и географију на Вишој педагошкој
школи у Нишу. Група је временом „прерасла“ у Департман. У временском
трајању дуже од једне деценије постојања, Департман је доживео полагани
али константни развој, пре свега у остваривању кадровских, наставних и
научноистраживачких циљева и задатака.
Настава Опште историје новог века II или XIX века на Департману
за историју Филозофског факултета у Нишу слуша се и полаже на трећој
години студија. Први предавач био је др Зоран Ђорђевић, редовни профе-
сор. Њега је „наследила“ др Божица Младеновић, редовни професор. Пре-
давања су се одвијала по раније важећем програму студирања, када се
настава слушала два семестра, а потом се приступало испитивању студена-

*Рад је настао као резултат истраживања на пројекту Министарства просвете, науке и тех-
нолошког развоја Републике Србије Модернизација Западног Балкана (Ев. бр. 177009).

123
та. Од пре шест година и на Департману за историју у Нишу почела је са
спровођењем настава по Болоњском програму. Самим тим, и предмет
Општа историја новог века II (19. века) мењао је своју форму у зависности
од промена које је донела „Болоња“. Уместо једног двосеместралног, уве-
дена су два једносеместрална испита: Општа историја новог века од 1789.
до 1871. и Општа историја новог века од 1871. до 1918. године. Као разме-
ђа је узета 1871. година, у којој су се ујединиле две велике европске држа-
ве – Италија и Немачка – чиме су завршени историјски процеси и појаве
започете са Француском буржоаском револуцијом, несумњиво највећом
револуцијом која је оставила највише последица на даљи развој тадашње
Европе и света уопште, пре свега својим универзалним и оригиналним
идејама и догађањима, који су представљали почетак борбе за оно што
сада називамо основним људским правима (грађанска, политичка, верска
права). Код давања наслова раду зато смо се определили за старо име
предмета, јер је ново подразумевало да само наслов смештамо у три реда.
Настава опште историје новог века, почев од шеснаестог века па
до краја Првог светског рата, некада се полагала као један предмет. Касни-
је се, у разним променама, почео издвајати период XIX века као посебан
предмет, од векова који су му претходили (XVII и XVIII) и онога што је
следило по завршетку Првог светског рата, а што се називало Општа
савремена историја, или историја сада већ прошлог XX века. Отприлике
постоји незнатна хронолошка разлика када су у питању године које су обу-
хваћене и „спаковане“ за обраду у оквиру овог предмета. Тако се у Београ-
ду обрађује период од 1789. до 1914. године, односно до почетка Првог
светског рата. На Универзитетима у Нишу и Косовској Митровици запо-
чиње се са Француском буржоаском револуцијом, (у Нишу, заправо, са
приликама у Европи пре избијања Француске буржоаске револуције) 1789.
године, а завршава са прекидом ратних операција у Првом светском рату и
капитулацијом Немачког царства 1918. године.
Садржај предмета реализује се кроз теоријску и практичну наста-
ву. У теоријској настави обрађује се 15 тематских јединица у сваком семе-
стру. За предмет Општа историја новог века од 1789. до 1871. године то
су: Извори и литература, Прилике у Европи пре избијања Француске рево-
луције, Период Наполеонове владавине, Европа у време Бечког конгреса и
Света алијанса, Јулска монархија у Француској, Револуција из 1848. годи-
не (Француска, Италија, Немачка, Аустријско Царство, Мађарска), Велика
Британија у првој половини 19. века, Доба Другог Царства у Француској,
Балкан у првој половини 19. века, Источно питање и Кримски рат, Сједи-
њене Америчке Државе у 19. веку (прва половина), Русија у 19. веку (прва
половина), Уједињење Немачке, Уједињење Италије и Далеки исток до
средине 19. века. Практична настава реализује се на вежбама утврђивањем
онога што се слушало на предавањима или дискусијама на одређене теме

124
које су интересантне студентима или им нису довољно јасне.1 Практична
настава такође се остварује и писањем есеја, али то је ређи случај. Много
чешће студенти пишу семинарске радове2, који су обавезан вид активно-
сти у практичној настави.

Реализација наставног садржаја

У оквиру тематске јединице Прилике у Европи пре избијања Фран-
цуске револуције, главни акценат је стављен на политичку карту Европе
пре избијања револуције у Француској. Поред тога, студенти се упознају и
са наставним садржајима који се односе на политичке прилике у Енглеској
крајем 18. века и апсолутистичко-феудално уређење и његову кризу у
Француској уочи избијања револуције (Тарле, 1948: 7-69). У следећој
тематској јединици, Период Наполеонове владавине, посебна пажња посве-
ћена је владавини Наполеона Бонапарте од проглашења Конзулства 1799.
године па до 1815. године. Главни акценат у овој јединици стављен је на
ратне операције Наполеонове војске против савезника, као и на његову
унутрашњу политику (Тарле, 1948: 187-240). На часовима предавања и
вежби користе се текстови из чланака и монографија који се односе и на
оцену Наполеонове личности. Тако се, на пример, за оцену Наполеонове
личности користи текст из „Историје Француске“.
Наполеон је пре свега један особит темперамент. Младост прове-
дена у сиротињи оставила је заувек трага у њему: извесно задовољство
да понизи оне који су га раније гледали с висине, наклоност ка разметљи-
вој раскоши, настојање да обаспе обиљем своју породицу која је прошла
кроз исту беду као и он. Племенитија је његова страст да све сазна и све
разуме као прави представник рационалистичког и филозофског XVIII
века; не ослањајући се само на интелигенцију, он полази од знања и расу-
ђивања и своје тренутке надахнућа сматра наградом за стрпљење. Њего-
во схватање државе је класично. Али у исто време, он је и реалист:
пошто је проучио све људске страсти, научио је како да се њима служи и
начини од људи своје робове (Лефевр, Путас, Бомон, 1961: 127). Овај текст
је изузетно погодан за покретање разговора о улози личности у историји, о
њеном односу према „народу, класи и покрету, као и односу личних и дру-
штвених мотива у њеном деловању“ (Перовић, 1995: 85).
У оквиру тематске јединице Европа у време Бечког конгреса и Све-
та алијанса обрађују се садржаји који се односе на нову поделу Европе, тј.
на успостављање старих династија и владара примораних да се одрекну

1 Утврђивање не подразумева просту репродукцију градива, већ има за циљ „упоређивање

и повезивање знања, уопштавање, извођење закључака и откривање закона историјског раз-
воја, истицање повезаности и узајамне условљености историјских догађаја, као и развијање
способности историјског мишљења“ (Делетић, 2012: 130).
2 Израдом семинарских радова студенти се оспособљавају да писано обрађују историјске

садржаје, да правилно сређују чињенице и изводе закључке, савладавајући методе и техни-

ку истраживачког рада у области историјске науке. Урађени семинарски рад чита се на
часу и о њему се води дискусија, која има за циљ да код студената развије критичко рас-
прављање о историјским феноменима (Перовић, 1995: 93).

125
престола за време револуције или наполеоновске империје. Осим територи-
јалних и политичких промена које је донео Бечки конгрес, обрађују се садр-
жаји који се односе на Свету алијансу и њену борбу против револуционар-
ног покрета, ма где се он појавио (Попов, 1989: 12-44). У следећој тематској
јединици, Јулска монархија у Француској, подједнако су заступљени настав-
ни садржаји унутрашње и спољне политике Јулске монархије од 1830. до
1848. године. Када је у питању унутрашња политика Јулске монархије,
посебна пажња поклања се политичком, економском и социјалном животу
Француске за време трајања Јулске монархије (Попов, 1989: 91-102).
У наставној јединици Револуција у Европи 1848. године (Францу-
ска, Италија, Немачка, Аустријско царство, Мађарска), обрађују се садр-
жаји који се односе на револуционарна дешавања у Европи 1848-1849.
године. Студенти се упознају са чињеницом да се економска криза која је
погодила Европу 1846-1847. године прво појавила у пољопривреди, касни-
је се пренела на индустрију, а завршила као политичка и револуционарна.
Она је у великој мери послужила као „непосредни изазивач“ народног
незадовољства које је запљуснуло Европу 1848-1849. године (Попов, 1989:
218-283). У оквиру тематске јединице Велика Британија у првој половини
19. века главни акценат је стављен на Енглеску после парламентарне
реформе 1832. године и чартистички покрет као „први широки, доиста
масовни политички формирани, пролетерско-револуционарни покрет“. На
часовима вежби анализирају се парламентарна реформа у Енглеској 1830-
1832. године, развој социјалистичког учења утопијског карактера и рево-
луционарни немири у Ирској 1848. године (Тарле, 1948: 291-314).
У следећој тематској јединици, Доба Другог Царства у Францу-
ској, обрађују се наставни садржаји који се односе на унутрашњу и спољ-
ну политику Француске за време владавине Наполеона III (1852-1870).
Посебна пажња поклања се анализи устава из 1852. године, Наполеоновим
ратовима у Италији и Мексику, као и учешћу Француске у Кримском рату
1853-1856. године. За оцену личности Наполеона III веома је погодан
текст из „Историје Француске“.
Хладнокрван је и потпуно влада собом, а ипак је необично осетљив
и веома се лако узбуђује. Ћутљив је, на лицу му се ништа не може прочита-
ти, као да је без живота, а међутим кад према неком има поверења, пот-
пуно се отвори. Тешко му је прићи а ипак изгледа да је подложан свим ути-
цајима. Много ради, а немаран је. Савршено отмен, велики господин, трпи у
својој близини лоше друштво. До највише власти испео се путем који изгле-
да кривудав, пун сплетки и подвала, а сам је човек прав, отворен и искрен.
/.../ Рекло би се да живи у два света: у стварности и у неком свету у који он
ту стварност преноси (Лефевр, Путас, Бомон, 1961: 344-345).

126
 У наставним јединицама Балкан у првој половини 19. века, Источ-
но питање3 и Кримски рат посебна пажња поклања се обради садржаја
који се односе на решавање судбине турских територија од стране великих
европских држава, борбу балканских народа за ослобођење од Турака у
првој половини 19. века и Кримски рат (1853-1856). У оквиру следеће
наставне јединице, Сједињене Америчке Државе у 19. веку (прва полови-
на), главни акценат је стављен на рат за независност Сједињених Америч-
ких Држава, као и на грађански рат из шездесетих година 19. века. Студен-
ти се упознају са главним узроцима и последицама грађанског рата, тј. са
тим да је победа Савера у грађанском рату означила успостављање Савеза,
али не под превлашћу робовласника, већ под владавином крупне буржоа-
зије Севера и Запада (Тарле, 1948: 405-419; 441-475).
У наставној јединици Русија у 19. веку (прва половина) обрађују се
садржаји везани за унутрашњу и спољашњу политику Русије од краја 18.
века па до средине 19. века. Главни акценат је стављен на анализу социјал-
но-економског и политичког система у царској Русији који је владао у
првој половини 19. века.
Када су у питању тематске јединице Уједињење Италије и Уједи-
њење Немачке, акценат је стављен на решавање националног питања, тј.
уједињења ових земаља 60-их и 70-их година 19. века. Осим тога, студенти
се упознају и са основним идејама националних револуционара Италије
(Ђузепе Гарибалди, Ђузепе Мацини) и политичким програмом немачке
буржоазије под називом мала Немачка – независна Немачка под вођством
Пруске (Попов, 1989: 173-190; 345-375).
У последњој тематској јединици, Далеки исток до средине 19. века
(прва половина), обрађују се садржаји који се односе на реформе и револу-
цију „мејџи-ера-просвећености“ у Јапану из 1868. године. Овом револуци-
јом укинут је шогунат4, а у држави је учвршћена апсолутистичка монархи-
ја – монархија феудалаца и буржоазије на челу с царем Муцухитом (Тарле,
1948: 476-489).
За предмет Општа историја новог века од 1871. до 1918. године
такође се у теоријској настави обрађује 15 тематских јединица у семестру.
То су: Извори и литература, Француско-пруски рат, Међународни односи
у другој половини 19. века, Бизмаркови савези, Француска у доба Треће
републике, Велика Британија у другој половини 19. века, Међународни
односи 1900-1914, Далеки исток крајем 19. и почетком 20. века, Балкан
1878-1914, Русија крајем 19. и почетком 20. века, Сједињене Америчке
Државе пре Првог светског рата, Аустроугарска 1900-1914, Први светски

3 Источно питање се односи на поделу османских поседа између великих сила, тј. која ће
од њих потчинити Турску и њене вазалне државе на Балкану, рачунајући и Египат, и на тај
начин контролисати веома важне путеве ка Истоку, угрожавајући притом Индију или оси-
гурати се од те опасности. Више о томе видети у: Поповић: 1965.
4 У Јапану је шогунат уведен 1603. године. Шогун је био наследни врховни командант и нај-

већи феудални власник у Јапану. Јапански цар (тено) бавио се кинеском филозофијом, лите-
ратуром и поезијом, док је вођење политике било препуштено шогуну (Тарле, 1948: 477).

127
рат, Ток ратних операција 1914-1915. године, Ратне операције 1916-1918.
године, Крај рата и његове последице. Практична настава се реализује на
исти начин као и са претходним предметом. Студенти такође током семе-
стра полажу по један писмени колоквијум, обично у форми одговарања на
постављена питања.
У оквиру тематске јединице Француско-пруски рат главна пажња
посвећена је обради наставних садржаја који се односе на француско-пру-
ске ратне операције током 1870-1871. године. Од студената се очекује да
схвате главне узроке и последице рата, јер је Француско-пруски рат био
највећи забележени међународни рат после Наполеонових ратова на
почетку 19. века (Лефевр, Путас, Бомон, 1961: 399-408).
Када је у питању наставна јединица Међународни односи у другој
половини 19. века, главни акценат је стављен на анализу међународних
односа од 1871. до 1900. године. Посебна пажња поклања се дипломатској
активности великих сила (Русије, Немачке, Велике Британије, Француске
и Италије) за ширење што већег утицаја на међународну сцену у послед-
њим деценијама 19. века (Тарле, 1949: 242-263).
У следећој тематској јединици, Бизмаркови савези, обрађују се
садржаји везани за дипломатске напоре немачког канцелара Бизмарка да
створи низ међусобно испреплетених савеза који се „делимично подударају,
а дјелимично разилазе“. Смисао ових савеза, по Kissingeru, састоји се у томе
што су Аустрију обезбедили од напада царске Русије, Русију од „аустриј-
ског авантуризма, а Немачку од окружења, те навели Енглеску да се супро-
тстави руској експанзији према Средоземљу“ (Kissinger, 1999: 140).
У наставним јединицима Француска у доба Треће републике и
Велика Британија у другој половини 19. века, главни акценат је стављен на
унутрашњу и спољну политику ових земаља од 1871. до 1900. године
(Тарле, 1949: 101-155). Наставни садржаји у оквиру наставне јединице
Међународни односи од 1900. до 1914. године односе се на сукоб великих
сила за поновну поделу света, који је на крају довео до избијања Првог
светског рата (Потемкин, 1949: 127-206).
У наставној јединици Далеки исток крајем 19. и почетком 20.
века посебна пажња посвећена је тежњи великих сила да загосподаре што
већим делом Кине. Студенти се упознају са наставним садржајима који се
односе на ратне операције за време Јапанско-кинеског рата 1894-1895.
године, освајање војно-поморских база од стране великих сила (Кијао -
Чао, Порт-Артур и Веј Хај-Веј), народни устанак у Кини („боксерски уста-
нак“) из 1900. године и Руско-јапански рат из 1904-1905. године (Потем-
кин, 1949: 100-109; 115-118; 135-143).
У следећој наставној јединици, Балкан од 1878-1914. године, обра-
ђују се садржаји везани за стање на Балкану од Берлинског конгреса 1878.
године па до почетка Првог светског рата 1914. године (Тарле, 1949: 202-
215; 392-401). У оквиру наставне јединице Русија крајем 19. и почетком
20. века анализирају се основна обележја унутрашње и спољашње полити-
ке Русије у последњој деценији 19. века и у првим годинама 20. столећа.

128
Од студената се очекује да схвате главне правце руске спољне политике и
да је заоштравање односа између великих сила на линији Берлин-Париз и
Берлин-Лондон нагнало Русију да постане активни поборник Антанте
(Јелачић, 1929: 103-117).
Када су у питању наставне јединице Сједињене Америчке Државе
пре Првог светског рата и Аустроугарска од 1900. до 1914. године, посебна
пажња поклања се обради наставних садржаја који се односе на унутрашњу
и спољашњу политику ових земаља крајем 19. века и у првој деценији 20.
столећа. Студенти се упознају са колонијалном политиком Сједињених
Америчких Држава, која је доживела врхунац за време мандата Макинлија
и Теодора Рузвелта. Године 1896. анектирани су Хаваји, а за време Шпан-
ско-америчког рата освојени су Гвам, Филипини и Порторико, док је Куба
стављена под протекторат (Тарле, 1949: 341-360).
У наставним јединицама Први светски рат, Ток ратних операција
1914-1915. године, Ратне операције 1916-1918. године и Крај рата и њего-
ве последице посебна пажња поклања се обради ратних операција од 1914.
до 1918. године. Осим тога, анализирају се ратни циљеви зараћених стра-
на, дипломатске активности у годинама Првог светског рата и револуција
у Русији из 1917. године (Tejlor, 1968: 460-506).
Када су у питању уџбеници и приручници за овај период историје,
ту се одмах мора констатовати да нема адекватних учила из којих би сту-
денти спремали испите. Постоји много монографија које се баве овим вре-
менским периодом и обрађују одређене карактеристичне теме. Али, свака-
ко треба указати на разлике између монографија и приручника. По
мишљењу академика Симе Ћирковића, приручник се у основи може све-
сти на монографију са нарочитим циљевима. Док је монографија пре свега
истраживачки облик, приручник на првом месту има у виду излагање
историјских резултата. У приручнику се резимирају знања за читаво једно
пространије научно подручје; он треба да попише све изворе, литературу и
дотадашње резултате тако да може бити полазна тачка сваког истражива-
ња у тој области. Док су монографије посвећене неком проблему, лично-
сти или области, приручници се пишу за историје појединих народа, држа-
ва, за читаве научне области. У развитку науке приручници су веома
важни. После извесног времена у коме су вршена посебна истраживања
детаља, нагомилају се толике промене и толика нова гледишта да се дота-
дашњи приказ целине не може више одржати. Приручник тада резимира
све на основу дотадашњих резултата и тиме уједно открива где су занема-
рене и недовољно обрађене тачке, чиме подстиче нова детаљнија истражи-
вања. У извесном смислу речи може се рећи да напредак науке протиче у
сталном смењивању приручника, расправа и монографија.
Приручници из којих наши студенти припремају испит јесу Гра-
ђанска Европа I-II Чедомира Попова и Историја новог века I-II групе
руских аутора, у редакцији Тарлеа. Руски уџбеник свакако је прилагођени-
ји и ближи студентима и њиховим интелектуалним способностима. Дело
Чедомира Попова је модерније, савременије, својом структуром разуђени-
је, али је студентима теже за савладавање.

129
 Литература коју нудимо студентима у циљу олакшавања и бољег
разумевања приручника, али истовремено и задовољавања потребе и радо-
зналости да се стекну већа знања из појединих области у оквиру овог
предмета веома је бројна. Списак обухвата чак 121 наслов. Прва подтема
насловљена је са: „Европа и свет“. Ту су прво набројани Општи прегледи,
потом Међународни односи, Привреда, Култура, идеје, менталитети и
Нације и национализам. Друга подтема је „Француска“, трећа „Велика
Британија“, четврта „Немачка“, пета „Хабсбуршка монархија“, шеста
„Италија и Шпанија“, седма „Османско Царство, Србија, Грчка, Албани-
ја“, осма „Русија“, девета „Сједињене Америчке Државе и Канада“, десета
„Историја Јевреја“, једанаеста „Африка“. На крају су понуђени извори, под
називом политичке идеје, укупно 22 наслова. Сматрамо да смо оваквом пону-
дом литературе задовољили интересовања сваког појединачног студента и
пружили му прилику да знања из приручника и прегледа допуни још неким
подацима, овога пута по сопственом избору. Напредовање студената у савла-
давању наставног програма Опште историје XIX века прати се континуирано.
Студент може остварити максимално 100 поена, испуњавањем предиспитних
обавеза и полагањем испита. Испуњавањем предиспитних обавеза студент
може стећи минимално 30, а максимално 70 поена.
Шта би требало да студент треће године историје на основним сту-
дијама усвоји и понесе као неко опште знање за будући живот? Чему треба
да га научи Општа историја 19. века? Између осталог, томе да је људски
род читав један век (овде не мислимо на математичко рачунање векова,
односно временски период од 100 година), који називамо веком „са проду-
женим трајањем“, провео у борби за освајање оних права и слобода које се
данас називају људским правима; да је овај век био последњи „европоцен-
трични“, а да ће се у следећем Европа наћи испод неких земаља које нису
имале тако значајну улогу у 19. веку, као Сједињене Америчке Државе, у
чијој сенци Европа и данас живи.
У настави Опште историје новог века II (XIX века) евентуално би
могло доћи и до другачије организације предавања у смислу да се другачи-
је приступа садржајима који се обрађују. На пример, у овом тренутку
мислимо да бисмо са делом садржаја могли да покушамо са увођењем
тематског начина обраде уместо хронолошког начина проучавања. Такође
нам се чини као добар и покушај да кроз делатност великих историјских
личности којима је овај век обиловао објаснимо неке важне историјске
догађаје које су они „кројили“ и дали им лични печат. Ово би требало
схватити као разложан предлог усмерен у правцу побољшања наставног
процеса, не само у овом, него и у осталим предметима.

130
 Литература

1. Делетић, З. (2012). Огледи о настави историје. Косовска Митровица:

Филозофски факултет у Косовској Митровици.
2. Јелачић, А. (1929). Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга.
3. Kissinger, H. (1999). Diplomatija I. Beograd: Verzalpres.
4. Лефевр, Ж. Путас, Х. Ш. Бомон, М. (1961). Историја Француске, књ. 2.
Београд: Просвета.
5. Перовић, М. (1995). Методика наставе историје. Београд:
6. Попов, Ч. (1989). Грађанска Европа, књ.1. Нови Сад: Будућност.
7. Поповић, В. (1965). Источно питање: Историјски преглед борбе око
опстанка Османлијске царевине и Леванту и на Балкану. Сарајево: Завод
за издавање уџбеника.
8. Потемкин, Б. П. (1949). Историја дипломатије, књ. 2. Београд: Архив за
правне и друштвене науке.
9. Тарле, Ј. В. (1948). Историја новог века II, књ. 1. Београд: Просвета.
10. Тарле, Ј. В. (1949). Историја новог века II, књ. 2. Београд: Просвета.
11. Tejlor, A. Dž.P. (1968). Borba za prevlast u Evropi 1848-1918. Sarajevo: Vese-
lin Masleša.

Miroslav Pešić

TEACHING GENERAL HISTORY OF THE NEW AGE 2 (19TH CENTURY)

AT THE DEPARTMENT OF HISTORY, FACULTY OF PHILOSOPHY, NIŠ5

Summary: The paper presents Teaching General History of the New Age 2
(19th century) that is offered to the third year students at the Department of
History, Faculty of Philosophy, Niš, and points to the differences, especially the
chronological ones, among the courses held under the given name at various Ser-
bian universities. It focuses on the analysis of the content and aims of the course, as
well as of the literature recommended for the course, presenting thereby all the
changes that have been implemented in accordance with the Bologna process. The
paper also points to a possible alternative approach to the content covered in the
course (such as an attempt to introduce a topical rather than chronological appro-
ach to the key events from the period, to explain the key events from the period thro-
ugh the actions of great historical figures that the 19th century had in abundance).
The paper also addresses the objectives of the course, i.e. the knowledge and the
skills students are expected to have gained by the end of the course.
Key words: General History of the New Age 2 (19th Century), Department
of History, Faculty of Philosophy in Niš, the content of the course, the aims of the
course, the results of the course.

Примљено: 25. 10. 2016. године.

Одобрено за штампу: 16. 01. 2017. године.

131